Naslov originala:Cl.I. Gurdiieff: N4EETINGS \'VITH

REN4ARI(A.BLE r\4F-N

O Copyright: 'Iiiangle eclitions Inc' New Ycrrk

O Copy.i[ftt za Srtriiu i Crnu Cioru: IP "L'SO'fHERIA" Beograd

Sva pi"u" prevoda iobiavliivania za Srbifu iCrnu Goru

ztdr'zat'a iz-davad

Izclavad: IP ESOTI IERIA, Beograd

tr{ariala Biriuzova I 3a

Tel: 0l 1 13285 -949; 61 1-820

web: www.esotheria.c{ )m

e-mail : esother@EUnet.Yu

Glavni urednik: Vladimir N4adi6

Art direktor i direktor produkciie : Boiana Gniatovi6

Dizajn korica: Ivana Flegar

Lektura i korektura: Goran Boji6, Jasmina Tomi6

Kompfuterski slog i grafidki dizain: Miriana Arsenovii Dacii

St"-p"' Greenfield, Beograd

www.greenfield.rs

Peto izdanjeBeograd 2008.Tirai: 1000

c. L Gurdijev

SUSRETI

SA IZUZETNIIVIUUDITVTA

Preuela s engleskog:

l)u5ica Miloikovii

,i

*l

Eik-*='I

ISIIN 86-7348-1 32-5

SnonZnt

Predgovor

1. Uvod

2. lvloj otac

3. lvloj Prvi Ucitelj

4. Bogaievski

5. Gospodin X, ili Kapetan Pogosijan

6. Abram lelov

7. Knez Jurij Ljubovedski

B. Ekim Bej

9. Pjotr Karpenko

10. Profesor Skridlov

Materijalno Pitanje

7

11

3B

54

62

80

108

II7L7L

2gr

2L4

234

PREDGOVOR

Lt arizmatidna i magnetidna figura, dovek koii se ubraia u nekoliko

J Jtvoraca savremenog t'ot"tldt'og preporoda na Zapadu' Georg

tu^r'ro"if (iurrJiier', poiavio se zaPravo sa rstodnih rubova Evrope kao

iozr.,rt l ,tar i giasnit< dalekih zvZzda, deluiuii kao egzotidno otkrove-

.p nt*rpf i^niira Zednim vodstva za osvaiadki iuri5 na unutra5nje. neo-

tkrivene svetove, zastrte velovima sna i patnic' Gurdiiev ie popunio ve-

iiku prrrtlin,r u gz-otcriinin ta'nninta'Laptdt' t""p"tog **:^b111.vlj:fsopswene viSevek^ovne okulme tradiciic i okrenutosti novootkfiverum spu'1-

ru"lttitt vrednostirna Istoka'

Gur<liiev ie veiinu svog Zivota Y:6 ?i" posvetio podudavaniu sop-

stvenih udcniia sistetnu ziania, dakle direktnom usmenom prenose-

nju vlastitog spiritualnog sistema, kada je izvesno vreme pre svole smr-

ti odlubio dI oil^ui p.u.ioa tri kniige u koiima ie narneravao da obiasni

,.I^stit. ideje, deLzeiuboae priie suon'te unuk.u' Prema njegovim.sopstve-

nim redima, svrha IJelzebiltoaih ltriia ie bila "da nemilosrdno i bez ika-

f."in m-ptomisa uni5ti verovania i glediSta vekovima ukoreniena u

.,rnu i or"Z"niirna doveka, pobudivanlem tol<a nesrodnil-r misli u umu

ditaoca".U ovoi knjizi Belzebub opisuje sv.ome.unuku Fluseinu "biia sa trt

rnozga" - dovedanswo na planed lemlii, dok niih dvojica puruiu svemir-

skim"broctom Karnak. Belzebub prepridava 5ta ie video i naudio o dove-

danswu za vrerne Sest svoiih poseta ovoj nesreinoi planeti' navodi svome

unuku kako funkcioniSu nieni stanovnici i kako bi mogli da tirkcioni5u'

Sta su kosmidke snage udinile da im obezbede pomoi' i kako sc situacija

Susreli sa lzuzetniry tjCC@

dalje pogorSava, prere6i da se okonda u sveopStoj katastrofi. Kapitalnodeio Gurdijevljer,og Zivota, ova sarkastidna vizija je jedan encildopeclij-ski komentar na najhitnija pitanja sa kojirna sveki pojedinac na n:r5oj pla-neti mora da se suodi.

Kroz ovu knjigu je Gurdijev suptilnim tkanjern izloi)<t cz-oreridnaznar\a o kosrnosu, koja irnaju slidnosti i dodire sa nekim okultnim uic-njima i pokretima XX veka, ali je on takve infbrmacije zaodenuo Ll op-nu prozirnu samo onima koji uspeju da prodru kroz lavirint njegovihalegorija i ironije.

Povremeno je ovo obimno delo vrlo te5ko dirati, zbogLelie Gurdi-jo,a da izbegne redi koje su imale netadnu konor:rciju, kao i zbog svilrproSlih asocijacija kojima je neki pojam bremenir, ili moZda z.bogzahre-va Gurdijeva da ditalac udini jedan dodatni nepor u rvanju sa ovim rek-stom. Gurdijev je, takode, iz istih razloga odludio da uvede i novi, vlastitirednik, uldjudujuii redi kao 5to su "Heptaparapar5inok" (grubo prevede-no kao "sedmorostrukost"), "Hanbledzoin" ("supstanca koia se poja-vljuje u uobidajenom prisuswu doveka nakon svih namerno udinienihnapora za opstanak") i dak "'leskuanu" (teleskop). Ozbiljan ditalac ovekniige ie biti znadajno porpomognut koriSienjem tumadenja ovog novogi neobidnog rednika. Izudavaocima ovog dela ie pomoii skladniie ru-madenie koje su nedavno pripremile grupe udenika koje na Zapadu idalje rade po metodama Gurdijeva.

Deset godina nakon smrti Gurdiieva, njegovi sledbenici su odludi-li da obznane celokupan korpus njegovih ideja, do tada dostupnih is-kliudivo njima samima.

Drugi deo, koii je predstavljao ono Sto je Gurdijev zvao drugom se-

riiom svojih spisa, bila je prvobitno objavljena u Francuskof 1960, dok

ie na engleskom jeziku ista knjiga objavljena 196 3. pod naslovom S'zsrz-

ti sa izuzetnin ljudima. Kao 5to Gurdiiev kaZe, njegov zadatak u toi knji-zi je bio da se snabde "materiialom neophodnim za swaranje ose6anjanovog sveta" - ose6anje koje baca drugadiie svetlo na njegov sopstveniLivot.

Knjiga koju drZite fe bila napisana u fbrmi autobiografije i sadrZijedine dostupne infbrmacije o njegovom ranom Zivotu i izvorima nje-govog znanja. Medutim, iako je pisana kao verni prikaz sopstvenogavanturistidkog Zivota, Gurdijev je u nju uneo mnoStvo alegoridnih i

8

izmiSlienih prida sa ciljem da predstavi oStrom oku ditaoca osnove svog

ezoteridnog udenia'Gurdiiev ie iakode govorio i o treioi.seriii sopstvenih.:pi:" :'-

zvanih Ziaot Je staat'o,, ,i*o kadaJesant' Niegov cili u.toi kniizi ie bio

"d" pomogne u uzdizaniu dovekove.misli i oseianf a u ispravnom

pr.dstaulji.tiu stvarnog sveta, uprkos iluzornom svetu koii dovek sa-

da opaZa".Tieia kniiga sadrZi govore i lekcije koie ie Gurdiiev preneo svollm

udenicima i opisuie pot.btl. prakse kof e razviiaju paZnju i svesnost se-

ire. U njoi o.,'pot "ru|. put k; direktnom radu na sebi' uz izbegavanie

r:rp.,rrrih'r^-t i, i p.in"vlia smisao boliem razumevaniu unutraSniih

urinu" koii su neophodni zasamor^zvoi doveka'

Kao dodatak ovim kniigama, koie ie on zamislio kao mmrgo opiir-

niie seriie spisa, Gurdiievie napisao io5.lednu malu kniigu 'Glavtik Na-

dolhzeleg Dibro,u koioj,l^j" otnou.t ideia na It-^."i:gi" t".d qgditl:opisujuii "Institut za Ilarmonidan Razvoj Coveka"' I nalavllulucl

piedsioie6" izdaniaprvc i druge seriie' C)va knjiga ie bila iedina koia ie

obiavliena za vreme njegovog Livota' _ -' Na naS iezik su pi"""a"". kniige Uspenskog koie op5irno.iznose

detalje utenj^ Gurdileva, dok ie sve niegove ovde navedene kniige biti

u aogt"ano u..rrt. obiavliene i kod nas' Biie, takode, prevedene.i neke

knji;e njegovih udenika koic sa razliditih uglova osvetliavaiu njegovo

uierrje i rnetodc rada.

Gurdiiev je drugi deo svog Zivota proveo na Zapadu' u Evropi i

Arnerici'gdejesrotineudenikavodiokavratnicamaSvesnostrunutra-Snjeg Zivoia, kroz svoie neobidnc i sveZe metode kakve zapadni svet do

,"a"'.,i;" video. Osnovao ic svoj Institut u zamku Fontenblo krai Pariza,

koii ie bio centar niegovog delovania, desto putuiu6i savelikim.qtlP^-'udenika koje ru poi"7iu"l. po svenr dostignuia niegovih ezoteridnih ple-

sova i treninga.Gurdijevieusvom..ratuprotivsnadovedanstva''posebnobiti

upamien po radikalnosti unutra5nie borbe, a samim tim i kao tvorac

uiiit og.rlr, ,,naglih tehnika", "tehnika volie i predanosti", kojima.se od

mlake i rasplinirte unutra5nie strukture, takva ie kod veiine ljudi'

n'toLeizvaiiti granitna bista ;'volie za predaiu Apsolutu"' ma kako to

paradoksalno zvudalo'

PREDCOVOR

Susreli sa lzuzetnim Llg4rae

Danas naZapadu postoji mnoSwo grupa koje nastavljaju da sledernetode samorazvoja koje je Gurdijev izneo na sverlo dana. Njegov radje uticao na mnoStvo pisaca, umetnika, pozoriSnih pravaca i na tokovesavrentene kulrure, tako da moLda nije dalel<o od isrine da je tal hari-znratidni lik bio glasnik bogova sa dalekih zvezda koji se proietao na-5om zaostalorn planetom, donev5i nAm na svom proputovanju ka dale-kim maglinama svemira iskrice kosmidkog znanja, i mudrosti.

MoZda je zapravo kroz lik Belzebuba Gurdijev predstavio sebe,dok je knjiga koju upravo podiniete da ditate, "laLnaautobiografija", sa-rno nadin da se zavara trag one srrane niegovog Livotai unutrainjcg bi-ia koia 6e narn, kao tamna strana meseca, zauvek ostati skrivena....

Vladimir N4adii,Beograd, man 1994.

UVOD

6d kako sam dovrlio svoiu prvu knjigu proSlo je tadno mesec dana -Llur.,n.r',rki period koii sam nameravao da posvetim iskliudivo od-

moru sastavrrih delova svoga op3teg sklopa, potdinienog mom distort

umu. Kao 5ro sam u posledniem poglavlju prvc seriie napisao, sebi sam

dao red da tokom ditavog ovog perioda ne6u pisati ni5ta, ve6 da 6u sa-

mo, na polzu naizasluZniiih mcdu ovim potdinjenim delovima, pai'liv

vo i polako ispiti sve boce starog kalvadosa koje su mi se voljom sudbi-

.r. r-,^31. na raspolaganju u vinskom podrumu u Prijeu (Prieure), a koie

su pre vile ocl ito godina pripremili liudi koii su shvatali pravi smisao

Zivota.Danas sam odludio i sada Zclim - uopSte se ne sileii, ve6 naprotiv sa

najve6im zadovoljstvom - da opet prionem na svoi spisateliski Posao,

naravno uz pomoi odgovaraiuiih sila, a ovog puta takode i uz pomo6

saobraznih kosrnidkih rezultata koii mi sa svih strana pritidu od dobrih

Zelja ditalaca prve knjige. Namcravam da u svakom razumliiv oblik

pretodim tv. ito sam pripremio za drugu seriiu, u na-{i da bi ove ideie

mogle da posluZc kao pripremni gradevinski materijal za uspostavlia-

nj. nouoga sveta u svesti meni slidnih stvorenia' sveta koii ie po mom

misljeniu swaran, ili bar takvog koii se bez i najmanieg traga lymnjernoze percipirati kao srvaran na svim stupnievima Iiudskog rniSlienja -.r.n"rio nestvarnih svetova kole savremeni liudi sebi dodaravaju'

lll0

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Istina je da um savremenog doveka, bez obzira na nivo njegove in-tclektualnosti, svet moZe da spozna samo uz pomo6 infbrmacija koje,bilo da su sludajno ili narnerno pobudene, u njemu pokreiu najrazno-vrsnije fantastidne impulse. A ovi impulsi, l<oji nel)rcsrano utidu natempo svih asocijacija koje kroz savrenrenog doveka reku, na ovaj nadinpostepeno dine disharmonidninr ditavo njegovo funkcionisanje, sa po-sledicama koje su tako Zalosne da svako, ako je samo u stanju da se barmalo izoluje od uticaja abnormalnih uslova koji su uspostavljeni u na-Sem uobidajenom Zivotu i ako je voljan da o rome ozbilino razmisli, mo-ra da se uplaSi - kao 5to bi se, recimo, uplaSio od tog..t da ljudski Zivor sa

svakom decenijom biva sve kra6i.Radi "zamaha misli", odnosno kako bih usposrevio odgovarajuii

ritam svog i va5eg rniSljenja, Zelim pre svega da u iz-vcsnoj meri sledinrprimer Velikog Belzebuba i da oponaiam oblik miSljenja jedne osolrekoju veom:r poSrujemo i on i ja, a moZda i vi, hrabri ditaode mojih spisa,ukoliko ste se odvazili da prvu knjigu proditare do kraja. Drugim redi-ma, Zelim da vei na samome podetku ovog rnog pisanija pokrenem ne-5to 5to bi na5 svima dragi mula Nasr Edin I nazva<t "suptilnim filozof'-skim pitanjem."

A ovo hoiu da udinim na samome podetku, jer nameravam da i sadi u svom daljem izlaganlu slobodno koristim mudrosr ovog mudraca,koji je priznat gotovo svuda i kome ie, kako se prida, odgovarajuia oso-ba i zvanidno dodeliti naziv 'Jednog i Jedinog".

To suptilno filozof'sko pitanje se u sve.sri svakoga ko je proditao ma-kar i prve pasuse ovoga poglavlja moZda ve6 i nagoveStava, sa onom vr-stom strepnje koja u njemu mora da se javi ako mnogobrojne podatkena kojima je zasnovano njegovo nepokolebljivo miSljenje o rnedicin-skim pitaniima sravni sa dinjenicom da sam ja, autor Belzebuboaih priiasaune unuku, nakoh nesreie koja gotovo da me ie ko5tala Zivota i dok se

funkcionisanje rnog organizma jo5 uvek nije potpuno obnovilo, demuje uzrok neprestani aktivni napor da svoje misli sredim kako bi ih dru-gima preneo koliko god je tadnije moguie, svoj odmor tokom ovog vre-menskog perioda proveo mahom u konzumiraniu neumerenih kolidi-

Mula Nasr Edin, legendarna figura u brojnim zemljama Bliskog istoka, otelovljenje na-rodne mudrosti. U na5im krajevima poznat kao Nasradin HodZa - prim. prev.

t2

WOD

ne alkohola, u vidu gorespomenutog starog kalvadosa i raznih niegovih

Zestokih rodaka.Da bi se na to suptilno filozofsko pitanje, koje je zasad tek provizor-

no izloZeno, dao potpuno tadan i iscrpan odgovor neophodno j e,zapr^-

vo, da se najpre pravedno prcsudi o rnojoi lidnof krivici, koiu sam na se-

be navukao time Sto nisam uspeo da tadno ispunim obavezu koju sam

prcuzeo, a koja se sastoiala u tome da ispijem sve preostale boce starog

kalvadosa.Stvar jc u tome 5to tokom vremena namenienog odmoru, uprkos

svoioj automatskoj Zclji, nisam mogao da se ogranidim na petnaest pre-

ostalih boca koie sam u posledniem poglavliu prve serije spomcnuo,vei sam veliianstveni sadrLajovih boca morao da kombinuiem sa sadr-

Zajcrn dve stotine drugih boca - darobnih dak i za gledanie - niSta ma-

nje velidanstvene tcdnosti po imenu stari armanjak, tako da bi ukupna

kolidina ovih kosmidkih supstanci bila dovoljna ne samo za mene lidno,

vei i za ditavo pleme onih koji su posledniih godina postali moji neiz.-

bcZni pomoinici, prvenstveno u "svetim obredima" ove vrste.

Pre nego 5to se donese presuda o mojoj krivici nlora se, konadno, u

obzir uzcti i to da sam ve6 od prvog dana promenio svoi obidaj da arma-

niak pijcm iz takozvanih likerskih.da5ica i da sam podeo da ga pijem iztakozvanih daSa za vodu. A to sam, dini rni se, zapodeo da dinirn instink-tivno, odiglcdno zbog toga da bi pravda i u ovom sludaiu pobedila.

Ne znam kako stvar stoji sa tobom, irrabri ditaode, ali ritam moiihmisli je sada uspostavljen i opet sasvim lagodno mogu da podnern da

rnudruiem sve u Sesnaest.

U ovoj drugoj seriji narncravam da, izmedu ostalog, iznescm-i raz-jasnirn sedarn izreka koje su do na5ih dana stigle iz vrlo drevnih vrcrne-na, preko natpisa na raznim spomenicima koje sam imao prilike da na-

lazim i de5ifruf ern tokom svojih putovanja - izreka u koiirna su naSi da-

leki prcci formulisali izvesne vidovc objektivne istine, iasno dostupne i

opaZanju savremenog Ijudskog uma. Stoga iu podeti samo jednom od

nfih koja 6e, pored toga Sto sluZi kao dobro polazi5te za dalje izlaganie,biti i vez.a sa poslednjim poglavljem prve serije.

Ova drevna izreka koju sam izabrao za podetak glasi:

13

Susreti qa lzuzetnim Ljudima

Ime foaeha zaslui,uje i na ma ita od onogu ito ntu je odozgo narne-njeno moie du raiuna samo onaj ko.je aef u vanfu da i auka i-oacu, 2to-uerene njegoaoj brizi, saiuaa cele.

"Psihoasocijativna frlololka analiza" ove izreke naiih predaka kojLrsu napravili izvesni udeni ljudi na5eg doba - naravno ne od onih koiiuspevaju na evropskom kontinentu - jasno pokazuje da red "vuk" sim-bolizuje celokupno eicmentarno i retleksno funkcionisanfe ijudsrogorganizma, a red "ovca" celokupno funkcionisanie ljudskih osedanja.Sto se tide funkcionisania ljudskog uma, ono je predstavljcno sarnimdovekom, to jest dovekom koji je tokom procesa svog odgovornog Zivo-ta, zahvaljujuii svesnom radu i dobrovoljnoi patnji, u svorne telesnomoblidju stekao svojswa koja mu omoguiavaju da uvek bude u stanju dastvori takve uslove koji ie obezbediti zajednidko postojanje ovzr dva he-terogena i medusobno neprijateljska oblika Livota. Samo na takvog do-veka moZe da sc: raduna i samo on moZe biti dostoian da raspolaZe onirn5to mu je, kako i ova izreka potvrduje, odozgo namenjeno i Sto je z,^pra.-

vo, uop5te uzevlii, predodredeno za doveka.

Zanimljivoj,: da se primeti da medu mnogobrojnim poslovicarna ipravim reSenjimzr nezgodnih problema, koiima imaju obiEaj da se sluZeraznorazna aziiatska plemena, ima i jedno - u kome vuk takode igrasvoju ulogu, dok ovcu zamenjuje koza- koje po mom mi5ljenju veomadobro odgovara srrStini drevne izreke koju sam naveo.

Pitanie koie se u ovom problemu postavlia jeste kako da dovek kojiima vuka, kozu, a o voga puta joS i kupus, sve to preveze sa jedne obale na

drugu ako se u vidu ima, sa iedne strane, to da njegov damac moZe istovre-

nleno da primi samo njeg;a i fedno od ova tri sworenia, a sa druge da bez

niegove direktne paZnje i rrticaja luk moZe da pojede kozu, a koza Impus.Ispravno reienje ovr: popularne zagonetke jasno pokazuje da se to

ne moZe postidi samo ui/, pomoi bistrine kojom bi svako normalan tre-balo da raspo,laZe, ve6 crla dovek sem toga ne sme biti ni len!, ni Stedeti

svoju snagu, i da cilj rnroZe da oswari samo ako joS jedan, dodatni putorede reku.

Ako se vratirro zrradenlu izreke kolu sam odabrao i ako imamo na

umu reSenie popularne zagonetke, te ako se o tome razmisli bez svih

l4

onih predubedenia koia se uvek iavliaiu kao posledica dokonih misli

svoiswenih savremenom dovcku, nemogu6e ie umom ne priznati i ose-

ianiima se ne sloZiti da svako ko sebe naziva dovekorn nc sme nikada da

buie lenj, ve6 da sralno pronalaze6i svakoiake kompromise mo.ra-da se

bori sa siabostima koie u sebi prepoznaic, kako bi postigao cilj kome

teZi: da saduva dirave ove dve posebne Zivotinie povcrenc brizi nfego-

vog uma, a po samoi svoioj suStini suprotne iedna drugoi'

PoSto sam jude zavr5io ovo 5to zo\rem "Mudrovaniem radi zaltrnha

misli", jutros sam sa sobom poneo rukopis koncepta koii sam napisao

rokonr prve dve godine svoie spisateliske aktivnosti i koji sam namera-

vao da iskoristim kao materiial za podetak ove druge kniige, te sam oti-

5ao u park da radim u senci istorijskog drvoreda. Nakon sto sam prodi-

rao prve dve od ukupno rri srrane duboko sanl se zamislio, zaboravivSi

sve tko sebe i mozgaju6i l<ako da nasravim.'lako sam ne napisavii ni re-

di presedeo do kasno uvede. u ovc rnisli sam se udubio toliko da nisam

ni prirnetio da je moj nain"rladi neiak, kome ie iedan od zadataka bio da

r. n Sotl; nikad ne ohladi arapska kaf'a koju obidno pijcm, narodito kad

raclim nekakav inrenzivan fizidki'ili umni posao, sadrZai 5olie, kako sam

kasnije saznao, prornenio dvadeset i tri puta.

da biste razurneli ozbilinost ove moie ogromne zami5lienosti i da

biste sebi, makar i samo pribliZno, predsravili teZinu moie situacijc,

moram valn re6i da mi ie, posto sam proditao ove stranice i poSto sam se

asocijativnirn purem prisetio celokupnog sadri.aja mkopisa koji sam

nameravao <ia iskoristim kao uvod, postalo sasvim iasno da sve ovo nad

dime sam, se Sto bi se rcklo, znojio roliko besanih noii sada, nakon iz-

mena i dopuna koje sant napravio u konadnom izdaniu prve seriie, ne6e

vredeti ni prebi]ene pare.Kacla sam ovo shrratio, oko pola sata sam bio u stanju koje Nasradin

HodZa definise redima "do nosa se z.agniuriti u opanke". Isprva sam bio

sprenan da se pomirim sa sudbinom i odludio sam da celo ovo pogla-

vlje, od podetka do kraia, ponovo napi5em' Kasniie sam se, medutim,

dok su mi raznc redenice iz rukopisa automatski padale na unl, setio da

sam ser izmedu ostalog, na mestu gde sam morao da oLliasnim zbog de-

ga sam prema savrerrrenoi literaturi zauzeo bespoltecl:rn kritidki stav,

WOD

r5

[Urt4! l. Izuzetnim Ljudiq?

posluZio redima jednog pametnog Persiianca koje sam duo u ranoi mla_dosti i koje, po mom miSljenju, na najbolji moguii nadin opisuju karak-ter savremene civilizacije. Mislim da ditaoca ne mogu da liiim nidega5to je tada redeno o tom pitanju, kao ni drugih misli koje su, da takokaLsm,lukavo uklopljene u ovaj odlomak, a koje za (tnogko je u sraniuda ih protumadi mogu predstavljat i izuz,etnovaZan marer ijar za pravil-no razumevanje onoga 5to sam u svoje dve najnovije kniige naumio daizloLim u obliku dosrupnom svakome ko traga za istinom.

Ova razmiSljanja su me prinudila da razmorrim kako bi bilo mogu-6e da se ditalac svega roga ne liSi i da se oblik izlaganjakoji sam prvobit-no koristio prilagodi tako da odgovara obliku koji ie potreban sada, na-kon velikih izmena nadinjenih u prvoi seriji.

Ono Sto sam napisao tokom dve godine bavljenja ovom svojom no-vom profesijom - u koju sam bio prinuden da se upustim - sada vi5e ni-je odgovaralo, jer sam u vreme kad sam prvu verziiu zabelei.io u vidukoncepta razumljivog jedino meni samom nameravao da sav ovaj ma-terljalrazvijem u trideset 5est knjiga, pri demu bih svaku knjigu posve-tio nekom posebnom pitanju.

Tokom tre6e godine sam ovom konceptu zapodeo da dajem oblikizlaganja koje bi moglo biti razumljivo i drugima, ro jesr bar onirna kojisu posebno obudeni u rakozvanom apstraktnom milljenju. Otada samse, medutim, malo po malo izveStio u rome da ozbiljne misli prikrijemprivladnom, lako shvatljivom spoljnom formom, kao i u rome da onemisli koje nazivam osobitim tek postepeno izvodim iz drugih, uobida-jenlhza veiinu savremenih ljudi. Stoga sam izmenio princip koga samse do tada dri.ao, i umesro da cilj koji sam sebi postavio postignemkvantitetom, nastojao sam da to osrvarim samim kvalitetom. podeo

sam da od podetka pregledam sve 5to sam zapisao u konceptu, sa name-rom da sve to sada podelim u tri serije, pri demu bi se svaka od nlih ukrajnjoj verziji sastojala od nekoliko knjiga.

A danas sam se tako duboko zamislio moLdai stoga, bto mi je upra-vo jude na um pala stara i mudra izreka koia kaZe da uvek treba da ie

,.i

vuk sit i sve koze na broju".Naizad, kada je vede smenila noi i kad ie duvena magla Fontenbloa

podela da mi se uvladi kroz donove i da utide na moj misaoni proces,dok su odozgo razna draga i siiu5na boZja swore njt, zvana malene pti-

r6

dice, sve te\Ceizazivala osedai sveZine na mom potpuno ielavom teme-

nu, u rnoioj opstoj strukturi je nastala hrabra odluka da se ne obazirem

ni na koga i nl na Sta, ve6 6a naprosto u ovo poglavlie druge seriie, kao

ono 5to Li dana5nii profesionalni pisci nazvali digresijom, ubacim iz-

vesne dorerane odlomke onoga rukopisa koiima sam ia lidno zadovo-

lf an, te da se kasnije, u nastavku, strogo drZirn principa zakoii sam se

odludio.Tb resenje ic biti naibolie i za mene izatitaoca,ieriu ia na tai nadin

biti postedcn novog i dodatnog naprezanaia svog vei i tako premorc-

nog mozga, dok ie ditalac, narodito ako je ve6 proditao sve Sto sam pret-

hodno napisao, zahvaljuju6i ovoj digresiji biti u stantu da sebi predsta-

vi kakva se objektivno nepristrasna miSlienia o rezultatima postupaka

ljudi savremene civilizacije fbrmiraiu u psihi izvesnih osoba koje su

igrom sludafa stekle manje-vi5e ispravno obrazovanie

fJ vreme kada sam planirao da ovai uvod bude deo tridesete kniige'

namenio sam mu naslov "Za\tosam postao pisac", te sam u njemu opi-

sao uriske koji su se u meni rokorn zivota sakupili i kofi predstavljaiu

osnovu lxog ne ba5 laskavog miSlienia o savrenlenoi litcraturi. U tom

kontekstu sam, kao 5to sam vei rekao,ubacio i razgovor koii sam duo

davno u mladosti, kada sam prvi put bio u Persiji i kada sam sc jednog

dana sludajno zarekao na nekom skupu persiiskih intelektualaca na ko-

me je bilo redi o savrernenoi literaturi.Mcdu onima koii su tog dana puno govorili bio ie i pametni stari

Persijanac koga sam vei spomenuo - pametan ne u evropskorn smislu

redi, vei onako kako se to shvata na aziiskom kontinentu, to iest ne sa-

rno u pogledu znanja, ve6 i u pogledu bi6a.

Bio jc veoma obrazovan, a narodito ie dobro poznavao evropsku

kulturu.C)vorn prilikom ie, izmedu ostalog, rekao:"Velika je Stcta Sto sada5nii kulturni period, koii mi nazivamo i koji

ic ljudi narednih generacija, naravno, takode nazivati "evropskom ci-

vilizacijom", u celokupnom procesu usavrsavania dovedanstva pred-

stavlia iedan, da tako kaZemo, prazan i neuspeian period' A to ie stoga

ito u pogledv razvoja uma, tog glavnog pokretada samorrsavrSavania,

liudi naSe civilizacije ne mogu svoiim potomcima u nrlslede da ostave

rriSta vredno.

WOD

t7

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Jedno od glavnih sredstava za, razvoi dovekovog urna predstavlia,recimo, literantra.

Ali 5ta Iiteratura savremene civilizacije moZe da pruZii NiSta osim

razvoja, da ie tako nazovemo, "prostituciie redi".Osnovni uzrok iskvarenosti danaSnie literaturc predstavlja, po

rnonr miSljenju, to 5to je celokupna paLnia pri pisaniir postePcno, sama

od sebe, prestala da se koncentriSe na kvalitet misli i na tadnost s koiom

se ona prenosi i podela da se usredsreduje samo na teZniu za spolininr

siaiem, odnosno kako se to drugadije kaZe, lepotom stila - zahvaljuiuiidemu je konadno nastalo ono 5to nazivatn prostitucijorn redi.

iinienica ie, takode, da nroZete da provedete ditav dan ditajuii de-

belu kniigu a da ne znate 5ta ie pisac hteo da kaZe, i da tek kad ste ve6 go-

tovo dovr5ili i nakon 5to ste straiili toliko vrernena - ionako nedovoli-

nog za ispunjavanie Zivotnih obaveza - otkrijete da ie ditava ta galama

zasnovana na nekoj si6u5noi, gotovo nepostojeioj ideii.Celokupna savremena literatura moZe po svome sadrT.aiu da se po-

deli u tri kategorije: prva obuhvata ono 5to se naziva naudnim poljcm,

druga se sastoji od pripovedne proze, a treia od opisa i svedodanstava.

Naudne knjige obidno sadrZe zbir svakoiakih starih hipoteza koie

su ve6 svima odigledne, ali iskombinovanih narazne nadine i primenje-nih na razne nove predmete.

U pripovednoj prozi, ili kako se to drugadije zove, romanima, koii-na su takode posve6ene debele knjiZurine, naive6im delorn se, ne libe-

ii se nikakvih detalja, opisuie kako su nekakav DZon DZons i neka N4eri

Smit ostvarili svoju "liubav", to sveto ose6anie koie se u Iiudima zahvrljuju6i njihovoi slabosti i nedostatku volje postepeno'degenerisalo, da

bi se sada u savremenqm doveku sasvim izrodilo u porok, dok nam je

Tvorac mogudnost njegove prirodne manifestaciie dao radi spasenja

naiih duia i radi uzajamne moralne podrSke, neophodne za manje iliviSe sre6an zajednidki Zivot.

Tre6a kategoriia daje opise putovania; avantura, i bilinog i Zivotinj-

skog sveta razliditih zemalia. Dela te vrste u principu piSu liudi koji nika-

da nigde nisu bili i koii zapravo nikada nista nisu videli, liudi koji, kao 5to

sam vei rekao, nikada nisu prekoradili sopsweni prag. Oni, uz vrlo retke

izuzetke, naprosto pu5taiu svoioi maiti na voliu ili prepisuju razne od-

lomke iz tudih knjiga, diji su autori ranije f'antazirali ba5 kao i oni sami.

l8

Sa ovako manjkavim razumevaniem odgovornosti i znadaia literar-

nog rada danabniipisci, koii sve vi5e.teZe lepoti stila' nekad izmi5liaiu

dakineverovameakrobacijeustihovimakakobidobilineStoStoponji-h;;r- mi3lieniu predstaviia lepotu sazvudia i time io5 vi5e uniStavaiu

vei ionako slababan smisao svega Sto piSu'

Ma kako vam to moglo izgledati dudno' smatram da su savremeno;

literaturivelikideozta"na,,el"egramatike,toiestgramatikeiezikasvihonih naroda koii udeswuiu u ne"dem Sto bih nazvao "zajednidkim nemi-

lozvudnim koncertom" savremene civilizaciie'

Gramatike niihovih iezika su u veiini sludaieva veStadki iskonstru-

isane, i stvarala iir ie, a i ianas ih menia iedna kategoriia liudi koji su u

f.gf ;a" r azumev zniasw arno g Ziv orl i i ezlka ko j i se iz ni ega r azvio r adi

mJdusobnog sporazumevania potpuno "nepismeni"'

Sa druge strane' gramafik; ]e toa svih naroda raniiih epoha' Sto

.,am dr.vni istoriia uilo iasno pokazuie, postepeno.formirao sam.Zivot'

u skladu sa razliditim nivoima niihovog razvoia' sa klimatskrm prrhkama

"iinouog glavnog prebivaliSta i' glavnim nadinima pribavlianja.ht""t'

Gramatike izvesnih iezika.rl^ur..n.noi civilizaciii toliko iskrivliu-

]u znadenie svega Sto pisac Zeli da ple"ne1e da ie ditalac' narodito ako je

,r."rr"., tiS..t i naim"nie mogu6"oiti da shvati dak i ono nekoliko preci-

znih misli koie bi, d^ su dnigaf lieizrai'ene, moZda io5 uvek mogle da

budu shvaiene.Da bih bliZe obiasnio to 5to sam upravo rekao' "nastavio ie ovai pa-

metni Persiianac," kao primer iu naveiti dogadai iz sopstveno gLt.ota'

Od svih moiih rodaka ie' kao Sto vam ie poznato' ioS uveku Zivotu

samo moj ne6ak sa odeve strane, koii ie pre nekoliko godina' po5to ie na-

sledio izvor nafte u okolini Bakua, bio prinuden da se u ovaj grad i sam

preseli'- . -^t^t- r-^:::^,,,,^1,,,o^- " ':kimBudu6i da ie moi neiak' koii ie uvek veom^za\zet svollm trg'ovac

;,uslovima, retko kaia u staniu da dode i da mene' svog starog uiaka'poseti

,rude u nabem rodnom mestu' ia povremeno odlazim u Baku'

Oblast u koioi se ovi izvoii nafte nalaze danas' kao i sam grad Ba-

l<u,pripada n"tiji, koia kao iedna od velikih naciia savremene civiliz'a-

ciie proizvodi obilie literature'Gotovo svi stanovnici grada Bakua i niegove okoline su razlilitih

r':rsa i narodnosti, koie ,a {usima nemaiu nideg zaiedniikog' i svi oni

WOD

l9

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

kod sv.ojih ku6a govore svojim maternjim jezicirna, dok su van ku6eprinr-rdeni da se sluZe ruskirn.

. . Tokom svojih poseta ovorrl graclu dolazio saln u l<ontakt sa svaka_kvim ljudima, a poiro sanr zbog raznih lidnih potreba morao da razgo_vararn sa njima, odludio sam da i sam naudim ovai iezik.'Ibkom livotasam morao da naudi'r toliko jezika da mi udenje ru-skog nije.predsmvljalo neki veliki problem. Ubrzo sam bio u rtfiu a"ga govorim prilidno tedno, ali naravno, kao i drugi meitani, sa n'agla_skom i ne ba5 narodito dobro.

Silratram da ovde, kao neko ko je u izvesnoj meri postao ,,lingvi-sta",.treba da napomenem da na stranorn jeziku nikada ne moze c1a semisli, dak ni kada ga znate savrieno, ako istovremeno nastavite da o.o_vorite i svof maternji jezik, ili pak nerci drugi jezik na kom rt. r,"vir.ria^mlsllte.

S.toga.sam, poSto sam podeo da govorim ruski i pri tom nastavio darazmi5ljam na persijskom, u ruskom jezil<u sve vrerne traZio redi koje biodgovarale mojim persijskim mislima.

. f ada sam posrao svestan mnogih, meni isprva sasvim neobiainji_vih, neadekvarnosri ovog savremenog civilizou..rog jezika,zbog kojihie.ry1ekaa bilo nemoguie da se tadnl prenesu dak"i najprostiji! na.io-bidniji izrazi naSih misli.

Po.to sam se za ovo zainteresova' i buduii da sam slobodan odsvih Zivotnih obaveza, podeo sam da proudavarn rusku gramatiku, a za_tim i gramatiku joi nekoliko savremenih jezika. tda"sam shvario .rauzrok svih neadekvatnosti koje sam zapaziareZi upravo u tim njihovimveStadki uredenim gramatikama, i rom prilikom je u meni podelo.ra ,efbrmira dvrsto uverenje koje sam u^,. up.uuo izneo. Gramatike jezikan., \oji-," se piSe savremena knjiZevnosi izmislili su ljudi Loli ,"'u pogledu istinskogznanjanalazena nivou ni'ern od nivoa obidni't , p.oJunljudi.

Kao konkretnu ilustraciju ovoga 5to sam upravo rekao istaii 6u jed_nu od mnogih neadekvatnosti ruskog jezikakoju sarn uodio od r"*ugpodTk?:.i koia me je upravo i navela da detal jnije proudim ovo pitanje.

.Prilikom iednog razgovora na ruskom,'iada^sam k^o i obit.ro pr.-vodio svoje rnisli koje su se uoblidavare na p..silst<i nadin, udinilo ii r.neophodno da upotrebim jedan izrazkoji mi, Fersijanci, u razgovoru

20

WOD

desto koristimo, mlan-dlaram,Eto na francuskornznati.je dis, a na en-

gleskom I sa1 (kai.em). Ali koliko god da sam se trudio da u svom pam-6enfu pronadem odgovaraiuiu red na ruskom, nisam mogao da ie na-

dem, mada sam do tada vei znao gotovo sve redi ovog jezika koje su u

upotrebi, bilo u literaturi, bilo u medusobnom saobraianiu ljudi svihintelektualnih nivoa.

Po5to za ovaj jednostavniizraz koji se kod nas tako desto koristi ni-sam na5ao odgovarajuiu red, prirodno je da sam naipre zakljudio da je jo5

uvek ne znam i da sam podeo da ie traZim u svojim mnogobroinim rednici-

ma i da se kod nekih lfudi koji se smatraju autoritetima raspituiem za ruskiizrazkoji bi odgovarao znadenju ovog mog persijskog pojma.

