Frederik koplston

Istorija filozofijeTom I

grčka i rimPreveo sa engleskog

Slobodan Žunjić

Beograd 2015.

DERETA

VEČ NA FI LO ZO FI JA I ZDRAV RA ZUM

Otac Koplston i nje go va Isto ri ja evrop ske fi lo zo fi je

Na sa mom ru bu onog pod ruč ja ko je pri pa da fi lo zof skoj li te ra tu ri po­o dav no se usta lio je dan po ma lo pot ce njen, ali za to niš ta ma nje tra žen i po tre ban rod ve li kih i ce lo vi tih pri ka za isto rij skog raz vo ja fi lo zo fi je. Po sle mo nu men tal nih isto ri ja fi lo zo fi je Iber ve ga, Ce le ra i Erd ma na izaš lih to kom XIX ve ka, isto ri ja ko je su pr ven stve no bi le na me nje ne struč nja ci ma i do­brim po zna va o ci ma, u na šem sto le ću se, iz gle da, ži vot ni jim po ka zu je onaj vid fi lo zof ske isto ri o gra fi je ko ji, upr kos to me što ga pra ti ne skri ven pre zir pra vih fi lo zof skih po sve će ni ka, po gla vi to te ži da za do vo lji zah te ve znat no ši re i ras te glji vi je obra zo va no sti i ne stan dard ne upu će no sti u sam sa dr žaj. Ti pi čan pri mer ta kvog pri ka za ce lo kup ne isto ri je fi lo zo fi je, ko ji una pred ra­ču na sa „pro seč nim či ta o cem“, pred sta vlja vi še tom na Isto ri ja fi lo zo fi je ko ju je 1946. go di ne za po čeo uče ni en gle ski je zu i ta – otac Fre de rik Koplston,1 ko ji je njo me ob u hva tio či tav ob u hvat evrop ske fi lo zo fi je.

U či sto fi lo zof skom po gle du Isto ri ja fi lo zo fi je Fre de ri ka Koplsto na teš­ko mo že da se na zo ve po seb no vred nim i pod sti caj nim ostva re njem, ali

1 Otac Fre de rik Koplston (Fre de rick Co ple ston, S. J.) je ro đen 1907. go di ne u En gle­skoj. U ka to li čan stvo je pre šao 1925. go di ne, a je zu i ti ma je pri stu pio 1930. go di ne. Bio je pro fe sor me ta fi zi ke na Pon ti fi kal nom gre go ri jan skom uni ver zi te tu u Ri mu (1952–1968), pro fe sor isto ri je na Hej trop ko le džu Uni ver zi te ta u Lon do nu (od 1939. do 1974. ka da je eme ri ti rao) i go stu ju ći pro fe sor na vi še ame rič kih i evrop skih uni ver zi te ta. Član je Bri­tan ske aka de mi je, a već du go se sma tra vo de ćim ka to lič kim fi lo zo fom na en gle skom go vor nom pod ruč ju. Kao isto ri čar fi lo zo fi je po seb no se ba vio sred njo ve kov nom fi lo zo­fi jom i ne mač kim ira ci o na li zmom, dok se po sled njih go di na na ro či to za ni mao za kom­pa ra ti vi stič ka pro u ča va nja is toč nih i za pad nih fi lo zo fe ma. Osim ve li ke Isto ri je fi lo zo fi je (1946–1974), nje go vi naj po zna ti ji ra do vi su: Fri e drich Ni etzsche: Phi lo sop her of Cul tu re (1942), Art hur Scho pen ha u er: Phi lo sop her of Pes si mism (1946), Tho mas Aqu i nas (1954), Con tem po rary Phi lo sophy (1956), „Fo re gro und and Bac kgro und in Ni etzsche“ (The Re vi­ew of Me taphysics, 3/1968), On the Hi story of Phi lo sophy (1979), Phi lo sop hi es and Cul tu res (1980), Re li gion and the One (1982), Phi lo sophy in Rus sia (1986).

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE6

svo jom ob u hvat noš ću (pre ko 4500 stra na), a na da sve svo jom ši ro kom upo­tre blji voš ću, ona mo ra, bez po go vo ra, da bu de svr sta na u naj zna čaj ni ja de la tzv. po moć ne fi lo zof ske li te ra tu re. To je neo če ki van kva li tet za jed nu isto­ri ju ko ju je njen au tor na pi sao sa skrom nim ci ljem da „cr kve ne ka to lič ke se mi na re op skr bi de lom ko je će bi ti i de talj ni je i obim ni je od udž be ni ka ko ji se (da nas) obič no ko ri ste“.2 Me đu tim, pri ruč nik, ko ji je u ne ka to lič koj En gle skoj na pi san za po tre be ma lih ka to lič kih en kla va, ubr zo je pre ra stao svo ju usko škol sku i kon fe si o nal nu na me nu da bi da nas po stao je dan od naj po pu lar ni jih pre gle da isto ri je fi lo zo fi je, ne sa mo na Ostr vu ne go uopšte u an glo sak son skom sve tu, pa i ši re od nje ga. O toj po pu lar no sti re či to go vo ri po da tak da je po sle 1946. go di ne Koplsto no va Isto ri ja fi lo zo fi je ob ja vlje na u još de se tak iz da nja, da je pre ve de na na vi še svet skih je zi ka (fran cu ski, ne mač ki), i da se od še zde se tih go di na štam pa u vi so ko ti ra žnom džep nom for ma tu. U me đu vre me nu je njen au tor re vi di rao pr vo bit no iz da nje do pu­niv ši ga 1974. go di ne i de ve tim to mom o sa vre me noj fran cu skoj fi lo zo fi ji.

Koplsto no va Isto ri ja fi lo zo fi je je po pu lar na u dvo stru kom smi slu te re či, ka ko po pri stu pač nom na či nu iz la ga nja ta ko i po to me ka ko je pri hva će na od ši re či ta lač ke pu bli ke. Od nje ima i struč ni jih i mi sa o ni jih isto ri ja fi lo zo­fi je, ali ma lo ko ja mo že sa njom da se me ri u pre gled no sti i in for ma tiv no sti ko je do no si. Sve do bre od li ke ti pič no en gle skog na či na iz la ga nja (ja sno ća, ra zu mlji vost, eko no mič nost) otac Koplston je zdru žio sa, za ostrv ske pri li­ke ret kim, re spek tom pre ma tra di ci o nal nim fi lo zof skim sa dr ža ji ma. Iz tog spo ja na sta la je obim na, ali je zgro vi to na pi sa na isto ri ja fi lo zo fi je ko ja op­sta je kao je dan osa mo sta lje ni pri kaz unu tar ve će ce li ne od osam ili de vet to mo va. Ona ob u hva ta či tav raz voj evrop ske fi loz fi je od jon skih po če ta ka do sa vre me ne pla ne tar ne dis per zi je fi lo zof skih pra va ca i kul tu ra, ali je uz sve to mnoš tvo spo me nu tih, pa i ob ra đe nih ime na i de la, ipak osta lo do volj no pro sto ra da glav ne lič no sti svet sko­isto rij ske dra me fi lo zo fi je (Pla ton, Ari­sto tel, To ma Akvin ski, De kart, Kant, He gel) do bi ju či ta ve ma le mo no gra­fi je od po sto ti nak stra na sva ki. Ose ćaj za neo p hod no raz li ko va nje ran ga iz me đu po je di nih fi lo zo fi ja, Koplsto na iz da je tek u za vrš nim knji ga ma, u ko ji ma se gle diš ta Vil hel ma Dil ta ja, Ed mun da Hu ser la i Mar ti na Haj de ge ra raz ma tra ju na ci glo ne ko li ko stra na, dok se za si gur no ma nje va žnim au to­ri ma, kao što su Džon Nju men ili Ber nard Bo zan ke po sve ću ju či ta vi ma li

2 F. Co ple ston, A Hi story of Phi lo sophy, vol. I, part I, New York, 1962, p. 9 (srp sko hr­vat ski pre vod str. 29).

GRČKA I RIM 7

odelj ci. Ali, ako iz u zme mo dra stič no skra će nje ne mač ke fi lo zo fi je na pre lo­mu dva po sled nja ve ka, Koplsto no va Isto ri ja fi lo zo fi je u ce li ni da je pri lič no urav no te že nu sli ku zna ča ja po je di nih fi lo zo fi ja i za to pred sta vlja po uz dan kom pen di jum za sve one ko ji že le da upo zna ju proš lost fi lo zo fi je, a po seb­no za stu den te ko ji je odav no obi la to i po ma lo ne kri tič ki ko ri ste ne sa mo za sti ca nje opšte pred sta ve o po je di nim od se ci ma u raz vo ju fi lo zo fi je ne go i kao krat ko roč nu za me nu za vla sti to či ta nje iz vor ne li te ra tu re.

