1

Prema istraživanjima javnog mnjenja veliki broj građana je za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, ali njihovo razumevanje i saznanje o procesu pristupanja i izazovima sa kojima ćemo se susretati je ograničeno. Činjenica je da je Evropska unija stalno prisutna, ali javnost u Srbiji nema priliku da dođe do potpunih i objektivnih infomacija o specifičnostima evropskih integracija, novoj poziciji Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji, kao i načinu funkcionisanja institucija Evropske unije.

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Forum za međunarodne odnose u saradnji sa Istraživačkim centrom Slovačke asocijaci-je za spoljnu politiku, uz pomoć Slovak Aid-a, od 01. januara 2008. godine je započeo projekat u okviru kog će dvomesećno izlaziti časopis “Evropske sveske”. Primarni cilj ovog časopisa jeste obezbeđivanje tačnih, redovnih i objektivnih informacija i analiza o Evropskoj uniji, delovanju institucija Unije, spoljnoj i bezbednosnoj politici, procesu evropskih integracija. Na damo se da će ovakav časopis će doprineti povećanju interesovanja za delovanje same Unije, izgradnji analitičkih kapaciteta, kom-parativne ekspertske analize i informisanju građana.

Cilj izdavanja ovakvog tipa časopisa je edukacija šire javnosti o procesu integracije i spoljnoj politici, kao i obezbeđivanje transparentnosti procesa pristupanja Uniji.

Dra gi pri ja te lji,Kre ta nje na ro da, u pro šlo sti, ali i da nas, sve ve ći mul ti kul tur ni ka rak ter ze ma lja

Evr o pe, kao i od su stvo sta re cr no-be le po de le, do ne li su nam po tre bu da raz u me mo “dru gost”, da pri hva ti mo raz li či to sti, i da na pu sti mo stra ho ve iz ne kih dav nih vre me-na. Evr o pa i Evr op ska uni ja su vre me nom po sta le ne sa mo eko nom ski i po li tič ki cilj, već i kul tur no uto či šte, sim bol je din stva u raz li či to sti.

Pre po znav ši svo ju ulo gu kao ne sa mo po li tič ke, već i kul tur ne vo di lje, Evr op ska uni ja je pre u ze la na se be da afir mi še me đu kul tur ni di ja log kao vred nost ko ja će po-ve za ti raz li či te na ro de i kul tu re i da ti im je din stve ni evr op ski iden ti tet. Ta kav iden ti tet ni na ko ji na čin ne po ni šta va na ci o nal ne oso be no sti, ni ti im uma nju je zna čaj, već im da je jed nu do dat nu di men zi ju ti me što ih uklju ču je u je dan ve li čan stve ni pro je kat ko ji je sa da do volj no na zva ti Evr o pa. Evr op ska uni ja se po sled njih go di na su o či la sa ozbilj nim pro ble mi ma u po ku ša ju da po li tič ki uje di ni svo je gra đa ne – mo žda je za to vre me da se se ti mo po če ta ka, i da po slu ša mo jed nog od idej nih tvo ra ca kon cep ta Evr o pe kao za jed nič kog do ma i poč ne mo od kul tu re.

Evr op ske sve ske u ovom bro ju po ku ša va ju da kroz ana li zu ne kih kul tur nih (i sub-kul tur nih) pi ta nja uka žu na to ko li ki je zna čaj kul tu re i di ja lo ga u iz grad nji mo der nog dru štva, i da te vred no sti pri bli že sta nov ni ci ma Sr bi je kroz pre po zna va nje fe no me na ko ji ob li ku ju na še ži vo te u vre me nu u ko me ži vi mo. De kla ra tiv no pri hva ta nje evr op-skih vred no sti na pu tu ka Evr op skoj uni ji ni ka ko ni je do vo ljan ko rak na tom pu tu. To se po go to vo od no si na dru štvo u Sr bi ji, ko ja ima sre ću da je na sta nje na raz li či tim na ro di ma ko ji joj da ju istin ski evr op ski ka rak ter. Ra zno vr snost je bo gat stvo Sr bi je i na dr ža vi je da taj po ten ci jal pre po zna i is ko ri sti, i uve de svo je sta nov ni ke ta mo gde oni po svom ka rak te ru pri pa da ju. Na da mo se da će Evr op ske sve ske, i ovim bro jem ko ji je po sve ćen mul ti kul tu ral no sti, po mo ći da raz mi šlja mo po štu ju ći dru ge i raz li či te.

Izdavač:EvRoPSKI PoKRET U SRbIjIKralja Milana 31/II11 000 beograd www.emins.org

Kontakt:еvropskesveske@emins.org

Urednici:Nina DobrkovićMarko Nikolić

Uređivački odbor: borivoj Erdeljan, Aleksandar Gatalica, Dušan Lazić, Gordana Logar, jelica Minić, Ivan Torov, Ivo visković

Koordinatorka projekta:Svetlana Stefanović

Dizajn i priprema za štampu:AGENCIjA ZAKovSKI DESIGN

Štampa:GRAFoLIKgrafičko-izdavačko društvovojvode Stepe 375, 11000 beograd

Tiraž:1000

Godina:2008.

SADRŽAj

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, beograd

659.3

EvRoPSKE sveske / urednici Nina Dobrković, Marko Nikolić. – God. 1, br. 2(jul 2008)- beograd ( Kralja Milana 31/II ): Evropski pokret u Srbiji, 2008 –(beograd : Grafolik ). -28 cm

DvomesečnoISSN 1820-8169 = Evropske sveskeCobISS. SR – ID 148661772

2 I za „mul ti“, i za „kul tu ral nost“ Alek san dar Ga ta li ca

4 Кul tur ne po li ti ke Sa ve te Evro pe i Evrop ske uni je dr Lo la Sta men ko vić

6 Intervju Vladinir Arsenijević, pisac i izdavać

9 Specijalni dodatak Izveštaj sa konferencije

Ljubljanska agenda - za novu fazu u procesu stabilizacije i pridruživanja

13 Izazovi multikulturalnost Nikola Varagić

14 Po gled u su sed stvo Mar ko Ni ko lić

15 Gorki plodovi klerikalizacije Mirko Đorđević

16 I jed ni i dru gi kao jed no... Aida Ćo ro vić

17 Vojvodina i multikulturalnost Tibor Jona

18 Za što nam je Evro vi zi ja va žna S rđan M itr ović

19 Tra gom ve ko va, u su sret bu duć no sti Dra gu tin Or lo vić

20 PREGLED KNJIGE / Evropski gradovi kulture

2

Mul ti kul tu ral nost – ka ko to le po zvu či i ka ko do bro iz gle da kad se na pi še u bi lo kom tek stu. Ova reč sa sto ji se od for man ta „mul ti“ ko ji pri sta je sva koj re či i osno vi ce „kul tu ral nost“ ko ja mo že po slu ži ti kao po la zi šte za le po raz mi šlja nje, ali i kao iz go vor, po­šta pa li ca, ili na čin da se za se ni sa go vor nik... Go di na 2008. pro gla še na je go di nom mul ti kul tu ral no sti, pa je sa svim pri rod no da se i Evrop ske sve ske po sve te toj te mi u ovom bro ju.

Šta za pra vo zna či go di na mul ti kul tu ral no sti? Pr vo pa da u oči da se go di ne po sve će ne ne če mu obič no or ga ni zu ju iz

dva raz lo ga: ili da se nji ma ne što obe le ži (ne ka go di šnji ca, na pri mer) ili da se nji ma na ne što pod se ti ili opo me ne. Sa mul ti­kul tu ral no šću je, iz gle da, ovo dru go. A ako je to ta ko, to jest ako se 2008. go di ne svra ća pa žnja, on da je la ko pret po sta vi ti da je mul ti kul tu ral nost ne čim ugro že na. Šta joj to pre ti? Či ni se da su oba de la iz ra za ugro že na. To se da pri me ti ti i iz tek sto­va ko je pot pi su ju emi nent ni struč nja ci, a ko ji se štam pa ju na na red nim stra ni ca ma.

Po đi mo od onog „mul ti“. Sva ko „mul ti“ mo že bi ti pod jed­na ko ugro že no sa dve stra ne: sin gu lar no šću ili uni tar no šću, od no sno pre ve de no na re či ko je se u na šoj jav nost če sto ko ri­ste: is ti ca njem iden ti te ta s jed ne, od no sno sa bor no sti s dru ge stra ne. Mir ko Đor đe vić u tek stu Gor ki plo do vi kle ri ka li za ci je sa­svim is prav no kon sta tu je ka ko je „re li gi ja si stem vred no sti ko ji ima vred nost iden ti tet skog zna ka.“ Svi smo sve sni da kle ri ka li­za ci ja u dru štvu ko je još ni je mo der no, od no sno do ži vlja va se kao ne do vr še no mo že na či ni ti ve li ku šte tu. Po gle daj mo sa mo ši ro ko ras pro stra nje nu ve sto fob nu plat for mu na ko joj su se, kao pod ne kim ide o lo škim ki šo bra nom, na šli: i mr zi te lji pa pe, i za pad nih mer kan til nih vred no sti, i „big­me ka“, pa čak i oni ko je na kon sto ti na go di na još bo le zlo či ni Kr sta ških ra to va pre ma Vi zan ti ji. Šta to ša re no, go to vo ko mič no dru štvo, spa ja?

Na rav no, atak na ono „mul ti“. „Mi zna mo naš put“, ve le re či one sta re par ti zan ske ko rač ni ce. Ta ko se po na ša ju i svi sin gu­la ri sti. Oni dr že da se u ovaj svet mo ra uve sti red, a to zna či da se kan tov ski oštro mo ra ju raz dvo ji ti do bri od zlih. I ne ma u to me ni šta lo še. To me svi ko ji smo ro di te lji uči mo i svo ju de cu, ali sin gu la ri sti, kao svi ide a li stič ki fi lo zo fi, sma tra ju da ne mo­že po sto ja ti „la mel no do bro“, od no sno da ne mo že po sto ja ti „plat for ma do brog“, na ko joj ima i ova kve i ona kve do bro te (či ta se kao na ša i nji ho va do bro ta). Su prot no, nji ho va mi sao je za svo đe nog ti pa i ju ri ša ka cen tral nom i je di nom do bru (či ta se kao Bog). Ka da jed nom shva te, ili če šće „shva te“ da su oni spo zna li ko je je kraj nje do bro, po či nje opa sna dis kva li fi ka ci ja sve ga dru ga či jeg, sve ga nji ma stra nog.

Ono što je, da kle, po če lo kao ko mič no, če sto se okon ča­va kao ni ma lo be za zle no od bi ja nje sve ga za pad nog, uje di nju­ju ćeg i ci vi li zo va nog. Ipak, te žnja ka sin gu la ri te tu ima sa mo

Alek san dar Ga ta li ca

I za „mul ti“, i za „kul tu ral nost“Mul ti kul tu ral nost kao bor ba

jed nu pred nost: la ko se pre po zna i izo lu je. Mno go je opa sni je pri vid no za la ga nje za ono što je „mul ti“, iza če ga za pra vo sto ji za la ga nje da se ono po ni šti u sve op štoj har mo ni ji. Tu do la zi mo do mno go ozbilj ni jih pro ble ma ko ji na gri za ju mul ti ku lu ral nost, a ne do la ze sa po zi ci ja mar gi na li zo va nih po je di na ca.

Reč je, na rav no, o jed noj vr sti kul tur ne sa bor no sti. Na sa­bor nost se mno go če šće na i la zi i u sa mom Bri se lu. A u če mu je za pra vo stvar, i zbog če ga ide ja uni tar no sti ugro ža va ono na še „mul ti“? Evrop ska uni ja za če ta je iz ide je da se kon tro lom pro­iz vod nje uglja i če li ka spre či mo guć nost bu du ćeg ve li kog ra ta na tlu Evro pe ko ji bi je, sa svim si gur no, raz ru šio do neo lit skih te me lja. Ipak, od sa mog po čet ka EU ni je sa mo bor ba za je din­stve no i is pre ple ta no tr ži šte ko je će ga ran to va ti mir i pro spe­ri tet, već i ti ha kon fron ta ci ja sa či ta vom ska lom de sni čar skih sin gu la ri te ta za ko je vi še ne ma me sta u uje di nje noj Evro pi. Me đu tim re lik ti ma osam na e sto ve kov ne i de vet na e sto ve kov­ne pro šlo sti na la ze se ve o ma opa sne fan tom ske ide je po put: „ma le sreć ne na ci o nal ne dr ža vi ce u okvi ri ma svo jih na ci o nal­nih gra ni ca“, ili „ka rak te ro lo ške oso be no sti na ro da i nji ho ve

Aleksandar Maksić, dobitnik specijalne nagrade na likovnom konkursu Evropa u školi 2007. godine

3

kul tu ro lo ške po ve za no sti sa pri ro­dom tla na ko jem su na sta le“.

Ipak, i na ža lost, u ovu gru pu ide ja ko je se ti ho, ali kon stant no su zbi ja ju (ba rem me đu jed nim bro jem evrop skih „do no si o ca od­lu ka“) na la zi se i „autoh to na kul tur­na oso be nost“. Ne tre ba za bo ra vi ti da je Evro pa na kon 1918. sna žno obe le že na so ci ja li stič kom ide jom, te i da nas ima mno go onih ko ji bi „du bo ke ko re ne na ci o nal nih kul tu­ra“ ra do pod re di li vi zi ji „je din stve­ne evrop ske kul tu re“. Za go vor ni ci ova kve ide je raz mi šlja ju na, na o­ko, pri ro dan na čin: uz di ći mi to ve ka kvi su grč ko­rim ska osno vi ca svih kul tur nih mo de la Evro pe i to spo ji ti sa ko smo po li ti zmom sa vre me nog evrop skog ar ti zma. Ne ma, me đu tim, evrop skog ak ta

da pre me ri ti nov cem) ne ma mno go me sta za lir sko pe sni štvo, oso be no sti na rod nog ve za, alp sko jo dlo va nje, ne mo ko lo, ili za „odu te le ćim iz nu tri ca ma“ – ma ko li ko da se to po ma že na mno ge na či ne.

Ta ko sti že mo do od bra ne sa me kul tu re. Uko li ko se ona shva ti kao „pri vat na stvar po je din ca“ ko ja se upra žnja va „po­sle na por nog po sla“, on da kul tu ra po sta je ne ka vr sta za ba ve i raz bi bri ge, a ti me se po ni šta va nje na du bo ko evrop ska na­me na. Kul tu ra je, na i me, još od Ho me ra, na Sta rom kon ti nen­tu po ve za na sa čo ve ko vim od go jem i raz vo jem. Ni šta čo ve ka ne či ni čo ve kom, i ni šta ga ta ko ne una pre đu je kao kul tu ra. U tom smi slu, kul tu ru ne tre ba ko ri sti ti da bi, što bi re kao Ra do je Do ma no vić, „čo ve ku do šao san na oči“, jer on da mo že do ći do vr lo ozbilj ne re ak ci je.

Ne da nas. Mo žda ni su tra. Pa ipak, ako se vi zu el na kul tu ra sve de na di zajn za no ve in du strij ske pro iz vo de, ve li ka li te ra tu­ra na žan rov ske do set ke, a mu zi ka na šla ger­za ba vu, uko li ko se da kle „ane ste zi ra“ njen lo kal ni i du bo ko umet nič ki ko lo rit, mo že se oče ki va ti da sle de će de ce ni je re gru tu ju ne ke no ve D’Anun ci je, De re ne ili Haj de ge re, a to zna či umet ni ke i mi sli o­ce ko ji će kul tu ru po ku ša ti još jed nom da is ko ri ste u nje nom naj gor čem vi du – za po di za nje rat nič ke sve sti svo jih na ro da is­ti ca njem nji ho vih du bo kih kul tur nih ko re na. Sva ka ko da to me sna žno mo že do pri ne ti re ak ci ja na „otu žnu“ od no sno ne va žnu kul tu ru. O to me ka ko iz gle da blju ta va kul tu ra u ma đar skoj po­pu la ci ji u Voj vo di ni i u ovom bro ju Evrop skih sve za ka mo že se vi še pro či ta ti u član ku Ti bo ra Jo ne Voj vo di na i mul ti kul tu ral nost, a ono što tre ba re ći na kra ju ovog uvo da je ste ono što je ujed­no naj pri rod ni je.

Kul tu ra ni ti je jed no stav na, ni ti be za zle na, ni ti bez o pa sna stvar. Pre ma mul ti kul tu ral no sti se, da kle, mo ra od no si ti kao pre­ma le ku. Pra vil no ko ri šće nje, na do bro op šte ljud skih ide ja, br zo do no si bo lji tak. Pro či taj mo za to i osta la uput stva ko ja sto je uz sva ki lek i pri me ni mo ih na ovo po lje. Lek ne va lja uzi ma ti ni pre ma lo, ni pre vi še. Ako se pro pu sti je dan ter min, ni ka ko ne udvo stru ča va ti do zu u sle de ćem. Oso be po seb no ose tlji ve na lo šu pri me nu mul ti kul tu ral no sti tre ba da se obra te svom... I ta ko da lje.

ko ji ovo po dr ža va, ali bi ro krat ske mre že ko ja idu tran sver za lom ci lje vi­pla ni ra nje­sa rad nja­eva lu a ci ja la ko mo gu da sa „dru ma“ ne pri met no skli znu u „šu mu“ i tra ve sti ra ju bor bu za je din stvo kul tur nih su prot no sti.