Ispostavilo se, medutim, da takva red u savremenom ruskom uop-Ste ne postoii, ve6 da se umesto nje koristi druga,jagouorju,\to na per-sij skom zna(i my an - sol-yt ar arn, na francusko m j e par le, a na engleskom ^I

speak (govorim).PoSto svi vi, Persijanci, kada se radi o usvaianju znadenja koje pre-

nose redi imate iste misaone sposbnosti kao i ja, pitam vas: da li bih ja,

ili ma koii drugi Persijanac, proditav5i u ruskoj literaturi red dije znade-

rrje odgovara redisoil-11aranx rr'ogao bez instinktivnog ose6aja da tu ne-

5to nije u redu da prihvatim da ova red ima isto znadenje kao i ret dia-ram? llaravno da ne: soil yarrint i diaram, odnosno €ouorim r kaiem, su

dve sasvim razlidite "doZivliene aktivnosti".Ova; sasvim sitan primer karakteristidanjeiza hiljadu drugih nea-

dekvatnosti, kakve se mogu naii u jezicima svih naroda koji predsta-vliaju takozvani cvet savremene civilizacije. A te neadekvatnosti jesu

ono Sto savremenu litararuru spredava da posluZi kao osnovno sredswor.a razvoi umova onih naroda koii se smatraju predstavnicima ove civi-lizacije,kao i naroda koji su trenutno -odiglednoizrazlogarkoje svakoI<o ima zdravog razuma ve6 sumnja - nekako liSeni te sreie da ih sma-traju civiiizovanim, te se stoga, kako istorijske dinjenice svedode,

obidno nazivaju zaostalim.Zahvaliuiu(i ovoj neadekvatnosti jezika koja postoji u savremenof

literaturi, razumljivo je da 6e svako - a narodito pripadnik neke od rasa

l<ojc ne spadaju u predstavnike savremene civilizrrcije - ko je obdarenrrrrrnjc ili viSe nonnalnom moii rasudivanja i u stanju da rcdirna pridarriihovo pravo znadenje, kada duje ili prodita ma l<oju rci ulmtrebljcnu

2l

Suueli q Izuzetnim ljudimq

u pogre5nom srrrislu, kao u primeru koji sam upravo naveo, misao dita-ve redenice razumeti u skladu sa ovorn netadno upotrebljenorn redi, itoie dovesti dotle da shvati neSto potpuno razlidito od onog sto je redeni-ca trebalo daizrazi.

Mada je sposobnost da se shvati znadenje redi kod razliditih rasarazlitita, svojstva koja ornoguiavaju da se osere ponovljene i doZivlieneaktivnosti koje su vei dobro uwrdene u procesu Zivota naroda u svimaniirna, na slidan nadin fbrmira sam Zivor.

Vei i samo odsustvo redi koja bi u savremenom ruskom jezikutatno izraLavala znatenje persijske reti diaram, ito sam uzeo kao pri-.mer, moZe da posluZi kao powrda moje prividno neosnovane tvrdnjeda su nepismeni skorojeviii naSeg doba, koii sebe nazivaiu gramatidari-ma i koje, Sto je joS gotq za ro smarra i njihova okolina, vei uspeli dak ida jezikkoji je razvio sam Zivot transfbrmi5u u ono Sto Nemci nazivaiuersatz 2

Tir moram da vam kaZem da sam u vreme kada sam podeo da prou-davam rusku gramatiku i gramatike io5 nekoliko savremenih jezika ka-ko bih naSao uzrok vei spomenutih brojnih neadekvarnosti oclludio,buduii da me zanima filologija uop5re, da se takode upoznam i sa isto-rijom porekla i razvoja ruskog jezika.

Proudavanje te istoriie mi j e dalo dokaz.ada su u ovom jeziku ranijepostojale tadno odgovaraju6e redi za sve doZivliene aktivnosti koie su seustalile u Zivotu naroda. I tek kada je ovai jezik, poito je tokom stoleiavei dostigao relativno visok nivo razvoja, postao predmet dokonog ce-pidladenia, to jest predmet za mudrovanje raznih literarnih skorojevi-6a, mnoge redi su iskrivljene ili su porpuno izaileizuporrebe, pre svegastoga 5to niihov zvuk niie odgovarao zahteyima civilizovane gramari-ke. Medu njima ie bila i red koju sam rra'io, kojajetadno odgovaralana-lemdiaram, a glasila jeshaziaaju.

Zanimliivo je da se primeti da se ta red saduvala dak i u danalnjevreme, ali da je u smislu koii tadno odgovara njenom znadenju koristesamo ljudi koji su, iako pripadaju ruskoj naciji, igrom sludaja ostali izo-lovani od savremene civilizacije, odnosno ljudi u onim delovirrla ze-mlie koii su daleko od svih kulturnih cenrara. .

2 surogat - prim. prev.

22

Ova ve5tadki smi5liena gramatika dana5niih iezika koiu ie mlada

generacija sada svuda prinudena da udi predstavlia, po mom mi5ljeniu,

ledan od glavnih uzroka Sto se medu savremenim evropskim narodima'razvilo

samo iedno od tri nezavisna svoisWa neophodna za nastanak

zdravogljudskog uma, to iest takozvana misao, koia pokazuie tenden-

ciju da iauzme dominanran poloZai u nf ihovoj individualnosti. Pri tom

svako ko normalno rasuduie mora da znadaisrinsko razumevanje koje

je dostupno doveku ne moZe nastati bez instinkta i oseiania'

Akobih rezimirao sve ovo 5to ie redeno o literaturi na5eg doba, ne

rnogu naii boljih redi da ie opi5em od izraza da ova literatura "nema

du5e".Savremena civilizacija je uni5tila duSu literature, kao i svega dru-

gog demu je milostivo poklonila svoiu paZniu.- - Razloga ila nemilosrdno kritikuiem ovaf rezultat savremene civili-

zacije imam utoliko viSe 5to, prema naipouzdanijim podacima koji su do

nas dospeli iz drevnih vremena, raspolaZemo konkretnom informacijom

da je knJii_evnost ranijih civilizaciiazaista u velikoj meri doprinelarazvo-

;u iiudskog uma; a rezulari ovog razvoja, koii su se prenosili sa generaci-

ie na generaciju, mogu se osetiti ioS uvek, dak i nakon vi5e vekova'

Mitli- cla su5tina neke ideje drugima moZe ponekad veoma dobro

da se prenese pomoiu izvesnih anegdota i poslovica koie ie sworio sam

Zivot.Tako bih i ia u ovom sludaiu, da bih vam pokazao razliku izmedu

I<njiZevnosti ranijih vremena i savremene kniiZevnosti, Zeleo da se po-

sluZim jednom Saljivom pridicom koja ie kod nas u Persiii Siroko po-'/.Data, a zove se "Razgovor vrabaca".

U njoj se kaZe da su jednom na zabatu visoke kuie sedela dva vrap-

ca, stari i mladi.Razgovarali su o dogadaiu koji ie medu vrapcima postao "tema da-

rr:i', a sastof ao se u tome da je mulina domadica pre izvesnog vremena

liroz prozor, na mesto gde se vrapci okupliaju da bi se igrali, izbacila ne-

iro 5ro je izgledalo kao ostaci ka5e, ali za3ra se kasniie ispostavilo da je

izrnrvljena pluta; nekoliko mladih i io5 neiskusnih vrabaca je ovo po-

liljrrcalo, i samo Sto se nisu raspukli.I)ok je o tome pridao, stari vrabac se iznenada nakostrclio, napra-

v i, r lrglnu grirnasu i zapodeo ispod krila da trebi buvc kojc su ga mudile,

WOD

23

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

a koje se obidno legu na nedovoljno uhranjenim vraprcima. Po5to je

uhvatio jednu, duboko je uzdahnr.ro i rekao:"Vremena su se mnogo promenila. Nenra viSe pravog Zivota na-

Sem rodu. U staro vremc smo imali obidaj da sedimo na krovu, baS kao isad, mirno srno dremali, a onda bi se dole na ulici zadula buka, klopara-nje i Stropot, a uskoro bi se ra5irio i smrad na koji je sve u nama potinja-lo da se veseli; oseiali smo, nainre, s3 porpunom sigurnoS6u da iemokada sletimo dole i kada potraZimo na nlestu na kome se sve to dogodi-lo, biti u stanju da zadovoljimo svoje osnovne potrebe.

Danas, medutim, bukc ima i previSe, pa i tandrkanja svake vrste, aneprestano se Siri i smrad, ali takav da ga.ie gotovo nemoguie podneti.A kad ponekad, po staroj navici, sletimo dole da potraZimo ncito odsvojih Zivotnih potrepStina, ne nalazimo ni5ta scm nekoliko odvratnihkapi sagorelog ma5inskog ulja."

Ova prida se, kao 5to vam je verovatno jasno, odnosi na stara kola sa

koniskom zapregom i na moderne automobile; i mada ovi poslednji,kao 3to vrabac kaZe, prave viSe buke, viSe tandrdu, kloparaju i smrde,oni uprkos tome nemaju nikakav znataj za ishranu vrabaca.

A bez hrane je, kao Sto i sami razumetc, dak i vrapcirna teSko da iz-vedu zdravo potomswo.

Ova pridica mi izgleda kao idealna ilustracija za ono 5to sam Zeleoda istaknem kada je red o razlici izmedu savremene civilizacije i civili-zaclje ranijih epoha.

U savremenoj civilizaciji, kao i u svim ranijim, literatura postoji ra-di opSteg usavr5avanja dovedanstva, ali i na tom planu - kao i u svimdrugim savremenim stvarima * nema nideg neophodnog za nab suStin-ski cilf . Sve je samo na povr5ini. Sve je, kao u pridi staroga vrapca, samo

buka, tandrkanje i smrad.Svako ko je nepristrasan moZe ovaj moj stav i konadno da potvrdi,

ako obrati paZnju na razliku u stepenu razvijenosti oseianja kod ljudikoji su rodeni i ditav Zivot proveli na azijskom kontinentu i onih koji su

rodeni i obrazovani u uslovima civilizacije u Evropi.iinjenica koju su mnogi primetili jeste da r., -"d., svim sada5niim

stanovnicima azijskog kontinenta koji su, iz geograttkih i drugih razlo-ga, izolovani od uticaja savremene civilizacije, oseianja dostigla znatnovi5i nivo razvoia nego medu ma kojim od stanovnika Evrope. A poSto

24

WOD

or.e".t1, p..artr.",,",".r"ovu zdravog razuma, ovi azijski narodi' upr-

kos tome^3to irnaiu manie opStcg znaniir, svaki objekt svoga Posmatra-

nja opaZaiu ispravniie od onih koji pripadaiu semom iez-gru savrcnrcnc

c iv ilizaciie.Evropljaninovo razumevanie nekog predmeta koii posmatra tor-

mira se lit il"fiuo pomo6u izvesne op5te, da ie tako naz-ovemo' "nlate-

rnatitke infbrmisanosti" o niemu, dok ve6ina Azijaca sultinu predmcta

l<oiiposr-natra shvata ponekad samo oseianiima, a ponekad dak i sarnim

instinkom."Na ovom mcstu svo]e pride o savremenoj literaturi ovai pamemi stari

Pcrsiianac ic, izmeclu ostalog, dotakao i iedno pitanje koie u naSe vreme za-

,-rir'r't" nroog. evropske, da ih tako nazovelno' "propagatore Lulture"'

lbrn prilikom je rel<ao:,,u A;iii su se ljudi neko vreme iako zanimali za evro'sku literatu-

ru; ali poSto su ubrzo osetili ispraznost nienog sadrLai.a' izgubili su in-

t...rournj. za niu, i sad se ona tamo gotovo uop5te viSe ne dita',

U slablienfu njihovog intercsovanja za evropsku lite.ratunr glavnu

ulogu je, p,into- mi5licniu' odigrao onaj savrcmeni knjiZevni rod koii

se zove roman.-fi niihovi duvcni romani se, kao Sto satn vc6 rekao' sastoie mahom

od dugih opisa raznih oblika toka bolesti koia ie zavladala tncdu savre-

,r.,.,-,ii,liudi'ra i koj:r, zahvaljuiu6i niiho'oi slabosti i nedostatku volie,

traje prilidno dugo'' Liudi iz Azlie,koii io5 uvek nisu toliko udalicni od maik-e prirode'

spoznaiu svoiom ru"iiu da ovo psihidko stante' koil 1e iavlia.kako u

rnu5karcu tako i u Ze ni, uop5te nije dostoino liudskog biia' a da ie naro-

t-:ito poniZavaiu(e za mu5larca, i prema takvim liudima instinl<tivno

,auzinraju prczriv stav.

f<^a"l"rcdodrugimvidovimaevropskeliterature,kaoStojereci-,,.,n n"udna, pr,topirrll, i drugi oblici poudnog izlagania' Az'l1ac' buduii

th je u ,r'tar'tioi meri izgubio sposobnost da oseia' to iest buduii da ie

l,liZ.i prirodi napola rulrto oseia i instinktivr"ro slutipiSdevo potpuno

,,.,."ru-"u^nie iWarnosti i niegov nedostatak istinskog r:rzumevania

l)rcdmeta o kome Pi5e.-lako su lludi u Rrill, nakon sto su na]pre polcaz.:rli vcliko intercso-

r,:rnje za evropsku literaturu, postepeno prcsteli drr nrl nirt ollradaiu

L)

Susreli sa lzuzelnim Ljudima

paZniu, rc je sada u porpunosri zanemaruju; u Evropi, naprori\,, p,rlicejavnih i privatnih_bi:t,."-:1. ,:";t, ;;; rererom novih knjiga.Nema sumnje da_u rnnogirna od vas rnora da se rocli pitanje kako;ff ,ii',::iiii!T,'r','fi il:::: jl,',:J,..:'i.;,"u,,;.,,;;;ii;;.uAzi ji

Na ovo iu claza savrenlenu li,..l-",1t1

odgrlvorinl da prui uzr.k nezaintereso'anosri

s ra c i m a L i d" o,,,i,"u;Li r,*_.,1

l.Jll; j,.;:,: :]'::lil, :n,,," " "l - " ".r n

j ednog p i.s m..,og r-ou.k1 a "

n i r " ii ri,"

";:: ,lH ilil1;i:illil*::tihkao fliljadu i Jertna no( Oagr""rii";;,,,l"rour.,o, cla su dogadalit<oji seru opisu jn, a narodiro. oni

.iz\Iitlartu ; iJr,r..ric1, tz.eti iznjihovog sop_stvenog zivota i da su im zbog t'ga ."r'u,r.,i;ru, l lnteresantni. Stva4 me-dutim, niie u rome.,o.ri t.ksiou;;;i;;- g.vorim narod ito <t Hiljadu i'fednoj no6i' predstavljaju k"jrz"un"'J.u, u n.ouo.r, smisru te redi. s'akoko ovu kn jigu prorira iti rt,rs" "r;;;;;" Jc u njoj maira, .ti ,rr*<o t uloodgovara isrini' i'aki ako se radnia ;;;;;r;o c'iz,da kojc srr u'bic'omljudskom Zivotu porpun() ncvcrovetnc.

. {_rnrmenje ditaoca, odnosno slrrsaocl svim fi nim p.',-"*,";.-. p, ih", il il;; Hii;:i .ffi

f I i:TT?;n:?tr; #l:;f'-'io' ditau' ;;;; ;il:da ocr ovih sirnih dc,gaclaja

,,.".Ll1!l',#:n::|,.j';',.t'^"i "s tvo ril i s u j o5 j ed an spec ij ar n i o br i k

. Preko ovog oblika literature ne ',,ogu

iutke da preclern, buduii da;e on, pored roga Sro za razvojljudskog tina ne nudi ama ba5 ni.ra, zbogotrovnog uricaja kof i vrii na .,iihnu",irrlr*.,. odnrsc posrao, po mommi5ljenju, jedno od glavnih ,Lt^ "i;r*,uiana.injih ljudi.Ovai oblik literairre se u poslednje vreme ralirio, a nepokolebljivosam uveren da je to zato Sto potpunije no _l xr, arrg;-"lgi"*rrT"o"stirna i zahtevima koji vode;".;;;r;;;;

:;f ?l;,:iH1#[y#it*r#fl1.#,:,"jf 'Tlf j,...1*ff :

vidualnosri, " k;t-i;"" vocri onome s,o ,."r1:p"znaju

sopstvene incri-

tom ap s ol u tno ., "opnoa.,o:, ?

k l:*. ; ;.;:"il,T:;; ilTl"T"',:: " ",

Pored roga, i misaona lu:k:ija r;.ai,. _r,""fi;;""r;;;il#?i;.tpijelnoj dnevnoj riteraturi jos visJ rirr;ii" ra ,,,rnove sopsrvene indivi_

26

U""r..r,r, ,ni".tu,"r"r.*, U",^ ,. .' ",r-" 0""*rr.r- *arn ,;;;:stala da uzima udela u njihovom razmisllaniu. Sroga su liseni onih fal<-tora koji su ljudima raniic obezbedivali podnoslf iviivor, makar sanro upogledu rnedusobnih odnosa.

Na nesreiu svih nas, ta Zurnaiistidka literarura, koja se iz godinc ugodinu svc vi5e 5iri, jo5 viie slabi vei oslabljeni ljudskium ririrc it, gaotvorenog i bcz odbran e izlai"e svim vrstama obmane i z.aravanji iskreie s puta rclativno osnovanog razmiiliania, re na taj nadin u liucli-ma umesro zdravog rasudivanja podstide razna nedosrojna svojstvakao 5to su neverica, indignacija, strah, laZni stid, licemerje, po.ros iid.

Da bih vam konkret'o naslikao svo zlo koje lju<Jima nanosi ovajnovi oblik literarure, ispridaiu vam nt:koriko ciogadaja koji s' se odigra-li.zbog novina, a dija istinitost ne dolazi ,, ,.,*r,1u, j". ,rr' sludajno unjima i sam udesrvovao.

U 'li:heranu sam irnao jednog bliskog prijatclja, Jermenina, kojirne je neSto pre svojc smrti odredio za izvrbioca svog iestamenta.

Ovaj dovek je imao sina koji ni sam vile nije bio mla.l, a kojije zbogsvojih poslova sa brojnorn porodicom Ziveo u jednom verikoin'evrop-skom gradu.Jedne tuZne vederi njernu i svim dlanovima njegove por-o_dice je pozlilo, i do jutra su svi vei bili nrrrvi. Kao izvriilac,Jr,rrri".,rr.bio sam obavezan da odern na lnesro ovog tragidnog dogaclaja.-l-.ko

sarn saznao da je otac ove nesreine poiodic! pr."".g" ito se todogodilo, u.iednim od novina koje je prirnat, nekolilio danl zaredomditao duge dlanke o nekoj kasapnici u kojoj se, kako je u ovim dlancimaltisalo, od sveZih proizvoda i na narodit nacin izraduju nekakve speci-ialne kobasicc.

Istovremeno je iu svim drugim novinama naraziokrupne reklamerc novc kasapnicc.

. .Mld." ni on ni njegova porodica nisu ba5 mnogo marili za kobasice,lr'du6i da su svi rodcni i oclrasli uJermeniji, gde ie kobasice uopste neic'ciu, ovo ga je privuklo u toj meri da ie otixao i kupio izvesnu kolitinu.'\ nakon 5to je iste vederi jela ove kobasicc, ditava porodica se otrovala il)otnrla.

.Po5to je taj neobidan sticaj okolnosti kod me.c pobuclio sumnju,

lroilo mi je za rukorn da neito kasnije, uz pomoi jcclnog privatnog de-t t'l<tiva, doznam otprilike slede6e:

27

Susreli sa lzuzelnim Ljudima

Izvesno veliko preduze6e je od nekog iz-voz.nogkoncerna nabaviloogromnu kolidinu kobasica prvobitno namenjeniriz aizv<tz,koje su od-bijenezbog ka5njenja isporuke. Da bi se cele zarihe oslobodrto {to 1. premoguie, preduzeie nije stedclo novac namenjen n'r,inarim,r, I<oji'ra jepoverilo ovu zlosreinu kanrpanju u Stampi.

Evo i drugog primera:

- Tokorn jednog od svojih boravaka u Bakuu sam nekoliko dana za

redom, ' lokalnom listu koji moj neiak prima, ditao d'ge dla.ke. ovi

i,lanci su zauzinrali polovinu dirlvog pr.,ito.. rr lisru, ,, .f ,n. je u niimadavao izraza svom ushiienj. zbog duda koja iz'otli nckak;";;;.""glumica.

O njoj je pisano toliko mnogo i tako lepo da sam se dak i ja, srar do_u:k:..:.o bi rekli zagrejao, te sarn jedno vede, odloZivii sve drugo i izrnc_nivi5i svoj ustaljeni vedenji rcd, otisao da vidim ov. ducro .ri,i,J..,.,.

I5ta mislite da sam video? Nesto ito bi makar i najmanjc odgovaralo onom Sto je o njoj pisalo u dlancima koiih su bile pune.,oui.,"?"Ni gu-vora.

zaLivota sam video r'noge predstavnike orre umetn'sti, dobre i lo-5e, i bez ikakvog preterivanja rnogu da kaZenr da su me neko vremesmatrali za veliki aurorirer u toj oblasti. Ali dak i ako zanemarimo mojelidne poglede na umetnost uopste i ako govorimo sflnto sa uobieajenogstanoviSra, moram da kaZem da ditavog zivota nisa'r vidco nista ito bisa ovom znamenitoSiu moglo da se meri po nedostatku talenta i odsu_swu dak i najelernentarnijeg znanjao principima glume.

U svim fie{rn postupcima ,r" ,..rri se zapai.aitako porpun nedo_statak ma kakvih kvaliteta da ja, dak ni iz do'ekoljublja, ouo,'e dudu .,.bih dozvolio ni da odigra ulogu sudopere u moioi kuhinji.

-, . IGk: sam kasnije duo, jedan od tipidnih vlainika rafinerije nafre u

Bakuu' koji se igrom sludaja obogatio, podrnitio je nekoliko novinaralepom, okruglom sumom, obeiav5i im duplo vile ako uspeju da slav_nom udine njegovu ljubavnicu, koia je dotad bila sobarica u kuii ied_nogruskog inZinjera i koju je on zaveo iskoristivSi svoje poslovne sa_stanke sa ovim inZinierom.

Evo i sledeieg primera:u jednom visokotiraZnom nemadkom lisru.sam s vrenena na vrc-

me ditao visokoparne slavopojke izvesnom slikaru, na osnovu koiih

28

sam stvorio miSljenje da taj slikar naprosto predstavlja f-enomcn u sa-

vremenoj umetnosti.N'Ioj neiak, koii je upravo gradio kuiu u Bakuu, odludio ie da ovu

kuiu u okviru priprema za svoje vendanjc vcorna bogato ukrrrsi. Poitojc te godine dva puta ncodckivano naiSao na nove izvore naftc i poito jcimao iz.glcda da pove6a proizvodnju, 5to bi rnu obezbcdilo prilidno [ro-

gatstvo, savetovao sam mu cla ne 5tedi, vei da pozovc ovog iuvcnog sli-kara da nadgleda unutra5nju dekoraciju ditave kuie i da naslika nekoli-ko fi'esaka po zidovima. Na ovaj nadin ic, mislio sam, tro5kovi koji su

vei i tako bili veliki Lrar koristiti i njegovom potomstvu, koje ie nasledi-ti ove fieske i drugc stvari_radene rukom tog ncuporedivog rnajstora.

Nedak jc tako i uiinio. Cak jc i lidno ocputovao da pozove ovog duve-

nog evropskog slikara. Slikar ic uskoro stigao, vodcii sa sobom ditav rilz

lmmodnika i zantalija, a dini rni se i svoj sopsweni harem, naravr-ro u evrop-skom srnislu te rcdi; naizad su sc, bcz i najnranje Zurbe, dali na posao.

Rezultat rada ovog duvcnog umetnika bilo je najprc to da je venda-rr jc nroralo da sc odloZi, a z-atinr i tcl tla je ne rnalo novca lnoralo da budepotroicno da bi se sve ponovo dovelcl u prvotritno stanje, kako bi obidnipcrsijski majstori kuiu mogli da oslikaju i ukrasc na nadin koji vi5e od-I I )\':lr:l istirrskoj unlctn( )sti.

U ovom sludaju novinari su - to im trcba priznati -u izgradnji karr-

it'rc orrog osrednjeg unretnika uc'esrvovali gotovo sasvim nekoristdlju-lrivo, neprosto kiro drr.rgovi i skromni pornoinici.

Iiao poslednji ltrirncr, ispridaiu valn tuznu pridu o nesporazumuz:r lioji ic, ovoga puta, odgovorna jedna od krrpnih zvcrki ovc savrcmc-rrc i nrtrodito Stctnc litcrature.

l)ok sarn Ziveo u gradu liorasanu u ku6i zajednidkih poznanika'. rrrr icclnog dana srco mladi bradntpar iz ll'rope, koji sam uskoro pri-lr,'rrl til'l(tznao.

( T l(orasan su clolazili nekoliko put:r, ali uvek samo na kratko.( ),"rlj nroj novi poznanik jc, purujuii sa svoforn Zcnorn, u nrnogim ze-

, rll.rrrr:r srrl<upljao nairaznovrsnije podrrtke i vriio analizc, ispimjuii uticljrrrl,,,r ir)rr iz. razlidirih vrsta duvana na ljudsku psihtr i liudski organizam.

N,rl<on (to jc u ncl<nliko azijskih zernaliir pril<rrpio l)otrcl)ne poclat-, ' ,,,'\,rnr pitrrnirr. on i rrjcgovn sui)ruHa su st'\'r';ltili rr l;r'r',rprr, g,lc jc

rl,r( ( () tlrr piic opiirnu kniigu o rczrtltatiutrt s\Iog istr':rZir;:rni:r.

Susreli sa lzuzetnim Ljudima

. Ali poSro je mlada,rpf,rgl,odigledno zbog svoje mladosri i zbogneiskus*a u pogledu potrebe da dovek, kako se kaZe, .st.r,i ,.bcle

parcza crne dane", tokom tih njihovih putovanja potroiila sav novac kojimsu.raspolagali, bila jc p.rinudena da sc zaposli kao sekretarica u jednojvelikoj_novinskoj kuii I*: bi mrZu omoguiiti da <iovrii k"ii;".. . .Lt

kl.:.lariju u kojoj jc radila desro jJnavraiao i iz',csni literarnikritiian, koji ju je tu upoznao i koji j", poir,, se kako se to kaZe, ,,zalju_bio"

9 nj., p.kuSao da joj se pribliii, naprosro da bi zadovrlfio svojupoZudu.

Ona, medurim, nije popu5talzr njegovonr navaljivanju, kao po5tenaZena koja zna svoiu duZnost.

Ali dok je kod ove .,verne supruge jednog Evropljanina,, pobeclu

odnela moralnosr, kod onog gnusnog predstrurrik, jei.,og rr,ur"_".rogljudskog tipa je, srazmcrno n.r."dovoljennsti njegove poztide, rasla zeljaza osveronl' uobidajena kod takvih rjudi. po5lo mu icza rukom da, po-sluZiv5i se svakojakirn t::rig3Tr, izdejswuje da je lez ikal<vog;;;r.grazlog.aorpusre s posla. A kada je njen'ruZ, inoj mtadi prijatclj,"zivriio iobjavio svoju knjigu, onaj je rllmor na5eg doba, zbogsvoje ,oprrrr.rr"prikraienosti, u novinam azakoje jepisao i u drugim iistouim^ i'd"rupr-gjma.podeo da objavljuie seriju dranaka punih svalkakvih netadnosti, ko-ji su knjigu diskreditovali u toj rneri da ie postara porpun promasaj - n;-ko se,. naime, nije zainteresovao za nju i nit<o je

"i1. t.,pou^o.

. t\: su, z-ahvaljujuii jednom od nesavesnih piedstavnika ove bes_principijelne lirerature, swari dosre dotle da ovaj p'Ireni racrnik i nje-gova voljena Zena, posto su potroSili svu svoju uste-devinu, nisu imali niza.hleb. Tbogtoga su se dogovorili da se zajedno obese i ovu svoju od_luku su i ostvarili.

ovi knjiZevni kritidari su, po mom misljenju, zbog uticaja i autori-teta koji kao autori imaju na ditavu masu naivnih, slug.stija_a pod_loZnih ljudi, hiljadu puta opasniii o<r svih balavih'oviirardida.

Lidno sam poznavao muzidkog kriridara koji nikada u Zivotu nije nipipnuo muzidki insrrumenr, re sroga nije imao nikakvo prakridno rlzu-mevanje mu zlke: nije znao.dak ni Sta j e to uop5te zvuk, i L demu je razli_ka izmedu nota do i re. on je, medurim, zahvaljujuii usraljenim ne'or-malnostima savremene civilizacije, nekako do8ao na odgouo..ro mestomuzidkog kritidara, i na taj nadin posrao autoritet r" ,u.'di,"o.e lednoe

30

WOD

Lrglednog i vrlo tiraZnog lista. I naravno da su na osnovu niegovih Ircpr-

srnenih sudova svi ditaoci ovoga lista formirali nepokolcbliivc st:r\'ovc

1xr pitanju muzike - koja bi zapravo trebalo da prcdstavlia ptttol<rrz. z.l

razumevanje jednog vida istine.

Javnost nikada ne zna ko je onaj ko piSe; poznaje jedino silrttc Itovr-

nc, koje pripadaju grupi iskusnih poslovnih ljudi.Citaoci nikada ne znaju 5ta ta osoba koja pi5e za novine odista zna,

ili 5ta se deSava iza kulisa novinske redakcije, ali sve Sto u novinarna pi-ic uzimaju zdruvo za gotovo.

Uvcren sam, i to uverenje je konadno postalo dvrsto poput stene - a

svako ko manje ili viSc ncpristrasno razmiSlja do6i 6e do istog za-

liljuika - da 6e svako ko pokuia da se razvije uz pomoi sredstava do-stupnih u savrcmenoj civilizacrji ste6i misaonu sposobnost koia nei

viie odgovara "prvom Edisonovom pronalasku", dok ie na emocional-rrrrrn planu kod scbc razviti, kako bi Nasradiir IIodZa rekao, "kravljusr r ptilnost osc6anja".

Same vode savr6mene civilizaciie, koje se nal:rze na vrlo niskom ni-vrru nroralnog i psihidkog razvoja, nesposobne su, poput dece koia sc

irlraju vatrom, da spoznaju snagu i z.nttal delovanja ovakve literatureil:r tnasu,

Proudavaniem stare istoriie sam stEkao utisak da vode ranijih civi-lv,:rcl1a nikada ne bi dozvolile da takva nenormalnost toliko dugo po-lr.:r jc.

Ovo nrojc mi5ljenje moZc da powrdi autentidna infbrmacija koia je',.rt'llvana sve do danainjih dana, a odnosi se na ozbilian stav prema, lrrt'','noj Stampi koji su vladari na5e zemlje imali ne tako davno, u dobal,,r,l;r jc naSa zcrnlf a smatrana jednom od najveiih, odnosno kada je veli-L i \i;rvilon pripirdao nama i bio kulturni centar priznat Sirom sveta.

I)rema <lvoj informaciji, dnevna 5tampa je postojala i tada, u oblikur

'li, rzvrrnih Starnpanih papirusa, mada naravno u neuporedivo manjern

,,l,irrrrr nego danas. Oni koji su radili na njenom izdavaniu bili su, me-Lrrrrr, isl<lirri'ivo stariii i kvllifikovani ljrr.li, svima poznati po svoiim,, Lilininr zaslugama i svom dasnom Zivotu; postojalo ie tak i utvrdeno

1,r rr ilo da sc na ovai poloZaj postavljaju uz polaganje z.al<lctve, te su

l ,, rrl toga nazivani saradnicima pod zaklewotn, I<lo ito cl:rnas ltnstoie1,,,r,r rrici pod zaklewom, strudniaci pod zaklctvorn itrl.

3l

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Danas, medutim, novinar moZe da bude svako uobraZeno niStavi-lo, samo ako zna lepo i, kako se to kaZe, kniiZevno da se izrazi.

Psihu ovih proizvoda savremene civilizacije koji novine pune svo-jim mudrolijama narodito sam dobro mogao da upoznam i njihovo sarnbiie otprilike mogao da procenirn pre tri-detiri meseca, u vei spome-nutom gradu Bakuu, gde sam irnao prilike da svakodnevno prisustvu-jem njihovim sastancima i da sa njima razrnenjujem miSljenja.

Okolnosti su bile slcdeie:Ubrzo po5to sam oti5ao u Baku, sa narrerorn da celu zinnr prove-

dem kod svog ne6aka, nekoliko rnladih ljudi ie doilo k njemu sa mol-bom da im dozvoli da niihovo "Novo udruT-enie kniiZevnika i novina-ra" svoje sastanke odrLava u jednoi od velikih prostorija njegove kuic,u kojoj je prvobitno namcravao da owori restoran. Ne6ak je odmahpristao i ovi mladi lf udi su vei od narednog dana, mahom uvede, podelida se okupljaju na svojirir, kako su ih nazvali "op5tim sastancima i ude-nim debatama".

Ovim sastancima su mogli da prisustvuju i ljudi sa strane, a po5tosam ja uvede bio potpuno slobodan i poSto su prostoriie u kojima samse smestio bile veoma blizu sobe u kojoj su se oni okupljali, desto samodlazio da sluSam njihove diskusije. Neki od njih su ubrzo podeli sa

mnom da razgovaraju, te smo tako uspostavili prijateliske odnose.Ovi Ijudi su veiinom bili joS uvek sasvim mladi, slabi i nemuZev-

ni, a lica pojedinih su jasno odavala da su im roditelji morali biti alko-holidari, ili su pak zbog nedostatka volje patili od drugih stvari, odno-sno da su sami vlasnici ovih lica imali razne lo5e navike koje su krili oddrugih.

Mada je Baku u poredenju sa velidinom dana5njih velikih gradovasar-no gradii, i mada su ovi tipovi na5ih savremenika koji su se tu okupi-Ii bili veiinom "sitna riba", ne oklevam da svoja zapai.ania uop5tim nanjihove kolege Sirom sveta. Osedam da na to imam prava

f er sarn kasni-

je, prilikom putovanja po Evropi, desto imao prilike da dodem u kon-takt sa ovim predstavnicima savremene literaftlre i jer su svi oni na me-ne ostavili isti ntisak, odnosno lidili su jedni na druge kao iaie jajetu.

.f edina razlika medu njima bila ie ona u stepenu vaZnosti, kojajeza-visila od novina zakoje pi5u, to jest od ugleda itiraLa lista, odnosno da-

sopisa u koiima su njihova mudrovanja objavljivana, ili pak od solidno-

32

sti poslovnog preduzeia koie je posedovalo dotidne novine i svc nfih -l<niiZevne poslenike.

Mnogi od njih se, iz ovog ili onog razloga, nazivaju pesnicinta. 'li-c-

nutno Sirom Evrope svakom ko napiSe makar i nekakvu kratl<u ghrllost,

[)opLlt:

Zelene ruie,put'purne mimoze,

boianstvene su njene poze

kao sm rzn u t e us?1mene.. -

njegova okolina dodeljuie naziv pesnika. Neki od njih tai naziv

\r:rrnpxiu dak i nl svoiim posctnicama.Medu ovim savremenim novinarima i piscima je nekako vrlo razvi-

It'n "esprit de corps"r i oni u svim prilikama iako podrZavaiu i neumere-

'r,r velidaju iedni druge.Izgleda mi da ova crta predstavlia glavni razlogSirenja niihove sfe-

r. rrriceja, kao ilaZnogautoritctr koii uT.ivaiu u mlsatna inesvesnogi',t rvilnog poStovanja s kojim sc gomila klania pred ovim, mirne savcsti

rrrogu da kaZem, niStavilima.Na spomenutim sastancima u Bakuu

f edan od njih bi izaSao za go'

r , rrnicu i podeo da dita ne5to od stihova tipa onih koie sam upravo na-

',,r, ili pak da govori zbog dega se ministar neke zemlje na nekakvoml,.url<ctu o nekom pitanju izrazio ovako, a ne onako; svoie izlaganje go-

' , rrnik bi u veiini sludajeva zavr5io 4aiavom poput ove:"Clovornicu sada prepuStam ncuporedivom videlu udenosti neie-

,',r ,lolra, gospodinu tom-i-tom, koji sc igrom sludaia izuzetno vaZnim

1,,,slorn zadesio u na5em rnestu i koji je bio tako liubazan da nc odbijc

1,,,ziv na nai dana5nii sastanak. Sada 6emo imati dast da svojim sop-

,rr t'rrirrr u5ima dujemo njegov mili govor."r\ I<:rda bi se ova znamenitost pojavila za govornicom, govor bi za-

1,,,,'t'lrr sledeiirn redima:"l)rage dame i gospodol Moi kolega ie bio tako skroman da me na-

',r ,'slrn nim" (ovde se mora reii da niie mogao da dttjc 5ta ie njegov ko-

WOD

JJ

I ,,lclijalni duh - prim. prev.

Susreti sa lzuzetnim Ljudlma

lega rekao, posro ie doSao iz druge sobe dija su vrata bila zarvorena i onih je pri ulasku sam orvorio, a ja veoma dobro poznajem akustiku tc ku-ie i solidnost vrata) "U poredenju sa njim sam, medurim, nedostojandak i da sedim u njegovom prisuswu.

Slavan nisam ja, veC on, koji je poznat ne samo Sirom nabe prosrra-ne Rusiie, ve6 i u celom civilizovanom svetu. Potomswo ie njegovoime izgovarati ustreptalog srca, i niko neie mo6i da zaboravi sve onoSto je udinio za prosVeiivanle i za buduie blagostanje dovedansrva.

To boZanstvo istine se u ovom beznadajnom gradu ne nalazi sludlj-no, kao 5to nama moZe izgledati, vei nesumnjivo iz vrlo vaZnih razlogakoli su poznati iedino njemu.

Mesto mu, zapravo, i nije medu nama, vei medu drevnim bogovi-ma Olimpa", i tako dalje, tako dalje.

Tek nakon takvog uvoda bi nova slavna lidnost izgovorila par glupo-sti, kao na primer na temu "Zabro su Sirikitsi zaratili s Parnakalpima?"

Na kraju ovih udenih skupova obavezno je sluZena vedera, uz dveflaSe jeftinog vina; mnogi bi pri tom u dZep sakrili nebto od posluZenja,recimo kobasicu i komad hleba ili su5enu haringu, a ako bi ih neko slu-dajno video, obidno bi rekli: "Ovo je zamogpsa. -lai

se lupeZ ve6 navi-kao da mu ne5to donesem kad god se kasno vra6am ku6i."

Sutradan posle ovakvih sastanaka u lokalnoj bi Stampi uvek osva-nuo izve5taj, pisan neverovatno pompeznim stilom. Izlaganja su pre-nolena manie-vi5e tadno, ali naravno da nije bilo ni pomena o tome ka-ko je vedera bila skromna, niti o prenemaganju sa komadom kobasicez psa.

Takvi su ljudi koji u novinama pi5u o svakojakim "isrinama" i na-udnim otkriiima, a naivni ditalac koji ih ne vidi i koji ne poz.naje njihovZivot svoje zakljudke o dogadajima i idejama izvlatiizpraznih redi ovihautora, koji su ni manje ni viSe nego bolesni, neiskusni i "nepismeni"kada je red o ljudskom Zivotu.

Pisci knjiga i novinskih dlanaka u veiini evropskih gradova su, uzvrlo male izuzetke, upravo takvi nezreli pametnjakovi6i, koii su to 5rojesu postali uglavnom zahvaljuiuii svom nasledu i svojim specifidnrmslabostima.

Sa moje tadke glediSta nema nikakve sumnie da je od svih uzrokanenormalnosti savremene civilizacije glavni i naiodigledniji upravo ta

34

UVOD

T,rrrnalistidka literatura, zbog demorali5u6eg i Stetnog uticrjl l<oii vriirrrr Ijudsku psihu. Krajnje sam zapanjen da niiedna vlada z.crrrrrli:r s;tvrc-

rrrcne civilizacijc toga nikada nije postala svesna i da niicdne otl Iriilr'rrrrrda viSe od polovine onoga sto se naziva drZavnim budZctonr tro(c tlir, rtlrZavanje policije, zawora, sudskih ustanova, crkava, bolnica itd. i ne

pl:rdanje brojnih drZavnih sluZbenika kao 5to su sveStelrici, lcl<rrri,

,rscnti tajne policije, drZavni tuZioci, strudnjaci za propagandu, itd, Sttr

',r'c ima za cilj da odrZi moral i loialnost niihovog gradanstva, ne ula7.e

rri lrrrre u neki zahvatkojim bi se u korenu sasekao ovai odigledni uzrok

'rrnogih zlodina i nesporazuma."()vim redima ie stari, pametni Persiianac zavrSio svoie izlaganje.

