{\rtf1{\fonttbl{\f2 Times New Roman Bold;}{\f3 Times New Roman;}{\f4 Times New Roman Bold;}{\f5 Times New Roman Italic;}{\f6 Times New Roman;}{\f7 Times New Roman Bold;}{\f8 Times New Roman Italic;}{\f9 Times New Roman Bold Italic;}{\f10 Times New Roman Bold Italic;}{\f1000000 Times New Roman;}}{\colortbl;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue0;}\viewkind1\viewscale100\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 Fridrih Ni\u269?e \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf3\f4\fs36 GENEALOGIJA MORALA \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 POLEMI\u268?KI SPIS \par\pard\par\pard\ql PREDGOVOR \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Mi se ne poznajemo,\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo tra\u382?ili \u8212? pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 na\u273?emo? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 S pravom je re\u269?eno: "Gde je va\u353?e blago, onde \u263?e biti i srce va\u353?e."* \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Na\u353?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 blago je tamo gde su ko\u353?nice na\u353?eg saznanja. Stalno smo na putu ka njima; kao ro\u273?enim krilatim \u382?ivotinjama i skuplja\u269?ima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da \u8212? ne\u353?to "donesemo ku\u263?i". Ina\u269?e, \u353?to se ti\u269?e \u382?ivota, takozvanih "do\u382?ivljaja" \u8212? ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome? Ili ko ima dovoljno vremena za to? Pri takvim stvarima, bojim se, nikad nismo bili "na pravom mestu": ni na\u353?e srce nije tamo \u8212? pa ni na\u353?e uho! Naprotiv, kao \u353?to se neki bogom zanesen i u sebe utonuo \u269?ovek, u \u269?ijim u\u353?ima tek \u353?to je odjeknulo zvono ozna\u269?uju\u263?i podne sa svojih dvanaest te\u353?kih udaraca, najednom budi i pita se "\u353?ta je to zapravo izbilo?" tako i mi ponekad \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 naknadno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 trljamo u\u353?i i u \u269?udu se, pometeni, pitamo "\u353?ta smo to zapravo do\u382?iveli? Jo\u353? vi\u353?e: ko \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 smo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi zapravo?" i naknadno, kako rekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca na\u353?eg do\u382?ivljaja, na\u353?eg \u382?ivota, na\u353?eg \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bi\u263?a \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i pri tom, avaj, gre\u353?imo u brojanju... Upravo nu\u382?no ostajemo sebi strani, ne razumemo sebe, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 moramo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u sebi videti nekog drugog, za nas za ve\u269?ita vremena va\u382?i stav "Svako je sebi najudaljeniji"** \u8212? za sebe\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi nismo nikakvi "saznavaoci"... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Jevan\u273?elje\ul0\nosupersub\cf6\f7\fs20 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 po Mateji 6, 21. \par\pard\par\pard\ql ** Mo\u382?da izokrenut citat iz Terencija: "Najbli\u382?i\ul0\nosupersub\cf6\f7\fs20 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 sam samom sebi" (Proximus sum egomet mihi). \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 2. \par\pard\par\pard\ql Moje misli o \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 poreklu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u353?ih moralnih predrasuda \u8212? jer o njima je re\u269? u ovom polemi\u269?kom spisu \u8212? na\u353?li su svoj prvi, pomalo oskudan i prethodan izraz u onoj zbirci aforizama koja nosi naslov \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Ljudsko, odvi\u353?e ljudsko. Knjiga za slobodne duhove,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \u269?ije sam pisanje po\u269?eo u Sorentu u toku jedne zime koja mi je dozvolila da zastanem, kao \u353?to zastane neki putnik, i da pa\u382?ljivije pogledam prostranu i opasnu zemlju kroz koju je moj duh dotle pugovao. Desilo se to u zimu 1876\u8212?77; same misli su starije. To su ve\u263? bile uglavnom iste misli koje u ovoj raspravi ponovo izla\u382?em: \u8212? nadajmo se da im je ovaj podu\u382?i interval dobrodo\u353?ao, da su za to vreme postale zrelije, jasnije, ja\u269?e, potpunije! A \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u353?to\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 se njih danas jo\u353? \u269?vrsto dr\u382?im, \u353?to su se one same za to vreme sve \u269?vr\u353?\u263?e me\u273?u sobom povezivale, \u269?ak pro\u382?imale i srastale, to poja\u269?ava moju radosnu uverenost da one u meni od samog po\u269?etka nisu nastajale pojedina\u269?no, proizvoljno niti sporadi\u269?no, ve\u263? iz jednog zajedni\u269?kog korena, iz jedne \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 osnovne volje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 saznanja koja je u dubini zapovedala, sve odre\u273?enije govorila i postavljala sve odre\u273?enije zahteve. Jedino tako, naime, i dolikuje jednom filozofu. Mi \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nemamo nikakvo pravo da u bilo \u269?emu budemo za \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pojedina\u269?no:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne smemo pojedina\u269?no ni u zabludu padati, niti pojedina\u269?no do istine dolaziti. Naprotiv, sa nu\u382?no\u353?\u263?u s kojom drvo donosi svoje plodove izrastaju iz nas na\u353?e misli, na\u353?e vrednosti, na\u353?a \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 da\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u353?a \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ako\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 da li \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sve je to srodno i me\u273?usobno povezano i sve su to svedo\u269?anstva jedne volje, jednog zdravlja, jednog podneblja, jednog sunca. \u8212? Da li \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vama\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prijaju ti na\u353?i plodovi? \u8212? Ali \u353?ta se to drve\u263?a ti\u269?e? \u352?ta se to ti\u269?e nas, nas filozofa!... \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql Pri jednoj meni svojstvenoj nedoumici koju nerado priznajem \u8212? ona se, naime, odnosi na \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 moral,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na sve \u353?to se dosad na zemlji slavilo kao moral \u8212? nedoumici koja se u mom \u382?ivotu pojavila tako rano, tako neizazvano, tako nezadr\u382?ivo, tako u protivre\u269?nosti sa sredinom, mojim godinama, uzorima i poreklom, da bih gotovo imao pravo da je nazovem svojim "a priori", morale su se moja radoznalost kao i moja sumnja prili\u269?no rano zadr\u382?ati na pitanju kakvog je \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 porekla \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u353?e dobro i zlo. U stvari, problem porekla zla po\u269?eo je da me prati ve\u263? kao trinaestogodi\u353?njeg de\u269?aka: njemu sam posvetio, u godinama kad je "srce ispunjeno upola de\u269?jim igrama, upola bogom", svoju prvu literarnu de\u269?ju igru, svoj prvi probni filozofski sastav \u8212? a \u353?to se ti\u269?e mog tada\u353?njeg \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 re\u353?enja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 problema, ja sam, kako je i pravo, iskazao \u269?ast bogu i u\u269?inio ga \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ocem\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zla. Da li je upravo \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tako\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tra\u382?ilo od mene moje "a priori", ono novo, nemoralno, ili bar imoralisti\u269?ko "a priori" i, ah, tako antikantovski, tako zagonetan "kategori\u269?ki imperativ" koji je govorio iz njega i za koji sam s vremenom imao sve vi\u353?e sluha, i ne samo sluha?... Sre\u263?om, na vreme sam nau\u269?io da razlikujem teolo\u353?ku predrasudu od moralne, pa poreklo zla nisam vi\u353?e tra\u382?io \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 iza \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sveta. Ne\u353?to istorijskog i filolo\u353?kog obrazovanja, ra\u269?unaju\u263?i tu i uro\u273?en probira\u269?ki smisao za psiholo\u353?ka pitanja uop\u353?te, pretvorilo je ubrzo moj problem u drugi: pod kojim uslovima je \u269?ovek do\u353?ao do toga da su oni vrednosni sudovi dobri i zli \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 i kakvu vrednost imaju oni sami?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da li su oni dosad ko\u269?ili ili potpomagali ljudsko napredovanje? Jesu li oni znak o\u269?ajnog stanja, osiroma\u353?enja, izopa\u269?avanja \u382?ivota? Ili obrnuto, ogleda li se u njima puno\u263?a, snaga, volja \u382?ivota, njegova sr\u269?anost, njegovo pouzdanje, njegova budu\u263?nost? \u8212? Na to sam nalazio u sebi mnoge odgovore i odva\u382?io se na njih, uo\u269?avao sam razlike me\u273?u vremenima, narodima, polo\u382?ajima pojedinaca, specijalizovao sam svoj problem, iz odgovora su nikla nova pitanja, tra\u382?enja, naslu\u263?ivanja, verovatno\u263?e: dok kona\u269?no nisam do\u353?ao do sopstvene zemlje, do sopstvenog tla pod nogama, do nekog \u269?itavog skrivenog, rastu\u263?eg, rascvetalog sveta, kao vekih tajnih vrtova o kojima niko nije smeo ni\u353?ta slutiti... O, kako smo \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 sre\u263?ni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi, mi saznavaoci, samo ako umemo dovoljno dugo da \u263?utimo!... \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\ql Prvi podsticaj da objavim neku od svojih hipoteza o poreklu morala dala\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi je jedna \u269?ista, uredna i pametna, pomalo i starmala knji\u382?ica, gde sam prvi put jasno zapazio jednu naopaku i neprirodnu vrstu genealo\u353?kih hipoteza, zapravo njihovu \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 englesku\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrstu. Ta knji\u382?ica me je privukla \u8212? onom snagom koju poseduje svaka suprotnost, svaki antipod. Naslov knji\u382?ice je bio \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Poreklo moralnih ose\u263?anja,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njen autor dr Paul Re, godina njenog objavljivanja 1877. Mo\u382?da nikad nisam \u269?itao ne\u353?to \u269?emu bih tako dosledno, od re\u269?enice do re\u269?enice, od zaklju\u269?ka do zaklju\u269?ka, u sebi odgovarao sa \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao \u353?to je bio slu\u269?aj s ovom knji\u382?icom: pa ipak bez ikakve zlovolje i nestrpljenja. U ranije pomenutom delu na kome sam tada radio osvrtao sam se, i kad je bila i kad nije bila prilika za to, na stavove ove knjige, ne upu\u353?taju\u263?i se u njeno opovrgavanje \u8212? \u353?ta\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 me se uop\u353?te ti\u269?e opovrgavanje! \u8212? nego, kako i prili\u269?i jednom pozitivnom duhu, stavljaju\u263?i umesto onog \u353?to je neverovatno ono \u353?to je verovatnije, u nekim slu\u269?ajevima umesto jedne zablude neku drugu. Tada sam, kako rekoh, prvi put na videlo dana izneo one hipoteze o poreklu kojima su posve\u263?ene ove rasprave, izneo sam\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ih neve\u353?to \u8212? \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najmanje bih to pred samim sobom hteo da prikrijem, jo\u353? neslobodno, jo\u353? bez sopstvenog jezika za ove sopstvene stvari i sa mnogo ponavljanja i kolebanja. Neka se, posebno, uporedi ono \u353?to sam u \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Ljudskom, odvi\u353?e ljudskom, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na str. 51, rekao o dvostrukoj predistoriji dobra i zla (naime iz kruga otmenih i kruga robova); isto tako, na str. 119, o vrednosti i poreklu asketskog morala; tako\u273?e na str. 78, 82, II, 35 o "moralnosti morala", onoj mnogo starijoj i iskonskijoj vrsti morala koja je \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 toto coelo* \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvan altruisti\u269?kog na\u269?ina vrednovanja (u kojem dr Re, poput svih engleskih pisaca o poreklu morala, vidi moralni na\u269?in vrednovanja \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 po sebi); \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tako\u273?e na str. 74, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Putnik\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 str. 29, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Jutarnja rumen \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 str. 99 \u8212? o poreklu pravednosti kao izravnanju me\u273?u pribli\u382?no jednako mo\u263?nim (ravnote\u382?a kao pretpostavka svih ugovora, sledstveno i svakog prava); isto tako o poreklu kazne u \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Putniku,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 str. 25, 34, za koju teroristi\u269?ka namera nije ni bitna ni izvorna (kao \u353?to misli dr Re: \u8212? ona joj je tek umetnuta, pod odre\u273?enim okolnostima, i uvek kao ne\u353?to sporedno, kao ne\u353?to naknadno dodato). \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Sasvim. