Funkcija intervjua u aktuelnim vestima informativne emisije

Kvalitativno-kvantitativna analiza intervjua u emisiji „Dnevnik” RTSod 9. do 15. decembra 2012. godine

U ovom radu sprovedena je kritička analiza diskursa intervjua u

informativnoj emisiji „Dnevnik“ Radio televizije Srbije.

Cilj je bio da se ukaže na funkciju intervjua u aktuelnim vestima, kao i

način njegove upotrebe.

Rezultati analize:

• intervju u informativnim emisijama opravdava svoju funkciju, kao

sredstvo pomoću kog se dolazi do detaljnijih informacija o aktuelnoj temi.

•rezultati su pokazali da se pomoću intervjua u informativnim emisijama

promovišu određene ličnosti i njihovi stavovi.

• Jovan Šćekić (1983: 142) intervju smatra metodom definišući ga kao “put da se dođe do

izvora informacija, informacije, da bi on dao vest, mišljenje (stav) ili objašnjenje. U

središtu pažnje ovog autora je dobijanje nove informacije, dakle poruka”.

• O intervjuu se može govoriti i kao o stubu istraživačkog novinarstva. Razgovori sa

izvorima su ključ velikog dela novinarskog rada. Najbolje je koristiti intervju da bi videli

reakcije i tumačenja, a ne da bi skupljali činjenice. Intervju spada u najkomplikovanije

oblike istraživačkog novinarstva, a sigurno i u najzloupotrebljivanije (Balje, 2010: 54).

• Prema Slavkoviću, osnovni cilj intervjua je da saopšti neku aktuelnu činjenicu, odnosno,

da odgovor koji se dobije, sadrži objašnjenje i dodatni podatak. Intervju je oblik

novinarskog izražavanja koji se, po mnogo čemu, razlikuje od ostalih oblika, ima svoja

specifična obeležja i osnovni cilj mu je da saopšti neku aktuelnu činjenicu i da istakne

njen društveni značaj. Glavna funkcija intervjua je, dakle, dvostruka: da nešto novo

saopšti i da to što saopšti - protumači. (Slavković, 1975: 211)

Da bi se sagledali svi aspekti i značaj korišćenja intervjua, kao analitički metod upotrebljena je diskurs analiza.

Proučavanje intervjua zahteva poseban režim analize. Da bi ilustrovali ovu tačku možemo da posmatramo pitanja koja postavljaju intervjueri. Osećaj za postavljanje pitanja zavisi delom od toga kako intervju funkcioniše, jer je upravo pitanje glavni potez u igri. Upravo to postavljanje pitanja i odgovaranje na njih predstavlja značaj za diskurs intervjua, koji je dostupan medijskoj publici, ali i intervjueru i intervjuisanom. (Heritage, Clayman, 2002:14)

ANALIZA

a) Hipoteza od koje se polazi jeste da se ova novinarska forma koristi kao dodatak vesti, sredstvo za dolazak do dodatnih informacija o aktuelnim vestima.

b) Sporedna hipoteza jeste da se intervju u informativnim emisijama koristi u svrhu promovisanja određenih ličnosti.

vesti, saopštenje16%

autorski izveštaj29%

intervju4%

ostalo 39%

nečija izjava12%

Prisutnost žanrova

Analizirano je ukupno 245 priloga

Najviše su zastupljeni autorski izveštaj i vesti

Zabeleženo je devet intervjua, odnosno 4 odsto u ukupnom broju priloga

*Kategorija „ostalo“ sadrži najave, fleš vesti, odjavu, vremensku prognozu

Najava intervjua u vestima dana

najavljeni interju nenajavljeni intervju0

1

2

3

4

5

6

7

8

Najava intervjua u vestima dana•Organizacijom vesti u vestima dana jasno se prepoznaje značaj događaja, pa se i gledaocima plasiraju informacije izdvajanjem određenih sadržaja kao najbitnijih.

•Od ukupno devet analiziranih intervjua, osam je najavljeno u najvažnijim vestima . To je pokazatelj da je intervju prepoznat kao bitan novinarski žanr i koristi se na osnovu najvažnijih vesti tog dana.

nesto drugo11%

Kosovo11%

kultura 11%

organizovani kriminal22%

društvene teme34%

ekonomija11%

Zastupljenost tema u intervjuima

• zabeleženo je pet terenskih intervjua

• medijsko vreme i vreme događaja se

podudaraju (uverljivo st i autentičnost)

• saznajemo informacije “sa lica mesta”,

uključujući i atmosferu sa događaja na

kojem se intervju održava.

56%

22%

22%

Intervju prema mestu realizacije

terenski mešoviti studijski

• zabeležena su 2 mešovita intervjua

• najčešći intervjui ovog tipa vode se sa

reporterima i dopisnicima

• kratka pitanja intervjuera prekidaju

monologe intervjuisanih i tako pospešuju

dinamičnost razgovora

Primer br 1: RTS_MN_SD

IR: Sanja, kako bi trebalo da izgleda prelaz kada radovi budu gotovi?

IE: Neće biti neke veće razlike u odnosu na <trenutno stanje>. To znači da će ovde i dalje biti <dva

punkta> samo što će oni sada biti bliže nego ranije. Do sada je razlika -- i udaljenost između ta dva punkta

bila oko tri kilometra, a è od sutra će biti na desetak metara. To upravo možete videti <ovde> iza mojih

leđa. U prvom objektu nalaziće se pripadnici MUP-a Srbije, a u drugom će biti pripadnici KPS-a i Euleksa.

