I Sluzokoža usne dupljeDebljina sluzokože usne duplje varira, što zavisi od lokalizacije odnosno stepena keratinizacije. Oralna mukoza je deo digestivne sluzokoze koja ima posebne zadatke i karakteristike. Osnovne funkcije usne duplje:

1. Senzorna 2. Sekretorna3. Zaštitna (barijera)

Oralna sluzokoža se anatomski deli na:

1. Prelaznu sluzokožu usana2. Sluzokožu predvorja usne duplje i obraza3. Sluzokožu tvrdog i mekog nepca4. Sluzokožu jezika i poda u.d.5. Sluzokožu gingive

S obzirom da sva oralna tkiva nisu izlozena podjednako dejstvu spoljnih faktora, imamo 3 tipa or. sluzokože:

1. Funkcionalni ili mastikatorni – GINGIVA I TVRDO NEPCE Najviše izložena silama žvakanja, deblja, manje elastična, čvršća, otpornija. Nalazi se na onim mestima u us.duplji koja učestvuju u aktu žvakanja, a i imaju koštanu podlogu.

2. Zastorni – USNE, PREDVORJE USNE DUPLJE, OBRAZI, MEKO NEPCE, POD USNE DUPLJEMeka, elastična, tanka. Za podlogu nema kost, već muskulaturu, koja se pri žvakanju ugiba i tako slabi sile žvakanja.

3. Specijalizovani – GORNJA POVRŠINA JEZIKAUčestvuje u aktu žvakanja, ali je istovremeno i gustativni centar.

I HISTOLOGIJA

Svaki deo oralne sluzokože ima svoje histološke karakateristike, ali celokupna oralna mukoza ima zajedničku osnovnu hist.građu.

Keratinociti su osnovne ćelije or.epitela. u njegovoj građi učestvuju još: Langerhansove, Merkelove ćelije kao i melanociti.

Sl.us.duplje se sastoji iz dva sloja: epitela i krzna. Ispod krzna se nalazi podsluzokoža.

Epitel: pločasto-slojevite građe, sastoji se iz 5 slojeva:

Rožasti (str. corneum)

Sastoji se od orožalih pločastih ćelija koje su postavljene u više redova. Ćelije su ispunjene keratinom (skleroprotein, prebojava se eozinom). Može se uočiti pokoja ćelija sa jedrom i citopl.strukturama. ta pomešanost keratinizirajućih i nekeratinizirajućih ćelija se naziva parakeratinizacija. Zrele ćelije rožastog sloja koje se nalaze na površini se stalno ljuste (deskvamiraju) u us. duplju, tako dajući prostora novim ćelijama koje dolaze na površinu. Funkc.mukoza ima najdeblji rožasti sloj, nefunkcionalna tanji, zbog slabije stimulacije-pod usne duplje, ventralna strana jezika, sluzokoža mekog nepca. Odsustvo ovog sloja se vidi na površini ging. sulkusa.

Prozračni (str. lucidum)

Razdvaja izumrele ćelije rožastog sloja od živih ćelija. Nalazi se samo u sluzokoži usana ali kao nerazvijen ili nedostaje.

Zrnasti (str. granulosum)

Naziv dobio po zrncima keratohijalina, koji se nalazi u citoplazmi ćelija ovog sloja. U ćelijama ovog sloja je očuvano jedro i citoplazmatske strukture. Postoje dve vrste granula, lamelarne i nepravilnog oblika. Granule nepravilnog oblika su u kontaktu sa tonofilamentima i sadrže protein bogat sumporom i protein profilagrin. Na apikalnoj površini se oslobađaju lamelarne supstrance koja sa ćelijama gradi ep. barijeru. Što je deblji i rožasti sloj deblji je i zrnasti.

Poligonalni (str. spinosum)

Izgrađen od više slojeva mnogougaonih ćelija, koje imaju centralno postavljeno jedro i koje su povezane brojnim dezmozomima. U citoplazmi se nalaze snopovi tonofilamenata koji se pružaju između dezmozoma. Ove ćelije sintetišu keratinske filamente.

