Evropska revija za pravo osiguranja - CLANCI · 2013-01-25 · usluga u razvijeni zemljamm dovoljna govoro teme e koje se u tim zemljama razmatraj uu tekstovim ia vesti- ... zakonodavstvu

CLANCI

Prof. dr Jovan SLAVNIĆ*

OSIGURANJE OD PROFESIONALNE

ODGOVORNOSTI DANAS

1. ZNAČAJ I CILJ ISPITIVANJA TEME

Ključna reč savremenih demokratskih društava "ODGOVORNOST" , čini se da nije nigde u savreme-nom civilnom pravu toliko široko prihvaćena i razvi-jena kao u pravu osiguranja kroz institut osiguranja od odgovornosti. Pri osiguranju odgovornosti, gde se jedno lice koje je izloženo odgovornosti u vezi sa pru-žanjem usluga u obavljanju svoje profesionalne ili druge delatnosti, u vežl sa proizvodima sa nedostat-kom koje stavlja iTprofflet, fuiikciiom koju obavlja~ili u vežl sa vlasništvom ili posedovanjem nekejžtaari oslgurava "ža slučaj nastanka štete trećem licu og njegove građansko-pravne odgovornosti - grlrnvnr

^TrrgrTpredstavlja predmet osiguranja,y

S obzirom da pâktično ne postoji usluga (a to va-ži i za proizvod, funkcrju ((posao, radno mesto i sl. odnos prema nekoj 'slvaii j j j ne moze j la nastane odsovornost za štetiTdavaoca usluge4proizvo-dača, onog koji obavlja neku funkciju ili je imalac stva-ri) prirodno je da se u ovoj veoma širokoj ohlasH imo-vinskog osiguranja u EU i drugim-4žkert<^4a--tž^?Tjf^

im đrzavama,kada je u pitanju odgovornost davaocđ usluga^ više ne razmatra. kao kod-nahvpiftrnje da li je ono uopšte potrebno onima koji su izloženi riziku od-govunLusl j^^ćJo j l iku- j^ za osiguranike pod uslovima pod Jcojima ih osiguravači sprovodc'kao doErovoUpa nîgiranjaTdaTiTkoTaosI^-ranjFod odgovornosti iz delatnosti, odnosno davalaca uslSga-i-pgd-kejim uslovimaT-šjnskoirfusko postavlje-nim, treba da se sprovode kao obavezna~ošiguraTTja7i

m u vezi pitanje koje su prednosh i nedčBtaci sproVo^ denjafodredenog osigurania od protesionalne odgo-~

" vomosti kao oDaveznog osiguranja. Da je upravo to sa-^ v r e m e n pristup u razmatranju osiguranja od odgovor-

"" osti iz obavljanja delatnosti koje se sastoje u pružanju usluga u razvijenim zemljama dovoljno govore teme koje se u tim zemljama razmatraju u tekstovima i vesti-ma u literaturi iz osiguranja.

U jednom od tih tekstova navodi se da poslenici u građevinarstvu u Velikoj Britaniji nemaju veliko po-verenje u osiguranje svoje profesionalne odgovorno-sti koje je u ponudi na tržistu, jer je prema jednom iš^ traživanju koje je sproveđeno u toj zemlji utvrdeno da tek polovma ispitariih gradevinara, arhitekata i^cg^ drugih inžcnjera u gradevinarstvu shiaTnr 'da imajrir koristiod_svQg.osigiiranja odgovornoati iz delatnosti.-r, Ispitanici su se žalili na veliki broj rizika koji su iskl j i/ 6

čeni iz njihovih ugovora o osiguranju7kao i na to da ' pokiiće kuje iiu s'tTnudi (sume osiguranja i druge na-

knade iz osiguranja) nije dovoljno_da pokriju rizij<e. koji ugrožavaju ovu brahšu ' "

s ^ U jednom drugom tekstu objavljuje se vest da

Savet EU priprema direktivu o pružanju usluga na unutrašnjem tržištu u kojoj se predviđa, u čl. 27, uvo-đenje obaveznog osiguranja odgovornosti za veliki broj profesija.2 A u drugoj vesti da je u AIDA (Assncia-tion lnternationale de Droit des Assurances) osnovana radna grupa za osiguranje građanske odgovornosti (jedanaesta po redu radna grupa formirana od nje-nog osnivanja 19607 god.) i da je prvi uspešan sasta-nak nove radne grupe za (JFiguranje odgovarnottti održarrtrmartu 2006. god. _u Gvada 1 ahari, u Meksiku tokom IX Kbngresa CILA (the Iberian and Latin Ameri-can regional Committee of AIDA).3

Cilj ovog našeg rada je, kako to proizilazi iz na-značenih aktuelnih pitanja koja se u zemljama EU raz-matraju u osiguranju od profesionalne odgovornosti, da ispitamo ukratko neke tendencije koje se u ovim osiguranjima ispoljavaju u evropskom pravu (pravu EU) i zemljama članicama, ali i da razmotrimo, s obzi-rom na započeti proces pregovaranja o pridruživanju Srbije EU, moguća očekivanja od tog trenda u našem zakonodavstvu i poslovnoj praksi naših društava za osiguranje. Kao ilustraciju da oni reaguju na neke od tih evropskih tokova možemo navesti da je Predlo-gom Zakona o advokaturi predvideno, u čl. 27, da se advokati obavezno osiguravaju od odgovornosti i da su krajem 2005. i prvoj polovini zuu6. god. prvo naša TiajVeća društva za osiguran]e ("Uunav osiguranje" i "DDOR Novi Sad a.d.o."), a kasnije i neka druga, anti-cipirala ovo rešenje iz Predloga Zakona o advokahiri i U svoju poniidn likljnčila poliše /a osigilranjfârl vok a-ta od profesionalne odgovornosti, ali i neke druge speciâTne polise osiguraniaîđ^profešiohaTne odgo-' vornosti, kao što' hii pulise odgovornosti posiednika

Profesor Beogradske poslovne škole i Univerziteta u Novom Sadu. T. Poweley: Construction loses faith in insurance, Post Magazin, 17.11.2005, str. 2. Casopis Osiguranje (Hrvatska), br. 11/1005, str. 64. Izvor: http://www. aida.org.uk/news.asp

Revija za pravo osiguranja & Broj 3/2006 23

http://www

Revija za pravo osigurarija . ^ o « . vflOGv. ..:••• "

osiguraiTjailckara. U mnogome u tome su naša dru-stva za osiguranje pod uticajem rasprava koje se o ovim osiguranjima vode u našoj literaturi4, pa je tako ove godine naglo porastao interes naših društava za osiguranja da u svoje ponude uključe i posebne polise i uslove osiguranja odgovornosti veterinara.

Pojave ispoljene u osiguranju profesionalne od-govornosti u zemljama članicama EU i pod njihovim uticajem veliki interes domaćih društava da svoj port-felj prošire na nove vrste osiguranja od odgovornosti razlog su da se u radu razmotre pojedina važna prak-tična pitanja od kojih zavisi atraktivnost ovih osigura-nja za davaoce profesionalnih usluga a tiču se/sTfTrTe pokrića koja se obezbeđuje ovim osiguranjima, 1<ao šlu je pildiijTT vrste 1 obhka odgovornostr-davatgća profeštonalruh usluga ko]e~sO pokrivene oviirrgšigu-

ân j imaj

2. POJAM, FUNKCIJE I TERMINOLOŠKO ODREĐENJE OSIGURANJA OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI

Osiguranje od profesionalne odgovornosti je pravni odnos osiguranja koji nastaje na osnovu ugo-vora, ili, ako je ono obavezno, na osnovu zakona i za-kl jučenog ugovora, osiguravača i osiguranika, odno-sno ugovarača osiguranja iz koga za osiguravača na-staje obaveza da trećem (oštećenom) licu, koji je inače korisnik neke usluge osiguranika (advokata, lekara, arhitekte projektanta, geometra, veterinara itd.), is-plati odgovarajuću naknadu za pretrpljenu štetu, ako ona nastupi kao posledica ukupne ili određene gra-đansko-pravne odgovornosti osiguranika u obavlja-n ju njegove profesionalne delatnosti, odnosno pruža- „ n ju određene usluge, za šta se sa svoje strane ugova- skih -savHfnika; upravnika stvarima, upravnika zao-rač osiguranja obavezuje da osiguravaču plati odgo- stav^tjneTmeaijatora, mrrmmogûdi je , prevodilaca ;

varajuću premiju osiguranja. konsultanta osiguranja (konsultanta za penzionisanje, Osiguranje od odgovornosti ima dve funkci- P^ceni te l ja rizika procemtelja šteta, likvidatora šteta,

je. Jedna je primarna, a druga s e k u n d a r n ž f f r S ^ ? marketmg konsul tarfaTpojmOvno se tradicionalno je zaštita Iica koja mogu biti oštećena korišćenjem od- odreduje termmom osiguranje profesionalne odgo-redenlfrprpfesiuilaliii l i usluga odrćdenog davaocar v o n r o s t i ^ ' Professwnal Lmbility Insurance):MeđuOm, p i ^ ^ B m ć ^ ^ n e n a k n a ^ ^ ^ j e h e l t e - ^ m e n o r a se o v a s v e ™e, pored samo-f o A l l ' o g ^ ^ * , « Â stalnogobavljanja, hcnim radom 1 sredstvima, obavlja-

la u okviru preduzeća i drugih pravnih formi koja su

sti. Naročito ako je u pitanju početnik. I zbog toga osi-guranje ove odgovornosti treba da pruži zaštitu tre-ćem oštećenom licu. Osiguranik putem fondova osi-guranja koja se formiraju iz premija i drugih prihoda u društvu za osiguranje koje je osiguravač dobija jed.-nu solventnu organizaciju koja će nadoknaditi štetu oštećenom licu, ali s druge strane on osiguranjem štiti svoju imovinu od mogućih gubitaka koje bi inače, ako nema osiguranje, isplatom štetu oštećenom korisniku njegove usluge tada bio dužan sam da snosi.