U ko joj me ri se ovo de ša va? Re klo bi se ne u zna čaj noj. Sva evrop ska zva nič na ak ta go vo re u pri log evrop skoj kul tu ri kao bu ke tu na ci o nal nih kul tu ra (o ovo me vi de ti ši re u član ku Kul tur ne po li ti ke Sa ve ta Evro pe i Evrop ske uni je u ci lju pro mo vi­sa nja i ob li ko va nja Evro pe kao mul ti kul tur ne za jed ni ce dr Lo le Sta men ko vić) Ipak, avet sa bor no sti na sta vlja da kru ži Evro pom i sve vi še sta rih čla ni ca EU iz gle da svo je NE (ka kvo je po sled­nje ir sko, Li sa bon skom spo ra zu mu) sa svim si gur no usme ra va i pro tiv ove ka te go ri je sa bor no sti ko ja ne ma lo pla ši do bar broj Evro plja na. Re še nje je, na rav no, jed no stav no. Ono na še „mul ti“ mo ra se bra ni ti sa obe stra ne: to jest i od cr nog i od be log na sr­ta ja, a Evro pa se – to gle di šte ipak upor no pre vla da va – mo ra po sma tra ti kao ure đe na ba šta u ko joj slo žno ra ste bi lje naj ra­zli či ti jih vr sta za to što je vred nost či ta ve ba šte da le ko ve ća od vred no sti sku pa svih po je di nač nih vr sta za jed no.

Ali, ako se na ovaj na čin od bra ni „mul ti“, osta je pro blem i sa onom „kul tu ral no šću“. U da na šnjem sve tu, kao valj da i u onom iz sva kog vre me na, prak tič nost nad gor nju je sva ku ne­prak tič nost. Ja sno je da ži vi mo u ci vi li zo va nom sve tu, te da po sto ji svest da se raz ne for me ne prak tič no sti mo ra ju po dr ža­va ti i čak ne go va ti, ali ipak prak tič nost da nas vo di ko lo i ja sno je da se u prak tič no ustro je nom sve tu sve ono što ne do pri no si ma te ri jal no pre mer lji vim vred no sti ma i ne ho ti ce gu ra u stra nu. Ta kav je, na rav no, slu čaj i sa kul tur nim oso be no sti ma. Ako se, da kle, mul ti kul tu ral nost i od bra ni u pr vom de lu i osi gu ra se nje no mul ti pri su stvo, osta je bor ba za kul tu ru uop šte, shva će­nu kao si stem vred no sti ko ji u glo bal nom sve tu jed no stav no vi še ni je na ce ni.

Ni šta se, to je ja sno, da nas ne mo že po re di ti sa im pre si jom no vih ti po va mo bil nih te le fo na, veš ma ši na, pa čak ni sa no vim do stig nu ći ma šam po na i bo ja za ko su, iz me đu osta log i zbog to ga što ovi pro iz vo di go vo re sve je zi ke od jed nom. Svi na ro di bo je ko su na isti na čin, pe ru veš na isti na čin i ko ri ste mo bil ni te le fon na isti na čin i svi do po sled njeg odu še vlje ni su no vim mo guć no sti ma ko mu ni ka ci je i pro me nom sop stve nog iz gle­da. U si ste mu vred no sti ko ji će fa vo ri zo va ti uspe šnost (ko ja se

Ivan Černišek, Dobitnik treće nagrade na likovnom konkursu Evropa u školi 2007. godine

Кul tur ne po li ti ke Sa ve te Evro pe i Evrop ske uni je

dr Lo la Sta men ko vić

Kul tu ro lo ška di men zi ja evrop skih in te gra ci ja pred sta vlja pri ma ran iza zov te ku će fa ze in te gra ci o nog pro ce sa. Od

od no sa pre ma ovoj di men zi ji in te gra ci ja, za vi si će da lja di na­mi ka i sa dr žaj sa mog pro ce sa. Sa op šte nje Evrop ske ko mi si je iz ma ja 2007. go di ne o ulo zi kul tu re u glo ba li zo va nom sve tu po tvr đu je nje nu ulo gu kao cen tral nog ele men ta evrop skih in­te gra ci ja. Pred la že se kul tur na agen da za Evro pu kao osnov ni ele me nat bu du će Evrop ske kul tur ne stra te gi je, ko ja bi tre ba lo da ob u hva ti sle de će ci lje ve: pro mo ci ju kul tur nog di ver zi te ta i me đu kul tur nog di ja lo ga u Evro pi, pro mo ci ju kul tu re kao ka­ta li za to ra kre ta iv no sti u okvi ru pro ce sa pri me ne Li sa bon ske stra te gi je i is ti ca nje kul tu re kao vi tal nog ele men ta u me đu na­rod nim od no si ma.

Je dan od in stru me na ta za ostva ri va nje ovih ci lje va je i auto nom na kul tur na po li ti ka Evrop ske uni je. S ob zi rom na part ner ski od nos EU i Sa ve ta Evro pe u spro vo đe nju mno gih ak tiv no sti, po seb no u sfe ri kul tu re, mo že mo sa gle da va ti upo re­do kul tur ne po li ti ke ova dve uče sni ka in te gra ci o nog pro ce sa, jer obe afir mi fi šu di ja log i pro ži ma nje raz li či tih kul tu ra po ve za­nih uni ver zal nim, za jed nič kim vred no sti ma. Ti me se pod sti če tran zi ci ja od to ta li tar nih kul tur nih obra za ca pre ma li be ral nim, po što je di no de mo kra ti zo va ne kul tu re mo gu po sta ti deo in­te gra ci o nih to ko va. Okvir za spro vo đe nje ovog pro ce sa je de­mo krat ski prav ni si stem, ko ji, pre ma Ha ber ma so vim re či ma, ne im pli ci ra za šti tu pri vi le go va ne kul tur ne ži vot ne for me, već pod ra zu me va po što va nje kul tur nog di ver zi te ta, in tra kul tur ni i in ter kul tur ni di ja log, pro ži ma nje kul tu ra, ali i in te gra ci ju na ni vou evrop ske po li tič ke kul tu re kao seg men ta evrop ske kul­tu re u ši rem smi slu.

Ak tiv no sti Saveta Evrope uklju ču ju si ste mat sko is tra ži va­nje kul tur nih po li ti ka evrop skih dr ža va i pri pre me za kre i ra nje osno va no ve evrop ske kul tur ne po li ti ke, ko ja pro mo vi še mo del mul ti kul tur ne Evro pe. U tom smi slu, de lo va nje Sa ve ta Evro pe je usme re no i na pod sti ca nje tran zi ci je kul tur nih po li ti ka evrop­skih dr ža va od auto ri tar nih pre ma li be ral nim. Mo der na kul tur­na po li ti ka se i da lje osla nja na ključ nu ulo gu dr ža ve, ko ja i ima od lu ču ju ći uti caj u pi ta nji ma za šti te kul tur nog na sle đa, obra zo­va nja i me đu na rod ne kul tur ne sa rad nje. Isto vre me no, dr ža va ne ma vi še is klju či vu ulo gu u pi ta nji ma una pre đe nja kul tur nih de lat no sti jer sve vi še su bje ka ta, uklju ču ju ći i pri vat ni sek tor, po kre će kul tur ne ini ci ja ti ve i una pre đu je kul tur ni ži vot.

De lo va nje Sa ve ta Evro pe, osim de fi ni sa nja glav nih no si la­ca kul tur ne po li ti ke, ob u hva ta i od re đi va nje ci lje va kul tur ne po li ti ke ko ji tre ba da re zul ti ra ju de mo kra ti zo va njem evrop skih na ci o nal nih kul tu ra. jer sa mo de mo kra ti zo va ne na ci o nal ne kul­

tu re mo gu da pra te pro ce se glo ba li za ci je i evro pe i za ci je i da bu du či ni lac ob li ko va nja no vih post mo der nih struk tu ra.

Po li ti ka raz vo ja Sa ve ta Evro pe za sni va se na de mo krat­skom mo de lu kul tur nog raz vo ja uz pod sti ca nje me đu kul tur­nog di ja lo ga, ali i na po što va nju i oču va nju kul tur ne raz li či to sti Evro pe kao osno ve evrop skog kul tur nog iden ti te ta. Ko mi tet za kul tu ru Sa ve ta Evro pe je 1986. go di ne usvo jio pro je kat ana­li ze kul tur nih po li ti ka dr ža va­čla ni ca, ima ju ći u vi du osnov ne prin ci pe na ko ji ma tre ba da se za sni va ju, a to su: po što va nje iden ti te ta i kul tur nog di ver zi te ta, po što va nje slo bo de iz ra ža va­nja, udru ži va nja i mi šlje nja u skla du sa od red ba ma Evrop ske kon ven ci je o za šti ti ljud skih pra va i osnov nih slo bo da, po dr ška kre a tiv no sti i de mo kra ti za ci ja kul tu ra.

Po što de mo krat ska kul tur na po li ti ka pro mo vi še kul tur ni di ver zi tet ko ji je u osno vi evrop skog kul tur nog na sle đa, upra vo upo zna va nje tog na sle đa, od no sno do stup nost kul tur ne ba šti­ne svim Evro plja ni ma omo gu ća va raz voj sve sti o pri pa da nju evrop skim i uni ver zal nim vred no sti ma, od no sno za jed nič koj evrop skoj kul tu ri. Sa vet Evro pe je 1987. go di ne po kre nuo pro­je kat Evrop skim kul tur nim ko re ni ma ko ji je po stao in stru ment za raz u me va nje evrop skih vred no sti ta ko što je upo zna va njem evrop ske kul tur ne ba šti ne od sred njeg ve ka do mo der nog do­ba, do pri neo raz vo ju sve sti o Evro pi kao je din stvu kul tu re i ci vi li za ci je.

Upra vo je na osno va ma ovog pro jek ta Sa vet Evro pe 1991. go di ne, uz po dr šku Evrop ske uni je, pro mo vi sao Da ne evrop ske ba šti ne pu tem ko jih se evrop skim gra đa ni ma na me ra va pri bli­ži ti kul tur no na sle đe, i pru ži ti im po moć da bo lje upo zna ju i raz u me ju evrop sku ba šti nu u uslo vi ma kul tur nog di ver zi te ta. Pri bli ža va njem kul tur nog na sle đa evrop skim gra đa ni ma, uz mo guć nost slo bod ne in ter pre ta ci je i pod sti ca nja kre a tiv no sti po je di na ca, stva ra ju se pret po stav ke za kri tič ko pre i spi ti va nje kul tur ne ba šti ne i for mi ra nje Evrop skog iden ti te ta kao otvo re­nog iden ti te ta.

Kul tur na po li ti ka Sa ve ta Evro pe i uti caj na na ci o nal ne kul­tur ne po li ti ke evrop skih dr ža va i kon cept kul tur ne de mo kra ti je su in stru men ti za od re đe nje Evro pe kao mul ti kul tur ne za jed­ni ce. To je Evro pa “po li cen trič nih kru go va”, u či jem sre di štu je naj čvr šće in te gri sa na po li tič ka za jed ni ca – EU. Sa vet Evro pe je pr vi krug u in te gra ci o nom pro ce su (po li tič kom, prav nom, kul tur nom).

Kul tur na po li ti ka Sa ve ta Evro pe i uti caj ove or ga ni za ci je na tran zi ci ju na ci o nal nih kul tur nih po li ti ka, od no sno de mo krat sku tran zi ci ju no vih dr ža va­čla ni ca, re zul ti ra li su raz vo jem kul tur­nog di ver zi ta Evro pe i uklju či va njem uslov no re če no “pe ri fer­nih” kul tu ra u di ja log i pro ži ma nje sa dru gim kul tu ra ma. Har­mo ni za ci ja prav nih i po li tič kih si ste ma dr ža va­čla ni ca Sa ve ta

Ob li ko va nje Evro pe kao mul ti kul tur ne za jed ni ce

4

Ka da bih po no vo po čeo, po čeo bih od kul tu re Žan Mo ne

5

Evro pe je uti ca la na kri tič ko sa gle da va nje kon cep ta kul tur nog di ver zi te ta ko ji je pret po stav ka mul ti kul tur ne Evro pe.

Evropska unija je za je dan od svo jih osnov nih pri o ri te ta u kul tur noj po li ti ci po sta vi la us po sta vlja nje za jed nič kog evrop­skog kul tur nog pro sto ra. Eva lu a ci jom po sto je ćih pro gram skih ak tiv no sti na po lju kul tu re i te ku će kul tur ne po li ti ke, Ko mi si ja je pred lo ži la da se us po sta vi ši ri prav ni okvir za de lo va nje Za jed ni­ce na po lju kul tu re, uklju ču ju ći i uvo đe nje ve ćin skog od lu či va­nja o pi ta nji ma ko ja se od no se na kul tu ru i us po sta vlja nje ve za iz me đu kul tu re i dru gih in ter nih po li ti ka Za jed ni ce. Osnov ni us­lov za us po sta vlja nje za jed nič kog kul tur nog pro sto ra je ja ča nje unu tra šnjeg tr ži šta i prav nog okvi ra ko jim se de fi ni še pi ta nje kul tu re, osna ži va nje kre a tiv no sti i us po sta vlja nje ve za iz me đu kul tu ra, od no sno kul tur nih stva ra la ca. Za jed nič ki evrop ski kul­tur ni pro stor upra vo pod ra zu me va i po sto ja nje sve sti o pri pa­da nju tom pro sto ru, ko jeg ne ma bez po sto ja nja za jed nič kog in te re sa, a on se ne mo že ostva ri ti bez prav nog okvi ra na ni vou Za jed ni ce ko jim se osna žu je kre a tiv nost i kul tur ni raz voj.

Sle de ći stra te ški pri o ri tet je po ve zi va nje kul tu re sa dru gim in ter nim po li ti ka ma EU. Ovaj pri o ri tet kul tur ne po li ti ke od re đu­je nje nu in te gra tiv nu ulo gu u okvi ru za jed nič kog evrop skog kul­tur nog pro sto ra. Kul tur ni raz voj i kul tur no pla ni ra nje na ni vou Uni je pod ra zu me va us po sta vlja nje ve ze iz me đu kul tu re i dru gih po li ti ka ko je se spro vo de na evrop skom ni vou. Na uč no­is tra ži­vač ki rad i teh no lo ški raz voj, audi o vi zu el na in du stri i ja i me di ji su ne po sred no po ve za ni sa kul tu rom. Ak tiv no sti EU u ovim seg­men ti ma pod sti ču kul tur nu ra zno li kost dr ža va­čla ni ca.

Pro gre siv na kul tur na po li ti ka se za sni va na ubr za noj de mo­kra ti za ci ji kul tu ra. Ak tiv no sti EU u obla sti te le ko mu ni ka ci ja, in­

for ma tič kog dru štva, una pre đe nja zna nja o raz li či tim kul tu ra ma i ve će do stup no sti kul tu ra gra đa ni ma Uni je uz re spek to va nje kul tur nog di ver zi te ta, ima ju za cilj for mi ra nje za jed ni ce ko ja će bi ti bli ža gra đa ni ma. Sa olak ša va njem pri stu pa kul tur nom na sle đu (tre ći pri o ri tet kul tur ne po li ti ke Uni je) otva ra se pi ta­nje stal nog pre i spi ti va nja na či na za šti te i pro mo ci je kul tur nog di ver zi te ta kao osnov nog ele men ta Evrop skog kul tur nog mo­de la, ko ji je in kor po ri ran i u pri mar no pra vo Za jed ni ce, ali i u Po ve lju o osnov nim pra vi ma Uni je.

Po sled nji stra te ški pri o ri tet kul tur ne po li ti ke Uni je je sa rad­nja i po ve zi va nje sa kul tu ra ma dr ža va ko je ni su čla ni ce EU. Na me đu na rod nom pla nu, po li ti ka Uni je afir mi še kul tur ni di ver zi­tet i do pri no si pro mo ci ji kul tu ra i nji ho vih kre a tiv nih ka pa ci te ta gde Za jed ni ca i dr ža ve­čla ni ce kre i ra ju ta kav kul tur ni mo del u me đu na rod nim od no si ma ko ji se za sni va na kon cep tu odr ži vog raz vo ja i di ja lo ga iz me đu kul tu ra.

Kul tur ne po li ti ke Sa ve ta Evro pe i Evrop ske uni je i raz li či­ti in stru men ti (nor ma tiv ni, pro gram ski i dr.) ko ji ma se ostva­ru ju ci lje vi tih po li ti ka, do pri no se ši re nju evrop ske ide je kao kul tur ne ide je i iz grad nji Evro pe kao mul ti kul tur ne za jed ni ce. One isto vre me no pod sti ču ob li ko va nje evrop skog kul tur nog iden ti te ta, evrop skog gra đan stva, evrop skog mul ti kul tur nog dru štva ­ tih no vih kul tur nih sin te za ko je su re zul tat ja ča nja in te gra ci o nog pro ce sa u svim aspek ti ma, sa na po me nom da ne ma je din stve nog sta va o evo lu ci ji i re zul ta ti ma ovog pro ce­sa u kul tu ro lo škom smi slu i dr. Na ve de ne kul tur ne sin te ze su re zul tat pri me ne pro gra ma ume re nog mul ti kul tu ra li za ma od stra ne he te ro ge nih uče sni ka in te gra ci o nog pro ce sa, s tim da se mo ra ju kri tič ki sa gle da ti i u kon tek stu uti ca ja post mo der nih pro ce sa glo ba li za ci je i evro pe i za ci je.

6

Postoji li onda nešto kao kulturna politika u Srbiji?