'fako, dragi moj ditaode koii si iednom nogom moZda ve6 utonuo u

, )n(' gore pomenute opanke, nakon 5to sam zavrSio sa ovim govorom,li. ji sam fu ubacio iedino stoga 3to smatrarn da ideje koie su u njemu iz.-

ll('\cnc mogu da budu vrlo poudne i korisne, narodito z one liubitelie.,.rvrcmene civilizacije koji naivno smatraiu da je ona u pogledu usavr-', rvrrnja liudskog utna neizmerno viSa od prethodnih - sada mogu da,,rklf udim i ceo uvod i da pred'em na obradu za knjigu pripremlienogr r r:rtcrijala.

l(ada sam taj materijal podeo da preraduiem sa namerom da mu,l rrr ito razumljiviji i svima pristupadni oblik, u meni se zatela misao,l.r lri i ovai moi rad trebalo da se odviia u skladu sa vrlo razumnim i za

rr,rt l<orisnim savetom na5eg velikog Nasradin IlodZe, koii glasi:I 'r't'l< i u svemu nastoj da postignes ono 5to je istovremeno korisno za

,lr rr1r,t' i prijatno za tebe samog."Sto se tide sprovodenja u delo prve polovine ovog veoma razum-

, r( 'ri s:rvcta na5eg dragog uditelia nemam za5to da brinem, poSto ie se

,, l, 1 r' l<oic u ovoj serii i nameravam da iznesem za to obilato pobrinuti.

'\ li l<eda je red o onom 5to je prijatno za mene samog, ovo mislim da

1,,, ,ri11rrr:ur tako Sto iu pripremljeni materijal uobliditi tako da to moju, r, r';tt rrciiu medu ljudima sa kojima se susreiem ubudu6e udini pod-,,,,.lyivijorn nego 5to je to bio sludai pre nego Sto sanr postao pisac.

l);r lriste shvatili 5ta pod ovom "podnoSljivijorn cgzistencijom"

1,,,, lr .rzrrrrrcvrm, moram vam reii da sam nakon svilr svojih putovanja

35

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

po zemliama AzijeiAfrike, koia su iz izvesnih razlogatrajalaoko tride-set godina, stekao reputaciju darobnjaka i strudnjaka za "onosrrana pi-tan ja".

A shodno tome je i svako ko bi me upoznao smatrao da ima pravada me uznemirava kako bi zadovoljio svoju dokonu radoznalosr u po-gledu tih onostranih pitanja, odnosno da me rera da ispridam nebto izsvog lidnog i.ivota, ili pak neki dogadaj sa svojih putovania.

I ma koliko umoran da sam bio, morao sam da odgovorim, ier bi seliudi inade uvredili i osetili bi prema meni neraspoloZenje, te bi svakiput kad se spomene moje ime rekli neSto da naSkode mojim aktivnosti-ma i da umanje rnoj znataj.

Zbogtoga sam, pregledajuii materijal namen.ien ovoi seriji, reSioda ga iznesem u obliku posebnih, medusobno nezavisnih prida i da uove pride ubacim razlidite ideje koie mogu da posluZe kao odgovor nasva pitanja koja su mi desto postavliali. Tako 6u, ako ponovo budemmorao da imam posla sa rim besramnim besposlidarima, naprosro mo-ii da ih uputim na ovo ili ono poglavlje, koje 6e im pomoii da zadovoljesvoju mehanidku radoznalost. To ie mi, istovremeno, dati priliku da sanekima od njih porazgovaram samo preko toka asocijacija, Sto je za njihuobidajeno, a ponekad ie mi takode obezbediti i neophodan slobodniprostor za moje aktivno razmi5lianje, koje mi je nuZno za svesno i save-sno ispunjavanje Zivotnih obavez .

Medu pitanjima koja su mi liudi iz razlitirih druStvenih slojeva irazliditih stepena "obaveStenosti" postavljali najde5ia su, ako me pam-ienie dobro sluZi, sledeia:

Koje izuzetne liude sam upoznao?Kakva duda sam video na Istoku?Ima li dovek duSu i da li je ona besmrtna?Da li je dovekova volia slobodna?Sta ie Zivot i zbog dega postoji patnialDa Ii veruiem u okultne i spiritualistidke nauke?Sta ie hipnoza. magnetizam i telepatija?Kako sam podeo da se zanimam za ov^ pitanja?Sta me ie dovelo do mog sistema koji se proudava na

institutima koji nose moje ime?

36

Ovu knjigu iu, stoga, podeliti na zasebna poglavlia, koia ic z:rictlrrrr

posluZiti kao odgovor na prvo od ovih pitania, nainte, "l<oic izrrzctnt'

liude sarn up oznao?" U posebnim pridarna o ovim susretitlrrl itt, t t slil;t

tlu sa principima logidkog sleda, izneti sve ideje i misli koic nlrrllcr':rv1r II I

,l:r izloZim u ovoj seriii, kako bi mogle da posluZe kao priPrcnmi gnrtlc-

vinski materijal. Istovrcmeno 6u odgovoriti i na sva druga pitanirr koi:r

rrri desto postavljaiu. Ove posebne pride ie, 5tavi5e, biti rasporedene tfl-

lio cla daiu i jasne obrise moie, kako se to obidno naziva, autobiografiie.

Pre no Sto nastavim smatran da je neophodno da ta6no objasnim

rtrtz"izrzetan dovek", po5to se medu savremenim liudima i on, kao i',t'i izrazikoji oznadavaju odredena svoistva, uvek shvata u relativnom,r, jest u disto subjektivnom smislu.

'Zamnogeje. na primer, izuzetan dovekonai koii izvodi trikove, ali i

r rlt'ga prestaju da smatraju izuzetnim dim doznaiu u dcmu se taina nie-

r,, rvih trikova sastoii.I(ao definiciiu ko se moZe smatrati izuzetnim naprosto iu, da bih

'.lir':rtio pridu, kazati koga ovim imenom zovem ia lidno.Sa rnoje tadke glediSta, izuzetnim se moZe n zv^ti onai ko se od

.r , ric okoline rzdvajabogatstvorn svoga uma i ko zna kako da se obuzda,r isgroljavanju svoje prirode, dok se istovremeno pravidno i tolerantno,,, lrrosi prema rudim slabostima.

I'oito je prvi ovakav dovek koga sam upoznao - i diji uticai ie osta-

\ ri ) I r':rga na ditav moi Zivot - bio moj otac, zapodeiu od njega.

WOD

JI

II

MOJ OTAC

M "j otac je tokom posleclnjih decenija pro5log i na Podetku ovog ve-t ' lka. bio iiroko poznar kao oiok, to jeir pesnik i p.lp'.".a"!, ;;:""jinr nadimkom Adai; iako nije bio p.,rf.riorr"ln i aiokive(r"_o,

"rr,rr"r,u svoje vrenle je bio vrro popularan nedu sranovnicirna mnogih kraje-va u Zakavkazju i A4aloj Aziji.

Aiocima su u Maloj Aziji i na Balkanu nazivali lok:rlne barde, koji su

:T:itl,l,l r.citovali ili pevali pesme, legende, narodne pripou.tk. iprlce svake vrste.

. Uprkos dinjenici da su.ovi ljudi iz pro5losti koji su se posverili ta_kvom zaninranju u veiini sludajeva b'i nepisrncni, buduiiia u detinj-stvu nisu i5li dak ni u olnoylu ikolu, niihovo.pamienje i Ziuort r,lino_vog duha su bili takvi da bi ih cranas ,.,i".."1, rzuzernrm, pa dak i f'eno-menalnim.

Ne samo da sU naoanref zneli lrczh"^i Xootn .,^.-*^ r-- -.rpese ma i da su

" -. r i JJ ;;:"?1; "t::ffif ilff : lX[:?i i::: Jtakode improvizovali i na svoj sopstveni, tako rcii subjektivni nadin, isa zapanjujuiom brzinom su za svojc stihove nalazili oagou"."|;!;.1_mu i metar.

-^^l Oornrnje vreme se viie nigde ne mogu.na6i ljudi takvih sposob_

nostr.

38

MOJ OTAC

Cak i kada sam bio veoma mlad, govorilo se da posteju svc retli.Nekoliko ovlh aioka koji su u svoje vreme smatrani irrvc'rrirrr virlt.o

',,rrrr i lidno, i njihova su mi se lica jako urezala u scdanf c.Prilike da ih vidim sam imao, ler me ie otac kada sant lrio (l('rc' v(xli( )

rr:r rradmetanja na kojima su se ovi usmeni pesnici i pril-rovcd:ri i, ttin:i ir.r,rznih z.ernalja poput Persije, litrske, Zakavkaz.,1a, pa ill< i iz. rlclor.,:rlir-l<rnenistana, takmidili u pevanju i improvizovanju prcd mn'irv.*r

',lr rirrlaca.'lir je obidno bilo ovako:Udesnik takmidenf a odreden Zrebom podeo bi da pevajuii impro-

\ r,/.()vanu melodiju postavlja svom partneiu pitania u .reko- u.rrko-rlr lilozof.skom problemu, ili pak o znadenju i poreklu neke dobro po-,,rr:rrc legende, tradiciie ili verovanja, a ovaj bi mu odgovarao, rakodeLroz. pesmu i takode pevajuii po svojoi sopsrvenoj, subiektivnoj, im-I'r,rvizovanoi melodiji; ove improvizovane melodije su, sent toga, po,r orrr tonalitetu uvek morale da odgovaraju prethodno izvedenim

'li,rrrlirna, kao i onome Sto prava nauka o muzici naztva "odiekom an-.1,.r I r rijanskog toka".

l)cvalo se u stihu, uglavnom na tursko-tatarskom, prihvaienim u to\ r( rrc kao zajednidki jezik niedu ljudima ovih krajev", t oll r., govorili' r.' Iititc difalekte.

( )va nadmetania su trajala nedcliama, ponekad dak i mesecima, arllirrvala su se dodelom nagrada i poklona - koje ic obezbedivala pu-

| ,l rl.:r i l<oji su se sastojali od stoke, tepiha, itd. - onim pevadima koji su, 1ro op5tem mi5lieniu najviSe istakli.

.f :r sam prisuswovao trima takvim takmidenjima, od kojih jc prvoI'rlo rr turskom gradu Vanu, drugo u gradu Karabahu u Azerbef dZanu,r rr t t:(' u gradi6u Subatanu u Karskom regionu.

\ log;r oca su u Aleksandropoliu i Karsulgradovima u kojirna smo Zi-,,lr li;rtl:r sam bio dere, desto 1'rozivali na vedernje sedeljke, kojima su

' ',rr,,1i i l<oji su ga poznavali prisuswovali da bi duli njegove pride i pesme.N:r ovirn skupovima je recirovao neku od mnogobrojnih legendi ili

1,, ,.rrnir koje je znao,veC po izboru prisutnih, ili bi pak u pesmi izvodio| ,1 rl, '1i1 r'aznih lidnosti.

li rrrcl<ad ditava no6 ne bi bila dovoljno duga da sc priie zavr5i, i pu-I lrl, r Iri sc naredno vede ponovo okupila.

39

Susreli sa lzuzetnim ljudima

u'ede uodi nedelje i praznika, kada narednog jurra nismo morali ra-no da ustanerno, otac je nama, deci, pridao pridc o velikim narodima i du-desnim ljudima iz davnina ili pak o Bogu, prirodi i neobjainjivi- tuaima, a uvek bi zavrjavao.po nekom pridorn iz Hjtlatru i.feine n'o(i,kojih jez'aistaznaotoliko da bi hiljadu i jednu noi mogaoda namprida pn j.dru.

.rMedu rnnogim jakim utiscima koje su oleve pride, kojinra je iitav

rnoj Zivot obeleZen, na.rnene osravile, bio je i jedan koji mi je kasnijihgodina, rnoZda najma.je pet puta, posl'Zio kao "duhovni f-aktor", orno-guiiv5i mi da shvatim neshvatliivo.

ovai urisak se u meni iskristarisao jedne vedcri lmda je orac pcva, irecitovao legendu o "potopu pre potopa", nakon dega su on i jedan nje_gov prijatelj poveli razgovor o ovoj temi.

'lb ie bilo u vremel<ada je otac sticajern zi'otnih okoln.sti bio pri-

nuden da postane prof'esionalni stolar.

. e.riiitetj o kome je red je desto navraiao do njega u radionicu, i po_nekad bi ditavu noi pre.scdeli razmatraju ci znateile drevnih legendi ipredanja.

. T^i njegov prijatelj je bio niko drugi do kanonik Borj iz vojne sa_borne crkve u Karsu, dovek koji je uskoro posrao rnoj prvi uditeii, onajkoji je sworio i utemeljio moju sadasnju in<rividuat"ori, i toko."ii ,,t..-ii aspekt mog unurarnjeg boga',.

one vederi kada se vodio razgovor o kom je red, u radionici srno bilijo5 i ja i moj ujak, to vede prispeo u grad iz obliZnieg sela, gde je imao ve_like povrtnjake i vinograde.

Ujak i ja smo 6utke sedeli na mekoj srrugorini u ugru i sluiali smopes.mu.moga oca, koji je pevao legendu o vavilonskom heroju Ciilgame_5u i objaSnjavao njeno znadenie.

Razgovor se poveo nakon ito jc otac zavriio dvadeset pn,o llcvanjcove legende, u kome izvesni Ur-Napibtim prida Gilgamesu priiu o po-Sasti koiu je potop predstavljao za iemliu Surupak.

_ Nakon pesme orac je napravio pauzu da bi napunio svoju lulu, te je

rekao kako smarra da legenda o Gilgamesu potid! od Surnera, narodastarijeg nego 5to su Vavilonci, i da je tr.ru*.riiuo bab ta legenda pred-stavljala.uzor za_opis poropa u hebrejskoj Bibliji i posluZi[ kro or.,n'hriSdanskog pogleda na svet; izmenjena su samo iniena i pojedini deta-lji na izvesriim mcsrima.

40

MOJ OT^C

Otac kanonik ie podeo da mu protivuredi, iznose6i mnogc potl:ttlit'Loji govore suprotno, te je rasprava postala tako Zestoka dl stt z.rrlxrr':rvili

, .rlt i da me poSalju na spavanie, Sto su u takvim prilikarna obiino c*inili

I moi uf ak i ja smo se takode zainteresovali za raz.gttvo r, lolil<o tl:r

',rrro do zore nepomidno leZali na mekoj strugotini. -lacla str ot:rc i ttlc-

r1,,v prijatelj napokon okondali svoju raspravu i raziSli sc.

Ovo dvadeset prvo pevanje je te vederi ponovljeno toliko puta da

rrri se za ditav Zivot urezalo u pamdenje.U niemu se kaZe:

Ispritutu ti, Gilgameiu,

O tul,noj tajni bogoaa:

Kako su jednom, okupivii se,

Odluiili da puste lntop na zemlju Surupak.

Bistrooki Ea je, ne goaoreii niita saome ocu AnuuNi gospodaru, uelikom Enlilu,Niti Nemuru koji iiri sretu,

Pa fuk ni gospodara podzemnog sueta EnuiPozvao sebi saog sina Ubara-Titta.Rekao rnuje: "lzgradi sebi brod,

Uzmi sa soborn porodicu

I od diaotinja i ptica koje hofei

Neopoziaa odluka bogoua jeDa se potopi zerulja Surupak."

( )no 5to se, zahvaljujuii utisku koii je na mene ostavila ova diskusi-

; , ,, jcrlnoj apstraktnoj temi, vodena izmedu dvojice ljudi koji su ditavr',r tlr) starosti proZiveli relativno normalno, u meni fbrmiralo u de-

, ,. t\rvu imalo je povolinih posledica po uoblidavanie moie individual-

' ', ' ,t i 'l irga sam postao svestan tek znatno kasnije, posle opSteg evrop-

| ,,1, 1';111, r i od tada ie ovo podelo da mi sluZi kao ve6 spomenuti oduho-, I

I r r 1 r r c' i fhktor. Sok koj i ie pokrenuo moje misaone i emocionalne asoci-

r ,, rt, i/. kojih ie svesto tome proizaSla predstavljao je sledeii dogadaj:

4t

I \' l.,kl rul

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Jednoga dana sam u nekom dasopisu proditao dlanak, u kom je pisa-lo da su medu rusevinam:r Vavilona pronadene izvesne ispisane tabli-ce, za koje su naudnici sigurni da nisu mlade od detiri hiljade godina. Udasopisu su takode bili od5tampani i zapisi sa ovih tablica, kao i deSifro-vani tekst - radilo se o legendi o heroju Gilgame5u.

Kacla sam shvatio da jc to ista ona legenda koju sam u detinjstvu ta-

ko desto sluSao od svog oca, a narodito kada sam proditao tekst njenogdvadeset prvog pevanja, u fbrmi gotovo istovetnoj sa odevim pesmamai pridama, doZiveo sam takvo unutarnje uzbudenje da mi se dini da je

ditava moja buduia sudbina zavisila od toga. Narodito me jc prenerazi-la naizgled najpre potpuno neobja5niiva dinjenica d:r su at'oci ovu legen-du prenosili iz generacije u generaciiu, hiljadama godina, a da je ipakdo naSih dana stigla u skoro neizmenienom obliku.

Nakon ovog dogadaja, kada mi je blagoworni uticaj utisaka koji su se

u meni zahvaliuiuii odevim pridama fbrrnirali u detinjswu napokon po-stao jasan - rezultat koii je u meni iskristalisao onaj oduhovljuiuii f-aktor

koji mi je omogu6io da shvatim ono 5to se obidno smatra neshvatljivimdesto sam Zalio Sto sarn drevnim legendama suviSe kasno podeo da prida-

iem onai ogromni znatajkoji mi je sad jasno da zaista poseduju.Postoji joS jedna legenda koju sam duo od oca, a koja se takode od-

nosi na potop pre potopa i koja je nakon ovoga dogadaja za mene takode

dobila sasvim poseban zna(aj.U nf oi se, takode u stihu, prida o tome kako je veoma davno, sedam-

deset generacija pre poslednjeg potopa, (a generacija se raduna kao sto-

tinu godina), kada je voda bila tamo gde je danas kopno, a kopno tamogde se danas nalazi voda, na Zemlli postojala velika civilizaciia diji jecentar predstavljalo nekada5nje osrvo Hanin, koje je takode bilo i cen-

tar same Zeni'lie.Kako sarn na osnovu drugih istorijskih podataka ustanovio, ostrvo

l lanin je bilo otprilike tamo gde se danas nalazi Grdka.Prethodni potop su preZivela jedino neka od bra6e nekada5nieg

Imastun2 bratstva, diji su dlanovi predstavliali ditavu kastu rasprostra-nienu Sirom Zemlje, ali diji je centar bio upravo na ovom ostrvu.

.

2 Ret itnastun u drevnom armenijskom jeziku znadi "mudar dovek", i to je takode bila ti-tula data svim izuzetnim istorijskim liinostima. Na primer, ta red se joi uvek nalazt ts-

pred imena Kralja Solomona.

42

MOJ OTAC

ova Imastun braia su bila udeni liudi, a proudavali stt, iz.rttt'tltt

, rstrrlog, i astrologiju.Nesto pre potopa rasuli su se po ditavom svetu, clrr bi srr r-:rz.lit'it ilr

n rcsta posmatrali nebeske prilike. Ali koliko god da su icchri otl tlt'rrgilr

l,ili udaljeni, telepatski su odrZavali medusobnu vezu i javlirrli tt ct'ttt:tr.,r't' ito saznaju.

'/,aovosu koristili takozvane pitonice, sveStenice koie sr.r ilr t1l<orc-

, r sl rrZile kao prijemnik. One su u transu nesvesno Primale i beleZilc sve

,ro srr dlanovi I-^rt.,.t bratsrya sa raz-liditih mesta slali, i to su zapisiva-

l, r r ictiri dogovorena pravca, vei prema tome iz kog pravca im ie stigla

rrrlrrr-rrracija. Pisale su, naime, odozgo nadole ono 3to ie dolazilo sa me-,.r,r istodno od ostru'a, s desna nalevo ono 5to je dolazilo s iuga, odozdo

,l.rrtof'e ono 5to ie dolazilo sazapada (iz krajeva u kojima se nalazila

\rl:rrrtida, a gde je danas Amerika), a s leva nadesno vesti koie su pristi-,l, odande gde se danas nalazi Evropa.

l'o5to me je logidni tok izlaganja u ovom poglavliu, posve6cnom

rr',1rorncni na moga oca, doveo dotlc da spomenem i niegovog priiatelia,!!r, )1r l)rvog uditelja, kanonika Boria, mislim da moram da opi5ern i ie-, I rrr olridaj ustanovljen od strane ove dvoiice Iiudi, kojisu norrnalno Zi-

, , lr rLl starosti i koji su na sebe preuzeli obavezu da tnene' nesvesnog

,1, r:rli:r, pripreme zaodgovoran Zivot, te su svoiim savesnim i nepri-.r, rsrrirn odnosom prema meni zasluZili da danas za moju su5tinu

1 ' ' , ,lsr rrr,liaiu "dva aspekta mog unutarnjeg boga".

{ )r'rri obidai ie, 5to mi ie kasniic kad sam ga razumeo bilo odigledno,

;,, , ,lstrrvliao kralnje originalno sredstvo za duhovni razvoi i za samou-

,r,.,,rvltnje.N:rz.ivali s\ g^ kastousilia, ito mi izgleda kao red izvedena iz starog

, ,r ,,1io14, koju je otac odigledno prcuzeo iz neke legende.

\ ,rlriiai ie bio sledeii:l,,l:rrr od njih bi onom drugom neodekivano postavio pitanie koje

1,', r z 11lt'rl bilo sasvim nepritnereno situacif i, a drugi bi bez Zurbe, mir-,, ' , , ,,,l,iljno, dao logidki prihvatlf iv odgovor.

\ l, 'i rriitelj se, recimo, neodekivano poiavio iedno vede kada sarn i

, 1,r,,11 1;q1li1l11ici, idim jeuSaoupitaoieoca: "Gdese Bogsada nalazi?"( )r,r( nru je na to naiozbiljnije odgovorio: "Bog se nelazi u Sari I(a-

43

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Sari KamiS je Sumska oblast na bivSoi granci izmedu Rusije i Tur-ske, u kojoj rasru neobidno visoki borovi, duveni svuda u Zakavl<az-jtiMaloiAziii.

Po5to je dobio ovakav odgovor, kanonik je upitao: 'A 5ta Bog tamoradi?"

Na to mu je moj otac odgovorio da Bog pravi dvostruke lestve na

diii vrh ie staviti sreiu, tako da ljudi i ditavi narodi rnogu da se penju ispuStaju.

Ova pitanja i odgovori su postavljani i davani ozbiljnim i tihirn gla-som kao da jedan od njih dvojice pitaza danaSnju cenu krompira, a

drugi mu odgovara da su krompiri ove godine veonla slabo rodili.'lekkasnije sam shvatio kakvo bogatswo misli se iza ovakvih pitanja i odgo-vora krilo.

Veoma desto su u istom duhu nastavljali razgovor, tako da bi ono-me ko ih gleda sa strane izgledalo da pred sobom ima dva starca koia su

siSla s uma, i koja samo gre5kom nisu u ludnici.Mnogi od ovih razgovorE. koji su mi tada izgledali besmisleni za

mene su duboko znadenje dobili kasnile, krdn sam se i sam susreo sa pi-tanjima iste vrste, i tek tada sam shvatio kakav su ogroman znadaj ta pi-tanja i odgovori imaliza gvu dvojicu starih ljudi.

Otac je imao veoma jednostavno, jasno i odredeno mi5ljenje o to-me 5ta f

e cilj liudskog Zivota. Kada sam bio mlad puno puta sam od nie-ga mogao duti da osnovna teZnja svakog doveka treba da bude da sebi

stvori unutraSnju slobodu u odnosu na Zivot i da sebi pripremi sreinustarost. Smatrao je da ie neophodnost i apsolutna nuZnost ovoga cilja uZivotu toliko odigledna, da bi to svakome trebalo da bude jasno bez ika-kvog mudrovanja. Ali dovek, kako je otac smatrao, ovaj cilj moZe da po-

stigne jedino ako je od detinjstva do osamnaeste godine stekao svojstva

za postojano ispunjavanje sledeia detiri uslova:

Pruo - da voli svoje roditelje.

Drugo - da ostane dedan.

Ttete -tla spolja bude udtiv prema svima bez- razlike, bili oni bogati

ili siroma5ni, prijatelji ili neprijatelji, ljudi na vlasti ili robovi bez.obzira

44

MOJ 0TA(l

l.,,i()j r,,eri pripadali, ali da u sebi ostane slobodan inil<lcl:r trt'liortrt'ili

il, r'r'rilrr llrcvi5c nc veruie.

(",ctorto- da voli ra{ z-b6g samog rada, a ne zbog cl<llriti li,rit r tkttros''

\loj otac, koji nte jc kao svoga prvenca narodito Vlrlco, irlr:ro it' tt,t

r'r, nt vcliki uticai.I)rcrna njemu se nisarn odnosio kao prema ocll, l-lcgo kao llrctnrl

,r,rr.ijcrn bratu. Svojint stalnim razgovorima sa mnom i svoiin'r r-rco-

l,r, rrirn Pridarna polponrog:ro ie takode i nastanak poetskih slika i viso-

I rlr itlcela u meni.( )trrc jc poricao iz grdke porodice diii su prcci pobegli iz vizantiie,

,',1,rrstivii svoiu zemlju kako bi izbcgli turskc progonc nakon osvaianja

r rr igrlrda.N:riPre su se nastanili usred'Iirrske, da bi se zatimiz izvcsnih raz-

i,,r,.r, rrrctlu kojima je bila i potrag2l za pogodnijirn klimatskim uslovima

, l,,,ljorrr pa5orn za stada, koia su iinila deo ogromnog bogatswa:noiih

; 'r , , i:rlirr, presclili na istodne obale Crnog mora' u okolinu grada koii se

r,l,r zovc Ciumui Kaneh. f oS kesniie, ncSto pre poslednieg velikog ru-

l(, tilr.skog rara, odarlc su se zbog novih turskih progona prcselili rr

r, r r r z.i i r r. LiGruzi ji se otac odvoiio od svoie bra6e i prcselio u Jermeni-

t', ,r.rstrtnit,Si sc u Aleksandropoliu, koii ic u dotada nosio tursko ime

' '' ',1"i..,,, je porodidna intovina podeljena, ocu je dopao 6co koji ie u to

, ,,', r,tt,,t.^n velikinr bogatstvom' a u koii ie spadalo i nekoliko stada

lll.r'

( i, rtlinu iii dve nakon Sto se presclio uJcrmcniju, svo bogatswo koie

, ,, r.,lr.tli() bilo je izgubljeno, zbog nesreie nezirvisne od liudske volie.

l, sc rlogodilo pod sledeiim okolnostima:l,,,rtl:r sc otac sll svojom ltorcldicom, stadima i pastirima nastanio u

| ' , , ,, rr iji, bio je naibogatiji vlasnik stoke u kraiu. Siroma5niie porodice

r ,l,,r'r) nf cgovoj brizi poverile, kirko ]e to ovde bio obidai - svoiu ma-

i,.1'r, r;rru r.,,q^tat i clrugu domaiu stoku, a z Lrzvtatsu tokom godinc od

, , , , , I,,lrijelc izvcsnu kolidinu burera i sira. Ali tck 5to sc odcvo st:rdo

' ', rt rr:rt''itt uVcialo z-a nekoliko hiliada grla nrdc stol<c, iz' Az-ijc ic do-

I r,,( rl.r l<uga koja se ra5irila po celom Zek;wkuin'

45

Susreli sa lzuzetnim Ljudima

Ova poSast ie tada medu srokom besnela rako. da su za orprilikemesec dana sve Zivotinje Llginule; preziveo je samo neznatan broj, a ione su bile sama kost i kclZa.

Po5to je otac, preuzevSi na sebe brigu o ovoj stoci, prihvatio i oba-vezu - 5to je tada takode bio obiiaj - da stoku osigrira od svakog ne-sre6nog sludaia, pa dak i ocl vudjih napada koji su tada bili desri, ne samoda je izgubio gotovo svu sopswenu stoku, vei je i skoro svu preostaluimovinu nlorao da proda kako bi isplatio tudu.

'Ib je za posledicu irnalo tla je nroj otec, koji je isprva bio veomaimuian, sasvim osiromaSio.

U porodici nas je tada bilo samo Sesroro - orac, majka, baba, koja je Ze-

lela da kraj Zivota dodeka uz svog najmladeg sina, i troje dece - brar, sestra ija - pri demu sam ja bio najstariji. Tada sam imao oko sedarn godina.

Po5to je izgubio svoje bogatstvo, orac je rnorao da zapodne nekakavposao, s obzirom da je iulr'zavanje ovakve porodice, i to porodice raz-maZene Zivotom u izobiliu, dosta koStalo. Tako je on, sakupivbi ostarkesvog nekad velikog i bogato vodenog domaiinstva, otvorio pilanu i uznju, u skladu s lokalnim obidajem, stolarsku radionicu za izradu svihvrsta predmeta od drveta.

Pilana se, medutim, vei prve godine pokaz-ala kao proma5aj, budu-ii da se otac nikada u Zivotu nije bavio trgovinom i da nije imao nika-kvog poslovnog iskustva.

Konadno ie bio prinuden da je likvidira i da se ogranidi na radioni-cu, koja se specijalizovala za izradu sitnih drvenih predmeta.

Ovaj odev drugi poslovni neuspeh dogodio se detiri godine nakonnjegove prve velike nezgode. Na5a porodica je sve ovo vreme Zivela uAleksandropolju, a to je istovremeno bio i period u kojem su Rusi brzoobnavljali obliZnji grad - utvrdenf e Kars, koji su bili osvojili.

Poito su se u Karsu ukazali dobri izgledi da se zaradi i po5to ga je nato nagovarao moj ujak, koii je tamo takode imao radniu, orac je svojuradionicu premestio u ovaj grad. Najpre je otiSao sam, a zatim ie sa so-bom doveo i celu porodicu. Porodica narn se do tog vrentena vei bilauveiala za joS tri "kosmiika aparata za preradu hrane", u vidu rnoie triu to vreme zaista draZesne sestre.

Po5to samo se nastanili u Karsu, otac mc je naipre upisao u grdku, a

zatim vrlo brzo prebacio u rusku drZavnu 5kolu.

46

MOJ 0TAC

l)6(t9 Sam yeoma br7-o udio, na pripreman!e lekcij'e srrtrt tt'6ii9 ttt,rlrr

rIn)cl]lli a svo slobodllo vrelne sam provodio pomaTrrf i (x'tl ll lll( 1 ()

.,,1 r-:rtlionici. ubrzo saln stekao i sopstvcne nruStcriic, rtrtiPt't'rrtt,lrr

,lrrrllovimakoiimasamizradivaoraznestvari-piStolic,pt:l'trit't islii'rltI

,l,',li sum se kasnijc malo po malo dao i na ozbilian l)osllo, i t';ttlio svt'

, ' ,r, sitnijih popravki po kuiarna.[ ]'rkos dinjenici da sam tecla io5 u'ek bio dete, .r,og

'cri.drt tr

'rr-,,,, r,,rr-odidnom zivotu se se6anr veoma dobro i do u naf sitiniic detalic.

\ l, ,lrr ovinr uspontenalna sc narodito istide seianje na vcliku snrirenost

,,,(,1':r ()ca i na njegovtr unutrasliu nepristrasnost u svim postr4lcima,

I r rr,u svc ncda6e kojc su se na njcga srudile'

S:rrlrr sa sigurnoS6u mogu de kaZern da ie uprkos nevoliama koje su

I ,,, Ili.'nrrr pljustalc kao l<i5a, i tada kao i uvek, u svim teSkirn okolnosti-

,,, | ,\'()111r Zivota saduvao dusu istinskog pesnika.

t liilirn da ie zbog toga u mom detiniswu, uprkos velikoi oskudici,

', rrr.,rj lr,rrodici uvek viadala ncobidna sloga, ljubav i Zelja da ieilniI| |r',ilil:l l)olnogllcnlo.

,2, r I rve liujuii u roclenoi sposobnosti da inspiraciju nadc u lepoti.sit-

, ,,1r z iVorniir poiedinosti otac ie z.a sve nes, dak i u naitcZim trenucinra

, , , , r, 1rort)didnog Zivota, uvek predstavliao izvor hrabrosti, a poito nas

1 .r ,,iorrr oslobodenoS6u od briga svc z.arazio' pokrcnuo ie u nama vci

I ,, ,il r( nlltc sreine irnpulse.l,.,rrlrr yei pi5em o svome ocll, ne smefiI iutke da predem ni prcko,, )\ r )q stllvtl prema ononle Sto se naziva "onostranim pitaniem"' u

,,,, l', rrllcrlu je imao vrlo konkretnu, ali i vrlo jednostavnu predstavu'',r r::iln sc dil sanl mtt, kada sam poslednji put otiSao da ga viclim,

I , ' I r\ r( ) ]c'rlno od uobidaienih pitania pomoiu koiih sam tokom Prote-I l rri,lt.scr godina sprovodio nel<u vrstu specifidne ankcte prilikom

,1r | , ',r rrt-ctri sa izuzctnim Iiudirna, koii su stekli svoistva kadra da pri-I r .\ r'\nu paZnir"r njthovih bliZniih.I

I ,it.ro srrm ga, naimc, naravno nakon Prethodne pripreme koja ie

, ,,! ,, rr ovint sludajevima postala uobidajena, da nri prosto i bez ika-

I ',

,,r,lrot'rtnia i filozofiranja kaZe lidno miSlicnie koie ie tokom Zivo-

, , ' ,,r r, ,r pit:rniu ima li dovek du5u i da Ii je ona bcslnrtna'.l' rlio rlrt ti kaZcm?" C)dgovorio mi ic on. "U ontt duirr l<<liu dovck,

I , r,.r rrlc, n:rvoclno intaizakoiu se kaZe cla lloslc srrlrti tlcz.:tviSn<r

Susreti sa lzuzelnim Ljudima

postoii i da se seli, ja ne verujem; pa ipak, u dovcku se rokom Zivota fbr-lnira "nesto": u to ni rnalo ne sulnniam.

Kako sam ja to sebi predstavio, dovek se rada sa odredenim svoi-stvima. Zahvaljujuii ovim svoiswima neka od niegovih iskusrava ro-korn Zivota u njemu stvaraiu izvesnu supstancu, a od orre sllpstance se Ll

njemu postepeno fbrmira "ono neSto" kojc moZc Ziveti gotovo nezavi-sno od fiz-itkog tela.

Kad dovek unlre, ovo "ne5to" se ne raspada kad i fizidkcl telo, negotck znatno kasnije, nakon Sto se od fizidkog tela vei odvojilo.

Mada sc ovo "ne5to" obrazuie od iste supstance kao i trzidko telo,niegova materijalnost je znatno suptilnija i ono je, mora se re6i, mnogoosetliivije za opaLaje svake vrste. Ova osetljivost opaZanja je po rnnnrmiSljenju nalik na - seiaS li se kad si napravio onaj eksperimenr sa slrr-boumnom Jermenkom Sando?"

Mislio je na eksperiment koji sam u njegovom prisusrvu izveo premnogo godina, tokom jednc poscte Aleksandropolju; tada sam Iiuderaznih tipova dovodio u hipnozu razliditog stupnja, kako bih sebi razla-snio sve detalje one poiave koiu udcni hipnotizeri nazivaiu eksterioriza-cijom senz.itivnosti, odnosno preno5cnjem oseiaja za bol'na daljinu.

Postupak je bio sledeii: od rneiavine gline, voska i vrlo flnc sadmebih nadinio figuru koja je otprilike podseiala na medijurn koji s:rm na-meravao da dovedern u hipnotidko stanie, to jest u ono psihidko stanjeSto se u nadnoj disciplini koja je do na5ih dana doprla iz vrlo drevnihvremena zove gubitkom inicijative i koje bi, prema savrcmenoi klasif-i-kaciji Skole iz- Nansija, odgovaralo treiem staniu stadijumu hipnoze.Tada bih neki deo medijumovog tela temeljno natrljao smesom masli-novog i bambusovog ulja, pa bih ulje otro sa tela mediiuma i naneo ga

na odgovarajuii deo figure, te na osnovu toga ispitivao sve detalje ove

pojave koji su me zanimali.Ono Sto ie mog oca tada jako zaprepastilo bilo je to 5to ie, kada bih

iglom ubo namazano mesto na figuri, odgovarajuie mesto na medilu-mu zatreperilo, a kad bi ubod bio jadi iznjegabi potekla kap krvi; oca je

narodito zapanjila dinjenica da se medijum nidega nije se6ao i da ie tvr-dio da nije osetio ni5ta.

I tako je moi otac, u dijem prisuswu je ovaj eksperiment izveden, s

time u vezi snda rekao:

48

MOJ O'IAC

.,Na isti nadinovo "neSto" reagu)e na spolina deiswa i niic slolrotlrrrr

, ,, I rriilrovog uticaja, i to kako za dovekovo g'zivota tako i lloslt' lrl('ll1)\'('

',rrrr-ti, sve dok sc i sanro ne raspadne."

I(ada je red o rnome vaspitanju, otac ie imao izvesna,rlrc'rk'rr:r, l*.,

l.() siu-n ih jazvao, "uporna nastoianja".

lcdno od najupadljivijih medu ovim niegovim uponrinr nrrstoiilnii-

,, ,. r, l<rric sam lidno osetio, a koie su mogli da opaze i oni sa koiinre s:rlrr

, l,,l:rzio u kontakt tokom svojih lutanj akrozrazne divlie kraieve svcte rl

l,ott ttLiza istinom, bilo ie to da ie u mom detinjstvu, to jest r-r godinama

I r,l:r SC u doveku fbrrniraiu infbrmaciie na kojima podivaiu niegove po-

l,rr,lt'tokom kasnijeg odgovornog Livota, moi otac u svakoi odgovara-

1rr,,rj Prilici preduzintao mere da se u mcni umesto informaciia koje

I ,, ,, lst itu sklonost ka gadllivosti, probirljivosri, odvratnosti, strahu, sti-

,lllrlosti, itd, forrniraju osnove za ravnodulan stav prema svemu sto

,' , rrrrpulse obiino izaz.iva.

\1t'orna dobro se seiam kako mi ie, imaiuii u vidu ovai cili, u krcvet, l, ,rr, rsio 7.abu, glisnt, nri5a ili neku drugu Zivotinju za koiu bi se moglo

, ,, , li ir,:rti tl;'tzazoveovakav irnpuls, kako rnc ie terao da neotrovne zmi-

1,' r z r r r rrrn u ruke, pa dak i da sc igram sa njima, i tako dalie, i tako dalje'

St'irrm se da ie iedno od ovih niegovih upornih nastoiania u vezi sa

, , ' rrr )r I rr ltoic ie naivi5e zabrinjavalo starije ljude oko mene' recimo moju

,,,,1|irr. nroju tetku i na5e naistarijc pastire, bilo to da me uvek tera da

ri r u r('rrl rano ujutro, kada ie dctetu san narodito sladak, da odern na ie-,,!|I i \:rv se ispljuskam hladnom vodom, i da zatim go trdim unaokolo.\ I ,, lrilr poku5ao da se usprotivim nije popuStao, i mada me ie voleo i,, , l lrirr blag prema meni, kaznio bi me bez milosti' Zbogtoga sam ga

l r.,rrijih g*li.t" desto seiao, i u tim prilikama bih mu zahvaliivao

,',, .,r',rjirn bi6em.I r,r r()slr nije bilo nikada ne bih mogao da prevazidem sve prepreke

, , t, .;kode sa kojima sam kasniie, tokom svojih putovania, morao da

Ild( llll-

r )rr s:rrn ic vodio gotovo cepidladki uredan Zivot. Bio je, kada je red

1'' ,,lrz:rvrrnju ovoga reda, nemilosrdan prema sebi.

| ,',,r, r icr, recinro, obidaj da rano ide na spavanjc i dir rrarednog iutrarlrri'rtc svc sto je prethodno planirao, iod ovoga niie odstupio

'l rrr rr.r,l'rn ierkinoq vendania.

