FAKTORI RAZVITKA FAKTORI RAZVITKA LILIČNOSTIČNOSTI

U odU odlulučujuće faktore razvitka čujuće faktore razvitka jedne ličnosti spadaju nasledje, jedne ličnosti spadaju nasledje, društvena sredina, vaspitanje i društvena sredina, vaspitanje i

stvaralačka aktivnost vaspitanika.stvaralačka aktivnost vaspitanika.

Nasledje kao faktor razvitka Nasledje kao faktor razvitka ličnostiličnosti

Kao nasledjeno ne može se označiti Kao nasledjeno ne može se označiti sve što dete donosi rodjenjem na sve što dete donosi rodjenjem na svet. Mnogo toga ne mora biti svet. Mnogo toga ne mora biti nasledjeno dobijeno od predaka, već nasledjeno dobijeno od predaka, već stečeno u prenatalnom periodu.stečeno u prenatalnom periodu.

Pedagogiju interesuju Pedagogiju interesuju biološki biološki činiocičinioci koji se nasledjuju od predaka koji se nasledjuju od predaka i odredjuju razvitak jedne ličnosti, a i odredjuju razvitak jedne ličnosti, a to su: to su: telesna konstitucija, nervni i telesna konstitucija, nervni i endokrini sistem.endokrini sistem.

Za formiranje ličnosti najvažnije su Za formiranje ličnosti najvažnije su dispozicije.dispozicije.

Dispozicije su nasleđena anatomsko – Dispozicije su nasleđena anatomsko – fiziološka organizacija i struktura fiziološka organizacija i struktura nervnog sistema, bilo u celini, bilo nervnog sistema, bilo u celini, bilo samo pojedinih delova tog sistema.samo pojedinih delova tog sistema.

Postoje i stečene dispozicije. Kod ovih Postoje i stečene dispozicije. Kod ovih dispozicija promene u nervnom sistemu dispozicija promene u nervnom sistemu nisu rezultat nasledja već uticaja koje nisu rezultat nasledja već uticaja koje sama jedinka trpi. One su stečene bilo sama jedinka trpi. One su stečene bilo pre, bilo posle rođenja.pre, bilo posle rođenja.

Uloga društvene sredine u razvitku Uloga društvene sredine u razvitku ličnostiličnosti

Faktori sredine koji utiču na individuu nazivaju se Faktori sredine koji utiču na individuu nazivaju se spoljni faktorispoljni faktori, a oni nasledni su , a oni nasledni su unutrašnji faktoriunutrašnji faktori..

Proučavanja pokazuju da uticaji klime i prirode koja Proučavanja pokazuju da uticaji klime i prirode koja čovaka okružuje imaju značaja za razvitak ličnosti.čovaka okružuje imaju značaja za razvitak ličnosti.

Uticaji društvene sredine nazivaju se socijalni Uticaji društvene sredine nazivaju se socijalni faktori, a nasleđeni biološki.faktori, a nasleđeni biološki.

Nepravilno je razdvajati nasleđe i društvenu Nepravilno je razdvajati nasleđe i društvenu sredinu.sredinu.

Vaspitanje kao faktor razvoja Vaspitanje kao faktor razvoja ličnostiličnosti

Kada je reč o vaspitanju obično se misli Kada je reč o vaspitanju obično se misli samo na školu, školski sistem, nastavu.Ti samo na školu, školski sistem, nastavu.Ti faktori jesu značajni, ali nisu jedini.Uz školu, faktori jesu značajni, ali nisu jedini.Uz školu, posebno važan faktor, trba pomenuti posebno važan faktor, trba pomenuti porodicu, predškolske ustaove, vanškolske porodicu, predškolske ustaove, vanškolske vaspitne ustanove, organizacije i društva, vaspitne ustanove, organizacije i društva, štampu, mas – medije. Svi ovi faktori trbalo štampu, mas – medije. Svi ovi faktori trbalo bi da deluju vaspitno.bi da deluju vaspitno.