VA: Ako postoji, ja je ne znam, sem ako to nije svođenje kulturne politike na očuvanje ćirilice.Ne tvrdim da sam u tome bogzna kakav stručnjak, ali na osnovu onoga što ja čujem kao laik, to je jedino što sam uočio kao jasno nastojanje, sve drugo ostaje u pozadini. Ono što sam u poslednje vreme zaista pozdravio, jeste inicijativa Ministarstva kulture da se uvede podrška za prevode domaćih dela u inostranstvu. Dakle, strani izdavač od ove godine ima mogućnost da aplicira kod Ministarstva kulture za nekih uobičajenih pedeset odsto subvencije, ali videćemo kako će se vršiti taj izbor. Mi smo, takođe, katastrofalni u komu­nikaciji sa spoljnim svetom, što bi isto trebalo da bude deo kul­turne politike.Imao sam priliku da vidim zaista sramotan način na koji se naša književnost predstavlja na sajmovima kao što je lajpciški, gde zemlje učesnice ulažu vidljve napore da osmisle i urede svoje štandove na jedan moderan i komunikativan način. Mi tamo najviše pokazujemo svojevrsni cinizam prema takvom trudu drugih zemalja i kultura. Naš štand je jedini obeležen na­cionalnim bojama, tu sve seva od belih anđela i dvoglavih orlova, a u katalogu je sedamdeset odsto mrtvih pisaca, dok sve druge zemlje predstavljaju isključivo ovogodišnju produkciju, dakle ­ mlade, nove autore.Na tom štandu najviše ima ljudi iz Ministar­stva kulture. Što se mene tiče, ja sam dva puta bio tamo, jednom, na poziv Fondacije Robert Boš, a drugi put na poziv hrvatskog štanda. Hrvati su pozivali autore iz Bosne, Crne Gore i Srbije, za­jedno sa autorima iz Hrvatske, preuzimajući rizik da ih njihovi nacionalisti optuže za to što mesta hrvatskih pisaca ustupaju pi­scima iz drugih naroda. Oni su, međutim, hteli da prikažu jednu logiku bitnu za pitanja izdavaštva i književnosti, a to je da je pi­tanje jezika za taj posao daleko bitnije od pitanja nacionalnog identiteta.Tužno je bilo videti kako ljudi zaobilaze srpski štand na Lajpciškom sajmu jer ga, u stvari, ne primećuju.

Kada ste dobili NIN-ovu nagradu , bilo je to veliko iznenađenje i zbog vas kao nepoznatog autora i zbog aktuelnih a nepoželjnih tema iz 90-tih - izbora mnogih , najviše mladih ljudi, da napuste zemlju. Tome je nekako bliska i tema pisca u egzilu. Da li po vama, pisac egzilom lako pristupa drugoj kulturi ili ostaje zarobljen, privatno i u literaturi, “domovinom”?

VA: Naprosto, postoje egzili i egzili. Egzil je proizvod spleta razlo­ga. Neko je zaista bežao spasavajući živu glavu, pa se stabilizovao negde daleko, srušio mostove, izgubio kontakte, promenio se delimično. Pa onda sa tog aspekta pisao o tom novom iskustvu, ili je naprosto koristio to novo gledište u analizi onog prethod­nog iskustva. Neko je, sa druge strane, odlazio sa nekim sas­vim drugačijim namerama. Ja sam odavno uvideo da svet brzo postaje sve manji i manji i da je utoliko i egzil, u onom klasičnom smislu, nemoguć. Koliko ste vi realno daleko u nekoj Australiji ako ste juče stigli odavde i uključili se na internet da proćaskate sa osobom sa kojom ste juče pili kafu u Knez Mihailovoj ulici? Šta to čini vašem osećaju za razdaljine koje na svetu postoje? Jer, komunikacija i dalje ostaje intenzivna i jaka. Pri tom, putujući mi danas ne odlazimo u nekakve sasvim nepoznate, strane svetove gde smo mi domaćinima jednako čudni koliko i oni nama, jer ćemo, u tom nekom egzilu uključiti TV i gledati nastavak iste one serije koju smo gledali kod kuće, a onda ćemo u radnji kupiti istu čokoladu koju kupujemo ovde. U tom smislu svet je, sad već zavisi od ukusa, ili sjajno ili grozno mesto. Ja se po tom pitanju global­izacije i njenih efekata osećam prilično ambivalentno.Postoji čitav niz fantastičnih stvari koje šovinosti i malodušne osobe, “pro­vincijalci”, ne uviđaju. Naravno, ne govorim o ekonomskoj nego o kulturnoj globalizaciji. U svakom slučaju to pomaže da recimo

Koliko se naša književno-izdavačka produkcija obazire na princip multikulturalnosti koji bi trebalo da se poštuje u zakonodavstvu prema merilima EU, od zakona o zaštiti prava nacionalnih man-jina do zakona o kulturi?

VA: Ne znam da li zakon o kulturi uopšte postoji. Ako pos­toji, onda ga negde drže u tajnosti. Naša književno­izdavačka produkcija upravo odslikava stavove koji su, kao i u drugim važnim pitanjima, obeleženi atmosferom koja u ovoj zemlji vlada od kraja osamdesetih godina naovamo. Ne znam na koji bi način multikulturni duh bio “upisan” u knjževno­izdavačku produkciju sem krajnje prirodno, bez državne, institucionalne direktive, ali u ovoj zemlji bi se to svakako odnosilo na jedno intenzivno kul­turno prožimanje u okviru regiona gde smo svi svima, na izvestan način, jedni drugima bliži i razumljiviji. Ili sistematskim uvidom u ono što je nekakva svetska produkcija i jasnim podsticanjem manjinskih književnosti i manjinske izdavačke produkcije. A ništa od svega toga mi nemamo. Dakle, knjige autora iz regiona se ovde objavljuju nesistematski, uglavnom zahvaljujući entuzi­jazmu pojedinih izdavača. Iako je neskromno, moram da pome­nem da je izdavačka kuća Rende u kojoj sam radio kao urednik sve do prošle godine, objavila najmanje osamdeset odsto nove književne produkcije koja dolazi iz Hrvatske, BiH i drugih sused­nih zemalja, a jedini smo koji su objavljivali produkciju savre­menih albanskih pisaca s Kosova.

Da li se to ovde čita?

VA: Zbirka pesama Dževdeta Bajraja “Sloboda užasa”, je proda­ta u tri tiraža što je uspeh jer se poezija, sem ako nije reč o re­cimo Matiji Bećkoviću, loše prodaje. Ovde, dakle, postoji jedna čitalačka manjina neopterećena našim poslovičnim konzerva­tivizmom i zadrtostima i nepoverenjem prema susedima, koja je utoliko snažnije reagovala. I kada je dobila priliku da osmotri šta se to tamo piše i stvara, publika je tu priliku iskoristila. Taj tiraž, međutim, govori o nečem suprotnom: nije da su albanski pisci čitani i popularni kod nas, nego upravo suprotno. On je izuzetak koji potvrđuje jedno krajnje tužno pravilo.

Svet je postao mali

Vladimir Arsenijević je u književnost ušao “na velika vrata”, sa NIN­ovom nagradom 1994. godine za roman “U potpalublju”, ali i kasnija dela “Anđela” i “Ratni dnevnik ­ Meksiko”, učinili su ga piscem “bolnih tema”, intime u sukobu sa brutalnom realnošću, egzila, pristupa drugima i drugačijima, u kojima prepoznajemo dramu ljudi nevoljnih da im loša politika i tuđa volja kroje sudbinu

Intervju sa piscem i izdavačem Vladimirom Arsenijevićem

7

90­tih – u mom slučaju to je maj 1999 – odete prilično daleko, u jednu zemlju kao što je Meksiko , a da pri tom ne osetite da ste prekinuli sve kontakte sa sredinom iz koje dolazite. Možda je to jedna blagodet savremenog doba. Jer, na primer, bez ikakve želje da se poredim, naravno, ali kada je Trocki otišao u Meksiko, Mek­siko mora da je bio mnogo dalja i mnogo više strana sredina.

Tamo ste se družili sa piscem sa Kosova, Dževdetom Bajrajem. To je bilo vreme bombardovanja i zločina... Rekli ste da su Albanci i Srbi narodi koji se na ovim prostorima najmanje poznaju, da su stereotipi među njima veoma snažni i produkuju neprijateljstvo. Kako kulturna politika može da doprinese promeni tog stanja?

VA: Književnost poseduje jedan komunikacijski problem. Naime, neophodno je prevesti je. Prevodi sa albanskog nisu preterano popularni. Ne moraju izdavači, pri tom, da imaju nacionalističkih predrasuda, jednostavno – suzdržavaju se od takvih projekata, jer su gotovo sigurno osuđeni na neuspeh. S druge strane, druge umetnosti, kao pozorište, ne zavise samo od jezika, to je i umet­nost pokreta, druge umetnosti imaju veću komunikativnost. Pre svega, vizuelne umetnosti. A mi smo videli kako je u Beogradu prošla izložba savremenih albanskih likovnih umetnika sa Kosova. Šta se desilo sa radom Drena Malićija? Pisao sam o toj “tuzi” naših ultradesničara, o toj nesposobnosti da se razume ironija kojom je taj rad obilovao, a koja nema nikakve veze sa Srbima, niti sa Sr­bima i Albancima.

Kao samoironija...

VA: Kao samoironija i jedna globalna ironija po pitanju toga šta je ikonografija zvezda i ko su te ikone u našem životu.Ako iskoristite estetiku Endija Vorhola i sa jedne strane stavite jednog holivud­skog desperadosa sa briljantinom, kakav je Elvis Prisli na toj slici, a sa druge strane stavite prikaz jednog istinskog desperadosa, jed­nog “pećinskog čoveka” kakav je bio Adem Jašari, onda dobijate komunikaciju između ideja globalno­lokalno i svih tih ideologija koje formiraju svet. Međutim, naši desničari ništa ne razumeju, oni misle da se uvek i neophodno neko obraća njima, i ako kos­ovski Albanac kaže “a” da je to neophodno neka uvreda za Srbe. Mora da bude, po difoltu. Meni se učinilo da je to fantastično i da bi umetnik trebalo da uživa u onoj pažnji koju je dobio od strane Obraza i naših polu­legalnih i čudom­legalnih desničarskih or­ganizacija i grupacija. To ne bi trebalo da obeshrabri ni učesnike ni organizatore te izložbe. Dobro je da se ta reakcija izaziva i mislim da bi takvih izložbi trebalo da bude što više. Na kraju, ne možete da računate, makar u onom prvom talasu kada rešavate projekat akutne mržnje, na jednu duboku, korenitu promenu u svesti prosečnog građanina, vi morate da računate na jedan drugi efekat, efekat navike.Vrlo dobro se sećam vremena kada ste mogli da dobijete batine ako imate minđušu u uhu. Danas to više nikome ne smeta, i siledžije sa ulice su se navikle i ne misle više da je to nešto čudno.Kada bi se krenulo sa stavom da su Albanaci ogromnom većinom, kao i svi narodi na ovom svetu, naprosto “dobri i obični ljudi”, kada biste to lansirali u svim medijima, sa intenzivnom komunikacijom pre svega između mladih ljudi, bez obzira na doskorašnje ogromno nerazumevanje. Na novosadskoj televiziji je nedavno prikazan dokumentarni film o gostovanju mladih ljudi odavde kod svojih vršnjaka po raznim zemljama u okruženju. Tu se video visoki stepen uzajamnog nepoznavanja. Roditelji moje prijateljice Kati, koja je polufrancuskinja­polun­emica, upoznali su se tokom projekta intenzivne komunikacije mladih koji su, u okviru denacifikacije, sprovodile Francuska i Nemačka, nakon drugog svetskog rata. Nemci i Francuzi danas nemaju problema sa onim strašnim nerazumevanjem koje je između njih vladalo u prethodnom periodu.Vreme je da se mladi ljudi suočavaju sa problemom komunikacije.

Iako je multikulturalnost i dalje imperativ za državu i političare, u razvijenom svetu se pokazuje da ona nije dovoljna, jer je pokazala

tendenciju ka kulturnom zatvaranju. Interkulturalnost je neka vrsta korektiva iz prakse multikulturalnosti...

VA: Nama se dešava raskorak između terminologije koju koris­timo i realnog stanja. Terminologije koja je preuzeta sa strane zahvaljujući agresivnosti savremenih medija. Tako da mi stalno živimo u raskoraku između stvari koje osećamo i mislimo da ra­zumemo i stvari koje iskušavamo na sopstvenoj koži. Sećam se da ako biste 90­tih pokušali da kažete: pa ljudi su ipak dobri, ne tre­ba ih ubijati, drugi bi rekli: dosta nam je te političke korektnosti. A o kakvoj političkoj korektnosti pričaju?

To je samo pravo na život...

VA: Politički korektno u ovoj zemlji je bilo i ostalo reći: “Šiptari su g...., treba ih pobiti!”. Politički nekorektno ovde je reći: “Albanci su ljudi, hajde da sarađujemo”. Prema tome, politička korektnost je stvar stanja na nekoj mikroteritoriji, a ne postoji neka globalna politička korektnost ili ako postoji, to je nešto što mi slušamo preko BBC ili CNN, a sa čim realno nemamo dovoljno dodirnih tačaka. U tom smislu mi smo kao onaj gladan čovek koji lista ku­var sa đakonijama koje nikad nije probao niti će ih ikada probati ali samom činjenicom da drži taj kuvar u rukama nekako smatra da mu one, stvarno, pripadaju. Tako je i sa tom pričom o multi­kulturalnosti. Ja u tome ne vidim ničeg lošeg ili nedovoljnog, iz pozicije u kojoj se mi sada nalazimo. U onoj svedenoj, vulgarizo­vanoj multi­kulti ideologiji vidim dosta toga lošeg, ali ona nije naša priča, jer mi još nismo stigli dotle. To je kao kad meni moj drug Martin iz Berlina, kaže: super je što Turci ili Kurdi, recimo, demonstriraju i traže veća prava i to im treba omogućiti, ali šta da radimo kad posle toga mnogi od njih odu kući da biju svoje žene jer to kao ide u paketu tih prava. Gde prestaje realna multi­kulturalnost, a gde počinje multi­kulti fascinacija: jao, kako su di­vni ljudi, kako su divne kulturne razlike, gle, ovi svoje ćerke udaju na silu a žene vezuju lancima... Kao deo šarenila kulturnih matrica koje na svetu postoje.

EU je 2008. proglasila godinom dijaloga kultura...

VA: Divno. Sada će se kulture napričati... Pogledajmo ono što se događalo po francuskim predgrađma, iako se tvrdi da predgrađa imaju svoja pravila i da nisu indikativna za društvo u celini. Bojim se da ipak jesu. Zatim, ono što se dogodilo u Holandiji gde je napravljeno nekoliko iskoraka od njihove karakteristične opuštenosti ka gotovo paranoičnom oprezu po pitanju te ho­landske šarolikosti. Talasi pobede desnih ili ultra desnih partija u zemljama kao što su Danska ili Austrija, Italija... Zaista, sve to navodi na jedno novo promišljanje i zaista su neophodne nove definicije. Čini mi se malo uzaludnim proglašavanje tih godina tolerancije i ovoga i onoga. To je posledica inertnosti koja postoji u evrobirokratiji. Gde se oni iz te multi­kulti ideologije ponašaju po automatizmu bez dovoljno efekata.”

Kako vidite neslaganja oko “evropocentrizma” i evropskog kul-turnog koncepta? Realnost života u Evropi odavno je prevazišla konzervativno razumevanje svedeno na hrišćanstvo i francusku revoluciju, ka Evropi kao jednom “svetskom kontinentu”?

VA: Ne mislim da je francuski model multikulturalizma ide­alan, ali mi se čini da je nekako smešno kada mi nastojimo da o tome imamo čvrst stav. Jer, kada odete u Pariz to šarenilo na njegovim ulicama zaista je fascinantno. Pariz je po tome, uz London, najsličniji Njujorku od svih evropskih gradova, zaista je pravi moderni Vavilon. Prema tome, čini mi se da mi sa svojom popriličnom jednoobraznošću, nemamo pravo na reč kada se takva pitanja postavljaju. Ne poznajemo francusko iskustvo. I to je žalosna činjenica. Uostalom, mi se na malim, praktično­probnim primerima ponašamo daleko agresivnije prema sopstvenim imi­grantskim zajednicama. To se videlo vrlo brzo posle onog prvog talasa Kineza, još devedesetih, u doba JUL­a. Kinezi se još nisu ni raspakovali, a mi smo imali akutan primer razrađenog rasizma

8

prema njima. A naši ljudi kad se vrate iz Pariza neretko kažu: “Jao, bio sam u Parizu, strašno, sve sami crnci!”

Možda je to zato što još nismo nacija u pravom smislu. Rekli ste da je naš strah od Kosova ravan mitologizaciji Kosova i “kovanja u zvezde”. Kako mitu o Kosovu naći mesto u jednoj modernoj kul-turnoj politici i političkoj kulturi, da bi se produkcija stereotipa i krug mržnje zaustavili?

VA: Očigledno da je reč o jednoj veoma jakoj kulturnoj matrici o kojoj ne možete jednostavno da kažete – to su gluposti, na to bi trebalo zaboraviti. Mislim da u okviru tog mita treba pronalaziti neke pomirujuće elemente, ukazivati na modernija i savremenom duhu razum­ljivija tumačenja. Ali, zaista bi trebalo ozbiljno raditi na razgraničavanju onoga što je domen mita i što je sama istorija i takođe na odvajanju mita kao dela naše kulturne matrice i onoga što je teri­torija Kosova. I još bitnije od teritorije – onoga ko to tamo živi. Mi imamo apsolutno pravo da se ljutimo na real­nost, ali ona je takva kakva jeste: tamo u velikoj većini žive ljudi albanske naciona­lnosti. Savremeno kosovsko društvo veoma je dinamično i živo, i u njemu, čini se, postoji samo jedan sveopšti konsen­zus: niko od Albanaca ne želi da živi u nekoj zajednici u okviru Srbije. Ja sam u Politici napisao članak “Kosovo (ni)je Srbija”, drvlje i kamenje se osulo na mene... Ovde je sve do februara 2008. vladalo uverenje da će, kad mi jed­nom definitivno uzmemo Kosovo, ti kosovski Albanci nekako da ispare odatle... Sami od sebe.

Mislite, ništa ne činimo da se dopadnemo drugima?