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 5. \par\pard\par\pard\ql U stvari, upravo tada mi je na srcu le\u382?alo ne\u353?to mnogo va\u382?nije od mojih ili tu\u273?ih hipoteza o poreklu morala (ili, ta\u269?nije: ovo poslednje samo radi jedaog cilja za koji je ono jedno od mnogih sredstava). Za mene je u pitanju bila \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vrednost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 morala \u8212? i o tome treba da se raspravim gotovo jedino s mojim velikim u\u269?iteljem \u352?openhauerom, kome se kao savremeniku obra\u263?a ona knjiga, strast i skrivena protivre\u269?nost one knjige (jer i ona knjiga je bila "polemi\u269?ki spis"). Re\u269? je, posebno, o vrednosti "neegoisti\u269?kih" instinkata, instinkata sa\u382?aljenja, samoodricanja, samo\u382?rtvovanja koje je upravo \u352?openhauer tako dugo pozla\u263?ivao, obogotvoravao i prenosio u onostranost dok mu kona\u269?no nisu ostale samo kao "vredaosti po sebi" na osnovu kojih je on \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u382?i\u263?otu,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pa i sebi samom, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 rekao ne.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Me\u273?utim, upravo protiv \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ovih \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 instinkata govorila je iz mene sve na\u269?elnija podozrivost, sve dublja i dublja skepsa! Upravo tu sam video \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 veliku\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 opasnost za \u269?ove\u269?anstvo, njegovo najsublimnije mamljenje i zavo\u273?enje \u8212? a kuda to? u ni\u353?ta? \u8212? upravo tu sam ugledao po\u269?etak kraja, zastoj, zamor koji se osvr\u263?e unazad, volju koja se okre\u263?e \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 protiv\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota, poslednju bolest koja se ne\u382?no i setno najavljuje: shvatio sam moral sa\u382?aljenja koji se nezadr\u382?ivo \u353?irio, zahvataju\u263?i \u269?ak i filozofe i povla\u269?e\u263?i ih u bolest, kao najneugodniji simptom na\u353?e sve neugodnije evropske kulture, kao njen zaobilazni put ka jednom novom budizmu? Ka jednom budizmu Evropljana? ka \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nihilizmu?...\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Naime, novo je to \u353?to moderni filozofi daju prednost sa\u382?aljenju i precenjuju njegovu vrednost: filozofi su se dosad slagali upravo u tome da je sa\u382?aljenje bezvredno. Navodim samo Platona, Spinozu, Laro\u353?fukoa i Kanta, \u269?etiri duha ne mo\u382?e biti razli\u269?itija, ali saglasna u jednom: u nipoda\u353?tavanju sa\u382?aljenja. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql Na prvi pogled bi se reklo da je ovaj problem \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vrednosti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sa\u382?aljenja i morala sa\u382?aljenja (ja sam protivnik sramnog modernog razne\u382?avanja ose\u263?anja) ne\u353?to sasvim zasebno, neki upitnik za sebe; ali ko jednom tu zastane, ko \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nau\u269?i\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tu da postavlja pitanja, tome \u263?e se desiti ono \u353?to se desilo meni: \u8212? otvara mu se \u353?irok novi vidik, jedna mogu\u263?nost\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ga spopada kao neka vrtoglavica, izbija svaka vrsta nepoverenja, podozrenja i straha, vera u moral, u svaki moral se koleba \u8212? i na kraju se ogla\u353?ava nov zahtev. Pa iska\u382?imo ga, taj \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 novi zahtev:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nama je potrebna \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 kritika\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 moralnih vrednosti, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 samu vrednost ovih vrednosti treba jednom staviti pod znak pitanja \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a za to je potrebno poznavanje uslova i okolnosti\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz kojih su one izrasle, u kojima su se razvile i pomerile (moral kao posledica, kao simptom, kao maska, kao licemersgvo, kao bolest, kao nesporazum; ali isto tako moral kao uzrok, kao lek, kao \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stimulans, kao ko\u269?nica, kao otrov), a takvog poznavanja niti je dosad bilo, niti ga je iko \u382?eleo. \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Vrednost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovih "vrednosti" uzimana je kao data, kao stvarna, kao s one strane svakog dovo\u273?enja u pitanje; dosad nije bilo ni najmanje sumnje niti kolebanja kad je "dobro" ocenjivano kao vrednije od "zla", vrednije u smislu potpomaganja, korisnosti, uspevanja u pogledu na \u269?oveka uop\u353?te (uklju\u269?uju\u263?i i budu\u263?nost \u269?oveka). Kako? A kad bi ba\u353? obrnuto bilo istina? Kako? Kad bi u "dobrom" bio i simptom nazadovanja, isto tako opasnost, zavo\u273?enje, otrov, narkotik pomo\u263?u koga bi sada\u353?njost mo\u382?da \u382?ivela \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 na ra\u269?un budu\u263?nosti?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Mo\u382?da ugodnije, bezopasnije, ali i u skromnijem stilu, ni\u382?e?... Tako da bi upravo na moral padala krivica ako se jedna po sebi mogu\u263?na \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 najvi\u353?a mo\u263? i rasko\u353?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrste \u269?ovek ne bi nikad postigla? Tako da bi upravo moral bio opasnost nad opasnostima?... \par\pard\par\pard\ql 7. \par\pard\par\pard\ql Dovoljno je \u353?to sam sam, kad mi se ovaj vidik otvorio, imao razloga da se osvrnem za u\u269?enim, smelim i marljivim drugovima (to \u269?inim jo\u353? i danas). Sad valja ogromnu, daleku i tako skrivenu zemlju morala \u8212? morala koja je stvarno postojao, stvarno \u382?iveo \u8212? proputovati sa samim novim pitanjima i tako re\u263?i novim o\u269?ima: a zar to ne zna\u269?i gotovo isto toliko kao ovu zemlju tek otkriti?... Ako sam pri tom, pored drugih, mislio i na pomenutog dra Rea, to se desilo stoga \u353?to uop\u353?te nisam sumnjao da bi ga priroda samih njegovih pitanja nagnala na ispravniju metodiku da do\u273?e do odgovora. Da li sam se u tome varao? Moja \u382?elja je u svakom slu\u269?aju bila da jednom tako o\u353?trom i nepristrasnom oku dam bolji pravac, pravac prema stvarnoj \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 istoriji morala,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i da ga na vreme upozorim da su engleske hipoteze obi\u269?na \u353?arena la\u382?a bez ikakvog oslonca na stvarnost. Jasno je kao dan koja boja za jednog istori\u269?ara morala mora biti sto puta va\u382?nija od te \u353?arene: naime \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 siva,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ho\u263?u re\u263?i dokumentarna, ona koja se mo\u382?e stvarno utvrditi, koja je stvarno postojala; ukratko, to je ono celo dugo hijeroglifsko pismo pro\u353?losti ljudskog morala koje je tako te\u353?ko de\u353?ifrovati! \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Ono\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je dru Reu bilo nepoznato; ali on je \u269?itao Darvina: \u8212? i tako se u njegovim hipotezama uljudno jedno drugom pribli\u382?avaju, na na\u269?in koji je u najmanju ruku zabavan, Darvinova zver i najmoderniji, skromni moralni meku\u353?ac koji "vi\u353?e ne ujeda", ovaj poslednji s izrazom izvesne dobro\u263?udne i tanane nemarnosti na licu, za\u269?injene \u269?ak zrnom pesimizma i zamora, kao da se zapravo uop\u353?te i ne isplati uzimati tako ozbiljno sve te stvari \u8212? probleme morala. A meni, obrnuto, izgleda da uop\u353?te nema stvari koja bi vi\u353?e \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zaslu\u382?ivala\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude ozbiljno shva\u263?ena; kao nagrada za to, mo\u382?da \u263?e se jednog dana dobiti dozvola da se one shvate sa \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vedre \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 strane. Jer vedrina ili, re\u269?eno mojim jezikom, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vesela nauka \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je nagrada: nagrada za dugu, smelu, marljivu i podzemnu ozbiljnost, za koju, dakako, nije svako sposoban. Ali onoga dana kad od sveg srca ka\u382?emo: "napred! i na\u353? stari moral spada u komediju!", mi smo za dionizijsku dramu o "sudbini du\u353?e" otkrili nov zaplet i novu mogu\u263?nost: a on \u263?e ve\u263? umeti da je iskoristi, na to se mo\u382?emo kladiti, on, veliki, stari, ve\u269?iti komediograf na\u353?eg \u382?ivota!... \par\pard\par\pard\ql 8. \par\pard\par\pard\ql Ako\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je ovaj spis bilo kome nerazumljiv i ako ne prija njegovim u\u353?ima, krivica, kako\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi se \u269?ini, nije nu\u382?no moja. On je dovoljno jasan pod pretpostavkom \u8212? a ja to pretpostavljam \u8212? da je \u269?italac prethodno \u269?itao moje ranije spise i da pri tom nije \u382?alio truda: u stvari, oni nisu dostupni. Na primer, \u353?to se ti\u269?e mog \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Zaratustre\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne dopu\u353?tam da va\u382?i kao njegov poznavalac niko koga svaka od njegovih re\u269?i nije bar jednom te\u353?ko ranila i bar jednom duboko uzbudila: jer on tek tada sme u\u382?ivati privilegiju da je sa strahopo\u353?tovanjem u\u269?estvovao u halkionskom elementu iz kojeg je ovo delo ro\u273?eno, u njegovoj sun\u269?anoj jasno\u263?i, daljini, \u353?irini i izvesnosti. U drugim slu\u269?ajevima, aforisti\u269?ki oblik predstavlja te\u353?ko\u263?u: ona je u tome \u353?to se taj oblik danas ne smatra \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 dovoljno te\u353?kim.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Jedan aforizam, valjano sa\u269?injen i izliven, time \u353?to je \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pro\u269?itan jo\u353? nije "odgonetnut"; \u353?tavi\u353?e, tek kad se on pro\u269?ita treba po\u269?eti njegovo \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tuma\u269?enje,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a za to je potrebno ume\u263?e tuma\u269?enja. U tre\u263?oj raspravi ove knjige dao sam model onoga \u353?to u takvom slu\u269?aju nazivam "tuma\u269?enjem": \u8212? toj raspravi prethodi jedan aforizam, a ona sama je njegov komentar. Da bi se tako \u269?itanje uzdiglo do \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ume\u263?a\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 potrebna je, pre svega drugog, jedna stvar koja je danas gotovo potpuno zaboravljena \u8212? i stoga ima jo\u353? vremena da moji spisi postanu "\u269?itljivi" \u8212? a za nju se mora biti gotovo krava, a nikako \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "moderan \u269?ovek": \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pre\u382?ivanje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 Sils-Marija, Gornji Engadin, jul 1887. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 PRVA RASPRAVA \par\pard\par\pard\ql "DOBRO I ZLO", "DOBRO I R\u272?AVO" \par 1. \par\pard\par\pard\ql Ovi engleski psiholozi kojima imamo da zahvalimo i za dosad jedine poku\u353?aje da se do\u273?e do istorije nastanka morala \u8212? zadaju nam sami sobom ne malu zagonetku; kao takvi, kao \u382?ive zagonetke, oni imaju, to treba priznati, jedno bitno preimu\u263?stvo u pore\u273?enju sa svojim knjigama \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 oni sami su interesantni!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 A \u353?ta zapravo ho\u263?e ti engleski psiholozi? Nalazimo ih uvek na istom poslu, po njihovoj sopstvenoj volji ili ne; nastoje, naime, da u prvi plan isture \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 partie honteuse*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u353?eg unutra\u353?njeg sveta i da ono \u353?to je istinski delotvorno, vode\u263?e, za razvoj odlu\u269?uju\u263?e tra\u382?e upravo tamo gde bi intelektualni ponos \u269?oveka najmanje \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u382?eleo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da ga na\u273?e (na primer u \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vis\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 intertiae**\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 navike, ili u zaboravnosti, ili u slepoj i slu\u269?ajnoj isprepletenosti i mehanici ideja, ili u bilo \u269?emu \u269?isto pasivnom, automatskom, refleksnom, molekularnom i iz osnova glupom) \u8212? \u353?ta zapravo goni te psihologe da uvek idu ba\u353? u \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pravcu? Je li to neki potajan, podmukao, prost, sam sebe mo\u382?da nesvestan instinkt umanjivanja \u269?oveka? Ili mo\u382?da pesimisti\u269?ka sumnji\u269?avost, nepoverenje razo\u269?aranih, smra\u269?enih, otrovnih i ozloje\u273?enih idealista? Ili neko sitno podzemno neprijateljstvo i mr\u382?nja prema hri\u353?\u263?anstvu (i Platonu) koji mo\u382?da nisu pre\u353?li ni prag svesti? Ili \u269?ak neki pohlepan ukus za neobi\u269?no, bolno-paradoksalno, problemati\u269?no i besmisleno u \u382?ivotu? Ili najzad \u8212? od svega pone\u353?to, malo prostote, malo sumornosti, malo antihri\u353?\u263?anstva, malo golicanja i zadirkivanja?... A meni ka\u382?u da su to prosto stare, hladne, dosadne \u382?abe koje pu\u382?u i skaku\u263?u oko \u269?oveka, uvla\u269?e se u njega, kao da se tu ose\u263?aju u svom pravom elementu, naime u \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mo\u269?vari.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Slu\u353?am to s odbojno\u353?\u263?u, jo\u353? vi\u353?e \u8212? ne verujem u to. A ako se sme \u382?eleti tamo gde se ne mo\u382?e znati, ja od sveg srca \u382?elim da to oko njih bude obrnuto \u8212? da ovi istra\u382?iva\u269?i i mikroskopi\u269?ari du\u353?e budu u osnovi hrabre, plemenite i gorde \u382?ivotinje koje umeju da obuzdaju svoje srce i svoj bol i koje su se toliko uzdigle da mogu sve svoje \u382?elje \u382?rtvovati istini, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 svakoj\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 istini, \u269?ak i obi\u269?noj, oporoj, ru\u382?noj, neprijatnoj, nehri\u353?\u263?anskoj, nemoralnoj istini... Jer ima takvih istina. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Sramnu stranu. \par\pard\par\pard\ql ** Sili inercije. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 2. \par\pard\par\pard\ql Svaka \u269?ast, dakle, dobrim duhovima koji mogu da vladaju u ovim istori\u269?arima morala! Ali, na \u382?alost, izvesno je da im nedostaje sam \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 istorijski duh,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da su ih napustili upravo svi \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dobri duhovi same istorije! Svi oni odreda misle, kako je ve\u263? stari obi\u269?aj filozofa, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bitno \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neistorijski; u to nema nikakve sumnje. Traljavost njihove genealogije morala izlazi na videlo odmah na po\u269?etku, tamo gde je re\u269? o tome da se otkrije poreklo pojma i suda "dobar". "Prvobitno su" \u8212? tako zaklju\u269?uju oni \u8212? "neegoisti\u269?ne postupke hvalili i nazivali dobrim oni kojima su oni bili namenjeni, dakle oni kojima su oni bili \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 korisni;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kasnije je ovo poreklo pohvale \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zaboravljeno,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i neegoisti\u269?ni postupci, zato \u353?to su \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 po navici\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uvek bili hvaljeni kao dobri, prosto i do\u382?ivljavani kao dobri \u8212? kao da su sami po sebi ne\u353?to dobro." Odmah se vidi: ovo prvo izvo\u273?enje ve\u263? sadr\u382?i sve tipi\u269?ne crte idiosinkrazije engleskih psihologa \u8212? imamo "korisnost", "zaborav", "naviku" i na kraju "zabludu", sve kao podlogu jednog vrednovanja na koje je vi\u353?i \u269?ovek dosad bio ponosan kao na neku vrstu preimu\u263?stva \u269?oveka uop\u353?te. Ovaj ponos \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 treba\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da se slomi, ovo vrednovanje da se obezvredi: da li je to postignuto?... Za mene je, pre svega, jasno kao na dlanu da ova teorija na pogre\u353?nom mestu tra\u382?i i na pogre\u353?no mesto postavlja izvori\u353?te pojma "dobar": sud "dobar" \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poti\u269?e od onih kojima se dobrota ukazuje! Naprotiv, bili su to ba\u353? oni "dobri", to jest otmeni, mo\u263?ni, oni koji su po polo\u382?aju i mi\u353?ljenju bili vi\u353?i, koji su sami sebe i svoje delanje osetili i postavili kao "dobre", odnosno kao prvog ranga, nasuprot svemu niskom, neplemenitom, prostom i plebejskom. Iz ovoga \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 patosa distance,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oni su najpre stekli pravo da stvaraju vrednosti i da iskivaju nazive vrednosti: \u353?ta se njih ticala korisnost! Stanovi\u353?te korisnosti je upravo u odnosu na takvo uzavrelo izviranje najvi\u353?ih vrednosnih sudova koji odre\u273?uju i isti\u269?u rang \u8212? strano i neprikladno u najvi\u353?oj meri: tu je ba\u353? ose\u263?anje doseglo ta\u269?ku suprotnu onoj temperaturi koju pretpostavlja svaka ra\u269?unska mudrost, svaki ra\u269?un korisnosti \u8212? i ne za jedanput, ne\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za jedan izuzetni \u269?as, nego zanavek. Patos otmenosti i distance, kako je re\u269?eno, trajno i dominantno op\u353?te i osnovno ose\u263?anje jedne vi\u353?e vladaju\u263?e vrste u odnosu prema ni\u382?oj vrsti, prema jednom "dole" \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je poreklo suprotnosti "dobar" i "r\u273?av". (Pravo gospodara da daju imena se\u382?e sve dotle da bi se moglo dozvoliti da se \u269?ak i poreklo jezika shvati kao ispoljavanje mo\u263?i vladaju\u263?ih: oni ka\u382?u "to \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 je\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to i to", oni zvukom daju pe\u269?at svakoj stvari i doga\u273?anju, i time ih, tako re\u263?i, uzimaju u posed.) Ovim poreklom se obja\u353?njava to \u353?to se re\u269? "dobar" od samog po\u269?etka \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vezuje nu\u382?no\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za "neegoisti\u269?ne" postupke: kako bi to trebalo da bude po praznoverici onih genealoga morala. Naprotiv,tek pri \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 propadanju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 aristokratskih vrednosnih sudova se de\u353?ava da\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 se sva ova suprotnost "egoisti\u269?no" i "neegoisti\u269?no" sve vi\u353?e name\u263?e ljudskoj savesti \u8212? s njom najzad dolazi do izraza\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (i do re\u269?i), da se poslu\u382?im svojim jezikom, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 instinkt stada. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Pa i tada treba jo\u353? podosta vremena dok taj instinkt\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne zagospodari u tolikoj meri da moralno vrednovanje zastane i ostane upravo pri onoj suprotnosti, kao \u353?to je to slu\u269?aj, na primer, u dana\u353?njoj Evropi: danas vlada predrasuda koja ve\u263? snagom "fiksne ideje" i glavobolje izjedna\u269?ava pojmove "moralno", "neegoisti\u269?no", "nezainteresovano". \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql S druge strane, me\u273?utim, sasvim nezavisno od istorijske neodr\u382?ivosti one hipoteze o poreklu vrednosnog suda "dobro", ona boluje od psiholo\u353?ke protivre\u269?nosti u sebi samoj. Korisnost neegoisti\u269?nog postupka treba da je izvor njegove hvale, i taj izvor treba da bude \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zaboravljen: \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a kako je to zaboravljanje uop\u353?te \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mogu\u263?no?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da nije mo\u382?da korisnost takvih postupaka prestala u nekom trenutku? Ta\u269?no je upravo suprotno: ta korisnost je, \u353?tavi\u353?e, uvek bila op\u353?te iskustvo, to jest ne\u353?to \u353?to se uvek iznova isticalo; zna\u269?i ne\u353?to \u353?to se, umesto da i\u353?\u269?ezne iz svesti, umesto da bude zaboravljeno, moralo utiskivati svesti sa sve ve\u263?om jasno\u263?om. Koliko je razumnija ona suprotna teorija (ona nije stoga istinitija) koju zastupa, na primer, Herbert Spenser: on pojam "dobro" postavlja kao su\u353?tinski jednak pojmu "korisno", "svrsishodno", tako da je \u269?ove\u269?anstvo u sudovima "dobro" i "r\u273?avo" sakupilo i potvrdilo upravo svoja \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nezaboravljena\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nezaboravna\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iskustva o korisnom-svrsishodnom i \u353?tetnomnesvrsishodnom. Prema ovoj teoriji, dobro je ono \u353?to se od pamtiveka pokazivalo kao korisno: \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 time ono mo\u382?e da potvrdi svoje va\u382?enje kao "vredno u najvi\u353?em stepenu", kao "vredno po sebi". I ovaj na\u269?in obja\u353?njavanja je, kako je re\u269?eno, pogre\u353?an, ali je barem samo obja\u353?njenje po sebi razumno i psiholo\u353?ki odr\u382?ivo. \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\ql Na \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pravi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 put mi je ukazalo pitanje \u353?ta zapravo oznake za "dobro" stvorene u raznim jezicima treba da zna\u269?e u etimolo\u353?kom pogledu: na\u353?ao sam da one od prve do poslednje upu\u263?uju na \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 isti preobra\u382?aj pojma,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da je svugde "otmeno", "plemenito" u stale\u353?kom smislu, osnovni pojam iz koga se nu\u382?no razvija "dobro" u smislu "du\u353?evno-otmeno", "plemenito", "du\u353?evno-uzvi\u353?eno", "du\u353?evno-privilegovano": razvoj koji uvek te\u269?e uporedo s onim drugim koji od "prostog" "plebejskog", "niskog" na kraju vodi pojmu "r\u273?avo". Najre\u269?itiji primer za ovo poslednje je sama nema\u269?ka re\u269? "schlecht" (r\u273?avo) koja je identi\u269?na s re\u269?ju "schlicht" (jednostavno, prosto) \u8212? uporediti sa "schlechtweg" (prosto-naprosto) "schlechterdings" (prosto-naprosto) \u8212? i koja je prvobitno ozna\u269?avala obi\u269?nog, prostog \u269?oveka bez sumnji\u269?avog pogleda preko ramena, jednostavno kao suprotnost otmenom. Negde u vreme Tridesetogodi\u353?njeg rata, zna\u269?i prili\u269?no kasno, zna\u269?enje se pomera ka ovome koje je danas u upotrebi. \u268?ini mi se da je ovo u pogledu genealogije morala \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bitan\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uvid; \u353?to se do njega do\u353?lo tako pozno, razlog je u tome \u353?to demokratska predrasuda u modernom svetu sputava i ometa sva pitanja koja se ti\u269?u porekla. I to se de\u353?ava svuda \u8212? sve do prividno najobjektivnije oblasti prirodnih nauka i fiziologije, \u353?to \u263?e ovde biti samo nazna\u269?eno. A kakvu nesre\u263?u mo\u382?e izazvati ova predrasuda kad se rasplamsa do mr\u382?nje, naro\u269?ito u moralu i istoriji, pokazuje poznati Beklov slu\u269?aj; \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 plebejstvo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 modernog duha, koje je engleskog porekla, izbilo je tu jo\u353? jednom na svom zavi\u269?ajnom tlu, burno kao blatni vulkan i s onom presoljenom, preglasnom, prosta\u269?kom re\u269?ito\u353?