Svesna stvaralačka aktivnost Svesna stvaralačka aktivnost kao faktor razvitka ličnostikao faktor razvitka ličnosti

Najveći značaj za razvitak ličnosti ima Najveći značaj za razvitak ličnosti ima stvaralačka aktivnost, koja je jedini put stvaralačka aktivnost, koja je jedini put i sredstvo razvitka svake ličnosti.i sredstvo razvitka svake ličnosti.

Da bi se shvatio put čovekovog Da bi se shvatio put čovekovog razvoja, naročito stvaralačkog razvoja, naročito stvaralačkog potrebno je razmotriti tri sledeća potrebno je razmotriti tri sledeća faktora tog razvitka:faktora tog razvitka:

1.1. Šta je čovek bio na početku?Šta je čovek bio na početku?2.2. Šta je uradio?Šta je uradio?3.3. Šta je postao?Šta je postao?

Opšta aktivnost koja obezbeđuje Opšta aktivnost koja obezbeđuje razvitak ličnosti u celini i koja je razvitak ličnosti u celini i koja je neophodna svakom, jeste neophodna svakom, jeste učenje. učenje. Zboga se i kaže da je Zboga se i kaže da je učenje opšti učenje opšti uslov za razvijanje svake ličnosti.uslov za razvijanje svake ličnosti.

Jednostrana shvatanja faktora Jednostrana shvatanja faktora razvitka ličnostirazvitka ličnosti

Postoje tri osnovne grupe shvatanja Postoje tri osnovne grupe shvatanja o faktorima razvitka i formiranja o faktorima razvitka i formiranja ličnosti, to su: ličnosti, to su:

- NativističkeNativističke- EmpirističkeEmpirističke- Teorija konvergencijeTeorija konvergencije

Nativistička shvatanjaNativistička shvatanja

Shvatanje po kojima nasleđe, odnosno Shvatanje po kojima nasleđe, odnosno unutrašnji faktori, imaju presudan značaj unutrašnji faktori, imaju presudan značaj za razvitak individue poznata su kao za razvitak individue poznata su kao nativistička shvatanjanativistička shvatanja.(nativus – .(nativus – urođen).urođen).

U doba feudalizma, kada je društvo U doba feudalizma, kada je društvo podeljeno na klase, javlja se teorija podeljeno na klase, javlja se teorija “plave krvi” i teorija o prvom grehu, koju “plave krvi” i teorija o prvom grehu, koju prihvata crkva.prihvata crkva.

Teorije u buržoaziji:Teorije u buržoaziji:- Lambrozova teorija o “urođenim zločincima”Lambrozova teorija o “urođenim zločincima”- Krečmerova konstituciona teorijaKrečmerova konstituciona teorija- Vajningerova teorija o urođenosti karaktera.Vajningerova teorija o urođenosti karaktera.

Zadatak ovih teorija je da uticaje socijalnih Zadatak ovih teorija je da uticaje socijalnih faktora prikažu kao uticaje bioloških faktora, faktora prikažu kao uticaje bioloških faktora, da razvitak ličnosti i njen položaj u društvu da razvitak ličnosti i njen položaj u društvu prikažu kao nešto što ne zavisi od ljudi i prikažu kao nešto što ne zavisi od ljudi i društva već od nečega što je van njihovih društva već od nečega što je van njihovih domašaja i čemu, usled toga, čovek ne trba domašaja i čemu, usled toga, čovek ne trba da se suprotstavlja, već mu se mora pokoriti. da se suprotstavlja, već mu se mora pokoriti.

Empiristička shvatanjaEmpiristička shvatanja

Empiristička teorija u prvom planu ističe Empiristička teorija u prvom planu ističe sredinu, tj. spoljašnje faktore kao najznačajnije sredinu, tj. spoljašnje faktore kao najznačajnije u razvoju ličnosti.Naziva se još i teorija miljea u razvoju ličnosti.Naziva se još i teorija miljea (milje-sredina u kojoj čovek živi) i teorija (milje-sredina u kojoj čovek živi) i teorija okoline. Ova koncepcija je jednostrana, na njoj okoline. Ova koncepcija je jednostrana, na njoj se zasniva pedagoški optimizam i teorija o se zasniva pedagoški optimizam i teorija o svemoći vaspitanja. svemoći vaspitanja.