VA: Mi tu imamo posla sa politikom nesposobnosti da se prob­lem reši i velikim nedostatkom bilo kakve volje za ono istinsko rešavanje problema. I takvim biračkim telom – koje je sada, na ovim poslednjim izborima, ipak pokazalo, ne neku političku istančanost već racionalnu odluku da se prioritet da ekonom­skom boljitku i integraciji s ostalim evropskim zemljama u odno­su na nekakav fantomski nacionalni ponos koji se u stvari svodi na mračnu lokalno ksenofobiju i sklonost ka paranoidnom izola­cionizmu. Pa su ljudi ipak rekli – pusti sad taj “nacionalni ponos”, daj pare...

Romska kultura je omiljena tema srpske umetnosti, naročito film-ske. To izgleda nije dovelo do razumevanja i dovoljnog poboljšanja položaja Roma već je ostalo na nivou recepcije jednog folklora, iako su Romi priznati kao nacionalna manjina...

VA: Prema Romima neprestano iskazujemo jednu formu benevo­lentnog rasizma. Mi mislimo da su oni po svemu niži od nas, ali dovoljno bezopasni i to ih čini “relativno prijatnim”. Mi ih zovemo Cigani a ne Romi i pozivamo se na to kako oni navodno tako žele. A većina Roma je neuka. Romi bi ovde bili isti “demoni” kao Al­banci kada bi uspeli da se bolje organizuju, kada bi imali orga­nizacioni kapacitet i predstavili se kao realna društvena snaga, objedinjena. Ali, i tu vlada ovde sveprisutna rascepkanost. Tako da mi njih uglavnom zloupotrebljavamo. Da li će ovde neko ko vidi bilbord “Romi – naše komšije”, posle popiti kafu sa njima i poz­vati ih u svoju kuću? Romi, međutim, i sami preuzimaju taj paket navodno pozitivnih predrasuda drugih o sebi, pa isto pišu o ma­jci, o točku, o lutanju... Bio sam pre tri­četiri godine u žiriju jednog

konkursa za romsku književnost i nije, na žalost, tu bilo nijednog teksta o realnosti romskog života. Nešto što bi bio neki tvrdi neo­realizam, što dolazi direktno iz onog pakla u kojem oni žive. Tu je sve sevalo od daira i dukata... Ovde je i to malo afirmacije rom­ske umetnosti stvar ničim izazvanih pojedinaca. Jedan od njih je Jovan Ćirilov koji je mnogo učinio da približi pozorište Romima i Rome pozorištu, da obogati taj kulturini identitet Roma. Čuo sam jednog advokata Roma kako kaže da je njima neophodna pozi­tivna diskriminacija da bi bili više prisutni u društvu. Sigurno da romski lekari ili advokati ili profesori neće odmah biti najbolji, ali je neophodno da ih bude, za početak, treba im ukazati priliku.

Neophodno je da se krene sa društvenim “uzdizanjem” Roma, da se stvori neka nova platforma za to...

Veliki svet kao da mora da se menja.Pre svih, SAD?

VA: Ulazimo u treći milenij sa pretpostavkom da će u njemu biti sve manje čistih rasnih odlika, što znači i sve manje belih ljudi uz koje još uvek ide u paketu i bolji ekonomski i sveukupni napredak. Nažalost, to će se teško menjati i u skorijoj budućnosti. Tako da je Barak Obama “dovoljno beo” za pr­vog crnog predsednika Amer­ike, ali je činjenica da ima to afričko ime i prezime i da je on napravio jedan strahoviti

iskorak, pre svega na ličnom planu, a drugo na nivou američkog društva. Tome je najviše doprineo Džordž Buš Mlađi kao jedan od upečatljivo najgorih predsednika u istoriji SAD svojom katastro­falnom politikom, i stvari koje su se činile nemogućim, upravo on je učinio realnim. Evidentno je da ćemo imati prvog crnog mla­dog, zgodnog, komunikativnog i obrazovanog predsednika SAD, koji će morati da predstavlja politiku radikalno različitu od one koja je vođena u prethodna dva predsednička mandata. On st­vara atmosferu koja je jednoj velikoj sili duboko potrebna, a to je resetovanje sopstvenih vrednosti i identiteta u spoljnoj politici, stvaranje jedne dramatično drugačije slike Amerike

Koliko naš koncept obrazovanja doprinosi ispunjavanju zadatka da društvo bude multikulturno?

VA: Lektire su, na primer, prevashodno dosadne i osnovna im je funkcija da našu decu zauvek odvrate od čitanja. Ali, ipak ne može škola da vam pokvari vašu oštroumnost ako joj vi to ne dozvolite. Tako da je cela vaša uloga u životu da se protiv nje borite. Mene nije interesovalo institucionalno obrazovanje, već samoobrazo­vanje. Ja sam veoma rano prozreo to naše obrazovanje. Danas mlade ljude više od obrazovanja određuje vreme kada su se rodi­li. Ako imaš 18 godina i kažeš “Gejevi su kul!” – imaćeš problema, jer je to jedna generacija tvrdog načina mišljenja dok su ove rođene kasnije 90­tih već drugačije. Tu razliku vidim i kod svoje dece. Deca će ovde uz pomoć roditelja, škole i politike doneti sve pogrešne zaključke. Sve drugo je neka kompleksnost mišljenja, sofisticiranost kojoj se mora težiti, ali to ne zavisi samo od škole, već od čitavog društva. Nakon februara ove godine pokazalo se da se ipak nekud krećemo. Ja nemam favorite na političkoj sceni, ali sam se ipak obradovao kada su počeli da stižu rezultati izbora. Postoji jedan deo svesti kod Srba koji je sačuvan i gde neka racio­nalnost u ključnim trenucima odnosi pobedu. Izgleda da ljudi ipak žele da vide i neke racionalne rezultate.

Nastasja Radović

9

10

SAŽETAK KoNFERENCIjERegionalna mreža nevladinih organizacija i think tank­ova (Koalicija za regionalnu saradnju i evropske integracije ­ Koalicija REI) okupljena oko projekta “Regionalni okvir za razvoj i evropske integracije”, koji je implementiran 2006. i 2007. godine, odlučila je da nastavi uspešnu saradnju i pokrene Agendu tokom predsedavanja Slovenije Evropskim savetom koja će dodatno pospešiti integraciju regiona u Evropsku uniju. “Ljubljanska Agenda” ­ razvi­jena na nacionalnim, regionalnim i međunarodnim konferencijama u regionu ­ će biti predstavljena regionalnim i evropskim nosiocima procesa i široj javnosti sa ciljem da se pokrene debata na nivou regiona i izgradi konsenzus o njegovoj poziciji, kao i o neophodnim koracima koji moraju biti preduzeti na putu ka članstvu u EU.

Međunarodna konferencija “Ljubljanska Agenda za novu fazu u procesu stabilizacije i pridruživanja” je održana 30. i 31. maja 2008. godine u Beogradu gde su se okupili međunarodni i regionalni zvaničnici, politički predstavnici, eksperti i predstavnici NVO sektora.

Nakon dva radna dana i pet odličnih i plodnih diskusija izrađen je sažetak konferencije:

Reforma Evropske unije, i naročito Lisabonski ugovor i njegove imp­likacije na funkcionisanje buduće EU, kao i odgovor EU na ključne izazove koje nameću globalizacija i novi ciklus Lisabonske strategije, postavljaju pitanje evropske perspektive Zapadnog Balkana i njego­vog mesta u viziji Evropske unije. Da li je pravi trenutak za otpočinjanje suštinski nove faze u Procesu stabilizacije i pridruživanja koji bi ponu­dio regionu jasniju perspektivu u reformisanoj EU i podržao njegovo brže prilagođavanje novim izazovima kako na nivou Unije, tako i na globalnom nivou? Čini se da je EU spremna da ubrza proces integracije i region bi trebalo da usvoji pro­aktivan pristup i preuzme odgovornost za brzinu budućih integracija.

U ToM PoGLEDU, REGIoN bI TREbALo DA PREDUZME SLEDEćE KoRAKE:

Odrediti ciljne datume za punopravno priključenje EU što bi omogućilo internacionalizaciju evropske agende •u okviru domaće reformske agende;Unapređivanje regionalne saradnje koristeći mogućnosti koje pruža Regionalni savet za saradnju (RSS) •stvarajući regionalnu sinergiju i razvijajući regionalnu solidarnost. Posebno, trebalo bi organizovati regionalne samite (samite zemalja SAP­a) sa ciljem da se, između ostalog, umanje moguće tenzije i reše problemi. Region­alni samiti bi trebalo da predstavljaju pripremu za češće samite između EU i zemalja SAP­a.Bolja komunikacija u regionalnoj saradnju koja bi, u drugom slučaju, ostala manje­više saradnja između elita, •ekonomskih, političkih ili civilnog društva, što ne dovodi do povećanja regionalnog vlasništva nad procesom ­ jedna od posledica je da se ne poznajemo međusobno. Odgovornost leži na svima nama, a posebno na medi­jima. Stoga, region bi trebalo da:

podrži mreže civilnog društva u regionu koje su neophodan element za demokratski razvoj i koje su spo­ »sobne da izvrše pritisak na nacionalne i EU organe vlasti;podrži regionalne mreže, forume mladih lidera, razmene i dijalog na različitim nivoima; »dalje radi na edukaciji, ali i na pomirenju (koliko god da je Međunarodni sud u Hagu važan deo, on ne pred­ »stavlja zamenu za proces pomirenja).

Osnažiti nacionalni konsenzus za evropske integracije u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima •uz uključivanje svih segmenata društva u proces priključenja EU (poslovni sektor, naučni radnici, političke elite, sindikati, profesionalne organizacije itd.);RSS bi trebalo, u saradnji sa nevladinim organizacijama koje se bave pitanjima vezanim za evropske integracije •(kao što je mreža Evropskog pokreta), da doprinese boljoj komunikaciji pitanja vezanih za EU i proces inte­gracije;Iako su izazovi boljoj regionalnoj saradnji još uvek značajni, potrebna su kreativna nenasilna rešenja, kao i veća •uloga aktera iz nevladinog sektora;Neophodno je uključiti lokalne zajednice i opštine u cilju stvaranja zajedničke osnove delovanja na nacional­•nom nivou.

11

ZA EvRoPSKU UNIjU:

Pridržavajući se kriterijuma neophodnih za članstvo, •EU bi trebalo da pokaže fleksibilnost ­ uslovljavanje, ali u isto vreme i pozitivna aktivna uključenost;EU bi trebalo da promoviše sve zemlje Zapadnog •Balkana u zemlje kandidate; ovaj korak bi u pot­punosti uključio političke elite u proces pregov­aranja sa EU;Potrebno je da region učestvuje u procesu definisan­•ja prioriteta i politika;Civilno društvo bi trebalo da bude jedan od ključnih •partnera Evropske unije u procesu evropskih inte­gracija; ipak, podrška EU civilnom društvu bi trebalo da bude jasna, transparentna, bez posrednika i ne bi trebalo da isključuje institucionalnu podršku;Preko potrebna ekonomska revitalizacija Zapadnog •Balkana bi trebalo jasno da bude povezana sa Lisab­onskom strategijom i konkretnim merama za imple­mentaciju, kao i sa instrumentima na mikro nivou;Potrebno je da EU podrži proces promene mental­•nog sklopa, sa pitanja vezanih za istoriju, prošlost i status, na pitanja konkurentnosti, inovacija, znanja, kao i na pitanja vezana za neophodne reforme u politici zapošljavanja u regionu;

Uspeh procesa demokratizacije i široka podrška •za evropske integracije u regionu u velikoj meri zavise od slobode putovanja ljudi u zemlje EU što bi im omogućilo, posebno mladima, da iskuse Ev­ropu i stvarnost evropskih vrednosti. Nadamo se da će neophodni kriterijumi biti ispunjeni i da će bezvizni režim biti uveden u skoroj budućnosti. U međuvremenu, zemlje članice EU bi trebalo da u potpunosti poštuju ugovore o viznim olakšicama.

ZA CIvILNo DRUŠTvo:

Organizacije civilnog društva (OCD) u regionu se •suočavaju sa manje­više istim problemima: vlada ih, u najvećem broju slučajeva, ne prepoznaje kao prave partnere u reformama, razvoju i procesu EU integracija;OCD su zakasnile u bavljenju nekim važnim pi­•tanjima, kao što su demokratizacija, i često nisu pošteđene od problema sa kojima se suočava društvo koje predstavljaju (etničke podele itd.)OCD su neretko „prinuđene“ da razvijaju pro­•grame u saglasnosti sa donatorskim agendama, što ograničava manevarski prostor civilnom društvu i umanjuje njegovu reprezentativnu ulogu;Ipak, civilno društvo nastavlja da promoviše i pred­•stavlja regionalnu saradnju i važno je imati u vidu da su reforme uspešnije ukoliko građani učestvuju u njima, samim tim dajući im veću podršku;Stoga, OCD su nezamenljivi partneri vlade u pro­•cesu integracije, ali ne bi trebalo da budu posma­trani kao puki servisi za specifične zadatke, već kao istinski partneri;

Civilno društvo ne predstavlja samo nevladine or­•ganizacije, već i akademsku zajednicu, medije, pro­fesionalna i poslovna udruženja, organizacije poslo­davaca, sindikate, udruženja lokalnih samouprava, itd. i oni bi svi trebalo da budu uključeni u reforme i proces evropskih integracija, kao i u njihovo bolje komuniciranje javnosti.

12

RAD MEĐUNARODNE KONFERENCIJE ODVIJAO SE KROZ PET PANEL DISKUSIJA:

Jelica Minić, Regionalni savet za saradnju JI Evrope

Vladimir Gligorov, Istraživač bečkog instituta za međunarodne ekonomske studijeVladimir Dimovski, Profesor, Ekonomski fakultet, LjubljanaSusan Woodward, Profesorka, Doktorski program političkih nauka, Gradski univerzitet New York­a

Ilir Deda, Šef istraživačkih projekata, Kosovski institut za istraživanje i razvojHrvoje Butković, Asistent ­ istraživač, Institut za međunarodne odnose, Zagreb

Moderator:

Govornici:

Diskutanti:

V PANEl dISkUSIjA: Predlozi za novu fazu u Procesu stabilizacije i pridruživanja

Miljenko Dereta, Izvršni direktor, Građanske inicijative, Beograd Srđan Dizdarević, Predsednik, Helsinški komitet u BIHMomčilo Radulović, Generalni sekretar, Evropski pokret Crne Gore

Aleksandar Popov, Direktor, Centar za regionalizam, Novi Sad

Moderator:

Govornici:

Diskutanti:

IV PANEl dISkUSIjA: Uloga civilnog društva: da li je civilno društvo prepoznato kao relevantan part­ner u procesu evropskih integracija?

Milica Delević, Pomoćnica ministra, Generalna direkcija za EU, Mini­starstvo spoljnih poslova Republike Srbije Goran Svilanović, Bivši predsedavajući I radnog stola, Pakt za stabi­lonst JI EvropeMilica Uvalić, Profesorka ekonomije, Fakultet političkih nauka, Uni­verzitet u Peruđi

Romana Vlahutin, Ministarka savetnica, Šefica političkog odeljenja, Ambasada Republike Hrvatske u Beogradu

III PANEl dISkUSIjA: Regionalna saradnja i evropske integracije ­ „regionalno vlasništvo“

Moderator:

Govornici:

Diskutanti:

Tanja Miščević, Direktorka, Kancelarija za Evropske integracije, Vla­da Republike Srbije

Judy Batt, Stručna saradnica Instituta za bezbednosne studije u ParizuMaurizio Massari, Šef odseka za planiranje, Ministarstvo spoljnih poslova Italije

Jadranka Jelinčić, Izvršna direktorka, Fond za otvoreno društvoIvo Visković, Profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

II PANEl dISkUSIjA: da li su zemlje Zapadnog Balkana spremne za EU ­ Gde smo sada?

Moderator:

Govornici:

Diskutanti:

Ivo Visković, Profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

NJ.E. Miroslav Luci, Ambasador Republike Slovenije u SrbijiArmando Marques Guedes, Potpredsednik portugalskog evrop­skog pokreta, Profesor Pravnog fakulteta, Univerzitet Nova de Lis­boa

Luan Hajdaraga, Savetnik, Albanski institut za međunarodne studije Ksenija Milivojević, Savetnica potpredsenika Vlade Republike Srbije

I PANEl dISkUSIjA: Reformski ugovor EU: da li je EU spremna za novi krug proširenja?

Moderator:

Govornici:

Diskutanti:

Maurizio Massari i NJ.E. Alessandro Merola

Romana Vlahutin i NJ.E. Miroslav Luci

Armando Marques Guedes, Jasminka Kronja i Heiner Sassenfeld

Judy Batt i Jelica Minic

Susan Woodward, NJ.E. Mette Kjuel Nielsen i Milica Uvalić

13

Izazovi multikulturalnosti

Nikola Varagić

Šta se krije iza ovog, pomalo pretencioznog, naslova koji ne krije svoj polemički naboj? Zapitajmo se, dakle, kome

multikulturalnost upućuje izazove i o kakvim se izazovima radi, ili, što je naličje ovog pitanja, koga ona ugrožava? Ovo tim pre što se sam koncept multikulturalnosti danas, u Srbiji, uzima sa dozom neverice, jer je olaka i površna upotreba reči, natrunila pojam upravo onim značenjima protiv kojih je on usmeren. I zaista, ta loša praksa čini da se pojam mora braniti od neargumentovane nacionalističke halabuke, ali, nažalost, i od jeftinog fraziranja na evropske teme. Tako se sudaramo sa fenomenom gde se, umesto teorijskog uvida, pred nas po­dastire emotivni sud, pred čijom se žestinom svaki argument učini nedovoljnim.

No, koje se to institucije, vrednosti i prakse reprodukuju u, tradicionalno inertnoj, srpskoj kulturi?