\u263?u s kojom su dosad govorili svi vulkani. \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql S obzirom na na\u353? problem, koji se s dobrim razlogom mo\u382?e nazvati \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tihim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 problemom i koji se probirljivo obra\u263?a samo nekim u\u353?ima, nije neva\u382?no da se utvrdi da u onim re\u269?ima i korenima koji ozna\u269?avaju "dobro", jo\u353? mnogostruko svetluca glavna nijansa po kojoj su se otmeni ose\u263?ali upravo kao ljudi vi\u353?eg ranga. Istina, oni se mo\u382?da u najve\u263?em broju slu\u269?ajeva nazivaju prema svojoj prevlasti u mo\u263?i (kao "mo\u263?nici", "gospodari", "zapovednici"), ili prema najvidljavijem znaku ove prevlasti, na primer kao "bogata\u353?i", "posednici" (to je smisao re\u269?i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 arya\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i odgovaraju\u263?ih re\u269?i u iranskom i slovenskom jeziku). Ali i prema jednoj \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tipi\u269?noj karakternoj crti:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i to je upravo slu\u269?aj koji nas ovde zanima. Oni se nazivaju, na primer, "istinskima": pre svih to \u269?ini gr\u269?ko plemstvo \u269?iji je zastupnik megarski pesnik Teognid. Re\u269? \u949?\u963?\u952?\u955?\u959?\u962? [\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 esthlos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ] koja je iskovana za to, prema svom korenu zna\u269?i \u269?oveka koji \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 jeste,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji ima realnost, koji je stvaran, istinit; zatim, jednim subjektivnim obrtom, istinit je dobio zna\u269?enje istinski: u toj fazi preobra\u382?avanja pojma, ta re\u269? postaje obele\u382?je i lozinka plemstva i potpuno dobija smisao "plemenit", radi razgrani\u269?avanja od \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 la\u382?nog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prostog \u269?oveka kako ga shvata i prikazuje Teognid \u8212? dok kona\u269?no, posle propasti plemstva, re\u269? ostaje za ozna\u269?avanje plemenitosti du\u353?e i postaje, tako re\u263?i, zrela i slatka. U re\u269?i \u954?\u945?\u954?\u959?\u962? [\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 kakos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : r\u273?av, ru\u382?an, kukavan.] kao i \u948?\u949?\u953?\u955?\u959?\u962? [\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 deilos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : Stra\u353?ljiv, slab, nemo\u263?an.] (plebejac nasuprot onome koji je \u945?\u947?\u945?\u952?\u959?\u962? [\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 agatos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 :\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dobar, valjan, plemenit.] ) podvu\u269?ena je stra\u353?ljivost, kukavi\u269?luk: to je mo\u382?da nagove\u353?taj u kom pravcu treba tra\u382?iti etimolo\u353?ko poreklo re\u269?i \u945?\u947?\u945?\u952?\u959?\u962? (\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 agatos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ) koja se mo\u382?e tuma\u269?iti na vi\u353?e na\u269?ina. U latinskom \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 malus\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 [lo\u353?] (uz koje stavljam gr\u269?ko \u956?\u949?\u955?\u945?\u962? [\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 melas\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : crn, mrk, mra\u269?an.] ) moglo\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bi da ozna\u269?ava prostog \u269?oveka kao tamnoputog, pre svega sa crnom kosom \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ("hic niger est \u8212? "\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 : \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Ovaj je crn..." (Horacije, Satire, I, 4, 85)\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 )\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao prearijskog stanovnika na italijanskom tlu koji se od svetlije, plave osvaja\u269?ke arijske rase koja je postala \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vladaju\u263?a, najjasnije razlikovao po boji ko\u382?e; bar mi je galski pru\u382?io potpuno odgovaraju\u263?i slu\u269?aj \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 fin\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (na primer u imenu Fin-Gal), re\u269? koja ozna\u269?ava plemstvo, i na kraju dobar, plemenit, \u269?ist, prvobitno plavokos nasuprot tamnoputim crnokosim starosedeocima. Kelti su, uzgred re\u269?eno, bili apsolutno beloputa rasa; pogre\u353?no je kad se one zone uglavnom tamnokosog stanovni\u353?tva koje su uo\u269?ljive na bri\u382?ljivije ra\u273?enim etnografskim kartama Nema\u269?ke dovode u vezu s nekim keltskim poreklom ili me\u353?anjem krvi, kako to jo\u353? Virhov \u269?ini: naprotiv, to su tragovi \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 prearijskog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stanovni\u353?tva Nema\u269?ke. (Isto to va\u382?i za gotovo celu Evropu: u su\u353?tini, pobe\u273?ena rasa je tu najzad ponovo preovladala u boji ko\u382?e, kratko\u263?i lobanje, mo\u382?da \u269?ak i u intelektualnim i socijalnim instinktima: ko nam garantuje da moderna demokratija, jo\u353? moderniji anarhizam i naro\u269?ito ona sklonost "komuni", najprimitivnijem dru\u353?tvenom obliku, koja je sada zajedni\u269?ka svim evropskim socijalistima, ne zna\u269?e u stvari jedno sna\u382?no \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 izro\u273?avanje \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i da je osvaja\u269?ka \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 rasa gospodara,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 arijska rasa, po\u269?ela i fiziolo\u353?ki da podle\u382?e?...) Mislim da latinsko \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bonus\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 [dobar] smem tuma\u269?iti kao "ratnik" pod pretpostavkom da \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bonus \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 s pravom svodim na stariji \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 duonus\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (uporedi \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bellum = duellum = duen-lum,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u kome mi se \u269?ini da je sa\u269?uvano ono \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 duonus. Bonus\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dakle kao \u269?ovek raspre, razdvajanja \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 (duo),\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao ratnik: vidi se \u353?ta je u starom Rimu \u269?inilo "dobrotu" jednog \u269?oveka. Zar ne bi i samo nema\u269?ko \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 "Gut"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (dobro) moglo da zna\u269?i "der Gttliche" (bo\u382?anski), \u269?ovek "bo\u382?anskog roda"? I da bude identi\u269?no s imenom naroda (prvobitno pl.), "die Gothen" (Goti)? Ovde nije mesto da se govori o razlozima za ovu pretpostavku. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql Od ovog pravila da pojam politi\u269?kog preimu\u263?stva uvek prelazi u pojam du\u353?evnog preimu\u263?stva ne \u269?ini jo\u353? nikakav izuzetak (mada za izuzetke ima nekog osnova) kad je najvi\u353?a kasta u isto vreme \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 sve\u353?teni\u269?ka\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kasta, pa onda za svoju op\u353?tu oznaku radije upotrebljava predikat koji podse\u263?a na njenu sve\u353?teni\u269?ku funkciju. Tu se na primer "\u269?ist" i "ne\u269?ist" prvi put su\u269?eljavaju kao stale\u353?ka obele\u382?ja; i tu razvoj dovodi kasnije do "dobrog" i "r\u273?avog" u smislu koji vi\u353?e nije stale\u353?ki. Uostalom, valja upozoriti na to da se ovi pojmovi "\u269?ist" i "ne\u269?ist" ne uzimaju od samog po\u269?etka suvi\u353?e strogo, pre\u353?iroko, ili \u269?ak i simboli\u269?no: naprotiv, svi pojmovi drevnog \u269?ove\u269?anstva shvatani su u po\u269?etku, u meri koju jedva mo\u382?emo zamisliti, grubo, nezgrapno, spolja\u353?nje, usko, neposredno i naro\u269?ito \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nesimboli\u269?no.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "\u268?ist" je u po\u269?etku samo onaj \u269?ovek koji se pere, koji se odri\u269?e nekih jela koja izazivaju ko\u382?ne bolesti, koji ne spava s prljavim \u382?enama iz ni\u382?ih slojeva, koji se grozi krvi \u8212? ne vi\u353?e, ne mnogo vi\u353?e! S druge strane, iz celog na\u269?ina \u382?ivota uglavnom sve\u353?teni\u269?ke aristokratije, zaista se jasno pokazuje za\u353?to su se ovde tako rano mogle suprotnosti vrednovanja na opasan na\u269?in usrdno prihvatiti i zao\u353?triti; i zaista su naposletku preko njih nastale izme\u273?u \u269?oveka i \u269?oveka provalije koje nijedan Ahil slobodoumlja ne mo\u382?e bez groze presko\u269?iti. Od samog po\u269?etka ima ne\u269?eg \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nezdravog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u takvim sve\u353?teni\u269?kim aristokratijama i u njihovim navikama kojima je delanje strano, koje su delom potuljene, delom ose\u263?ajno-eksplozivne i usled kojih su, izgleda, sve\u353?tenicima svih vremena gotovo neminovno svojstvene stoma\u269?ne bolesti i neurastenija; a \u353?to se ti\u269?e onoga \u353?to su oni sami kao lek prona\u353?li protiv tih svojih bolesti \u8212? zar se ne bi moralo re\u263?i da se to naposletku, u svom naknadnom dejstvu, pokazalo kao stotinu puta opasnije od bolesti kojuje trebalo da le\u269?i? Samo \u269?ove\u269?anstvo jo\u353? boluje od naknadnog dejstva ovih sve\u353?teni\u269?kih naivnosti u na\u269?inu le\u269?enja! Setimo se, na primer, izvesnih oblika dijete (izbegavanje mesa), posta, polnog uzdr\u382?avanja, be\u382?anja "u pustinju" (izolacija po Vir Mi\u269?elu, dodu\u353?e bez naknadnog gojenja i prejedanja, koja je najdelotvornije sredstvo protiv svake histerije asketskog ideala), dodaju\u263?i tome svu sve\u353?teni\u269?ku metafiziku neprijateljsku prema \u269?ulima, \u353?to je navodi na lenost i mudrija\u353?enje, njeno samohipnotizovanje na na\u269?in fakira i bramana \u8212? \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Brama kori\u353?\u263?en kao stakleno dugme i fiksna ideja \u8212? i kona\u269?nu, sasvim razumljivu op\u353?tu zasi\u263?enost zajedno s njenim radikalnim lekom, onim \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ni\u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (ili bogom: \u8212? te\u382?nja ka \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 unio mystica*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sa bogom je te\u382?nja budista ka ni\u353?tavilu, nirvani \u8212? i ni\u353?ta vi\u353?e!). Kod sve\u353?tenika \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 sve \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postaje opasnije, ne samo sredstva i ve\u353?tine le\u269?enja nego i oholost, osveta, o\u353?troumnost, neumerenost, ljubav, vlastoljublje, vrlina, bolest; \u8212? s izvesnom osnovano\u353?\u263?u, svakako bi se moglo tako\u273?e dodati da je tek na tlu ovog \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 bitno opasnog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oblika \u269?ovekovog postojanja, sve\u353?teni\u269?kog, \u269?ovek uop\u353?te postao \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zanimljiva \u382?ivotinja,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da je tek ovde ljudska du\u353?a u jednom vi\u353?em smislu dobila \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 dubinu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i postala \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zla\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u8212? a to su dva osnovna vida dosada\u353?nje nadmo\u263?i \u269?oveka nad ostalim \u382?ivotinjama!... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Misti\u269?no jedinstvo. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 7. \par\pard\par\pard\ql Verovatno je ve\u263? postalo jasno kako se sve\u353?teni\u269?ki na\u269?in vrednovanja mo\u382?e odvojiti od vite\u353?ko-aristokratskog i dalje razviti u njegovu suprotnost; za to ima povoda naro\u269?ito onda kad sve\u353?teni\u269?ka kasta i ratni\u269?ka kasta nastupaju surevnjivo jedna prema drugoj i kad ne mogu da se slo\u382?e oko toga kome pripada prvenstvo. Vite\u353?ko-aristokratski vrednosni sudovi imaju za pretpostavku izrazitu telesnost, cvatu\u263?e, bogato, \u269?ak prebujno zdravlje, ra\u269?unaju\u263?i tu i ono \u353?to uslovljava njegovo odr\u382?avanje: rat, pustolovinu, lov, ples, borbene igre i uop\u353?te sve \u353?to uklju\u269?uje sna\u382?no, slobodno, vedro delanje. Sve\u353?teni\u269?ko-otmeni na\u269?in vrednovanja ima \u8212? to smo videli \u8212? druge pretpostavke: dovoljno lo\u353?e za njega ako je re\u269? o ratu! Sve\u353?tenici su, kao \u353?to je poznato, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 najlju\u263?i neprijatelji \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a za\u353?to? Zato \u353?to su nemo\u263?ni. Iz nemo\u263?i, mr\u382?nja kod njih raste do \u269?udovi\u353?nosti i jezivosti, prerasta u najduhovnije i najotrovnije. Ljudi obuzeti pravom velikom mr\u382?njom u svetskoj istoriji uvek su bili sve\u353?tenici; oni su bili obuzeti i najotrovnijom mr\u382?njom: \u8212? s duhom sve\u353?teni\u269?ke osvete, jedva da se uop\u353?te mo\u382?e uporediti neki drugi duh. Ljudska istorija bi bez duha koji je u nju do\u353?ao od nemo\u263?nih bila isuvi\u353?e glupa stvar: \u8212? uzmimo odmah najve\u263?i primer. Sve \u353?to je na zemlji u\u269?injeno protiv "plemenitih", "mo\u263?nih", "gospodara", "vlastodr\u382?aca" nije pomena vredno u pore\u273?enju s onim \u353?to su protiv njih u\u269?inili \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Jevreji:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Jevreji, onaj sve\u353?teni\u269?ki narod koji je, sebi zadovoljenje od svojih neprijatelja i porobljiva\u269?a umeo da pribavi jedino radikalnim preokretanjem njihovih vrednosti, dakle \u269?inom \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 najduhovnije osvete.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Jedino to je odgovaralo jednom sve\u353?teni\u269?kom narodu, narodu sa najsuzdr\u382?anijom sve\u353?teni\u269?kom osvetoljubivo\u353?\u263?u. Niko drugi nego Jevreji su bili oni koji su se drznuli da sa zastra\u353?uju\u263?om dosledno\u353?\u263?u preokrenu aristokratsko vrednosno izjedna\u269?avanje (dobar = otmen = mo\u263?an = lep = sre\u263?an = bogu mio) i da se zubima najponornije mr\u382?nje (mr\u382?nje nemo\u263?i) toga dr\u382?e, naime "samo bedni su dobri; samo siroma\u353?ni, nemo\u263?ni, samo ljudi iz ni\u382?ih slojeva su dobri; isto tako, pobo\u382?ni su jedino pa\u263?enici, siroma\u353?ni, bolesni, ru\u382?ni, jedino su oni bogougodni, samo za njih postoji bla\u382?enstvo \u8212? a vi, naprotiv, vi otmeni i mo\u263?ni, vi ste za sva vremena zli, svirepi, pohlepni, nezasitljivi, bezbo\u382?ni; vi \u263?ete tako\u273?e\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za sva vremena ostati nesre\u263?ni, prokleti i odba\u269?eni!"... Zna se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ko\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je nasledio ovo jevrejsko preokretanje vrednosti... \u352?to se ti\u269?e ogromne i preko svake mere kobne inicijative koju su Jevreji pokrenuli ovom najprincipijelnijom od svih objava rata podse\u263?am na stav do koga sam do\u353?ao drugom prilikom (\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 S one strane dobra i zla,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 str. 118) \u8212? naime da s Jevrejima po\u269?inje \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 robovski ustanak u moralu:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 onaj ustanak koji\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za sobom ima istoriju dugu dve hiljade godina i koji smo danas izgubili iz vida samo stoga \u353?to je on \u8212? bio pobedonosan... \par\pard\par\pard\ql 8. \par\pard\par\pard\ql A vi to ne razumete? Vi nemate o\u269?i za ne\u353?to \u269?emu je trebalo dve hiljade godina da bi pobedilo?... Tome se ni najmanje ne treba \u269?uditi: sve \u353?to je \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 dugo,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 te\u353?ko je videti, sagledati. A \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dogodilo se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ovo:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz stabla onog drveta osvete i mr\u382?nje, jevrejske mr\u382?nje \u8212? najdublje i najsublimnije, naime mr\u382?nje koja stvara ideale i preina\u269?uje vrednosti, kojoj na zemlji nikad nije bilo ravne \u8212? izraslo je ne\u353?to isto tako neuporedivo, jedna nova \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ljubav.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najdublja i najsublimnija od svih vrsta ljubavi: \u8212? a iz koga drugog stabla bi i mogla izrasti?... Ali neka se ne misli da je ona mo\u382?da izrasla kao direktna negacija one \u382?e\u273?i za osvetom, kao suprotnost jevrejske mr\u382?nje! Ne, istina je obrnuto! Ta ljubav je izrasla iz njega, kao njegova kro\u353?nja, kao trijumfalna kruna koja se na\u353?iroko i sve \u353?ire razvijala u naj\u269?istijem sjaju i obilju sunca, koja je tako re\u263?i u carstvu svetlosti i u visinama, prema ciljevima one mr\u382?nje, prema pobedi, plenu, zavo\u273?enju rasla s istom nagonskom snagom s kojom su koreni ove mr\u382?nje sve dublje i po\u382?udnije prodirali u sve \u353?to je bilo duboko i zlo. Ovaj Isus iz Nazareta kao ovaplo\u263?eno jevan\u273?elje ljubavi, ovaj "spasitelj" koji siroma\u353?nima, bolesnima, gre\u353?nima donosi bla\u382?enstvo i pobedu \u8212? zar nije on bio upravo zavo\u273?enje u svom najstra\u353?ijem i najneodoljivijem obliku, zavo\u273?enje i zaobilazni put upravo ka onim\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 jevrejskim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrednostima i novinama u idealu? Zar nije Izrael ba\u353? zaobilaznim putem ovog "spasitelja", ovog prividnog protivnika i podriva\u269?a Izraela, postigao poslednji cilj svoje sublimne osvetoljubivosti? Zar ne spada u tajanstvenu crnu magiju istinski velike politike osvete, politike dalekovide, podzemne, sporonapreduju\u263?e i prora\u269?unate osvete da je Izrael sam morao pred licem celog sveta pore\u263?i i na krst razapeti istinsko oru\u273?e svoje osvete kao ne\u353?to krajnje neprijateljsko, da bi "ceo svet", to jest svi protivnici Izraela mogli bez podozrenja da zagrizu upravo taj mamac? I zar bi \u269?ovek uop\u353?te mogao, uz pomo\u263? sve prefinjenosti duha, izmisliti neki \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 opasniji\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mamac? Ne\u353?to \u353?to bi po zavodljivoj, omamljivoj, opojnoj, pogubnoj snazi bilo ravno onom simbolu "svetog krsta", onom jezivom paradoksu "boga na krstu", onoj misteriji nezamislive, krajnje svireposti i samoraspe\u263?a boga \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 radi spasa \u269?oveka?...\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Izvesno je bar to da je \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 sub hoc signo*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Izrael sa svojom osvetom i preokretanjem svih vrednosti, dosad uvek iznova trijumfovao nad svim \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 plemenitijim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 idealima... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Pod tim znakom. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 9. \par\pard\par\pard\ql "Ali \u353?ta tu jo\u353? pri\u269?ate o \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 plemenitijim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 idealima! Pomirimo se s \u269?injenicom: pobedio je narod \u8212? ili 'robovi', ili 'puk', ili 'stado', ili kako god ho\u263?ete to da zovete \u8212? ako se to desilo posredstvom Jevreja, pa dobro! Tako nikad jedan narod nije imao ve\u263?u svetskoistorijsku misiju. 'Gospodari' su uklonjeni; pobedio je moral prostog \u269?oveka. Mo\u382?e se ta pobeda shvatiti i kao trovanje krvi (ona je izme\u353?ala rase) \u8212? ne osporavam; ali nesumnjivo je da je ta intoksikacija \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 uspela. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 'Iskupljenje' ljudskog roda (naime od 'gospodara') na najboljem je putu; sve se vidno judaizuje, ili hristijanizuje, ili plebejizuje (koliko nam re\u269?i kazuju!). \u268?ini se da je tok ovog trovanja kroz celo telo \u269?ove\u269?anstva nezadr\u382?iv, njegov tempo i korak mogao bi odsad biti \u269?ak sve sporiji, tananiji, ne\u269?ujniji, promi\u353?ljeniji \u8212? vremena ima... Ima li crkva u tom pogledu i danas jo\u353? neki \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nu\u382?an\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zadatak, ima li uop\u353?te jo\u353? uvek pravo na opstanak? Ili bi se moglo i bez nje? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Quaeritur.*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Izgleda da ona onaj tok pre ko\u269?i i zadr\u382?ava nego da ga ubrzava? Pa mo\u382?da upravo to i jeste neka korisnost... Ona je svakako malo-pomalo postala ne\u353?to grubo i selja\u269?ko, ne\u353?to \u353?to smeta osetljivoj inteligenciji i istinski modernom ukusu. Ne bi li bar trebalo da bude malo lukavija? Danas ona vi\u353?e odbija nego \u353?to privla\u269?i... Kome bi od nas uop\u353?te bilo do slobodoumlja kad ne bi bilo crkve? Odbija nas crkva, a \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njen otrov ... Nezavisno od crkve, mi volimo otrov..." \u8212? To je epilog jednog "slobodnog duha" mom govoru, jedne po\u353?tene \u382?ivotinje, kako je to dovoljno pokazao, a povrh toga i jednog demokrata; do tog trenutka me je slu\u353?ao, ali nije izdr\u382?ao da me slu\u353?a kako \u263?utim. Jer ja na ovom mestu imam o mnogo \u269?emu da \u263?utim. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Postavlja\ul0\nosupersub\cf6\f7\fs20 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 se pitanje. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 10. \par\pard\par\pard\ql Robovski ustanak u moralu po\u269?inje time \u353?to sam \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ressentiment*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postaje stvarala\u269?ki i ra\u273?a vrednosti: ressentiment takvih bi\u263?a kojima je uskra\u263?eno pravo reagovanje, reagovanje \u269?inom, koja se obe\u353?te\u263?uju samo imaginarnom osvetom. Dok svaki otmeni moral izrasta iz trijumfuju\u263?eg samopotvr\u273?ivanja, robovski moral unapred ka\u382?e ne onom \u353?to je "izvan", \u353?to je "drugo", \u353?to "nije on sam": i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ovo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne je njegov stvarala\u269?ki \u269?in. Ovo okretanje pogleda koji postavlja vrednosti \u8212? ovaj \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nu\u382?ni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pravac ka drugom, prema spolja, umesto nazadka samom sebi \u8212? spada upravo u ressentiment: robovskom moralu, da bi nastao, uvek je potreban najpre jedan suprotni, spoljni svet, fiziolo\u353?ki re\u269?eno potrebni su spoljni nadra\u382?aji da bi uop\u353?te delovao \u8212? njegova akcija je iz osnova reakcija. Obrnut je slu\u269?aj kod otmenog na\u269?ina vrednovanja: on deluje i raste spontano, on svoju suprotnost tra\u382?i samo radi toga da bi sam sebi jo\u353? zahvalnije, jo\u353? radosnije rekao da \u8212? njegov negativni pojam "nisko", "prosto", "r\u273?avo" je samo naknadna bleda kontrastna slika u odnosu na njegov pozitivni skroz-naskroz \u382?ivotom i stra\u353?