[Pogreške. omaške i propusti su nužna posledica svake_akimKistLEQsebno kod pružanja visoko profesi-onalnih usluga, kao što su već pomenute usluge advo-kataj l i jekara, i koje se odnose na davanje saveta i infor-

isanje korisnika u odnosu na islKjcT (rezultat) date uslugfTTTzbor postupEa koji treba preduzeti, na primer, u nekom pravnom postupku ili postupku lečenja neke bolestirOd njih mogu naštupiti nesagledivo visokg_šter teâj£_osigumnje odgovornosti ovih lica nužnost. Tim pre što živimo u svetu koje nazivamo "svefkompenza-cije", svetu gde svako ko može da ostvari neku nakna-du od nekog se i trudi da je ostvari i to redovno posti-že. To je dodatni motiv, pored već pomenutih lica, za projektante, revizorp s tečg j j i e jpravnike , brokere ra-znih vrsta (brokere nepokretnosti, brokere osiguranja) i dr. daosiguraju svoju odgovornost. To su inače ljudi ko-ji su najaktivniji, a najaktivnijiijudi su upravo-u-situaci- _ ji da i greše,j lrtačnije, da najviše greš^

Osiguranje od gradansko-pravne odgovornosti zbog grešaka, nemarnosti i propusta koji nastaju u obavljanju pominjanih profesija, u čiji red ulazi i osi-guranje odgovornosti notara, računovođa, finansij-skih savetnika, pravnih savetnika, sudskih izvršitelja, bolničara, laborarrataTmasefa7"sud^kiTi veštaka, pore-

teêkundarnaMe zastita davaoca usluge od tereta na-Egade štete koju moze da prouzrokuje konsniku uslu-

j g ^ A k o advokat nije osiguran ili ako lekar nlje osigu-ran on može zbog odgovornosti dovesti u pitanje čak i svoju egzistenciju ako nema osiguranje odgovorno-

osnovala lica koja su obavljala ili nameravaju da se ba-ve ovakvim zanimanjima radi zajedničkog pružanja usluga koje čine sadržinu njihove profesije (na primer,

Videti: R Šulejić, Osiguranje davalaca usluga; Z. Janjić, Civilno-pravni aspekt obaveznog osiguranja od odgovornosti za nakna-du štete; D. Gvozdić i J. Slavnić: Odgovornost veterinara sa osvrtom na osiguranje njihove odgovornosti: Zbornik radova sa Savetovanja Udruženja za pravo osiguranja SCG: Osiguranje u susret procesu pridruživanja SCG EU, Palić, april 2006, str. 83-92,121-127 i 228-335; M. Orlić, Z. Janjić i J. Slavnić: Odgovornost i osiguranje odgovornosti advokata, Intermex, Beograd, 2006; Z. Radović: Odgovornost - aspekti osiguranja, Tokovi osiguranja, br. 3/2005, str. 22-25.

24 Revija za pravo osiguranja & Broj 3/2006

r).

bolnice i kJinike, ortačka advokatska društva, veteri-narske stanice i klinike). Stoga se i osiguranje od odgo-_

_vršenia ovakvih zanimanja^vremenom

CLANCI

vornosti iz

sumljivo izvodi pojam profesionalna delatnost i profe-sionalna odgovornost.®

Kada se razmatra osiguranje od profesionalne od-govornosti uvek, radi njegovog razlikovanja od ostalih vrsta osiguranja od građansko-pravne odgovornosti, treba imati u vidu da je ono samo jedan oblik osigura-nja od građansko-pravne odgovornosti. U tu branšu, inače imovinskog osiguranja, ulaze i osiguranje od od-

da raspolažu sa visokim stručnim profesionalnim g o Vornosti za proizvode, osiguranje od odgovornosti iz obrazovanjem, visokim s h u č n j m z n a n j i m a i v e § t i n a : _ .nhavljanja funkcije i osiguranje od odgovornosti iz vla-ma, kao što su davaoCT komunarnihTTsiuga, turističkih s n i š t v a / odnosno posedovanja stvari. Sva ova osigura-ili ugostjtpl]skih-uîgri, špc.dltn^h^skladistaiskih, n j a odgovornosti imaju mnogo zajedničkih osobina, ^ v a H f r r o z i l a ^ s l u g a garderobaj iemijskih č i s t i o m c a ^ p r e m d a među njima postoje i razlike zbog čega se ona

proširivalo sa fizičkih lica koja su ih samostalno oba-vjjala i na odgovornost njihovih organizacija. A tako-đe i za označavanje osiguranja odgovornSSti onih po-jedinaca (fizičkih i pravnih lica) od kojih se za obavlja-nje usluga kpje pružaju korisnicima ne postavlja zah-

H w autoservisa i raznih drugih u s l u g a ^ .

To su bili glavni razlozTHiršeove vrste osiguranja odgovornosti u osiguravajućoj praksi i zakonodavstvu umesto poimom osigurania od protesionalne odgovor-

u poslovnoj praksi osiguranja sprovode na osnovu po-sebno sastavljenih opštih i posebnih uslova (formular-nih) ugovora za osiguranje odgovornosti. Treba medu-tim zapaziti da se osiguranjima profesionalne odgovor-

nosffsve vise zamenjuju terminom osiguranje od odgo- , nosti obuhvataju i stoga i pojmovno takvim smatraju i vornosti iz delatnosti ili osiguranjem odgovornosti da-valaca usluga. Kno primer treba navesti da je u Direkti-vi EU o pružanju usluga na unutrašnjem tržištu iz fe-brjuara 2006. god., o kojoj će kasnije biti govora, za sva ova osiguranja odgovornosti iz vršenja delatnosti pru-

anja usluga koristi termin osiguranje odgovornosti da-valaca usluga. Taj pojam je nesumnjivo širi od pojma profesije, profesionalne odgovdrnosti i osiguranja pro-fesionalne odgovornošti i ispravniji je, jer obuhvata ne samo osiguranja od profesionalne odgovornosti već građansko-pravnu odgovornost davalaca bilo koje usluge. Ipak, pojam profesionalne odgovornosti i osi-

JguTSnja od profesionalne odgovornosti je deo duge tra-dicije u osiguranju odgovornosti i zbog toga je široko rasprostranjen i ukorenjen u svim evropskim pravima. To se jasno vidi iz članka sa početka našeg izlaganja u kome se govori da je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo da "Sektor građevinarstva u Velikoj Britaniji ne poklanja veliko poverenje u osiguranje od profesionalne odgovornosti koje je u ponudi osigura-vajućih društava". Zbog toga će se pojam osiguranja od profesionalne odgovornosti sasvim sigurno još dugo koristiti u svom osnovnom, ali i širem značenju kao si-nonim za osiguranja odgovornosti davalaca bilo kojih usluga. Svoj doprinos održavanju tog pojma daće nesu-mljivo i sve direktive kojima se uređuje položaj potro-šača, s obzirom da one u spisku svojih ključnih izraza, odnosno definicija kao što su potrošač i trgovac koriste za trgovačku delatnost, poslovne, zanatske i druge de-latnosti, odnosno usluge pojam profesija. Odatle se ne-

osiguranja od odgovornosti čiji izvor opasnosti nije usluga i korišćenje usluge davaoca usluge već i odgo-vornost davaoca usluge koja ima kao izvor opasnosti stvar, tj. posedovanje ili upotrebu stvari koju davalac usluge koristi u obavljanju svoje uslužne delatnosti ili stvar koja je delo, odnosno proizvod usluge davaoca. Na primeru osiguranja profesionalne odgovornosti ar-hitekata projektanata u Francuskoj koji sledi to se može vrlo efektno ilustrovati.

3. OSNOVNI ELEMENTI UGOVORA O OSIGURANJU OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI KADA SE ONO SPROVODI KAO DOBROVOLJNO OSIGURANJE

Oni čine sadržinu ugovora o osiguranju odgovara-juće vrste profesionalne odgovornosti i zato moraju, s obzirom da su bitni za njihovo sprovođenje jer regulišu širinu pokrića koje se obezbeduje osiguranjem odgovor-nosti iz obavljanja određene profesije, odnosno pruža-nja određene usluge, biti regulisani polisom osiguranja i uslovima osiguranja kao njenim sastavnim delom.

Građansko-pravna odgovornost kao osigurani rizik

Jedan od osnovnih elemenata svakog ugovora o osiguranju od odgovornosti davaoca odredene usluge jeste ugovorom ili zakonom i ugovorom, kad je osigu-

Videti npr. čl. 2. (Definicije) Direktive 2005/29/EC Skupštine i Saveta Evrope od 11. maja 2005. o nekorektnoj trgovackoj praksi pravnih lica prema potrošacima na unutrašnjem tržištu kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 84/450/EEC, Direktive 97/7/EC, 98/27/EC i 2002/65/EC Skupštine i Saveta Evrope i Uredba (EC) br. 2006/2004 Skupštine i Saveta Evrope (Službeni list L 149 , 11.6.2005. str. 0022-0039).

Revija za pravo osiguranja * Broj 3/2006 25

Revija za pravo osiguranja vv

itfj. " — i ranje obavezno, predviđena/građanska odgovornost osiguranika za štetu trećem liću naŠFala vrsenjem ili ko-rišćenjem njegove usluge. Ona je osnovni rizik ili izvor opasnosti koji je pokriven ovom vrstom osiguranja.

U osiguranju odgovornosti, na primer, advokata opšte je prihvaćeno u uporednom pravu da su ovim osiguranjem pokrivene (samo) novčane štete koje je osiguranik pričinio oštećenim (trećim) licima obavlja-njem svoje (profesionalne) aktivnosti. Ta aktivnost, odnosno zanimanfe čijlm obavijanjem nastaje šteta koja je obuhvaćena osiguranjem jeste aktivnost advo-kata u pružanju pravne pomoći strankama (klijenti-ma). Primenom argumenta a contrario zaključuje se da ovim osiguranjem nisu pokrivene štete koje advokat pričini, na primer, u svojstvu člana upravnog ođbora trgovačkog društva ili, u osiguranju od odgovornosti arhitekata projektanta u Francuskoj, koje je kao i osi-guranje advokata u ovoj zemlji obavezno, pokriva se njihova odgovornost prema trećim licima za štete od projektovanog objekta, rizik rušenja projektovanog objekta u toku gradnje, odgovornost za nedostatke is-poljene na projektovanom objektu u garantnom roku i troškovi raščišćavanja.6

U dobrovoljnim osiguranjima od profesionalne odgovornosti ako nije ugovorom o osiguranju (poli-som i uslovima osiguranja) predviđena odgovornost koja je pokrivena osiguranjem, osiguranjem je pokri-vena ugovorna i deliktna odgovornost. Isti je slučaj i kod obaveznog ćsiguranja od odgovornosti određe-nog davaoca usluge, ako zakonom nije određena od-govornost koja se pokriva osiguranjem. Zato će advo-kat ili lekar odgovarati klijentu, odnosno lekar paci-jentu sa kojim ima zaključen ugovor o usluzi po prin-cipu pozitivne povrede ugovora, a prema klijentu ko-me daje pravnu pomoć po službenoj dužnosti, odno-sno lekar koji pruža medicinsku pomoć onesvešće-nom sa kojim nije mogao da zaključi ugovor o usluzi prema pravilima b dein<;fn(3j odgovornosti. f

Međutim, kada ispitujemo pokriće odgovornosti koje se obezbeđuje davaocu usluge u razmatranim osiguranjima, problem, kao što vidimo, nije pitanje vrste odgovornosti koja je obuhvaćena osiguranjem odgovornosti davaoca usluge već je to pitanje oblika (subjektivna i/ili objektivna) odgovornosti koja se po-kriva osiguranjem određenog davaoca usluge. Zbog toga što su sasvim retki slučajevi da se to pitanje ure-đuje posebno zakonom čak i kada je osiguranje ođgo-

vornosti davaoca određenih usluga propisano kao obavezno, kao što je to slučaj u Francuskoj gde je u zakonu kojim je propisano obavezno osiguranje od-govornosti advokata predviđeno da se osiguranjem nadoknađuju novčane štete zbog nemarnosti ili gre-ške koju advokat učini u vršenju njegovih aktivnosti.7

Tada se na ovo pitanje primenjuju opšta pravila obli-gacionog prava o vrsti i obliku odgovornosti za štetu. U većini pravnih sistema, kao što je to u Francuskoj, Austriji ili Nemačkoj8, u pogledu odgovornosti advo-kata, osiguranjem je, primenom opštih pravila o gra-đansko-pravnoj odgovornosti za štetu, pokrivena njegova ugovorna i delikna odgovornost, koje se pre-ma obliku kome one pripadaju smatraju pretposta-vljenom subjektivnom odgovornošću.