Bazalni (str. germinativum)

Najdublji sloj prema krznu čine bazalne ćelije, koje leže direktno na bazalnoj membrani i za nju su vezane tonofilamentima. Bazalne ćelije su najmanje diferencirane i pokazuju karakteistike nezrelih ćelija: veliko jedro, bazofilnu citoplazmu, bogate hromatinom. Sazrevanje baz. ćelija traje od tri nedelje do mesec dana i ono je regulisano halonima, posebnim supstancama nastalim dejstvom zrelih ćelija i to mehanizmom negativne povratne sprege:

↓ nivo halona ↑ mitotička aktivnost, proces maturacije ćelija sporiji

Na halonski sistem deluje čitav niz opštih faktora: adrenalin, glikokortikoidi, prostaglandini, epdermni f rasta. Od lokalnih deluju: inflamacija, stres, doba dana. Blaga inflamacija deluje stimulativno, ubrzava mitotičku aktivnost, dok jaka inflamacija ima izrazit inhibitorni efekat na ovaj proces.

Izmeđi bazalnog sloja epitela i krzna se nalazi bazalni kompleks. Uz plazmalemu bazalnih ćelija se nalazi lamina lucida (heparinsulfat, laminin), ispod nje se nalazi lamina densa (kolagen tipa IV). Njih dve grade bazalnu laminu, a ona sa laminom fibroreticularis grade bazalnu membranu.

Na donjoj strani se nalaze vlakna vezivnog tkiva koja ulaze u l.densu, a ispod nih postoji gusta mreža kolagenih vlakana, koja čine potporu l.densi.

Bazalna membrana kod funkcionalne oralne sluzokože je talasasta usled izbočina epitela u krzno (ep. papile) i krzna u epitel (vez. papile). Ovaj sloj osigurava čvrstoću i ishranu i naziva se papilarni sloj. Zastorna mukoza ima skoro ravnu baz. membranu pa je njen papilarni sloj slabo izražen.

Ispod bazalne membrane se nalazi krzno (lam. propria). Kontakt je papilarni sloj vezivnog tkiva. Ispod njega se nalazi retikularni sloj, sagrađem od kolagena. Krzno čine kolagena vlakna, kr.sudovi, nervna vlakna, ćelije i osn. međućel. supstanca.

Kolagen: najznačajnija komponenta, obezbeđuje funkcionalnu otpornost vez.tkiva.

Ćelije: fibroblasti (najbrojnije), sintetišu kolagen i ICS, a kod povrede imaju ulogu u zarastanju rana. Mlade, nezrele ćelije, sa dobro izraženim jedrom, jedarcetom i obilnu cp, kao i grER i Goldžijev aparat. Kod odraslih se retko dele.

Međućelijska supstanca: najvećim delom sastavljena od proteoglikana, koji se sastoje od neproteinskog dela (disaharidne jedinice povezane kov. vezama) i proteinskog dela koji je nekovalentno vezan za hijalurinsku kis. Visoko su hidrofilni i vezuju veliku količinu vode za matriks vez.tkiva.

Submukoza vezuje oralnu sluzokožu za mišiće i kosti. Sadrži krvne sudove i mnoštvo mukoznih žlezdi. Muk. žl. su najbrojnije u predvorju usne duplje, u labijalnom delu i u sluzokozi tvrdog nepca. U gingivi ih nema. Zaostale ektopčne lojne žlezde (Fordajzove granule), se mogu naći u vez. tkivu sluzokože predvorja us.duplje, usana i obraza u vidu sitnih žućkasto belih čvorića.