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Bez soli nema iefura.Pepeo je od aatre ostao.

Mantija slui,i da sakrije budalu.Onje tako dubokoju.si ti rako aisoko.

Ako 1np ide na desno, uiitelj mora da skrene leao.Ako je neko kuka'uica, dokazuje da ima aolf u.Coaek nije zadouoljan zbog kolidine hr-ane, nego zbogodsu-rtaa ltohlepe.

MOJ OTAC

.Oca sam poslednji pur video 1916. -lada je imao osamdeset i clvegodine i jos uvek je bio pu'snage i zdravlja. Nekoriko sedih u bradi, ko-je.su mu nedavno nikle, jedva da se i primeiivalo.

ZZi,otje okondao godinu dana kasnije, ali ne priro<inim pllrem.Ovaj dogada j,tuLani bolan za sve koji * g, porr,"r,ali, a narrldito za

meng zbio se tokom poslednje od velikih periodidnih ljudskih psihoza.

. ! yreme turskog napada na Aleksandropoli, kada je pn.odi." ,rro_rala da beZi, otac nije bio voljan da svoj domfrepusti na milost i nemi-lost sudbini; -lhrci

su ga ranili dok ie 5titio poroiit.r., imrvinu. ubrz_oje i umro, a sahranili su ga neki starci koji ir,," ru zatekli.

tkstovi razliditihlegendi i pesama koje je pisao ili dikrirao, a kojibi po mom miSljcniu bili nf egov najprikladnifi spomenik, izgubljenisuu viSestrukim pljadkama nase ku6c, na zalost za sve liude .rJ d.,h", .r"-koliko stotina pcsama koje je pevao, zabeleZenih na fonograttkinr vari-cima, moZda je nekim dudorn ipak saduvano medu ,,ur.I..r" koic samostavio u Moskvi.

zaone koji cene stari fblklor biie velika sreta ako ti snimci ne budumogli da se pronadu.

Mislim da lidnost i intelekt moga oca dita'devom duhovnom oku

1ailolie-rn9s. da se predsrave ako navedem neke od njegovih "lidnihizreka". koje je iesto koristio u razgovoru.

S rim u vezi je zanimliivo primeriti dr sam i la. kao i mnogi tirugi.zapazio da je, kada bi ove izreke u razgovoru koristio on, svakoin slula-ocu izgledalo da su upotrebljene da ne moze biti bolie, dok bi re isre rz-reke, ako bi se njima posluZio ma ko drugi, izgledale potpuno neume_sno, pa dak i neverovatno glupo.

Evo nekih od niih:

Istina je ono od dega saaest moie da bude minta.

Ni konj, ni slon - jak je dak i magarac.

U ntrakuje aaika gora od tigra'Ako u nekom poxoji 'Ja", bog i daao ne znade niita.Kad neito jednom uzme( na sebe, to.ie najlakia

stvar na svetu.Slika pakla - elegantna ciPela.

Saa nevvfa ne suetu dolazi od i,enskog mudrottanja.

Glup.ie onaj ko je "pametan".

Srefan je onai ko ne aidi s'aoju nesretu.

Uditelj je prosaetitelj; a ho je onda glup?Vatra greje aodu, ali aoda gasi oatu.Dl.ingis Kan.ie bio oeliki, ali nai pandur je, moli1u lepo, joi ae(i'

Ako si ti broj jedatt, taoia i'ena 6e biti broi daa; aliako je taoja I'ena broj jedatt, najholje ti je da budei nula:

samo tuko te biti i auk sit i we koze na broju.

Ako hodei da budei bogat sprijatelji se sa policijom.

Ako hofti da budei tuoen, sprijatelji se sa noainarinta.

Ako hofui da budei sit i debeo - sa saoJonx taitom.

Ako bofui da imai mirh - sa komiiiom'

Ako hofui da spauai'sa saojorn y''enont-

Ako hotei da izgubii aeru - sa 1np0/,1.

| ):r bih odevu individualnost potpuniie prikazao' moram neSto da

L,, ( r | ) i o iednoj crti niegove prirode koj a se kod savremenih liudi retko

,1, r7rr, rr koja je padala u odi svima koii su ga dobro poznavali. Prven-

r r , r ro z.bog ove crte su mu, kada je osiromaSio i bio prinuden da radi,

I ,,, ,1, n i od samoga podetka krenuli tako loie da su ga priiatelii i oni kojir ,.r rriirrr poslovali smatrali nepraktidnim, pa dak i ne bai pametnim u

,,,,'1,rlrlrrsti.r irricnica ie da bi svaki posao koii je otac zapodeo sa namcrom da

', ,, lr rrvt:k krenuo naopako, i da ne bi doneo ni5ta od rezultata koje su

l,,l,r1 rli tlrugi. AIi to nije bilo zato 5to ie bio nepraktidan, iliXto na tom

I, |',, r r r riic imao rnentalnih sposobnosti, ved samo zbog ovc crtc nicgo-

l ,, ,r , rtlc. Ja bih tu crtu, koju je odigledno stcl<ao irti l<rro dctc, defini-

5l50

Susreti sa lzuzetli4 Uu_Clpf

sao kao "nagonsku odboinost prema izvladenju lidne koristi iz tude na-ivnosti i lo5e sreie."

Drugim redima, buduii da je bio krajnje destit i poiten, moj otacsvoje blagostanje nikada ne bi zasnovao ria nesreii svog bliZnjeg. Veii-na onih koji su ga okruZivali su, medutim, bili tipidni savremeni ljudi,koristili su njegovo poltenje i namerno su nastojali da ga prevare, ne-svesno pri tom umanjuiuii zna(a1ove njegove psihidke osobine na ko-joi podivaju sve zapovesri koje je na5 zajednidki Orac dao doveku.

Na mog oca se zaista idealno mogla primeniti sledeia parafrazaiedne izreke iz svetih spisa, koju u dana5nje vreme navode pripadnicisvih religija Sirom sveta, a koja opisuje nenormalnost naseg svakodnev-nog Zivota i daje praktidan saver:

Udari - Da te nete udariti.Ali ako ie udarii prvi - ptebifu te kao aola u kupusu.

Uprkos tome Sto mu se desto de5avalo da se nade usred dogadaiakoji izmidu ljudskoj kontroli ikoji za posledicu imaju nairaznovrsnijeljudske nesreie, i uprkos tome Sto se gotovo uvek suodavao sa nepoSte-nim postupcima onih koji su ga okruZivali - postupcima koji bi se moglinazvadleSinarskim, otac nikada nije gubio prisebnost duha, nikada se nisa dim nije identifikovao, i u du5i je uvek ostao slobodan i veran sebi.

To Sto u niegovom spolinom Zivoru niie bilo nideg od onoga Sro susvi oko njega smatrali pogodnostima ni malo nije remerilo njegov unu-traSnji Zivot. Sa svim

f e bio spreman da se pomiri, samo ako

f e bilo hle-

ba i ako je imao mira u svoiim uobidajenim dasovima za meditaciju.NiSta mu nije bilo mrskiie nego da ga uznemire uvede, kada je imao

obidaf dir sedi napolju i da posmatra zvezde.Sa svoje strane sada mogu da kaZem jedino to da bih ditavim biiem

Zeleo da budem onakav kakav znam da je on bio u starosti.ZbogLivotnih okolnosti koje od mene ne zavise nisam lidno video

grob u kome moj dragi otac podiva, a nije verovatno i da iu ikada biti uprilici da ga posetim.

Stoga, zakljuduiuii ovo poglavlje koje ie ocu posveieno, molim svesvoje sinove, telesne kao i duhovne, da ako im to bude moguie jednompotraLetajusamlieni grob, napuSten usled okolnosti koje je uslovila pr-

52

MOJ OTAC

vensweno ona ljudska nevolja koia se zove zakon krda, i da ramo posta-ve kamen sa sledeiim natpisom:

JA SAM TI,TI SIJA,

oN JE NAs,OBOJICA PRIPADAMO NJEMU,

TAKO NEK BUDE VAZDA.NASEM BLTZNJEM.

53

MOJ PRVI UCITEU

III

MOJ PRVI UCITTU

srr se takvi mali mangupi dopadali. U svakom sludaju, podco ie cla sc svt'

viie zanirna za mene, a uskoro dak i da mi pomaZe u priprcrrtrrrtirt z:t

il<olske dasove.

Pred kraj godine sam izostao iz crkve ditavih nedeliu daurt, icr srrrrr

.,r.zaraziot."ho*o-. Kadaiezato duo, otac kanonik ie lidno doirto Ii<ttl

rr:rs ku6i i sa sobom doveo dvolicu vofnih lekara - speciialista za oitrc

Irolesti.Kada je dobao, otac ie bio kod ku6e' i poSto su me doktori pregledali

r ,rtiili (odiudivsi da pobalju svogpomo6nika kojiie mi dvaputa dn€vno

r;rditi kauterizaciju bakar-sulfatom i na svaka tri sata stavliati zlatnu

rr r;tsr), ova su dva 8oveka koja su ditav Zivot do Starosti proZivela relativ-

,r,r uormalno - i sa gotovo istovetnim Stavovima, Uprkos tome 5to su

,,r,oiu pripre-, ,^ odgouorne godine stekli u potpuno razliditim uslo-

virrra - po prvi put razgovarala jedan s drugim.Vei nrion ouog p.uog susreta su .se medusobno zbliZili, te ie steri

li,rnonik kasnije desio dolazio da moga oca poseti u niegovoi radionici,

r,,lc su imali obidai da, sedeii na mekoj strugotini u zadniem delu rad-

', jc i pijudi kafu koju ie otac skuvao, satima razgovaraiu o nairaz.novr-

,rriiim verskim i istorijskim pitaniima. Se6am se kako bi kanonik po-,,,.lrno Zivnuo kad otac spomene ma Sta o Asiriii, o diloi istoriii ie puno

,, r):ro, a za koju se u to vreme, iz ovog ili onog razloga, jako zanimao i

, ,t:tc IJorS.

ocu BorSu je tada bilo oko sedamdeset godina. Bio ie visok, vitak do-

r , li, finih crta lica i neZno gzdravlla,ali duhovno dvrst i snaZan. Isticao se

,,rr irr<rm i dubinom svoga znanfa, a po nadinu Livotaistavovima se dosta

'.ru likovao od svoie okoline, koia ga jezatzvrat smatrala dudakom'

Njegov spolini Zivot ie, doduSe, i davao povoda zatakvo miSlienf e,

,,r.rli:rr i i"-o-r"to Sto je, mada ie bio veoma imudan i imao velike priho-,l, i Pravo na speciialan stan, koristio samo sobu i kuhiniu u straZarskoj

l,rr,'i l<raj crkve, dok je njegov pomodnik, dija su primania bila znatno

,,'., r rirr. Ziveo u stanu od Sest do deset soba i sa udobno5du svake vrste''i,iveo jevrlopovudeno, malo se me5ao sa okolinom i niie poseiivao

1,',,, rr:rnike. Pristup u njegovu sobu smo imali samo ia i njegov sluga,

| , ,r r rt', rnedutim, nije dozvoliavao da ulazi ako on sam niie bio kod kuie'Svoic obaveze je savesno ispuniavao, a svo slobodno vreme ie po-

, , , iv:ro nauci, pre svega hemiii i astronomiii, Poncl<ld lti sc radi od-

l,traoitosam u prethodnom poglavlju vei sPomenuo, moi prvi uiiteli

Nnio ie kanonik Bor5. u to doba je bio kanonik vojne saborne crkve u

Karsu, i najveii duhovni autoritet za ceht ovu oblast koju su Rusi krat-

ko vreme pre toga osvoiili.Onje,zahvaliuiuiuiisasvimsludainimZivotnimokolnostima,po-

srao ,,f'aktor za formiranje sekundarnog sloia moie sadaSnie individual-

nosti."u vreme kada sam pohadao drzavnu osnovnu Skolu u Karsu dlano-

vi hora vof ne saborne crkve su birani medu udenicima ove,Skole, a po-

Sto mi je gias tada bio lep, medu odabranima sam se naSao i ia' Od tada

,"- potJo da odlazim u ovu rusku sabornu crkvu, gde smo pevali i

veZbali.Stari kanonik dostoianstvenog izgleda, koii se za novi hor zanimao

prvenstveno zbog toga Sto su melodiie crkvenih pesama i himni koie ie

te godine trebalo da p.u"-o bile njegove sopstvene kompoziciie' desto

ie iolazio na nase probe; poSto ie voleo decu, bio je uvek liubazan pre-

ma nama, malim horistima'Uskoro je, iz ovog ili onog razloga, naroditu ljubaznostpodeo da

ookazuie ba5 prema meni; moZdazbogtoga Sto samza dete imao izu-

Letno dobar gias, koji se isticao dak i kada bih pevao drugi glas u.veli-

kom horu, a-moi.dai prorto zato Sto sam bio veoma nesta5an, a niemu

5455

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

mora, bavio muzikom. Svirao ie violinu i komponovao crkvene hirnnc'

od koiih su neke postale vrlo Poznate u Rusif i'

I(eke o.l ovih pesama koie ;e komponovao u mom prisustvu' reci-

mo .,o Gospode svemogu6i", "Blaga svetlost", "Slava tebi" i druge,

sludajno sam mnogo godina kasniie duo sa gramofona'(anonik ie desto pose6ivao moga oca, i to obidno uvede' kada su

obojica bili slobodni od svoiih obaveza'

br rr. bi, kako ie govorio, "naveo druge u iskuSenie"' poku5avao ie

da ove posete dini neupadliivo, buduii da ie on sam u gradu z2u12ao

veoma istaknuto mesr; i da su ga gotovo svi znali bar iz videnja' dok ie

moj otac bio samo obidan stolar.

Prilikom iednog od ovih r^zgovor^, koii se vodio preda mnom u

odevoi radionici, kalnonik fe podeo da govori i o meni i mojoj Skoli

Kazaoie da me ,-^tr",^ utlo sposobnog dedaka i da misli da ie be-

smisleno da ostanem u Skoli i da se po nioj povladim osam godina' samo

zato dabih na kraiu dobio diplomu treieg razteda'

Skolovanie u irZavnim Sliolama ie, zaista, u to vreme bilo potpuno

"prnrdno. 5t ot"

f . imala osam razreda i svaki od niih ie trebalo.pohada-

lfuo godinu d".rr, d" bi se na kraiu dobila diploma koiu su u viSoj Skoli

uriznavali samo za tri razreda'' B^5 zbog toga ie kanonik BorS mome ocu tako ubedliivo savetovao

da me ispiSe"iz Sf,oie i da mi uzme privatne dasove, obe6av5i da ie mi ne-

ke od ovih dasova davati on sam' kazaoieida6u, ukoliko mi kasniie bu-

de trebala nekakva diploma, u svakoi Skoli moii prosto da polaZem ispit

za odgov araiuii razred.

Plrodidni savet ie odludio da ovai predlog prihvati' Napustio sam

Skolu, a brlgu o mome obrazovaniu ie od tada preuzeo otac BorS' koli

me je neke lired-et. podudavao sam, dok mi ie za druge pronaSao dru-

ge uditelie. - ,_: r_^..r:.r^ .o Ti uiitelii su naipre bili Ponomarenko i Krestovski' kandidati za

sve5tenidki poziv, koii su zavr5ili bogosloviiu i sluZili kao dakoni,u cr-

kvi, dekaiu6i da dobiiu mesto kao voini svestenici. casove mi je, takode,

davao i lekar Sokolov.

Ponomarenko me ie udio istoriiu i geografiiu' Krestovski ruski ie-

zik i kniiZevnost, Sokoiov anatomiiu i fiziologiiu' dok me le matemati-

ku i osiale predmete podudavao sam kanonik'

56

MOJ PRVI UCITEU

Podeo sam veoma mnogo da udim.Premda sam bio vrlo sposoban i udenje mi nije i5lo tcSko, jcilvrr s:rrrr

uspevao da nadem vremena da pripremim tolike dasove i lckcijc, i rc( kolirrd sam imao trenutak slobodnog vremena.

Puno vremena mi je odlazilo i na put od jcdnog do drugog uditcljrr,lrrrduii da su Zivch u razliditim delovima grada. Narodito dalcko jc [rioSokolov, koji ie Ziveo u vojnoj bolnici u utvrdenju Cakmak, tri ilidetirirrrilje izvan grad'a.

Moja porodica mi je isprva bila namenila sveStenidki pozig ali otaclirr5 ie imao sasvim naroditu predstavu o tome kakav pravi sve5tenikr rcba da bude.

Smatrao je da sve5tenik ne treba da se brine samo o dulama pripad-rril<a svoje pastve, vei da treba da zna sve i o njihovim telesnim bolesti-nul i o tome kako se one lede.

Prema njegovoj zamisli, trebaio je da se duZnosti sve5tenika kombi-rrrrju sa duZnostima lekara. "Kao Sto lekar koji nema pristupa pacijento-r oj du5i ne moZe ovome pacijenru da bude ni od kakve swarne koristi, ta-lio ni dobar sve5tenik ne moZe biti onaj ko istovremeno nije i lekar, budu-,'i tla su du5a i telo medusobno povezani i da je desto nemogu6e da se jed-rro od njih izlcdi kada uzrok bolesti leZi u onom drugom", govorio je on.

Zalagao se za to da steknem medicinsko obrazovanje, mada ne uu,rbidajenom smislu te redi, vei onako kako ga je on shvatao, odnosno,l:r l-rih postao lekar tela i ispovednik duSe.

N4ene samoga je, medutim, privladio sasvim drugadiji na6in Zivota.f 'rrito sam od ranoga detinjswa imao sklonosti za pravljenje nairazno-, r'sniiih stvari, saniao sam o tehnici.

Po5to isprva nije bilo konadno re5eno kojim putem treba da kre-.t nr, podeo sam da se istovremeno pripremam za svebtenika izalekara,rtoliko pre 5to su izvesni predmeti bili neophodni u oba sludaja.

Kasnif e su se stvari razvrjalesame od sebe i ja sam, poSto mi nije ne-(l()srajalo sposobnosti, bio u stanju da napredujem u oba ova pravca.Nrriao sanr 6ak i vremena za(itanja mnogobrojnih kniiga iznairazno-

' r snijih oblasti, koje mi je davao otac Bor5 ili kof e bi mi sludaino doiler lo rttkU.

l(anonikie sa mnom intenzivno radio predmetc diieg se podudava-

"1,r Iidno prihvatio. Posle predavanja mi ie 6esto dopuiteo da ostanem

57

t

f6,

fl

sa njim, sluzio me dajem i ponekada od mene trazio da otpevam neku

crkvenu pesmu koiu ie up."uo komponovao, kako bi mogao da proveri

transkripciiu za glas.Z^iremeovih destih posera, koie su znale da potraiu, upu5tao se sa

mnom u duge razgovore, b pitanf ima koia su se ticala upravo zavr5enih

dasova ili pak o sasvitn apstraktnim temama.

Tako se medu nama posrepeno sworio takav odnos da je sa mnom

podeo da r^zgovar.a kao sa sebi ravnim.Uskoro sam se navikao na njega, a stidliivost koiu sam prema nje-

mu isprva oseiao je nestala. Uz svo neumanieno poStovanie' ponekad

bih se ipak zaboravio i zapodeo da se sa niim raspravliam - 5to.ga ni nai-

manie niie vredalo, ve6 mu je dak, 5to danas shvatam, pridiniavalo za-

ot"?lt"T,l.azgovorima kole ie sa mnom vodio, desto je bilo redi o pro-

blemu polnosti.

-|ednom prilikom mi ie o polnoi Zelii rekao slede6e:;.q.to

-taaie makar i iedan iedini put zadovolii svoiu poZudu pre

nego 5to odraste, dogodiie mu se isto 5to i bibliiskom Isaku, koii ie za

saio iedan tanjir sodiva prodao svofe pravo prvorodgng$, odnosno

blagostanie ditavog ruog Ziuot^; ier ako mladi6 i jedan iedini put pod-

legie ovom isku5enju, za titav Livot Ce izgubiti moguinost da postane

dovek koji zaista ne5to vredi.,,zadovoljitipoZudu pre nego Sto se odrasre isto je sto i sipati alko-

hol u molavaliianski madar."l

Kao Sto odmadarau koji je usuta makar i iedna iedina kap alkohola

moZe da se dobiie samo sirie, a nikad vino, tako i zadovoljavanie poZu-

de pre nego Sto se ude u odraslo doba vodi tome da mladii postane ne-

3to g.rrrr.r-o, nakazno. AIi kada ie ve6 odrastao,moLe da dini Sta Zeli; bas

k^ol k"d jeu pitanjuz adar -kadaseve6pretvorio u vino moZeS u niega

sipati alkohoia t oliLo god ti du5a iSte;ne samo zato (to se neie pokvari-

ti, ve6 tako moZe5 i da dobiie5 ma koiu Zelienu iadinu'"Otac BorS ie imao veoma originalnu predstavu o svetu i o doveku'

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

1 Molavali ie malo mesto na jugu oblasti oko grada Karsa, a rnadar je sasvim novo vlno

koje jo5 uvek nije fermentiralo.

58

MOJ PRVI UCITEU

Njegovi pogledi na doveka i na cilj liudskog postojanja porl)uno su.'r'r:rzlikovali od pogleda njegove okoline, kao i od svega Sto -sarrr trrc ili,lo dega sam ditanjem mogao da dodem.

Ovde iu spomenuti izvesne njegove misli koje mogu clrr poslrrZt.li:r, primer za to kako je on shvatao doveka i bta je od njega .icl<iv:rr.

"Dok ne odraste", govorio je on, "dovek nije odgovoran ni za ir:r od,,i,oiih postupaka, pa bili oni dobri ili lo5i, volini ili nevoljni. Svu odgo-\'{ )r'r)ost snose oni koji su se, svesno ili zahvaliujuii sludajnim okolnosti-rrrrr, poduhvatili obaveze da ga pripreme za odgovoran Zivot.

Godine mladosti za svako ljudsko t:i1e,bezobzira da li ie to muikorl i Zcnsko, predstavljaju period koii ie dat da se ono Sro je prvobitno za-, r'trr u maidinoj utrobi razvlje, da tako kaLemo, do svoje potpunosti.

Od tad pa na dalje, odnosno od trenutka kada je proces razvoja za-r rScn, dovek posraje lidno odgovoranza sve svoje voljne ili nevoljner r r:r nif'estacije.

U skladu sa prirodnim zakonima, koje su ljudi distoga uma tokom

', r r rr rgih stoleia posmatranja razjasnlli i proverili, ov aj razv ojni proces

',, lird muikaracazavr\ava izmedu dvadesete i dvadeset treie, a kod Ze-

". r izmcdu petnaeste i devetnaeste godine, 5to zavisi od podneblja u ko-

"r, st' r'ndaiu i formiraiu.I(ako su mudri ljudi pro5lih epoha utvrdili, ovo su godine koje je

Ir ir-rda zakonomerno odredila za sticanie nezavisnog biia sa lidnom, ,, lrl,rvorno5iu za sve svoje postupke, ali one se, na nesreiu, u dana5nie\ r( rnc gotovo uopSte ne priznaiu.

r\ to je, po mom miSljenju, tako prvensweno zbog nemarnog odno-, l ',ir\rremenog obrazovanja prema pitanju polnosti, koje u svadij emLi-\,ftil igra izuzetno vaZnu ulogu.

\,la kako to na prvi poglel izgledalo dudno, kada je red o odgovor-r ,.,r I z.1l sopstvene postupke, za veiinu savremenih ljudi koji su dostigli,,, lr:rsl' doba ili vei za5li u niega, moglo bi da se pokaZe da uopite za,\ ",(' l)ostupke i ono Sto ispoljavaju nisu odgovorni; mislim da ovo,r,,.zr.tlt se smatra zakonomcrnom pojavom.

f t'clan od glavnih uzroka ovog apsurdaleLiu tome 5to savremenirni1'r,lirr* u ovom uzrastu u vedini sludajeva nedostajc odgovaraju6i tip, ' ,, 'lrt' suprotnog pola, koji ie u skladu sa postojeiin-r zakonima neopho-'t trr t,:t upotpunjavanje njihovog sopsrvenog tipa; raj tip je, iz razloga

59

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

koji ne zavise od niih samih v e(proiztlazeiz, da ih tako nazovemo' Veli-

kih Zakona, sam po sebi "ne5to nePotPuno"'

Na osobu koia kraj sebe nema osobu odgovaraiuieg tipa suprotnog

pola koia bi upoipuniia njen nepotpuni.tip u ovom uzrastu ipak deluiu

prirodni zakoni, io.r" n. moze da ostavi nezadovoliene svoie seksualne

iotr"b". Time 5to dolazi u kontakt sa tiPom koii ne odgovara nienomtroprau..ton]

i Sto, u skladu sa zakonom polarnosti' u izvesnom pogledu

potpada po uticat ovog neodgovaraiuieg tipa, ona nevolino i neprimet-

"o g"bi iorouo tu. tlpiett. manifestaciie svoie individualnosti'"ZAo"gtoga je za svaku osobu neophodno da u procesu svog od8o-

vornog {ruoi^krai sebe ima osobu sttptotttog pola odgovaraiuieg tipa'

radi uZaiamnog upotpuni avania u svakom pogledu'

Ovu neminounrt ,t.tz,,ost su, pored ostalih stvari' veoma dobro

shvatali nabi daleki preci u gotovo svim pro5lim epohama' te su smatra-

iia" ";inou

glavni iadatak, radi stvarania uslova za manie-vi5e norma-

lan zaiednidii Zivot, predstavlia to da budu u staniu da 5to bolie i sto

tadniie izvrSe izbor tipova suprotnog pola'.

Ve6inadrevnihnarodajedakimalaiobidajdaseova|izborosobasuprotnog pola, odnosno u.'idb', vr5i kada ie dedaku sedam' a devoidi-

;ii.i"^ fo'ant. Od tada pa nadalie-su porodice budu6eg para' koii se

,"ko ."nl verio, imale obo'tt^ttu obavezu da kod dvofe dece potpo-

maZuuskladenrazvojsvihonihnavikakojesestidudokdeteraste,kao5to su sklonosti, ono Sto ga odu5evliava, ukusi itd'"

Dobro se se6am i daieldrugomprilikom, otac kanonik rekao slede6e:

"Da bi dovek ,. odgouo-o* dobu mogao da bude pravi dovek' a ne

parazit,niegovo vaspilanfe neizostavno mora da podiva na slede6ih de-

set princiPa:'U

dete od ranoga detinjstva treba da budu usadeni:

Wrooanje da te biti kadnjeno za nePosluinlst'

Nada da fu nagradu dobiti samo za znsluge'

Ljubaa premiBogu - ali raanoduinost lt.rema saecima'

Grii"a naesti za loie postupanje prema diaotittjana'

Strah da se ne nanese bol roditeljima i uiiteljima'

Nennnje straha od daaola, miieaa i zmija'

Radost" u tome da se bud'e zadoaoljun sanxo sa onim ito se ina'

60

MOJ PRVI UCITEU

Tiga u slutuju gubitka blagonaklonosti saofih blii,njih.Strltliao poduoienje bola i gladi.Rana tehlja da se zaradi za diaot."

Na moju veliku Zalost, sludaj niie hteo da budem prisutan u po-,,lcdnjim trenucima ovog valjanog i za naie vreme izuzetnog iovcl<1, i

,l:r rrjemu, svom nezaboravnom uditelju i drugom ocu, oduZim poslcd-

'rji zemaliski dug.

Jcdne nedelje, dosta godina nakon njegove smrti, sve5tenici i pa-,,tve vojne saborne crkve u I(arsu bili su veoma zadudeni i zaintereso-r',rni kada

f e dovek sasvim nepoznat u ovom kraju narudio da se nadza-

1,, rravljenim u usamljenirn grobom, jedinim koii se nalazi na crkvenomzt rrrlji5tu, odrZi ditavo opelo. Zatimsu videli i kako ovaj stranac s mu-lionr zadrZava suze i kako, bogato se oduZiv5i sve5tenicima i ne gledaju-, i rrl u koga, zapoveda kodiiaSu da gavozi na stanicu.

Podivai u miru, dragi uditeljul Ne znam da li sam opravdao i da li, r1rr':rvdavam woje snove, ali ono 5to si mi naloLio nisam prekrSio nika-,l:r tt ZivotU.

6r

li

BOGACEVSKI

tv

tiliiististan'ko|isuzaiednidkiizna]miliublizinijavnogparkakraivol-nc vatrogasne stanice. t - - ^^ D^^^Xo,,.lrinr

Mada sam tada ioS bio vrlo mlad' moi odnos sa Bogadevskinr ic

rrbrzo postao veoma pti;'itfifu' U slobodno vreme sam desto odlaz.irr

.i" g"u'tai-, "

r,"t o. popodnevnih dasou".:?T it:t",i:oi": fl,ll":*t'i,ir8 a" bih se pripre mici zadruge 6asove' ili pak da bih slubao nlegove

razgovore sa Ponomarenkom i ia poznanicima \oii su ih stalno pose6i-

vali. Ponekad sam im i fo-"g"o u vodeniu niihovog skromnog doma-

ttinstva.Medu onima koii su im desto dolazili u posenr bio le i Vseslavski'

v.ini inZinie, i r"-f;^f. nog"f"u'kog, kao i aitilieriiski oficir' strudniak

;;;il;;;;t;tko p" #*" d"-i"' Iirali su obidai da' sede6i kraj samo-

u,,.^, ,argouarafu o svemu i svademu'

Ja sam Bogadevstofi{tgou" priiatelf e uvek veoma pa'Zliivo slu-

i,,,,,'1". r"- r"-r"d", u"?"ei d"" s'- 6itao mnogo grdkih' ruskih i ier-

rrrcnskih kniiga t ""1*,"tttsnijim swarima' inieresovao za mnoga pi-

r,uria. Prirodrro i., -.atiim, dazbog svoie mladosti nikada nisam ude-

,irvovao u razgovoru. Nlinou' misliJnia "t '" *tttt predstavlialaauto-

rirt:r, i u ro vreme r^,,' Ju" liude veoma po5tovao zbog niihovog veieg

"lr'rrzovania ovori i duskusije ovih liu-Uzgred budi redeno, upravo su tl razg

,li koii su se okupli"li-k;;tg uditelia Eogadevskog.k+o bi ubili

v l ('n1e u monotonom i nimalo zanimliivom Zivotu u zabadenom gra'

.Irl|(arsu,bilionostoieprobudilomojestalnozanimaniez^^P..,t r':rl<tna pitania.

I)osto ie to zanimanie u mom zivotu odigralovaT'n' :t"^ry^:*o"'r rr rr. obeleZilo ditav otJ""littft mog Zivota'it Po:19

su se dogadali koii

.,r ovo zanimaniepoist"kli zbili u preriodu zakoiiiev3zato 1mo'e se-

, ,rnic na Bogafevikog, na niima (tt se.zadrLati neSto duZe'

.lcdnom prilikom, ovi su razgovorl sxrenuli na Zivu diskusiiu o spi-

r r I i r t t t tt, a izmedu ostalog i na pomeranie stola izu.zv anoduhovima' ko-

1r ;r' tl to vreme svuda budilo veliko interesovanle'

Vr r i ni inZini er i e wrdio da se ova poiava zbiv a zbog delovania duho-

' , I ,,,i;i ;t* ptUli^ft, ptipit"l"ei ga drusirrprirodnim silama' kao

'.rrr "rr '.xgr "rrt rn,- i^io'l piiur^et"p' autJsugestiia itd' ali niko niie

, ",1).t :tvilo postolanje same te 6inf enice'

63

BOGACEVSKI

n osadevski, odnosno otac Evlisi' ioS uvek ie Ziv i zdrav' i ima tu srecu

D a-" Uua. pomoe"itt 'i"re5ine glavnog manasdra bratswa Esena' koll

J"l"iJ;.e,':Y,:1":*:y*::?#::;rosravkama,"-':?:"":,11*

"^.,?nt?:xt;1';:i,l;'",;:;,&l l"z" " i d" ie Isus Hrist u nlemu

ftiti" svoju prvu ill,tj'r1rtj'L^ t"risija, po prvi put sam sreo.dok ie io5

Bogadevskog, odr

bio veJma mlad' i;;i" pt:1*s"tl" 'u'rt" ufgosloviie odekivao da

bude zaredet' '" 'utsillittji 'tuzio kao dakon u voinoi sabornoi crkvr u

Karsu' i r ^^r-" ,, I{erq ie na zahtev moga prvog uditelja'

Ubrzo Po svom dolasku u Kars ie na zt

kanon,kaBf .:",o,.i;lif ikli*,g::n:*I"',il:'iHii$*3sve3teniikog kandtd

il;;,:,. :i" T g:";*sJ;1"",;F ;'r'" i',ui g^e'*i't'i i' tom prl i -

kom riasledio njegovo T::t^l^::;11,".*" dru.wen i llubazan dovek;

lsposmvilo se da ie e"g':tY*l]^":T1r,..,r*" uolne crkve, pa dak

"$r"ffi :3lff i'Jilil:{3'",$::i",';i-.'^';;5nii.n*r;:::a:;;;;k i P'"ak u pravom smisru 'it1l lili'l;;; ;l;;;" da su

-dak de-

i1"""!"itrti- 1e' medutim' usPostavlo taK'

62

Susreti sa lzuzetnim Ljudirna

f a sam, kao i obidno' paZliivo.slu*" i-!,t:-,O"Ooko zainteresovan za

,""il;;;i;1. rt";t bih duo' fu["d^ '"- ut6 puno ditao' o "svemu 1 sva-

demu", tom prilikom sam prvi p"t.ito ' ?:' stvari'

Diskusija o spiritiz*mult o'Luil":"::1" narodito iak utisak zbog

toga 5to mi ie nedavnouirl'tt-'r' naidraLtsestra' i zbog bola koji mi ie

ta-smrt pridinila i "tl k;;; se iornisam oPoravfot Tih dana :":'::t'

:;r-*tf;;;"iq t "

gl"'"Isu mi se spontano iavliala pitania o smrtr l za-

srobnom zivotu' ono!;1";;vediri t"d:l: izsledalo mi le kao odgo-

-un, .r^ misli i na pitania koia su se u menr "t'i""'o

poiavila i koia su

zahtevala neko re5enie'

Rasprava i" '"iul'^t imala "91*:j"

se izvede eksperiment sa

stolom. Zarciebio potreban sto sa tri noge' a u uglu sobe se upravo na-

i;;t;ffi ;;;i."y";i'il;F{;;\:i j::':^:::l',:l51li*i::Ti.:'l:-".t,., ni1e, medutim' Zeleo da se ta1 sto upo

bilo gvozdenif-"ft"o'"OUp'"it ]e da u stolu ne sme da bude gvoZda'

o" rr, -. poslali do f;;il;f" " "t"d'wtt da pitam da li tamo imalu sto

Lakav nam treba' Po-S-t"o'su imali' doneo tll g" sa sobom'

Bilo ie vede' Z"*;;;;;t"* i "r-t1i]i

sietlo' a zatim svi posedali

oko stola, n" odrtdtni nadin na n]ega stavili ruke' i podeli da dekamo'

Nakon nekih auuJ""t^tt "tinuia' na5 sto ie bez sumniepodeo da se

mide, a kada g^ it iJ;;; upitao kotiko svako od prisutnih ima godina'

iednom nogom it tt*'"l"cli"'"i*t' f ^rt" i zaSto sto kucka za mene ie bi-

io neobia5n]i"t' U'i'^ft j" " prtd" mnoln otvaraiu Siroka' nepoT-nata

polia bio je toliko il'ffi;;il"e"rt "iptrt"Savao da sebi ma sta obia-

ttt%.ro sto sam duo i video me]e1o|<3 uzbudilo' da sam o ovim pita-

niima razmiSti^o t"io t" *e i titaeie.iutro' pa sam dak odludio i da o

nlima upitam:* P;;5" k^a" -i 'ftatei

p"t n"tat drZao das' Tako sam i

udinio, to lest lspniao sam mu sve o razgovoru i eksperimentu od pret-

*t[J:::'r'; gluposti", rekao mi i" T'i!'."-Y:*::H:i

da mislis

i da brines o t"ttui"i'w;i;;' nego udi ono Sto ti ie neophodno da bi vo-

" Ki:H[::';:i* doda: "Haide tf ma-ra st1ul': o:'"q-t:]"'- -mu ie bio o-il;"tiTi'"' -

;t^'-i'rii Ako duhoii zaista mogu da lupka-

iu nogom od "t'",

t" "'ri a" i-"|t t"ku frzidku snagu' Aako je ima]u'

64

BOGACEVSKI

z.bog dega bi za komuniciranie sa liudima pribegavali iednom tako glrr-

po*, "

osim toga ioS i komplikovanom sredswu kao Sto ie lupanic rro-

gom od stola? Svakako da bi ono sto Zele da prenesu saopitili bilo dotli-

rorn, bilo na neki drugi nadin."Koliko god da sam miSlienje svog starog uditelja cenio, njcgov l<atc-

eoridki odgovor nisam mogao da prihvatim bez kritidr"rosti, utrlliko prc

ito mi je iigledalo cla bi moi novi nastavnik i niegovi priiatelji, koji su

zrrvrSili bogosl<_tviju ili druge visoke Skole, o nekim stvarima mogli da

z.naiu vise od starca koii je udio u vreme kada nauka jo5 niie bila tako uz-

naoredovala.Stoga sam, uprkos svom po5tovanf u prema starom kanoniku, sum-

,riao u neke niegove stavove o izvesnim problemima koii se tidu vi(ihst\rari.

Stoga je moje pitanie ostalo bez odgovora' Poku5ao sam da ga re-

iirn ditajuii knjige koje su mi dali Bogadevski, kanonik i drugi, ali mi

rnoje udenje niie davalo vremena da dugo mislim na ne5to 5to bi izlaz'ilo

rz n]egovog okvira, te sam nakon izvesnog vrelnena na to pitanie pot-

1,rrno zaboravio i nisam viSe razmiSliao o niemu.

Vreme je prolazilo. Veoma puno sam udio sa svim svoiin nastavni-

, irrra, ukljudujuii i Bogadevskog, dok sam samo ponekad, za vreme ras-

lrrrsta, odlazio da posetim svog uiaka u Aleksandropoliu' u kome sam

rlu:ro puno prijatelfa. Uvek mi ie bio potreban novac za dLeparac, za

I,rrjige, odeiu, itd, a takode izato da bih povremeno pomogao nekom

,,, I t*ienova svoje porodice, koia ie u to vreme Zivela u velikoi materiial-

',,, j oskudici.