A koja je to vrsta i oblik odgovornosti davaoca usluge koji bi bili pokriveni osiguranjem od odgovor-nosti u našem pravu osiguranja od odgovornosti ako ugovorom o osiguranju odgovornosti nije ništa po-sebno predviđeno, što je opšte mesto u uslovima osi-guranja odgovornosti naših društava za osiguranje s obzirom da oni redovno sadrže odredbu da se osigu-ranjem odgovornosti pokriva "zakonska odgovor-nost" osiguranika za štetu?

Pre nego što iznesemo svoj odgovor, čitaoca će-mo podsetiti na rešenja našeg Zakona o obligacionim odnosima o tom pitanju i upoznati ga sa nekim stavo-vima o pitanju oblika odgovornosti u našoj literaturi.

Naš Zakon o obligacionim odnosima ni u oblasti deliktne odgovornosti iz obavljanja delatnosti (čl. 154. st. 1), niti u oblasti ugovorne odgovornosti (čl. 262. st. 2) ne kvalifikuje oblik odgovornošfi štetnika, odnosno dužnika, tj. on je ne opredcljuje kao subjektivnu ili objektivnu odgovornošt. Kod deliktne odgovornosti iz obavljanja delatnosti ZOO, u st. 1. čl. 154. predviđa da se štetnik može osloboditi od dužnosti naknade štete samo ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a kod ugovorneo dgovornosti da se u slučaju povređe obaveze dužnik oslobada odgovornosti za štetu ako dokaže da je povredio obavezu zbog okol-nosti koje su nastale posle zaključenja ugovora koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći (čl. 263).

U literaturi se o pitanju oblika odgovornosti za štetu zastupaju različita gledišta.

Jedno od njih polazi od stava da Z O O ne oprede-ljuje oblik odgovornosti iz vršenja delatnosti (kako deliktne, tako ni ugovorne) i zalaže se da sudovi u

* Ova jedna od najstarijih vrsta obaveznog osiguranja sa naznačenim pokrićem regulisana je Zakonom od 31.12.1940. god. i Uredbama od 24.11.1941. i 31.5.1943. god. (G. Groquez: Les assurances obligatoires, dodatak u casopisu Largus, mars 1972).

7 Čl. 27, alineja 1. Zakona od 31.12.1997. (A. Damien, H. Ader, I. Maigret: Regles de la proffession d'avocat, Dalloz, 2004, str. 546). " Z. Janjić, u publikaciji "Osiguranje i odgovornost advokata", str. 59.

26 Revija za pravo osiguranja * Broj 3/2006

primeni Z O O prihvate gbjektLvnii .odgqyornoj^.,.Ojm što čini opravHanim da se prihvati objektivna odgo-vornost, po- tam gledištu, jeste da razvoj odgovorno-sti za štetu koju neko prouzrokuje švojiim delovanjem upućuje na napuštanje subjektivne i prihvatanje objektivne odgovornosti . ' /

Prema drugom gledištu, rešenja Z O O o odgovor-nosti upućuju na zaključak, s obzirom na karakter okolnosti koje nastupe posle zaključenja ugovora i predviđene su u čl. 263, da dužnik može za docnju i druge povrede ugovorne obaveze da odgovara i po osnovu krivice i po osnovu objektivne odgovornosti. Po ovom gledištu ako je dužnik mogao sprečiti, otklo-niti ili izbeći okolnosti zbog kojih je pao u docnju, ali ta-ko nije postupio, jer npr. nije koristio alternativni put kada je zbog poplave srušen most i prevoz nije mogu-će bilo izvršiti uobičajenim putem ili nije proizveo i is-poručio robu proizvedenu od sirovine koje je bilo na tržištu kada je nije mogao proizvesti i isporučiti od ugovorene uvozne sirovine čiji je uvoz bia-zabranjen, on je kriv za povredu ugovora. Medutim^dužnik mo-že, prema ovom gledištu, odgovarati zbogjneklKjokDl-nosti koje su nastale posle zaključenja ugovora u koji-ma inače nije kriv zbog docnje. Ti događaji, prema ovom gledištu, ukazuju da Z O O proširttje odgvnor-nost dužnika u docnji i na okolnosti koje su objektivnc utoliko što ih dužnik nije inogao spreciti, ofkloniti ili iz-beći, a nisu viša sila u smislu spoljnjeg dogadaja koji se nije mogao predvideti, otkloniti ili sprečiti, te da se U tom slučaju radi, pošto one ne isljučuju odogovornost dužnika, o njegovoj objektivnoj oOdgovornosti. U ove događaje, prema autoru ovog gledišta, ubrajaju se npr. kvar mašine i ekspolozija parnog kotla.10

Prema trećem gledištu, u našem pravu pojam krivice se objektivizuje i (samo) približava objektivnoj odgovornosti. Kada se ima u vidu, ističe zastupnik ovog gledišta, da se pojam krivice u Građanskom pra-vu sve više udaljava od shvatanja krivice u Krivičnom pravu, da se objektivizuje i shvata kao pogrešno po-stupanje, tj. kao ponašanje koje odstupa od ponaša-nja razumnog i pažljivog čoveka u datim okolnosti-ma, onda se može zaključiti da se pojam krivice, pa i u odnosu na aktivnost advokata, objektivizuje i tako približava objektivnoj odgovornosti ."

Prema našem mišljenju odgovor na pitanje kako, po osnovu krivice ili prema pravilima o objektivnoj od-govornosti, odgovaraju advokati, lekari, vetcrinari i

drugi davaoci usluga zbog grešaka, omaški i propusta u obavljanju svoje profesionalne delatnosti, treba da se zasniva na tumačenju i primeni načela predvidenog u članu 18. st. 2. ZOO. To znači da je prema ovom nače-lu gradansko-pravna pdgovornost iz vršenja profesio-nalne delatnosti oblil<|pooštrene"ođgoVTJII lOsfiljčoja na-staje ako se davalac usluge u n jenom obavljanju pona-šao prema pažnji koja je utvrđena u pravilima struke i običajima fTpažnja dobrog strucniaka' y i da u ovoj oblasti osiguranja na obavljanje delatnosti i odgovor-c:-nost davaoca usluge ne može da utiče vrsta odgovor-nosti (ugovorna - deliktna) tako da se izmedu njih bri-še tradicionalna razlika o predvidivosti (imovinske) štete za koju se odgovara kod ugovorne odgovornosti, kako je to određeno u čl. 266. st.l . Z O O i odgovornosti za potpunu naknadu deliktne štete, predvidena u čl. 190. Z O O , i da se ona određuje u obimu potpune na-knade štete u granicama osigurane sume, bez obzira da li je davalac usluge u odnosu na korisnika povredio neku ugovornu obavezu ili mu odgovara za štetu ex de-licto jer sa njim prilikom obavljanja usluge nije bio tr ugovornom odnosu. feato će npr. advokat odgovarati, a V n p o v e d i pravilg riffiT1^"* n f1 jc^ način premai

klijentu sa kojim ima zaključen ugovnr n t^ usluzi i kada uslugu pruža klijentu sa kojim nema za-ključeni ugovor o usluzi, npr. kao branilac po službenoj dužnosti ili privremeni punomoćnik. To takode znači (naćelo o pažnji dobrog stručnjaka) da se uvodenjem standarda da je u izvršavanju obaveza iz svoje profesi-onalne delatnosti davalac usluge dužan da postupa sa povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običaji-ma, građansko-pravna odgovornost ovih objektivizuje i shvata kao pogrešno postupanje, tj. kao odstupanje od pravila struke i ona praktično pretvara u objektivnu odgovornost. A pravila struke čine i ona koja su kor-pus, inače, tipiziranih obaveza koje davalac usluge pre-uzima iz zaključenog ugovora o određenoj usluzi sa korisnikom (advokatskoj, lekarskoj ili drugoj usluzi). Zato davalac usluge, odnosno njegov osiguravač treba da odgovara korisniku usluge za štetu uvek kad izme-du povrede obaveze davaoca usluge koja je standard struke i nastanka štete korisniku usluge postoii uzroč-navezaÔvo sa razloga što danas u mnogim uslužnim proresijama, kao što su profesija lekara, veterinara, ge-ometra, revizora i drugim, postoje uobičajene tipizira-ne obaveze, pisana tehnička pravila, postupci, odno-sno procedure za pružanje usluga ili kodeksi koji sadr-že standarde profesionalnog ponašanja ili etički stan-

* S. Cigoj: Komentar ZOO, grupa autora, Beograd, 1995, Savremena administracija, str. 357. 10 I. Jankovec: op. cit., str. 594-596. 11 M. Orlić: Gradansko-pravna odgovornost advokata u srpskom pravu, str. 26, prilog objavljen u publikaciji "Odgovornost i osi-

guranje odgovornosti advokata", Intermex, Beograd, 2006.

27 Revija za pravo osiguranja £ Broj 3/2006

Revija za pravaoslguranja

dardi koje za usluge u određenim profesijama propi-suju profesionalna udruženja davalaca tih usluga u ko-ja se uglavnom obavezno udružuju svi pripadnici od-redenog staleža ili za određene staleže takve standarde propisuju (para)državni organi. Tim pravilima se kodi-fikuju dužnosti za davaoce usluga u određenim profe-sijama. Mnoga od ovih pravila za pojedine profesio-nalne staleže usvojena su na međunarodnom nivou od strane međunarodnih udruženja u koje se učlanje-na nacionalna udruženja odgovarajućih profesija, kao što je Evropska advokatska komora ili međunarodne organizacije, kao što je Svetska zdravstvena organiza-cija. U nas to su advokatske, lekarske, veterinarske ko-more i druga strukovna udruženja. Osobenost ovih standardnih obaveza iz ugovora koje zaključuju dava-oci usluga sa korisnicima, kodeksa tehničkih pravila, procedura, osnosno postupka, profesionalnih standar-da i etičkih normi je da oni uređuju i pravila, procedu-re, odnosno postupke i standarde za uslugu koja se obavlja putem tima, istih ili različitih stručnjaka, koji pruža određenu profesionalnu uslugu.12

U rezimeu izlaganja o vrsti i obliku odgovornosti davaoca profesionalnih usluga u našem pravu, može-mo da istaknemo da se kod odgovornosti iz delatno-sti ukida ne samo razlika između ugovorne i deliktne.. odgovornosti već i razlika između subjektivne i objektivne odgovornosti i da praktično svi oni čija je delatnost davanje usluga prilikom pružanja profesio-nalnih usluga čim povrede dužnosti ustanovljene pravilima struke i običajima da odgovaraju za štetu prema korisniku usluge po principu uzročnosti, tj. prema pravilima o objektivnoj odgovornosti bez obzi-ra da li su sa korisnikom usluge zaključili ugovor o usluzi ili su mu uslugu pružili vanugovorno.