Ni jed na isto ri ja fi lo zo fi je, raz u me se, ne mo že istin ski da za me ni stu di­ra nje iz vor nih tek sto va fi lo zo fa, a to va ži na ro či to za Koplsto no vu Isto ri ju fi lo zo fi je, jer ona ni je uvek pro iz vod sa mo stal nog au to ro vog pro u ča va nja po je di nih fi lo zo fi ja ni ti pro iz la zi iz ta kvog spo ja. Ali, ia ko ni je stro go au­tor ski rad u stro go ne mač kom smi slu, već po ma lo i kom pi la ci ja raz li či tih stu di ja i pre gle da iz ogrom ne se kun dar ne li te ra tu re, ona ni je pro sta zbir ka ra zno rod nih iz vo ra i me đu sob no ne us kla đe ne gra đe. Na pro tiv, to je us pe­la kom pi la ci ja sa za vid nom do zom ko he ren ci je i utvr đe nim me ri li ma za va lo ri za ci ju iz vor nih i pre u ze tih sa dr ža ja. Je din stvo Koplsto no vog pri stu pa isto ri ji fi lo zo fi je osi gu ra no je nje go vim vla sti tim fi lo zof skim sta no viš tem o ko me au tor či ta o ci ma otvo re no po la že ra ču ne u uvod nom po gla vlju pr vog to ma. Koplston, na i me, ni jed nog tre nut ka ne skri va da svo ju isto ri ju fi lo zo­fi je pi še „sa ten den ci jom“ i „sa od re đe nog sta no viš ta“, već s pra vom sma tra da se isto ri čar fi lo zo fi je ne na la zi u teš ko ća ma za to što ima ne ko od re đe no sta no viš te o isto ri ji fi lo zo fi je, već pre sve ga za to što naj češ će ni je ka dar da to sta no viš te osve sti i pod vrg ne ga da ljoj te ma ti za ci ji.

Ova sa mo svest o neo p hod no sti pri ka zi va nja fi lo zo fi je s „od re đe nog sta­no viš ta“ re zul tat je He ge lo vog ra da na isto ri ji fi lo zo fi je, od no sno nje go vog pro miš lja nja uslo va na stan ka svo ga gle diš ta iz ta kvog spo ja. He gel je pr vi ja sno i ube dlji vo po ka zao da „isto ri ja ne kog pred me ta nu žno sto ji u naj teš­njoj ve zi sa pred sta vom ko ja se ima o nje mu. Pre ma toj pred sta vi od re đu je se već šta se sma tra va žnim i svr ho vi tim za njen pred met a od nje go vog od­no sa pre ma ono me što se de si lo za vi si iz bor da to sti ko je tre ba iz lo ži ti, na čin na ko ji ih tre ba shva ti ti i gle diš ta pod ko ja se one pod vo de“.3 U tom istom du hu otac Koplston ka že „ni je dan pra vi isto ri čar fi lo zo fi je ne mo že da pi še bez ne kog gle diš ta, ne kog sta no viš ta ako ni zbog če ga dru gog, on da za to što

3 G. W. F. He gel, Vor le sun gen über due Geschic hte der Phi lo sop hie, Bd. I, Frank furt a/M, 1982, S. 16 (srp sko hrv. pre vod, str. 5).

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE30

s la ko ćom po ve že u ko he rent nu ce li nu, ko ju iz nu tra ar ti ku li še je din stven pro blem ski lajt mo tiv: od nos Jed nog i Mnoš tva. On s pra vom sma tra taj od­nos za jed nu od sre diš nih te ma an tič ke fi lo zo fi je, a taj oso be ni ugao po­sma tra nja, ko ji se po vre me no pre po zna je i u ka sni jim to mo vi ma nje go vog pri ka za, pred sta vlja nje gov naj zna čaj ni ji do pri nos isto ri ji evrop ske fi lo zo fi je ka kva za po či nje pri ka zom grč ke mi sli kao po čet ka na še fi lo zo fi je.

Slobodan Žunjić

GRČ KA I RIM

PRED GO VOR

Upra vo sto ga što već po sto ji to li ko mno go isto ri ja fi lo zo fi je, či ni se da je neo p hod no ob jaš nje nje zaš to jed nu no vu isto ri ju fi lo zo fi je pri do da je mo tom io na ko znat nom bro ju. Moj mo tiv da na pi šem ovu knji gu, ko ja tre­ba da bu de pr vi tom sve o bu hvat ne isto ri je fi lo zo fi je, bio je, pre sve ga, taj da op skr bim ka to lič ke cr kve ne se mi na re de lom ko je će bi ti ma lo de talj­ni je i ob u hvat ni je od udž be ni ka ko ji su, ina če, u upo tre bi. Isto vre me no, že leo sam da snab dem se mi na re knji gom ko ja će da pri ka že lo gič ki raz voj i me đu sob nu po ve za nost fi lo zof skih si ste ma. Isti na, na en gle skom je zi ku po sto ji ne ko li ko pri stu pač nih de la ko ja, za raz li ku od na uč nih mo no gra fi­ja o ogra ni če nim te ma ma, isto ri ju fi lo zo fi je iz la žu isto vre me no i struč no i fi lo zof ski, ali sta no viš te sa ko jeg se u tim de li ma po la zi ve o ma se raz li ku je od sta no viš ta ovog pi sca, kao i od vr ste stu de na ta ko ji ma je na me nje na ova knji ga. Ka da se go vo ri o isto ri ji fi lo zo fi je, i sa mo spo mi nja nje „sta no viš ta“ mo že po ne kad u slu ša la ca da iza zo ve mrš te nje. Me đu tim, ni je dan pra vi isto ri čar ne mo že da pi še bez ne kog gle diš ta, bez ne kog sta no viš ta, ako ni zbog če ga dru gog, on da bar zbog to ga što mo ra da pri me nju je na če lo se­lek ci je pre ma ko jem će vr ši ti iz bor i po ve zi va ti či nje ni ce. Do du še, sva ki sa ve stan isto ri čar te ži će za tim da bu de što objek tiv ni ji i sto ga će iz be ga va ti sva ko is ku še nje ko je bi mo glo da ga na ve de na to da is kri vi či nje ni ce ne bi li se one uskla di le sa nje go vom una pred stvo re nom te o ri jom, od no sno, tru di će se da zbog te iste te o ri je ne iz o sta vi i one či nje ni ce ko je njoj ne go­vo re u pri log. Ali ako po ku ša da pi še isto ri ju bez ika kvog na če la se lek ci je, kao re zul tat do bi će sa mo či stu hro ni ku a ne stvar nu isto ri ju, či sto re đa nje do ga đa ja ili mne nja bez raz u me va nja ili ono ga što se zo ve mo tiv. Šta bi smo mi sli li o pi scu en gle ske isto ri je ko ji bi broj ha lji na kra lji ce Eli za be te (Eli za­beth) i po raz špan ske ar ma de sma trao za či nje ni ce jed na kog zna ča ja, i ko ji ne bi po ku šao da do ka že ka ko je doš lo do spo me nu tog špan skog pot hva ta, ko ji su ga do ga đa ji pro u zro ko va li i ka kve su bi le nje go ve po sle di ce? Šta vi še, isto ri ča re va vla sti ta shva ta nja nu žno mo ra ju da uti ču na iz bor i iz la ga nje

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE34

či nje ni ca ko je on kao isto ri čar fi lo zo fi je vr ši, od no sno mo ra li bi uti ca ti ma­kar na na čin nje go vog is ti ca nja od re đe nih či nje ni ca i aspe ka ta. Uzmi mo jed no sta van pri mer. Dvo ji ca isto ri ča ra an tič ke fi lo zo fi je mo gu da na pi šu jed na ko do bre stu di je o či nje ni ca ma, re ci mo, iz isto ri je pla to ni zma i no vo­pla to ni zma; ali ako je je dan od njih ube đen u to da je sva ki „tran scen den­ta li zam“ či sta glu post, dok dru gi ve ru je u re al nost tran scen den tal nog, on da se teš ko mo že za mi sli ti da će nji ho vo pri ka zi va nje tra di ci je pla to ni zma bi ti iden tič no. O mne nji ma pla to no va ca obo ji ca mo gu da pri po ve da ju objek­tiv no i sa ve sno. Ali pr vi će, naj ve ro vat ni je, sa svim ma lo is ta ći me ta fi zi ku no vo pla to no va ca bu du ći da on no vo pla to ni zam sma tra za ža lo stan za vr še­tak grč ke fi lo zo fi je i za po nov no pa da nje u „mi sti ci zam“ ili „ori jen ta li zam“, dok će onaj dru gi na gla ša va ti sin kre ti stič ki aspekt no vo pla to ni zma i nje gov zna čaj za hriš ćan sku mi sao. Ni je dan od njih ne će is kri vlja va ti či nje ni ce, fi lo zo fi ma ne će pri pi si va ti mne nja ko ja oni ne pri hva ta ju, ni ti će u dru­gi plan po ti ski va ti ne ka nji ho va uve re nja, a ta ko đe ne će za ne ma ri va ti ni hro no lo gi ju ni lo gič ku me đu za vi snost po je di nih uče nja. Pa ipak, upr kos sve mu, spo me nu ta dva pri ka za pla to ni zma i no vo pla to ni zma ja sno će se raz li ko va ti. Poš to stva ri ta ko sto je, ne ma raz lo ga da se us te žem od to ga što pi šem de lo iz isto ri je fi lo zo fi je sa sta no viš ta sho la stič kog fi lo zo fa∗. Bi lo bi ne ra zum no ne gi ra ti da u nje mu ima gre ša ka i po greš nih tu ma če nja zbog ne do volj nog zna nja. No, ja sma tram da sam te žio ka objek tiv no sti, a to što sam pi sao s od re đe nog sta no viš ta pred sta vlja vi še pred nost ne go ne do sta­tak. Pi sa nje sa sta no viš ta omo gu ću je, u naj go rem slu ča ju, da se dâ pri lič no ko he ren tan i smi slen pri kaz ono ga što bi, ina če, mo glo da bu de sa mo zbr ka ne ko he rent nih mne nja ko ja je go ra od sva kog pri po ve da nja.