U Aleksandropoli sam odlazio dabihzaradio novac' Pre svega zato

',rr ) su rne tamo svi znali kao "maistora od svakoga zarrata" , i Sto su uvek

,,, I rrrcne traZili da im ne5to napravim ili popravim-Jedan ie hteo da mu,

1,, rpravi brava, drugi da mu se popravi sat, treii da mu iste5em speci-

1 rlrrrr lred od lokainog kamena, a detvrti bi, opet, traLiovezeno iastude, ,lt'voiadku spremu ili za ukras u dnevnoi sobi. Ukratko redeno, imao

. rrll l)rrno rnusterija i dosta posla, a zaono vreme sam bio i vrlo dobro

1,t rr t.r). U Aleksandropolj sam odlazio i zato sto sam sc u Karsu dnrZio

r lyrrrlima koji su, po mom dedadkom shvataniu, pripaclali "vi5im' iir, r rrint" krugovima, i nisam Zeleo da me oni upoz.nrritr l<eo zrrnatliiu,

i

II

ti

i

I

il

I

i

l

n

l

[/

l"

n1

I

l

Iti

65

Susreti sa lzuzetnim Ljudima BOGACEVSKI

ni da posurnnjaiu da mi se porodica nalazi u oskudici i da sam prinuden

do ,lo"n. ," ,uoi" trobkove zaraduiem kao obidan maistor' Sve ovo je u

ono vreme duboko vredalo moie samoliublje'

Tako sam i te godine za U'krs, kao i obidno' otiSao u Aleksandro-

poli, nekih SezdesJt milia udalien od Ka.rsa, da bih proveo l:k1.ut"-"sa porodicorn svoga uiaka ko-e sam bio veonla privrZen i koii me ie

uvek puno voleo' rederom, izmeclu ostalog'Drugoga dana ove posete ulna ml le za \

rekla: "S-lulai, pazi da ti se ne desi neka nesrcia'"

Bio sam z-aprepa5ien. Sta bi to moglo da mi se desi? Upitao sam ie

na 5ta misli...Ni sama tr to sasvim ne verujem'', klza|lie,..ali neSto 5to je za tebe

Droredeno se vei ostvarilo, pa se pla5im da bi mogao da se ostvari i osta-

iak." Zatim mi ie ispridala sledeie:

Kao i svake godine, podetkom zime ie u Aleksandropolj dolazio sla-

botrmnieurtg-ofipM^raitos, a moioi uf ni je iznekograzloga palo l" p"-

met da ovog gatara pozove i da od niegtzattaLi da predskaZe moiu bu-

Jnenor.. O"nl" pt.atkazao mnoge od swari koie rni pr-edstlle' a nekc

oJ ";in

t" ,., L"ko ie uina rekla' ve6 dog:tlilt' 'Ali hvala bogu"' nastavi-

; ,;;"", "dve swari tise joS uvek nisu desilc: iedna je da ies imati veli-

k,-i ,rrlu ,',^ desnoi stra.,i, a druga da ti preti ozbilina oPasnost od ne-

sreinog sludaia sa vatrenim oruiiem'" Zbo€ toga budi oprezan gde god

,. f.t."?', zakliudila ie uina, rekav5i da.ie, iako ona ne veruie onom luda-

ku, u svakom sludaiu bolie da se pazi'

Njena prida me ie iako zapaniila, buduii da sam dva meseca pre to-

*" ,tn i.rnol strani zaista bio dobio potkoZni dir' koii sam morao da Ie-

Eirn tf."tt -.r.. dana i zbog diieg diS6enja sam gotovo svakodnevno

"Ji^ri" " "";nu bolnicu. O tJm, midutim, nikome nisam pridao' pa dak

"i*tii kod luie nisu za ovo znali, i odakle ie onda moia uina koia ie Zi-

vela tako daleko, mogla da zna zt to?

Uininoi pridi, mJdutim' nisam pridavao veliki znadai' po5to u sve

t" prij" o pioticaniu sudbine nisam verovao' i na ovo sam proro-anstvo

ubrzo z.aboravio.

U Aleksandropoliu sam imao priiatelia P! irne.nl Fatinov' On ie'

oDet, imao priiatelia Gorbakuna, sina komandanta iedne od deta puka

iJB^tu", f.olii. bio smeSten nedaleko od grdke 6ewrti'

66

Oko nedelju dana nakon Sto mi je ujna ispridala onu pridu, taj !c I,a_tinov do5ao kod mene da me pozove da sa njim i njegovim prijarcljcrrrpodem u lov na divlje patke. Re5ili su da podu naiezrroAladi.uz., k,rf .se nalazi u podnoZju istoimene planine.

Pristao sam da im se pridruZim, misle6i da ie to biti dobra Prilil.rza odrnor. Bio sam veoma umoran, po5to sam dosta napnre ulilT.r' u

Proudavanje nekih interesantnih knjiga iz neuroparologiie. ()sim rrg:r,od ranoga derinistva sam voleo da pucam.

Jednom sam, kada mi je bilo samo iesr godina, bez pitanja uzeo.c=evu puSku i otiSao da lovim vrapce. Mada sam vei pri prvom pucnjul)ao na zemlju, to je moju ljubav prema pucanju samo joivile raipalilo.Naravno da su mi puSku odmah uzeli i da su ie obesili tako visokoda ni-ie bilo nikakve Sanse da je dohvatim.Ja sam, medutim, od starih daurascbi napravio drugu, koia je ispaljivala kartonske metke za moj pi_(tolj-igradku. Th j" pu5kica, kada se napuni sirnom olovnom sadmom,,'ili pogadala ni5ta gore od prave, te je postala veoma vai.enamedu mo_jir'drugovima, koji su podeli od mene da naruduju ovakvo vatrenor rrnZje. Tako sam, pored reputacije odlidno g,,oru,i.ara,, stekao i lep iz_r rrl prihoda.

Nakon dva dana, Fhtinov i njegov prijatelj su do5li po mene i kre_rrrrli srno u lov. Morali smo peike da predemo oko petnaest kilometara,i):t snro zbog toga posli u zoru, dabismo do uvede bez Zurbe stieli i rano,,lrrdeg jutra bili spremni da patke dodekamo kada pole6u.

lJilo nas je ukupno dervorica, jer nam se pridruZio i jedan vojnik,1,, rsif ni kornandanta Gorbakuna. Svi smo poneli oruLie, a Gorbakun jerrrr:ro dak i vojnidku pusku. Posto smo na jezero stigli.kao sto smo plani-, rli, zaloLili smo varru, podigli kolibu i otijli na spavanje.

l)igli smo se pre zore, podelili obale jezera medu sobom, i podeli da' r k:r'ro da ptice uzlete. sa moje leve strane se nalazio Gorbakun, sar,r jorn vojiridkom puikom. Opalio je na prvu patku koja je uzletela,

, l,,k ic joS uvek bila veoma nisko, i pogodio me pravo u nogu. N,Ietak je,

', r :,r'ciu, pro5ao skroz i nije zakadio kost.lir je, naravno, pokvarilo ditavu zabavu.Noga mi je dosta krvari_

| | i lx,dela je da me boli, a polto nisam mogao hodarn drugovi su doI rr, r'lrorzli da rne odnesu na improvizovanim'.sili^ru naiinienim",11'rril<i.

D/

BOCACEVSKISusreti sa Izuzetnim Ljudima

ostao sam kod kuie i rana mi ie ubrzo zacelila, budu6i da ie bilo po-

vredeno sano meso; posle ovoga sam' medu.tim' dugo hramao'

-Ib 5to se ova nezgoda poklJpila sa predvidaniem ovdabnjeg gatara

,riinilo i. da se priliino zan"rislim' Priiikom iedne od kasniiih Poseta

uiakovoi ku6i duo ,"- d^ se eung-dok Mardiros vratio u ovai krai i za-

molio sam ujnu da mi ga Poielic'Predskazivat -" iJ"#'o po'"tio' Bio ie visok i mrSav' veoma ble-

aif-, tfr;" i nervoznih, iaotidnih pokreta' karakterisddnih za slaoboum-

ne.SvremenanaVremebisestresaoineprestanojepuSio'Nesr.rnrnji-vo ie da je bitl veoma bolestan dt-rvek'

'SudLinu ie proricao na sledeii naiin:

redSeo bi izmetlu dve upaliene sve6e i podigar"Si.pat"t ptlu? ttp.-^Jtru ur rarrrluu

t" t'i obuz-eo nekakav dre-odiiu zurio u svoi nokat na palcu' tut d:lg1t,

.^r,^ Xtn L,i -ai.re rckarr;:,i ffi; il;i"-;plt" "^

u noktu-ui'ti' '."t9 ::",'::ff::11:il:#lHili'iilJ#; ''" "ni'

az^ti'17''I5ta 6e.ioi ':l:-tl1ll':T,""". ffi;;,.,.i.iludui''o't nek'ga ko nije pT:.:1l.TlT:::

il::ili#;i;;;;;'i:rr:s::i:'::::1",'.T:ffi im::ill;iT""-,il i"-. ." ""u a Livi' a"ko ie *ogu e:

.i 1 "i'i:-g'1.'.":&ffi;;i;i.-p;;;;esto pr"d'k^zio',i iednog dana 6u si-

g,r..ro irpridati kako su^se ta prorodanstva ispunila'

Tos leta sam u Aleksandropoliu naisao i na ios ]ednu poiavu kolu

nikako*nisam mogao da obiasnim'rKU rtr)drrr 'rv64v '- ";; ;; nalazilo nekakvo napusteno zemliiste'

Preko puta uiakove ku -^-^ -: -^ r^^..loln i imqn

"";;?;t"";;1,iru""r"*a.raf .topol?:T-::::::dopadaro'iimao'#;td;;;" odem da ritam lti da nesto :id]T:fi;:i'# #;;; "uJ

ig'"r" decaiz:yih 9"Jgis-'."1i;*::*'nilill'"*il;';;;i"l'C't?^i;.'nl'"1,11'1.1-::;'i:i;:l*:::sv rrr uu'd'' aLL'\L \ ^ .."."

u""it uuku i rireteZ - ali meni to nikada nije sme-su igre swarale nevero\

talo u radu'

f .i"lg" a""a sam sedeo p:d.'p"ri11'"T^T:t"::f:*?;il';5;o""f'0":i,1tJffi ;;;;';;ix.,i..l."anie,svoienedi5:l*::::*

""'e.b' f L" ji ie biti of

?d:1.",^d il's:-"]1::,::l?H:iT:;ff XtTfn:?;ffi il#;i.ii"r"1i9;;'";; f 5:ll::ll1?,:','i:i*'Irrurru'r4'r ' ldu upisani ios i datum tdoZen]e. Pored toga. na grbu ie trebalo da ot

godina.

68

Izvesni jaki utisci se doveku nekako duboko ure7.u u pamicnjc, ;rrrse tako i ja dak i sad seiam kako sam razbijao glavu oko toga kal<o dr nanajbolji nadin uklopim cifre 1888. Sav sam se bio udubio u posao, I<atle

sam iznenadazatuo odajnidki krik. Skodio sam, ubeden da se nckorrrcod dece u igri desila nekakva nesreia. Potrdao sam tamo, i uglcdao slc-de6u sliku:

Jedan od dedaka je stajao usred kruga nacrranog na zemlji borc6i scza dah i praveii dudne pokrete, dok su ostali stajali ne5to dalje i smejalirnu se. Bio sam zbunjen i pitao sam o demu se radi.

Kazali su mi da je dedak u sredini jedan odJezida, da su krug nacr-tali oko njega i da iz njega neie mo6i daizade sve dok ga ne obri5u. Dete1e zaista iz sve snage poku5avalo da izade iz magidnog kruga, ali sve muto niSta nije vredelo. Pritrdao sam rrlu i brzo obrisao deo kruga, na Sta ie,rn odmah iskodio napolje i otrdao odatle koliko god ga noge nose.

Ovo me ie zaprepastilo toliko da sam ostao prikovan na mestu, kaoonradijan, sve dok mi sc nije vratila moja uobidajena sposobnosr razmi-iljania. Premda sam o ovim Jezidima vei bio nelro duo, nikada nisam

lxrmislio na njih. Ovaj zapanjujuii sludaj koji sam video svoiim sop-\l vcnim odima mc ie, medutim, prinudio da o niima oz.biljno porazmi-.;lim.

Pobto sam se osvrnuo oko sebe i video da su se dedaci vratili svojirni11r'rrma, i ja sam po5ao natrag na svoje mesto, prepun sopstvenih misli, i

' r,rstavio da radim na monogramu koji je slabo napredovao, ali koii je po

'.t'rrl<u cenu morao da bude gotov toga dana.

,f ezidi su sekta koja Zivi t Zakavkazju, prereZno u oblasrima okol'l,rnine Ararat. Ponekad ih nazivafu davolovim slugama.

Mnogo godina nakon dogadaja koji sam upravo opisao napravio', ,rn naroditu eksperimentalnu proveru ove pojave, i utvrdio daJezidi. rislrr ne rnogu svoiom voljom da izadu iz kruga koii se nacrra oko nlih.I nutar kruga mogu slobodno da se kreiu, 5to je krug ve6i to je ve6i i1'r, rstorkoji imaju na raspolaganju, ali napolje iz kruga ne mogu.U nje-

' , ,r r ilr zadrZava nekakva dudna sila, mnogo jada od njihove uobidajene., r,r1rc'. N4rdr sam jak, nije mi polazilo za rukomda iz kruga izvudem sla-

I ,r r ,, t'rru; za to je bio potreban joS jedan lednako snaZan rnuikarac.\ko Jezida izkruga silom izvuku on odmah pade u stanjc kof c se

' ' , 'r\':l l(atalepsijom, iz koga se vraia istog onog trcnrrtl<rr l<:rd:r ga u krug

69

Susreti sa lzuzetnim LjudimaBOGACEVSKI

Moram da kaZem da sam te godine ve6 bio podeo da pijem, istina nc

puno, ali kad bi me ponekad ponudili da popijem, ne bih odbiiao. S pi-iem sam podeo zbog jednog dogadaja u Karsu.Jednoga iutra, kada srtrrt

bio veoma unloran, jer sam ditave no6i udio i upravo se sprcmao da 1xr-

dem na spavanje, iznenada je dobao jedan voinik da me Pozovc tt srllror-

nu crkvu.'Ibga dana je trebalo da se odrZi sluZba u nekom utvrdenju, ne sc-

iam se viSe u dast dega, pa je u posledniem trenutku odludcno da ttdc-

stvuje i hor, tako da su u sve delove grada poslane sluge i posilni da po-z.ovu horiste.

Po5to ditave noii nisam spavao, strmim putem do utvrdenia i sama

sluZba su me toliko iscrpli da sam se iedva drZao na nogama. Nakon bo-

flosluZenja je u utvrdenju priredena zakuska zazvtnice, a za horiste iepostavljen poseban sto. Po5to je video kako sam slab, horovoda koii jer.'oleo da popije me je ubedio da uzmem da5icu votke. Nakon 5to sam ia

lropio zaista sam se oseiao mnogo bolje, a posle druge daie sva moia sla-lrost je iSdez-la. Posle toga sam kad god bih bio veoma umoran ili nervo-z:rn popio po daSicu ili dve, a ponckad i tri.

Te vederi sam sa prijateljima takode popio da5u votke, ali drugu ni-.;,rrn hteo da prihvatim, ma koliko da su me nudili. Dru5wo joS uvek ni-

1t' bilo pijano, jer su sa pi6em tek podeli. Ja sam, medutim, znao kako',rvrrri u ovom vcselom druStvancetu obidno idu. Prvi koji bi se naiefle-,',.ro uvek ie bio otac kafionik. Kad bi ga alkohol makar i malo savladao,

1 ', rieo bi da pevuSi moliwu za pokoj du5e onog istinskog vernika, itd,

1', rkojnog Aleksandra I... Ali poSto sam video da jo5 uvek mrgodno se-

, li, rrisam mogao da odolim a da mu ne ispridam Sta sam tog dana video.)'l isrrm mu, medutim, pridao onako ozbiljno kao Ananijevu, ve6 poma-1,, irrliivo.

Sr,i su me slu5ali paZljivo i vrlo zainteresovano, a kada sam zavr5io

| ,r r{.u podeli su da iznose svoja mi5ljenja. Prvi je bio kapetan, koji je rekao

, I r j<' nedavno lidno video kako su neki vofnici nacrtali krug oko jednog1,. 'rltl:r, kof i ih je skoro pladuii molio da ga izbri5u. Sve dok on, kapetan,,,,y, jcclnome od vojnika naredio da deo kruga izbriSe, vojnik niie mogao, ! r rr:rclc iznjega. "fa mislim, dodao je kapetan, "da su oni poloZili neka-i r r z.:rldetvu da nikada ne izaduizzaworenog kruga, i da iz njega ne izla-, r rr ' /.1rto Ste ne mogu , ve| zato Sto ne Zele da pogez.c svoi z.avct."

!

I

I

ponovo vrate. AIi a.ko ga nc vrate u krug' on u normalno stanle ponovo

clolazi tek nakon trrnaqst sati ili nakon dvadeset i ieclnog sata' u Sta smo

se i sami uverili.fJ normalno se stanie ne moZe vratiti nikakvim drugirn sredstvima'

ili bar moii priiatelii i ia nismo bili u strniu da to uiinirno' mada smo

ve6 ovladali rul- ,..aJiuirna za vraianie iz kataleptidkog stania koiima

savremena hipnoza i '-t""tt^

o nioj ras-pola7-u- -lo m<lgu da udine ledino

nlif-toui sveStenici, pomoiu nekakve kratke balalice' ,.-t^ ^,

PoSto sam to veae nekako dovrsio i predao monogran' uputlo sam

se u ruski deo grada, " ft"- le Zivela veiina moiih Ottii::tLl,ll:::1:tl*'

"-"J a" bi oii mogli da mi pomognu da razumenl ovu cudnu Polilvu'

U ruskom delu Aleksandropolia {tvelaiesve tanosnia inteligcnciia'

Treba a" rporn"nt- i'i a""' od moie osme godine sl'i moii priir-

t"f;i I ptr"""i.'i, f.^f.o " ifeksandropolju tako iu Karsu' sticaiem okol-

nosti bili znatno ,tu"lioJ r"tne i imaliznatno viSi druSweni status' U

grdkom delu grada, ;;;;" raniie Ziveli moii roditelii' nisam imao ni-

ili;;; p;u",.Tir' sui""' Tiveli u suProtnom.dclu grada' u ruskoi de(vrti'

i bili dcca oficira, 'fu'Utnik" i sveitenih lica' Cesto slnt im odlazio u

poseru, i po5to sam se upoznao;a niitrolill^porodicarna postePeno sam

iobicl pristup u gotovo sve kuie ovoga kvarta'

Se6am se da ie p*" o'ot'n koiol sain ispridao o poiavi-koja me ie toli-

t o r"p..p"r,ila bio moi tlobar priiaielj Ananiiev' ktll[19 :]:: ?j:^'l*io ,tJriii. Niie me dak ni sasluSao do kraia' ve6 ie autorttatrvno lz'avro:

"Ti dedaci ,u '" t-t"f to"o poigreli se wolom. takoverno5itr' Prev:rri-

li su te i napravili od iit -"g""I' Ntgn pogtedai keko ie ovo zgodnol"

dotlao ic, de bi zatim otrdao"u tltugu -f'u ilto Povratktl obuk:ro svoiu

novu_novcatu unifbrmu. (Nedavno se r^poriio kr,o sluzbenik u poKtan-

r*;.kgt"ftf."; tf"ni'ieitao me ]e da sa niim podern u park' u Setniu'

ali ja sam se rzvrnlo tla nemam vremena i otiSao io Pavlova' koii ]e Ziveo

u istoj ulici' r r --r-: ^r.-rl-^-ir, r.i^ ic rreome r]obar mo-Pavlov, po zanrmanlu bankarski sluZbenik' bio ie veoma doba

mak, ali velika pijanit^' Kotl niega su se zatekli otac Maksim' kanonik

""i"..rf.t" " "i"tat"it, artil]eri]ski oficir po imenu Artemin' tapetan

'Ibrentiiev, uditeli S;;il;k' iitS dvoiica koiu sam iedva poz'navao' Pili

su votku, Pa su me rt"i" t'"t 'is"o pozvali tl^ im se pridruZim i ponudili

mi Piie'

70

7l

Susreti sa lzuzetnim Ljudima BOGACEVSKI

Narednog iutra sam sludajno sreo glavnog lekara J9. drviz.ijc, dol<tora Ivanova. Pozvali su ga da pregleda naSeg bolesnog suseda,-|ermcninrr,a mene su zamolili da dodem i da posluZim kao prevodilac. I)r. Ivrrrov j..'

uZivao veliku ugled medu me5tanima i imao ie veoma razgranarrr prrrl<-su. Poito je desto navraiao kod mog ujaka, dobro sam ga p()z.nllvao.

Nakon posete bolesniku, upitao sam ga: "Vaia ekselenciio", (irrrrro

ie din generala) " obiasnite mi, molim vas, z.a5toJezidi ne rlogtr da izrr-clu iz l<ruga."

"-l-i to misli5 na onc davolove sluge?" rekao je on. "-lb je naprostohisterija".

"I{isterija?" zainreresovao sam se ja."l)a, histeriia,..." a zarim mi je o histeriji izverglao veliku gomilu

qluposti, iz koje sam mogao da razumern samo to da je histerija histerija.'lb sam vei i sam znao, po5ro u biblioteci vojne bolnice u Karsu nije bilo

knjige iz oblasti neuroparologije i psihologijc koju nisam proditao, i rovcrrrlra paZljivo, pofto sam s velikom priljeZno5du p relazio rako reii svakirt'd, u svojoj velikoj Zclji da kroz ove grane nauke nadcm objalnienf e z_a

1r, j;rr.'u sa mi-sterioznim pomicanjem stola. Stoga sam ve6 veoma dobro| :rzumco da ie histerija histerija, ali Zeleo sarn da znam i ncito viie.

Sto sam viSe uvidako kako je te5ko naii re5enje, viSe me je nagrizaoi 'v radoznalosti. Nekoliko dana vei nisam viSe lidio na sebe, niti sam

', lr:, cla ma 5ta radim. Stalno sam mislio samo o jednom: :'Sra ic istina?t )no ito piSe u knjigama i 5to me ude moji nastavnici, ili dinienice sa ko-trrrr:l se stalno sudaram?"

LJskoro se zbio joS jedan dogadaj, koii me ie porpuno smeo.l)ct ili Sest dana nakon dogadaja sa Jezidima, iednoga jutra kada

rrrr PoSao da se umijem na desmi - tamo je u to vreme bilo obidaf sa ser .rlio iutro umiva izvorskom vodom - spazio sam na io5ku grupu Zena

| , r1r' su uzbudeno razgovarale. Po5ao sam do njih, i duo sledeie:lb noii se u rararskom delu grada pojaviogornak. To je bilo tamo-

, rr, irrre za zlog duha koji se sluZio telima nedavno urnrlih liudi i koji se

I ',,1.rvljivao u njihovom obliku i dinio svakakve gadosti, narodiro nepri-r rr, l;1111r, preminulog.

( )y1;92 puta se iedan od ovih duhova poiavio tr tclrr 'l}tarina koji je'l'i,rrrjcn dan pre toga, sina Marijam Badi.

Kanonok jc rekao: "Oni su davolove sluge' i davo ih u uobidaienim

okolnostima ne dira, po5to su niegovi' Ali i sam davo ie potdinien' i po-

Sto ga njegova sluZba obavezuiJda svinla nameie svoiu vlast on ie'

nroi. ,. ,.?i zato dasaduva privid, na ovai nadin ogranidio nezavisnost

jezidr,tako cla liudi ne posumniaiu da su oni niegove sluge' To ie ba5

kao i sa Filipom."Filip ie tio policaiac koii ]e stalao na uglu i koga su ovi liudi'.poito

nisu imaii nikog drugog na'raspolaganiu, slali Povremeno po pi6e i ci-

;;;;*. 'I'amo5n]a poii.iitto tt"Zba ie u to vreme bila naprosto sneina'o

'Ako ia sada, i..i*o, napravim nercd na ulici"' nastavio ie on' "Fi-

lip je bez rtr*rli. obavezan tia me povede u policiisku stanicu.i on 6.e to

,u^t "t

o i uraditi, fbrme radi i da sL drugima ne bi udinilo dudno' ali ie

zato dim za<lemo zavgaoda me pusti i pri tom neie zaboraviti da kaZe:

"Molim vas, mali bakSiS."""Pa, i Nedastivi ba5 isto tako posruPa sa svoiim slugama' Jezidi-

ma."Ne znam da Ii ie ovu epizodu iz-mislio tog 6asa ili se ona zaista i do-

qodila.u -irtili"riiski oficir ie rekao da nije nikada duo za takvu poiavu' i da

p" "j-J#t; mi5lieniu nedega takvog ne mo7'e ni da bude' Rekao ie da

mu ie veoma Zao Sto mi, paietni liucii, veruiemo u takva dudesa i Sto'

5ta viSe, oko niih ioS i lomimo glavu'

Uditelj Stolmak ie na to odvatio da on' ndprotiv' dvrsto veru;e u

natprirodne poiave i tla ie, ako ima puno toga Sto pozitivna nauka"niie u

,rnJ',],-l da obiasni, o,t,^,ui- ubeden da ie uz sada5nji brz napredak ci-

vilicaziie savremena nauka ubrzo dokazati da sve misteri.ie metat'i-

,iff."g ;u.o *ogu da se obiasne fizidkim uzrocima' "Sto se tide dinieni-

." r f.Z;"i ie sad ied" nastavio ie, "mislim da ie to iedan od.onih magnet-

skih fenomena koie trenutno ispituiu naudnici iz Nansija'

Zaustioie dakafueioS neSto' ali ga.ie Pavlov prekinuo uzviknuv-

Si:"I)avo da nosi i niih i sve davolove sluge! Daite svakom od:riih po

oola fla5e votke, pa ih viSe nikakav davo ne6e moii da zadrL| Piimo tl

iJrlti;. irrr.nuui (A Isakov ie bio vlasnik tamosnie Pecare votke')

Ovai razgovor ne samo da nije sti5ao moje misli' vei sam po odla-

sku od Pavlova Postao io5 zamiSiieniii' a istovremeno sam podeo i da

sumniam u ljude koie sam dotad smatrao z'e obrazovane'

72 l5

BOGACEVSKI

Bogadevski mi jc veoma mnogo pomogao, ali ie naZalosr utrrzrrotiSao, jer je dve godine nakon svog dolaska u Kars dobio mesto voi-nog sveStenika u jednom garnizonu u gradu u oblasti oko Kaspijslioulnora.

U vreme kad je Ziveo u Karsu i bio moj nastavnik u n:r5 odnos jt.

uveo izvesnu specifidnost, naime ispovedao me je svake nctlcljc, irrkojoS uvek nije bio sve5tenik. Kada jc odlazio naloZio mi je, iz.rrrcclu osL:r-

log, da rlu ispovest svake nedelje napi5em i po5aljem u pisnru, olrciaviimi da 6e mi ponekacl od$ovoriti. Dogovorili smo se da svoja pisma ieljcpreko mog ujaka, koji ie ih z.atim uruditi mcni.

Godinu dana kasniie, Bogadevski ie u tanskaspifskoj oblasti na-pustio svoju duZnost voinog sveStenika i zakaluderio se. U to vreme se

lrridalo da je ovo udinio jer mu je i.ena, kako izgleda, imala vezu sa ne-l<im oficirom, pa ju je Bogadevski orcrao i nije vibe hteo da ostane u tomgradu, pa dak ni da zadrLi mcsro u crkvi.

Ubrzo nakon 5to je Bogadevski napustio Kars, ja sam oti5ao za Ti-tlis. U to vreme sam od Bogadevskog preko ujaka primio dva pisrna,posle dega od njega nekoliko godina nisam imao nikakvih vesti.

-|ednom prilikom, T.netno kasnije, sludajno sam ga sreo u gradu Sa-lrari, dok je izlazio izku,(e tamoSnjeg episkopa. Na sebi je imao mona-sl<u rizu jednog poznatog rnanasrira. Nije me odmah prepoznao, jersrrrn u nreduvrenlcnu odrastao i dosta se izmcnio, ali mu ie kad sam mun'kao ko sam bilo veoma drago 5to me vidi, pa smo se nekoliko dana de-.,to nalazili, sve dol< obojica nismo otiSli iz Samare.

Nakon ovog susreta ga nikada viSc nisam video. Kasnije sam duo,l:r nije Zeleo da ostane Ll svom manastiru u Rusiii i da ic uskoro oti5ao ulirrsku, a zatim na Svetu Goru, gde se takode nije dugo zadrLao.Zatini{ nlrpustio manastirski Zivot i oti5ao uJerusalim. lh se dogodilo da se

;,r'ijatclji sa prodavcem brojanica koji je svoju robu prodavao u blizinill, rijcg hrama.

()v:rj prodavac je bin kaluder iz reda Esena, koji je Bogadevskog,, r rlion 5to ga je najpre postepeno pripremio, uveo u svoje bratswo. Tir;, llogadevski, zahvaljuiuii svom uzornom Zivotu, naimenovan najpre

r rrrrstojnika, a zatim i za stare5inu jednog ogranka ovoga tlratstva ul' r I il rtu; kasniie, nakon smrri je dnog od pomoinika vrlrovnog oca glav-| ,, !1, rnllnastira, Bogadevski jc postavljen na njcgrlVO lllcst().

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Zr srtrti pogreb ovog doveka sam znao' budu6i da rnu se kuia na-

lazila odmah do nase stare kuie, u kojoj ie rnoia porodica Zivela do odla-

skauKarsigdesami5aodaodStanaranaplatimkiriju..Ibnrprilikonrsam posetio;nekoliko suseda Tatara i video sam kako iznose telo pre-

minulog. , :Lfo i. U;o mlad 6ovek, koii f

e nedavno stupio u policiisku sluZbu r

koii nam ie dolazio u posetu. Veoma dobro sam ga poznavao''

Nekiiko dana pre toga ie pao sa konja prilikom takrnidenia zvanog

clZigitovka,i pri tonisu -,ir", kako tu tvrdili, z vezal^creva' lako mu te

*inl f.f."a po i-"n,, Kuldevski, dao da popi]e punu d151. Z]ve kako bi

*i ,. ".."u" ispravila", iadnik ie umro, i po tatarskom obidaiu ie veoma

brzo sahranien. . t

Tada ie, kako izgleda, ovaj zao duh u5ao u niegovo telo i poku5ao ie

da ga odvude ,t^rrrf ku6i, ali ie neko \n i.t.'o video digao buku i Lazvo-

niJ.r" uzbunu, t" * dobti susedi, kako bi spredili nekakvu ve6u Steru

koiu bi duh mogao daizazove,leSu brzo prcrezali grklian i odneli ga na-

trag na groblie."u oi,o- i<raju se medu pripadnicima hriS6anske veroispovesti ve-

rujc da ta vrsta duhova ulazi iskliudivo-u tela'latara' zbog toga Sto se

p;:;^ tatarskotn obidaiu kovdeg,ne zakopava odmah duboko' vci se

lamo ovlai prekriva zemliom, a rikovdeg.se.desto stavlia hrana' Duhovi

i"St o -ogo aa izadu na krai sa telima hriS6ana' ko]i su zakopani dubo-

ko u zemlju, i zato vi5e vole Thtare'-'" Ot"; iogadai me ie potpuno.zbunio' Kako sam to mogao sebi da

objasnim? 5i" ,r* ,ttnol logt"dlo s1n oko sebe' Na uglu su se bili

okirpili moj uiak, cenjeni Geirgi Merkurov'.niegov sin koii ie bio pri

f.r"1'r, Sf.ofouania, i pc,iicaiac, i svi su. oni govorili o tome' Sva troiica su

uZivala opSte po5tovanieisvi su Ziveli znatno duZe od mene i sigurno su

,n"U -rrtg" stvari o koiiina ia ni ne saniam' Da li sam na niihovim lici-

*" uia"o Jpravdani gnev, bol ili z'aprepa5ienie? Ne' izgledalo ie da su

dak zadovoi]ni Sto ie-ovoga Puta t'eko* poSlo za rukom da zlog duha

kazni i da spredi niegove nepodop5tine'

Ponovo sarn se bacio na ditanie knjiga' u nadi da bih uz niihovu po-

rnoi mogao da zadovoliim onog crva kolt me le nagrlzao'

74

Susreti sa lzuzetnim Ljudima BOGACEVSKI

O niegovom rzuzetnom Zivotu tokom ovog periodl qYo-t"*:lu-S"o., Br.,ii, od iednog svog priiatelia, turskog dcrvi5a' koii je Bogadev-

rr.rg i.r. rr..^o. P.."togt*t^- oa.1i1Sa dobio ioX iednopiismo'p.:to-

"G.f.t uiaka' Pored r,"koliko redi blagoslova' u prismu ie bila.priloT'e-

n"'i .tj.gou" mala fotografiia u odeZdi grdkog kaludera' i nekoliko slika

svetih mesta u okolini-Jerusalima'

Dok ie bio u Karsu, ioS uveksamo kao kandidat za sve5tenidki po-

toZal nogatevski ie imao vrlo originalne stavove o moralnosti' Govo-

,io 1! i urlo me da na zemlli postoil dva morala: i'1ll:!i:Lt1]:,f .1:lt

i'toko- hiliada godina sworio sam Zivot' i drugi' sublektrvnt',kolr prrpa-

d" poj.diil.im"a, naciiama' krallevstvima' grupama liudi itd'

"'Obl.kriu.ri moral su" wrdio ie on' "ustanovili sam Zivot i zapove-

,ti koj.l"- ie sam Gospotl Bog dao P.reko svoiih proroka' i on ie poste-

peno postao osnova.,a koioi " u dou"ku formira ono Sto se naziva save-

Siu. Ova savest ie, opet, o"o Stu obiektivni moral odrZava' Obiektivni

moral se nikada ne menf a, ve6 tokom vremena moZe iedino da se.Siri'

Sto se subiektiunog -orala tide, niega su izmislili liudi' i stoga predsta-

vlia relativan poiam koli se razlikuie"otl narode do neroda io..l mesta do

-*rrl f.tiirrl'isi od specitiinog shvrtania dobre i zla koie u nekom pe-

riodu preovladufe."Ovde uZtkavkaziu, na primer", nastavliao ie Bogadevski' "svako

bi smetrao da ie Zena koia ne pokriie svoie lice i kola razgovara sa go-

,ro- ,l"-oralna, pokvarena i io5e vaspitana' U Rusiii bi' opet'. za IoSe

vaspitanu, neljubaznu i bezobraznu smatrali Zenu koia sakrije lice i ko-

i" "fto

ne pozdravi i ne zabavlfa ga razgovorom'"

'" t""To5';;i;;;i;*,

Ako dovek"ovde-u Karsu iednom nedelino' ili

Uar leanom u dve nedelie' ne ide u.tursko kupatflg' svi ie mu to zame-

rati i zgraLtti se nad "fi-, 1t" 6e dak smatrati i da za:udara' mada to

moZdaiopSte niie tadno' U Petrogradu le' medutim' sasvim suprotno:

ako neko m^k", i spoment odl"zaf, u kupatilo smatraie gazaneo'brazo-

vanog, glupog, prostog, itd;a ako.sludalno tamo stvarno i ode skriva6e

,t "aii"gitt,"f."f.o -'i

ne bi pripisali tako prostadki tktt- -- ^-^t

"Kao"veoma <iobru ilustiaciiu za to kako le takozvana moralnost'

oclnosno dast, relativna", nastavlo ie Bogadevski' "moZemo uzeti dva

76

dogadaja koja su se pro5le nedelje odigrala medu oficirima ovde u I(ar-su i oko kojih se podigla velika praSina.

, Prvi je sudenje porudniku K, a drugi samoubisrvo porudnika M:rr-KOVA.

Porudniku K. ie sudio vojni sud, zbog toga bto je obu6arr Ivrrnov:rudario u lice i to tako brutalno da mu jeizbio oko. Sud ga ie osl.lrrcli.,po5to je istragom urvrdeno da je obu6ar pukovniku K. mnogo driclij,r-vao i da je o njemu Sirio uvredljive glasine.

PoSto me je ovaj sludaj veoma zainteresovao, odludio sam da bezobzirana dokaze iznesene na sudu postavim neka pitanja porodici i po-znanicima nesreinogu obuiara, kako bih za sebe uwrdio prave razlogeponaianja porudnika K.

"Porudnik je, kako sam saznao, od obuiara Ivanova narudio naipreiedan, a zatim joi dva para (izama, i obe6ao da ie mu platiti dvadesetogu mesecll, kada i sam prima platu. Kada mu porudnik dvadesetog nijelroslao novac, Ivanov je otiSao do njcga kuii izatraLio ono5to mu pripa-rla. oflcir mu je obe6ao da ie'ru platiti sutradan, ali sutradan je ispratul)onovo odloLio za surra. Ukratko, dugo ga jezavlatio "od danas do su-trrr". Ivanov je medutim, povremeno ipak dolazio da traZi svoi novac,1xrSto je to za njega predstavljalo veoma veliku sumu. Bilo je ro gorovo.,vc 5to je imao, ukljuduju6i i celokupnu ubtedevinu njegove Zene, pralje,krja je godinarna odvajala kopcf ku po kopejku, da bi sve to dala rnuZu dalirrlli materijal za porudnikove dizme. Pored toga, Ivanov ie svoj novaclr:rstavio da traLi i zato Sto je morao da l-rrani Sestoro male dece.

Na posletku se porudnik K. iznervirao zbog Ivanovljevc upornosti,1',r jc naredio svom posilnom da prosro kaZe kako nije kod kuie. Nakonrotl:l ge je naprosto oterao, i zapretio rnu je da ie ga strpati u zatvor. Ko-

",ri'no jc posilnorne narcdio da Ivanova, ako se opet poiavi, dobro rz-

',rlrrti.I)osil'i, koji je bio dobar dovck, nije Iva.ova izrnlatio kao Sto rnu je

,, ',,1rodar bio naredio, ve6 ga je pozvao u kuhinju na razgovot u Zelji da

'' r rr:r prijareljski nadin ubedi da porudnika viie nc ljuti svojirn posera-, , , r Iv:lnov je uiao i seo na stolicu, a posilni je podco da tcrupa gusku za

1,, , t rrf c. Mdevii ovo, Ivanov je primetio: "tko, drrl<lcl NaIa uospoda i, '',1,, rrlari jcdu svaki dan pcdenu gusku i nc pl:riajrr sr,',ic rhre.vc, a nro-

; r ,1, r-;l eladuju."

BOGACEVSKI

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Desilo se da ie toga trenutka u kuhiniu uiao i poru-inik.K' koii se

duvSi Sta ie Ivanov '"ft- t"'nt'tneo toliko cla jc sa stola dograbio veliku

cveklu, i udario lu^"o',a u lice tako iako da mu ic izbio oko'"'

"I)rugi sludaile'r, ;;; it ngslitytLi' bio tako reii diiametral-

no suprotan prvom: t';;;;ip;;dniliMakaro' niic bio u staniu da plati

clug izvesnom kapetanu Masvelovu' pa se- zboe toqa ubio'

Mora se reii d" i";;;; M"wtlou bio oko"ii ko-cktt' I takode i da ie

Duno varao nrr kartama' X11" t'lto ni dana a da.ekoga ne prevari' Svima

ie bilo oiigledno da ne igra. po5reno' , - :,

Kra6e vreme p" ouJg dogadala porudnif r\{akarov ie igrao karte sa

nekim oficirina, -.a" rtJli-i je trio'itr4asvelov'.ipri tom prokockao ne

;;;;r"t sopsweni novac, vei i"t-u ko-1u ie

od NlaSvelova pozalmro Lrz

obedanie da 6e mu vratiti Lroz tri <lana' PoSto ie surna bila velika' N1aka-

rov niie mogao d" t" ,;k";i;" oi a"t'u' t Oi::; niie bio u staniu da odrT'i

datu red, odludio ie da se radi]e ubiie nego da ukalia svoiuotrcirskuiast'

obc ove ,*,'i "t"" JtigtJilt zblg dugova U iefn'91 sludaiu ie

duZnik poveriocu tUt"tg'gtft-'" t' aitg";t sludaiu duZnik ubio'7'a'

Sto? Naprosto zato sto bi Makarova svi iz niegove okoline Zestoko osudi-

vali da niie pt"tio a,tg;';^i"iy 1'lisi'erov{aok bi kada ie red o obu6a-

ru Ivanovu to bilo t' tJdt' - eok i ako bi sva niegova deca pomrla od gladi

-l"t t" f.ta"f., onti"tt" t^sti ne bavi plaianiem duga obuiarima'

Ovo se. pon,u'1urn, *pStt t''"uSi'de5ava stoga Sto Iiudi svo!u decu'

u onom pcrioclu katla st tt i''ii-^ ioi uvek formiribuduii dovek'J<liuka-

," ;il;;"6i* Lo"ut"tii^".t"' di-t. spredavalu da sama priroda u

niima razvrle or,,,.'*u"" ftoii se uoblidil"i:\t*t |tl*:godiSnie borbe

koiu su naSi preci vodili protiv istih takvih konvenctla'

Bogadevski ie desto insistirao na tome da ne prihvatam nikakve

konvenciie, kako od liudi koii me neposredno okruZuiu' tako ni od ma

Ti sijo5 sasvim mlad. Nisi ni podeo da Zivi5. Ovde bi rnoZda svako

nrogao da te nazove nevaspitanim: moLda ne znaS kako da se pravilnopokloni5, ili kako da kaZeb pravu stvar na pravi nadin, ali to niSta ne ma-

ri, samo ako kada odraste5 i kada bude5 podeo da ZiviS u scbi budciimao istinsku savest, to jest osnovu obiektivnog morala.