II FIZIOLOŠKI PROCESI

Oralna mukoza se obnavlja – ćelije iz bazalnog sloja bivaju potisnute ka površini stvaranjem novih. Na mitotičku aktivnost utiču starost, pol, endokrini status i vrsta sluzokože. Put ćelija od bazalnog do rožastog sloja naziva se proces keratinizacije. U bazalnom sloju se dele potpuno odrasle ćelije, koje imaju određenu veličinu i sposobnost deobe. Kada se ćelije potisnu u spinozni sloj, one dobijaju sposobnost stvaranja citoplazmatičnih nastavaka koje omogućavaju povezanost ćelija tog sloja. Daljim potiskivanjem u str. granulosum dolazi do

ispunjavanja citoplazme keratohijalinskim granulama, ali u tim ćelijama nema još keratina. On se stvara nakon potiskivanja ćelija do površine.Proces transformacije kože od baz.membrane do rožastog sloja traje od 50 do 70 dana, epitela gingive isto toliko, a bukalnom epitelu treba 25 dana za transformaciju.

Lučenje mukozne pljuvačke (I linija odbrane) – mukozne pljuvačne zlezde luče sekret na površinu oralne sluzokože (usne i tvrdo nepce ↑)

Sekrecija gingivalne tečnosti – Iz gingivalnog džepa, ging.sulkusa ili parodontalnog džepa (II linija odbrane). Ging. tečnost je sastavljena od fluida i ćelija koja iz gingivalnih kapilara i krzna dospevaju u sulkus kroz pripojni epitel. Prisustvo tečnosti je fiziološki proces, a pojačano lučenje je posledica inflamacije.

Receptori za dodir, bol i ukus – za dodir služe slobodni nervni završeci i Meissnerova telašca. Osećaj toplote i bola pružaju posebna vlakna, mnoštvo nervnih završetaka. Na dodir je najviše osetljiva sluzokoža usana i vrha jezika, a za ukus dorzum jezika zbog gustativnih papila

III PERMEABILITET

Propustljivost or.sluzokože je moguća u oba smera: iz usne duplje u organizam i iz organizma u usnu duplju. Oralna mukoza ima ulogu barijere i malo materija moze proći ako je ona zdrava (dekstran, levan, albumin, neki lekovi-adrenalin, nitroglicerin), što zavisi od stanja lipidnog sloja na njenoj površini. Ukoliko se taj sloj ukloni, mukoza postaje propustljiva, a ako oralna sluzokoža oboli, može se prekinuti kontinuitet tog sloja i sposobnost penetracije se povećava. Na permeabilnost utiču: temperatura agensa, mol.težina, mol.interakcija između rastvora i rastvarača, debljina i sastav mukoze, pH pljuvačke, stepen ćelijskog integriteta.

IV METABOLIZAM

Vrlo intenzivni metabolički procesi odigravaju se u bazalnom sloju epitela gde postoji izrazita mitotička aktivnost. Prema površini se metabolizam ćelija smanjuje. Ispunjavanje ćelija keratinom predstavlja njihovo prirodno umiranje i preostaje im samo deskvamacija. Lokalni metabolizam se može poremetiti bolešću i patološkim procesima u njoj.

II UsneRazlikujemo gornju i donju usnu. One anatomski predstavljaju duplikaturu, spolja prekrivenu kožom, a unutra sluzokožom. Između ova dva dela nalazi se vermilion – rumeni deo usana. Najveći deo mase usana čine mišići. Ishrana: a. infraorbitalis (gornja usna) Inervacija: n. infraorbiralis (↑)

a. facialis (donja usna) n. dentalis, mentalna grana (↓)

Histologija: dve različite vrste epitela (spolja koža, unutra sluzokoža). Koža se sastoji iz pločasto-slojevitog epitela sa orožavanjem i krzna. Krzno sadrži folikule dlake, a potkožno tkivo koje je veoma rastresito lojne i znojne žlezde. Rumeni deo sadrži pločasto-slojeviti ep. bez orožavanja, a unutrašnji deo isto bez orožavanja, sa krznom i podsluzokožom. Ćelije površnog sloja neprekidno deskvamiraju i bivaju zamenjene novim. Lamina propria se sastoji od gustog veziva koje se uvlači u epitel u vidu papila. Submukoza povezuje mukozu sa tankom fascijom mišića i sastavljena je od kolagenih vlakana, mešovitih mukoznih žlezdi, veziva i masnih ćelija. Funkcija usana: ishrana i govor.