Iz ovog što je re če no ja sno pro is ti če da ja ni sam pi sao ovu isto ri ju fi lo­zo fi je ni za struč nja ke ni za spe ci ja li ste, ne go za stu den te od re đe nog ti pa, od ko jih se ve ći na tek upo zna je s isto ri jom fi lo zo fi je i ko ji će nju iz u ča va ti upo re do sa si ste mat skom sho la stič kom fi lo zo fi jom, da kle, upo re do s onom fi lo zo fi jom ko joj ubu du će tre ba da po sve te naj ve ći deo svo je pa žnje. Ta kvim či ta o ci ma (me ni bi, na rav no, bi lo ve o ma dra go ako bi se mo ja knji ga po ka­za la ko ri snom i za dru ge či ta o ce) bi ma nje ko ri sti le uče ne i ori gi nal ne mo­no gra fi je od knji ge ko ja se iskre no na me nju je za udž be nik, ali ko ja ne kim stu den ti ma mo že da bu de i pod sti caj za iz u ča va nje ori gi nal nih fi lo zof skih tek sto va, kao i ko men ta ra i ras pra va o tim tek sto vi ma ko je su na pi sa li po zna­

∗ Sho la stič ko sta no viš te ov de ne tre ba shva ti ti u pe jo ra tivncm smi slu, već u smi slu sta no viš ta ško le sred njo ve kov ne fi lo zo fi je. (prim. prev.)

GRČKA I RIM 35

ti struč nja ci. Dok sam pi sao ovu knji gu tru dio sam se da to imam na umu, jer qui vult fi nem, vult eti am me dia∗. Sto ga, ako ne ki či ta o ci, ko ji do bro po­zna ju li te ra tu ru o an tič koj fi lo zo fi ji, bu du sklo ni da ovu ili onu ide ju iz mo je knji ge pre po zna ju kao ide ju ko ja je za sno va na na onom što su ka za li Džon Bar net (John Bur net) ili A. E. Tej lor (A. E. TayIor), a ne ku dru gu, opet, kao ide ju za sno va nu na onom što su re kli Kon stan tin Ri ter (Con stan tin Rit ter), Ver ner Je ger (Wer ner Ja e ger), Ju li us Štencl (Ju li us Sten zel) ili Preh ter (Karl Pra ec hter), ne ka mi do pu ste da ih pod se tim na to da sam i sam sve stan to ga i da se u ta kvim slu ča je vi ma ni sam ne kri tič ki i ne pro mi šI je no sla gao s onim što go vo re do tič ni na uč ni ci. Ori gi nal nost je, na rav no, po želj na ka da vo di ot kri va nju još ne po zna te isti ne, ali te ži ti ka ori gi nal no sti ra di ori gi nal no­sti ni je pra vi za da tak isto ri ča ra. Za to, bez ustru ča va nja, pri zna jem svoj dug onim lju di ma ko ji su pro ne li sla vu bri tan ske na u ke i na u ke sa Kon ti nen ta, lju di ma po put pro fe so ra Tej lo ra, ser Dej vi da Ro sa (Da vid Ross), Kon stan­ti na Ri te ra, Ver ne ra Je ge ra i dru gih. U stva ri, je dan od raz lo ga za pi sa nje ove knji ge bio je i taj što su ne ki pri ruč ni ci, ko je ko ri ste oni stu den ti za ko je pi šem, po kla nja li ma lo pa žnje re zul ta ti ma mo der nih spe ci ja li stič kih kri tič­kih pro u ča va nja. Što se me ne sa mog ti če, op tu žbu za ne do volj no ko riš će nje ta kvih iz vo ra oba veš te nja i ide ja sma trao bih znat no ra zlo žni jom osno vom za bes poš ted nu kri ti ku od op tu žbe da sam ih pre vi še ko ri stio.

Za hva lju jem se iz da va ču En ci klo pe di je Bri ta ni ke ko ji mi je do zvo­lio da ko ri stim di ja gra me iz član ka ser To ma sa Li tla Hi ta (Tho mas Lit tle He ath) o Pi ta go ri (Πυϑαγόρας), če tr na e sto iz da nje; pro fe so ru A. E. Tej­lo ru (i go spo di iz kom pa ni je Mek mi lan Ii mi tid) na ve li ko duš noj do zvo li da slo bod no ko ri stim nje go vu stu di ju o ide ja ma i bro je vi ma kod Pla to na (Πλάτων) [preštampano iz Um u fi lo zof skim is tra ži va nji ma (Mind in Phi lo­sop hi cal Stu di es); ser Dej vi du Ro su i go spo di iz Me tjuen kom pa ni je jer su mi lju ba zno do pu sti li da u knji gu uklju čim ta be lu mo ral nih vr li na ko ja je sa sta vlje na pre ma Ari sto te lo vim (Ἀριστοτέλης) de li ma [iz knji ge Ari sto tel (Ari sto tle), p. 203]; go spo di iz kom pa ni je Džordž Alen i An vin jer su mi do­zvo li li da iz en gle skog pre vo da Eti ke (Et hik) pr o fe so ra Ni ko la ja Hart ma na (Ni co lai Hart mann) na ve dem je dan ode ljak i upo tre bim je dan di ja gram za svoj rad; za hva lju jem istim iz da va či ma i dr Oska ru Le vi ju (Oscar Levy) za­to što sam na veo ne ko li ko pa su sa iz au to ri zo va nog en gle skog pre vo da Ni­če o vih (Ni etzsche) de la (ko ja ure đu je dr Le vi); go spo di iz kom pa ni je Čarls

∗ Ko ho će (kraj nju) svr hu (kraj), taj ho će i ono us put (sred stva). (prim. prev.)

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE36

Skrib ne ro vi si no vi (SAD) ko ji su mi do zvo li li da na ve dem deo Kle an to ve (Κλεάνϑης) „Him ne Zev su“ u pre vo du dr Džej msa Ada ma (Ja mes Adam) [iz Hik so ve (Hicks) knji ge Sto ik i epi ku re jac (Sto ic and Epi cu rean)]; pr o fe­so ru R. Dod su (E. R. Dodds) i iz da va ču S. P. C. K. jer su mi do zvo li li da upo tre bim pre vo de ko ji se na la ze u knji zi Iza bra ni od lom ci o no vo pla to ni­zmu (Se lect Pas sa ges Il lu stra ting Neo­Pla to nism, S. P. C. K. 1923)∗; i go spo di iz Mek mi lan kom pa ni je ko ji su mi do zvo li li da na ve dem ne ka me sta iz R. L. Netlši po ve (R. L. Net tles hip) knji ge Pre da va nja o Pla to no voj Dr ža vi (Lec­tu res on the Re pu blic of Pla to).

Na vo di iz de la pre so krat skih fi lo zo fa u knji zi da ti su pre ma pe tom iz­da nju Dil so ve (Di els) zbir ke Frag men ti pre so kra to va ca (Die Frag men te der Vor so kra ti ker), u tek stu su ozna če ni slo vom D. Ne ke frag men te sam pre veo sam, a osta le sam (uz lju ba znu do zvo lu go spo de iz kom pa ni je A. & C. Blek li mi tid) na vo dio pre ma Bar ne to vom pre vo du iz knji ge Ra na grč ka fi lo zo fi ja (Early Gre ek Phi lo sophy). Na slov te knji ge sam skra će no ozna ča vao sa E. G. P., dok sam Pal me ro vu (Pal mer) pre ra du Ce ler­Ne stle o vih Osno va isto ri je grč ke fi lo zo fi je (Zel ler­Ne stle – Ou tli nes of the Hi story of Gre ek Phi lo sophy) uglav nom na vo dio pod na zi vom Osno ve (Ou tli nes). Skra će ni ce za na slo ve Pla to no vih di ja lo ga i Ari sto te lo vih de la bi će do volj no či tlji ve već sa me po se bi; pu ni na slo vi osta lih de la, ko ji se na vo de skra će no, na la ze se u Pr vom do dat ku pri lo že nom na kra ju knji ge. U Tre ćem do dat ku sam pre po ru čio ne ko li ko knji ga. To sam uči nio, na pro sto, ra di prak tič nih po tre ba onih stu­de na ta za ko je sam pr ven stve no i pi sao ovu isto ri ju. Spo me nu tu ma lu li stu knji ga∗∗ ne udo sto ja vam na zi vom bi bli o gra fi ja iz pro stog raz lo ga što bi čak i pri bli žno pot pu na bi bli o gra fi ja (po seb no ako bi, kao što bi tre ba lo, ob u­hva ti la i vred ne član ke iz struč nih ča so pi sa) bi la ta ko ve li ka da bi bi lo sa­svim ne prak tič no uklju či va ti je u ovu knji gu. Bi bli o gra fi ju i pre gled iz vo ra stu den ti mo gu da po tra že, na pri mer, u knji zi Iber ve ga (Ue berweg) i Preh­te ra Fi lo zo fi ja u sta ri ni (Die Phi lo sop hie des Al ter tums).