\u263?u pro\u382?et osnovni pojam "mi otmeni,\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi dobri,\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi lepi, mi sre\u263?ni!" Ako se otmen na\u269?in vrednovanja prevari i ogre\u353?i o realnost, to se de\u353?ava u odnosu na onu sferu koja mu \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dovoljno poznata, od \u269?ijeg se stvarnog poznavanja \u269?ak kruto brani: pod odre\u273?enim okolnostima, on u krivom svetlu vidi sferu koju prezire, sferu prostog \u269?oveka, ni\u382?ih slojeva naroda; s druge strane valja imati na umu da \u263?e afekt prezira, pogleda s visine, nadmenog pogleda, ako krivotvori sliku onoga koga prezire, daleko zaostajati za krivotvorenjem kojim se uzdr\u382?ana mr\u382?nja, osveta, nemo\u263?nog ogre\u353?uje o svog protivnika \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 in effigie,** \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 naravno. U stvari, u preziranju ima suvi\u353?e nemarnosti, suvi\u353?e nepromi\u353?ljenosti, olakog uzimanja, suvi\u353?e previ\u273?anja i nestrpljenja, suvi\u353?e \u269?ak i samozadovoljstva da bi ono bilo u stanju da svoj predmet pretvori u pravu karikaturu i grdobu. Ipak ne treba pre\u269?uti ni one gotovo blagonaklone nijanse koje na primer gr\u269?ko plemstvo unosi u svaku re\u269? kojom prosti narod od sebe odbija, kako se stalno radi ubla\u382?avanja upli\u263?e neka vrsta sa\u382?aljivosti, obzirnosti, uvi\u273?avnosti, sve dok na kraju gotovo sve re\u269?i koje se odnose na prostog \u269?oveka ne preostanu kao izrazi za "nesre\u263?an", "sa\u382?aljenja vredan" (uporedi \u948?\u949?\u953?\u955?\u959?\u962?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 deilos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : slab, kukavan.], \u948?\u949?\u953?\u955?\u945?\u953?\u959?\u962?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 deilaios\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : jadan,bedan.], \u960?\u959?\u957?\u951?\u961?\u959?\u962?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 poneros\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : nikogovi\u263?, beskoristan, prizeman, kukavi\u269?ki.], \u956?\u959?\u967?\u952?\u951?\u961?\u959?\u962?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mochtheros\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : nevoljnik, nitkov, trpi oskudicu.] pri \u269?emu ove dve poslednje ozna\u269?avaju zapravo prostog \u269?oveka kao ropskog radnika i tovarnu \u382?ivotinju) \u8212? i kako, na drugoj strani, re\u269?i "r\u273?av", "nizak", "nesre\u263?an" nikad vi\u353?e nisu prestale da u gr\u269?kom uhu odzvanjaju tonom u kome prevagu ima "nesre\u263?an". To je ostatak starog, plemenitijeg aristokratskog na\u269?ina vrednovanja koji se sebe ne odri\u269?e ni u preziranju (filologe bismo podsetili na smisao u kojem se upotrebljavaju \u959?\u953?\u958?\u965?\u961?\u959?\u962?(\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ozyros\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : zlosre\u263?an.), \u945?\u957?\u959?\u955?\u946?\u959?\u962?(\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 anolbos\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : siroma\u353?an, jadan, nesre\u263?an.), \u964?\u955?\u951?\u956?\u969?\u957?(\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tlemon\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : bedan, siroma\u353?an.), \u948?\u965?\u962?\u964?\u965?\u967?\u949?\u953?\u957?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 dystychein\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : biti zle sre\u263?e.], \u958?\u965?\u956?\u966?\u959?\u961?\u945?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 xymphora:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 usud, nesre\u263?a.]). "Ljudi plemenita roda" su se i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ose\u263?ali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 upravo kao "sre\u263?ni"; oni svoju sre\u263?u nisu morali ve\u353?ta\u269?ki da grade tek pogledom na svoje neprijatelje, niti da sami sebe nekako uveravaju i sami sebe da \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 la\u382?u \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kako su sre\u263?ni (kako to obi\u269?no \u269?ine osvetoljubivi ljudi); a isto tako su oni, kao potpuni, snagom nabijeni, pa prema tome \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nu\u382?no\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 aktivni ljudi, znali da je sre\u263?a neodvojiva od delanja \u8212? delanje se kod njih nu\u382?no ra\u269?una u sre\u263?u (otuda i poreklo izraza \u949?\u965? \u960?\u961?\u945?\u964?\u964?\u949?\u953?\u957?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 eu prattein\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : valjano delati.]) \u8212? sve to u suprotnosti prema "sre\u263?i" nemo\u263?nih, potla\u269?enih, onih koji pate od otrovnih i neprijateljskih ose\u263?anja, kod kojih se sre\u263?a javlja uglavnom kao narkoza, o\u353?amu\u263?enost, mirovanje, spokoj, "sabat", du\u353?evno i telesno opu\u353?tanje, ukratko \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pasivno.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Dok se otmen \u269?ovek sam prema sebi odnosi s poverenjem i otvoreno\u353?\u263?u (\u947?\u949?\u957?\u957?\u945?\u953?\u959?\u962?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 gennaios\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : visoko ro\u273?en, otmen, visoko misaon.], "plemenitog roda", podvla\u269?i nijansu "iskren", pa i "naivan"), osvetoljubiv \u269?ovek nije ni iskren ni naivan, niti sam prema sebi po\u353?ten i otvoren. Njegova du\u353?a je \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 podozriva;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njegov duh voli bud\u382?ake, tajne puteve i zadnja vrata, sve \u353?to je prikriveno godi mu kao \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 njegov\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 njegova \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sigurnost, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 njegovo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 okrepljenje;\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on se razume u \u263?utanje, nezaboravljanje, \u269?ekanje, privremeno \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samoumanjivanje, samouni\u382?avanje. Rasa takvih osvetoljubivih ljudi \u263?e na kraju nu\u382?no biti \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 razlo\u382?nija\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 od svake otmene rase, ona \u263?e razlo\u382?nost i po\u353?tovati na sasvim drugi na\u269?in: naime, kao egzistencijalni uslov prvog reda, dok razlo\u382?nost kod otmenih ljudi\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ima obi\u269?no u sebi i neki blag ukus luksuza i prefinjenosti: \u8212? ona ovde ni izdaleka nije tako bitna kao savr\u353?ena sigurnost delovanja regulativnih \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nesvesnih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 instinkata, ili \u269?ak kao izvesna nepromi\u353?ljenost, recimo bezumno srljanje, bilo u opasnosti ili na neprijatelja, ili kao buran iznenadan izliv gneva, ljubavi, strahopo\u353?tovanja, zahvalnosti i osvetoljubivosti, po kojima su u sva vremena prepoznavane otmene du\u353?e. I sam \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ressentiment\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 otmenog \u269?oveka, ukoliko se pojavi kod njega, nastupa i iscrpljuje se, naime, u neposrednoj reakciji, pa stoga ne \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 truje:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 s druge strane, on se i ne javlja u mnogim slu\u269?ajevima u kojima je kod slabih i nemo\u263?nih neizbe\u382?an. Ne mo\u263?i zadugo uzeti ozbiljno svoje neprijatelje, svoje nesre\u263?e, \u269?ak ni svoja \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nedela \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je obele\u382?je jakih bujnih priroda u kojima je obilje plasti\u269?ne, tvora\u269?ke, zaceljuju\u263?e i za zaboravljanje sposobne snage (dobar primer za to iz modernog sveta je Mirabo, koji nije imao pam\u263?enja za nanesene mu uvrede i niskosti i koji nije mogao da\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ih pra\u353?ta samo stoga \u353?to ih je \u8212? zaboravio). Takav \u269?ovek jednim trzajem strese sa sebe mnogo gamadi koja se kod drugih upije u ko\u382?u; samo tu je isto tako mogu\u263?na, ako je uop\u353?te u ovom svetu mogu\u263?na \u8212? prava \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 "ljubav prema\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svojim neprijateljima". Koliko samo strahopo\u353?tovanja ima otmen \u269?ovek prema svojim neprijateljima! \u8212? a takvo strahopo\u353?tovanje je ve\u263? most ka ljubavi... On tra\u382?i svog neprijatelja za sebe, kao svoje odli\u269?je, on \u269?ak ne podnosi druk\u269?ijeg neprijatelja osim onog kod koga nema ni\u353?ta za preziranje, a ima \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vrlo mnogo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za po\u353?tovanje! Nasuprot tome treba zamisliti "neprijatelja" kako ga zami\u353?lja \u269?ovek osvete \u8212? i upravo tu je njegov \u269?in, njegovo stvaranje: on je smislio "opakog neprijatelja", \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 "nevaljalca", \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i to kao osnovni pojam na osnovu koga kao pasliku i kopiju zami\u353?lja i jednog "dobrog" \u8212? samog sebe!... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * \u381?elja za osvetom. \par\pard\par\pard\ql ** U slici. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 11. \par\pard\par\pard\ql Dakle, to je upravo suprotno onome \u353?to \u269?ini otmen \u269?ovek koji osnovni pojam "dobro" unapred i spontano, naime iz sebe, zamisli i tek na osnovu toga stvara sebi predstavu o "r\u273?avom"! Ovo "r\u273?avo" otmenog porekla i ono "zlo"\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz kotla nezasi\u263?ene mr\u382?nje \u8212? prvo naknadna, uzgredna tvorevina, komplementarna boja, drugo, nasuprot tome, original, po\u269?etak, pravi \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u269?in\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u koncipiranju robovskog morala \u8212? kako su razli\u269?ite te dve re\u269?i, "r\u273?avo" i "zlo", obe prividno suprotstavljene istom pojmu "dobro"! Me\u273?utim, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to isti pojam "dobro": \u353?tavi\u353?e, upitajmo se ipak \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ko\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je zapravo "zao" u smislu morala osvetoljubivosti. Sa svom strogo\u353?\u263?u, odgovor glasi: \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 upravo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "dobar" drugog morala, upravo otmen \u269?ovek, mo\u263?an, gospodar, samo suprotno obojen, suprotno protuma\u269?en, suprotno vi\u273?en otrovnim okom \u382?elje za osvetom. Jednu stvar bismo tu najmanje osporavali: ko je one "dobre" upoznao samo kao neprijatelje nije upoznao ni\u353?ta drugo do \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zle neprijatelje,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a isti ljudi koje moral, po\u353?tovanje, obi\u269?aj, zahvalnost, jo\u353? vi\u353?e uzajamno nadziranje i ljubomora \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 inter pares*\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dr\u382?e u granicama dozvoljenog, koji se, s druge strane, u me\u273?usobnim odnosima pokazuju tako dovitljivi u uvi\u273?avnosti, samosavla\u273?ivanju, delikatnosti, odanosti, ponosu i prijateljstvu \u8212? ti isti ljudi kad izi\u273?u iz svoga kruga, tamo gde po\u269?ilje strano, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tu\u273?ina,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nisu mnogo bolji od razjarenih zveri. Tu su oni oslobo\u273?eni svake socijalne prinude, u divljini nalaze naknadu za napetost koju stvara dugotrajno zatvaranje i ogra\u273?ivanje u miru zajednice, oni se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vra\u263?aju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u nevinost zverinje svesti kao likuju\u263?a \u269?udovi\u353?ta koja mo\u382?da iz u\u382?asnog niza ubistava, spaljivanja; skrnavljenja, zlostavljanja izlaze s takvom drsko\u353?