Davaoci usluga nisu izloženi samo odgovornosti u vezi sa pružanjem usluga koje čine njihovu ("osnov-nu") profesionalnu delatnost, npr. advokati prilikom pružanja usluga pravne pomoći klijentima, već i gra-đansko-pravnoj odgovornosti u pružanju usluga koje su povezane sa njihovom delatnošću ili onih delatnosti koje se mogu obavljati paralelno sa njihovom profesio-nalnom delatnošću, kao i odgovornosti iz vlasništva ili državine određene stvari. Ti posebni slučajevi odgo-vornosti, kao što je odgovornost advokata za štete zbog primljenog novca, hartija od vrednosti i drugih vrednosti, odgovornost u vezi sa vlasništvom ili pose-dovanjem neke nepokretne ili pokretne stvari (advo-katske kancalarije i dr. stvari) ili odgovornost kao ste-

čajnog upravnika, likvidacionog upravnika, izvršioca testamenta, medijatora, člana upravnog ili nadzornog odbora trgovačkog društva i dr., da bi bili pokriveni moraju biti izričito predvideni ugovorom o osiguranji, Uobičajeno je da se ovi posebniobjici odgovornosti đa-vaoca usluga u polisi i uslovima osiguranja tretiraju (\Jy kao dopunski rizici čije osiguranje se mora posebno / ugovoriti i za njega platiti posebna premija osigurarrja^ Prilikom formulisanja polisa i uslova osiguranja od od-govornosti iz profesionalne delatnosti, društva za osi-guranje uključuju u pokriće i ove posebne oblike odgo-vornosti svesna da samo dovoljno širokim pokrićima koja pružaju u ovim vrstama osiguranjima mogu ade-kvatno da odgovore interesima osiguranika.

Pojava je takođe da uslovi osiguranja od odgo-vornosti redovno predviđaju uslove pod kojima se novi rizici odgovornosti koji se pojave kod osigurani-ka u toku trajanja ugovora o osiguranju smatraju po-krivenim ili se mogu naknadno obuhvatiti većâklju-čenim osiguranjem odgovornosti. Na primer, u sluča-ju kada lekar dermataolog proširi delatnost na pruža-nje kozmetičarskih uslugaJ

Stete pokrivene osiguranjem od profesionalne odgovornosti

Predmet pokrića u osiguranju profesionalne od-govornosti u okviru ugovorene sume osiguranja je re-dovno finansijska ili tzv. čisto imovinska šteta. Na pri-nTC~nil)sTguranju advokata ili posrednika osiguranja od odgovornosti čisto imovinska šteta je novčana šte-ta koja nije posledica oštećenja, uništenja, propasti ili gubitka stvari - šteta na stvarima, niti šteta zbog smr-ti, povrede tela ili oštećenja zdravlja - šteta na licima. Dakle, čisto imovinska šteta bi bila šteta koja nije re-zultat ni štete na stvarima ni štete na licima.

Međutim, ako je profesionalnu odgovornost osi-gurao apotekar ili lekar onda je glavni predmet pokrića osiguranjem upravo šteta na licima. Ali se u okviru osnovnog pokrića ili dopunskog paketa kod ovih vrsta osiguranja odgovornosti može ugovoriti i pokriće šteta na stvarima - nastale npr. prilikom lečenja ili povređiva-nja pacijenta prilikom lečenja i čisto imovinske štete. Pa-o j e n l k o j i j e pogrešno lečen dolazi u situaciju da trpi fP zičke bolove, strah i duševne bolove, dakle nematerijal-nu štetu, ali on često zbog toga ne može da radi, jer je njegovo zdravlja oštećeno i on trpi imovinsku štetu, običnu, koja nastaje zbog izdataka u vezi sa lečenjem i izmaklu korist kada ima gubitak u zaradi (ili/i drugi gu-

U Velikoj Britaniji su npr. obaveze i odgovornost veterinara utvrdene obaveznim pravilima koje je za veterinarsku struku for-mulisao Royal College of Veterinary Surgents (RCVS, 2006), a standarde profesionalnog ponašanja u poslovima osiguranja za po-srednike osiguranja Financial Servises Autohority koja je samostalna i nezavisna agencija sa statusom jedinstvenog kontrolnog, odnosno nadzornog organa nad finansijskim sektorom u Velikoj Britaniji.

28 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3/2006

ILANCII

bitak). Dakle, osiguranjem odgovornosti davalaca ova- —striji i Nemačkoi on nešto duži (npr. u osiguranju pro-KvTRusluga kod kojih su glavne štete na licima može se fesionalne odgovornosti advokata - 3 godine). ugovoriti i pokriće šteta na stvarima i finansijskih šteta. Međutim, uslovi naših društava za osiguranje odgovor-nosti lekara obezbeđuju pokriće šteta na stvarima, ali ne pružaju pokriće za čisto imovinske štete. J

Postoji još jedan oblik štete, preciznije izdaci koji su pokriveni u svim vrstama osiguranja od profesio-nalne odgovornosti. To su novčani izdaci za odbranu osiguranika od neosnovanih i preteranih zahteva oštećenih lica i odbranu osiguranika u krivičnom po- ;

stupku. U uslovima stranih društava pravilo je da sr oni pokriveni osiguranjem i kada njihov iznos prema-f šuje osiguranu sumu, što nije slučaj u nas. Uslovi osi-guranja naših društavapokrivaju troškove pravne.zć^

ite osiguranika samo u okiru jas iguranejume. j Specifičnost štcta koje nastaju iz gradansko-prav-

ne odgovornosti, koje su inače u uslovima inostranih društava za osiguranje pokrivene osiguranjem od profesionalne odgovornosti, jeste pojava kasnih šteta, šteta iz ranijeg poslovanja i serijskih šteta.

Šfa su kasne štete? Poznato je da zbog npr. greške advokatu ili lekara šteta za njegovog klijenta, odnosno pacrjmta moze da nastane 1 posle godmu 3ana od za-ključenja ugovora o osiguranju od profesionalne odgo-vornosti na koji rok se on redovno zaključuje. To će bi-ti slučaj ako se tek posle npr. 20. godina utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament sasta-vljen pred svedocima ništav jer je advokat prilikom sa-stavljanja ovog ugovora, odnosno testamenta dao po-grešarfsavef o tormi u kojoj se punovažno zaključuje ovaj ugovor, odnosno sastavlja testament ili se tek po-sle više godina od isteka lekarcvog osiguranja od odgo-vornosti utvrdi da je njegovom pacijentu koga je po-grešno lečio u vreme trajanja osiguranja značajno po-goršano zdravstveno stanje. Tada se postavlja pitanje da li će osiguravajuće društvo kod koga jc advokat i lc-kar bio osiguran isplatiti te štete koje su se pojavile po-sle isteka trajanja osij

Dakle/ jcaghc steTgû one koje nastanu usled ne-marnosti/jgFeske ili arugim pogrešnim postupanjem osigurariika za vreme trajanja ugovora o osiguranju, a nastupile su po isteku njegovog trajanja. Radi zaštite pravne siguranosti trećih lica uslovima osiguranja se predviđa rok do koga se priznaju te štete. Bitno je da se štete prijave do tog roka i to je opšte prihvaćeno. Međutim, dužina trajanja ovih rokova je različito od-ređena. U uštovima naših društava za osiguranje uglavnom j*e prihvaćen rok od 2 godine, dok je u Au-

>tete iz rannet su štete koje su nasta-le iž pogrešnog postupanja, odnosno odgovornosti davaoca usluge kada nije imao osiguranje, a pojave se * 'u vreme kada je davalac usluge imao zaključeno osi-guranje odgovornosti ili se zahtev za njihovu nakna-du tada istakne. One se nazivaju i štetama iz ranije prakše đavabća iisluge (advokata, lekara, veterinara i drugih). Pokrivene su osiguranjem onda kada je nji-hovo pokriće ugovoreno i ako osiguraniku u vreme nastanka nisu bile poznîte.

Serijskim Štetama smatraju se štete koje su obu-hvaceiTfe1 veuin llll'SJftn udštetnih zahteva p o d n e B h / ^ ^ ^ ^ od stane više oštećenih lica zbog šteta nastalih na osnovu jednog ili većeg broja pogrešnih postupaka osiguranika koji se mogu pripisati istim okolnostima i moguće ih je povezati sa vremenskog, privrednog ili pravnog stanovišta. Serijske štete se smatraju jednim osiguranim slučajem. ————

TKasnešte t i f s te te iz raniieg poslovanja osigurani-ka i serijske štete kao kategorija šteta poćele su da se uključuju u uslove domaćih društava za osigLiranje kao predmet pokrića po uzoru na uslove inostranih osiguravajućih društava tek u poslcdnjih nekoliko godina, ali ne u svim vrstama osiguranja.13

4. OSTALI OSNOVNI ELEMENTI UGOVORA O OSIGURANJU OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI

U osnovne elemente sadržine ugovora o osigura-nju od odgovornosti iz delatnosti ulaze i odredbe o is-ključenjima iz osiguranja, osiguranoj sumi, samopri-držaju, dužnostima osiguranika prema osiguravaću, načinu piaćanja premije, dužnostima osiguravača prema osiguraniku u odnosu na isplatu sume, odno-sno naknade iz osiguranja i načinu vansudskog reša-vanja sporova između osiguravača i osiguranika.

Opšte je prihvaćeno da se iz svih osiguranja pro-fesionalne ođgovofriosti iskljućuja štete koje je osigu-ranik prouzrokovao namerno. Pored ovog isključenja često se uslovima IsključujLi iz osiguranja štete nasta-le svesnim od osigLiranika kršenjem zakona, propisa, standarda l ugovorenth.obavcza^.koje jg.u.vecini pra-va napušteno jer je ocenjeno od strane sudova kao uopšteno i neprecizno ili što je zbog toga tumačeno na štetu osiguravača" (premda je to i dalje karakteri-

™ l . <±OPt Štete iz ranije prakse iskljucene su u osiguranju profesionalne odgovornosti lekara u aktuelnim uslovima ovog osiguranja AD za osiguranje "Dunav-osiguranje" od 1.10.2005, čl. 6. E Sulejic: op. cit., str. 90.


Revija za pravo osiguranja vv

stičan slučaj isključenja u domačim uslovima osigura-nja15). ~

U uslovima stranih društava nailazimo da su i od-redene umišljajne povrede dužnosti osiguranika pokri; vene ovim osiguranjem, kao i daisljučenjem nisu obu-hvaćene štete zbog povrede dužnosti osiguranika uči-njene evgritalriim umišljajem. To je razumljivo jer u za-konima o ugovoru o osiguranju većine evropskih ze-malja, za razliku od našeg prava (čl. 929, st. 2. ZOO), od-redbe u ugovoru kojima se predviđa da osiguravač od-govara za štetu koju namerno prouzrokuje osiguranik

. ne smatraju se apsolutno ništavim. f» Takode, uslovima su isključene inostrane štete i

odredeni oblici šteta koje nisu svojstvene za ođređe-^ • ' n e vrste osiguranja profesionalne odgovornosti (npr.

finansijske štete u osiguranju profesionalne odgovor-nosti lekarai). Uslovi osiguranja več prerna specifično-sti odredene profesionalne odgovornosti isključuju iz osiguranja određene rizike odgovornosti, kao u osi-guranju profesionalne odgovornosti lekara rizik od-

, govornosti nastao usled intervencija veštačke oplod-nje, inficiranja virusima HlV-a i hepatitisa ili hirur-ških intervencija estetskog karaktera.16

Odredba o samopridržaju osiguranika u šteti je obligatorni deo uslova svih osiguranja od profesio-nalne odgovornosti. Samoridržaj se redovno određu-je u maksimalnom procentu u odnosu na sumu osi-guranja (npr. do 10% od osigurane sume). U okviru u uslovima osiguranja, ili zakonom predviđenog samo-pridržaja, ako se osiguranje od profesionalne odgo-vornosti sprovodi kao obavezno osiguranje, osigura-nik se sam opredeljuje za njegovu prihvatljivu visinu.