Subjektivni moral je relativan pojam, a ako si pun relativnih poi-mova ti 6ei kada odraste5 uvek i na svakome mestu postupati i drugeljude procenjivati u skladu sa konvencionalnim stavovima i predstava-

ma koje si stekao. MoraS da naudiS 5ta Iiudi koji te okuZuiu smatraju do-

brim ili lo5im, ali u Zivotu mora5 da postupa5 onako kako ti sopstvena

savest nalaZe. Slobodna savest ie uvek znati vise nego sve kniige i svi

uditelfi zajedno. Zasad, medutim, dok ti se sopswena savest jo5 uveknije uoblidila, Zivi u skladu sa zapoveSiu naSeg Uditelia, Isusa Flrista:"Ne dini drugima ono Sto ne Zeli5 da oni udine tebi."

otac Evlisi, koii ie sada vei star dovek, imao je tu sreiu da bude je-

dan od prvih ljudi na svetu koji su bili u stanju da Zive onako kako je na5

BoZanski Uditelj, Isus Hrist Zelco da svi Zivimo.Neka njegove molitve pomognu svima onima koji 7-ele da budu ka-

clri da Zive u skladu s Istinom.

koga drugog.b: it;?.". i i a ko

! i ma neko g kli ukaj u se fbrmira :"ll,t'l"T:;

,",, ;;J:,?;ffi;il;;'b-';i;ktivni morar' koii dorazi samo od

savesti", govorio ie Boga-c-eYskit

il#ilH i; i# *i.; " l'

ou a', *\" " I "ll ::^':? fl i9: :: *ff :-

,i.i,.;"fi;J;:.tt""s"-ffi il"-'t1r*lPiT:::::::jl'J;i;:;f *ffiil:"ilil;;ili;i;"Pio':"^l"il:'::u:'"*:::::*i-i:;::ffi;t;';";;;ff ';fom

biie ti uvek dobro' ma gde se nabao

78

7g

ffiW

aarkis Pogosiian, ili kako se danas zove' gospodin X' trenutno le vla-

5;il";".;il;;;;#;r'inp"1"1'oi"'pridemu,lidlokomlr,riuie na iednom. od tlt', ot'om ko]iplovi niegovim omilienim mestrma'

ir-.du Zunda i Solomonskih ostrva'

Po poreklu i"1"'-"t'i", rodio se u Turskoi' ali ie detiniswo proveo

tZakavkaziu' u gradu Karsu' r::^ J^r, i- hin in. snsv'- l" *,,i

; T, : "r :T,'.'";5 ff l:'l^f,: lifi lI i

[ :':J iil]#ilmlad, u vreme kada le

se za svebtenidki Poziv'Pre nego sto sam ga sreo o n]emu sam vei slu5ao od niegovih rodi-

,.1i", i.;ii tilu Karsu itanovali blizu nas i desto dolazili u posetu mom

.cu.znaosam oa t-;il;;; tog iednog sina i da ]e on naipre udio u

"Temasan Dproc", J[;;Ft;";i.skoiiogoslovi]i' a da le sada na bo-

eoslouili u F-hmiiadzinu'pogosija^."i ,odi;;iii su bili ?

t:'k"l'j g'ld" PX"'"-1 l^1I"*su se preselili ubrzo posio 'u

ovai grad zauz'eliRusi' C)tac mu le Po za-

nimaniu bio b oj adii,' f,rn"lf* "";f f i

a' koia se specii alizo v ala za v ez zla-

' i*,g';: l"*LT rllilu,: mlnTfi::J*l:f ri d a s e p r epozn aj u po ru k ama'

80

V

GOSPODIN X,ILI KAPETAN POGOSIJAN

GOSPODIN X, ILI KAPETN POGOSIJAN

tom na jelecima i pojasevimazadjultaj.2 Sarni su Ziveli veoma skromno,a sve Sto imaiu su tro5ili da bi sinu obezbedili dobro obrazovanjc.

Sarkis Pogosijan fe roditelje retko poseiivao, tako da nikad nisarn

imao prilike da ga vidim u Karsu. Prvi put smo se sreli kada sam ja po prrvi

put otiSao u Ehmijadzin. Pre nego 5to iu tamo oti6i svratio sam na la'atl<o

u Kars da vidim oca, a kad su Pogosijanovi roditelii duli da idcm z.a lll"rnri-jadzinzamolili su me da njihovom sinu ponesem mali paket sa rubljem.

U Ehmijadzin sam - kao i svuda - i5ao traZe6i odgovor na pitanja o

natprirodnim pojavama, buduii da se moje interesovanjc za njih nije nimalo smanjilo, vei samo oiadalo.

Ovde moram da kaZem, Sto sam u prethodnom poglavliu vei i spo-firenuo, da sam nakon Sto sam se za ove pojave izuzetno zainteresovaopodeo da prekopavam po knjigama i da se obraiam liudima od nauke, ne

lrih Ii za niih na5ao obja5njenje. Ali pobto ni u knjigama niti kod ljudi ko-jima sam se obraiao nisam rnogao da nadem odgovore koji bi me zado-voljili, podeo sam da ove odgovore traZim u religiji. PoSao sam da vidimr':rzne manastire i da posetim liude o dijoj sam poboZnosti slu5ao, ditaosrrrn Sveto Pismo i Zitiia svetaca, pa sam dak tri meseca bio i udenik duve-

' rog ocaJcvalimpija u manastiru Sanaine. ISao sam, sem toga i na hodo-

i :riia do ve6ine svetih mesta razliditih veroispovesti u Zakavkazju.lbkom ovog perioda sam ponovo imao prilike da budem svedok di-

r:rvog niza poiava koje su nesumnjivo bile swarne, ali koje ni na koji na-, irr nisam mogao da objasnim. To me je ostavilo u io5 veioj zabuni.

-f ednom sam, recirno, dok sam u dru5wu hododasnika iz Neksan-,lrolrolia iSao na versku svedanost u jednom mesru na planini Eadur,,r rctlu Jermenima poznatoj kao Armena-Prec, lidno prisustvovao sle-,l, r:crrl dogadaju:

Volovskim kolima su u istom pravcu vozili bolesnika, paralizova-,r,

'rl i<)veka izrnalag sela Paldevan, pa smo tokom puta zapodelirazgo-\ , 'r s:r rodacima koji su ovog bolesnika pratili.

l)rrralitidan, kome niie bilo ni trideset godina, bolovao je ve6 Sest go-' 1,,', r, dok je pre toga bio savrbeno zdrav i dak je sluZio vojsku. Razboleo,

':rl(on 5to je iz voiske doSao kuii, neposredno pred svoje vcndanje, i,1, '1i.;lc nije mogao da se sluZi levom stranom tela. Uprl<os raz.nim tera-

l

II

-L_

i'1,r1,,ti ie specijalna noinja Jermenki iz Erzeruma

8l

Susreti sa lzuzetnim LjudimacosloDlN x, rllKAtEuli PocOsuAN

Ba5 tog leta u Rusiju je iz Grdke dopurovao arhimandrit iz patriiar-Sije Antinohije sa dudotvornont ikonom - ne seiam se da li je u pirln jrrbila ikona presvete Bogorodice ili svetog Nikole iudotvo... - i ciljcrncia prikupi nov^czapomoi Grcirna koji su se zlopatili u krirskonr r:rru.On je sa ovom ikonom obilazio uglavnom ona mesta u Rusili u l<ojirrrrrsu Ziveli Grci, pa je tako doSao u Kars.

Ne znam da li je u pozaclini svega roga leZala lokalna politika ili ve-ra, ali ruske vlasti u Karsu su, kao i u drugim mesrima, uzele udelcla uorganizovanju impresivnog dodeka i ukazale su mu sve vrsre pod:rsti.

Kada ie arhimandrit dolazio u neki grad ikona ie noSena od crkvetlo crkve, a sve5tcnstvo je, uz veliko slavlie, dolazilo sa zastavama da jepozdravi.

Dan nakon arhimandrirovog dolaska u grad proneo se glas da iecclokupno sveitensrvo, na jednom mestu izvan grada, pred ikonomoclrZati posebnu lirurgiju za kiSu. Isroga dana su, zaista, iz svih crkavat;rdno u podne krenule procesijc sa zastavama i ikonama, da bi se okupr-It' na z-a to odredenom mestu.

U liturgiji su udestvovali sveitenici srare grdke crkve, nedavno ob-rrovljcne grdke saborne crkve, vojne saborne crkve, crkve kubanske re-,,irrrcnte i jermenske crkve.

Tog dana je vru6ina bila narodito Zestoka. Sve5tenici, sa arhirnan-,l'itorn na delu, su u prisustvu gotovo celokupnog stanovniltva odrzali',r ctu liturgiju, nakon dega je ditava povorka krenula narrag u grad.

I tu se desilo neiro za Sta su obiaSnjenja savremenih ljudi porpuno

'r, r r lrotrebljiva. Nebo se iznenada prekrilo oblacima, i pre no Kto su liu-,li rrrrgli da se domognu grada pao je takav pljusak da su svi bili mokri, 1,' rlole koZe.

l)a bi objasnio ovu, kao i druge slidne pojave, dovek nesumnjivo,,',,/c da se posluZi uobidajenom redju "koincidencija", koia je tako,'rrriljcna kod svih takozvanih misaonih ljudi; ne moZe se, medutim,1', 'rt'ii da je ova koincidencija bila maltene suvi5e upadljiva.

'licii dogadaj se zbio u Aleksandropolju, u vrcne kada se moja po-, , ,, lrt':r lrila na kratko vratila u ovaj grad i kada smo ponovo i.iveli u na5oj

' ', , , j l<uii. C)drnah do na5e, bila je stara ku6a nrojc tcrl<c.

-f cd:rn od sta-

,, ,\ | r toj kuii je iznajrnio nekakav Tatarin, koji jc rrrtli, l<rr. sluZbcnik

piiama kod mnogohrolnih lekara i uiq1t".'. niSta mu nile pomoglo' No-

iJt ;;;;-i""i..t^p u Mineralne Vodi na Kavkazu' a sada su ga ro-

craci nosili ovamo, u Armena-prec, u bezumnoj nadi da ie mu svetac

pomoii i okondati niegove patnie'

Na putu do ,pomenutog svetog mesta smo' 5to ie hododasni6ki

.bid"i, ;;;"li u seiu uitrti""ia" se iomolimo pred dudotvornom iko-

nom Hrista Sp^rit"tj", ko|" '" '-'^la'ila. u kuii iedne iermenskc p.orodi-

ce. PoSto ie i invalid Leleo dase pomoli uneli smo ga u kuiu' pri demu

sam i ]a lidno pomagao' , r)^Arrr nq iiioi natlin' '

Uskoro ru-o "tgli

do podnoZia planine Dadur' na diioi padini 1e

bila mala crkva sa euJoruJ'"i- gtobt'tl' Zaustavili smo se na kraiu

kolskog puta, gde rtoJJ"s'liti ob"idno ostavliaiu.svoja koll 1P-t-t9tt

r."rf ".i-i"fi" ,Joko dewrt milie mgra-p.eniati pe$ice' 5to mnogt' prema

tamoSniem obidaiu' ii"t Utti""gi' dot< drugi idu nr koleninra' ili na

neki drugi naroditi nadin' - r-^r: .r^,,-1"^ ^.,oi cr

Kada su p"r"title"t" digli iz kola dati ga odneli do vrha ovai se rz-

nenada usprotivio, i ptZ"itl a" pokuSa da '" '^-' onako kako bude mo-

gao, puzeci popne do vrha' Spuitili su ga.na zemliu i on ie podeo 9" p"-

;;fiiliJ r"",a'"uo1''it"ii' -lo

ie di"ni: uz takav napor da ga ie bilo

Z"f"r"t f"gfedati' I a"qt;t -tdtttl-' odbiiao svaku pomo6' Putem se

desto odmar"o i f.ot"r'io 1'", 'l^ko" tr-i-s1t3' stigao na vrh' dovukao se do

svedevog groba u tt;l;i crkve' poljubio na-dgrobni kamen i odmah

t- iffi:::: pokulavali da ga povrate' a.sveitenici i la smo pomagali'

Sioali smo ,,-,,-t uoat " t-'sta iivasili mu glavu' Kada ie konadno do5ao

t"[i f"a. se dogodilo' Ni]e viSe b.io paralizovan'

Covek ie ,,"1ptt Uio 'nit"ii" ali kacla ie ustanovio da ie u staniu da

pokre.e sve udove skodio je, i skoro podeo da igra; nakon toga ie, kao da

ie iznenada ptiU'^o' !"o i-tifit" ; gl""o plai-u6i podeo da se moli'

Svi koii su se u tti- ""f-ifi'ia delusa sveStenicima' istog su dasa

takode pali na k"l;;'i ;;;J cla se mole' Zatimie svestenik ustao' i

odrLaosluZbu "nuJ"ittt svecu'usred vernika koii su kledali'

Drugi dogadaj, koii me ni5ta man]e niie zbunio' {ogodio se u Kar-

su. Te ie godine u ct-ilf oblasti grada Ifalsa-vladal" T1l'tn^ ut9-1-t

1lt^'skoro svi usevi su propali i prelta ie glad' L]udi su bili uznemtrent'

8283

Susreti sa lzuzetnim LjudimaG0sP0Df

ry L III-KAPETAN Poc0sIJAN

iti kao sekretar u lokalnoj drZavnoi upravi. Ovai dovek ie Ziveo sa sta-

rom maikom i malom sestrom, a nedavno se bio i oZenio zgodnom de-

voikom, takode Tatarkom iz otiiLnleg sela Karadag.

U podetku je sve bilo dobro. Mlada Zena ie derdeset dana nakon ven-

danja, kako tatarski obidaj nalaZe, polla da poseti svoie roditelie. Thmo se,

medutim, prehladila, ili joj se dogodilo neSto drugo' te se po povratku kriiloSe oseiala, morala je da legne, i postepeno se jako razbolela'

Obezbedili su loi naiboliu negu, ledilo iu ie nekoliko doktora, medu

kojima i gradski doktor Resnik i biv5i voini doktor Keldevski, ali nioi ieuprkos tome bilo sve gore. Jedan moi poznanik, lekarski pomoinik,svakoga jutra je dolazio da ioi da iniekcije koie ie prepisao doktor Re-

snik. Ovai ie lekarski pomo6nik dijeg se imena ne seiam - seiam se sa-

mo da ie bio neverovatno visok - desto navraiao do nas.

Jednoga jutra ie do5ao dok smo maika i ja pili daj' Pozvali smo ga da

nam se pridruZi za stolom, a ia sam ga u razgovoru izmedu ostalog upi-

tao i kako ja na5a susetka."f ako je bolesna", odgovorio mi ie on' "IJ pitaniu ie sludai galopira-

iu6e tuberkuloze, i nema sumnie da 6e ioi uskoro do6i krai".

Dok je on joS bio tu u kuiu nam je uSIa iedna starica, svekrva bole-

sne Zene, i zamolila moiu maiku da u nasoi basti nabere malo ruZinih

pupoljaka. Pladudi nam ie ispriiala kako se bolesnici u snu javila Mari-jam-Ana - kako Tatari zovu Bogorodicu - i naloZila ioi da nabere i pro-

kuva u mleku ruZine pupolike i da to zatim piie; starica je sad, da bi

umirila bolesnicu, Zelela to i da udini. Kada ie ovo duo, lekarski po-

moinik nije mogao a da se ne nasmeie.

Maika joi je, naravno, dozvolila da pupolike nabere, pa ioj fe dak u

tome i sama pomogla. Kada sam ispratio bolnidara, i f a sam im se pri-

druZio.Ne treba ni da kaZem koliko ie bilo moie zaprepaSienie kada sam

narednog jutra, dok sam isao na piiacu, sreo bolesnicu kako sa svoiom

svekrvom izlaziizlermenske crkve sev-DZiam, u koioi se nalazila du-

doworna ikona Bogorodice. Nedeliu dana kasnije, video sam ie kako

pere prozore na svoiol kuii. Uzgred budi redeno, doktor Resnik f e nie-

no izledenie, koje je izgledalo dudesno, pripisao sludaju'

Ove- neosporne dinjenice.koje sam video sopstvenim odima, kao i

:i::9" druge o kojirna sam tokoin svoje potrage duo, a koje su svc uka_zlale na prisuswo necega natprirodnog, nisrinikako *Jgt" J, ,* 1.,,,_nrire sa onim ito mije zdr.av raz,umgouJrio, ili za Sta _oi"?"e .i,,,t" i;_roko poz-navanje prirodnih nauka, f,oj. ,u iskljudivalc i ,.-,, iJcj' .,pos roj anj u natprirodnih -poj

ava, drvaio j asnog dokaza.Ova protivurednosr t o1";" u mojoj ,u.rtiportolala nije mi davala

1i.ra, ye6 je.samo postajala sve.,"pomiilliuil", tuarrei a" ,., ti";""i.. iclokazi na obe srrane bili podjedanko ubedljivi. IsrraZivanje sam ipaknastavio' u nadi da iu jednom i negde konadno ipak naii p.J"i "Jf."*tra piunja koja su me sralno mudiia.ovaj cili nre je, p'red osralih mesra, odveo i u Ehmijadzin, cenrarjcdne od veiikih religija, gde sam ,. rr"i"o a" iu pronaii barem neka_liav mali znak koji bi

1,odio relenju ovih neizbeZnih piranja.

Ehmijadzin, ili kako.se jo5 zove V.agar5apat, zaJermene predsravlja'no 5ro je Meka za muslimane, aJ..usilim la hri.ianc. Tu se nalazi re-zide.cija jcrmenskog katolikosajnjihovog u.hou.og

".;;;;;;;1"",r';r' kao i centar jermJnske kurtur". u;"r.u"r*ke godine se odrZavaiu ve-tril<c verske svedanosri na koje dolazi ...,ogo hoJ;:;;;;1"-" ,i.""f .rrnenije, ve( i iz ditavog svcta. Nereutl aa.r" pre ocrrZavanja neke od' r'"'ih proslava svi okolni purevi vrve od hododasnika, od koiih neki ouru-lrr Peskc. drugiu kolima i koiijama. a treii

", k""i;;'in:,.nr**.Tr,r.. . J1t"- na pur krenuo pe5ice, a svoje,*^.i r"_ uU".j"

"?.,,.u*\ lolokan.Po dolasku u Ehmijadzin sam odmah, kako obidaj nalaLe,oti5ao da''' r)oklonim svim svetim mestima. zatimsa.m krenuo u grad da po-

]1.,:1."]:::rtaj, ali po5to su gostionice (hoteli t"a",rtru pffifiiUif"

I 'rrllcl I prepune, nisant imao srecte da ga nadem. Stog" s"- oaf.,tio a",' :rtlim kao i mnogi dl.rgll to_jest da s! .,"p.osro smesrim izvan grada,1" "l 'ckim kolima. Ari posto je jos uvek bi'ro r"no, odludio ,"n d-a na;-I'r( rs'unim zaduZenje koga sam se primio, to ;.rt d" p;"";;;;;g",1.rrrrr i da mu predam paket.

. . 5ranovao je nedaleko od glavne gostionice, u kuci svog cialekos ro_, | ,li.r, arhimandrita Srrrenijana. ZatJkaosam ga il il.,"",il;'il:;.,lrl , 1111yjvr.njak, crnomanjast, srednjega."rti, i ..si. jc ,r,,rl;i;;;;..( r' ! s' 'ru bile vcorna tuZne, ali su u ir=to ur.,-,r" i

'r,rrrirr.rt.rckakv.rrr

1l

d

i

85

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

bi pati.

p'l

-

G0IPOpTNMGPETAJ,I P0GOSUN

Tokom boravka u ovom gradu nisam, medutim, naSao ono Kto s:rrrrtraLit, i poSto sam u njemu provco dovoljno vremena da bih uvicleo cr:r

totamo ne mogu naii, napustio sam ga sa oseianjem dubokog unurr.ir_Snjeg razodarenja.

Pogosijan i ja smo se rastali kao veliki prijatelji. obeiali smo jcdandrugorne da 6emo se dopisivati, i da iemo razmenjivati svoja zapaLanj..ro pitanjima koja su nas oboiicu zanimala.

.... _P:'..godine kasniie, Pogosijan ie jednog lepog dana doputovao u'l'iflis i doSao da sranuje kod mene.

,..2^uri_igje bogosloviju nakon dega je kratko vreme proveo sa rodi-t cljirna u Karsu. Sada je trebalo job samo da se ozeni, pa da dobije paro-Iriju. Porodica mu jc dak bila nasla i devojku, ali je oniam bio jako neo-,lludan i'ije znao 5ta da radi. Dane je provodio ditaiuii svakojake knji-1lc koje sam imao kod kuie, a uvede smo polto bih doiao , pori" _ radio\:rlr kao lozad na Zcleznicdkoj stanici u Tifrisu - zajedno odlazili u,\ lrrsthaid, gdc bismo, hodajuii napuitenim staz.amapridali bez kraja il.ortca.

!

unutra5niom vatrom' Na desno oko ie bio po malo razrok' U to vreme

ie delovao dosta stidliivo i neZno'

Podeo ie da me zapitkuie o svoiim roditeljima' a po5to ieizraz.govo-

ra zakliudio da nisam uspe,rda .radem smeStai istrdao ie napol]e' i goto-

vo se odmah vratio sa predlogom da sa nlrm podelim,njegovu sobu'

Naravno da sam p"i"^o,it sam odnlah otiSao da iz kola donesem

sav svoi prtl]ag. tf< Sto s'm sebi pripremio posteliu' u demu mi ie iPo-

gosijan Ponlogao, pozvali su nas na vederu sa ocem Sureniianom' koii

me ie Ijubazno Pozdravio i raspitao sa o Pogosiianovoi porodici i o no-

uorii-u i prilikama u Aleksandropoliu uopSte'

Posle veeere sam sa Pogosiianom'krenuo da obidem grad i niegovc

svetinte. Moram,i" ";;;Jt"em da ietokorn praznika na ulicama lih.

rri;"ili"" UIo Zivo ditavu noc' i da su aiiiriice i kaf ane ostaiale otvorene'

To vede i sve naredne clane proveo sam sa f9q9:ii"no- Svudl !ej" prov"o. ier ic grad Po7'navao kao svoi dZep' Obi5li smo nresta na Kola

obiini hododasnici nemalu prisrupa' pa smo,tak bili i u Krnzaranu' gde

; 6;;" b la go Ehmii adzina' i gde veom a r5 tko lus111 llli^ -11 i;^,Krozrazgovor smo otkrili da ie i on zainteresovan za pltanla kola su

me uzbudival"; obollt" 'rno

o to-t mogli <la razmenimo puno podata-

ka, pa su naSi razgovori lagano postali prisniii i srdadni]i' i postepeno se

-.dr, .t^-" formirala dvrsta veza'"'"-e"gtri1"n i" p'i"oaio kraiu svoie.teolo5ke studiie i trebalo. je da za

dve godine Urra" 'u'"Jtt' t^ ''utstt"ika' ali niegovo unutra5nie'stanie

;" ","-.^;il;;;;s**^lo' onako p:.!l:"" kakav ie bio' bio ie isto-

vremeno i ni5ta manie kritidan prema svoioi okolini i oseiao ie'laku od-

bojnost prema tome da Zivi medu sve5tenicima diii mu ie nadin Zivota

izgledao upravo suProtan "l:goY.i- idealima'

Kada smo r. 'pti"itflill'is"pritao mi ie mnooo toga o skrivenoj stra-

ni Zivota tamoSnjeg webtenswa' a pomisao da bi ako postane sveStenik

morao da Zivi u toi okolini duboko ga ie uznemiravala i dinila ie da u se-

Nakon praznika sam u Ehmiiadzin" t'::::i:: +"llil*i'l;"i";i

;;#'i; ^".* " r'"6i arhimandll :fTl:::*: :H lffi:

ilike da o Pitaniiitlniima koia su me,zanimafa yis-e P:'" t,i'i9,Tlt11:: t:;

.f ednorn sam nlu za vreme ovakve Setnje po Musthaidu u Sali pred_l' rlir da dode da radi kod lnene na i.eleznici, i mnogo sam se iznenadio| .r,l jc sutradan podeo tla navaliuic da mu po-og,i.* da ramo dobijcrrrr'sto. Nisam pokuSavao da ga odvratim, vei,"- g" sa pisamcetom1,,sl:ro svorn dobrorn prijatelju, inZinieru Jaroslevu, koji ga je odmah1,', lrorudio Sefu stanice, a ovaj ga zaposlio kao pomoinika bravara.'lhko je porrajalo do oktobra. JoI uvek smo se bavili apstrakt.inr pi-.rrjirna, a Pogosiian nije ni pomi5ljao da se vrati kuii.

It.dJarosieva sam se jednon prilikom upoznao sa drugim inZinje-, , ,

' ' ' , Vasilevorn, koji je upravo doputovao na Kavkaz da bi-trasirao put

| ' 1

i r r r je trebalo da prode predvide.a Zeleznidka pruga izrnedu Tiflisa iL

'r.,:r. Nakon 5ro smo se nekoliko puta videli, ovaj dovek mi je pred-l' ' 'r', tll krenem sa njim kao .adzornik i prevodilac. ponudio mi je vrlo; " rrr r:rrnljiVU platu - gotovo detiri puta veiu od onc l<oiu sanl trenutno

t_i_;*ffi;i;, d; i sa drugim kaluderima kc,iima me ie on

predstavio.

86

I i rit. je rnoj posao vei bio podeo da mc zarna*, Irrrtrrrr.i cl' sc r'cjaor ",' ry r'; lrrvni rad i ometao ga, i poito mi je bilo jasno d:r ic rrri Prcostli;rti

87

Susreti sa Izuzetnim LjudimaGOSPODIN L ILI KAPETAN POGOSIJN

Ani je 962. postao prestonica jermenskih kraljeva Bagratida. 1046.

ga jezauzeovizantiiski car, i u to doba su ga vei zvali "grad hiliadu crl<n-

va". Kasnije su ga osvojili Tirrci SeldZuci, izmedu I l2 5. i I 2 3 9. pacho f c

pet puta pod vlast Gruzljaca, 1239. su ga zauzeli Mongoli, a l3 t J. jcpotpuno uniSten u zemljotresu.

Medu ruSevinama se, izr.nedu ostalog, nalaze i ostaci patrijariijc,koja je zavrsena 1010, ostaci joS dveju crkava iz jedanaestog veka, I<ao i

jedne crkve koja je dovrSena oko 1215.Na ovom mestu ne mogu da preiutim dinjenicu, zakoiu mislir-n da

bi nekim ditaocima mogla da bude interesantna, da su istorijski podacirr jermenskom gradu Ani prvi, a nadam se i poslednji koje sam luzeo iziz.vora koji se na zemlji zvanidno priznaju; drugim redima, to ie prvi putotkako sam se poduhvatio spisateliske aktivnosti da sam sam posegaozr enciklopedijom.

O gradu Ani postoji ioS i vrlo interesantna legendd, koia objaSnjavarlrog dega su ga, nakon Sto su ga ve6 dugo zvali gradom hiljadu crkava,

l,rozvali gradom hiljadu i jedne crkve.Evo te legende:

Jednom se Zena jednog pastira svome muZu poZalila na zapanjuju-, t' loie ponabanje u crkvama. Kazala je da nigde nema mesta za rihurrrolitvu, i da su crkve gde god je otiSla bile budne i prepune kao koSni-, , . Na to je pastir, uvaLavaju1iLenino opravdano nezadovoljswo, zapo-, , , r da gradi crkvu specijalno za nju.

lled "pastir" nekada nije imala isto znadenje kao i danas. Pastir ie' rrriie bio vlasnik stada koje je napasao, pa su pasriri nekada bili medu

', rilrogatijim ljudima u zemlji. Neki od njih su imali dak i veii broj sta-,l r ovilc? i krda goveda.

l(ada je crkvu konadno zavr5iol pastir iu jenazvao "Crkva pastiro-\ r l)l )l)oZne Zene", i od tog vremena je grad Ani nosio ime "Grad hilja-, lrr r jctlne crkve". Drugi istorijski podaci ukazuju da je u gradu, dak i| ,t , ncgo Sto je pastir sagradio svoiu, bilo mnogo viSe od hiljadu crkava,rlr , r rr) sdrD da je prilikom nedavnih iskopavania pronaden nekakav ka-,,',

'r l<oji potvrduie legendu o pastiru i njegovoj poboZnoi Zeni.I I vreme kada smo Ziveli medu ru5evinama i provodili dane u dita-

',1,r r ;rroudavanju povremeno smo se, poSto u Aniju posrojc mnogo-I'r,'lrri podzemni hodnici, radi odmora bavili i iskoplvlrrjirrr:r.

ouno slobodnog vremena' prihvatio sam ponudu' Pogosiianu sam

uredlozi da i onkren. ;;;";;" ovom ili ononl svoiswu' ali ie on to

fdbio, ler ie nlegov b#;ili"io,nopot"o da ga zanima i ier je Zeleo da

""'3l,li,""illJ'i.11t'-liii;esecaputova-ol:.u'-dolinamaizme<Iuri-

tlise i Karaklisa i uspeo sam Prtno tla zrrrdrnl' Pt:':: t"nl l:l::^tlt''zvanidne plate imao io3 nekoliko izvora prihoda prilidno sumnjivog ka-

raktera.Po5to sam unapred znaokrozko]a sela i varoSice pruga treba da

prode, slao sam "t*"i";li"dima ovih mesta nekoga s predlogom da

im,,udesim,, da kroz li,*;H; f-d" ptng^. oni su ovu po.nud'u

ve6ini sluiaieva prihvatali' a ia saln za s'ooj tr:ud privatno dobi]ao na-

doknadu, koia ie ponekad bila prilidno velika'

Do povratka tt f'ni' '^-' -1ttl"o sa onim Sto sam ve6 bio zaradio

do tada, skupio ptifij"" t"*" "nut".' '1:.1^ nisam ponovo trazlo po-

sao, vei sam se tt potp""o"i posvetio proudavaniu polava kole su me

zanimale. L-^.,^r ^ imcn ie vremena i da

Pogosiian ie u meduvremenu Postao bravaq a imao ie vremenz

p,J;';;;;;:*5i'3l;?il.#1";i_lTi:i'?,':"1,li'l':fi ili:za staru iermenst<u

I

oJ ittitt knitLart od koiih i ia' ,, ^ ..^tcosli do konadnog zakl]udkaPogosiian i ;a smo do tog vreme"" Y:t 1:::':-:i, 'i,t^ i ," t;

da ie ziista po"oi"to""iJs# sto t" liu<li'ranile znali' ali da ]e to zl^nle

poipt,to "uot^utitl"o'^itgtt'iii;J:"^lY nadu da iemo nekakav pu:

iokazkaovot"'""i""^if tt'"u'"*"1f -""|Tt'":ffi #iT:"fi:lilii,"r^.ti' ili kod lf udi uop5te' pa smo stof

na stare,pi"' eostol'iJi"^ii"'"e" da kripimo ditavu kolekciiu starih

iermenskih kniiga' Pogosiian i ia smo se za n]ih iako zainteresovali' pa

sm, odluiili ''l^ "dt;?;'lttk'^nd'opoli i da t'mo potrazimo neko

mirno mesto, "" fto-t et-o mo6i <la sqsasvim udubimo u nlihovo pro-

" *vi;f;

smo d o sl i u Al eksandr:qoli' " p-'-tli1' :::'v^:IloT'

*o-

smo se opredelili ;; ;;;;k"dasn1u. jermensku prestonicu' etle su se

u s amri ene *.u :' i' ;;i;;il' ;; ;:l*ffi il* Jilfi;:ii Jl"ti'J;,r.ra.opoli"' Medu rubevinama smo lzgr

li, <lok,*o t''"t'u"'-'ul"iii"ti i' "t"attih

sela i od pastira'

8E

:4: ,

89

Susreti sa Izuzetnim LjudimaCOSPODIN )q IN KAPETAN POGOSIJN

naselili u dolini Izrumin, na tri dana puta od Nivsija..." Pismo se zatrnr

nastlvljrlo o drugim stvarime.Ono Sto je na nas ostavilo najveii utisak bila je red Sarmong, nrr ko-

ju snro vi5e puta nai5li u knjizi po imenu Merhaaat.'fo je bilo inre i'rr vc-

ne ezoterijske Skole koja je, prema predanju, osnovana u Vavilonu, j,rioko 2500. p.n.e, i zakojr se zna da je negde do Sestog ili sedr-nog vcl<a

n.e. postojala negde u l\4esopotamiji. Nigde se, medutim, niie moglanaii ni najmanja infbrmacija o njenom daliem postojanju.

Govorilo se da ova Skola poseduje veliko znanie, koje sadrZi kliudza mnogc svcte misterije.

Pogosijan i ja smo o ovoj Skoli puno puta razgovarali, saniali smo otome da pronadenro neSto autentidno o njoj, i sada smo izncnada na5lil<ako se spominje u ovom pergamenrul Bili smo veoma uzbudeni.

U pismu, medutim, nismo mogli da otkrijemo ni5ta vi5e osim spo-rrrena nienog imena. I dalje nismo znali niSta o tome kada i kako je ovaikola nastala, gde je postojala, i da li moZda io5 uvek postoji.

Nakon par dana vrednog istraZivanja mogli smo da ustanovimo je-,lino ovo:

Mzantinci su negde u Sestom ili sedmom veku iz N4esopotamije uI'r:rsiju proterali potomke Asiraca, Azcre, i verovatno da je pismo napi-

"iillo u ovo vreme.Kada smo mogli da potvrdimo da se danaSnji grad Mosul, nekada-

',rrirr prestonica zemlje Nivi, svojevremeno zvao Nivsi, 5to je ime gradali,rii se sporninje u pergamentu, i da se stanovnistvo u okolini ovoga,,r :rtla u dana5nje vreme sastoji prvenstveno od Azera, zakljudili smo da., pismo.po svoi prilici odnosi ba5 na te Azere.

Ako je takva Skola zaista postojala, i ako se u tom periodu negde

1,r, sclila, to je mogla biti samo azerska Skola, a ako bi i danas postojalar, ' lri, ako se imaju u vidu ona tri dana puta od Mosula navedena u pi-

",rr, rnoralo opet da trude negde medu Azerima, to jest morala bi da| ,rrr lt' smeStena negde izrnedu Urmije i Kurdistana, i ne bi trebalo dal,rrr lt'srrvi5€ tc5ko da se utvrdi gde se nal4zi.Zbogtoga smo odludili dar rrrr. r)derrro, i da po svaku cenu poku5amo da uwrdimo gdc se ta Skola,',1,r,, i ida u nju stupimo.

Jednom prilikom smo, kopaiu6i u it1":T "d ovih podzemnih hod-

nika, naiSli na mesto "^ ft"-t';Jtastav tla bio drugadiii' pa smo daljim

kopaniem otkrili novi pti^'' fi"ii le bio uzak i na kiaiu zatrpan popada-

Iim kamenjem. Raskrdili ,-n or.o k"-enie, na 5ta se pred nama ukazara

rnala prostoriia diii '" " tu"a<lti ru5ili od starosti' Sve ie ukazivalo na

to da se radi o manast*rttiJiii' U njoj niie bilo nidega osim komada

razbiiene grndariie t ;;;1"; il""t^' io]" .i1 ttigttg"g.predstavlialo

;;;;;i;;fi.5taia, ali 1"'"tn"t nekoi vrstiniSe u uglu leZala go.rila per-

t"-ii.Tl"o niih su se mrvili u praiinu' doksu drugi bili rnanie ilivise

oduvani. S naivedom p"/"it- Jrno ih preneli u kolibu' gde smo poku-

Sali da ih rast,trn"ei-J' iii'i * pit""l t"k"kui- l"zikom koii ie izgledao

;;;;;;;;ki, ali koiini'-o pl"'"u^li:J1'1- iere*renski znao veoma

dobro, o Pogosiianu a^ i "t govorim' ali ipak nismo'mo8li dl lmo niSta od ono$a 5to ie ru

"pisato' ier-se.radilo o vrlo starom lennen-

skom ieziku, puno razliditom od clanasnleg'

Ovo otkri6e n^' 1" '-^ittt"ttsovalo u toi meri da smo ostavili sve dru-

go i vratili se u Aletsan"Jropotl'gat t-o.dane i no6i provodili u pokuSa-

iima da deiifruiemo ["' "irt"iifit redi' Konadno se' nakon mnogobroi-

nih teSkoia i t o,""rtlti1" 'u 'tttttttl^cima'.ispostalilo d1-1:l].ftg*

-.*i ,rup.osto pisma ko]a ie f edan monah pisao drugom - lzvesnom

ocu Aremu.Narodito nas ie zainteresovalo iedno od njih' u kome spomtnle ln-

for-".ii" koie ie dobio o izvesnim misterijama

Tai pergament 1e, medutim' bio iedan od onih koie le vreme nalvtse

oStetilo, tako dasmo;";; redimogti samo ila nagadamo' Pismo smo'

m.dr'rti-, ipak uspeli da rekonstruiSemo'

Niegov t ,"1 ""' it '^nimao vi5e nego podetak' Pismo !e podinialo

dugim pozdravom, da bi se zatim nastavilo pripovedaniem o uobidale-

nirir sitnim zbivaniima u Zivotu nekakvog manastira u kome ic' kako se

il'3;*f*,';'i:'"'L""rr;H:il]l;iilJ;ff':sa,ukomesenu"*",

uvazeni otac Telvant ie konadno uspeo da doznaistinu o brat-

stvu S armong. N i ihov err n s1 ie zaista po'toi'o t ollll I *111 l::""'"'

ila bi se pr. p.at"t"gJit'""ou"o posle seobe naroda' i oni preselili i

90

t

-{*-

t 1 t!, j\ it bio vrsta organizacije

9l

Azeri, zakoiesam vei rekao da su potomci Asiraca' danas su rasutt

svuda po svetu. Ima ih;;;;Z'u-ui111r: useverozapadnoi Persiii i u

istodnoi Turskoi, " -*i" se grupe mogu.na6i svuda po Maloi Azi]i'

il;;i"i. t. aJ ilt "rt"p"o it"? orto tri n]iliona' Po veroispovesti su ve-

6inom nestoriianci, t" iil;;;naj.u Flrista za boZanstvo' U maniem

bro]u ima i iakobita., "i"n"it^' katoiika' gregori]anaca' i drugih' Medu

niima se mogu nacr ';'"u';;o"''o iJu"iove sluge' mada ne u veli-

kom bro]u' poslednje vreme pokazali

Misionari razliditih veroispovestl su u l

veliki Zar u preobraeaniu Azera.u svoju t'eru' a Azerima mora da se oda

priz.nanie da su se sa "iSt"

*"n;"- revnobiu "preobraiali"' meniaiu6i

spolia gleclano svolu veru i izvla6 e(i iz ovep'o"t"tlt toliku materiialnu

korist da ie to ve6 tsl;;;t;lt;;.' U.nrk3lsvim tim razlikamr u veri'

gotovo cela ova naciia priznaie autoritet istodno-indijske patri]ar5ife'

Lzerive6inom ;5 il;'tt- r.t i-", koi]1a 1nr.1

v I i ai u

:" :.tt:."i' t'

nekoliko sela, ili iru.rrr" oblast, sadiniavaiu klan' koiim uPravlla t{nez'

odnosno kako ga,.i;;;;;iir.. s"i.*"uci su Potdinieni patriiarhu.

diia ie vlast nasledna i prenosi se sa strica na neiaka' a tvrdi se da porc-

klo vode od Simona, lsusovog brata'

Ovde se mora reii da su i'zeri mnogo stradali u posledn]em ratua

kao pioni u rukama lil;" t E;gleske'-bt"o i.e za poslcdicu imalo da ih je

gotovo polovina """;;;;;;3'utt"'Pt"iianaca i Kurda' a oni koli su

preZiveli -ogo '"to d" zahvaleiedino ameridkom konzulu' doktoru Y'

i niegovoi supruzf ittU"to bi da Azeri' pri tom mislim pre svega na

one u Ameriti - ot"" in i"* dosta - ako je doktor Y' lo5 u Zivotu' orga-

nuzuiu i drZe pred #;;il;*tt-a stalnu podasnu straZu' -!t!t ^u"

ie preminuo trebalJ i" *t podignu spomlnik u niegovom rodnom

mestu.Ba5 one godine kada smo i mi krenuli na svoiu ekspediciiu iavio se

iak nacionalni Ptk;;;;tJt'-t"i-"' i na svim usnama su bila imena

iunaka ko]i s" " b";ii;; 'iJu"a"' a narodito mladog Andronika' koli ie

lasniie Postao nacionalni heroi'

Meilu,,'*r'i-lp'J1'r'#1.'-'"i:f;1?J#,'.tfffiili.;:;nima, svuda su se formirale razne strant

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

4 I svetski rat

92

GOSPODIN X, ILI KAPETAN POCOSIJAN

oswari ujedinjenje su dinjeni dak i usred ogordenih sukoba medu pojc-dinim strujarna. Kraie redeno, upravo je bila u toku snaZna politidk:reksplozija, jedna od onih koje se u Jermeniji s vremena na vremc ci-klidno ponavljaju ikoje za sobom vuku uobidajeni lanac poslcclicrr.