\u263?u i du\u353?evnom ravnote\u382?om kao da je izvr\u353?en samo neki mladala\u269?ki nesta\u353?luk, uvereni u to da pesnici ponovo za dugo vreme imaju \u353?ta da opevaju i hvale. U sr\u382?i svih ovih otmenih rasa ne mo\u382?e se prevideti zver, veli\u269?anstvena \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 plava zver\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja po\u382?udno traga za plenom i pobedom; toj skrivenoj sr\u382?i je s vremena na vreme potrebno \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 rastere\u263?enje, zver mora ponovo napolje, mora opet nazad u divljinu: \u8212? rimsko, arapsko, germansko, japansko plemstvo, homerovski junaci, skandinavski Vikinzi \u8212? u pogledu te potrebe, svi su oni jednaki. Pojam "varvarin" ostavljale su otmene rase na svim stazama kojima su pro\u353?le; \u269?ak i u njihovoj vi\u353?oj kulturi izbija svest o tome i \u269?ak di\u269?enje time (na primer kad Perikle u onoj svojoj \u269?uvenoj nadgrobnoj besedi ka\u382?e svojim Atinjanima: "Po svim zemljama i morima na\u353?a smelost je kr\u269?ila sebi put, podi\u382?u\u263?i svuda neprolazne spomenike kako onom \u353?to je dobro \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 tako i onom \u353?to je r\u273?avo u nama"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ). Ova "smelost" otmenih rasa, bezumna, apsurdna, iznenadna, kako se ispoljava, neprora\u269?unljivost, \u269?ak neverovatnost njihovih pothvata \u8212? Perikle s velikom hvalom isti\u269?e \u961?\u945?\u952?\u965?\u956?\u953?\u945?[\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 rhathymia\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : Lakomislenost, bezbri\u382?nost.] Atinjana \u8212? njihova ravnodu\u353?nost i prezir prema sigurnosti, telu, \u382?ivotu, udobnosti, njihova bezgrani\u269?na vedrina i dubina zadovoljstva u svem razaranju, u svim slastima pobede i svireposti \u8212? sve se to za one koji su to trpeli slilo u sliku "varvarin", "zli neprijatelj", mo\u382?da "Got", "Vandal". Duboko, stra\u353?no nepoverenje koje Nemac pobu\u273?uje \u269?im do\u273?e do vlasti, i danas ponovo \u8212? jo\u353? uvek je naknadna posledica onog neizbrisivog u\u382?asa s kojim je Evropa vekovima posmatrala divljanje plave germanske zveri (mada izme\u273?u starih Germana i nas Nemaca jedva da postoji pojmovno, a kamoli krvno srodstvo). Ranije sam nekom prilikom skrenuo pa\u382?nju na nedoumicu Hesioda kad je smi\u353?ljao sukcesiju kulturnih razdoblja i poku\u353?avao da je izrazi pomo\u263?u zlata, srebra i bronze: on nije znao \u353?ta \u263?e sa protivre\u269?no\u353?\u263?u koju mu je pokazivao veli\u269?anstveni, ali isto tako grozoviti, nasilni\u269?ki svet Homera, pa je od jednog razdoblja napravio dva koja je stavio jedno za drugim \u8212? prvo, razdoblje trojanskih i tebanskih heroja i polubogova onako kako je taj svet ostao u pam\u263?enju aristokratskih rodova koji su u tom svetu imali saoje pretke; zatim bronzano razdoblje, kako je taj isti svet izgledao u o\u269?ima potomaka potla\u269?enih, oplja\u269?kanih, zlostavljanih, porobljenih i prodatih: kao doba bronze, kako smo rekli, tvrdo, hladno, surovo, bezose\u263?ajno i besavesno, koje je sve pred sobom gazilo i krvlju obojilo. Pretpostavimo da je istina ono \u353?to se danas bez daljega prihvata kao "istina", da je \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 smisao svekolike kulture\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 upravo to da se iz zveri "\u269?ovek" odgoji jedna pitoma i civilizovana \u382?ivotinja, jedna \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 doma\u263?a \u382?ivotinja, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 onda bi se, bez sumnje, svi oni instinkti reagovanja i osvetoljubivosti pomo\u263?u kojih su plemeniti rodovi zajedno sa svojim idealima na kraju osramo\u263?eni i nadvladani, morali smatrati pravim \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 oru\u273?ima kulture; \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 time, naravno, jo\u353? ne bi bilo re\u269?eno da su istovremeno njihovi \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nosioci\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i sami predstavljali kulturu. Naprotiv, suprotno bi bilo ne samo verovatno \u8212? ne! To je danas \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 o\u269?igledno!\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ovi nosioci ugnjeta\u269?kih i na odmazdu ustremljenih instinkata, potomci svega evropskog i neevropskog ropstva, naro\u269?ito svega prearijskog stanovni\u353?tva \u8212? predstavljaju \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nazadak \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ove\u269?anstva! Ova "oru\u273?a kulture" su sramota \u269?ove\u269?anstva, i pre su razlog da se posumnja u "kulturu" uop\u353?te, pre su argumenti protiv nje! Mo\u382?da je sasvim u pravu onaj ko se pla\u353?i plave zveri u sr\u382?i svih otmenih rasa i ko je na oprezu: ali ko se ne bi sto puta radije bojao ako se ujedno mo\u382?e diviti, nego da se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 boji, a da se pri tom ne mo\u382?e osloboditi odvratnog prizora neuspelog, umanjenog, zakr\u382?ljalog, zatrovanog? I nije li to \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 na\u353?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kob? \u352?ta danas pobu\u273?uje \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 na\u353?u\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zlovolju prema "\u269?oveku"? \u8212? Jer mi \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 patimo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 od \u269?oveka, tu sumnje nema. \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 Nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to strah; pre \u263?e biti\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to \u353?to u \u269?oveku nema vi\u353?e ni\u269?ega \u269?ega\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bi se trebalo bojati, \u353?to je crv "\u269?ovek" u prvom planu i \u353?to gmi\u382?e, \u353?to je "pitomi \u269?ovek", beznade\u382?no osrednji i otu\u382?an \u269?ovek ve\u263? navikao da se ose\u263?a kao cilj i vrhunac, kao smisao istorije, kao "vi\u353?i \u269?ovek"; \u8212? \u353?tavi\u353?e, on \u269?ak ima izvesno pravo da se tako ose\u263?a ukoliko se ose\u263?a udaljenim od obilja neuspelog, bole\u353?ljivog, umornog, pre\u382?ivelog, na \u353?ta Evropa danas po\u269?inje da zaudara, ukoliko se, dakle, ose\u263?a kao ne\u353?to bar relativno uspelo, bar za \u382?ivot jo\u353? sposobno, bar kao ne\u353?to \u353?to potvr\u273?uje \u382?ivot... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs20 * Me\u273?u jednakima. \par\pard\par\pard\ql \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Na ovom mestu ne prigu\u353?ujem uzdah i ne odri\u269?em\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 se poslednje nade. \u352?ta je to \u353?to je upravo meni sasvim nepodno\u353?ljivo? To s \u269?ime sam ne mogu da iza\u273?em nakraj, \u353?to me gu\u353?i i zbog \u269?ega se jedem? R\u273?av vazduh! R\u273?av vazduh! \u352?to mi se pribli\u382?ava ne\u353?to neuspelo, \u353?to moram da trpim zadah utrobe neke neuspele du\u353?e!... Kakvu je sve nevolju, kakvo li\u353?avanje, nevreme, bolest, muku, usamljenost, \u269?ovek ina\u269?e u stanju da podnese? U osnovi, sa svim ostalim \u269?ovek izlazi nakraj, ro\u273?en kao \u353?to jeste za \u382?ivot u podzemlju i borbi; uvek se ponovo izlazi jednom na svetlo, uvek se ponovo do\u382?ivljava svoj zlatni \u269?as pobede \u8212? i onda \u269?ovek stoji, kako je ro\u273?en, nesalomljiv, zapet, spreman za novo, za jo\u353? te\u382?e, dalje, kao luk koji svaka nevolja jo\u353? dalje sve vi\u353?e zate\u382?e. Ali s vremena na vreme otvara mi se \u8212? kao da postoje neke nebeske pokroviteljice, s one strane dobra i zla \u8212? pogled samo na ne\u353?to savr\u353?eno, dokraja uspelo, sre\u263?no, mo\u263?no, pobedonosno, u \u269?emu ima i ne\u269?ega \u269?ega se treba bojati! Na \u269?oveka koji opravdava \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u269?oveka,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na komplementarni i spasavaju\u263?i sre\u263?an slu\u269?aj \u269?oveka zbog koga se jo\u353? mo\u382?e odr\u382?ati \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vera u \u269?oveka!...\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Jer ovako je to: umanjivanje i izjedna\u269?avanje evropskog \u269?oveka kriju \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 na\u353?u\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najve\u263?u opasnost, jer taj prizor zamara... Mi danas ve vidimo ni\u353?ta \u353?to ho\u263?e da bude ve\u263?e, mi slutimo da sve postaje jo\u353? ni\u382?e i ni\u382?e, tanje, dobro\u263?udnije, pametnije, ugodnije, prose\u269?nije, ravnodu\u353?nije, vi\u353?e kinesko, vi\u353?e hri\u353?\u263?ansko \u8212? \u269?ovek, van svake sumnje, postaje sve "bolji"... Upravo tu le\u382?i kob Evrope \u8212? zajedno sa strahom od \u269?oveka izgubili smo i ljubav prema njemu, strahopo\u353?tovanje pred njim, nadanje u njega, \u269?ak i volju za njega. Izgled \u269?oveka sad malo zamara \u8212? \u353?ta je nihilizam danas ako nije \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 to?...\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Mi smo siti \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u269?oveka... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 13. \par\pard\par\pard\ql Ali vratimo se nazad: problem \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 drugog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 porekla "dobrog", problem dobra kako ga je izmislio osvetoljubiv \u269?ovek tra\u382?i svoje re\u353?enje. \u8212? Nije nikakvo \u269?udo \u353?to se jagnjad ljuti na velike ptice grabljivice: samo to nije razlog da se velikim pticama grabljivicama zameri \u353?to hvataju malu jagnjad. Pa ako jaganjci me\u273?u sobom ka\u382?u "ove ptice grabljivice su zle, a onaj ko je ponajmanje ptica grabljivica, ili je \u269?ak suprotno tome, jagnje \u8212? zar taj nije dobar?", onda se ovakvom postavljanju ideala nema \u353?ta prigovoriti, sem \u353?to \u263?e grabljivice na to malo podrugljivo gledati i mo\u382?da re\u263?i: \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 "Mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na njih, na tu dobru jagnjad, nismo ni najmanje kivni, mi ih \u269?ak volimo; nema ni\u269?eg ukusnijeg od ne\u382?nog jagnjeta". Zahtevati od snage da se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ispoljava kao snaga, da \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bude volja za nadvladavanjem, volja za pot\u269?injavanjem, volja za gospodarenjem, \u382?e\u273? za neprijateljima, otporima i pobedama, isto je tako besmisleno kao zahtevati od slabosti da se ispolji kao snaga. Odre\u273?ena koli\u269?ina snage je isto tolika koli\u269?ina nagona, volje, dejstvovanja \u8212? \u353?tavi\u353?e, ona i nije ni\u353?ta drugo do sam ovaj nagon, htenje, dejstvovanje i samo usled zavo\u273?enja jezika (i u njemu okamenjenih osnovnih zabluda uma), koji svako dejstvovanje shvata, i to pogre\u353?no, kao uslovljeno ne\u269?im \u353?to dejstvuje, "subjektom", ona mo\u382?e da izgleda druk\u269?ije. Naime, isto onako kao \u353?to narod odvaja munju od njenog sevanja i ovo poslednje shvata kao \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u269?injenje, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao dejstvo nekog subjekta koji se zove munja, isto tako narodni moral odvaja snagu od ispoljavanja snage, kao da se iza jakog nalazi neki ravnodu\u353?an supstrat kome \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 stoji na volju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da snagu ispolji ili ne ispolji. Me\u273?utim, takvog sup strata nema; nema nikakvog "bi\u263?a" iza \u269?injenja, dejstvovanja, postajanja; "u\u269?inilac" je \u269?injenju prosto u mislima pridodat \u8212? \u269?injenje je sve. Narod, u stvari, udvostru\u269?ava \u269?injenje kada munji pripisuje sevanje; to je \u269?injenje \u269?injenja: isti doga\u273?aj on jednom postavlja kao uzrok, a zatim jo\u353? jednom kao njegovu posledicu. Ne \u269?ine bolje ni prirodnjaci kad ka\u382?u "sila pokre\u263?e, sila prouzrokuje" i sli\u269?no \u8212? cela na\u353?a nauka, uprkos svojoj uzdr\u382?anosti, svojoj slobodi od afekata, nalazi se pod uticajem jezika i nije se oslobodila podmetnutih kopiladi, "subjekata" (atom je, na primer, jedno takvo podme\u269?e, kao i Kantova "stvar po sebi"): nikakvo \u269?udo ako iz pozadine skriveni tinjaju\u263?i afekti osvete i mr\u382?nje iskoriste ovo verovanje za sebe i zapravo nijedno drugo verovanje ne podr\u382?avaju revnosnije od onog da\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 jakome stoji na volju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude slab, a ptici grabljivici da bude jagnje: \u8212? sti\u269?u\u263?i tako pravo da grabljivici \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pripi\u353?u odgovornost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to je grabljivica... Kad potla\u269?eni, ga\u382?eni, zlostavljani, iz osvetoljubivog lukavstva nemo\u263?i govore sebe: "budimo druk\u269?iji, a ne zli, budimo dobri! A dobar je svako ko ne vr\u353?i nasilje, ko nikog ne vre\u273?a, ko ne napada, ne pribegava odmazdi, nego osvetu prepu\u353?ta bogu, ko se kao mi dr\u382?i povu\u269?eno, ko se svakom zlu uklanja s puta i od \u382?ivota uop\u353?te malo zahteva, sli\u269?no nama strpljivima, skru\u353?enima, pravednima" \u8212? to zapravo, shva\u263?eno hladno i bez predube\u273?enja, ne zna\u269?i ni\u353?ta drugo nego: "mi slabi smo, eto tako, slabi; dobro je ako ne \u269?inimo ono \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 za \u353?ta nismo dovoljno jaki" \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ali ovo oporo \u269?injeni\u269?ko stanje, ova razlo\u382?nost najni\u382?ega reda koju poseduju \u269?ak i insekti (koji se pred velikom opasno\u353?