∗ Svi na vo di u na šem pre vo du su po no vo pre ve de ni sa ori gi na la, osim u slu ča je vi­ma ka da je, bez iz me na, bi lo mo gu će is ko ri sti ti ne ki po sto je ći pre vod na naš je zik. Vla­sti ta ime na u na šem pre vo du tran skri bo va na su pre ma pra vi li ma ili prak si na šeg je zi ka. (prim. prev.)

∗∗ U na šem pre vo du ova li sta pri la go đe na je po tre ba ma či ta o ca srp sko hr vat skog je­zič kog pod ruč ja. (prim. prev.)

AU TO ROV PRED GO VOR ZA PRE RA ĐE NO IZ DA NJE∗

Za hva lju jem se poš to va nom isu sov cu T. Pej nu (T. Pa i ne), poš to va nom je zu i ti Dž. Vu dlo ku (J. Wo o dlock) i ko rek to ru iz da va ča Berns Outs i Voš­burn li mi tid na nji ho voj dra go ce noj po mo ći pri li kom is pra vlja nja štam par­skih i dru gih gre ša ka ko je su ru ži le pr vo iz da nje. Ta ko đe im se za hva lju jem i na su ge sti ja ma u po gle du po bolj ša nja in dek sa. U ovom iz da nju tekst je ne znat no pro ši ren, na pri mer na stra na ma 163–164, i za te do dat ke pot­pu no sno sim od go vor nost. To što je dru go iz da nje mo ra lo br zo da se iz da spre či lo me je da znat no iz me nim tekst knji ge.

∗ Ovaj pred go vor i au to ro vi do da ci dru gom iz da nju pre ve de ni su iz: Fre de rick Co ple­ston, A Hi story of Phi lo sophy, vol. I, Gre e ce and Ro me, New Re vi sed Edi tion. Ima ge Bo oks, 1962. (prim. red.)

PR VO PO GL A VLJE

UVOD

I. Zaš to iz u ča va ti isto ri ju fi lo zo fi je?

1. Ne kog ko uopšte ne po zna je isto ri ju teš ko da bi smo na zva li „obra zo­va nim“. Svi mi sma tra mo da bi sva ko od nas tre ba lo da zna neš to o isto ri­ji vla sti te ze mlje, nje nom po li tič kom, druš tve nom i eko nom skom raz vo ju, nje nim knji žev nim i umet nič kim ostva re nji ma. Sma tra mo, ta ko đe, da bi bi lo po želj no po zna va ti u ši rim okvi ri ma i evrop sku isto ri ju, pa čak, u od­re đe noj me ri, i isto ri ju sve ta. Ako se od ško lo va nog i obra zo va nog En gle za mo že oče ki va ti da zna neš to o Al fre du Ve li kom (Al fred the Gre at) i Eli za be­ti, o Krom ve lu (Crom well), Marl bo rou (Marl bo ro ugh), Nel so nu (Nel son), na je zdi Nor ma na, re for ma ci ji i in du strij skoj re vo lu ci ji, on da se či ni da bi isto ta ko tre ba lo da zna bar neš to o Ro dže ru Be ko nu (Ro ger Ba con), Dun­su Sko tu (Duns Sco tus), Hob su (Hob bes), Hju mu (Hu me), Džo nu Stju ar tu Mi lu (John Stu art Mill) i Her ber tu Spen se ru (Her bert Spen cer). Šta vi še, ako se od obra zo va nog čo ve ka oče ku je da ne bu de pot pu na ne zna li ca ka da je reč o Grč koj i Ri mu, ako bi on bio po sra mljen ka da bi mo rao da pri zna da ni­kad ni je čuo za So fo kla (Σοφοχλῆς) ili Ver gi li ja (Ver gi li us) i da niš ta ne zna o po če ci ma evrop ske kul tu re, on da se od nje ga isto ta ko mo že oče ki va ti da po neš to zna i o Pla to nu i Ari sto te lu, dvo ji ci mi sli la ca ko ji se ubra ja ju me đu naj ve će ko je je svet ika da imao, dvo ji ci ko ji su na vr hu evrop ske fi lo zo fi je. Kul tu ran čo vek zna će neš to o Dan teu (Dan te), Šek spi ru (Sha ke spe a re) i Ge­teu (Go et he), o Sv. Fra nji Asiš kom (Fran ci scus d’As si si) i Fra An đe li ku (An­ge li co), o Fri dri hu Ve li kom (Fri e drich der Gros se) i Na po le o nu I (Na po leon I). Zaš to, on da, od nje ga ne bi tre ba lo oče ki va ti da zna po neš to i o Sv. Av­gu sti nu (Au gu sti nus) i Sv. To mi Akvin skom (Tho mas Aqu i na tus), De kar tu (De scar tes) i Spi no zi (Spi no za), Kan tu (Kant) i He ge lu (He gel)? Ap surd no je su ge ri sa ti po tre bu za oba veš ta va njem o ve li kim osva ja či ma i ru ši te lji ma, a osta ti pot pu na ne zna li ca ka da je reč o ve li kim stva ra o ci ma, oni ma ko ji su

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE40

istin ski do pri ne li na šoj evrop skoj kul tu ri. Traj no na sle đe i bla go ni su nam osta vi li sa mo ve li ki sli ka ri i skulp to ri. Ve li ki mi sli o ci kao što su Pla ton i Ari sto tel, Sv. Av gu stin i Sv. To ma Akvin ski, ta ko đe su obo ga ti li Evro pu i nje nu kul tu ru. Za to, obra zo va nje uklju ču je i bar ne ka kvo po zna va nje raz­vo ja evrop ske fi lo zo fi je, jer mi sli o ci su, kao i umet ni ci i ge ne ra li, do pri ne li stva ra nju na šeg vre me na bi lo u po zi tiv nom bi lo u ne ga tiv nom smi slu.

Da nas ni ko ne će po mi sli ti da je či ta nje Šek spi ro vih de la ili po sma tra nje Mi ke lan đe lo vih (Mic he lan ge lo) skulp tu ra tra će nje vre me na, jer i ta knji žev­na de la i te skulp tu re ima ju po se bi vred nost ko ju ne uma nju je broj go di na pro te klih od smr ti nji ho vih tvo ra ca. Iz u ča va nje mi sli Pla to na, Ari sto te la ili Sv. Av gu sti na tre ba lo bi da se sma tra za još ma nje gu blje nje vre me na, jer nji ho va du hov na ostva re nja je su po seb na do stig nu ća ljud skog du ha. Mno gi umet ni ci ži ve li su i sli ka li po sle Ru ben sa (Ru bens), ali to ne uma nju je vred­nost Ru ben so vog de la; mno gi mi sli o ci su fi lo zo fi ra li po sle Pla to na, ali ti me ni je uniš te na le po ta Pla to no ve fi lo zo fi je i in te res ko ji ona po bu đu je.

Ako je po želj no da svi kul tur ni lju di zna ju po neš to o isto ri ji fi lo zof ske mi sli, ono li ko ko li ko im to do zvo lja va stal no za ni ma nje, in te re so va nje i po­tre ba za spe ci ja li za ci jom, ko li ko li je tek ovo zna nje po želj no ka da je reč o svi ma oni ma ko ji iz u ča va ju fi lo zo fi ju zbog svo je pro fe si je. Pri tom, po seb no mi slim na stu den te sho la stič ke fi lo zo fi je ko ji ovu fi lo zo fi ju pro u ča va ju kao phi lo sop hia pe ren nis. To da je o na več na fi lo zo fi ja, ja uopšte ne že lim da ospo rim. Pa ipak, ona ni je pa la iz ne ba, već je iz ra sla iz pr oš lo sti. Ako istin­ski že li mo da oce ni mo de lo Sv. To me Akvin skog, Sv. Bo na ven tu re (Bo na­ven tu ra) ili Dun sa Sko ta, on da tre ba da zna mo neš to i o Pla to nu, Ari sto te lu i Sv. Av gu sti nu. Ako po sto ji phi lo sop hia pe ren nis, on da se mo že oče ki va ti da će ne ka nje na na če la da de lu ju čak i na da naš nje umo ve, ko ji su, na pr vi po gled, uda lje ni od Sv. To me Akvin skog. Čak i ako ni je ta ko, bi lo bi in­struk tiv no po gle da ti ka kve po sle di ce pr o is ti ču iz nji ho vih la žnih pre mi sa i po greš nih na če la. Isto ta ko, ni poš to ne tre ba da se odo bri prak sa osu đi va nja mi sli la ca či ji stav i zna če nje ni su shva će ni ili sa gle da ni u nji ho vim isto rij­skim okol no sti ma, kao što ta ko đe tre ba ima ti na umu da pri me na isti ni tih na če la na sve sfe re fi lo zo fi je si gur no ni je za vr še na u sred njem ve ku, pa se la ko mo že do go di ti da mi mo ra mo po neš to da na u či mo i od mo der nih mi­sli la ca, na pri mer, iz pod ruč ja te o ri je este ti ke ili pri rod njač ke fi lo zo fi je.