Dužnosti osiguranika prema osiguravaču koje se utvrduju u uslovima osiguranja jesu one koje on ima pre i posle zaldjučenja ugovora vezano za prijavu okol-nosti koje utiču na ocenu rizika prilikom zaključenja ugovora, odnosno povećanje rizika posle zaključenja ugovora koji osiguravač preuzima u određenom ugo-voru sa osiguranikom. A dužnosti osiguranika prema osiguravaču posle zaključenja ugovora koje sadrže uslovi osiguranja su one koje se odnose na prijavu na :

stupanja štetnog događaja, pružanje dokaza osigurava-ču o događaju i visini štete, prijavu da je protiv osigura-nika korisnik usluge pokrenuo sudski spor i dr.

U svim inostranim uslovima osiguranja, pa i uslovima osiguranja od odgovornosti, obavezni ele-menat sadržine ugovora o osiguranju čine odredbe o

vansudskom rešavanju sporova izmedu osiguravača i osiguranika. Na tome da prilikom zaključenja ugovo-ra o osiguranju osiguravač, odnosno posrednik osigu-ranja mora da informiše osiguranika, odnosno da u uslovima osiguranja moraju da budu predviđene še-me za vansudsko rešavanje sporova insistiraju direk-tive EU, kao što su Direktiva o osiguranju života iz 2002. god. i Direktiva o posredovanju u osiguranju iz 2002. god. U šemu modela vansudskog rešavanja spo-rova dolazi informisanje osiguranika o eksternom or-ganu koji je nadležan za rešavanje žalbi osiguranika protiv osigttravača. To je redovno organ koji sprovodi nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje. Zahteva se da se u uslovima osiguranja ove šeme ure-de tako da su one za osiguranika fakulativne, što zna-či da one kao mogućnost za osiguranika ne predsta-vljaju smetnju za osiguranika da pokrene spor protiv osiguravača. Ove odredbe ne sadrže uslovi osigura-nja naših društava za osiguranje.

5. OSOBENOSTI OBAVEZNIH OSIGURANJA OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI

Kada se razmatraju specifičnosti ovih osiguranja postavljaju se dva osnovna pitanja: prvo,)o_značaju postojanja i ishodu nepostojanja uslova za uvodenje u pravnim sistemima osiguranja odgovornosti iz vr-šenja profesionalnih delatnosti kao obaveznih i dru-go, o potrebi postojanja i posledicama nepostojanja, kada su neka od njih propisana kao obavezna, mini-malnih uslgva-za sprovođenje tih osiguranja?

Uslovi za uvođenje obaveznog osiguranja profesionalne odgovornosti

Šta se može zapaziti kada se razmatraju uslovi za uvodenje u pravni sistem osiguranja odgovornosti iz vršenja profesionalnih delatnosti kao obaveznih osi-guranja? Da je pojava u pravnim sistemima da oni ne propisuiu uslove kada se ona mogu uvoditi kao oba-vežriaT Staviše, ti uslovi se ne propisuju ni za ostala osiguranja, ona koja ne ulaze u grupu osiguranja od profesionalne odgovornosti. Jedino ograničenj(TKoje postoji je to da se zakonima kojima se reguliše ugovor o osiguranju ili kompanijskim zakonima u osiguranju propisuje da se obavezna osiguranja mogu uvoditi zakonom. Pojam zakona ovde se ne tumači u znače-

Videti npr. čl. 6, st. 2, t. 2. Uslova za osiguranje profesionalne odgovornosti posrednika osiguranja, AD za osiguranje "Dunav-osiguranje" od 9 .1 . 2006. ili čl. 6, st. 1, t. 9. Uslova za osiguranje od odgovornosti iz delatnosti AD za osiguranje "Kopaonik" od 1.5.1998. Videti npr. čl. 6. Uslova za osiguranje profesionalne odgovornosti Iekara AD za osiguranje "Dunav-osiguranje".


nju posebnog izvora prava pa je u velikom broju ze-malja u EU prihvaćeno da se ona mogu uvoditi ured-bama vlada.17 I u našem Zakonom o osiguranju od 2004. god. je propisano da osiguranje imovine i lica obavezno u slučajevima propisanim zakonom i da se može uvoditi izuzetno, što je još jedno ograničenje, nepoznato u drugim pravnim sistemima, doduše ni-čim limitirano i zato neobavezujuće za zakonodavca kada uvodi neko osiguanje kao obavezno (čl. 6, st. 2).18

Nepostojanje zakonskih ograničenja za uvodenje obaveznih osiguranja je Imalo za posledicu da su neke zemlje krenule u masovno uvodenje u pravni sistem obaveznih osiguranja, dok je u drugim, mali i nedovo-ljan broj vrsta obaveznih osiguranja, posebno onih ko-ja se odnose na davaoce profesionalnih usluga s obzi-rom na mogući karakter štetnih posledica tih usluga za korisnike (posebno kod visokokvalifikovanih profesio-nalnih usluga). U Francuskoj je osamdesetih godina prošlog veka bilo preko četrdeset", a danas ima preko šezdeset obaveznih osiguranja20. Ona se u literaturi gru-pišu u četiri erune: osiguranja rizika koja se odnose na transportna' sredstva, osiguranja od rizika koji proističu

•iz vršenja profesije, čiji je broj najveći, osiguranja koja \ se odnose na sport i razonodu i ostala obavezna osigu-. ranja.21 Suprotnost je Velika Britanija u kojoj je krajem

2000-tih godina bilo samo sedam obaveznih osiguranja. Iz odgovornosti u obavljanju profesionalnih delatnosti jedino je za advokate, brokere osiguranja i iznajmljiva-če konja bilo propisano obnvez.no osiguranje. Pored ovih, uvedeno je kao obavezno osiguranje odgovorno-sti sopstvenika motornih vozila (inače, univerzalno pri-hvaćeno u svim evropskim pravnim sistemim), osigu-ranje odgovornosti poslodavaca za štete zaposlenim,

osiguranje kargo brodova od zagadenja i osiguranje nuklearnih rizika (za koje se s obzirom na veliki broj iz-vora opasnosti kod ovih rizika može reći i da čini više vrsta osiguranja).221 u pravni sistem Srbije se poslednjih godina uvodi sve više obaveznih osiguranja. O nekima od njih biće kasnije reči.

Preokret u pogledu propisivanja uslova za uvođe-nje obaveznih osiguranja u zemljama članicama EU donosi Direktiva o uslugama na unutrašnjem tržištu od 14.2.2006. koja je obavezala članice da propišu da davaoci usluga koje za konsruka' predstavljaju povećaf ni zdravstveni ili si'gurnosru rizik ili rioie za njega na-ročito 'visok finarišijški rtetk, moraju irtiati primef?no/ osiguranje od odgovornosti iz delatnosti ili, alternativ-no, da pribave (bankarsku) garanciju iste vrednosti.

S obzirom da zemlje članice EU kod ovakve alter-native, zbog toga što njihove banke ne prihvataju da da-ju garancije za rizike koji su nepoznati njihovom (ban-karskom) poslovanju i koji se mogu pokriti tehnikom osiguranja, preferiraju uvođenju obaveznih osiguranja, što je pokazala Direktiva o posredovanju u osiguranju od 2002. u odnosu na rizik profesionalne odgovornosti posrednika osiguranja, gde su se kod ovakve alternative one uglavnom sve opredelile za njihovo obavezno osi-guranje, treba očekivati da u zemljama koje nisu do do-nošenja Direktive iz februara 2006. imale veći korpus obaveznih osiguranja u domenu profesionalne odgo-vornosti da će pristupiti značajnijem proširenju kruga ovih obaveznih osiguranja. Na primer, da će Austrija i Nemačka, sada dobrovoljno, osiguranje profesionalne odgovornosti lekara sprovoditi kao obavezno.

Medutim, cilj odredbe ove Direktive EU u kojoj su utvrđeni uslovi za uvođenje obaveznih osiguranja

17 Videti zakone o ugovoru o osiguranju u evropskim zemljama koji ustanovljavaju pravilo da obavezno osiguranje postoji on-da kada je ustanovljeno zakonom i autorima koji govore da se u ovim zemljama pojam zakona ne koristi u formalno pravnom znacenju: Z. Janjić: Civilno-pravni aspekti obaveznog osiguranja odgovornosti za naknadu štete, str. 229.

" Ovakvo rešenje je bilo prihvaćeno i u Zakonu o osnovama sistema osiguranja imovine i lica od 1990. i zakonu koji je ovom prethodio - Zakonu o osiguranju od 1996. Izuzetak i raritet je predstavljao Osnovni zakon o osiguranju i osiguravajucim orga-nizacijama iz 1967. u kome je, u cl. 2, st. 2, bilo predviđeno da se zakonom može ustanoviti obavezno osiguranje ocTrizika ko-ji ugrožavaju treća lica, što su u suštini osiguranja od odgovornosti i rizika koji predstavljaju opštu opasnost, što su de facto katastrofalni i drugi rizici koji izazivaju masovne štete. Vec iz sledećeg zakona, onog kojim je zamenjen ovaj zakon, a to je bio Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1976, u čl. 5, brisani su ovi uslovi za uvođenje obaveznih osiguranja i prihvaćeno je rešenje koje ima aktuelni Zakon o osiguranju od 2004. god. Objašnjenje zbog čega su pomenutim zakonom bili utvrdeni uslovi za saveznog i republičke zakonodavce kada mogu da uvode obavezna osiguranja je bilo jednostavno i oprav-dano. Tim zakonom je ukinuta opšta obaveza koja je postojala do njegovog donošenja da sva sredstva i rizici iz delatnosti državnih i društveno-pravnih lica, koja su inace bila dominantria^moraju biti osigurana. Zato je, da se ne bi ponovio siučaj da u sistemu osiguranja preovlađuju obavezna osiguranja, pomenutim Osnovnim zakonom bilo korisno da se propišu strikni uslovi za uvođenje obaveznih osiguranja, ili bolje, za vraćanje u sistem kao obaveznih nekih koja su to ranije bila. "

" G. Groquez: op. cit. 20 E Šulejic: op. cit., str. 91. 21 G. Groquez: op. cit.; Više o vrstama obaveznih osiguranja i rizicima pokrivenim tim osiguanjima u Francuskoj u proteklim 80-

tim godinama videti: J. Slavnić: Obavezno osiguranje, Osnove sistema i koncept njegovog regulisanja, Savremena administra-cija, Beograd, 1978, str. 75-79.