III ObraziFormiraju bočne strane usne duplje. Spolja je prekrivena kožom, a unutra sluzokožom, a između je mišićni sloj. Obrazna mukoza je glatka, sjajna,vlažna i svetloružičaste boje. Na sluzokoži obraza se u visini molara uoćava papilla salivaria buccalis. Zadnju granicu obraza čini raphe pterygomandibularis.Vaskularizacija: a. facialis Inervacija: n. mandibularis (senzorna) i nervus. facialis (motorna) Epitel je pl. sl. bez orožavanja, sa stalnom deskvamacijom površnih ćelija. Lam. propria je u vidu gustog veziva koje se uvlači u epitel. Submukoza povezuje mukozu sa tankom fascijom mišića i sastavljena je od kolagenih vlakana, mešovitih mukoznih žlezdi, veziva i masnih ćelija. Funkcija obraza: uzimanje hrane i govor, kao i senzorna uloga.

IV JezikJezik je mišićni organ koji leži na podu usne duplje. Svetloružičaste je boje, vlažan i baršunastog izgleda usled papila. Sastoji se od sluzokože, podsluzokože i mišićnog sloja. Razlikujemo dorzalnu i ventralnu stranu jezika. Gornja površina je sulcusom medianusom linguae podeljena na dva dela. Između srednje i zadnje trećine se nalazi sulcus terminalis linguae koji deli jezika na dva nejednaka dela – radix i corpus linguae. Koren je prekriven jezičnim folikulima – tonsillae lingualis,a pokretni deo jezičnim papilama – koje imaju čulnu i mehaničku ulogu. Mehaničku ulogu ostvaruju akotom žvakanja, a čulnu zahvaljujući brojnim gustativnim telašcima:

1. opšančene papile (pap. circumvallatae) – 8-12, neposredno ispred sulcusa terminalisa, u vidu obrnutog slova V, ne prominiraju iznad jezične površ. Okružene kružnim jarkom, u čijem se dnu otvaraju kanali malih plj. žlezda. Dobro prokrvljene i ne podležu atrofiji.

2. končaste papile (pap. filiformes) – najbrojnije, po celoj gornjoj površini jezika, nisu prokrvljene, neprekidno rastu, ali su podložne atrofiji

3. pečurkaste (pap. fungiformes) – po čitavoj površ., najbrojnije na vrhu i bočnim stranama, pečurkastog oblika sa crvenom glavom. Dobro su prokrvljene, podložne atrofiji, prominiraju iznad ravni sluzokože

4. listaste (pap. foliatae) – na bočnim stranama zadnjeg dela tela jezika. Sastoje se od vertikalnih listova mukoze odvojenih jarkovima u kojima se otvaraju kanali seroznih plj. žlezda. Ne podležu atrofiji, ali često hipertrofišu.

Donja strana jezika sadrži sulkus sublingualis koji deli jezik na dve polovine, a u srednjoj liniji se nalazi frenulum linguae. Bočno od frenuluma se nalaze carunculae sublinguales u kojima se otvaraju kanali podvilične plj. žlezde. Bočno od karunkula se nalazi plica sublingualis (ispod su plj.žlezde). Jezik sadrži prednje, zadnje i podjezične žlezde. Podjezične su podeljene na par velikih i više manjih. Velika se otvara u kanal submandibularne.Vaskularizacija: a.lingualis Inervacija: prve dve trećine – n. lingualis koren - n. glossopharingeus telašca - n. facialisHistologija: dorzalna strana je prekrivena specijalizovanom mukozom koja nema submukozu nego ide direktno za mišiće. Na korenu nema jezičnih papila. Ventralna strana je pokrivena zastornim tipom sluzokože, ima submukozu i izrazito je tanka. Jezik učestvuje u svim funkcijama usne duplje.Pod usne dupljeVaskularizacija a. lingualis, inervacija n. lingualis i n. facialis. Sluzokoza je tanka, epitel ne orozava, papile krzna su kratke.

V Tvrdo nepceČini prednje dve trećine krova usne duplje. Gradi ga kost i sluzokoža, koja je čvrsto fiksirana za periost. U prednjem delu, sluzokoža gradi rugae palatinae, papilu incisivu.