2. Za raz li či te fi lo zof ske si ste me pr oš lo sti mo žda se mo že re ći da su sa mo pu ki an ti kvi te ti; da se isto ri ja fi lo zo fi je sa sto ji od „opo vrg nu tih i du­

GRČKA I RIM 41

hov no iz u mr lih si ste ma, poš to je sva ki od njih usmr tio i sa hra nio dru gi“1. Zar Kant ni je ob ja snio da me ta fi zi ka „dr ži ljud ski ra zum u na pe to sti sa na da ma ko je ni ka da ne ble de, ali se ni ka da i ne is pu nja va ju“, i „dok sva ka dru ga na u ka ne pre kid no kre će na pred“, u me ta fi zi ci lju di se „po sto ja no vr te oko istog me sta, ne od la ze ći ni ko rak da lje“2? Pla to ni zam, ari sto te li­zam, sho la sti ci zam, kar te zi ja ni zam, kan ti zam, he ge li ja ni zam – svi ti du­hov ni prav ci ima li su svo je pe ri o de po pu lar no sti i svi su bi li do ve de ni u sum nju: evrop ska mi sao „mo že se pred sta vi ti kao no si lja me ta fi zič kih si ste ma, na puš te nih i ne po mi re nih“3. Zaš to da se iz u ča va za sta re la gra đa iz pre dvor ja isto ri je?

Čak i da su sve fi lo zo fi je iz proš lo sti bi le do ve de ne u sum nju (što je oče vid no), šta vi še, čak da su bi le i opo vrg nu te (a to ni ka ko ni je isto), ipak i da lje osta je isti na da su „greš ke uvek po uč ne“4, na rav no, ako se pret po sta vi da je fi lo zo fi ja kao na u ka mo gu ća i da po se bi ni je sa mo ma­gla i dim. Uzmi mo je dan pri mer iz sred njo ve kov ne fi lo zo fi je. Za ključ ci do ko jih je, sa jed ne stra ne, do veo pre te ra ni re a li zam a, sa dru ge, no mi­na li zam po ka zu ju da re še nje pro ble ma uni ver za li ja tre ba tra ži ti ne gde na sre di ni iz me đu te dve kraj no sti. Isto ri ja ovog pro ble ma slu ži, da kle, kao eks pe ri men ta lan do kaz te ze ko ju je za stu pa la sho la sti ka. Osim to ga, či nje ni ca da se ap so lut ni ide a li zam po ka zao ne spo sob nim da dâ bi lo ka­kvo ade kvat no ob jaš nje nje ko nač nih ja sta va bi la bi do volj na da sva kog od vra ti sa mo ni stič ke sta ze. In si sti ra nje mo der ne fi lo zo fi je na te o ri ji sa­zna nja, i na re la ci ji su bjekt­objekt, ja sno bi u sva kom slu ča ju po ka za lo, upr kos svim eks tra va gan ci ja ma do ko jih je do ve lo, da su bjekt ne mo že da bu de sve den na objekt kao što i objekt ne mo že da se sve de na su bjekt, dok bi nas mark si zam, bez ob zi ra na svo je osnov ne greš ke, na u čio da ne za ne ma ru je mo uti caj oru đa, teh ni ke i čo ve ko vog eko nom skog ži vo ta na vi še sfe re ljud ske kul tu re. Ono me ko ne že li da osta ne na ono me što je na u čio o da tom si ste mu fi lo zo fi je, ne go te ži ka to me da, ta ko re ći, fi lo zo­fi ra ab ovo, neo p hod no je da iz u ča va isto ri ju fi lo zo fi je, jer bi se, ina če,

1 G.V. F. He gel, Isto ri ja fi lo zo fi je, „Kul tu ra“, Be o grad 1962, I knj., str. 22. Pre veo dr Ni ko la M. Po po vić.

2 Kant, Prol., S. 113, u: I. Kants Wer ke in zehn Ban den, Bd. 5, hrsg. W. Wei sche del, Darm stadt, 1983.

3 A. N. Whi te he ad, Pro cess and Re a lity, p. 18. (Ovaj ci tat ni smo mo gli da nađe mo u na šem pre vo du. /prim. prev./)

4 N. Hart mann. Et hik, I. S. 19. Wal ter de Gruyter, Ber lin, 1957.

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE42

iz lo žio opa sno sti da za pad ne u sle pe ale je i po no vi po greš ke pret hod ni­ka, od ko jih bi ga, mo žda, mo glo sa ču va ti ozbilj no pro u ča va nje mi sli iz proš lo sti.

3. Isti na, iz u ča va nje isto ri je fi lo zo fi je mo že da do ve de do skep tič kog sta va, ali mo ra se pri me ti ti da či nje ni ca ni za nja si ste ma jed nog za dru gim ne do ka zu je da je bi lo ko ja fi lo zo fi ja po greš na. Ako X do vo di u sum nju po­zi ci ju Y i na puš ta je, to po se bi ne do ka zu je da je po zi ci ja Y neo dr ži va, jer X mo že neo sno va no da je na pu sti, kao što mo že da usvo ji i la žne pre mi se či je raz vi ja nje je uslo vi lo od la zak sa po zi ci je fi lo zo fi je Y.

Svet je vi deo mno go re li gi ja – bu di zam, hin du i zam, za ratustri­zam, hriš ćan stvo, mu ha me dan stvo itd., ali to ne do ka zu je da hriš ćan­stvo ni je isti ni ta re li gi ja. Da bi se ta ko neš to do ka za lo, bi lo bi nu žno pot pu no po bi ti hriš ćan sku apo lo ge ti ku. Ali kao što je ap surd no re ći da je po sto ja nje mnoš tva re li gi ja ip so fac to opo vr glo pre ten zi ju sva ke po je di ne re li gi je da bu de isti ni ta re li gi ja, ta ko je ap surd no ka za ti i da je sme nji va nje fi lo zo fi ja ip so fac to po ka za lo da ne ma i da ne mo že bi ti isti­ni te fi lo zo fi je. [O vom opa skom ne mi sli mo da ka že mo da, osim u hriš­ćan stvu, u dru gim re li gi ja ma ne ma ni ka kve isti ne ili vred no sti. Osim to ga, po sto ji ve li ka raz li ka iz me đu isti ni te re li gi je (ot kro ve nja) i isti ni te fi lo zo fi je, bu du ći da je pr va, kao ot kri ve na, nu žno isti ni ta u svo joj ce li­ni, u sve mu što je ot kri ve no, dok isti ni ta fi lo zo fi ja mo že da bu de isti ni ta u svo jim glav nim cr ta ma i na če li ma, a da ni kad ne do stig ne pot pu nost. Fi lo zo fi ja, kao de lo ljud skog du ha a ne ot kro ve nje Bo ga, ra ste i raz vi­ja se: no vi vi di ci mo gu da se otvo re iz na la že njem ne kih no vih pri la za no vim pro ble mi ma, no vo ot kri ve nim či nje ni ca ma, no vim si tu a ci ja ma itd. Ter min „isti ni ta fi lo zo fi ja“ ili phi lo sop hia pe ren nis ne ozna ča va sta­tič ki i pot pun skup na če la i nji ho vih pri me na na ko ji ne de lu ju raz voj ili pro me ne.]

II. Pri­ro­da­isto­ri­je­fi­lo­zo­fi­je

1. Isto ri ja fi lo zo fi je si gur no ni je sa mo hr pa mne nja, pri po ve da nja o izo­lo va nim pred me ti ma mi sli ko ji me đu sob no ne ma ju ni ka kve ve ze. Ako se isto ri ja fi lo zo fi je raz ma tra kao „na bra ja nje raz li či tih mne nja“, i ako se sva ta mne nja sma tra ju za pod jed na ko vred na ili za bez vred na, on da isto ri­ja fi lo zo fi je po sta je „jed na su viš na i do sad na na u ka, ili, ako ho će te, jed no

PR VI DEO

PRE SO KRAT SKA FI LO ZO FI JA

DRU GO PO GL A VLJE

KO LEV KA ZA PAD NE MI SLI – JO NI JA

Rod no me sto grč ke fi lo zo fi je bi la je oba la Ma le Azi je, a pr vi grč ki fi lo­zo fi bi li su Jo nja ni. Dok se Grč ka, zbog in va zi je Do ra na ko ji su u XI ve ku sta re ere pre pla vi li sta ru egej sku kul tu ru, na la zi la u sta nju pri lič nog ha o sa i var var stva, Jo ni ja je sa ču va la duh sta ri je ci vi li za ci je13 do tič nog tla. Jon­skom sve tu pri pa dao je i Ho mer (Ὅμηρος), bez ob zi ra na to što je svo je epo ve na pi sao pod pa tro na tom no ve ahaj ske ari sto kra ti je. Me đu tim, Ho­me ro vi epo vi ne mo gu se sma tra ti za fi lo zof ska de la (ia ko su oni, na rav no, ve o ma zna čaj ni zbog ot kri va nja od re đe nih slo je va grč kog shva ta nja sve ta i na či na ži vo ta, a nji hov vas pit ni uti caj na Gr ke iz ka sni jih vre me na ne bi smeo da se pot ce ni), jer izo lo va ne fi lo zof ske ide je, ko je na la zi mo u ovim epo vi ma, ve o ma su da le ko od si ste ma tič no sti [ma nje su si ste ma tič ne ne go one u epo vi ma He si o da (Ἡσίοδος), ep skog pe sni ka kop ne ne Grč ke, ko ji iz la že svo je pe si mi stič ko shva ta nje isto ri je, svo je ube đe nje u vla da vi nu za­ko na u ži vo tinj skom sve tu i svo ju mo ral nu oda nost prav di me đu lju di ma]. Ipak, zna čaj no je to da i naj ve ći grč ki pe snik i pr vi po če ci si ste mat ske fi lo­zo fi je pri pa da ju Jo ni ji. Ali te dve ve li ke jon ske tvo re vi ne, Ho me ro vi epo vi i jon ska ko smo lo gi ja, ne ja vlja ju se, na pro sto, jed na za dru gom. Bez ob zi ra na to ka kvo gle diš te ima li o au tor stvu, kom po zi ci ji, da tu mu ili da tu mi ma na stan ka Ho me ro vih epo va, ja sno je bar to da druš tvo ko je oni pri ka zu ju ni je druš tvo iz pe ri o da jon ske ko smo lo gi je, već druš tvo ko je pri pa da znat­no pri mi tiv ni jem do bu. Slič no to me, druš tvo ko je sli ka He siod, mla đi od „dvo ji ce“ ve li kih ep skih pe sni ka, da le ko je od druš tva grč kog po li sa, od