Bilo je rano iutro u Aleksandrogolju i upravo sam, kao iobiino, bi<rI<renuo da se okupam na reci Arpa cai. Na pola puta, na mestu P. r''re-nu Karakuli, pretekao me je sav zadihan Pogosijan, i ispridao mi da jeclan ranije u razgovoru sa sve5tenikomZ-orndoznao da lermenski ko-rnitct Zeli da medu dlanovima stranke odabere izvestan broj dobrovo-ljaca, koje ie poslati u speciialnu misiju u Mosul.

"Kada sarn stigao ku6i," nastavio ie Pogosijan, "iznenada mi je palora pamet da bismo ovu priliku mogli da iskoristimo za svojeciljeve, toicst za pokubaj da udemo u trag bratstvu Sarmong; zaro sam ustao u zo-lu ipoSao kod tebe da o ovome popridamo, ali po5to te nisam na5ao po-trdao sam da te stignem."

Tir sam ga prekinuo i rekao da mi, kao prvo, nismo dlanovi te srran-lic, a kao drugo ...

Nije rni dao da zavriim, ve6 mi ie rekao da je o svemu vei dobro;rromislio, i da zna kako to moZe da se udesi, te mu sad treba samo darne da li bih ja na rakav plan pristao.

Odgovorio sam mu da bih u dolinu koja se nekada zvalalzurmin'olco da odem po svaku cenu, pa bilo to i na davolovim ledima, ili pak, rrl<u pod ruku sa popom Vlakovom. (Pogosiian jeznao da je ovai Ma-l,rrv dovek koga sarn najteLe rnogao da smislim i diia pojava je mogla da

',rt'iznervira vei na kilometar.)'Ako kaZe5 da mo7.e5 to da sredi5," nastavio sam, ,,uradi

Sta god ho-, , i i sta god okolnosti zahtevafu, a jana sve unapred pristajem, samo,l'. ie nas to na kraju dovesti na ono mesto koje sam sebi odredio za,,1j."

Ne znam Sta je Pogosijan radio, niti 5ta je i sa kim razgovarao, ali,,1, q.vi napori su za rezultat imali to da smo nakon par dana krenuli iz\ lt ltslndropolja prcma Kagismanu, snabdeveni prili6nom sulnom ru-,l , )1i, turskog i persijanskog novca i broinim pismirna sa preporukom, l;utle u razliditim mestima duZ na5e predvidcnc nrarlnrrc.

Itroz dve nedelje smo stigli na obale reke Aral<s, l<oj:r prcdstavljaI ', r , rr lnu granicu izmedu Rusije i T[rske, i presli rcl<rr rrz. Porrroi nckih

93

ra-.

Susreti sa lzuzetnim LjudimaGOSPODIN )L ILI KAPETAN POGOSIJN

To su bili kurdski ovdarski psi, vrlo opasni, i istog dasa bi nas rastr-gli da ia nisam instinktivne seo i povukao Pogosijana dole, nateravSi ga

da se spusti pored mene na put. Samo zbog toga Sto smo seli psi su pre-stali da laju i da skadu na nas. OkruZili su nas i takode posedali.

Pro5lo je neSto vremena pre nego Sto smo doSli sebi, a kad smo nai-zad bili u stanju da sagledamo situaciju, prsnuli smo u smeh. Sve doksmo ostajali da sedimo i psi su takode sedeli, mirno i u tiSini, a kad bi-smo im bacili hleb iz svojih ranaca pojeli bi ga, neki dak ma5u6i repo-vima u z.nakzahvalnosri. Ali kad smo, ohrabreni njihovim prijateli-skim pona5aniem, poku5ali da ustanemo, odmah bi skodili i bilispremni da se iskeZenih zuba bace na nas; stoga smo bili prinudeni daopet sednemo. Kada smo jo5 iednom pokuSali da ustanemo psi su po-kazali tako Zestoko neprijateljstvo da se nismo usudili da rizikujenio ipo tre6i put.

Thko smo ostali da sedimo oko tri sata. Ne znarn koliko bi ovo io5l)otrajalo da nije sludajno naiSla nekakva kurdska devofdica sa magar-,:cm, koja je skupliala kurjak u poljima.

Bila je prilidno daleko, ali mi smo razliditim znacima uspeli da pri-vrrdemo nienu paZnju, a kada nam je pri5la i videla u demu je problem,rr iSla je da dovede pastire diji su bili ovi psi, a kof i su se nalazili nedale-lro odatle, izabrda. Pastiri su doili i pozvali pse, ali mi smo se odvaZili,l;r ustanemo tek kada su se donekle udaljili; lupeZi su nas, sem toga, sve\'r('rne dok su odlazili drZali na oku.

Ispostavilo se da smo bili krajnfe naivni kada smo mislili da smo

1 ,r , iev5i reku Araks najveie nevolje i te5koie ostavili za sobom. One su,rl)r'ilvo, od tog trenutka tek podinjale.

Najve6a te5ko6a se sastoiala u tome sto nakon Sto smo preSli pogra-rrrr 1111 peft11 i krenuli preko planine Egri Dag nismo viSe mogli da pro-, l, r r ro kao Azeri, ier smo se na5li u kraju nastanienom pravim Azerima.I i'l, tlolazilo u obzir da putujemo kaoJermeni, jer su ih u to vreme u,,' , '; olrlasti proganiali pripadnici svih drugih naroda. Opasno je bilo i, | , ',, iz.dajemo za Persiiance ili T[rke. Bilo bi najboljc cl:r smo mogli da

1" , ',l.rno kaoJevreji ili Rusi, ali ni moj ni Pogosiianov iz.glccl nam to ni-, , , ,'r rogu6avali.

Kurda koii su poslani da nas sadekaju' Izgledalo nam ie da smo savlada-

ilil;ilir"r.u, i a" e" c,a sada pa n^laliesve iii glatko i uspesno'

Putovali r-o "g'"u';t;- p"srtt'i noiili uglavnori sa pastiriT'l5"d

Iiudi koie su nam o"#;ililltri-^ tt"'.toi" '-o vei prolli' ili kod

;;th;;i"i; r-n i' Aleksandr.p.tia poneli pisma'

Moram da priznam da iako smo preuzeli izvesne obaveze' i premda

smo poku5avali cla ih onoliko koliko ie to moguie ispunimo' nikada ni-

smo gubili iz vida 'uoi''*"li cilj zbog kog snro krenuli na ovo Putova-

nie i koii nismo ""- ;;;;i;; J:F; ^ki

bi'mo obisli sva mesta koia

su nare obaveze p'"tl;;X;U-takvim sludaievima nisno oklevali da

ove obaveze r""t-"'i-n*i to ""-' istini za voliu' ni]e izazivalo bai ne-

ku veliku griZu savesti ,^.1. L,.cnenro nrckoplKada smo preSli rusku granicu odludili smo<la krenemo prekoplant-

ne Egri Dag' mada it;^l P"";;;i"it"ti n"auii da nam le on davao nei-

bolie sanse d" i't"g'J;? #;;;;iFl,{urda i turske voine iedinice ko-

je su gonile I erm€ne' P;;;-#t p'e3li' skrenuli smo na i"g " PYt': V"-

na. ostavivSi ," tl""t *t^ne oblast izvora velikih reka Tigra i Eufrata'

Tokom putovania smo doZiveli na hiliade avantura kole sad neiu

opisivati, ali medu kfi;;;iiedna koiu moram da ispridam' Mada ie

otad problo mnogo gilil ffeogadaja jo5 uvek ne mogu da se setim a

da se ne nasmeJem' f i tt-""-i 'lt i"ou"-tno vraia i ose6ai koii sam

tada imao - ose.al tffi;t't'""* 'i'^r-'u p"-tban sa predoseianlem ka-

*'.Kt;*?iffi'.**fJ:l- desto imao pritike da se nademr kri-

tidno] situacil: V::"'nego iedanput sam' '"tirno' bio opkollen detom

opasnih ntp","'"',it -5*i"'-'aa Sredem stazu turkestanskog tigra'

a nekoliko puta sam se i bukvalno nabag na- niSanu vatrenog oru)'zia' Ni-

kad, meduti-, t'i'"-iJ^]""^1t*e^; koii sam iskusio u toi prilici' ma

kako to sad, nakon 5to ie sve p::tl"' izgledalo sme5no'

Pogosiian i i" ';;;i;o i5li' On 1e pevuSio nekakav mars i i mahao

Stapom kad ,. t",tdffi ii' ii"nt"mlje iznikao' Poiavi gast1a niim

ie iosao los i"dut,l^"i"i 1"a*''i i11 itd'"' sve u svemu oko petnaest

iurdskih ovdarskiffii' ft"ii su laiali na'nas' Pogosiian ih ie neoprezno

gadao kameno-' ttj (ta su se psi odmah bacili na nas'

94

L95

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

U ovo vreme ie onai ko ie hteo da prikriie svoju pravu "^t1:1r,ilT:j-",;";;;; i' i ̂ ,", i * i{ o t t:

" :"y ::lilT. 9,T::::: fi fl *:'n:ilfi ffi;""-r':;*i""ii"t"9':"f ::l1Ti'::?:lnT3:;.?'ilH#iiffi ;;;';;;;;a'"1"o'r"n"h","i::95:',.""'*"::'i::':-t:ffi J;;'i'I* :;;;;' ;; primer' mo gl a du ti p

:i,3 k1:

-' :,i1: il ::-vcruuuJLu,r' "-' --- I ufali da na6ine kopije ne-

davno Zive otirali dvoiicu Englcza koii stt pok

GOSPODIN K ILI KAPTTAN POGOSIJAN

vijam ranu. Po5to je rana bila velika, zbog dega je Pogosijan izgubio pu-no krvi i moglo je da dode do svakakvih komplikacija, za neko vremc ni-smo mogli ni da pomislimo da nastavimo planiramo putovanie. Moralismo odmah da odludimo Sta da se radi.

PoSto smo o svemu porazgovarali, odludili smo da tu noi provedc-mo na licu mesta, pa da ujutro nademo nadina da se nekalio prebacinrodo grada N, koji se nalazi oko trideset kilometara odatle iu kome ie trc-balo da predamo pismo izvesnom jermenskom sve5teniku.

-lu obavezu

nismo ispunili, buduii da se ovaj grad riije nalazio na putu koii smo sebi

prvobitno zacrtali.Sutradan sam uz pomoi iednog starog Kurda, koji je tuda sludaj-

noprolazio i koji sc pokazao kao prilidno prijateliski raspoloZen, uobliZnjem seoceru iznajmio volovsku zaprego namenjenu prevozustaiskog dubriva. Natovario sam Pogosijana na kola, i tako smo se upu-tili u N.

Za ovaj kratak put nam je trebalo gotovo detrdeset i osam sati, priicmu smo se svaka detiri sata zaustavljali da nahranimo volove. Ko-natno smo stigli u N, gde smo oti5li pravo kod ve6 spomenutog svelte-rrika, za kog smo imali pismo sa preporukom, kao i pismo koje je trebalo,la mu urudimo. Primio nas je krajnie ljubazno, a kad ie duo 5ta se Pogo-siianu dogodilo odmah mu je ponudio sobu u svojoj ku6i, koju smo na-r':rvno sa velikom zahvalnoSiu prihvatili.

Pogosijanu ie joS na putu skodila temperatura, koja mu ie nakon tri,l:rna, dodu5e, spala, ali se zato rana zagnojila i morala je da bude ledena,, nrjve6om paZnjorn. Zbogtoga smo gostoprimswo ovog sve5tenikal,ili prinudeni da koristimo gotovo ditavih mesec dana.

Po5to smo sa njim tako dugo Ziveli pod istim krovom, i po5to smo, ( sto o svemu i svademu razgovarali, postepeno smo se veoma zbllLlli.I rl<o se dcsilo da mi jednom prilikom u razgovoru uzgred isprida i o iz-

\ i sr)onl predmenr koji je imao i pridu koia je za njega bila vezana.

Itadilo se o jednom drevnom pergamentu, na kom ie bila nacrtanarr, li;1fty. mapa. Ovaj predmet se dugo nalazro u njcgovoj porodici, a on, r jt' nasledio od svoga pradede.

"Pretpro5le godine", rekao mi je sve5tenik, "cloi:ur rti jc jcdan pot-

l,llrl() nepoznat dovek i zatraLio da mu pokazertr ovu ltlrll)u. Ncrnam1',,1rrr;r otkud ie doznao da ie imam.

kakvih zaPisa.

Nakon dugog razmiSliania' odludili.smo.da se preru5imo u' kavka-

ske Tatare. Nekako t-;;i;ig;vara)u6i nadin doterali svoju ode6u' da

bismo zatim nastavili PutovanicThino du, -.r"."'posto smo preSli reku Araks naizadsmo stigli u

g*a Z ""f.tn koga ie.trebalo tla preko izvesnog prelaz-a krenemo pre-

ma Siriji. Na tom prel-azule,pre t'o3to stignemo do duvenog vodopa-

io X, ,i.uuto d" ,k'"t"-o'p'"utt' Kurdistana' a rnesto na kome se na-

Iazi glavni cilj na5eg putovanja odekivali smo da nademo negde duZ ovog

Put^s obrirnm da smo se dotle vei u dovolinoi m9r] prilagodili uslovi-

rna okoline .ra .,as.roJ"liem puteSestviiu ]e sve iSlo prilidno glatko -

,t. l"f.l.a"r, ,,"or"kiv"'ii aogua"i niie udinio da izmenimo sve svoie

planove i namere'

Jednoga dana smo sedeli kral puta i ieli hleb itareks koii smo poneli

sa sobom' Iznenada, ltgttii- 1t tftoeio i vrisnuo' a ia sam-video kako

sa mesta na kom;t "at8 nltto beZi velikiZuti pauk' Odmah sam shva-

tio .ta se desilo te '""t 'tofio'

ubio pauka ipotidao Pogosiianu"Pauk ga

ie bio ugriza o " ^ogo'-2""o t"- a" ]t uiedtog insekta - koli ie bio neka

vrsta tarantule - desto smrtonosan' pa sam mu odmah pocepao odelo'

kako bih isisao otrov izrane'Ali poSto sam video da ie ugrizen z^me-

snati deo noge' i posto '^- 'nn'A^isisavanie rane moZ-e da bude opa-

sno ako u ustima p";;";i;"k;r i naimanja iattica' odludio sam da 'di-nim ono Sto le za ""' otolit" mat'it rizidno' pa sam :uzeo noL i svome

drugu odsekao ut*;;:t;;;;i"tg lista I u Zurbi sam' medutim'

odrlk^o i viSe nego Sto ie trebalo'"*" por,o sam na"tai naiin otklonio svaku opasnost od t-atalnog otrova'

malo sam se opustio ioJmah podeo da Sto sam bolie mogao distim i pre-

, f".rt f " i"t"-**fitt" 'iUt'

t":" i" u tim krajevima vrlo omiljena' a lovi se samo u jezeru

Van.

9697

Susreti sa lzuzetnim Ljudima GOSPODIN X, ILI KAPETAN POGOSIJAN

Meni je sve to izgledalo surnniivo' a poSto nisam znao ni ko ie' nai-

pre sam odbio da mu ie pokaZ.-l P1 sam dak i poricao da je..uopSte

irr"*t ali poSto ie on i dalie nastavio da me.moli pomislio sam "Sto da

mu je ne pokaZem?", te sam mu doneo da le vidi'

f.f. Sio ie pogledao pergament' uprtao me ie hodu-li da ga prodam i

odmah porrtdioi, .t|.g" ait stotine turskih t-unti' Mada ie surna bila

uelika plnud., ,r- odb"io, buduii da u novcu nisam oskudevao i da ni-

sam Zeleo da se rastanem od stvari koiu sarn oduvek imao i koja mi f e bi-

la draga uspomena.St?^rl^i ie, kako se ispostavilo, bio odseo.kod na5eg bega' Suradan

je kod mene'dolao begov sluga, koii mi ie u ime gosta ponudio da per-

gament prodam za pet stotina firnti'Moram da kaZem da mi ie od trenutka kada ie stranac oti5aoiz.nroie

kuie mnogo toga izgledalo sumniivo: kao prvo' tai je dovek odigledno

pre5ao d,t[ p.tti^-o zbog ovog Pergamenta' Kao drugo' nisam- mogao

'a^ rnu^ti.i na koii nadin i.t tiioda ga imam; a kao treie' dudilo me ie

ogromno interesovanie sa kofim ga je gledao'-o Su. mi ie to izgleialo kaodokaz da swar mora da ie veoma vredna'

Zbo,gtog r^- ," f,ada mi ie ponud-eno da ovai predmet prodam z'a pet

stotiia firnti, ma da me i. t"tto velika suma dovela u iskuSenie' upla5io

a" U ," -ogio dogoditi d" g" d"t 'uvi5e ieftino' pa sam zato odludio da

budem oprir"^ ipottouo sam odbio ponudu'

Uvede ie stranac ponovo dobao <ia me poseti' ovoga puta zaiedno sa

samim b.go-. Ka<ta mi ie za pergament ponovo ponudio pet stotina

inn.i gt"ttio sam odbio, rekavSi da uopSte ne Zelim da ga prodam' Ali

oo5to ie do5ao zaiedno sa na5im begom' pozvao sam ih da oboiica udu i

'n"a" rntii gosti. Usli su u kuiu, pa smo zaiedno popili kafu i porazgo-

varali o raznim swarima'U razgovoru se ispostavilo da je mof

.gost nekakav ruski knez' Iz-

*.du ortilog mi ie ispri6ao i to da se zanima za starine i da ie' kao po-

znavalac, , Zr^ip.rg"*tt" bio spreman da p.lati daleko viSe nego Sto

on zaista vredi, b;du;i da bi se on iako dobro uklopio u niegovu zbirku'

2i"grg^i"i hteo da ga kupi, ali iesmatrao da bi bilo nerazumno plati-

ti viie i iekao ie daLaIi Sto sam odbio da ga prodam'

Zapergament se zainteresovao i beg, koji ie paZliivo pratio nal raz-

gouor, i rtZtioie Zeliu cla ga vidi' Kada sam im ga doneo i kada su ga

98

obojica razgledali, beg ie bio odigledno zapanjen 5to takva stvar t.rik.vreol.

Tokom r,'zgovora, knez me je iznenada upitao koliko rrazirr rl:r rrrrrdozvolim da rnoi pergamenr prekopira. oklevao sam ne znaitrii ltrr tirrrnu odgovorim, buduii da sam se, iskreno govoreii, boiao da sa'r iz.gtr_bio dobru musteriju. ltda mi je on ponudio clve stotine funti cla rrrrr cl.-pustim da napravi kopiju, a mene je ovoga puta bilo srarnora cla se ccn-kam, jcr mi je.vu surnu, po mom miSljenju, nudio praktid.o'iz.aita.

Pomisli samo, trebalo ie da dobilem dve stotinc funti da bih nru do-zvolio da ovaj perganrcnr samo prekopira! KneZevu ponudu sanr pri-hvatio bez daljeg razmiSljanja, govoreii sam sebi da iL pergamenr, na-posletku, ostati kod mene i da iu uvek moii da ga prodam ako to bu_dem Zeleo.

Narednog jutra knez jc ponovo dosao. pergamc't srno raiirili p<rstolu, a knez je alabaster u prahu, koji je doneo sa sobom, pomeiao sar''dom;pergament je prekrio uljem i po njemu rabirio alabaiter. Nakonrrekoliko minuta je albaster uklonio, uvio ga u komad starogdeclinakojisam. mu ja dao, plario mi dve stotine funti i oti5ao. Tako mi je bog dve\totine funti poslao nizaSta, a pergament imam i dan danas."

SvcStenikova prida ne je jako zainreresovala, ali mu to nidim nisarnp.kazao i samo sam ga, kao da to dinim iz pukc radoznalosti, zamolio darrri pokaZe tu srvar za koj. mu je ponuden toliki novac. orisao ie do or-r r rariia iiznjega izvadio svitak pergamenta. Kada ga je razmorao najprerrislrn mogao da razaberem o demu se radi, ali kada sam paZljivije po_rilr:dao '.. Mili bozel Nikada neiu zaboraviti sra sam u rome t...r.,iku, ioZiveol

Spopala me je snaZna drhravica, koia ie bila utoliko iada 5to sam iz_rrrrtr':r pokuiavao da se obuzdanr i da nc pokazem svoie uzbudenje. To'.r() sllnl video'bilo je upravo ono o demu sam mesecima razmiSliao to_1,,'rrr mnogih besanih noiil

Itadilo se o mapi takozvanog "pre-pustinjskog Egipta."uz veliki napor sam nasravio da se trudim da izglcda kao da me to

l, rr, rrarodito ne zanima i da raz.govaram o nedeur drugorn.Sl'e5tenik je pergament smotao i vratio ga n.trrrg u .rnrari6. Nisam

l',,r rrikakav ruski knez da bih za kopiju rnogao drr lrlrrtirrr trvc strtinclrrrrti, rrliova mapa mi je moZda bilapotrebna jed'rrr<'krr, i lr jcrru. st'-

I

I,rr

99

G0SP0DI4 X, tLI KAPETAN P0cOsrJANSusreti sa lzuzetnim Ljudima

ga sam odmah i n:r licu mesta odludio da tu kopiiu moram po svaku ce-

nu da imam i smesta sarn se dao u razrniSljanje kako da ie nabavim.

Pogosijan se do tog vremena ve6 toliko oporavio da smo podeli da

ga iznosimo na terasu, gde ie satima sedeo na suncu. Udesio sam da mi

on iavi kada sveStenik bude izaSao svojim poslom i narednog sam dana,

poSto me ie obavestio da je sve5tenik otiSao, kriSom ulao u njegovu so-

bu da bih kljud prilagodio bravi ormariia u kome je duvao porodidnu

bastinu. Isprva nisam mogao dazapazimsve detalje kljuda, tako da sanr

tek iz treieg pokuSaja, nakon mnogo turpiiania, uspeo da napravim je-

dan koji je pasovao.

Jedne vederi kada je sveStenik bio odsutan, dva dana pre nego Sto

6emo otputovati, ponovo sam se uvukao u niegovu sobu i uzeo perga-

ment iz ormariia. C)dneo sam ga u nasu sobu i Pogosiian i ja smo ditave

noii precrtavali sve detalje ove mape, koju smo prerhodno pokrili pro-

vidnom hartiiom. Narednog dana sam pergnnrent Ponovo vratio na

mesto.Od trenutka kada sam stekao ovo blago - tako puno misterije i obe-

&ttia - koje sam neprimetno i bezbedno uSio u postavu svoga odela,

sva moja druga interesovanja i namere kao da su i5dileli. u meni se ro-

dila neobuzd anai.eliada po svaku cenu i bez odlagania stignem do me-

sta gde bih, uz pomo6 ove dragoccnosti, konadno mogao da utolim onu

Lelitzaznanlemkoja mi rokom protekle dve-tri godine nije davala rni-

ra i ko)a me ie iziedala kao crv'Nakon 5to smo se iermenskom sve5teniku za njegovo gostoPrim-

stvo oduZili na ovakav nadin, koli bi se moZda i mogao opravdati ali ko-

ji, kako god na to gledali, ipak niie bio ba5 poSten, moi io5 uvek napola

tolesni prifatelj Pogosijan i ia smo por^zgovar^li. Ubedio sam ga da

svofa oskudna finansifska sredsrva ne Stedi, vei da kupi dva dobra ov-

dasnia jahaia konja, onakva kakve smo tokom boravka u ovom kraiu vi-

dali i diiern smo se neobidnom, brzom i lakom kasu divili, da bismo Sto

pre mogli da krenemo u pravcu Siriie.- Koiak konja koii se gaje u ovim kraievima zaistaie toliko uiedna-

den, da dovek na njima moZe da iase gotovo brzinom leta velike ptice i

da u ruci nosi punu da5u vode, a da ne prospe ni kapi'

Ovde ne nameravam da opisuiem sve zgode i nezgode tokom puto-

vania, niti pak sve one nepredvidene okolnosti koie su nas desto prisi-

r00

ljavale da meniamo planirani pravac. Reiu iu samo da smo tadno dcririnleseca nakon 5ro smo sc op-roitili od ljubaznog i gostoljubivog jernrc.-skog sveitenika stigli u,grad Smirnu, gd" r.rro na samo veie svoga dolrr_ska doZi'eli avantlru k"oja je r" p";;ri;""ovu dalju sudbin. prctlst.-vljala prekretnicu.

'Ib vederi smo otisli-u rnali grdki restoran, kako bismo se nako. rc-lkog i.napornog perioda kroz'koji smo prosli malo opusriri. Lag:,ur'smo pili duveniuzo i rnezerili, po t".nosnjim obidaju, iz broj'ih tanjiri-

ill,T1:til? n.ajr aztititijim itakon i j am", od ru s.,ri h p^r rJ*i.i,'p" a "

Pored nas u kaf-ani je bilo joi nekoliko grupa gostiju, uglavnom'ornara sa srranih brodova usidrenih u rucil giri ,; prifi!.rJ uutrrr irtigledno je bilo da su vei poset'i viie kaf-ana i da su se, srono se kaZe,"clobro naiefl eisali',.

Medu mornarima razliiitih nacionalnosti koji su sedeli za poseb-rrrm stolovima povremeno su izbijale darke, na;pre ogranidene na gla_''rrr raznrcnu epireta na svojevrsnom iudnom.z^.gon"u. Lr1'tl. p.",r"r1:r predstavljao meSavinugrdkog, italijanskog r rurskog- a onda ie izne-, '.rtla,,bcz. upozorcn ja, do5lo do"eks plozije-

r\c znam ko 1e potpal: bl.lr, ali dinjenica je da je velika gruparlr()rnara sasvim iznenada skodila kao jedan i oa se, uzprete.egestove i;'.vike, bacila na drugu.grupu mornara koji su sedeli nedaleko od nas. I, 'r i su rakode skodili, i io.U, je u ,.." of.j Uila u punom jeku.Pogosijan i ja srno, mkode malo uzbudeni ,t ogutrr^ii)i), pon;t^ti

, , 1

rr rrnoi. manjoj grupi. Nir.-n iiil] pojma zbog icga je do svega do5lo,' rrti pak ko izvladi debl ji a ko tanji kraj.

, lirrda s.u.nas d.rgikathnski gosti i voina parrora koja jc sruia jno nai-' | '' r';rzdvojili, ispostavilo se da gotovo niko od onft, toli su ut.rl"""ri ,-.r ,r, i rije proiao neozleden; jedn"om je bio sl'mljen

""r, arrgffi"""oI rr ird' Nlojc lcvo oko je krasira oglo-n, crna masnica. dok ie pososi-

I ' , ' li,ii f ry:. yr:'n" psovao na jeimcnsk",", ;;",;; , Joi*irrH, ,.

' , 'r, lx)dnosljiv bol ispod petog rebra.lr..rda se, iro bi nrornali

lekli,oluja sti5ala, pogosijan ija smo za_I l1':ri'ilida nam jezato vede bilo dosta i da su na.s'vr a'lrri ljudi oo-' 'lrr() l'rrzonodili - a da to nismo dak ni raZiri * i

'trvrrr<ri srrr. sc kuii

', , ,l,,tttllnie.

Susreti sa lzuletnim -Ljudimaqosryllil! LI KAtqrAN l0c0!lJ4N

Ne bih mogao da kaZem da smo pri povratku kuii bili ba5 mnogo

pridliivi; meni se oko t;;; 'kl"p^lo' a Pogosi]an ie stenjao i prokliniao

!"* ".U.

Sto niie gledao svoia posla' .-- t;-^x^ r'ioiXlzn cta.

Narednog iutra za dorudkom smo' razmatraiuii na5e tizidko stanle

i nase prilidno glupo P;;;'**';tJ Prethodne vederi' odludili da plani-

rano putovanie u Egipat nt oil'Zt*o' radunaiuii da ie dugo putovanie

brodlm i dist morski ""'J"f' naSe rane stedene u boiu sasvim izlediti

dok ne stignemo "" tili' ;;;;; '*o

odm^h ktenuli u luku' da bisrno vi-

deli da li za Areksand;ii.";i;;;kreie neki brod koii bi odgovarao du-

o''''8:ilfi'x';31" l" u luci ietlan grdki brod k:" ': ll'll:':^"::tll:,

p"l;i;;ii.t r",tati;u, i poZuriliu b.iro parobrodske kompanrle Kolol

je ovaibrod pripad";;;i;;dobili neophodne infbrmaciie' Na sa-

mim vratim" out "g*4" eogo'i|"trr i.meni ie pritrdao nekakav mor-

nar, koii ie prif^iu6i ne# "^

lSSt* t"'skom podeo da se sa nama toplo i

uzbudeno rukuie' r :--^^*^.,:r^ 14 iorr nir,Isprva nismo ni5ta razumeli' ali ubrzo se ispostavilo da ie u pitaniu

."#J;;;;;; r#j;"s*pJ', uLl "1^o:" '-o se prethodne no6i

rukli. Po5to nam le g""oul-" pokazaoda pridekamo' dovek ie nekuda

poZurio, da bi se na.kon par minuta vratio sa troiicom drugova od koiih

ie iedan, kako smo ;ffi:;;i' bio oficir' Sv'isu nam toplo zahvalli-

vali za ono sto smo ffi"J"tg a*" "dinili'

i navaliivali su da odemo u

obliZnii grdki restoran u kom! bismo zaieclno popili po taSictt uza'

Nakon treie runde ovog dudesnog napitka - potomka'blagoworne

mastikestarih Grka _ pod.rir.,ro ,u" nurnile i srobodniie da razgovara-

mo, naravno '"h""l;;;it*itattti sposobnosti da ono sto smo hteli

da kaZemo obiasnimo uz pomo6 "starogrdke mimike" i "starorimske

sestikulaciie", tt"o i'iJi5*"2 t"-1 iz i^itatnovrsniiih 1 ezika koii se

mogu duti,,l"k"-^ ilJ;;"' Kada su duli da Zelimo da' na ova] ili

onai nadin, t,p"*1t'"""" AtJ'^"a'i1"' b.lagoyorn: d:tT:-l:u tO*

menutog poto-tt" itt'ma starih Grka pokaTalo se na naiupedatliiviii

t^''t"o u" ru zaboravili na nase prisuswo, mornari su izmedu sebe po-

deli nebto datazgovaraiu' pri demrr msmo mo$li znati da li su se'svadali

ili Salili' Iznenada su dvoiica' poSto su ledniri gutliaiem iskapili svoia

pi6a, nekuda u"o-'" ztt"'o oiist"' tiott "' " p'"J't"ia dvojica diii ie ton

102

odavao dobronamernu brigu prosro nadmerala u nastojanju da nanrneSto dokaZu i u neXto nas uvere.

Na kraju smo vei i mi podeli da nagadamo o demu se u srvari radi, a

kasniie se ispostavilo da smo skoro sasvim tadno pogodili: dvojica nji-hovih drugova koja su nas onako naglo napustila otisla su da se na od-govarajuiem mestu zaloLe za nas, kako bi nam omogu6ili da se ukrca-mo na njihov brod koji ie narednog dana plovio za piieje; odatle za sici-f iju, a sa Sicilije za Aleksandriju, gde je trebalo d,a se zadrLidve nedeliepre polaska za Bombaj.

Mornari su se dosta zadrLali, a mi smo dekajuii ih odavali duZnu1ro5tu dudesnom potomku mastike, uz psovke na svim jezicima sveta.

Uprkos tako prijatnom nadinu na koji smo provodili vreme u o6e-l<ivanju povoljnih novosti Pogosijan je, odigledno se setivli svog perog

'cbra, 'ajednom izgubio strpljenje i podeo da navaliuje da vise ne eek"-

rrro, ve6 da odmah krenemo kuii; podeo je, Stavi5e, i <ia me vrlo ozbilinorrvcrava da mi modrica izlazi i oko drugog oka.

Po5to sam smarrao da se Pogosijan jo5 uvek niie sasvim oporaviootl u jeda otrovnog pauka, nisam mogao da mu se usprotivim, pa sam seposluSno digao i po5ao za njim, ne upuStajuii se ni u kakva objasnjenja,,:r rraSim sludajnim drugovima u konzumaciji uza.

zaprepasceni ovakvim tihim i neodekivanim odlaskom svoiih bra-rrilrrca od prerhodnog dana, mornari su takode ustali i krenuli sa nama.| 'rrt do ku6e je bio prilidno dug. Prirom se svako zabavliao kako ie znao:;, ,1:rrr je pevao, drugi gestikulirao kao da nejto nekome zeli da'dokaze,rr.r'i jq zviLdao nekakav volni mari...

(lirn smo stigli u sobu Pogosijan je legao, zaboraviv5i dak i da se,r rric, a ia sam svoj krevet prepustio starijem mornaru i opruZio se pcr

1,, ', lrr, dajuii drugom mornaru znak da udini to isto.l(ada sam se usred noii probudio sa uzasnom glavoboljom i kad

'' r r r r P'deo da se u odlomcima priseiam svega 5to se prethodnog dana,l,,1,,rtlilo, setio sam se, izmedu ostalog, i mornara koji su ," ,r"--" dosliI rr' i; :rli kada sam pogledao naokolo po sobi video sam da su otibli.

N:rkon-toga sam ponovo zaspao, akadame je probudio pogosijan| ,

'1r jt' zveckao posudem pripremajuii dai i pevajuii spccijalnu jer-e"_

l ,r lrrtirnju moliwu "Lusatsaa Lusn parenyes adaaa.n) zair ghentaneen,,' r'' gr svul{odnevno dinio, jutro je bilo vei poodmal<Lr. Ni l)rg.sijanu ni

I

I

l

r03

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

qqqto D IN L !L!{4PEIALP0G 0s UAN

nam uz pomoi gestova i redi razliditih jezika koje su znali kaZu ne5to

odigledno prijatno.Tokom ovog veoma originalnog r^zgovorajedan od mornara, l<oii

je dosta podnoSljivo znao grdki, predloZio je da tokom putovanja svak<r

od prisutnih sebi da u zadatak da svakodnevno naudi bar dvadesct redi

- mi engleskog, a oni turskog. Ovaj predlog su svi pozdravili buinirrraplauzom, a dvojica mornara koji su bili medu na5im juderaSn jirn prija-teljima odmah su podela da biraju i piSu engleske redi koje su smatralida naipre treba da naudimo, dok smo Pogosiian i ja za njih sastavili listuturskih rcdi.

Kada su na brod damcern pristigli i vi5i oficiri i kada se das plovidbepribliZio, posada je otiSla za svojim poslom, a Pogosijan i ja smo se od-rnah dali na posao da upamtimo prvih dvadeset redi, koje su nam bilefbnetski napisane grdkim slovima"

Udenjem ovih dvadeset redi i nastojanjem da pravilno izgovorimoncuobidajene glasove, toliko strane na5em uhu, bili smo zaokupljeni utoj meri da nisino ni primetili da ie doSlo vede i da je brod isplovio. Tor;r,oje zanimanje smo prekinuli jedino kada nam je priSao jedan od mor-rr;rra, koji se ljuljao prateii umereno njihanje broda, i koji nas je, obia-.;rrivSi nam vrlo reditim gestom da je vreme da se jede, poveo u naSu ka-Irinu u blizini k'rhinje.

Za vreme obeda smo Pogosijan i ja porazgov^rali, pa smo nakon Sto

',nro se posavetovali sa onim mornarom koji ie znao dosta podno5ljivol rtlki odludili da zamolimo za dozvolu - koju smo jo5 isto vede dobili -,l,r ia od narednog jutra podnem da distim metalne delove na brodu, a

,l.r Pogosijan zapodne nekakav posao u malinskom odeljenju.Ne6u se zadrLavati na dogadajima koji su se takom ostatka naieg

l,rrtovania na ovom ratnom brodu zbili.I{ada smo stigli u Aleksandriju, ja sam se gostoljubivim mornari-

rrr,r toplo zahvalio i napustio sam brod, dvrsto reSen da Sto pre stignem, l,

' lirira. Pogosijan se, medutim, tokom puta sprijateljio s nekolicinomirr(,r'nara i bio se zainteresovao za svoi rad u maSinskorn odelf enju bro-, | ,, prr je poZeleo da na niemu i ostane i da nastavi putovanic. Dogovori-lr .rr() se da ostenento u vez.i.

li:rko sam kasniie doznao, Pogosijan je nakon ito srrro sc r:rstrrli na-

' ,' i,r da radi u maiinskom odeljenju ovog englcskog r':rtnoll lrroda,

m e rr i se rc,gr i utre

I i i: r'i? e^i ; pl I n.