22 C. Ludeke i dr: Introđuđion to itisurance, LLP, London, New Yourk, Hong Kong, 1996, str. 341-342.


Revija za pravo osiguranja wwS*v ••• . .••M-,, ' ••-...• - "

od profesionalne odgovornosti u državama članica-ma, nije bio da se podstakne Austrija ili Nemačka da sprovode npr. osiguranje profesionalne odgovornosti lekara kao obavezno. U ovim najrazvi jeni j im zemlja-ma EU, kao i npr. u Velikoj Britaniji u kojoj je takođe osiguranje odgovornosti lekara dobrovol jno, ono u praksi jeste obavezno osiguranje. Zato što ni j edna bolnica ili klinika u tim državama neće da primi Ieka-ra da obavlja praksu, ako nema polisu osiguranja od profesionalne odgovorriosti. O v o m direktivom še znači u suštini m a n j e razvijene države članice u koji-ma ovo, ali i druga osiguranja od profesionalne odgo-vornosti nisu dovol jno zastupljena u portfelju osigu-ranja, prinudno podstiču da ih zbog težine rizika i za-štite korisnika usluga razvijaju tako što će ih sprovo-diti kao obavezna osiguranja. Ipak, pr imenom ko-gentne odredbe Direktive EU koja propisuje uslove kada se osiguranja davalaca profesionalnih usluga mora ju spovoditi u državama članicama kao obave-zna, primoraće i Austiju, Nemačku i druge države čla-nice koje pripadaju ovoj ekonomskoj i političkoj inte-graciji, da propišu da je osiguranje profesionalne od-govornosti lekara obavezno, kao i da prošire korpus obaveznih osiguranja na veliki broj drugih profesija čije osiguranje odgovornosti sada ni je obavezno.

Uslovi za uvodenje obaveznih osiguranja koje je utvrdila Direktiva od februara 2006, s druge strane, neće ograničiti države članice, npr. Francusku, da i dalje u svim oblastima osiguranja proširuje obavezna osiguranja. To je razumljivo jer se oni odnose samo na osiguranja od profesionalne odgovornosti i nisu limi-tirajući, pa države-članice mogu slobodno osiguranja od profesionalne odgovornosti , ali i druga osiguranja, propisivati kao obavezna i kada usluga davaoca ne predstavlja za korisnika isključivo povećani zdrav-stveni, sigurnosni ili visok finansijski rizik. Tim pre što je u Francuskoj i drugim državama članicama EU, kao što smo videli, opšte prihvaćeno da se obavezna osiguranja mogu uvoditi i uredbama vlada.

Tim putem, pa i još dalje, krenulo se u nas, pa je tako Odlukom Narodne banke Srbije iz 2005. koja propisuje uslove za obavl janje delatnosti aktura pro-pisana obaveza za aktuare da moraju da imaju osigu-ranje ođ profesionalne odgovornosti.23 Da li su te od-

redbe Odluke N B S u skladu sa već pomenut im čl. 6, st. 2. Zakona o osiguranju koji predviđa da se samo zakonom i izuzetno mogu uvoditi obavezna osigura-nja? Izvesno je da je to loš presedan koji zahteva opravdanu intervenci ju Ustavnog suda Srbije. Ali do tada i mimo toga, da bi se izbegla ocena zakonitosti ovih odredaba pomenute Odluke NBS, umesan je predlog da se prilikom prve izmene i dopune Zakona o osiguranju, osiguranje odgovornosti aktuara ovim zakonom propiše kao obavezno.

Minimalna sadržina ugovora o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti koja se propisuje zakonom

Da bi se ugovorno obavezno osiguranje24 moglo sprovoditi efikasno i efektno, manje-više uni formno od svih društava za osiguranje, na načelu ravnoprav-nosti mogućih oštećenih lica i n j ihove primerene eko-nomske zaštite, zakon koji ga uvodi mora da odredi neki minimalni okvir za n jegovo sprovođenje .

Analizom elemenata koji čine taj primereni zakon-ski okvir za sprovođenje jednog osiguranja odgovor-nosti kao obaveznog koju smo sproveli u uporednom pravu na propisima o obaveznom osiguranju odgovor-nosti advokata i objavili u radu "Moguća rešenja u oba-veznom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata u našem pravu"B , ali i na francuskim propisi-ma o obaveznom osiguranju profesionalne odgovor-nosti arhitekata projektanata i lekara, kao i na osnovu osobenosti regulisanja u našem pravnom sistemu do sada poznatih obaveznih osiguranja u saobraćaju i re-gulative o ugovoru o osiguranju, može se ustvrditi da minimalni okvir čini određenje: rizika, tj. građansko-pravne odgovornosti davaoca usTuge koja se pokriva osiguranjem, štete koje se pokrivaju osiguranjem od-govornosti davaoca usluge, zatim, određenje ugovara-ča osiguranja i saosiguranih lica, minimalne sume osi-guranja u zavisnosti od težine rizika koji se pokriva osi-guranjem, franšize (samopridržaja) ošiguranika, vre-mena ograničenja pokrića za kasne štete, prava trećeg oštećenog lica na direktnu tužbLi prema osiguravaču -u pravnim sistemima koji je ne prihvataju kao opšte pravilo u osiguranju od odgovornosti, prigovora koje osiguravač ne može da ističe trećem oštećenom licu -

23 Odluka guvernera od 17. marta 2005. 24 Napomenućemo da se obavezna osiguranja mogu sprovoditi neposredno. Dakle, umesto na ugovornoj osnovi, direktno na

osnovu zakona koji uvodi obavezno osiguranje. Ova obavezna osiguranja koja, kao pravni odnos izmedu osiguravača i zako-nom odredenog osiguranika, nastaju donošenjem zakona kojim se ono uvodi, nazivaju se, zbog toga, zakonskim obaveznim osiguranjima. Taj način sprovođenja obaveznih osiguranja, koji je imao dugu istoriju u našem pravu sve do donošenja Osnov-nog zakona o osiguanju i osiguravajucim organizacijama od 1967, danas je napušten u EU zahvaljujuci jednoj Direktivi od 1988. koju ćemo kasnije pomenuti.

25 Videti u publikaciji "Odgovornost i osiguranje odgovornosti advokata", str. 94-104.


CLANCI

onih koji isključuju ili ograničavanju odgovornost osi-guravača a koje osiguravač može: da ističe osiguraniku u inertnom odnosu u postupku regresa, obaveze za osiguravače koji se bave obaveznim osiguranjem odre-đene vrste odgovoranosti da sa davaocima usluga mo-raju da zaključuju ugovore o osiguranju i dejstvu po-nude ovog osiguranja koju je osiguravač odbio, subjek-ta i načina kontrole izvršenja obaveze davaoca usluge da trajno ima osiguranu svoju građansko-pravnu od-govornost od koje je osiguranje obavezno i kaznenih sankcija za davaoca usluge koji nije osigurao svoju od-govornost. Podrazumeva se da će se u zavisnosti od specifičnosti usluga, npr. onih koje pruža advokat u odnosu na lekara, ovi elementi sadržine ugovora o obaveznom osiguranju razlikovati.

Suprotno ovakvom, manje-više, potpunom pri-stupu u propisivanju elemenata za sprovođenje osi-guranja od profesionalne odgovornosti kao obave-znog, odnosno pristupu u regulisanju sadržine ugo-vora o obaveznom osiguranju od odgovornosti dava-laca odredenih profesionalnih usluga koje ima Fran-cuska, Nemačka ili Austrija, postoje i države u kojima on nije sproveden. To znači da one u zakonu u kome odrede da je neko osiguranje obavezno ne propisuju sve neophodne elemente za njegovo sprovođenje. EU je učinila pokušaj da ovakvu praksu država člani-ca onemogući na taj način što je u Drugoj direktivi neživotnog osiguranja od 22. juna 1988. propisala za države članice da imaju obavezu da kada propišu obavezu zaključenja određenih ugovora o osigura-nju, da moraju propisom da regulišu "specifične od-redbe" koje se odnose na osiguranje koje se primenju-je u toj državi članici (čl. 8, st. 2).26

Srbija je tipičan primer države koja donosi propi-se kojima se uvode obavezna osiguranja, a da pri torrt oni ne regulišu elemente ugovora koji su neoj>hodni za njihovo'efektivno jšprovođehje. Osim dovoljnog uredenja elemenata za sprovođenje obaveznog osi-guranja od odgovornosti vlasnika motornih vozila za štetu pričinjenu trećim licima, odgovornosti vlasnika vazduhoplova za štetu pričinjenu trećim licima i put-nika u javnom saobračaju od posledica nesrećnog slu-čaja, ni za jedno drugo obavezno osiguranje nisu pro-pisani elementi kojima se opredeljuje sadržina budu-ćih ugovora o tom osiguranju.27

Ovde kao primer uzimamo u razmatranje dva zakona koja su doneta u novije vreme i jedan u vre-me dok smo pisali ovaj rad.

Prvi od njih je Zakon o turizmu koji je stupio na snagu 8. juna 2S657TTčl. 59. ovog zakona propisano je da putničke i turističke agencije da bi mogle da dobiju i održavaju licencu za rad,/moraju trajno da imaju po-lisu osiguranja u najnižem iznosu od 30.000 Evra ako organizuju putovanja-u -zemlji- i inostranstvu i 5.000 Evra ako organizuju putovanja u zemlji (alternativno sa garancijom banke u tom lznosu iti depozitom u tom iznosu na posebnom računu) "koji se koristi za povra-ćaj putniku razlike izmedu ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili ne-potpunom izvršenju usluga i troškova povratka putni-ka u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti orga-nizatora putovanja". Koje obavezno osiguranje se uvo-di ovâkvim rešenjem u Zakonu o turizmu?

Prvo je osiguranje agencije kao organizatora pu-tovanja od gradansko-pravne odgovornosti zbog pot-punog ili delimičnog neizvršenja ugovornih obaveza prema putniku. Dakle, u pitanju je odgovornost za docnju i kvantitet preuzetih obaveza, odnosno ugo-vorenih usluga od strane agencije. A šta je sa odgo-vornošću za kvalitet ugovorenih usluga? Sta je sa re-fleksnom štetom na ličnosti i stvarima putnika prema kome je agencija povredila ugovornu obavezu? Npr. j u ugovorom predviđenom ili drugom hotelu koji je obezbedila agencija nije za vreme trajanja putniko-vog aranžmana radilo grejanje i putnik se zbog toga razboleo ili se putnik otrovao hranom i razboleo, pa mu je aranžman propao jer nije mogao da ga koristi ili je putnik imao troškove lečenja koji nisu bili pokri-veni putničkim osiguranjem ili to osiguranje nije imao? Ove štete se ne nadoknaduju, već samo razlika između ugovorene cene putovanja i cene putovanja srazmerno neizvršenju ili nepotpunom* lzvršenfu usluge obuhvaćene programom putovanja. Dakle, u okviru osigurane sume putnik ima pravo na iznos.tzv. sniženja cene putovanja. A šta je sa slučajem kad agencija u toku putovanja neuredno izvršava obave-ze, pa ga putnik otkaže i vrati se u mesto prebivališta? Ima li putnik tada pravo na pun iznos plaćenog aran-žmana iz sume osiguranja. Sta je sa deliktnim štetama za koje putniku odgovara agencija? I one nisu pokri-vene osiguranjem? Kada se u ovom osiguranju sma-

26 Pun naziv ove direktive je: Druga direktiva Saveta EZZ neživotnog osiguranja od 22. juna 1988. o usaglašavanju zakonskih, podzakonskih i upravnih akata koji se odnose na direktno osiguranje osim osiguranja života koja utvrđuje pravila radi olakšanja efektivnog pružanja usluga osiguranja i kojom se menja direktiva 73/239/EEZ (RL 88/357/EEZ).