13 „U Jo ni ji je na sta la no va grč ka ci vi li za ci ja: Jo ni ja, u ko joj su sta ra egej ska krv i duh naj ve ćim de lom pre ži ve li, pod u či la je no vu Grč ku, da ro va la joj ko van no vac i slo va, umet­nost i pe sniš tvo, i bro da re, po ti sku ju ći Fe ni ča ne i ši re ći svo ju no vu kul tu ru do ono ga što se u to vre me sma tra lo kra jem sve ta.“ Hall, An ci ent Hi story of the Ne ar East, p. 79.

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE54

onog druš tva ko je je na sta lo na kon slo ma mo ći ple men ske ari sto kra ti je, od no sno, na kon onog slo ma ko ji je omo gu ćio slo bo dan rast grad skog ži­vo ta u kop ne noj Grč koj. Grč ka fi lo zo fi ja ni je iz ra sla u uslo vi ma he roj skog ži vo ta na sli ka nog u Ili ja di, ni ti u onim uslo vi ma ka da je go spo da ri lo ze­mljiš no plem stvo pri ka za no u He si o do vim epo vi ma. Ra na grč ka fi lo zo fi ja, ia ko po pri ro di de lo po je di na ca, bi la je, ta ko đe, i tvo re vi na gra da­dr ža ve. Ona je, u od re đe noj me ri, od sli ka va la vla da vi nu za ko na i shva ta nje za ko­na ko ji su pre so kra tov ci u svo jim ko smo lo gi ja ma pro ši ri li, na či tav uni­ver zum. Za to u od re đe nom smi slu po sto ji kon ti nu i tet iz me đu ra ne jon ske ko smo lo gi je i ho mer skog shva ta nja vr hov nog za ko na, sud bi ne ili vo lje ko ja upra vlja bo go vi ma i lju di ma, he si od ske sli ke sve ta i pe sni ko vih mo ral nih zah te va. Ka da su ure di li druš tve ni ži vot, lju di su mo gli da se okre nu ra ci­o nal nom raz miš lja nju, a u pe ri o du de tinj stva fi lo zo fi je nji ho vu pa žnju je, pre sve ga, za o ku plja la pri ro da kao ce li na. Sa psi ho loš kog sta no viš ta, to bi se mo glo je di no i oče ki va ti.

Da kle, ia ko je ne po bit no da je grč ka fi lo zo fi ja na sta la u na ro du či ja ci vi li za ci ja po ti če iz pre i sto rij skih vre me na, ono što na zi va mo ra nom grč­kom fi lo zo fi jom je ste „ra no“ sa mo u od no su na po to nju grč ku fi lo zo fi ju i pro cvat grč ke mi sli i kul tu re na Kop nu. Me đu tim, ka da je reč o pret hod nim ve ko vi ma raz vo ja grč kog na ro da, ona mo že da se sma tra pre plo dom zre le ci vi li za ci je, plo dom ko ji, s jed ne stra ne, obe le ža va kraj jon ske bli sta vo sti a, s dru ge, na ja vlju je sjaj he len ske, po seb no atin ske kul tu re.14

Mi smo ra nu grč ku fi lo zof sku mi sao pred sta vi li kao za vrš nu tvo re vi nu drev ne jon ske ci vi li za ci je. Me đu tim, mo ra mo se pri se ti ti da je Jo ni ja bi la, ta ko re ći, me sto su sre ta Za pa da i Is to ka, pa se mo že po sta vi ti pi ta nje da li je grč ka fi lo zo fi ja na sta la pod uti ca jem Is to ka, da li je ona, na pri mer, pre­ne ta iz Va vi lo na ili Egip ta. Ne ki su za stu pa li ta kvo gle diš te, ali je ono mo­ra lo da bu de na puš te no. Grč ki fi lo zo fi i pi sci ne zna ju niš ta o to me – čak ni He ro dot (Ἡρόδοτος), ko ji je to li ko ne str pljiv da iz lo ži svo ju omi lje nu te o ri ju o egi pat skom po re klu grč ke re li gi je i ci vi li za ci je. Te o ri ja o is toč nom po re klu uglav nom po ti če od alek san drij skih pi sa ca, od ko jih su je pre u ze li hriš ćan ski apo lo ge ti. Na pri mer, Egip ća ni iz he le ni stič kog pe ri o da tu ma či li su svo je mi to ve pre ma ide ja ma grč ke fi lo zo fi je, da bi po tom tvr di li da su

14 Za ono što Ju li us Štencl na zi va Vort he o re tische Me taphysi k cf. Zel ler, Ou tli nes, Uvod, odelj ci 5–6; Bur net, E. G. P., Uvod; Ue ber weg­Pra ec hter, SS, 28–31; Ja e ger, Pa i de ia; Sten zel, Me taphysi k des Al ter tums, I, SS. 14 sq., etc.

GRČKA I RIM 55

nji ho vi mi to vi bi li iz vor grč ke fi lo zo fi je. Me đu tim, to tu ma če nje je ste sa mo je dan pri mer ale go ri zo va nja ko je su či ni li Alek san drin ci; ono ne ma niš ta objek tiv ni ju vred nost od miš lje nja Je vre ja da je Pla ton svo ju mu drost cr pio iz Sta rog za ve ta. Na rav no, bi lo bi ve o ma teš ko ob ja sni ti ka ko je egi pat ska mi sao mo gla da bu de pre ne ta Gr ci ma (mi i ne oče ku je mo da su tr gov ci bi li ti ko ji su pre no si li fi lo zof ske ide je), ali, kao što je to Bar net pri me tio, is tra ži va ti da li su fi lo zof ske ide je ovog ili onog is toč nog na ro da mo gle da bu du pre ne te Gr ci ma prak tič no zna či gu bi ti vre me, uko I i ko se pret hod no ne utvr di da li je do ti čan na rod za i sta imao fi lo zo fi ju.15 Ni ka da ni je do ka­za no da su Egip ća ni ima li fi lo zo fi ju ko ju bi mo gli pre ne ti, dok je neo dr ži va pret po stav ka da je grč ka fi lo zo fi ja doš la iz In di je ili iz Ki ne.16

Po sto ji još jed no sta no viš te ko je tre ba raz mo tri ti. Grč ka fi lo zo fi ja je bi la pri sno po ve za na sa ma te ma ti kom, pa se tvr di lo da su Gr ci svo ju ma­te ma ti ku pre u ze li od Egip ća na, a astro no mi ju od Va vi lo na ca. Vi še je ne go ve ro vat no da je ma te ma ti ka u Gr ka pre tr pe la uti caj Egip ta a astro no mi ja uti caj Va vi lo na, i to zbog to ga što su grč ka na u ka i fi lo zo fi ja po če le da se raz vi ja ju upra vo u onom pod ruč ju gde bi se mo gla oče ki va ti raz me na s Is to kom. Taj is kaz ne tre ba br ka ti s is ka zom da Gr ci na uč nu ma te ma ti­ku iz vo de iz Egip ta, a svo ju astro no mi ju iz Va vi lo na. Da osta vi mo de talj ne ar gu men te po stra ni, ne ka bu de do volj no to što će mo uka za ti da su ma te­ma ti ku Egip ća na sa či nja va li em pi rij ski, gru bi i br zi me to di za po sti za nje prak tič nih re zul ta ta. Da kle, ge o me tri ja Egip ća na se, uglav nom, sa sto ja la od prak tič nih me to da za po nov no ome đa va nje po lja po sle iz li va nja re ke Nil. Na uč nu ge o me tri ju ni su raz vi li Egip ća ni, nju su raz vi li Gr ci. Slič no to me, i Va vi lon ci su astro nom ska pro u ča va nja iz vo di li ra di pro ri ca nja. Ta astro no­mi ja je, uglav nom, bi la astro lo gi ja. Me đu tim, u Gr ka ona je po sta la na uč na di sci pli na. Za to, čak i ako do pu sti mo da su prak tič na ze mljo mer ska ma te­ma ti ka Egip ća na i astro nom ska po sma tra nja va vi lon skih astro lo ga uti ca li na Gr ke i obez be di li im pri prem nu gra đu, to uopšte ni je bi lo na uš trb ori­gi nal no sti grč kog du ha. Na u ka i miš lje nje, neš to sa svim raz li či to od či sto prak tič nog pro ra ču na va nja i astro loš kih po u ka, bi le su de lo tog du ha i ne du gu ju niš ta Egip ća ni ma ni ti Va vi lon ci ma.