Jedan od istaknutih predstavnika empirizma je Jedan od istaknutih predstavnika empirizma je Dzon Lok sa svojom senzualističko- Dzon Lok sa svojom senzualističko- empirističkom teorijom o poreklu, koji tvrdi da empirističkom teorijom o poreklu, koji tvrdi da ni jedna ljudska ideja nije urođena već stečena.ni jedna ljudska ideja nije urođena već stečena.

Što se tiče uloge sredine, Lok u njoj gleda Što se tiče uloge sredine, Lok u njoj gleda moćan faktor uticaja na razvoj ličnosti. Za moćan faktor uticaja na razvoj ličnosti. Za njega je sredina nepromenljiva. Prelaz iz njega je sredina nepromenljiva. Prelaz iz manje kulturne sredine u kulturniju je manje kulturne sredine u kulturniju je nemoguć. Polazeći od njegovih postavki, nemoguć. Polazeći od njegovih postavki, francuski materijalisti XVIII veka izgradili su francuski materijalisti XVIII veka izgradili su teoriju o svemoći vaspitanja pod kojom teoriju o svemoći vaspitanja pod kojom podrazumevaju organizovanost sredine i podrazumevaju organizovanost sredine i uticaja koji se vrše na vaspitanika.uticaja koji se vrše na vaspitanika.

Teoretičari XVIII veka nisu na isti način Teoretičari XVIII veka nisu na isti način shvatali ulogu nasleđa, sredine i shvatali ulogu nasleđa, sredine i vaspitanja.vaspitanja.

Dok Helvecije pridaje isključivi značaj Dok Helvecije pridaje isključivi značaj društvenopolitičkim okolnostima, društvenopolitičkim okolnostima, ekonomskim uslovima života, smatrajući ekonomskim uslovima života, smatrajući da razlika u ljudskim sposobnostima potiče da razlika u ljudskim sposobnostima potiče od različitog vaspitanja, Didro i Holbah od različitog vaspitanja, Didro i Holbah smatraju da objašnjenje ovih razlika ne smatraju da objašnjenje ovih razlika ne treba tražiti samo u vaspitanju i sredini treba tražiti samo u vaspitanju i sredini nego i u nasleđu, u osobenostima nego i u nasleđu, u osobenostima struktura, u fizičkoj organizaciji.struktura, u fizičkoj organizaciji.

Teorija konvergencijeTeorija konvergencije

Ova teorija u buržoaskom društvu Ova teorija u buržoaskom društvu predstavlja pokušaj pronalaženja predstavlja pokušaj pronalaženja nekog srednjeg, kompromisnog nekog srednjeg, kompromisnog rešenja u isticanju faktora razvoja rešenja u isticanju faktora razvoja ličnosti tj. da se prizna značaj i uticaj ličnosti tj. da se prizna značaj i uticaj i nasleđa i društvene sredine. Ovu i nasleđa i društvene sredine. Ovu teoriju formulisao je psiholog Viljem teoriju formulisao je psiholog Viljem Štern.Štern.

Unutrašnjem faktoru tj. nasleđu Štern Unutrašnjem faktoru tj. nasleđu Štern pridaje mnogo veći, odlučujući značaj.pridaje mnogo veći, odlučujući značaj.

Spoljašnji faktor, tj. sredina, ne može Spoljašnji faktor, tj. sredina, ne može po njemu ništa bitno izmeniti u po njemu ništa bitno izmeniti u razvoju, već samo pruža materijal koji razvoju, već samo pruža materijal koji unutrašnji faktor može, ali ne mora unutrašnji faktor može, ali ne mora asimilovati.asimilovati.

Štern smatra da u razvoju i formiranju Štern smatra da u razvoju i formiranju ličnosti udela imaju i nasleđe i sredina.ličnosti udela imaju i nasleđe i sredina.