Vaskularizacija: a.maxillaris Inervacija: n. trigeminus n. facialis (žlezde)Epitel tvrdog nepca je pločasto-slojevit sa orožavanjem, sa brojnim, dubokim papilama. Lam.propra je deblja na prednjem nego na zadnjem delu nepca i vezana je za periost snopovima gustog vezivnog tkiva. U prednjoj zoni je masno tkivo, a u zadnjoj žlezdano, koje se nastavlja u meko nepce. Submukoza je deblja u zadnjem delu.

Meko nepce:Duplikatura slzokože između koje se nalaze mišići i fibrozna opna. Na zadnjoj ivici nepca se nalazi uvula, a bočno od nje se pružaju dva luka između kojih se smestene tonsillae palatinae. Meko nepce je crvene boje zbog dobre vaskularizacije. Izgrađeno je od pl.sl.ep. bez orožavanja. Papila krzna ima malo. Submukoza se sastoji od rastresitog veziva u kome su smestene mukozne žlezde.

VI GingivaDeo oralne sluzokože ali deo i parodoncijuma. Anatomski je delimo na:

1. slobodnu – ili marginalna, deo gingive koji nije pripojen za podlogu. Koronarna granica čini ivica gingive, apikalno se bruža do dna ging. sulkusa, gde se nastavlja u pripojnu. Aproksimalno prelazi u idg. Dužina je 2mm kolika je i dubina sulkusa. Sulkus ima unutrašnji zid – krunica zuba, spoljašnji – slobodna gingiva, dno – pripojni epitel.

2. pripojnu – onaj deo gingive koji je čvrsto pripojen za podlogu (alv. kost i cement). Svetloružičaste boje, što zavisi od debljine gingive, stepena i tipa orožavanja, vaskularizacije i debljine kr. sudova, aktivnosti melanocita i dr. U koronarnom pravcu bez vidljive kranice prelazi u slobodnu, a apikalno do mukogingivalne linije. Širina od 1 do 9 mm

3. interdentalnu – ispunjava prostor između dva zuba, u frontu kupastog, bočno oblika dvogrbe kamile.

Histologija: EPITEL i VEZIVOEpitel pokazuje razlike u zavisnosti od lokalizacije. Na strani ka usnoj duplji epitel je pločasto-slojeviti sa parakeratinizacijom – oralni epitel. Sulkusni i pripojni epitel NE pokazuju znake keratinizacije.Epitel sulkusa i pripojni epitel se sastoji iz: str.basale – nezrele ćelije, jedan sloj str.suprabasale – spinosum, takođe slabo diferentovan str.superficiale – deskvamiraju, pljosnate ćelije sa jedromEpitel koji orožava: str. basale – ćelije direktno naležu na b.membr. Povezane hemidezmoz. str. suprabasale – mnogougaone ćel, centralno jedro, dezmozomima povez. str. granulosum – citoplazma bogata keratohijalinskim granulama str. corneum – 10 do 15 slojeva pljosnatih, orožalih ćel. Deskvamiraju.Pored keratinocita prisutne su i Langerhansove, Merkelove ćel.,kao i melanociti.Bazalni kompleks: lamina lucida, lamina densa, vlakna sidrenja i prateća kolagena vlakna.Lamina propria je gusto vezivo koje leži ispod epitela. Kontakt je talasasta granica koje stvaraju papile veziva i epitela. Ispod je retikularni sloj. U predelu slobodne gingive i sulkusnog epitela papile izostaju. Kolagen pruza potporu, gingiva nema submukozu.Gingiva je odlično prokrvljena i kr. sudovi potiču iz alv. kosti, periosta i supraperiosta. Nervna vlakna potiču iz alv. kosti ili supraperiostalnih nerava. Ova vlakna potiču iz n. trigeminusa.Funkcije gingive: Zaštitna – sprečavanje prodora deskvamacijom Senzorna – prenošenjem različitih nadražaja: bol,dodir i dr.