27 Pomenute tri vrste obaveznih osiguanja u saobraćaju uredene su Zakonom o osiguranju od 1996. Ona su u fazi reforme. Nji-ma će se pridružiti osiguranje vlasnika plovnih objekata na motorni pogon i priljućnih plovila od odgovornosti za štetu priči-njenu trećim licima i biće uređena Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju koji je u pripremi.

Revija za pravo osiguranja & Broj 3/2006 33

Revija za pravo osigi

tra da je nastupio osigurani slućaj? Šta je serijska šte-ta u ovom ošlguranju od odgovornosti? Itd. itd.

Dakle, na mnoga pitanja sadržine ugovora o osi-guranju zakon nije dao odgovore, pa se ona moraju da regulišu, na načelu slobode ugovaranja, ugovorom organizatora putovanja i osiguravača i opštim uslovi-ma ugovora osiguravača (uslovima osiguranja). Ko će pri formulisanju opštih uslova ugovora da štiti intere-se putnika i da li je osiguranje od odgovornosti put-ničkih i turističkih agencija kao organizatora putova-nja prema putnicima na način kako je regulisano Za-konom o turizumu, tj. jedino u pogledu predmeta po-krića i osigurane sume dovoljno da zaštiti opravdane interese putnika? Jf

Sasvim izvestan je odgovor koji proizilazi iz ovih pitanja da kreatori Zakona o turizmu nisu regulisanju osiguranja od odgovornosti organizatora putovanja pri-stupili sa namerom da stvarno i na potpun način zaštite interese putnika. A to, inače, nije bio težak zadatak. Bilo je dovoljno da su preuzeli i/ili prilagodili već poznata re-šenja o ovom obaveznom osiguranju iz uporednog pra-va gde ima dugu tradiciju. Na primer, u Francuskoj je ovo osiguranje, poznato pod pojmom osiguranje orga-nizatora putovanja od odgovornosti u izvršenju obave-za prema putnicima, utemeljeno još 1959. (konsolidova-no je 1965. i 1969). Dalde, ono je poznato i počelo je da se primenjuje u nekom od svojih oblika gotovo pola ve-ka pre nego što je donet naš Zakon o turizmu.

U jednoj drugoj vrsti obaveznog osiguranja koje je propisano u Zakonu o turizmu izvor opasnosti i ri-zik pokriven osiguranjem je bankrotstvo i privreme-na nelikvidnost (nesolventnost?) organizatora puto-vanja za vreme trajanja turističkog aranžmana. Ono je obuhvaćeno istom, s obzirom da za njega nije pred-viđena posebna, minimalnom osiguranom sumom. Šteta koja se pokriva osiguranjem zbog nastupanja ovog_rizika je (izgubjjeni) trošak povratka putnika u odredište. U tehnici sprovođenja ovbg osiguranja, ri-zik koji čini njegov predmet moguće je, kao dopun-slci, obuhvatiti osiguranjem od odgovornosti organi-zatora putovanja u izvršenju ugovorenih obaveza prema putnicima.

Način na koji je regulisan režim obaveznog osi-guranja organizatora putovanja u Zakonu o turizmu degradira ovo osiguranje u odnosu na model prema kome se ono sprovodi u EU i govori o nedozvoljenom postupanju, naročito prisutnom od 2000. god, da predlagači naših zakona (nadležna ministarstva) ola-ko prepuštaju da zakonska rešenja kreiraju laici.

Drugi u nizu naših manjkavih zakona kojima se uvodi u pravni sistem obavezno osiguranje jeste Za-kon o lekovima i medicinskim sredstvima od 2004. (menjan i dopunjavan 2005). U čl. 113. ovog zakona određeno je da proizvođač, zastupnik i predstavnik proizvođača i nosilac dozvole za promet na veliko medicinskih sredstava mora biti osiguran za štete na-stale u primeni medicinskih sredstava. I to je sve što je u vezi ovog osiguranja određeno u ovom Zakonu. Šta proizilazi iz ovog zakonskog rešenja?

Da se ovde radi o obavezi osiguranja od odgo-vornosti za nedostatke proizvoda. Pri tome Zakon ne određuju vrste šteta koje se polcrivaju osiguranjem, minimalnu osiguranu sumu na koju mora biti ugovo-reno osiguranje, obavezni samopridržaj osiguranika i druge minimalne elemente koji čine šadržinu ugovo-ra o ovom obaveznom osiguranju dovOljno određe-nim da se ono može u praksi efikasno i efektivno sprovoditi.

Kakva je posledica takvog regulisanja? Kao u prethodno razmotrenom obaveznom osiguranju koje uvodi Zakon o turizmu i obaveznom osiguranju koje je uveo Zakon o javnim skijalištima o kome će odmah biti više reči, da se praktično uređivanje ovih obave-znih osiguranja prepušta slobodi ugovaranja društa-va za osiguranje (osiguravača) i osiguranika. Zato je za očeldvati pojavU, na primer, zbog toga što Zakon nije propisao minimalnu sumu ovog osiguranja, da proizvođač medicinskog sredstva koji želi da dobije licencu za promet medicinsldh sredstava Ministar-stvu zdravlja podnese polišU osigttranja na osiguranu sumu od 5.000 Evra i da mu ono izda licencu.28

Zakon o javnim skijalištima od juna 2006. uvodi obavezno osiguranje skijaša i drugih neposrednih ko-risnika skijališta od posledica nežgode na skijalištu (čl. 33) i obavezno osiguranje korisnika usluga škola skijanja takođe od posledica nezgode (čl. 62). Osim ri-zika koji je određen kao predmet osiguranja, ovim za-konom se još jedino reguliše pitanje ko je ugovarač osiguranja. To su sldjašld centri i škole skijanja.

Ovim osiguranjima (tzv. obaveznom nezgodom) ne pruža se dovoljna zaštita skijašima i polaznicima škola skijanja. Potpunije i više je u funkciji zaštite ovih lica osiguranje odgovornosti sJdjaških centara i škola sldjanja iz delatnosti. Da je Zakonom uvedeno ovo osiguranje to bi, na primeru skijašldh centara, značilo da bi oni osiguranjem morali da pokriju svoju gra-đansko-pravnu odgovornost zbog propusta u uređe-nju, opremanju, održavanju, korišćenju i upravljanju

Polisu osiguranja odgovornosti za lekove i medicinska sredstva, sa najminimalnijom mogućom sumom osiguranja od 5.000 Evra koja se može ugovoriti ima u ponudi AD za osiguranje "Dunav osiguranje" (www.dunav.com).


http://www.dunav.com

skijalištima fskijaškim centrima), |tojg.njihoyai Zako-nom o skijalištima ustanovljena delatnost (čl. 5).

Ono što još pada u oči kao nedostatak Zakona o javnim skijalištima u pogledu propisivanja obaveznih osiguranja u skijaškim centrima, jeste što je iz obaveze osiguranja izostavljen veliki broj drugih subjekata koji pružaju određene usluge u skijaškom centru: vlasnici uspinjaca, zicara i drugih mehaničkih sprava ža penja-nje za koje je u upč5rednom pravu kao obavezno pro-pisano osiguranje od građansko-pravne odgovornosti koje j56kriva štete zbog teiešne povrede korišnika u neograničenom iznosu i štete od materijalnih nezgoda najmanje na minimalne propisane sume osiguranja; organizatori sportskih takmičenja na skijalištima koji se takođe tradicionalno osiguravaju od građansko-pravne odgoVSrTfosti ođ l'štih fižika i na iste iznose kao fVlaS!llUl'Ti'spifflaca za štete prouzrokovane gledaoci-ma, trečim licima i samim takmičarima; profesionalne takmičare na sportskim takmičenjima koji su dužni da imaju isto osiguranje kao i organizatori sportskih tak-mičenja; iznajmljivači ski-sanki i drugih sprava za sport i razonodu na škijalištu od građansko-pravne od-govornosti za telešne povrede korisnika'fgr. " ^

Za sve njih, kao i za skijaške centre i škole skijanja, Zakonom o skijalištima je trebalo da se propiše da mo-raju imati osiguranje od svoje građansko-pravne odgo-vornosti, jer njihove usluge za korisnike jesu povećani sigurnosni rizik. Umesto da je u Zakonu o javnim ski-jalištima prihvaćen jedan ovakav koncept obaveznih osiguranja (od građanske-odgovornosi) davalaca uslu-ga na skijalištima u njemu su prihvaćena dva osigura-nja od nezgode (korisnika usluga skijaških centara i škola skijanja) koja su nedovoljna da zaštite korisnike usluga od rizika kojima su izloženi na skijalištima, a "proizvod" su raznovrsnih davalaca usluga. Osigura-nje nezgode, inače dobrovoljno, skijaši i polaznici ško-la skijanja i inače imaju tradicionalno kao gosti hotela, motela i drugih davaoca usluga smeštaja. Stoga gotovo cinično zvuči odredba člana 6. u tom Zakonu: "Na od-govornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu prime-nju se opšta pravila o odgovornosti za štetu".

ZAKLJUČAK

1. Zahvaljujući obavezujućim uslovima propisa-nim za uvođenje obaveznih osiguranja od profesio-nalne odgovornosti u Direktivi EU o uslugama na

unutrašnjem tržištu od 2006. u zakfinpdavstvima dr-žava članica koje su imale restriktivan pristup u uvo-đenju obaveznlh ošiguranja treba u bliskoj budućno-sti očekivati intervencije ka bitnom povećanju broja ovih obaveznih osiguranja (na primer, u Austriji, Ne-mačkoj i Velikoj Britaniji).

S obzirom da uslovi predviđeni za članice EU u ovoj Direktivi kada moraju da uvedu obavezna osigu-ranja nisu limitirajući, oni ne sputavaju one države članice koje imaju ukorenjenu praksu da ih masovno uključuju u sistem osiguranja da nastave sa tom prak-som (Francuska).