U osnovi, preovlađujuće shvatanje kul­ture u Srbiji je sledeće – to je nacionalna kultura koja insistira na homogenosti, jer se stalno oseća ugroženom, a nacionalni duh se u skladu sa pohabanom romantičarskom poetikom upravo u kulturi najbolje očituje. Zapravo, uloga kulture se iscrpljuje u pred­stavljanju Volksgeista, duha naroda, a taj kolektivni duh najbolje se izražava u nadindi­vidualnoj tvorevini poput jezika. Otuda je polje književnosti presudno po oblikovanje nacionalnog identiteta, a narodna književnost najpouzdanije je svedočanstvo nacio­nalnog duha. Svako insistiranje na autonomiji kulture vodi odnarođavanju, a posledično, i izdaji nacionalnih interesa, jer kultura koja ne izražava nacionalni duh je nikakva kultura. Zato kultura služi, iznad svega, reprezentaciji nacionalnog duha, a o multikulturalnosti možemo govoriti samo kao o polju gde se različite nacionalne kulture takmiče između sebe, pritom izbegavajući bilo kakav kontakt koji bi ugrozio pretpostavljenu autohtonost nacije. Kultura je, po ovom sh­vatanju, skup vrednosti i praksi koje emaniraju kulturne insti­tucije, a koji treba da konstituiše nekakav zamišljeni duhovni habitus nacije, dok je pojedinačno iskustvo relevantno tek kao reprezent ovog kolektivnog duha. Upadljiv je anahroni­zam ovakvog kulturnog koncepta – romantična patina može mu dati neodoljivu draž liciderskog srca, ali ne može sakriti njegovu banalnost u dobu kada reč kultura ne trpi nikakav nacionalni predznak.

S druge strane, u poststrukturalističkom teorijskom dis­kursu odavno je neupitan nalog po kome je kultura suštinski

konfliktan fenomen, koji u sebe uključuje dijalošku mrežu, pozajmljivanja i razmene. Ovakvo shvatanje podriva samora­zumljivu neupitnost srpskog kulturnog modela, jer, nasuprot shvatanju po kom je kultura entitet nezavisan od svojih sub­jekata, definiše je kao fenomen sačinjen od značenja koja proizvode njeni subjekti. Štaviše, iz ove perspektive čini se da dominantni kulturni model u Srbiji posreduje manipula­tivni sistem vrednosti u praksi, ponajpre oličen u pogubnoj ideologiji čije posledice i dalje trpimo, a koje skrivaju stvar­nost kakva jeste. Različiti teorijski rukavci poststrukturalizma problematizuju diskurzivne strategije koje stoje u osnovi esencijalističkog shvatanja kulture, koja, razume se, proiz­

vodi dobre subjekte. Takav subjekat identitet vidi kao, pre svega, etnički, a zatim i kulturni fenomen koji reprodukuje nacionalna država, a subjektivnost se, potom, očituje u čuvanju identiteta od bilo kakvih promena.

Multikulturalnost je otuda politički vid ovog teorijskog uvida. Iako je u okvirima akademske zajednice ovaj koncept prisutan bar nekoliko decenija, tek sa proširenjem EU i pratećim pitanjem novog evropskog iden­titeta, on dobija na aktuelnosti. Insistirajući na transnacionalnoj kulturi, multikulturalnost se suprotstavlja esencijalističkom kulturnom mod­elu, jer stvara jedan otvoren prostor u kome

različite kulture postoje zajedno, uzajamno se ne isključujući. Multikulturalnost problematizuje tradicionalne dis­

kurzivne strategije evropskog identiteta koji posredstvom stereotipa konstruiše drugost. Takva, ideološka konstrukcija drugosti, zapravo je konstitutivni element evropskog iden­titeta – Balkan viđen s one strane ucrtan je samo na men­talnoj mapi, i stoga postoji kao polje otvoreno za sve rđave strane evropskog kolonijalnog diskursa. Kolonijalni diskurs, uče nas Edvard Said i Marija Todorova, konstituiše evropski identitet tek u opreci prema neevropskom ili balkanskom subjektu. Traumatično mesto gde se sreću evropski i neev­ropski subjekt je drugost, kao skup predrasuda i stereotipa, sa kojima se prečesto poistovećuje i kolonizovani drugi, usvajajući tako stereotipe kao svoje istinske odlike. Otuda, stereotipno, uopšte, predrasudno mišljenje pogoduje tradi­cionalnim, esencijalističkim identitetima, tj. u našem slučaju, (zapadno)evropskom i srpskom subjektu, jer ne dovodi u pi­tanje okoštali kulturni model, a dopušta reprodukovanje vred­nosti koje drugog vide kao pretnju već utvrđenim praksama proizvodnje podobnih subjekata. >>

U tom smislu, izazov multikulturalnosti je višestruk – kon­ceptu pukog predstavljanja nacionalne kulture on narodima suprotstavlja dijaloški, dvosmerni odnos koji otvara nove perspektive između različitih kultura; kulturnom modelu koji insistira na homogenosti on pretpostavlja heterogenost koja hibridnost, protivrečja i neskladnosti vidi kao prednost, a ne kao nedostatak jedne kulture; odlično pokazuje naprsline esencijalistički shvaćenog identiteta, a time problematizuje i status (zapadno)evropskog subjekta kojem izmiče udobno tlo predrasuda i stereotipa pod nogama, primoravajući ga da upoznaje druge; kolonizovanim drugima pruža šansu za ravnopravnim učestvovanjem na kulturnom tržištu, jer dovodi u pitanje kulturni imperijalizam i njemu inherentnu podelu na važne i manje važne kulture.

Imajući u vidu gore navedeno, postaje jasno zašto multi­kulturalnost u Srbiji nailazi na ozbiljne prepreke, što, međutim,

ne čini povike na nju ništa argumentovanijim. Budući da mul­tikulturalnost dovodi u pitanje esencijalistički kulturni model, glavne zamerke dolaze, i to ne samo u Srbiji, s desna. Konzer­vativna desnica (nas) uverava da će nam multikulturalnost oduzeti suštinska nacionalna obeležja i, u povišenom registru nas upozorava, da je to put u novo ropstvo. Krunski argument naše desnice je da nećemo moći da pišemo ćirilicom, te da ćemo svi morati da se potčinimo diktatu prezrene latinice, na kojoj ne može adekvatno da se izrazi srpski duh. Imajući u vidu činjenicu da već decenijama srpski narod savršeno, ili manje savršeno, vlada sa oba pisma, postaje jasno da se radi o gruboj instrumentalizaciji koja igra na kartu nacionalnog resantimana, jer teško ćemo se složiti sa konstatacijom da je ćirilično pismo najdublji izraz srpske kulturne biti, ali može biti inspirativno polazište, u kontekstu rasprave o multikulturalnosti.

Ipak, suštinski izazov multikulturalnosti u današnjoj Srbiji je kako prevesti slovo teorije u ravan političke stvarnosti.

Po gled u su sed stvoIn sti tu ci o na li za ci ja kse no fo bi je – da li no va Evro pa bu di sta re pred-ra su de u Ita li ji?

Po vra tak Sil vi ja Ber lu sko ni ja na vlast u ma ju, za hva lju ju ći obe ća­nji ma da će sma nji ti sto pu kri mi na la i ile gal nu, ili bi lo ka kvu,

imi gra ci ju, po ka zao je ko li ki je strah od stra na ca ve li ki u Ita li ji. Već du go vre me na imi gran ti u Ita li ji su vi đe ni kao go to vo is klju či vi iz vor kri mi na la, a za pa lji va re to ri ka i ne mar no is tra ži va nje u ita li jan skim me di ji ma su do dat no po mo gli da se ta kvo ose ća nje ra ši ri po ce loj zemljj.

No vi pre mi jer je odr žao pr vu sed ni cu vla de 21. ma ja u Na­pu lju, de lom da po ka že od luč nost da re ši pro blem na go mi la nog đu bre ta u gra du, ali i de lom da bi pred sta vio no ve an ti­imi gra ci o ne me re svo je vla de. No va vla da je pred lo ži la par la men tu da ile gal na imi gra ci ja po sta ne kri vič ni pre kr šaj (kao što je to u Ve li koj Bri ta ni­ji, Fran cu skoj i Ne mač koj), uz to do no se ći ured be ko je su od mah stu pi le na sna gu, a ko je pred vi đa ju oštri je ka zne za pre stup ni ke za ko je se utvr di da su ile gal no u Ita li ji. No ve me re pod ra zu me va ju pro te ri va nje pre stup ni ka ko ji su osu đe ni na du že od dve go di ne, pro du že nje mak si mal nog bo rav ka u pri tvo ru za imi gran te sa dva na 18 me se ci i da va nje po seb nih ovla šće nja gra do na čel ni ku pre ma ko ji ma on ima pra vo da us kra ti do zvo lu bo rav ka stran cu za ko ga pro ce ni da ne mo že da se iz dr ža va u Ita li ji, bi lo da do la zi iz ze mlje čla ni ce Evrop ske uni je ili ne. Vla da je do dat no za stra ši la i svo je gra­đa ne, za pre tiv ši im da će im od u ze ti svu imo vi nu ko ja je da ta ili iz najm lje na ile gal nom imi gran tu.

Ova kve me re su u prak si, ba rem do sa da, u naj ve ćem bro ju slu­ča je va usme re ne pro tiv Ro ma ko ji su u Ita li ju do šli pret hod nih go di­na, a na ro či to na kon pri stu pa nja Bu gar ske i Ru mu ni je Evrop skoj uni­ji. Na ja va no ve vla de da će se ob ra ču na ti sa ile gal nim imi gran ti ma, ko je je Ber lu sko ni jed nom pri li kom na zvao „ar mi jom zla“, pro pra će­na je ra ci ja ma ši rom ze mlje u ko ji ma je uhap še no ne ko li ko sto ti na lju di, uglav nom Ro ma. Jed na od tih ra ci ja je spro ve de na u rom skom na se lju na obo du Ri ma ko ji je do če kao da, pr vi put na kon Dru gog svet skog ra ta, ima gra do na čel ni ka iz na ci o na li stič ke par ti je.

Um ber to Bo si i nje go va ul tra­de sni čar ska Se ver na li ga su do­bi li če ti ri me sta u Ber lu sko ni je voj vla di, uklju ču ju ći i Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va. Iz ja ve Bo si ja i nje go vih sa rad ni ka, ko je su ne­ret ko otvo re no po zi va le na linč Ro ma i ile gal nih imi gra na ta, su sa da do bi le le gi ti mi tet u no voj vla di. Da vi de Bo ni, je dan od zva nič ni ka Se ver ne li ge, je jed nom pri li kom iz ja vio da „svi ci ga ni mo ra ju da idu“, dok je Bo si re kao da „svi ile gal ni imi gran ti mo ra ju bi ti uhva će­ni, bi lo mi lom ili si lom“, a da po ne kad „do đe tre nu tak ka da se mo ra ko ri sti ti si la“., Bo si je, ta ko đe, bio u ži ži jav no sti, 2003. go di ne, ka da

je iz ja vio da bi svi ile gal ni imi gran ti ko ji do la ze u Ita li ju na bro do vi­ma tre ba lo da bu du za u sta vlje ni to po vi ma. Na kon ova kvih iz ja va, ni je ču do što bi, pre ma jed nom is tra ži va nju, 68% Ita li ja na že le lo da pro te ra sve Ro me iz svo je ze mlje, bez ob zi ra da li su tu le gal no ili ile gal no. Od ne kih 150.000 ita li jan skih Ro ma, oko 70.000 po se­du je ita li jan ski pa soš, dok se pro ce nju je da je oko 50.000 Ro ma do šlo iz Ru mu ni je.

Ta las kse no fo bi je ko ji je za hva tio Ita li ju je do sti gao vr hu nac sre­di nom ma ja u Na pu lju, ka da je, na kon što je jed na de voj ka op tu ži la Rom ki nju da je po ku ša la da joj ukra de be bu, gru pa lju di na pa la deo gra da u ko me ži ve Ro mi, pri tom ga za pa liv ši i pro te rav ši oko 1.000 lju di. Ova po ja va je za bri nja va ju ća sa ma po se bi, ali ima ju ći u vi du ita li jank su pro šlost, strah ko ji je pri su tan kod Ro ma, i imi gra na ta uop šte, do bi ja na te ži ni. Ze mlje ko je su ima le is ku stvo sa fa ši zmom u pro šlo sti pr ve su se ogla si le osu đu ju ći ova kvo po na ša nje, po zi­va ju ći ita li jank se vla sti da spre če da se na si lje na et nič koj osno vi pro ši ri u ze mlji osni va ču Evrop ske uni je.

U na me ri da smi re stra sti, ita li jan ska opo zi ci ja i bor ci za ljud­ska pra va u Ita li ji pod se ća ju na či nje ni cu da su imi gran ti, pa čak i ile gal ni imi gran ti, ve o ma zna ča jan deo ita li jan ske eko no mi je ko ja, kao i u ve ći ni dru gih ze ma lja EU, pa ti od manj ka rad ne sna ge usled sta re nja sta nov ni štva i ni skog na ta li te ta. U po ku ša ju da sti ša ju na­bu ja le kse no fo bič ne emo ci je, po ne kad i očaj nič ki, oni pod se ća ju na to da stran ci, ko ji naj če šće do la ze iz Ru mu ni je, Al ba ni je ili Bu­gar ske, bri nu o sta rim i one mo ća lim Ita li ja ni ma ko ji ne ma ju ni kog dru gog do njih.

Iako je no vi mi ni star unu tra šnjih po slo va od ba cio op tu žbe da se no ve ured be i pred lo zi za ko na o imi gran ti ma ko se sa pra vi li ma EU, Ita li ja bi mo gla da se su o či sa ka znom od stra ne Uni je, ko ja je di rek ti vom o slo bo di kre ta nja iz 2004. go di ne ja sno ogra ni či la raz lo ge zbog ko jih oso ba, gra đa nin EU, mo že bi ti pro te ra na iz ze­mlje čla ni ce. Ita li jan ski mi ni star ino stra nih po slo va, Fran ko Fra ti ni, bi sva ka ko to tre ba lo da zna, jer je bio evrop ski ko me sar za prav du i unu tra šnje po slo ve.

Marko Nikolić

14

>>

15

Gorki plodovi klerikalizacije

Mirko Đorđević

Onaj ko se prihvati posla raspravljanja o savremenom evrop­skom društvu obavezno se suočava sa novim činjenicama

i ne malim izazovima. U ravni deskripcije nema mnogo ne­sporazuma – moderno mulitikulturalno i multikonfesionalno društvo su zaista izučeni fenomeni, ali se od prve nameću pi­tanja i izazovi za koje svi nisu podjednako spremni. Multikul­turalnost i mulitikonfesionalnost su „oblici moderne države“ sekularnog tipa. To čitamo kod sociologa i politikologa u sva­koj prilici, pa ipak – s vremena na vreme pojavi se neki strah od „države božje“ i klerikalizacija se pokazuje kao proces koji kao da nije očekivan. Jedva da treba ponavljati da je religija sistem vrednosti koji ima vrednost identitetskog znaka koji se nikako ne može zaobići. Načas se progovori o tome da će Srbija „postati pravoslavna džamahirija“, ili da je uloga Crkve takva da se ona prepoznaje u realnosti kao ideološko­politički faktor kakav je nekada bila komunistička partija. Elemenata za ovu tezu ima, naravno, ali ne bi valjalo gubiti iz vida da u tome ima i preterivanja. Strah od neke „države božje“ zaista postoji, a da klerikalizacija ne donosi ništa dobro ni državi – modernoj državi – ni Crkvi, to ipak mnogi vide. U raspravama o evropskim vrednostima posebno se snažno osećaju nesporazumi u post­komunističkim državama na Balkanu. U opticaju su stari obrasci koje ne umemo da ispunimo novim sadržajima, a oni se vide u nekom obliku i u tim društvima i državama.

Stoga će ovaj osvrt biti podsećanje na neke od tih prob­lema i zaustavljanje nad tipično otvorenim pitanjima.

Ako se ono što se naziva sumom evropskih vrednosti pre­poznaje kao jedinstvo humanističko­sekularne tradicije, koja računa sa religijskim vrednostima, onda se ne treba bojati „pov­ratka svetog“. Vreme teokratija je – po svemu sudeći – zaista nepovratno prošlo, ali ostaje činjenica čovekovog osećanja da ni u krilu moderne evropske civilizacije nije dovoljan sam sebi. Identitet podrazumeva, primera radi, da Evropa, pored bogat­stva i moći, mora da ima i dušu. Stoga svako dalje nabrajanje problema – a to je cilj ovog osvrta – otvara nove izazove. Stoga ćemo i poći po crti navođenja nesporazuma koji u srpskom društvu stoje kao otvoreni. Forsirana klerikalizacija se nameće kao lako, ali – to je prvi paradoks – neizvodljivo rešenje. Mod­erna evropska država je moguća kao demokratska zajednica na principu tolerancije svih suma vrednosti. To je lako reći, ali se pravi problemi ponovo javljaju. Verski mir u društvu ne mogu obezbediti ni Crkve ni religijsko­konfesionalni faktori, jer oni funkcionišu po principu jedne jedine uvek „svoje“ istine koja se nameće kao neupitna– verski mir može obezbediti samo sekularna moć moderne države demokratskog tipa (u smislu „deliberativne“ demokratije). Verski mir koji nude Crkve i re­ligijski sistemi uopšte nije mir, jer se Crkve i verske organizacije uzajamno isključuju. Punu slobodu vere i religijskog uverenja može ponuditi samo sekularna država i u tome ne bi trebalo da bude paradoksa. Stoga iz svih rasprava o Evropi, koja se gradi kao EU, treba izvući neka pitanja, posebno ona koja se „prelamaju“ i u srpskom društvu koje – blago rečeno – okleva na putu ka Evropi. To se sve vidi u prizmi multikulturalnosti i

mulitikonfesionalnosti koje su realno stanje stvari. Ako je EU uglavnom zajednica koja se temelji na istorijskom prostoru „karolinške imperije“, onda se postavlja pitanje: neće li to biti neki „hrišćanski klub“ država koje inače imaju i druge narode i sa drugačijim tradicijama u svom sastavu? Na to pitanje još nema odgovora, ali je deo upravo u onom što smo napred na­glasili: samo se u otvorenom demokratskom društvu svi mogu „naći“! U najnovijim raspravama – u koje ovde nećemo ulaziti – imamo i pitanje EU kao nekog „muslimanskog kalifata“. EU će biti na putu modernog evropskog identiteta, ako pronađe ravnotežu između tih oprečnih elemenata.