15 E. G. P., pp. 17–18.16 „U VI ve ku sta re ere ja vlja se u Grč koj je dan od iz u zet nih fe no me na ljud ske kul tu­

re. Mi let ska ško la za po či nje na uč na is tra ži va nja, a osnov ni prav ci usta no vlje ni na sa mom nje nom po čet ku odr ža va ju se to kom ge ne ra ci ja i ve ko va.“ Au re lio Co vot ti, I pre soc ra ti ci, p. 31 (Na po li, 1934).

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE56

Gr ci se, na i me, bes po go vor no po ja vlju ju kao pr vo bit ni mi sli o ci i na­uč ni ci Evro pe.17 Oni su, pr vi, tra ga li za zna njem ra di nje ga sa mog, i te ži li su ka sa zna nju u na uč nom, slo bod nom i bes pre dra sud nom du hu. Šta vi še, zbog ka rak te ra grč ke re li gi je, oni ni su ima li ni ka kvu kla su sveš te ni ka ko ja bi svo jim ja kim tra di ci ja ma i svo jim vla sti tim uče nji ma, tvr do gla vo odr ža­va nim i do stup nim sa mo ma lom bro ju po je di na ca, mo gla da ome te raz­voj slo bod ne na u ke. U svo joj isto ri ji fi lo zo fi je He gel pri lič no br zo od ba cu je in dij sku fi lo zo fi ju, a kao raz log na vo di da se ona ne raz li ku je od in dij ske re li gi je. Do puš ta ju ći da u njoj ima fi lo zof skih shva ta nja, on tvr di da ona ne­ma ju for mu mi sli. Ona su iz ra že na u po et skoj i sim bo lič koj for mi, pa im je, slič no re li gi ji, prak tič na svr ha oslo ba đa nje lju di od ži vot nih ob ma na i ne­sre ća pre ča ne go po sti za nje zna nja ra di sa mog zna nja. Ne sa gla ša va ju ći se u pot pu no sti sa He ge lo vim shva ta njem in dij ske mi sli (ko ja je od He ge lo vog vre me na znat no ja sni je pri ka za na za pad nom sve tu i u svo jim či sto fi lo zof­skim aspek ti ma), sa njim se mo že mo slo ži ti u to me da je grč ka fi lo zo fi ja od po čet ka bi la miš lje nje ko je je stre mi lo pre ma du hu slo bod ne na u ke. Ona je, mo žda, po ne kad te ži la ka to me da pre u zme me sto re li gi je, i sa sta no viš ta ve re i sa sta no viš ta po na ša nja. Ali to se de ša va lo zbog ne do volj no sti grč ke re li gi je, a ne zbog ne kog mi to loš kog ili mi stič kog ka rak te ra grč ke fi lo zo fi­je. [Ni ko i ne po miš lja, na rav no, na to da uma nji me sto i funk ci ju „mi ta“ u grč koj mi sli, a još ma nje ten den ci ju fi lo zo fi je da u od re đe nim vre me ni ma pre đe u re li gi ju, kao što je slu čaj sa Plo ti nom. Do i sta, ka da je reč o mi to vi­ma, „u ra ni jim ko smo lo gi ja ma grč kih fi zi ča ra∗ mit ski i ra ci o nal ni ele men ti se me đu sob no pro ži ma ju u jed nom još ne raz lu če nom je din stvu“. Ta ko go­vo ri pro fe sor Ver ner Je ger u knji zi Ari sto tel, osno ve isto ri je nje go vog raz vo ja (Ari sto tle, Fun da men tals of the Hi story of His De ve lop ment, p. 377)].

Pro fe sor Ce ler (Zel ler) na gla ša va ne pri stra snost Gr ka pre ma sve tu ko ji ih je okru ži vao, što im je, u spo ju sa nji ho vim smi slom za re al nost i nji ho­vom sna gom ap stra ho va nja, „ve o ma ra no omo gu ći lo da svo je re li gi o zne ide je sa gle da ju kao ono što su, za pra vo, i bi le – tvo re vi ne umet nič ke uo bra­

17 Kao što is ti če dr Preh ter (S. 27), „re li gi o zne pred sta ve Ori jen ta, čak i ako su ih Gr­ci pre u ze li, ne bi bi le do volj ne da ob ja sne ono što je svoj stve no grč koj fi lo zo fi ji – slo bod no umo va nje o suš ti ni stva ri“. Či ni se da in dij ska fi lo zo fi ja u pra vom smi slu ni je sta ri ja od grč ke.

∗ φυσιϰοί grč. ne fi zi ča ri pri rod nja ci u mo der nom smi slu, već oni ko ji is pi tu ju bit grč ki shva će ne physis, tj. pr vi grč ki fi lo zo fi. (prim. prev.)

DODACI

PRVI DODATAK

NEKE SKRAĆENICE KOJE SE KORISTE U OVOM TOMU

AËTIUS. Collectio placitorum (philosophorum)ALBINUS. Didasc. (Didascalicus)AMMIANUS MARCELLINUS. Rerum gest. (Rerum gestarum libri 18)AUGUSTINUS. Contra Acad. (Contra Academicos)

C. D. (De Civitate Dei)BURNET. E. G. P. (Rana grčka filozofija)

G. P. I. (Grčka filozofija, deo I, Od Talesa do Platona)CAPITOLINUS, JULIUS. Vit. M. Ant. (Vita Marci Antonini Pii)CHALCIDIUS. In. Tim. (Komentari Platonovog Timaja)CICERO. Acad. Prior. (Academica Priora)

Acad. Post. (Academica Posteriora) Ad Att. (Pisma Atiku) De Div. (De Divinatione) De Fin. (De Finibus) De Nat. D. (De Natura Deorum) De Off. (De Officiis) De Orat. (De Oratore) De Senect. (De Senectute) Somn. Scip. (Somnium Scipionis) Tusc. (Tusculanae Disputationes)

CLEMENS ALEXANDRINUS. Protrep. (Protrepticus) Strom. (Stromata)

DAMASCIUS. Dubit. (Dubitationes et solutiones de primis principiis)DIOGENES LAËRTIUS. Životi filozofaEPICTETUS. Disc. (Discourses)

Ench. (Encheiridion)EUDEMUS. Phys. (Fizika, od koje su ostali samo fragmenti)

DUGI DODATAK

BELEŠKA O IZVORIMA

Zato što, s jedne strane, mnogi filozofi uopšte nisu ostavili pisana dela, i zato što su, s druge strane, izgubljena dela mnogih filozofa koji su pisali, mi se često, u svrhu obaveštavanja o razvoju grčke filozofije, moramo oslo­niti na svedočanstva poznijih pisaca.

Glavni izvor saznanja o presokratskoj filozofiji u antičkom svetu bio je Teofrastov spis pod naslovom Mnenja fizičara (Φυσιϰῶν δόξαι), delo koje mi, na nesreću, posedujemo samo u fragmentima. To Teofrastovo delo je bilo osnova raznih drugih kompilacija, epitoma ili „doksografije“; u nekima od njih mnenja filozofa su bila raspoređena po temama, dok su u drugima bila izložena pod imenima odgovarajućih filozofa. U prvu vrstu spadaju Stara mnenja (Vetusta Placita), koja je ostavio jedan nepoznati učenik Posejdonija u prvoj polovini I veka naše ere. Mi ni taj spis ne posedujemo, ali da je on postojao, i da se zasnivao na Teofrastovom delu, dokazao je Dils. Vetusta Placita su bila glavni izvor takozvanih Aetijevih Mnenja (Aëtii Placita ili Συναγωγὴ τῶν Ἀρεσϰόντων)∗, koja potiču iz vremena oko 100. godine naše ere. Aetijev spis je, opet, bio osnova za Pseudo­Plutarhov (Ψεῦδο­Πλούταρχος) spis Placita Philosophorum (Mnenja filozofa), kom­pi liran iz više izvora oko 150. g. naše ere, kao i za doksografske ekscerpte Jovana Stobeja (Ιωάννης Στοβαῖος V vek naše ere) u prvoj knjizi njegovih Ekloga ( Ἐϰλογῶν ἁποφϑεγηάτων ὑποϑηϰῶν). Ova dva poslednja spisa predstavljaju najznačajnije sačuvane doksografske kompilacije; posle Dilsovih istraživanja postalo je očevidno da je glavni i krajnji izvor obadva spisa bio Teofrastov rad∗∗, koji je, u krajnjoj liniji, bio i glavni, mada ne jedini izvor za prvu knjigu Hipolitovih ( Ἱππόλιτος) Pobijanja svih jeresi

∗ Gr. Zbirka (mnenja)­istaknutih (filozofa). (prim. prev.)∗∗ Dils je uporedno objavio ova dva spisa u knjizi pod naslovom Doxographi Graeci

(Berlin, 1879). (prim. prev.)

GRČKA I RIM 589

(Αἱρέσεων ἔλεγχος) u kojima je sadržaj dat prema imenima filozofa o kojima je reč, kao i za fragmente, pogrešno pripisivane Plutarhu, koji se navode u Eusebijevoj Jevanđelskoj pripremi (Προπαρασϰευή εὐαγγελιϰή).