Treba očekivati da će Skupština Evrope nastaviti sa praksom da posebnim direktivama uvodi obave-zna osiguranja u pravni sistem osiguranja EU kada oceni da to nalažu razlozi zaštite normalnog funkcio-nisanja njenog unutrašnjeg tržišta ili razlozi visokog stepena zaštite potrošača (ha primer, kao što je bio slučaj sa Direktivom o pošredovanju u osiguranju od 2002. kojom je uvedeno obavezno osiguranje od gra-đansko-pravne odgovornosti posrednika osiguranja). Da se.u EU nastavlja sa ovakvom praksom govori di-skusija koja .se u državama članicama upravo vodi oko predloga regulative da se za proizvodače atočne nrane uvede obavezno osiguranje od odgovornosti zbog zdravstvene neispravnosti stočne hrane;30

2. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji bi će nužno obeležen brzim uključivanjem u njen prav-ni sistem većeg broja obaveznih osiguranja od profe-sionalne odgovornosti, kako onih koja već tradicio-nalno postoje u zemljama članicama ove integracije i zemljama kandidatima za n jeno članstvo (na primer, osiguranje od odgovornosti advokata i notara), tako i onih koja će pod uticajem Direktive od 2006. biti uve-dena u pravne sisteme zemalja članica EU (na primer, osiguranje od odgovornosti lekara, veterinara, pro-jektanata, stečajnih upravnika, članova odbora pove-rilaca, medijatora itd.). U manjoj meri na ovaj trend će uticati direktive kojima se državama direktno nalaže da ustanove za davaoce određenih usluga obavezu zaključenja određenih osiguranja;

3. Bez proširivanja profesija i uslužnih delatnosti za čije će se davaoce u Srbiji propisati obaveza zaklju-čivanja ugovora o osiguranju od građansko-pravne odgovornosti, mnoge profesije, odnosno uslužne de-latnosti ne bi se mogle razvijati na poželjan način, na način da se maksimizira zaštita korisnika ovih usluga

U Francuskoj ova osiguranja od profesionalne odgovornosti sprovode se veoma dugo kao obavezna osiguranja, neka već od 1965. god. (videti više kod: G. Groquez: op. cit.) EU-Verordnung bedroht Arbeitsplatze Eine flachendeckende Pflichtversicherung in der Futtermittellhugiene lost nach Auffassung des GDV Probleme nicht, sondern schafft neue, Positionen, nr. 45, November 2005.


Revija za pravo osiguranja ::•:•.•...:::.:•:•• žflBfcf ::•

kao potrošača, sporo bi se razvijao uzajamni uticaj osiguranja i građansko-pravne odgovornosti i ne bi se brže mogla identifikovati područja i oblici odgovor-nosti u pružanju usluga koje su obeležene određenim osobenostima profesije, odnosno uslužne delatnosti;

4. Zakonski propisi kojima se u Srbiji uvode oba-vezna osiguranja odgovornosti davalaca određenih usluga moraju u zavisnosti od specifičnosti usluga, da sadrže tim specifičnostima odgovarajuče elemente koji opredeljuju bitnu sadržinu ugovora o osiguranju odgovornostriz njihovog obavljanja. To su odredenje gradansko-pravne odgovornosti koja je predmet osi-guranja; ko je ugovarač osiguranja i, eventualno, ko su pored ugovarača saosigurana lica; štete koje se po-krivaju osiguranjem, odnosno da je pokriće neograni-čeno, franšize, isključenja iz osiguranja, organa koji je nadležan da sprovodi kontrolu izvršenja dužnosti za-ključenja ugovora o osiguranju i dr. Jedino se tako u ovoj oblasti (obaveznih) osiguranja može suziti slobo-da ugovaranja uslova ugovora izmedu društava za osiguranje kao osiguravača i davalaca usluga kao ugovarača osiguranja na meru da ona ne može da bu-de iskorišćena na štetu potrebe za odgovarajućim ni-voom zaštite interesa korisnika usluga. Da je u mno-gim obaveznim osiguranjima u Srbiji ostavljena pre-velika sloboda ugovaranja uslova ugovora koja može biti zloupotrebljena na stetu korisnika osiguranja po-kazuje analiza odredaba kojima se ustanovtjava oba-veza osiguranja u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2004, Zakonu o turizmu od 2005. i Zako-nu o javnim skijalištima od 2006;

5. Neopravdani su otpori ispoljeni u Srbiji u po-kušaju uvodenja tradicionalnog u EU i zemljama kan-didatima obaveznog osiguranja od gradansko-prav-ne odgovornosti advokata, iskazani u diskusijama ko-je su vodene povodom Predloga Zakona o advokatu-ri. Radi slamanja novih koji će se pojaviti prilikom predlaganja uvodenja novih vrsta obaveznih osigura-nja od odgovornosti davalaca usluga potrebno je isto-vremeno osmisliti i sprovesti široku strategiju promo-cije i razumevanja značaja ovih osigurahja u o p š t e l kao obaveznih. U kreaciji i realizaciji ove strategije, pored nadležnih ministava kao pedlagača zakonskih propisa, ključnu ulogu moraju da imaju Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije i naučne ustanove.

Rezime Prvi odeljak rada autor je posvetio značaju obra-

đene teme i cilju ispitivanja. Određuje dva cilja. Prvi, da razmotri neke važnije tendencije u osiguranju pro-fesionalne odgovornosti u direktivama EU i država-ma članicama i, s obzirom na započeti proces prego-

varanja o pridruživanju Srbije EU, moguća očekiva-nja od tog trenda u osiguranju u Srbiji. Drugi cilj mu je da ispita neke tendencije u ovoj oblasti osiguranja u Srbiji koje nisu u vezi sa trendovima u EU.

U drugom odeljku razmotreno je pitanje pojma, funkcije i terminološkog određivanja osiguranja od profesionalne odgovornosti. U ovom delu autor se zadržava na ispitivanju opravdanosti da se tradicio-nalni termin za ovo osiguranje zameni pojmom osi-guranje davalaca usluga i ispitivanju odnosa ovog osiguranja prema drugim vrstama osiguranja od od-govornosti (osiguranju od odgovornosti za nedostat-ke proizvoda i dr.).

Treći odeljak rada posvećen je osnovnim opštim elementima sadržine ugovora o osiguranju profesio-nalne odgovornosti. Posebnu pažnju autor ovde po-svećuje ispitivanju građansko-pravne odgovornosti kao predmetu ovog osiguranja prema rešenjima srp-skog prava. Posle razmatranja stavova više najznačaj-nijih pisaca o vrstama i oblicima ove odgovornosti au-tor izlaže svoj stav i dokazuje da je sa aspekta osigu-ranja od odgovornosti ukinuta u srpskom pravu raz-lika između ugovorne i deliktne odgovornosti, ali i razlika izmedu subjektivne i objektivne odgovornosti i da je osiguranjem pokrivena objektivna odgovor-nost davaoca usluge.

U petom odeljku razmatraju se specifičnosti oba-vezenih osiguranja od profesionalne odgovornosti. Ovde kao prethodno pitanje autor ispituje pojave ko-je su se ispoljile u zakonodavnoj praksi država člani-ca EU u pogledu uvođenja ovih obaveznih osiguranja dok u Direktivi o uslugama na unutrašnjem tržištu od 2006. nisu za države članice propisani neki od obave-zujućih uslova za uvodenje obaveznih osiguranja od profesionalne odgovornosti. U delu odeljka koji sledi autor se skoncentrisao na ispitivanje elemenata koji čine minimalnu sadržinu ugovora o obaveznom osi-guranja profesionalne odgovornosti koja mora biti, radi njegovog efektivnog sprovođenja, propisana za-konom kojim se uvodi obavezno osiguranje davaoca odredene usluge i problemima u praksi koji nastaju zbog toga što zakoni u Srbiji koju uvode ova osigura-nja ne propisuju te minimalne elemente. U tom smi-slu autor je izložio oštroj kritici rešenja Zakona o turi-zmu od 2005. u kome je nepotpuno regulisano osigu-ranje odgovornosti organizatora putovanja u izvrša-vanju svojih obaveza prema putnicima, rešenja Zako-na o lekovima i medicinskim sredstvima od 2004. u kome je takođe nepotpuno regulisano osiguranje od-govornosti proizvođača za nedostatke medicinskih sredstava i rešenja Zakona o javnim skijalištima od 2006. u kome je, umesto osiguranja odgovornosti ski-


jaških centara, vlasnika žičara i drugih sredstava za penjanje, organizatora takmičenja u skijaškim centri-ma, škola skijanja i drugih subjekata koji pružaju usluge u skijaškim centrima, uvedeno osiguranje ko-risnika skijaških centara i polaznika ski-škola od po-sledica nesrečnog slučaja na skijalištima, odnosno pri-likom obuke skijanja u kojima su ski-centri i ski-škole ugovarači osiguranja.

U zaključcima autor daje više praktičnih prepo-ruka koje mogu biti korisne srpskom zakonodavstvu, s obzirom na očekivani trend brzog uključivanja u pravni sistem Srbije velikog broja obaveznih osigura-nja od profesionalne odgovornosti.

PROFESSIONAL LIABILITY INSURANCE TODAY

Summary First section of this paper the author dedicated to

the importance of the topic and the targets of explo-ration. There are two targets. First one, to consider so-me important tendencies in professional responsibili-ty insurance integrated in EU directives and in mem-ber states, as well as possible expectations from this trend in insurance in Serbia having in mind recently started process of negotiations on accession of Repu-blic of Serbia to EU. Second target is exploration of so-me tendencies in this field of insurance in Serbia, which are not in relation with trends in EU.

In the second section the matter of the definition, functions and terms from the field of professional responsibility were discussed. Author specially explores the possibility of traditional term of this mo-de of insurance to be renamed for 'insurance of servi-ce extending companies', as well as considering rela-tion of this insurance to other modes of liability insu-rance (liability insurance on product failures etc.)

Third section concerns essential elements of the professional liability insurance contract. Special atten-tion is paid to exploring of civil law liability being a subject of this insurance mode in accordance with le-gislation of Repubic of Serbia. After considering opi-nions of some of the most eminent experts on the mo-

des and sorts of this liability, the Author presents his attitude, proving that in Serbian law makes no diffe-rence between contractual and delict liability, neither between subjective and objective responsibility, and that objective liability of service extending companies is covered by insurance.

In the fifth section some specific characteristics professional liability insurance are considered. As a preliminary question author discusses appearences in legislation practise of EU member states in respect of introduction of compulsory insurance which occur-red before coming into force of directive on services on internal market in the year 2006 that introduces some obligatory conditions for member states for in-troduction of compulsory professional liability insu-rance. Author is concentrated at exploring elements being a minimal contract essence on compulsory pro-fessional liability insurance, which has to be proscri-bed by the law introducing compulsory insurance for service extending companies as well as at problems in practise coming out of the lack of minimal elements regulated by laws regulating insurance in Serbia.

In this sense the author has severely critisized the Law on tourism of the year 2005 regulating only partially duties of travel companies in fulfilling of the-ir obligations to travellers. He also critisized the Law on medicals and medical equipment of the year 2004 which also partially regulates insurance of the responsibility of manufacturers for the lack of medial equipment as well as the Law on public ski centres of the year 2006 which does not regulate insurance of liability of ski centres, owners of cable railways and other climbing equipment, organizers of ski competi-tions, ski courses and instead introduces insurance of skiers-users of ski centres and attenders of ski courses against accidents at ski paths or during ski training, while ski centres and ski course organizers being con-tracting parties of insurance.

In conclusion the author gives many practical re-commendations which could be found usefull to Ser-bian legislation, having in mind that various modes of professional liability insurance are to be introduced in the Serbian legislation system in near future.


Documents

Evropska revija za pravo osiguranja - CLANCI · 2013-01-25 · usluga u razvijeni zemljamm dovoljna govoro teme e koje se u tim zemljama razmatraj uu tekstovim ia vesti- ... zakonodavstvu