U Srbiji se, naravno, svi ti problemi otvaraju na neki – blago rečeno – zbunjujući način.

Nabrojaćemo neke kontroverze iz srpskih rasprava o ev­ropskom identitetu. Nama Evropa nije potrebna – to je jedno opšte mesto – jer je ona, kao EU, neka katoličko­protestantska zajednica u kojoj smo mi, pravoslavni, „manjina“. Formalno to jeste tako, ali otvaranje podrazumeva jedinstvo u različitosti. Ovaj otpor prema Evropi vidi se posebno u konzervativnom delu društva, u koje spada i SPC kao snažan faktor koji je forsir­anjem klerikalizacije postao uticajan, pa u nekim momentima i odlučujući. Drugo opšte mesto je još zanimljivije – mi, Srbi, kako stoji u ovogodišnjoj uskršnjoj poslanici SPC, ćemo u EU „izgubiti identitet“ i EU će nas pretvoriti u „bezličnu masu“ među narodi­ma i tradicijama,. To su ne samo neutemeljene teze, već floskule koje ne stoje na činjenicama i imaju samo aktuelnu političku konotaciju. To se vidi iz nekih očevidnih činjenica koje se smeću s uma: nudi se vid neke verske tolerancije apsolutno staromod­nog tipa, jer se vidi stvarna predominacija jedne Crkve, a to je hrišćanska SPC. Ministarstvo vera se realno ponaša kao mini­starstvo sile, a između verskog i laičkog obrazovanja se ne vidi granica. Objašnjenje je jednostavno – Crkve i verske zajednice su de iure odvojene od države, ali de facto nisu. Pitanja opšteg tipa – a mi ih ovde namerno ne izbegavamo – nisu retorska pitanja. Ako se u Evropi vode rasprave o tome može li Turska biti član EU, kod nas se sve češće otvara pitanje treba li pravo­slavna Srbija da bude članica EU. Odgovori su za sada različiti i sa njima se muči svako ko pristupa ovom problemu – jedno su deklaracije, a drugo su stvarni otvoreni problemi.

Savremeno srpsko društvo zapravo još nije moderno društvo u punome smislu reči – ono je tipično nedovršeno društvo.

To se vidi iz istorijskih aktuelnih činjenica kojima se ovde ne bavimo. Dilema pred kojima stoje i srpsko društvo i srpska Crkva nisu nešto samo naše – kod brojnih država na prostoru tradicionalnog dela pravoslavne ekumene problemi su isti. Ili bezmalo isti. Nije Srbija „između Istoka i Zapada“, jer su to i druge zemlje, niti je „iznad Istoka i Zapada“, već je između tradi­cionalizma i modernosti u punom smislu reči. Od tog i takvog izbora mnogo šta zavisi – neće tradicionalistička Srbija moći da remeti evropski mir, ali će istrajavanjem na arhaičnim i konzer­vativnim obrascima naneti veliku štetu sebi. Stoga, pitanje u EU ili ne, nije obično retorsko pitanje.

1616

Ako ste ko jim slu ča jem do ko ni ili vas po sao na te ra da pro na đe te ka kav va žan po da tak o onom de lu na še ze mlje ko ji se ne ra do

u jav nom vo ka bu la ru zo ve San dža kom, na Vi ki pe di ji (hva la bo gu za in ter net) će te na ći ma nje­vi še sve što vas in te re su je. No vo pa zar­ski san džak ili jed no stav no San džak je di ni je pre o sta li od pet­šest po sled njih bal kan skih san dža ka, (voj nih je di ni ca po ko ji ma je bi lo or ga ni zo va no Oto man sko car stvo), po sle Ber lin skog kon gre sa 1878. Od us po sta vlja nja Kra lje vi ne SHS, pa ka sni je, pre ko FNRJ i SFRJ, pro­stor San dža ka su de li le Sr bi ja, Bo sna i Cr na Go ra, a da nas, prak tič no, ovaj po jam se od no si na šest san džač kih gra do va u Sr bi ji. Ne ra do se u Sr bi ji ka že reč San džak, ko ja, uz gred bu di re če no, zna či “za sta va”. “Za vi jo ri se” sa mo kao ne ka vr sta uvre de ili pret nje, jer je Mi lo še vi će­va rat no hu škač ka i na ci o na li stič ka re to ri ka uči ni la da se ovaj ter min po sti di i sko ro sa svim po vu če iz jav ne upo tre be.

Na ža lost, i pu no pre Mi lo še vi ća ovaj re gon je bio zva nič no po de­ljen na Zla ti bor ski i Ra ški okrug, ali to kao da i ni je bi lo va žno jer smo svi ži ve li u brat sko­je din stve noj Ju gi, pa je ma lo ko ma rio za na ci o nal­ne pred zna ke i isto rij sku ba šti nu ko ju nam je osta vi la jed na stra šna, za vo je vač ka im pe ri ja. Ži ve li smo, uglav nom, si ro tinj ski, ali sreć ni jer ži vi mo u ze mlji u ko joj su Sr bi i Mu sli ma ni jed ni dru gi ma do la zi li na sla ve i baj ra me, ma da po ne kad kri šom jer se ni je mo glo bi ti i va tre ni član SKJ i (ne pre te ra no) do sle dan ver nik. San dža kli je su se do bro sna­la zi le u toj ulo zi tro me đa ša i kao da je po sto jao pre ćut ni do go vor da smo ne što ba ška u od no su na osta tak du nja lu ka. Sko ro da je mo glo da se na pi pa ne ko sa mo na ma zna no ose ća nje da smo ze malj ska ću pri ja i da je do bro i be ri ćet no ži ve ti na ras kr sni ci ili dort yolu, pa spa ja ti, a ne raz dva ja ti lju de i nji ho ve sud bi ne. Ili je, mo žda, uvek po sto ja la ne ka čud na shi zo fre ni ja i ras po lu će nost ko ju ja ni ka da ni sam na pi pa la, ne­go sam to što zo vu ži vo tom na ras kr šću sma tra la naj ve ćom pred no šću ko jom me je da ri va lo od ra sta nje u ova kvom okru že nju.

Još uvek su mi ži ve sli ke iz de tinj stva, ka da je grad u ko me sam ro đe na bio ka sa bi ca ko ja se upi nja la da su stig ne gi gan te so ci ja li­stič ke Ju go sla vi je. Ali, ne ka ko nam ni je sa svim po la zi lo za ru kom da se sa svim mo der ni zu je mo. Bi lo je pre vi še mi ri sa pe če nog hle ba i slat kog mi ri sa ća hi ja za vre me ra ma za na, ko ji su se le njo va lja li kal­dr mi sa nim so ka ci ma Pa za ra, bez na de žno tro šnih, ali va zda u be lo “ošer be će nih” ćer pi ča ra, će pe na ka na rad nja ma, zam ba ka i zum bu­la u ba šči ca ma i sar do na u kan ta ma od ma sla ko je je ima la sva ka, pa i naj si ro ti ja ku ća u čar ši ji. Se ćam se let njih ju ta ra ka da je mi ris sve že ku va ne ka hve nad ja ča vao do vi ki va nja i me đu sob na pec ka nja lo kal nih za na tli ja či je su rad nji ce za u zi ma le naj bo lja me sta u cen tru gra da, ali se po vla čio pod sik ta vim zvu kom šti kli ca mla dih slu žbe ni­ca ko je su hi ta le ka svo jim rad nim me sti ma u Su du ili Op šti ni. Zi me be hu sne žne, ne ja lo ve kao ove da na šnje, a mi smo sa te pro vo di­li, ko vo ze ći no ve, gvo zde ne san ke, a ko od gru be da ske skle pa ne še dr nje, što be še re dak po ka za telj so ci jal nih raz li ka iz me đu de ce iz stam be nih zgra da i osta re lih ku ća. Za Baj ram smo go di na ma išli kod Selj ko ve na ne na naj bo lju ba kla vu na sve tu i, od ka ko na ne vi še ne ma, ni ba kla ve vi še ne ma ju isti ukus. Za Us krs nam je ma ma go di na ma far ba la ja ja, ta ko da sam od ra sla u uve re nju da je to naj­kre a tiv ni ji deo na še tra di ci je.

Ne ko će, ve ro vat no, re ći da je sve ovo ide a li zo va na sli ka de te ta ko je je ra slo ušu ška no u ne zna nju, ali se se ćam de di nih pri ča o de­

I jed ni i dru gikao jed no...

Aida Ćo ro vić

ce nij skim pri ja telj stvi ma, sko ro po bra tim stvi ma sa naj bo ljim lo kal­nim tr gov ci ma ono ga vak ta, Sa mu i lom, Sum bu li kom Kon for ti jem i Dže mail­agom Bo šnjo vi ćem, pa pra vo slav nim sve šte ni kom pop Je rom Če ko vi ćem. Ta pri ja telj stva be hu to li ko po što va na i sna žna da je na na iz la zi la pred njih bez ša mi je i uobi ča je nog sti da že na iz mu sli man skih ku ća. Pri čao mi je jed nom pri li kom Jo nuz Škri jelj ka ko je go di na ma sre tao či ka Bo ža Po po vi ća ko ji bi, ako ga ezan za tek ne u čar ši ji, stao, la ko se na klo nio i ski nuo še šir i ta ko ga dr že ći na gru di ma po zdra vio mu sli man sku mo li tvu uz re či: “Bo že, ove le po­te! Ne ka si sva kom i uvek na po mo ći!” A ezan be še do sto jan stven, gla san tek ko li ko da ver nik na slu ti u sr cu glas mu je zi na sa naj bli že dža mi je. Ka se te, CD­i i zvuč ni ci su do šli ka sni je. I što­šta što je pre­sta lo da li či na tra di ci ju.

I te kli su ta ko ma li ljud ski ži vo ti, ome đe ni ro đe nji ma, svad ba­ma i smr ti ma, a lju di su ov de ži ve li i jed ni po kraj dru gih, i jed ni sa dru gi ma, i jed ni i dru gi kao jed no... To se da nas, valj da, zo ve in ter­kul tu ral nost! Ta da ni je bi lo ja snog ime na za ta kav na čin ži vlje nja, i bi će da ni je bi lo ni po tre be da mu se da je bi lo ka kvo ime. Mi smo sa mo ži ve li ta kav ži vot...

A on da se po ne što pro me ni lo. Ka ko to bi va na Bal ka nu, brat je bra tu is ko pao oko i za to je ta ko du bo ko, po sle pu no lju ba vi, obič no bu de još vi še mr žnje, a po sle sve ga mno go, pre mno go pra zni ne i gor či ne. Iz gle da da ovo što smo ži ve li je ste bi la shi zo fre ni ja, da je smo bi li ras po lu će ni i slu đe ni i da je tač na po slo vi ca ko ja ku ne ku ću na ras kr sni ci.

Ma lo ko je sre ćan da nas u San dža ku. Bo šnja ci ne go vo re me đu so bom jer su im po de lje ni na ci o nal ni li de ri, ver ska za jed ni ca, in te re­si. Sr bi i Bo šnja ci su po ma lo uz dr ža ni jed ni pre ma dru gi ma, pre vi še vo de ra ču na da jed ni dru ge ne uvre de, da se ko ja ne pro mi šlje na reč ne iz vu če i na pra vi se ka kav ne ha tan be laj. Sve je ne ka ko steg nu to, go to vo iz ve šta če no i ne svik nu to kao po sle du ge i te ške bo le sti, kad čo vek uči po no vo da ho da i ra du je se ži vo tu.

Ali, ka ko je, ma lo pre ne go što će ga ubi ti, re kao i Zo ran Đin đić ­ ži vot je jed no ču do, ži vot za i sta je ste ču do jer se opi re ogra da ma i fi jo ka ma, oti ma se oni ma ko ji ga upre žu u na ci o na li stič ke uzde i ide svo jim pu te vi ma. I opet se lju di ov de ra đa ju i umi ru i to sve de ve ra mo na ka ko za jed no jer se ta ko je di no mo že i mo re. Za jed no se ra du je mo i za jed no tu gu je mo i ja ni sam si gur na je smo li opet mul ti kul tu ral ni. Mo žda smo pre vi še stva ri me đu na ma pod ra zu me­va li ili ni smo ume li da art ku li še mo. Pret po sta vlja li smo da oni dru gi tre ba da zna ju! Sa da, valj da, tre ba na u či ti da jed ni od dru gih uči mo. I da se ni šta ne pod ra zu me va! Da se ne ra đaš kao da je ceo svet, ili ma kar tvoj kraj, tvo ja ku ća. Da se ne ćeš sma nji ti ako od slu šaš ezan sa mi rom u sr cu ili u dvo ri štu So po ća na po tra žiš mir.

A i da ima mo, oda kle nam?Ze mljo tres je na por, ka da vir šla drh ti u ta nji ru.Ova ko je naj tač ni je, ali

se ćam se i vi še od ovo ga, čaj se pro spe iz lon či ća, lam pa se nji še na pla fo­nu, pre fi nje ni je bi bi lo ka da bih na pi sa la lu ster, ali ot kud na ma ta ko n e što. Mar ta Jo ža, Ma đar ski ze mljo tres

Ka da su me, na i me, ured ni ci ove pu bli ka ci je kon tak ti ra li da na pi­šem tekst o mul ti kul tu ral no sti u Voj vo di ni, pr ve tri se kun de sam b io pri lič no re zig ni ran. Za što bi či nje ni ca da do la zim iz Voj vo di ne mo ra la da me a pri o ri kva li fi ku je na te mu mul ti kul tu ral no sti?

Usred te re zig ni ra no sti, sre ćom, spo pa la me je sar ka stič nost, te sam se do se tio jed nog, mi slim, bo ljeg pi ta nja od pret hod nog! Oda kle im, uop­šte, ide ja da ima mul ti kul tu ral no sti u Voj vo di ni? I dok sam se spre mao da ot pi šem sve na na šu, već po slo vič nu, sklo nost ka po li tič koj mi to lo gi za ci­ji i po jed no sta vlji va nju (po ko joj su npr. svi Voj vo đa ni mul ti kul tur ni, svi Be o gra đa ni gla sa ju za DS i LDP, svi Šu ma din ci mo nar hi sti itd.) pa lo mi je na pa met da je, eto, baš to do bra te ma za tekst, a ka ko se već na me stio me di jum, pa on da ­ što da ne?!

Ako se Voj vo di na po gle da sta ti stič ki, a opro sti će te mi le njost što ne pro ve ra vam broj ke, ona je ste mul ti et nič ko dru štvo – pro sto, jer ima mno gih et nič kih za jed ni ca (na ci o nal nih ma nji na?). Me đu tim, ti isti bro je vi uka zu ju na još je dan trend – a to je da se et nič ka sli ka Voj vo di ne iz go di­ne u go di nu me nja i da se sva kim no vim po pi som po ja vlju je no va sli ka u ko joj je jed nih vi še, dru gih isto, tre ćih ma lo ma nje, če tvr tih zna čaj no ma nje, i ta ko da lje.

Iskre no ne ve ru jem da je to po sle di ca mul ti kul tur nog ka rak te ra jed­ne za jed ni ce. To me, na rav no i iz me đu osta log, po go du je i ple men ski ka­rak ter po li tič ke sce ne u Voj vo di ni u ko joj je po slo vi ca – u se i u svo je klju se – shva će na isu vi še bu kval no i to pre vas hod no u dve naj broj ni je za jed ni ce, ma đar skoj i srp skoj, ma da, u po sled nje vre me, ni one (broj no) ne za o sta ju pu no u ovom po gle du za osta li ma.

Na pret hod nim par la men tar nim i po kra jin skim iz bo ri ma pred stav­ni ci, na pri mer, Ma đar ske ko a li ci je uzi ma li su se bi za pra vo da iz go va ra ju naj fan ta stič ni je re če ni ce, upi ru ći pr stom u srp ske po li ti ča re i srp sku za jed­ni cu uop šte, go vo re ći da oni ko če Ma đa re, ko ji bi, eto, ne ka mo. Iz tih se na stu pa, po pu li stič ko­udva rač kih, na rav no, mo glo na slu ti ti da su Ma đa ri po li tič ki zre li ji od svo jih srp skih kom ši ja i da zbog to ga gor ko pa te, jer im ovi ho ten to ti se de za vra tom – što je no tor na ne i sti na.

A ne i sti na je, jer su po li tič ki pro jek ti ko ji ma se po ku ša va oku pi ti ma­đar sko gla sač ko te lo pod jed na ko anar ho ni u svo joj sek ta ško­ple men skoj is klju či vo sti ko li ko i pro jek ti, ko je pod ra znim na zi vi ma po put „Srp ska li­sta za Su bo ti cu”, lan si ra ju „srp ski” po li ti ča ri tj. oni ko ji pre ten du ju da se pred sta vlja ju kao je di ni is prav ni tu ma či vo lje voj vo đan skih Sr ba. Ova kve „Srp ske li ste” i „Ma đar ske ko a li ci je” pre su za sce ne iz „Ro do lju ba ca”, ili uop­šte mi zan scen XIX ve ka, ne go što su po li tič ko ma ni fe sto va nje po sto ja nja mul ti kul tur nog dru štva, a po naj ma nje su is ka zi po li tič ke mo der no sti, u jed nih ili dru gih.