\u263?u umrtve da ne bi \u269?inili "premnogo"), zahvaljuju\u263?i ovoj dvoli\u269?nosti i samoobmani nemo\u263?i, dobila je velelepan izgled tihe vrline odricanja i i\u353?\u269?ekivanja, kao da je sama slabost slabog \u8212?\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a to zna\u269?i njegova \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 su\u353?tina,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njegovo dejstvovanje, njegova cela, jedina, neminovna, nezamenljiva stvarnost \u8212? dobrovoljan u\u269?inak, ne\u353?to \u353?to se htelo, \u353?to je izabrano, da je to\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u269?in, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zasluga. Takvoj vrsti ljudi \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 potrebna\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je vera u ravnodu\u353?an, slobodan "subjekt", po instinktu samoodr\u382?anja, samopotvr\u273?ivanja, u kome se obi\u269?no svaka la\u382? posve\u263?uje. Mo\u382?da je subjekt (ili, da ka\u382?emo razumljivije, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 du\u353?a)\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bio dosad naj\u269?vr\u353?\u263?a dogma na svetu stoga \u353?to je ve\u263?ini smrtnih, slabih, potla\u269?enih svake vrste omogu\u263?avao onu sublimnu samoobmanu da se sama slabost tuma\u269?i kao sloboda i njen kakav-takav opstanak kao \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zasluga. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 14. \par\pard\par\pard Ho\u263?e li neko da zaviri u dubinu tajne kako se na zemlji \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 proizvode ideali? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ko ima hrabrosti za to?... E, pa evo! Ovde je otvoren pogled u tu mra\u269?nu radionicu. Pri\u269?ekajte jo\u353? samo trenutak, radoznali moj gospodine i vratolomni\u269?e: va\u353?e oko se najpre mora naviknuti na tu la\u382?nu treperavu svetlost... Tako! Dovoljno! Sad govorite! \u352?ta se de\u353?ava tamo dole? Recite \u353?ta vidite, \u269?ove\u269?e najopasnije radoznalosti \u8212? sad sam\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 onaj koji slu\u353?a. \par \u8212? "Ni\u353?ta ne vidim, ali utoliko vi\u353?e \u269?ujem. To je nekakvo oprezno, podmuklo, tiho \u263?u\u263?orenje i do\u353?aptavanje sa svih strana i iz svih uglova. \u268?ini mi se da svi la\u382?u; svaki zvuk je pro\u382?et nekom sladunjavom blago\u353?\u263?u. Slabost treba da se la\u382?no prika\u382?e kao \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zasluga;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 van svake sumnje \u8212? to je upravo onako kako ste vi rekli." \par\pard\par\pard\ql \u8212? Dalje! \par\pard\par\pard \u8212? "A nemo\u263? koja se ne sveti, kao 'dobrota'; stra\u353?ljiva poniznost kao 'skru\u353?enost'; pot\u269?injavanje onima koje mrzimo kao 'poslu\u353?nost' (naime, jednome za koga oni ka\u382?u\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da nare\u273?uje to pot\u269?injavanje \u8212? oni ga zovu bogom). Neborbenost slabog, \u269?ak kukavi\u269?luk koga kod njega ima u izobilju, njegova neodlu\u269?nost, njegova neizbe\u382?na osu\u273?enost na \u269?ekanje dolazi ovde do dobrog imena kao 'strpljenje', a naziva se \u269?ak i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 vrlinom;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 'ne-mo\u263?i-se-osvetiti' postaje 'ne-hteti-se-osvetiti', mo\u382?da \u269?ak i pra\u353?tanje ('jer \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 oni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne znaju \u353?ta \u269?ine \u8212? jedino \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 znamo \u353?ta \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 oni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ine'). Govore tako\u273?e o 'ljubavi prema neprijateljima' \u8212? i znoje se pri tom." \par \u8212? Dalje! \par\pard\par\pard\u8212? "Bedni su oni, sumnje nema, svi ti \u353?to se\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 po bud\u382?acima domun\u273?avaju i bave sitnim prevarama, mada su se toplo \u353?\u263?u\u263?urili jedan uz drugog \u8212? ali oni mi ka\u382?u da je njihova beda povlastica i znak da su izabrani od boga, da se biju psi koji se najvi\u353?e vole; mo\u382?da je ova beda samo priprema, provera, \u353?kola, mo\u382?da jo\u353? vi\u353?e \u8212? ne\u353?to \u353?to \u263?e jednom biti izravnato i ispla\u263?eno s ogromnim kamatama u zlatu, ne! u sre\u263?i. To oni nazivaju 'bla\u382?enstvom'." \par \u8212? Dalje! \par\pard\par\pard\ql \u8212? "Sada\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mi stavljaju do znanja da su oni ne samo bolji od silnika, gospodara zemlje kojima moraju da ljube skute (\ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 iz straha, apsolutno ne iz straha! nego zato \u353?to bog zapoveda da se svaka vlast po\u353?tuje) \u8212? da su ne samo oni bolji nego da je i 'njima bolje', u svakom slu\u269?aju da \u263?e\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 im jednom biti bolje. Ali, dosta! dosta! Ne mogu vi\u353?e da izdr\u382?im. Lo\u353? vazduh! Te\u382?ak vazduh! Ova radionica u kojoj se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 proizvode ideali \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ini mi se da zaudara na same la\u382?i." \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u8212? Ne! Jo\u353? samo trenutak! Niste jo\u353? ni\u353?ta rekli o velikoj ve\u353?tini tih opsenara koji sve \u353?to je crno pretvaraju u belo, u mleko i nevinost: \u8212? zar niste zapazili ono \u353?to je njihov vrhunac u prefinjenosti, njihov najsmeliji, najsuptilniji, najduhovitiji, najla\u382?niji artisti\u269?ki podvig? Pazite! Ove podrumske \u382?ivotinje pune \u382?elje za osvetom i pune mr\u382?nje \u8212? \u353?ta one zapravo \u269?ine od osvete i mr\u382?nje? Jeste li ikada \u269?uli ove re\u269?i? Da li biste pomislili, ako biste samo verovali njihovim re\u269?ima, da ste me\u273?u samim osvetoljubivim ljudima?... \par\pard\par\pard \u8212? "Razumem, jo\u353? jednom \u263?u u\u353?i dobro otvoriti (ah! ah! ah! i nos \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 za\u269?epiti).\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Sada tek \u269?ujem ono \u353?to su oni ve\u263? \u269?esto govorili: 'Mi dobri \u8212? \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mi smo pravedni' \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ono \u353?to tra\u382?e, oni ne nazivaju odmazdom ve\u263? 'trijumfom \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pravednosti';\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ono \u353?to oni mrze, to nije njihov neprijatelj, ne! oni mrze \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 nepravdu,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 'bezbo\u382?nost'; ono u \u353?ta veruju i \u269?emu se nadaju, to nije nada na osvetu, opijenost slatkom osvetom ('sla\u273?om od meda' zvao ju je ve\u263? Homer), ve\u263? pobeda boga, \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 pravednog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 boga nad bezbo\u382?nicima; \u353?to im je na zemlji preostalo da vole, to nisu njihova bra\u263?a u mr\u382?nji, nego njihova 'bra\u263?a u ljubavi', kako oni ha\u382?u, svi dobri i pravedni na zemlji." \par \u8212? I kako vi nazivate to \u353?to njima slu\u382?i kao uteha za sve patnje u \u382?ivotu \u8212? njihova fantazmagorija zami\u353?ljenog budu\u263?eg bla\u382?enstva? \par\pard\par\pard \u8212? "Kako? \u268?ujem li dobro? Oni to zovu 'stra\u353?nim sudom', dolaskom \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 njihovog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 carstva, 'carstva bo\u382?jeg' \u8212? ali \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 zasada\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oni \u382?ive 'u veri', 'u ljubavi', 'u nadi'." \par\u8212? Dosta! Dosta! \par\pard\par\pard\ql 15. \par\pard\par\pard\ql U veri u \u353?ta? U ljubavi prema \u269?emu? U nadi u \u353?ta? \u8212? Ovi slabi \u8212? jednom \u263?e, naime, i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 oni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 biti jaki, nema mesta sumnji, jednom \u263?e i \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 njihovo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "carstvo" do\u263?i \u8212? "carstvo bo\u382?je" zove se ono prosto kod njih, kao \u353?to smo rekli: ta oni su u svemu tako skru\u353?eni! Samo da bi se \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 do\u382?ivelo trebalo bi dugo \u382?iveti, \u382?iveti i posle smrti \u8212? potreban je \u269?ak ve\u269?ni \u382?nvot da bi se tako\u273?e ve\u269?no u "carstvu bo\u382?jem" mogla na\u263?i naknada za onaj zemaljski \u382?ivot "u veri, u ljubavi, u nadi". Naknada za \u353?ta? Naknada \u269?ime?... Kako se meni \u269?ini, Dante se grubo prevario kad je, s pronicljivo\u353?\u263?u koja zastra\u353?uje, stavio iznad vrata svoga pakla natpis "i mene stvori ve\u269?na ljubav": \u8212? iznad vrata hri\u353?\u263?anskog raja i njegovog "ve\u269?nog bla\u382?enstva", svakako bi s vi\u353?e prava mogao da stoji natpis "i mene stvori ve\u269?na \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mr\u382?nja \u8212?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ako pretpostavimo da bi iznad vrata koja vode u la\u382? smela stajati istina! Jer \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 \u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je bla\u382?enstvo onog raja?.... Mi bismo to mo\u382?da ve\u263? doku\u269?ili, ali bolje \u263?e biti da nam to izri\u269?ito posvedo\u269?i jedan autoritet koji se u takvim stvarima ne mo\u382?e potcenjivati, Toma Akvinski, veliki u\u269?itelj i svetac. "Beati in regno coelesti", ka\u382?e on krotko kao jagnje, "videbunt poenas damnatorum, ut beatitudo illis magis complaceat."* Ili, ako bismo to hteli da \u269?ujemo re\u269?eno u malo tvr\u273?em tonu, recimo iz usta jednog slavom oven\u269?anog crkvenog oca koji svoje hri\u353?\u263?ane odvra\u263?a od grubih naslada javnih igara \u8212? a za\u353?to? "Ta zar nam vera ne nudi mnogo vi\u353?e" \u8212? ka\u382?e on, de spectac. c. 29 ss. \u8212? "ne\u353?to \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs24 mnogo ja\u269?e;\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zahvaljuju\u263?i iskupljenju, na raspolaganju nam stoje sasvim druk\u269?ije radosti; umesto atleta, mi imamo svoje mu\u269?enike; ho\u263?emo li krv, imamo, eto, krv Hristovu... Ali \u353?ta nas tek o\u269?ekuje na dan njegovog ponovnog dolaska, njegove pobede!" I onda nastavlja d