Dalja obaveštenja o shvatanjima grčkih filozofa pružaju nam dela kao što su Noći Atike (Noctes Atticae) Aula Gelija (oko 150. godine naše ere), spisi filozofa poput Plutarha, Cicerona i Seksta Empirika, kao i radovi hri­šćanskih otaca i ranih hrišćanskih pisaca. (Međutim, prilikom korišćenja takvih istorijskih izvora moramo biti veoma oprezni, jer je, na primer, Ci­ceron svoja znanja o ranim grčkim filozofima crpao iz posrednih izvora, dok je Sekst Empirik uglavnom bio zainteresovan da potkrepi svoje vlastito skeptičko stanovište, pa je zbog toga obraćao pažnju, pre svega, na proti­vrečna mnenja dogmatičkih filozofa. Kada je reč o Aristotelovim svedo­čanstvima o mišljenjima njegovih prethodnika, mi ne smemo zaboraviti da je Aristotel bio sklon tome da ranije filozofe razmatra sa stanovišta vla­stitog sistema i da u njima vidi pripremne radove za svoja sopstvena dosti­gnuća. Njegov stav je u tom pogledu znatnim delom bio opravdan, ali to istovremeno znači da se on nije uvek brinuo da dâ ono što bismo mi danas smatrali za potpuno objektivan i naučan prikaz toka filozofske misli.) Ko­mentari dela istaknutih filozofa koje su pisali stari pisci takođe su prilično značajni, na primer, Simplikijev komentar Aristotelove Fizike.

Najznačajniji sačuvan spis o životima filozofa jeste spis Diogena Laer­tija (III vek naše ere). To delo je kompilacija materijala preuzetog iz raznih izvora i veoma je neujednačene vrednosti; veći deo biografskog materijala je anegdotskog i legendarnog karaktera i stoga je bez vrednosti; Laertije je uključio u svoje delo i „čudesne priče“ i različite, ponekad protivrečne, izveštaje koje je prikupio od prethodnih pisaca i kompilatora. S druge stra­ne, bilo bi veoma pogrešno ako bismo dopustili da nenaučni karakter tog dela potpuno pomrači njegov značaj i stvarnu vrednost. U Diogenovom delu značajna su naročito upućivanja na spise filozofa; priličan broj drago­cenih obaveštenja o mnenjima i životima grčkih filozofa dugujemo upravo Diogenovim životopisima. Prilikom procenjivanja istorijske vrednosti Di­ogenovih iskaza očigledno je nužno poznavati (koliko je to uopšte moguće) odgovarajući izvor na koji se on oslanja u datoj prilici, a stručnjaci su ulo­žili ne malo mukotrpnog i plodonosnog rada da bi došli do takvih znanja.

Najznačajniji izvor za utvrđivanje hronologije grčkih filozofa jeste Apolodorova (Ἀπολλόδωρος) (Hronika) Chronica, čiji se prvi deo zasniva na (Hronografiji) Chronographia Eratostena ( Ἐρατοσϑένης) iz Kirene (III

TREĆI DODATAK

LITERATURA∗

I. Istorije grčke filozofije

Aleksandrov i dr. Istorija filozofije (I tom), Beograd 1948.Bazala, A., Povjest filozofije, I–II, Zagreb, 1906–1909 (1988).Bošnjak, B., Grčka filozofija, I–II, Zagreb, 1956 (1980).Brehier, E., Histoire de la Philosophie, I, Paris, 1908 (1956).Burnet, J., Greek Philosophy frorn Thales to Plato, London, 1914 (1968).Đurić, M. N., Istorija helenske etike, Beograd 1958 (1976).Gomperz, Th., Griechische Denker, Leipzig, 1912 (postoji i francuski i

engleski prevod).Hegel, G. V. F., Istorija filozofije, I–II, Beograd 1962.Guthrie, W. K. C., A History of Greek Philosophy, I–VI, Cambridge,

1962–1981.Rivaud, A., Histoire de la Philosophie, I–II, Paris, 1960.Robin, L., La pensée grecque et les origines de l’ esprit scientifiques, Paris,

1923.Rasel, B., Istorija zapadne filozofije, Beograd, 1962.Stenzel, J., Metaphysik des Altertums, Berlin, 1929.Ueberweg­Praechter, Grundriss der Geschichte der Philosophie, I Die Philo­

sophie des Altertums, Stuttgart, 1957 (Basel, 1983).Vorländer, K., Geschichte der Philosophie, I, 1903 (Hamburg, 1963).Windelband, W., Povijest filozofije, Zagreb, 1956 (1978).

∗ Pošto Koplston u originalu daje pregled naslova dostupnih uglavnom engleskom čitaocu (uz to, ta dela su većinom zastarela), nismo želeli, naprosto, da preštampamo njegov spisak literature. Umesto toga, Koplstonovu listu knjiga smo preradili i dopunili naslovima na našem jeziku. (prim. prev.)

SADRŽAJ

Slobodan Žunjić: VEČ NA FI LO ZO FI JA I ZDRAV RA ZUM ......................... 5

GRČKA I RIM ..................................................................................................... 31Pred go vor .............................................................................................................. 33Au to rov pred go vor za pre ra đe no iz da nje .......................................................... 37I UVOD ................................................................................................................. 39

PR VI DEO PRESOKRATSKA FILOZOFIJA ................................................ 51II KO LEV KA ZA PAD NE MI SLI – JO NI JA ...................................................... 53III ZA ČET NI CI – RA NI JON SKI FI LO ZO FI .................................................. 62IV PI TA GO RO VAČ KO BRAT STVO ................................................................ 69V HE RA KLI TOV LO GOS .................................................................................. 79VI PAR ME NI DO VO I ME LI SO VO JED NO ................................................... 89VII ZE NO NO VA DI JA LEK TI KA ...................................................................... 96VIII EM PE DO KLE IZ AGRI GEN TA ................................................................ 103IX ANAK SA GO RIN UM .................................................................................... 108X ATO MI STI ........................................................................................................ 114XI PRE SO KRAT SKA FI LO ZO FI JA ................................................................... 118

DRU GI DEO SOKRATSKI PERIOD .............................................................. 123XII SO FI STI KA .................................................................................................... 125XIII NAJ PO ZNA TI JI SO FI STI ............................................................................131XIV SO KRAT ........................................................................................................ 141XV MA NJE SO KRAT SKE ŠKO LE ..................................................................... 162XVI DE MO KRIT IZ AB DE RE ........................................................................... 170

TRE ĆI DEO PLATON ....................................................................................... 175XVII PLA TO NOV ŽIVOT .................................................................................. 177XVIII PLA TO NO VI SPI SI .................................................................................. 183

Frederik Koplston – ISTORIJA FILOZOFIJE598

XIX TE O RI JA SA ZNA NJA ..................................................................................193XX UČE NJE O IDE JA MA ...................................................................................215XXI PLA TO NO VA PSI HO LO GI JA ....................................................................260XXII TE O RI JA O MO RA LU ...............................................................................270XXIII DR ŽA VA .....................................................................................................277XXIV PLA TO NO VA FI ZI KA ..............................................................................299XXV UMET NOST ................................................................................................309

Be leš ka o Pla to no vom uti ca ju ....................................................................318XXVI STA RA AKA DE MI JA ................................................................................321

ČE TVR TI DEO ARISTOTEL ............................................................................325XXVII ARI STO TE LOV ŽI VOT I SPI SI .............................................................327XXVIII ARI STO TE LO VA LO GI KA ..................................................................338XXIX ARI STO TE LO VA ME TA FI ZI KA ............................................................349XXX FI LO ZO FI JA PRI RO DE I PSI HO LO GI JA ..............................................383XXXI ARI STO TE LO VA ETI KA .........................................................................396XXXII PO LI TI KA .................................................................................................418XXXIII ARI STO TE LO VA ESTE TI KA ...............................................................427

Be leš ka o sta ri jim pe ri pa te ti ča ri ma ...........................................................439XXXIV PLA TON I ARI STO TEL ........................................................................441

PE TI DEO POSLEARISTOTELSKA FILOZOFIJA ......................................449XXXV UVOD ........................................................................................................451XXXVI RA NA STOA ...........................................................................................456XXXVII EPI KU RE I ZAM .....................................................................................473

Be leš ka o ki nič koj fi lo zo fi ji u pr vom pe ri o du he le ni stič ke epo he .........484XXXVIII STA RI JI SKEP TI CI, SRED NJA I NO VA AKA DE MI JA .................486XXXIX SRED NJA STOA......................................................................................494

Be leš ka o pe ri pa te tič koj ško li u he le ni stič ko­rim skom pe ri o du ...........498XL PO ZNA STOA .................................................................................................501XLI KI NI CI, EKLEK TI CI, SKEP TI CI ................................................................512XLII NO VO PI TA GO ROV STVO ........................................................................521

Be leš ka o Apo lo ni ju iz Ti ja ne .....................................................................524XLIII SRED NJI PLA TO NI ZAM .........................................................................526XLIV JE VREJ SKO­HE LE NI STIČ KA FI LO ZO FI JA ..........................................533XLV PLO TI NOV NO VO PLA TO NI ZAM .........................................................539XLVI DRU GE NO VO PLA TON SKE ŠKO LE .....................................................552

GRČKA I RIM 599

XLVII ZA KLJUČ NI PRE GLED ..........................................................................562

DODACI ................................................................................................................583Prvi dodatak: SKRAĆENICE KOJE SE KORISTE U OVOM TOMU ...........585Drugi dodatak: BELEŠKA O IZVORIMA .........................................................588Treći dodatak: LITERATURA ................................................................................................591