Voj vo di na, isti na, ov de ne mo že bi ti kva li tet no da le ko od op štih tren do va u ce lo kup no im srp skom dru štvu ko jem pri pa da. Jer, ka ko već ži­vi mo u dr ža vi u ko joj, po red knji ga „Đa vo lji pa pa Jo van Pa vle II” ili „Rim ska ku ri ja več no žed na srp ske kr vi”, je di ni osu đen za uvre du ver skih ose ća nja (ta ko đe bit nog ele men ta mul ti kul tu ral no sti) bi va Ze ka Pe ta kov iz No vog Sa da, ne mi nov no je da i Voj vo di na bu de ta lac ta kvog ze it ge i sta od ko jeg je, uz svu do bru vo lju, ne mo gu će da lje od ma ći.

Ne ko bi sa da ov de mo gao po me nu ti po sto ja nje npr. Li ge so ci jal de­mo kra ta Voj vo di ne ili De mo krat ske stran ke i po nu di ti ih u pri log tvrd nji da, eto, ni je sve ta ko cr no na po li tič kom ne bu Voj vo di ne. Ni je, na rav no, kao što ni šta ni ka da ni je ap so lut no cr no ili be lo. De mo krat ska stran ka ima u svo jim re do vi ma pri me tan broj pri pad ni ka et nič kih za jed ni ca, štam pa ju svo je pro gra me i pred iz bor ne pam fle te na ra znim je zi ci ma i ula žu zna ča­

jan trud u stva ra nje mul ti kul tur ne at mos fe re. Ta ko đe je isti na da je pr ve zna čaj ni je re zul ta te u do mi nant no ne srp skim sre di na ma na pra vi la tek 2008. go di ne na stra hu, od SRS i mo bi li za ci jom gla sa ča od stra ne EU.

No, a ovo ni je kri ti ka, već pod sti caj za još vi še na po ra u tom sme ru, to sve li či na one Dnev ni ke na ma đar skom ko ji su išli 90­ih go di na. Bes pre­kor no pre ve de ni sa srp skog je zi ka, istim re dom po re đa nih ve sti (u svim vi še je zič nim iz da nji ma) i sa spi ke ri ma ko ji na sa vr še nom ma đar skom sa op­šta va ju ve sti, ko je je ma lo ko gle dao iz jed nog je di nog raz lo ga – za to što se ni su ba vi li lo kal nim sre di na ma i te ma ma u ko ji ma su ti lju di se de li, već su sa mo re e mi to va li cen tral nu „pro pa gan du” na ra zu mlji vi jem je zi ku.

Po tom, za ni mljiv je i ni vo me đu kul tur ne in ter ak ci je, a mi slim da je to ključ na reč ko ja se kri je iza ona kve mul ti kul tu ral no sti ka kvu pri želj ku­je mo, a ko ja (ne)po sto ji iz me đu et nič kih gru pa – na pri mer, me đu sob­no po zna va nje je zi ka, kul tu re, obi ča ja. Mno gi bi lju di bi li za ču đe ni npr. bro jem voj vo đan skih Ma đa ra ko ji ne go vo re srp ski je zik ili ko ji ga tek ovlaš raz u me ju, kao što bi po ra ža va ju će, naj pre po te zu o mul ti kul tur nom ka rat ke ru Voj vo di ne, de lo vao po da tak ko li ko, re ci mo voj vo đan skih Sr ba go vo ri slo vač kim, ru mun skim ili ma đar skim je zi kom. Sa ma či nje ni ca da ovi po da ci ne po sto je (mea ma xi ma cul pa, ako to ni je isti na) već uka zu ju na to ko li ko uvi đa mo mul ti kul tur ni „pro blem” ili ko li ko po sto ji že lja da se nji me si stem ski ba vi, da kle van estrad ne rav ni. Mul ti kul tu ral nost ta ko po sta je džo ker ko ji se va di po po tre bi, da za pu ši ka kvu dnev no po li tič ku ru pu, ali ne i pa žlji vo ana li zi ra na i uz ga ja na bilj ka od ko je se oče ku je bo­gat pri nos.

Na šoj pri želj ki va noj mul ti kul tu ral no sti od go va ra lo bi i ka da bi u Po­kra ji ni po sto jao stal ni Di ja log – od či šće nja isto rij skih ta va na, pre tre sa nja skri ve nih i tam nih bu dža ka na še za jed nič ke pro šlo sti, nji ho vog osun ča va­nja i pro ve tra va nja (ka ko ih ra zni po bor ni ci ple men skog sek ta štva ne bi ko ri sti li kao idel ne bu si je za za se du sva ki put ka da je po treb no skre nu ti pa­žnju sa nji ho ve ne spo sob no sti da po nu de funk ci o na lan bo lji tak dru štvu), do is tra ži va nja na či na da se stvo ri mul ti kul tur na at mos fe ra ko ja ne bi išla na uštrb mul ti et nič no sti – što je, kan da, fi li gran ski zah te van po sao.

Voj vo di na je da nas „mul ti kul tur na” do tre nut ka dok se ne do tak nu ne ke Ni kad Za vr še ne Te me iza ko jih sle di te ška ar ti lje ri ja op tu ži va nja za ma lo ma jo ri za ci ju, ma lo hor ti jev stvo, po tom ve li ko srp stvo, se pa ra ti zam, usta štvo i šta sve ne ­ iza če ga, opet če sto, idu raz bi je ne gla ve i kr va vi no se vi međ „ba zom”. Po li tič ke se par ti je po na ša ju po Voj vo di ni če sto kao ame rič ki „am bu lan ce cha sers” advo ka ti i ba ve se ak tiv nim pre bro ja va njem krv nih zr na ca uče sni ka ka fan skih i se o skih tu ča, ume sto da stva ra ju si­stem ske uslo ve za bo lje me đu sob no raz u me va nje.

Ma da, naj ve ći test mul ti kul tu ral no sti, za bi lo ko je cen tral no e vrop sko dru štvo, ne sa mo voj vo đan sko, mi slim da je od nos pre ma Ro mi ma. Ako je igde te za o mul ti kul tur nom ka rak te ru Voj vo di ne do ve de na u pi ta nje – ov de je. Ne za vid ni po lo žaj u ko jem se oni kao et nič ka sku pi na na la ze, ne ve za no za to da li ži ve pod ka kvom Srp skom li stom, ZEV­om ili Ma đar­skom ko a li ci jom otre žnju je od sva kog san ka o mul ti kul tu ral no sti. Na še rom ske kom ši je su ona ra van na ko joj pro go nje ni po sta je go ni telj, tla če ni tla či telj, ma jo ri zo va ni ma jo ri za tor. Se ti će mo se sa mo pri če o de por ta ci ji onih ne sreć ni ka, Ro ma, iz Ne mač ke i sta vo va iz no še nih na tu te mu od pred stav ni ka ma đar skih po li tič kih stra na ka. Ima li mul ti kul tu ral no sti ako se pla ši mo sve ga sto ni je baš kao mi?

Na kra ju, tek kroz otvo re nu kul tur nu, i na mo men te ra snu su pre ma ti­ju, nad Ro mi ma i kroz nji ho vu se gra ga ci ju sva pri ča o mul ti kul tu ra li zmu u Voj vo di ni pa da u vo du. Voj vo di na je da nas si gur no mul ti et nič ka, ali te ško i mul ti kul tu ral na. Što ne zna či da ne bi mo gla bi ti i to sa mno go ma nje tru da ne go što nam se mo žda či ni da je neo p hod no. Ili da pa ra fra zi ram uvod ni pa sus Mar ta Jo že sa po čet ka – mo žda bi na te mu Voj vo di ne tre­ba lo na pi sa ti mul ti kul tu ra li zam, ali oda kle na ma to?

Ti bor Jo na

voj vo di na i mul ti kul tu ral nost

17

18

Eur osong pr ivl ači p ažnju, k ako lj ub it elja, t ako i sv ojih lj utih kr i t ič ara već pr eko 50 g od ina. G ot ovo p ola v eka v ode se

iste ra spr ave na t emu k iča, tr eša i p ol it ike, i sve to uv ij eno u m u­z iku. Na jb olju d efi n ic iju ovog p an evro pskog m uzi čkog f est iv ala dao je k ome nt ator BBC­ja T eri V ogan, k oji ovaj “ci rkus” pr ati već d ec en ij ama: “Eur osong je z ab ava, ek str av aga nc ija. Fa nt asti čni deo t el ev iz ije.”

Eur osong je m an if est ac ija k oja sv ake g od ine usp eva da na tri i po s ata uist inu uj ed ini Evr opu i ok upi st ot ine m il i ona gl ed­al aca. Ovom spe kt aklu su se, on ako i zd al eka, pr idr už ili Austr­al ija i N ovi Z eland. P osle bu rnih p ol iti čkih d og ađ aja d ev ed es­etih, ovom ta km ič enju su se pr iklj uč ile i z emlje n ek ad ašnjeg I sto čnog bl oka, t ako da d anas sk oro da n ema evro pske d rž ave k oja se n ije ta km ič ila na Eur oso ngu. Na jn ov iji čl an ovi v el ike p or od ice su Aze rbe jdžan i San M ar ino, k oji su p rvi put n ast up ili ove g od ine, u B e ogr adu.

Oda vno je Eur osong pr estao da b ude s amo ta km ič enje. P ostao je m uzi čka m an if est ac ija k oja je v ažna zbog s ebe s ame. V ažno je uč estv ov ati, ali je još v ažn ije p ob ed iti. To su j ako d obro shv at ile z emlje k oje su se k asn ije pr iklj uč iv ale ta km ič­enju. One su un ele j edan po tp uno n ovi duh i r iva lstvo. Z apa­dnim z emlj ama kao da n ije v iše b ilo st alo i v iše su ene rg ije p osv eć iv ale po dsm ev anju ovom ta km ič enju. T ip ičan pr imer je V el ika Br it an ija: n ek ada na tr onu, p osle dnjih g od ina ob av ezno je na p osle dnjem m estu, a šou je i d alje gl edan. J edan od ra zl­oga je sv ak ako i k ome nt ator T eri V ogan, k oji sv ojim d uh ov itim i c ini čnim k ome nt ar ima uv es elj ava V el iku Br it an iju i I rsku.

Dok se je dni po dsm ev aju, dr ugi se ozbil jno spr em aju. Eur­osong je, t ak ođe, o dl ičan n ačin da se pre dst avi z emlja d om­aćin. Z ato je v ažno p ob ed iti. K ada je p ob ed ila pre n ek ol iko g od­ina, Tu rska je sv oju ul ogu d om ać ina shv at ila v e oma ozbil jno, kao n ačin da se pre dst avi u n ovom sv etlu. Tu rci su i sk or ist ili n aj ave za p esme, tzv. ra zgle dn ice, da pr om ov išu l ep ote sv oje z emlje i t ime p omo gnu t ur izmu k oji je sl ed ećih g od ina z ab el­ežio n ev er ov atak skok.

To je f est ival gde m ož ete pre dst av iti s ebe, sv oju z emlju, ku lt uru i j ezik. Na p oče tku Eur oso nga, pr av ila su d ugo z abr­anj iv ala uč esn ic ima da p ev aju na n ekim dr ugim j ez ic ima osim na sl užb enom ili r eg i ona lnom j ez iku z emlje k oju su z ast up ali. Tek su Šv eđ ani 1965. g od ine pr ir ed ili šok k ada su na sm otri u N ap ulju i zv eli sv oju ko mp oz ic iju i sklj uč ivo na e ngl eskom. Oko t oga se d igla t ol ika pr aš ina da od t ada pa sve do 1973. d rž ave n isu im ale sl ob odu i zb ora j ez ika.

N akon što je v iše z em alja bo jk ot ov alo P esmu Evr ov iz ije u A mste rd amu 1970. g od ine, o dl uč eno je da se n eka pr av ila m alo ubl aže, t ako da su od 1973. sve do 1976. z emlje m ogle da b ir aju na kom će j ez iku p ev ati. Iako je od 1977. vr ać eno str ogo pr av ilo o up otr ebi n ac i ona lnog j ez ika, Ne mc ima i Be lg ija nc ima se te g od ine pr ogl ed alo kroz p rste, jer su već r an ije iz abr ali p esme na e ngl eskom, a n ije b ilo ni vr em ena, ni m ogu ćn osti, da se one u kra tkom r oku pr ep ev aju na n ema čki, o dn osno fl­ama nski.

N akon uč est alih i rskih p ob eda p oče tkom d ev ed es etih g od ina i za ht eva v eć ine z em alja da se p on ovo ubl aži stav o j ez iku, od 1999. g od ine u v ezi s tim p it anjem v iše n ema ogr­an ič enja. Na jv eći broj d rž ava uč esn ica iz abrao je e ngl eski kao j ezik i zv ođ enja, dok su p oj ed ine z emlje, n ar oč ito one n ast ale ra sp adom bi vše J ug osl av ije, ali i Fra nc uska, Tu rska, I zrael, Po­rt ug al ija ili Šp an ija, o dl uč ile da na jč ešće n ast ave da se b ore za evr ov izi jski gran­pri p ev aj ući na sv ojim sl užb enim j ez ic ima. Upr avo su u p er i odu od 1999. do 2006. g od ine sve p obe dni čke p esme i zv ed ene na e ngl eskom.

N akon tr iju mfa S rb ije u He lsi nk iju pr ošle g od ine i p esme „M ol itva“, o tp ev ane na sr pskom ili h rva tskom ili b ošnja čkom ili c rn ogo rskom, u B e ogr adu je sk oro p ol ov ima z em alja p on ovo p ev ala na svom j ez iku.

Oko ovog j ezi čkog p it anja još se l ome k oplja. Evr ov izi jski č istu nci i d alje se z al ažu da sv aka z emlja p eva s amo na svom sl užb enom j ez iku, dok dr ugi, pak, sm atr aju da je n ekim d rž­av ama mn ogo la kše da se d omo gnu v išeg pl asm ana i nt epr­et ir aj ući sv oje ko mp oz ic ije na š irem, aud it or uj umu r az umlj iv­ijem e ngl eskom (ili u m anjoj m eri fra nc uskom, it al ija nskom ili špa nskom j ez iku), n ego, r ec imo, na fi nskom, islan dskom, l itva­nskom ili h olan dskom.

P esma Evr ov iz ije je upr avo b ila i m esto gde su m ogle da se pr om ov išu n eke r eg i ona lne os ob en osti, pa su se t ako č ule i ko mp oz ic ije na j ez ic ima ili d ij ale kt ima, k oje v eć ina Evr oplj ana ima re tko kad pr il iku da sl uša, kao što su: r et or oma nski (Šva jca­rska 1989), i rski (1972), br eto nski (Fra nc uska 1996), lu kse mbu­rški (1960. i 1992), ma lt eški (1971. i 1972), kr eo lski (Fra nc uska 1992), k at alo nski (A nd ora 2004­2007), f orar lbe rški (Austr ija 1996), vöro d ij alekt (Est on ija 2004), s am ogi tski d ij alekt (L itv­an ija 1999.), n ap ol ita nski (It al ija 1991) ili be čki d ij alekt (Austr ija 1971).

M on ako je 2006. čak p oslao p esmu k oja je d el imi čno b ila i zv ed ena na t ah ića nskom j ez iku, m ada je t eško o dg one tn uti šta ovu m alu kn ež ev inu v ez uje za P ol in ez iju, dok su Be lg iju 2003. kao i H ola nd iju 2006.g od ine pre dst avlj ale n um ere na po tp uno im ag ina rnim j ez ic ima. Be lg ija nci su, v er ova tno p o­uč eni o dli čnim usp ehom k oji je ostv ar ila nj ih ova ko mp oz ic ija „S an omi“ (dr ugo m esto u R igi 2003), o dl uč ili da i ove g od ine pr im ene isti r ecept, pa su i u B e ograd d ošli sa p esmom „O j uli­ssi“ k oja je i zv ed ena na skroz i zm išlj enom j ez iku!

M uzi čki gl ed ano, Eur osong n ije u speo da se n ame tne kao m esto od akle bi kr et ali tre nd ovi, kao m esto sa k oga se m oglo upr avlj ati m uzi čkom ist or ijom. D od uše, b ilo je i sv etlih pr im era. Ta km ič enje u Bra jt onu 1974. g od ine ost aće z ap is ano zla tnim sl­ov ima, jer je upr avo sa ovog ta km ič enja šve dska gr upa A BBA, s p esmom “W ate rloo”, ušla u ist or iju. Ova p esma je pr ogl aš ena za na jb olju p esmu Eur oso nga svih vr em ena. P ored gr upe A BBA, k ar ij ere su usp ešno pr av ili, da p om en emo tek n eke, i Dž oni L ogan, S elin Dion, H ulio Igl es ijas, DJ B obo.

S rđan M itr ović

Za što nam je Evro vi zi ja va žna

19

Tra gom ve ko va, u su sret bu duć no stiSr bi u Sen tan dre ji, ilu stro va na pa no ram ska ma pa, na ci o nal na evrop ska le gi ti ma ci ja

Lo ši je od do ne dav nog ne po sto ja nja pa no ram ske ma pe Sen­tan dre je, bi lo bi sa mo za u sta vlja nje ove iz u zet ne edi ci je po sle

pr vog ko ra ka. Ra ši re na ma pa, Sr bi u Sen tan dre ji, for ma ta je sa mo še zde set sa če tr de set se dam cen ti me ta ra, a sa dr ži pa no ra mu gra­da, vi še od osam de set fo to gra fi ja i cr te ža sa ob ja šnje nji ma, kao i uvod ni tekst­esej!

Za slu ga za ostva ri va nje ovog “ma log ko ra ka za Evro pu, a ve li kog za nas” pri pa da ured ni ku Su bur bi u ma (ne vla di ne or ga ni­za ci je za ču va nje kul tur ne ba šti ne iz Pe tro va ra di na), Bo ri vo ju Er­de lja nu, is tak nu tom no vi na ru, du go go di šnjem do pi sni ku iz Ka i ra, Je ru sa li ma i Ati ne. Te žak put do plo da olak šao je na šav ši iz vr sne sa rad ni ke u Alek san dru Sta noj lo vi ću (di zajn i ilu stra ci je), dr Iva nu Ste vo vi ću, isto ri ča ru umet no sti, auto ru tek sta, kon sul tan ti ma dr Di mi tri ju Ste fa no vi ću i pro to je re ju Vo ji sla vu Ga li ću i lek to ru mr Mir ku Ča na da no vi ću.