Saznajemo da će se raditi u četiri smene, a kada govorimo o KPS-u, tu će biti više pripadnika <srpske

nacionalnosti> nego albanske. è kada govorimo o Euleksu <bukvalno> prevedeno njihov zadatak će biti da

rade <kako oni kažu> è na međusobnoj boljoj saradnji između ove dve strane. Milice

IR: Sanja, da li je poznata procedura prelaska?

IE: Jeste i <nije> komplikovana. Dakle građani koji krenu iz Srbije ka severu pokrajine, oni će svoja

dokumenta na ovom integrisanom prelazu na Jarinju prvo pokazati pripadnicima MUP-a Srbije, a desetak

metara dalje i pripadnicima KPS-a i -- Euleksa. è Ovde neće biti postavljena rampa, stajaće samo <znak

stop>. Kada konačno <svi radovi> budu gotovi umesto ovih privremenih kontejnera nalaziće se samo dva

objekta sa dva šaltera, a preko puta još osam novih objekata gde će biti pripadnici MUP-a, KPS-a i --

Euleksa. <prema dogovoru> integrisani prelaz Jarinje <neće imati> državnih oznaka, takođe, neće se

naplaćivati carina za sever pokrajine, građani će koristiti srpska lična dokumenta i srpske registarske

tablice. Napominjemo i to da Vlada Srbije <još ranije> najavila da će -- suspendovati ovaj dogovor ukoliko

dođe do kršenja istog. Dakle, <sutra> u osam časova otvara se integrisani prelaz ovde na Jarinju, a li i

prelaz Merdare. Kada govorimo o ostala dva prelaza, to su Končulj i Brnjak, njihovo otvaranje očekuje se

<do kraja godine>. Milice

56%

22%

22%

Intervju prema mestu realizacije

terenski mešoviti studijski

• zabeležena su 2 studijska intervjua

• intervjui su unapred pripremljeni, a

pitanja i odgovori su sadržajni, konkretni i

jasni

• postoji mogućnost da intervjuisani unapred

dobiju pitanja koja će im biti postavljena, pa

tako mogu unapred pripremiti odgovore na ona

pitanja koja bi želeli da izbegnu.

Intervju prema stepenu uljudnosti

mlak; 7

izazovni; 2

Primer dobre prakse :Činjenica da nije zabeležen nijedan drzak intervju ide u prilog novinarima i medijskoj kući koja stoji iza njih. Intervjueri se ponašaju profesionalno i ne idu u krajnost samo iz razloga da bi dobili odgovor ili isprovocirali sagovornika.

aktuelni78%

informativni11%

zabavni11%

Podela intervjua prema Endrju Bojdu

Intervju povodom aktuelne teme služi da bi se saznale dodatne

informacije i na taj način dopunila aktuelna vest.

Intervju je u tom smislu veoma značajan kao žanr za aktuelne

događaje, jer se temi prilazi sistematično i može dati konkretne,

uverljive informacije.

Promovisanje ličnosti u intervjuu• Analizirani intervjui su vođeni sa ličnostima koje su kompetentne za

temu o kojoj se razgovara. Ali, najveći deo medijskog prostora posvećen

je intervjuu čiji povod nije aktuelan (RTS_VD_MD)

manje od 5min više od 5min0

1

2

3

4

5

6

7

8

98

1

Isti intervju nije imao aktuelan povod, a zauzeo je mesto u prvoj polovini emisije, niti je pružio dodatne informacije za koje je upotreba ove novinarske forme bila neophodna. Ovim intervjuom samo je popunjem medijski prostor koji je mogao biti iskorišćen za druge, važnije teme

ZaključakAnaliza je pokazala da intervju kao

novinarski žanr opravdava svoju funkciju, u smislu dodatnih relevantnih informacija

Dobar izbor ličnosti za intervju neizostavan je deo dolaska do neophodnih informacija, što je na RTS-u pokazatelj dobre prakse u većini slučajeva

•Međutim, postotak od 4 odsto intervjua u odnosu na broj svih priloga i dalje predstavlja područje koje treba razvijati.

vesti, saopštenje16%

autorski izveštaj29%

intervju4%

ostalo 39%

nečija izjava12%

Prisutnost žanrova

* •Novinari RTS-a su u terenskim intervjuima pokazali profesionalnost

* •U centru pažnje su informacije koje treba preneti gledaocima

* •U periodu istraživanja bilo je prostora i za medijsku inicijativu

•Ova analiza pokazuje nam da je intervju

izuzetno važan oblik novinarskog izražavanja i

da dinamika ovog novinarskog žanra može da

obogati sredstva masovnog komuniciranja.

•Kritička analiza medijskog diskursa pokazuje

i to koliko mediji imaju moć koju ponekad

zloupotrebljavaju. 

• Istraživanje nam je pokazalo da se intervju koristi i

za promociju određenih ličnosti i njihovih stavova.

• Intervju je postao sredstvo kojim se medijski

sadržaji mogu rangirati po važnosti, kao i politički i

nepolitički subjetki, njihove izjave.

• Prvobitna obaveza javnog servisa jeste da

doprinose razvoju kritički orijentisanog civilnog

društva, a ne podilaženju vladajućim partijama.

Hvala na pažnji!