Gle, re ći će sva ki ra do zna lac du hom – zar mi do sad ni smo ima li ova ko ne što? I kad raz gle da ma pu i pro či ta tek sto ve, shva ti­će za što Sen tan dre ja, za što na tri je zi ka (srp ski, en gle ski i ma đar­ski) i za pi ta će: ko je će na se lje bi ti sle de će u edi ci ji?

No vo do ba za sta ro ugar sko me sto, Sen tan dre ju, za po če lo je do la skom ne ko li ko hi lja da Sr ba 1690. sa pa tri jar hom Are se ni jem Tre ćim Čar no je vi ćem, ko ji su ubr zo uhva ti li eko nom ski, kul tur ni i obra zov ni ko rak sa Evro pom. U vi še sloj nom tek stu fi ne rav no te že iz me đu eru di ci je i knji žev nog sti la, Ivan Ste vo vić is ti če da se za Sr be u Sen tan dre ji “tra ja nje me ri lo de ce ni ja ma, a ko nač ni cilj bio je da se ras to če ne če sti ce vla sti te oso be no sti i tra di ci je sa ču va ju

i, kroz do bu pri me re no tran sfor mi sa nje, de fi ni tiv no kon sti tu i še ha bi tus na ci je, unu tar okvi ra ko jem je istin ski pri pa dao – okvi ra evrop ske ci vi li za ci je i kul tu re”.

Ni smo, da kle, tek ona ko po me nu li “ma le i ve li ke ko ra ke”, evrop ske i na še: sud bi na Sen tan dre je utka na je u epo pe ju se o­be, iz du bi ne vre me na, a na mno go na či na ko re spo ne di ra i sa na šim da ni ma. Mo žda bi se mo glo re ći, bez ob zi ra što da nas u ovom gra di ću ži vi sa mo de se tak srp skih po ro di ca: “sub­spe cie aeter ni ta tis”…Neo vi sno od per spek ti ve, sa gle di šta pro šlo sti, ili sa ne sta bil ne tač ke da na šnji ce, Sr bi u Sen tan dre ji su, ne sum nji­vo, vr lo po uč ni. U vre me nu “bu ke i be sa”, ova ma pa na vi zu el no i tek stov no sa žet i efek tan na čin pru ža tre nu tak za sa zna nje i raz­mi šlja nje. Ho će te ne što vi še od jed ne ma pe?

Ke li ja Ar se ni ja Čar no je vi ća, rod na ku ća Ja ko va Ig nja to vi ća, Trg Vu ka Ka ra dži ća, spo men plo ča Te o do ru Ili ću Če šlja ru, me sto pre pi si vač ke ra di o ni ce Ki pri ja na Ra ča ni na, a naj za pa že ni ji uče nik pre pi si vač ke ško le bio je Ga vril Ste fa no vić Ven clo vić, Mu zej Srp­ske pra vo slav ne epar hi je bu dim ske, Trg ca ra La za ra, Srp ska uli ca, i se dam cr ka va, i srp sko pra vo slav no gro blje…Na ma pi se le po vi di i ku ća Ša mi ke Ki ri ća, Ig nja to vi će vog “ve či tog mla do že nje”, u bli zi ni je Trg Ti ho mi ra Vu ji či ća, kom po zi to ra i et no mu zi ko lo ga, brv na ra­cr kva Sve tog Lu ke, iz ko je je po te kao ve li ki broj ru ko pi­sa opre mlje nih iz u zet nim ilu mi na ci ja ma, …

I ta ko da lje. A naj bo lje “da lje” bi lo bi da se fi nan sij ski pri lo žni­ci umno že i edi ci ja Su bur bi u ma na sta vi, tra gom ve ko va, u su sret bu duć no sti.

Dra gu tin Or lo vić

20

U kon tek stu zbi va nja u ko me spolj na po li ti ka i de lo va nje Evrop ske uni je na me đu na rod nom pla nu po pri maju po­

se ban zna čaj za na še dru štvo, knji ga Spolj na po li ti ka Evrop ske Uni je Mi lu ti na Ja nje vi ća do bi ja va žan za da tak da na objek ti van na čin pred sta vi prin ci pe ko ji ma se ova za jed ni ca ru ko vo di pri­li kom kre i ra nja svo je spolj ne po li ti ke. Pred sta vlje na je nit raz­vo ja evrop ske ide je od pr vih idej nih pro je ka ta, pre ko na stan ka pr vih Evrop skih Za jed ni ca ko je su ima le eko nom ski ka rak ter, a za tim i Ugo vo ra iz Ma strih ta, ko jim je pro ši re na nad le žnost Evrop skih za jed ni ca, nad grad njom „ za jed nič kom spolj nom i bez bed no snom po li ti kom“, kao dru gim stu bom i „sa rad njom u obla sti pra vo su đa i unu tra šnjih po slo va“ kao tre ćim stu bom, či me Evrop ska Uni ja pre va zi la zi eko nom ski ka rak ter i sti če us­lov da se afir mi še i kao re le van tan ak ter na me đu na rod nom pla nu.

Ana li zom re vi zi ja Osni vač kih ugo vo ra i do no še njem no­vih na me đu vla di nim kon fe ren ci ja ma u Am ster da mu i Ni ci, s ci ljem pre va zi la že nja in sti tu ci o nal nih i pro ce du ral nih ne do sta­ta ka Evrop ske uni je, pi sac skre će pa žnju na pro ble me i kri ze ko je su do vo di le u pi ta nje i od la ga le ar ti ku la ci ju i de fi ni sa nje za jed nič ke spolj ne i bez bed no sne po li ti ke i nje no pre no še nje u nad le žnost nad na ci o nal nih in sti tu ci ja.

Pred sta vlja njem osnov nih sred sta va evrop ske di plo ma ti­je pod vla či se da je glav na ba ri je ra ka efi ka snom de lo va nju Evrop ske uni je i nje nom ozbilj ni jem uklju či va nju u re gu li sa nje me đu na rod nih kri znih si tu a ci ja upra vo pro ce du ra do no še nja od lu ka, tač ni je kon sen zus. U ve zi s tim, u knji zi je ja sno pred sta­vlje na ulo ga sva ke od Evrop skih in sti tu ci ja u pro ce du ri do no­še nja od lu ka iz ove ma te ri je, te sa mim tim i uka za no na lo gi ku me đu vla di ne sa rad nje ko ja je pri sut na u ovom stu bu, a ko ja pod ra zu me va za pra vo ne sprem nost dr ža va čla ni ca da se od­rek nu svog su ve re ni te ta u obla sti spolj ne po li ti ke.

Na vo de ći pri me re ve li kih me đu na rod nih kri za u ko ji ma je Uni ja osta la bez mo guć no sti ade kvat ne re ak ci je pi sac pod vla či svoj stav da je do bi ja nje me đu na rod no­prav nog su bjek ti vi te ta Uni je kroz pre no še nje nad le žno sti na nad na ci o nal ne in sti tu ci je je di no re še nje na pu tu ka nje nom ja ča nju kao ak te ra bez bed­no sti, a po seb no ka ja ča nju nje nog kre di bi li te ta.

Pi sac osta je op ti mi sta is ti ču ći da ni je dan od po sto je ćih po li tič kih si ste ma ni je sa vr šen, u su prot nom ne bi bi lo to li ko po ten ci jal nih kan di da ta za član stvo u Evrop skoj uni ji, što po­tvr đu je per cep ci ju ovog pro jek ta u me đu na rod noj za jed ni ci kao ve o ma uspe šnog.

Ma ri ja Jan ko vić

Evropski gradovi kulture

PREGLED KNJIGE

Sva ke go di ne Evrop ska uni ja od re đu je je dan od svo jih gra­do va za po ča snog do ma ći na pro jek ta Evrop ske pre sto ni ce

kul tu re. Ova tra di ci ja za po če ta je 1985. go di ne, ka da je Sa vet mi ni sta ra Evrop ske za jed ni ce od lu čio da ime nu je Ati nu za pr vi evrop ski grad kul tu re. Po ča sna ti tu la pro me ni la je 1999. na ziv u Evrop ska pre sto ni ca kul tu re i sa da se fi nan si ra kroz pro gram Kul tu ra 2000. Po tre ba za Evrop skom pre sto ni com kul tu re na sta la ja usled že lje da se me đu gra đa ni ma Evrop ske uni je po ve ća ose ća nje za jed ni štva.

Po čet kom de ve de se tih go di na XX ve ka, na stao je, kao pro je kat sro dan Pre sto ni ci evrop ske kul tu­re, Evrop ski me sec kul tu re. Ovaj do ga đaj po seb no je na me njen ze mlja ma Cen tral ne i Is toč ne Evro pe, a dr ža ve ko je uče stvu­ju u pro jek tu do bi ja ju sub ven­ci je za kul tur ne pro gra me tog me se ca. Iako je ovaj pro gram ob u sta vljen, mo gu će je da će bi ti ob no vljen, ali ovaj put će uklju či va ti sa mo one ze mlje Is­toč ne Evro pe ko je su čla ni ce EU.

Sve do 1999. gra do vi kul tu re od re đi va ni su do go vo rom iz me đu vla da dr ža va čla ni ca. Da nas se gra do vi bi ra ju u do go­vo ru sa in sti tu ci ja ma EU, a pre sud ni či ni lac u se lek ci ji je po­dob nost gra da da ugo sti de ša va nja ko ja tra ju ce lu ka len dar sku

go di nu. Na ro ta ci o noj ba zi, sva ka ze mlja Evrop ske uni je ima će pri li ku da bu de do ma ćin Pre sto ni ce kul tu re. Od 2007. go di ne dva gra da do bi ja ju šan su da bu du Pre sto ni ce. Oda bra ni gra­do vi do bi ja ju po moć za raz voj pro je ka ta i pro gra ma ko ji is ti ču

nji ho vu kul tur nu po nu du. Evrop ski par la ment je iz ja vio da će se pro gram na sta vi ti u ba rem do 2019.

Ovo go di šnje Evrop ske pre sto ni ce kul tu re su Sta­van ger i Sand nes (Nor ve ška) i Li ver pul (En gle ska).

Ne ka od tre nut nih de ša va nja u Li ver pu lu uklju ču ju tr ku vi so kih bro do va, ve li ku igran ku i Su per­

lam ba na nas. Tr ka vi so kih bro do va do zi va u se ća nje bo ga tu po mor sku pro šlost gra da

dok ve li ka igran ka pod ra zu me va ne de­lju is pu nje nu ple snim pred sta va ma u

ra spo nu od sal se do afrič kih ple so va. Su per lam ba na nas je iz lo žba mo nu­men tal nih mo der nih skulp tu ra ko je su na či ni li lo kal ni umet ni ci. Sta van­ger se od lu čio za dru ga či ji pri stup, jer je po nu dio umet ni ci ma fi na sij sku po moć uko li ko se od lu če da stva ra ju

u sa mom gra du. Sta van ger i Sand nes će, kao do da tak, bi ti do ma ći ni či ta vom ni zu ma njih

do ga đa ja ko ji su u bli skoj ve zi sa nji ho vom kul tu rom, pri me ri­ce, kon cer ti ma lo kal nih or ke sta ra i mu zi ča ra. Gra do vi ko ji će ima ti pri li ku da se pred sta ve Evro plja ni ma sle de će go di ne su Linc u Austri ji i Vilj nus u Li tva ni ji.

Ka te De Bussche re­Ni ko lić

Mi lu tin ja nje vić, Spolj na po li ti ka Evrop ske Uni je, Slu žbe ni gla snik, Be o grad, 2007, 492 stra ne

Zvanična veb strana Godine interkulturnog dijaloga http://www.interculturaldialogue2008.eu/ Evropska komisija, Direktorat za kulturu ­ http://ec.europa.eu/culture/index_en.htm Veb strana Saveta Evrope posvećena interkulturnom dijalogu ­ http://www.coe.int/t/dg4/intercultural/ Dekada Roma ­ http://www.romadecade.org/ Kulturni program 2007­2013, Tačka kulturnog kontakta ­ http://www.ccp­serbia.org/

Evropska godina interkulturnog dijaloga 2008. godine ima za cilj da, uvažavajući izuzetnu kulturnu raznolikost u Evropi, ojača razumevanje i poštovanje među stanovnicima Evrope. Na ovaj način, Unija želi da ohrabri svoje građane da istražuju i koriste sve koristi koje im pruža tako bogato nasleđe. Ideja za pokretanje Godine interkulturnog dijaloga je potekla od evropskog komesara za Kulturu Jana Figela prilikom njegovog obraćanja Evropskom parlamentu 2004. godine. Tokom svog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope 2007. godine, Srbija je istakla promociju interkulturnog dijaloga kao jednog od prioriteta i bila je domaćin konferencije na kojoj je predstavljena Bela knjiga o interkulturnim dijalogu koja predstavlja osnovu za promociju dijaloga među kul­turama, poštovanja i razumevanja.

Dekada Roma (2005 – 2015) je inicijativa koju je pokrenulo devet zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope sa ciljem da se un­apredi društveno­ekonomski status romske manjine u ovom re­gionu. Zemlje koje učestuju u projektu su: Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Sr­bija i Slovačka. Vlade zemalja učesnica su se 2005. godine dogo­vorile da rade zajedno na smanjivanju razlika u uslovima života između romske i neromske populacije, kao i da prekinu začarani krug siromaštva i isključivanja u kome se nalaze Romi. Ova inici­jativa predstavlja prvi međunarodni program u Evropi koji se bavi unapređivanjem života Roma u oblastima zdravstva, zapošljavanja i stanovanja. U junu 2008., Srbija je od Mađarske preuzela predse­davanje Dekadom Roma.

Krajem juna je iz štampe izašla studija Socijalna pre­duzeća i uloga alternativne ekonomije u procesima ev­ropskih integracija. Studija je rezultat istraživanja sprovedenih u prvoj polovini ove godine a u okviru projekta Podrška evrops­kim integracijama kroz promociju alternativne ekonomije i socijalne kohezije u Republici Srbiji koji Ev­ropski pokret u Srbiji sprovodi uz podršku Međunarodnog centra

Olaf Palme i Sida­švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju.

U okviru istog projekta je na Jastrepcu organizovan seminar od 7­11. jula 2008. godine koji je okupio 25 učesnika iz lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, fakulteta i privrednih komora iz Nišavskog, Jablaničkog, Topličkog, Pčinjskog i Rasinskog okruga. Predavači su učesnicima dali pregled Nacionalne strategija za zapošljavanje, evropskih mo­dela alternativne ekonomije i ulozi NVO, razvoja kooperativa i mogućnosti zapošljavanja u Srbiji, pravni okvir i pretpostavke za unapređenje rada socijalnih kooperativa, predstavili su pro­gram PROGRES kao i primer dobre prakse iz Kragujevca.

U okviru serije Evropski standardi objavljena je pub­likacija Ener getska zajednica jugoistočne Evrope na delu koja objedinjuje tri teme: • Pravni aspekti energetske re­forme; •Redefinisanje nacionalnih en­

ergetskih strategija u skladu sa međunarodnim obavezama;

•Ukojojmeriprocesienergetskihreformi obezbeđuju čistu en­ergiju

Sa uspehom smo organizovali još jednu Školu evrop­skih integracija, ovog puta za grupu službenika zaposlenih u Gradskoj upravi. Škola je organizovana u nekoliko tematskih modula tokom aprila i maja 2008. a neke od obrađenih tema su bile: osnovni pojmovi o EU, način odlučivanja u Evropskoj Uniji, politika proširenja i proces stabilizacije, posebne politike EU, uloga lokalne samouprave u procesu evropskih integracije, pretpristupni fondovi i programi EU, projektni ciklus Evropske komisije….Ovo je prvi seminar ove vrste organizovan za za­poslene u Upravi Grada Beograda.

Edukativni program Internet izvori i baze podataka o evropskim institucijama je ponovo postao aktuelna. Ovaj seminar je prvi put održan 2003­2004. godine za članove ad­ministracije tada tri Skupštine Srbije i Crne Gore. Ove godine je osavremenjenu obuku prošlo 16 službenika iz Narodne Skupštine Republike Srbije iz ukupno 12 skupštinskih odelje­nja. Sedmodnevni program obuke je imao za cilj da zapos­lenima u NSRS pomogne u svakodnevnom radu kako bi što efikasnije preuzeli sa brojnih internet stranica i baza podataka važna evropska dokumenata, strategije, planove neophodne u procesu harmonizacije domaćeg zakonodavstva.

U okviru projekta Putujemo u Evropu 200 najboljih stu­denata Univerziteta u Srbiji je 15. jula krenulo na proputova nje po Evropi. Studenti će imati prilike da provedu leto 2008. kao većina njihovih vršnjaka iz Evrope, putujući po njoj upoznajući evropske gradove i narode. Pobednici na konkursu su dobili Inter­rail karte i multi Šengen vize (30 dana), džeparac, stu­dentske kartice EURO 26 i ISIC.

Projekat organizuje, već četvrtu godinu za redom, Evrop­ski pokret u Srbiji u saradnji sa ambasadom Republike Austrije i Skupštinom grada Beograda.

Donatori i sponzori projekta su: Robert BOSCH fondacija, Balkanski fond za demokratiju, Izvršno veće AP Vojvodine, Kontiki, MGI revizija i računovodstvo, EURO26, UNIQA, VIP mobile, Hypo Alpe Adria Bank, Raiffeisen banka, Wiener Städtische osiguranje, Alpine d.o.o, Porr.

Prijatelj projekta je Studentski kulturni centar. Medijski sponzor je B92.

POJMOVNIK

22