I " ll.:",::l'. l;;'J:;,lll il1 I*,.opnpiri"'.,": T?l:.[:ffi;i,..,*lii]lll' srno se u svar<onr pogre-

.l "'

flo"lf ii,.;ff-'i ".,:: ili. ;;1 r

; lt?:j: n: :::::lr<ao'lr

: r i c u n i i m a

;;J;;.ii" tu.,c koz"ka''ni "d"o.t" kon1i11.i,oorerno'''

Dok smo 1oi uvek ieZaliu tekvomstaniu i dokle t"iut:1':'f'::1tt"t

lremiSilao sopswene -itii' t*'" su se nalednom naglo otvorlla 1u so-

i,u su banula ,'oilt^ t'''gi"'iln -tt""a' Samo iedan od "1111:t:::y'o

nog danr bin " n^-^':;;il;;t.g. ..lvolicu sadr p. pr'i put videli'

pokuSavati r,, an r,"^ ni.;;;;;;"prekidt'o u''adaiu'i iedan drugo-

me u red. Na osnovu fi;"'" -ot Tt il-i:i'^vilii nekako se doviiajuii'

uspeli smo da shvatimo a" noeg da ustancmo' da se brzo obudemo i da

po<Iemosnlimananiffi ;iril::l""5iT:XT:-,.,"T,,t""*;f:"ta"uilt

dozvolu da.nas po.ved" k^"ry:t:t:; ,ll""r ".s,o

v.sel6 raz-Dok smo se mr obladili' rnornart su m:(

sovarali, sto im " ' ;;;;;vitlelo' A gnda su naiednorn' na nase prl-

iid,ln ,npr.p"set"1t' i""ii"pdno skodili i z'13oteti da pakulu nase'stvart'

Mi smo se dotle u"e oU"ftii' poz-vali smo u$abaiu kaiavansaraia i platili

radun, swari su ""J'1";;:<lno spakovane' a mornari su nam' pode-

ii"Sf fn medu sobom' dali znak da ih sledimo'

Izasli smo "" "ti;Ji iJ"""iiLl"ti' Kada smo u nlu stigli u prista-

nistu sam ugledao;;;"t sa dvolicom mornara' *it:i::::::ql"O*

dekali. Ukrcali '-t ';;"";;" i J''' it' nakon oko poi" '"t"

u"tlanla kola

su engleski mt'"""";;;:ir pt""i"ir' pristao uz ledan dosta veliki ratni

brod' tekivlli' ier su neki m.rnari"". eito je odigledno da su nas na nlemu ::':;:i'';;;" '""i"

r."r

dim smo krofifi "^ pufuUu uzeli ln:".:*n'i

i poveii iit " Tit::"binu u

;;iil'il r'-ii'" t'r-'i"1'' \:1" i" bila'rei nriprcmliena za nas'

Nakon Sto smo se smestili u ouo- t""'u* i zaguSliivom' ali kako se

narnadinlov"'-;;;'';;"'-u"'ry':^'l;siJ::11:1'["'il?ff-?:T:i

*:i:'mn:l#ilT^"iil:T'1r""#i""u'""'"e;;ovodita"apo-;;l^ - obidni mornari i mladi ot'iciri"'

nran4 n^rnn sateizraz'""-',,siJil',oi',1T;i1""',*;ffi ;ililJ;illff rull,*iff iil$lliatelj ska o,se6*11 ::::: :X I ;;Gavanle enslesko g

1 ezika' de

pokuSavali su, imaiuii u vidu nase nepc

104

105

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

razvio ie strast z'a n'rehaniku' i veoma se blisko spri]ateliio sa nekolicio-

nom moranara i niZih oficira'

Iz Aleksandriit ,t;;i;;;odom otplovioz'a Bombai' da bi se 7'atim'

nakon sto ie obiSao t;;;;;"iiiske luke' konadno iskrcao u Engle-

skoi. Tu se u gradu Liverpulu, pobto su g" guiniegovi "t:t l:I1:ttit

'bedili da to treba d";;i1;;a'"iirr""i-'"ticalenr, upisi: l^ t"h"l:li

institut z-a ponlorce' gde ie uporciu '" i'''te"'ivninr tehnidkim studtla-

ma usavrsio i svoie 'nilr.j:;l!ilskqg ie'ikr' Posle dve godine' postao ie

kvalif ikovani rna5inski inZinicr'

Nl zavrsetktl ovog poglavlia posvcienog Pogosilanu' prvorrt dru-

gu i priiatcliu mo.ie rnia..loiti' Zelim da '1'o*""""i iednu nicgovu krri-

r-rie originalnn p"norJiku trttt' koi^ ]e bila odigledna j-o5 od niegove ra-

,': ;i;?i;;'l*fi a ie zani ega bila veoma karakterisdd.a'

Pogosilan ie uvek bio nedim zauzet; ncprestano ie na nedem radio'

Nikada.ti1., sto"o Ui rekli' sedeo skrbtinih ruku i nikada ga niko ni-

1e video da, poput "i;;;;iil;i'g'*a' leZi i dita razne kniige kole ne daiu

i-is *, * ",." ib ; l?i *"" :4*'g lTl f :il,1 il'i::lg:.1; "T:l-r"o rrrk".,t" u nekom ritmu' Iupkao nogom

stima. i r r :--v-^-^--nrlmnl

Jednom sam ga upitao zaSto ]e.takva budala i zabto se ne odmort' 1er

mu za te beskorisne veZ-be niko niSta nece platiti"

"Da," rekao ie' "zaista' ffenutno mi za ove moje glupave nastrano-

sti_z^sra ih ti i svi koii tako misle smarrare - z.aista niko niSta neiepla-

titi, ali u buduenosi"l.r"--ir" "iih platiti bilo ti, bilo tvoia deca' Salu

na stranu' 1^ to ri"i"'-'^i" st" uoii*^tad' ali ea ne volim svo]om priro-

don, koiaiei.d""k;i;;t-i toa.*itlliudili nikada ne Zeli da radi ni-

i* r.LtiJ"i. I" '"d volim svoiim zdravim razumom'

Molim * au """t"" i-^i a^ kada kaZem red "ia" tnoraS O" tfl1:l:

da ne mislim na celog sebe' vei samo na svoi 1l1, Ja vt-li11.:i-1,:t*"'

sam sebi u zadatak cla uporno3iu postlgnem da ditavu svoiu prirodu' a

ne samo svoi um' t'"uik"t- da ga takode zavoli'

Ubeden sam' sem toga' da na ovome svetu nikakav svestan rad ni-

kada niie izgubllen- Prt iii it""'i]t niega neko mora da plati' Stoga ak<r

sada ovako posilpam istovremeno ostvaruiem dva cil]a' Kao prvo'

106

G0sP0DrN I rrr KAPETAN PoCoSTJN

rnoZda iu svoju prirodu naviii da ne bude lenja, a kao drugo, obezbedi-iu se za starost. Kao 5to znal, jane mogu da odekujem da ie mi roditeliikada umru ostaviti neko bogato nasledsrvo koje bi mi bilo dovoljno zavreme kada viSe ne budem mogao da radom zaradujem zaLivot. Radrrni z-ato Sto jedino istinsko zadovoljswo u Zivotu jeste raditi, ali ne poclprinudom vei svesno; to je ono po demu se dovek razlikuf e od karaba-Skog magarca, koji takode radi i dan i noi."

Cinjenice su ovo niegovo razmi5ljanje u porpunosri potvrdile. Ma-da je ditavu svoju mladost, naikorisnije vreme za onogkoji za srarosr Ze-li da se materijalno obezbedi - proveo u naizgled beskorisnom Iutaniu inikada se nije bavio time kako da zaradi novac za svoj kasniji Livot, irnada ozbiljnim poslovima nije pod_eo da se bavi sve do 1908, sada je je-dan od najbogatijih ljudi na sveru., Sro se po5tenja s kojim je ovo bogat-stvo stekao tide, ono se ne moZe dovodiri u pitanje.

Bio je u pravu kada je rekao da nikakav svesni rad nikada nije izgu-ltljen.Zaistaje ditavog svogLivotaradio svesno i savesno, danju i noiu,I<ao konj, u svim uslovima i pod svakim okolnostima.

Neka mu Bog sada, napokon, podari zaista zasluLeni mir.

r07

f, | akon Pogosiiana, Abram-|elov ie bio slede6i od onih izuzetnih liudi

[\f.o|. ,^ri ,oko- pripremnih godina svoga Zivota. imao prilike da

,..,.r.- i koji su, ."-.r.to ili nenamerno' posluZili kao "podsticaini

i^t ,or" za potpuno formiranie ovog ili onog aspekta moie individual-

nosti.Prvi put sam ga susreo ubrzo nakon 5to sam izgubio svu nadu da 6u

od r^ur.-..rih li;di doznati ma sta konkretno Sto bi se ticalo onih pita-

.,i" t o1" su me zaokupljala i kada sam se' po povratku iz Ehmiiadzina u

Tiflis, sav bacio na ditanie stare literature'

U Tiflis sanr se vratio prvenstveno stoga 5to sam tamo mogao da

nabavim svaku kniigu koiu bih poZeleo' U ovom gradu ie' i tada' a i po-

slednji put kada sari u.tie*u btravio, bilo lako pronaii ma koiu.retku

;;lril'na bilo kom ieziku, a narodito na iermenskom' gruziiskom i

arapskom.'Po dol^rk., u Tiflis nastanio sam se u delu grada po imenu Didubai'

odakle sam gotovo svakodnevno odlazio na Voinidki baz-aL u iednu od

ulica duZ ,ifadne strane Aleksandrovog parka' gde ]e bila s.meStena

;"ci"^ knyiLirau Tiflisu. U istoi ovoi ulicu su, narodiro kada je bio pi-

1"dni a".t, pted stalnim kniiZarama svole kniigei slike po zemlii prosti-

rali i sitni trgovci torbari'

108

;"." ;;^ * ;; i jeda' rnracri.r,". u",,,. ;;;,;,;#:;pak preprodavao sve vrsretnjiga.'Ib je bio AbrabkaJelov -'kako su g. rrnrladosri zvali - najprevejanije spadalo koje moZe"re da zamislitc, alimoj nezamenljivi prijatelj.

. ..Jo5 u to doba je bio Zivi katalog, buduii da je znao bezbroj nasl'vu

knjiga na svim jezicima' imena njihovih aurora, kao i datum i ,r',.rt,, ir.-davanja svake knjige i to gde ona moZe da se nabavi.

Spodetka sam od njega kupovao knjige, a kasnije sam ih kod n;cgar'enjao, vraiajuii one koje sam vei p.odiiro, dok bimi on pomagao da

"i9:.- sve nove knjige koje su mi biie porrebne. Ubrzo r,r.t r" i if.i;"-teljili.

Abram Jelov se u to vrerne pripremao za upis u Kadetsku Skolu, isotovo ie.sve svoje slgfdlo u-."-" prouodio bubajue i za ovajispit; ali1ro5to ga je veoma privladila firozofija, uspevao je da prodita'i -.rogol<njiga iz ove oblasti.

NaSe blisko prijareljstvo_je i zapodelo upravo zahvaljujuii njego_

'rrm zanimanjttzafilozofiju. Imari smo obidal da se uvede i"rto r"Jt"y.-rrrr u Aleksandrovom parku ili u Muitadu, idaruzgovaramo o filozof-''liirn problemima- cesto smo zajedno preturali p-'o gomilama srarihIirrjiga, a piiadnim sam danima dak zapodeo i da mu p.in"Z.m u .r1.gor , rj trgovini.

Nai-e prijateljswo je joB viie ojatao sledeii dogadaj:

. Pijadnim danima je u blizini mesta na kome jeJ"elov prodavao svojur ,lru tezgu obidno postavljao i jedan Grk, koji je tigovao figuricama od1'r i'cnog gipsa. Nudio je razridite sratuere, bisie duvenih li;di, figurica\rrrrrr:1 i Psihe, pastira i pastirice, kao i kasice z^novacsvih vrsta i veri-

, ,r:t, lt obliku psa, rnadke, prasera, kru5ke, jabuke i dega sve ve6ne_rrl' r':rtl<o svc ono dubre kojim je u svoje vrerrle bilo modJrno ukralavati.r,)lovc, komode i Sta ti ga jaznam.

I ctl noga dana, zavreme zatiljau trgovin i, Jelov j e kl imnuo glavom, 1,,,|i:rz-:ro u pravcu ove robe, i izraLaviju1i se na svoj neponorrljivi n"_, rn lolito:

. "\"|<n, ko god to bio, zaraduje gomilu para pravcii ovo smeie.

,l r,'rr da je.to neki prljavi Iralijan,.dodo5 koji to d.lric

'r.avi t*uo;ny p._

t1 ,r , 'y i:rzbini; a ovi mu kreteni, sitni trgovci kZo iro jc ovrr j ( i.k, J;., i ,

| '( )\/c novcem koji vredno zaraduju budale ito t:r j irZ;rs t<',,1r., ju .te bi

VI

ABRAM JELOV

109

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

ukrasile svoie idiotske stanove' A mi ovde celoga da.na dudimo,na ied-

nom mestu i stnrzavamo se da bismo do uvede zaradiliza parde budave

p.ol", *t koliko da odrZimo Zivu duSu' A sutra opet ovamo' I oPet rsto

prokleto rintanje'" r , ^- 1--r,^ ^*^nrn,lo,,.a lr ..

Ubrzo nakon togaiasam oti5ao do onog 9*l pttp:taavl-^,,-,\oii

mi je ispridao da ovuiobu zaista pravi nekakav Italiian' ko;t na svaxr ne-

din duva tajnu niene iztade''A dvanaestorl.^.r"r, prodavaca' jedva stiZemo da robu rasproda-

mo po celom Tiflisu'""'" iii"gtt"'p.it" i-l.louliev gnev su

.m: P,?gstakli da potnem da raz-

miSliam kako bin -og"o Jl pJttuit- da Italiianu ukradem niegovu tai-

"t, ,ii"Uf.t pre 5to 1.-*e Uiio vreme da nadem neki posa-o ili ma kakav

izvor prihoda, jer me ie novac vei napuStao kao -|evreii Jerusalim'

Najpre r ^,^tgoi*^rao sa onim grdkim p-d^ut:1::iTt::,I"-

de6i u njemu p^trlotrt ^

oseiania' Nittott.togt sam' po5to sam.u glavi

ve6 imao svoi plan, ,^]"a"o ' ttil- oti5ao kod Italiiana.i zamolio'ga da

mi da nekak"r'por"o. i'l' moiu sreiu' ispostavilo se da ie dedaka koii ]e

kod niega pre toga '"Jio "pt"uo

bio otpustio ier mu ie krao alat' i sada

mu je bio potreban neko kb bi mu za vreme me5anla gipsa dolivao vo-

du. Po5to sam bio spreman da radim ne pogadaiuCisezaplatu' odmah

sam dobio Posao' .r-.^-U skladu sa svoiim planom, od podetka sam se Prewarao da sam la-

ko glup. Radio ,^- utJ*" -ttogo' 'koto.za troiicu' a u svemu ostalom

se ponaSao glupavo' ii"g"g rire f e Italiian veoma,brzo rat i

1;1teo i

:;ild; ;."i "'i*--"Ltl- toj i 1' tako blesav i bezopasan nii e krio

on"ko briZiiivo kao pred drugima' - ^ ) ^*-^-i 1,..

Zadvenedelie sam vei ziao kako se prave mnoge od swari koie 1e

irr^diu"o. Moi gazda bi me desto zvao da mu pridrZim leptUl 11,T,t'^-

smesu, i tako dalie, ,"ftcl J" sam uspeo da prodrem u niegovu tainu nad

tainama i da uskoro doznam sve 'itt"' "ii za ovail posao vaZne' dobro

duvane detalie'Treba, recimo, znati koliko kapi limunouog:of ":1"

g:tt":i1?*

,. si;,x ;;;;;; ;i il a b l a b ez T. l":'ui,Ll *',:1Y*: t * s1,l

i;.T #;; ; ;;t; dogoditi d3 se na :t:11 *:::triTjl'l:il;," tT ;.t*" ;;;;;t, pfr

"u' ruzne rupe' vazno i'' i"k1g? 1 *::

;iliffi;";;#;;*it i^'"' izradu kalup' uzima lepak' zelatin i

4!RAM JILOV

glicerin, jer ako bilo 6ega ima prcnrirlo ili previie sve moZe da pocre nrr.-pako. Onaj ko bi znao samo opiru proceduru, a ne i ove male tajne, ucbi bio u stanju da dobije dobre rezultate.

Da skratim pridu, nakon otprilike nlcscc i po dana na pijaci se pojrr-

'ila slidna roba moje proizvodnie. Figuricama koje je imao Italijan jrr

sam dodao i smeine ljudske glave, koje su imale malu rupu i.sru7-irc ka,drlatiT'aper^.zaprodaju sam, takode, izradio i specijalne kasicc, k.icsu se veoma dobro prodavale i koje sam krstio "Invalid u krcveru." Mi-slim da u Tif-lisu u ro vreme nije bilo niiedne jedine kuie koia niie imalaru moju kasicu.

Kasnije sam vei mogao da zaposlim i nekoliko radnika, kao i neko-liko mladih Gruzijki koje su raznosile robu.Jelov mi je, sa velikim za-tiovoljswom, u svemu pomagao, pa ie dak i svoiu trgovinu knjigamaPrekinuo rr radnc danc. Nas dvof ica srno. pri tom, istovremeno naitavi-li isa svojim sopstvenim poslom: ditanjem knjiga i proudavanjem fllo-zofskih pitanja.

Nakon nekoliko meseci, kada sam prilidno zaradio i kada je moja

'rrclionica vei podela da rne z^m ra, za dobre pare sam je, dok je posao

;ri cvetao, prodao dvojiciJevreja. Po5to sam morao da ispraznirrri svoj,;tan, koji se nalazio uz radionicu, preselio sam se u ulicu Molokan kodi clcznidke stanice, gde se sa svojim knjigama doselio iJelov.

.|elov je bio niskog rasta, masivne grade i crnomanjast, a odi su murr'ck gorcle kao dve Zeravice. Bio je veoma kosmat, obrve su mu bile,'rrllave, a brada rasla gotovo iz samog nosa i skoro sasvim prekrivala, tl..tze, diie rumenilo se, medutim, kroz nju ipak uvek probijalo.

l{odio se u Turskoj, u'blasri Van, u samom gradu Bitlisu ili u nie_',r.i okrlini, odakle se niegova porodica u Rusiju doselila detiri ili per

r', rtlin. pre .ego 5to srno se nas dvojica upoznali- Kada su dosli u Tiitis,,f isali su ga u takozvanu prvu gimnaziju, ali on je uprkos dinienici da1, ,lisciplina u ovoj Skoli bila prilidno nefbrmalna i jccinostavna, neka-I r rrn nepodop5tinama postigao da dak i ova ir.rstitucija ne moZe da ga1

,, ',lrcse i da bude izbaden odlukom nastavnidkog vc6a. Ubrzo ga je i' 'r r,' izbacio iz kuie, te je otada zapodeo daLwi [)o s{ )l)srvc.,r..r ,-t.,]"h-',rr,'u. Bio je, ukratko, kako je sam imao obidaj cla lcr/.c, crna ovca u' ,,irj porodici. Majka mu je, medutim, dest' slrrlrr rr.v:rc lrcz otcv.g

| iltl:1.

110

Susreti sa lzuzetnim Ljudima ABMM JELOV

bodno, u Rusiji su se izdavali za turske Azere, u Persiji za ruske Azcrc, i

tako dalje.Nc samo da su vrSili verske obrede, ve6 su i s velikim uspchorrr P.-

bo7-nim i neukirn ljudima prodavali rakozvane svetc relikviic. U tlrrlir-nama Rusije su se, recimo , jzdavali za grtke svestenike, u kojc .srr ltrrsiimali vcliko poverer-rje, i pravili su dobar posao prodajuii stvari k.jc srrnavodno donosili izJerusalima, sa Svete Gore, i sa drugih sverih mcsre.

Medu ovinr relikvijama jc bilo komadiia pravog t.rr" n,, ko'rc jcrazapet Isus, kose dcvice Marije, noktiju sverog Nikole Mirskog, Jucli-

'ih zuba, koji donose sreiu, komadiia potkbvica konja svetoga borila,:r naSla bi se dak i lobanja ili rebro ponekog velikog sveca.

ove relikvije su s velikim poitovanjem kupovali naivni hrisiani,rarodito oni koji su pripadali ruskom trgovadkom sraleZu, i te su reli-l<vije koje su ovi azerski sveitenici proizvodili u domovima i mnogo-lrrojnim crkvama Sirom svete Rusije mogle da se nadu veorna deito../,1)ogtog"su imJermeni, koji su ovu bratiju dobro poznavali, nadenulivci spomenuti nadimak i jo5 uvek ih zovu kradljivcima krsrova.

Jermene, opet, usoljenima zovu bto imaju obidal da dete oclmah pori,rlc'6i11 posolc.

Moram, uzgred budi redeno, da dodam i da ovakav obidaj po mom, r riiljenju nije beskoristan. Moja spccijalna posmatrania su mi pokazala,l;r cleca drugih narodnosri obidno pare od ojeda na onim meitima na1,, rZi na koja se obidno nanosi puder kako bi se spredilo zapaljenje, ali dar, r'rrrcnska deca iz istih krajcva, sa retkim izuzecima, od ovih oieda net,,rt(:, mada inadc boluiu od svih drugih dediiih bolesti. Tu dinlenicu1,r ipisujern obidaju usoljavanja.

-f clov se od svojih sunarodnika razlikovao po tome Sto je jedne oso_l'rrrt' l<oja lcza Azereveoma tipidna bio potpuno lisen: mada je bio veo-

', r, r

1 r'eke naravi, nikada nije bio zlopamtilo. (inev ga je brzo prolazio, a

,l',, lri se desilo da u besu nekog uvredi, dim se smiri dinio ie sve da to|

,, ,rl, )\'() izgladi.Irrrao je veoma nrnogo obzira i skrupula prema tucloj veri. Jednom

1 'r rlrl<rrn, kada je bilo redi o inrenzivnoj propaga.di kri' rlisionari go,r' 'r 1; 5f i[ evropskih zemalja vode medu Azerir.rr:r tlrr lri ilr pr.corrraril-i u' , ,lr I vcru, Jelov ie rekao:

Jelov je prema svo;oi maici gaiio-veoma neZna oseiania' koia su tz-

razanalaziladak i u -^ti- "u"tl'' Nacl krevetom je' napr.imeq imao

okadenu maf dinu fotogt'tiiu' i nikad ne bi izaSaoiz kuie a da ie ne poliu-

bi. Po povratku bi uvei< ioi ' u'^t' rekao "dobar dan mama"' ili "dobro

u.f. .i^jt n". Sad mi r. Jit'i rla sam ga zbog ove niegove osobine.bio io5

viSe zavoleo. Oca je takode voleo' a-li na svoi nadin' premda ga ie sma-

,r^o t sitnidavog, suietnog i 6udl]ivog doveka'

Otac mu ie bio preJu zimatismatialo se da je veoma bogat' On ie'

Stavi5e, medu Azerima veoma vaZna osoba bio i stoga Sto ie' mada samo

po Zenskoi liniii, bio p"tt-^ft porodice Mar5imoun' koioi su pripadali

l;"^drs"ii Azerski kralievi I iz t<o'e su, i nakon propasri niihovog kra-

lievswa, dolazili patrifarsi'- r:^ -^ -.,,rii^-.,, Am'' - iUr^.rl 1. i-"o i brata' koii ie u to vreme bio na studiiama u Amerr-

.i, di;i-i ,i u Filadelfiii' B*L' *t..l,u!*':op5:t.nile voleo' idvrsto ie

verovao da !e dvolidni egoista i bezdu5na Zrvottnla'

Jelov le imao mt'ogJosobenosti; imao-ie' izmedu ostalog' i rraviku

da stalni pridiZe p"";;;;; i mi, njegovi drugovi' srno kasniie morali

J"t.t a"". po,r.,.lirno dok ga od toga nismo odvikli'

Pogosiian g i, "iogtof^ r"'to.Lmevao' govore6i: "Ha! - i ti bi

hteo da budeS oficir! :iif;i,p?"u nudalo,.prvi purkada sretneS Benerala

zas.laviou zatvor' ltt Li u-t"o da salutirab pridigao pantalone"'" itd'

@Sgosiian se io5 dosta grublie. iztazio)'' "foforilun i Jelov "i'"

uttito uzaiamno zadirkivali' a dak i kada su

liubazno razgovaraliJtlov ie Pogo'iiat-ta uvek zvao "usolieni Jerme-

,,ir,", "

PogosiianJelova "kafugok"'. -

Jermene i inade 'ou" ""'Stitni Jermeni"' a Azere "kafugoci"

' Kafu-

soft bukvaln o znati':Lt"atllu^t ttrstlva"' i taj ie nadimak' kako izgleda'

l"tt^o na sledeii nadin'

Azeri su poznatikao prepredeni,lupeZi' IJ Zakavkaziu za niih po-

,,oii*^t u, d.ti,'iti"' "skuvai '1i:ql1ttd"m Rusa' i dobiieS jednog

Ievreiina; skuvai '"j"t" j"ut"|"' aoUiets iednogJermenina;

ali tek ako

"r.""js

t.a"m Jermena, dobiieS iednog Azera'"

Medu Ar..i-" ttoll "t 'urrd^

rasutl bilo it pl"? svebtenika' od ko.

jih se vedina r"rn^ 'u'"hila -

Sto ie u o"o utt*" tilo lako' PoBto su Ziveli

oko planine 4.","t, ftol" fredstivlia granicir izmedu triiu zemalia: Ru-

siie, Persiie i Turske, i poSto su skoro sve granice mogli da prelaze slo-

ll2 ll3

Susreti sa lzuzetnim Ljudima ABMM JELOV

"Pitanie niie u tome kome se dovek moli, vei u niegovoi r"eri' Vera

je savest, fiii setemeli postavlia f o5 u detinistvu' Ako promeni veru.Io-

vek gubi svoiu savesi,^" ,nu.rt ie naivredniie 5to u doveku postoii' -Ja

ou, i"u.r, postuiem, a po5to tu savest odrZava dovekova vera' a nju nie-

gou" v"roirpov"rt, i, tu veru i veroispovest poSruiem;-za mene bi bio

ieliki greh kada biho niegovoi veri podeo da sudim ili da ga u niu razu-

u"r"ui-, i da na tai .,"iiriuniE,"u"- niegovu savest koia se moZe steii

samo u detin]swu."Nakon Sio je to rekao, Pogosiian bi ga upitao: 'A zaSto si hteo da

budeS oficir?'' Abranroviobrazibi tada buknuli, i on bi Zustro uzvik.

nuo: "Idi dodavola, ti usol]ena Skorpiio!"

Jelov ie bio neobidno odan svojim priiateliima' Bio je sp-rernan da'

kakJ se to kaZe, i du5u d'a za onogkon re bi postao privrZen- Kada su se

sprijateliili, Pogosiian iJelov su l9d3 drugome postali toliko privrZeni

f."f.o ni ,. ,^r,tl moglo poZeleti da Bog svoi rodenoj braii da da,budy

Spol jni izraz ovogapriiatelistva bio ie, rnedutim' specifidan i teSko ob-

jainliv.' '5,o su se vise voleli, to su iedan prema drugorne bili grublji' Pod

torn gruboSiu se, medutim, skrivala neZna liubav' koiom bi svako ko to

vicli 6io clirnut do dubine du5e'Ja, koii sam znao Sta se pod tom grubo-

5iu kriie, nekoliko sam puta bio toliko-dirnut da nisam mogao da za-

drZim suze koie su mi i protiv moie volie udarile na odi'

Dolazilo ie, recimo, io ttttt" poput ove: Jelov bi negde oti5ao u go-

steitamobumuponudilinekakavslatki5,Bilobiuobidajenodagaod.

-^h t"-o i po]edl, da ne bi uvredio domaiine' On ga' medutim'mada

1" u.o-" voieo slatkiSe, ne bi poieo ni za 5ta na svetu' vei bi ga sakrio u

'aZ"p au ga odnese Pogosiianu' A kada mu ga donese ne bi mu ga napro-

,ioh^o,ir"e bi to udi"nio uz svakakvo zadirkivanie i prividne uvrede'

Obidno bi to izveo ovako: za vreme razgovora za vederom bi' kao

sludajno, u dZepu, pronaSao slatkiS, i ponudio ga Pog'osiianu govore6i:

"K^ko se dodavola ovo dubre naSlo u mome dZepu? Evo ti' proZderi to

sme6e; strudniak si za proZdiranie svega Sto vi5e nrie za liudsku ishra-

n.,.;'logorllo., ni rl"tkis,rzeo, takode gideii: "Ovakva poslastica nijeza

";"Sf," t"o 3,o ie tvoia. Tiryz1:S da se tovi5 samo Zirom' kao Sto rade i

,-1o;" U."e", ,ui.ti.." A ctok bi Pogosiian jeo poslasticu' Jelov. bi sa pre-

.,iui^i',^,om na licu rekao:''Gledaite samo kako Zdere tai slatkis: uZi-

va kao-karababki magarac dok Zvaie didakl posre ovoga ie trtati z^mnom kao kudence, samo zato 5to sam mu dao to gnusno smeie.,'A z:r_tim bi se razgovor nasravio u slidnom tonu.

. ...hr:d toga Sto je predstavljao fenomen po svom poznavanju kniigei njihovih autora, Jelov ie kasnije posrao fenbmen i po znanju jezika. Je,koji sam u to vr€me govorio osamnaest jezika, u poredenju s .jinr sa.rse oseiao kao zutokljunac. Pre nego ito sam znao i iednu iedinu red makog evropskogjezika, on ih ie gotovo sve vei govorio tako savr5eno dabi se teiko moglo pogoditi da mu neki od niih niie maternji.-|ednom se,recimo, zbilo sledeie:

. Profesor arheologiie skridlov, o kome iu govoriti kasnije, morao jeda prenese jednu avganistansku svetu rerikviju preko reke Amu Darje.'lb je, medurim, bilo neizvodivo jer su na sve koji su rusku granicu pre-lrrzili u oba pravca budno motrili i avganistanska staLai britanski voj-rrici, kojih ie u to vreme iz nekog razlogabilo veoma mnogo.

PoSto je negdc nabavio staru unifbrmu britanskog oficira, Jelov juj. obukao, otiSao na polozaj na kome je bila sme5tena britanska voiska, i;'r'cdstavio se kao briranski oficir iz Indije koji je ovde doiao da lovi tur-l(('stanske tigrove. svojim engleskim pridarna im ie toliko dobro zaoku-;,i. paZnju da smo mi, bez Zurbe i neprirneieni od Britanaca, irnali vre_nrcna da ono 5to smo Zeleli prebacimo sa iedne obale na druzu.

Pored svega ostalog dime se bavio, Jelov je nastavio i da in"tenzivno,r,'i. Nije se, kako je nameravao, upisao u otlcirsku bkolu, vei je otilao u\ lr rskvu, gde je sa sjajnirn uspehom poloZio priiemne ispite za Lazarevrrr.'titut, da bi nekoliko godina kasnije i diplomirao filologiju, dini mi serr r l.JniyslTiletu Kazan.

.llaS kao Sto je Pogosijan imao specijalan srav o fizidkom raclu, iJe_

l, 'r' ic veoma originalno gledao na umni rad. Jednom prilikom mi jei r k;lOl

" I tako je svejedno. Naie misli rade i dan i no6. umesto da ih ousti-',',, ,l:r 1)remiSljaju o kapi nevidimci ili o Aladinov'm blagu, za5to ih nel,r',rrr. z.dposlili nedim korisnim? Za usmeravanjc misli u odredenom1'r rr r'rr. je' naravno, potrebna izvesna energiia, ali o.a tok.'r ditavogI rrr.r

'ije veia od one koja se potroSi na varenjc sar,. jcrr..g obroka.'|" r11 11;g3 sam odludio da udim jezike-ne samo drr lrih rrrisri sprcdi. da

l''1 ..( ) lutaju, ve6 i da im ne bih dozvolio da moic tr rrgt' r r r rr kc'if c o'rc-

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

taitr svojim glupim saniareniima i detinjastim fantaziiama'Znanie 1eti'

t J, porJa tJg^, por,.k^d moZe da bude i samo tlo :tbl f:::T..,..,.' bu^| mo] prilat.tl iz mladosti f

e io5 uvek Ziv izdrtv' i lepo Zivi u jed-

nom od graclova Severne Amerike'--- n"i 1? p.ou.o u Rusiii' veiinom u Moskvi' Ruska revoluciia ga je

zateklau Sibi*, gde ie otiS"o t"ai inspekciie iedne od sv.oiih broinih

Un1:lo* i prodaviica'pisaieg pribota' Za vreme revoluciie ie proSao

t rn, -.tog. neclaie, a svo niegovo bogatstvo ie nestalo' .

pr. ,J-o tri godine, iz Airerike |e doSao niegov neiak' dr' Jelov' i

ubedio ga da u ovu zemllu emigrira'

UI

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

lzuzetan i drugadiji od uobidaienog soja ljudi bio ie i ruski knezJurijlLjubovedski. Bio je znatno stariji od mene, i skoro detrdeset godinarrri je bio stariji drug i najbliLi prijatelj.

Dalek i indirektni uzrok koji je doveo do toga da se nas dvojica nasvom Zivotnom puru srernemo, zbllLimo i posranemo dugogodilnjil,rijatelji, bio je dogadaj koji je tragidno i iznenada prekinuo njegov po-r otlidni Livot.Knez se u mladosri, kada je jo5 uvek bio gardiiski oficir,lrrclo zaljubio u mladu devojku slidnog karakrera i oZenio se njome. Zi-lt'li su u Moskvi, u kneZevoj kuii na Bulevaru Sadovaja.

Knjeginja je umrla na svom prvom porodaju, aknezse, traZeii leka'.\'()rne bolu, zainteresovao najpre za spiritizam, u nadi da ie moii da,r.,lxrstavi vezu sa du5om svoie pokojne voljene supruge; nakon toga je,.r r l:r toga ni sam nije bio svestan, sve vi5e podelo da ga privladiizudava-,,1, okultnih nauka i traganie za smislom Livota. Toliko se zakopao u,'\ :r l)roudavanja, da ie sasvim izmenio svoj preda5nji nadin Zivota. Ni-l','rl,r niie primao, nikuda nijeizlazio, povukao se u svoju biblioteku i, rv sc neprekidno posvetio proudavanju okultnih piranja kojasu gaza-

, ,1, rrlrljala.

f cdnoga dana kada se ovim proudavaniima bio naroclito zAneo, sa-r r r, rr'u mu je naru5ila poseta jednog nepoznatog st:rrcrr- l(ncz. ga je, na

ll6il7

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

Seli su u podnoZju piramida, dok sam se ja smestio nedaleko od

njih, tako da sam jasno mogao da duiem svaku red njihovog razgovora, i

zapoteo da jedem svoi iurek.Gospodin s kojim smo se sreli, a zakoga se ispostavilo da je knez,

profesora ie, izmedu ostalog, Lpitao:"Zar jol uvek uznemirava5 zemne ostatke ljudi koii su davno po-

mrli i skuplja5 bezvredno smeie koje su nekada navodno koristili u

svom glupom Zivotu?"'A 5ta bi ti hteol" odgovorio mu ie profesor. "To je bar ne5to opi-

pliivo i stvarno, a ne onako ef'emerno kao stvari koiima si ti posvetiosvoi Zivot, u kom si kao imuian dovek u dobrom zdravliu mogao u pot-punosti da uZiva5. Ti traga5 za istinom koju

f e nekad izmislio nekakav

iaknuti besposlidar; a ako opo Sto ja radim moZda i ne doprinosi zado-voljavanju ljudske radoznalosti, to u najmaniu ruku, ako dovek to Zeli,rnoZe da mu donese dobru zaradu."

f'ako su razgovarali dugo, sve dok moj poslodavac nije poZeleo daode do druge piramide i oprostio se od kneza, pobto su se prethodno,.logovorili da se ponovo sastanu u drevnoj Tebi.

Moram da kaZem da sam sve svoje slobodno vreme provodio takoito sam kao opsednut obilazio ova mesta, u nadi da iu uz pomoi svojerlrape pretpustinjskog Egipta naii obja5njenie za Sfingu i za neke druge,lrevne spomenike.

Nekoliko dana nakon profesorovog slrsreta sa knezom sedeo sam,lrrboko zamiSljen u podnoZju jedne od piramida, drZeii u rukamaotVor€rru mapu. Iznenada sam osctio da mi neko stoii nad glavom. Br-,/() sAm sklopio mapu i podigao pogled.

U pitanju je bio dovek koji se kraj Keopsove piramide sreo sa mo-

lrrrr poslodavcem. Bled i veoma uzbuden me ie na italijanskom upitaori, lc sAm tu mapu dobio.

I)o njegovom izgledu i po interesovanju koje je za mapu pokazao', , r r r odmah pogodio da to mora biti isti onaj knez koga rni

f e opisao jer-

,'', rrski sve5tenik u dijoj kuii sam svoju mapu prekopirao. Stoga sam ga' ir rzvrat, ne odgovoriv5i na njegovo pitanje, na ruskom upitao nije li on, ,,' ,'k koii je tu mapu i.eleo da kupi od takvog i tirl<vog svcStcnika. Od-,', ,\ { )l'io ie "Da, ja sam tai", i seo na zemlju krai rrrcrrc.

zaprepaSienle svih svoiih uku6ana' oclmah primio' zatvorio se sl nllm

u sobu i dugo razgovarao'

Ubrzo nakon ove Posete knez ]e napusdo Moskvu' da bi skoro sav

svo] preostali zlvot ptJ'lo " iftltl' tnaili' Avsanistanu i Persiji' U R'-

siiu se vraiao r..un, '"-l"ul;;i;;tl" ntopholno' i niie u nio] dugo bo-

ravio' 'e bogatstvo troSio na "is-Knez ie bio veoma bosat' ali ie svo tttl::.?,1?;il#il;;1

traZivan]a" i r,, o.go'.";ffit qP;Jtl"l"ln etspeai"tlia do mcsta na ko;r-

ma le mislio da bi mogao t'"li ohgou^o:Tj:t" pitania' Dugo ie ziveou

poiedinim -^nr,a"""" i upoznao 1e mnoge llude diia su interesovanla

tiia slidna njegovima'

Kada sam ga prvi put sreo knez-]e b.io ve6 sredovedan' dok sam ia

ios uvek bio mlad' ";;;;:;;;ve

do "iegove

smrt' nismo prestali da

odrZavamo medusobne veze'

NaS prvi susret;;j;;;" u-Egiptu' krai piramida' ubrzo nakon

mog putovani' " eoio"i3.'"t*'. up:1tl::'" ; bio vratio iz 'f erusali-

ma, gde safi'tzaz"or-t^'ndiuao time 5to sam turistima' pre svega Rusi-

ma, pokazivuo "'^-tttiiosti grada i davao.irn uobidaiena obavebtenia;

ffiffi;;*"' ui" sam proitsionalni turistidki vodid'

Ubrzo posto '^- " i""tio u Egipa-c,odludio sam da se prihvatim

istog zanimar,l^' Uott-' ^^tn^o ^i^pski i grdki' kao i italiianski' ko]i je

u to vreme uio ''toplo"a*'tu ' oa'^Z^nie ia Evroplianima' Zanekoli-

ko dana sam "nrrdicl

;;" 5;o turistidki vodid reba da Lrapasam' za]edno

;;;ffiffi-r'ai* a*pima-' qoieo da zbuniuiem naivne tu'ste'

Po5to sam u t^1 fo'"o ute nio hobro verziran' i'poSto novcl ll to vre-

me nisam l"t'o U"stf'"vi5e' vodid sam postao kako bih zaradro novac

koii mi i. bio pott"nH"ii^ c,ttv*i- 3to iam naumio' Jednoga dana me

1e za vodida rrr.o ,^.r,^n Rus, zakogase kasniie ispostavilo da ie pro-

iesor arheologiit P;1;;;" stt'iatou' bok smo iSli od Sfinge ka Keopso-

voi piramidi, -"g;;;lo^Jut' 1" po'a'avio iedan tek malo prosedi go-

spodin, koii ga i' #;;;;'i"::: .:^*f se' odigledno odubevlien

zbog ovog susreta' raspitivao za niegovo zdravlie' Medusobno su ra7'-

govarali rr^ r,,'no-, iril" t""ipo'lod""v"t' ne znaiuii da i la govonm ru-

:;i, ,;;""* '"on'"e'f na loiem italilanskom ieziku'

118

i,-4--

lr9

KNIZ JURIJ UUBOVEDSKISusreti sa lzuzetnim Ljudima

Tada sam mu ispridao kako sam ovu mapu nabavio i na koii nadin

sam ve6 bio 6uo za njega. Postepeno smo zaPodeli razgovoq a knez ie'

po5to se niegovo uzbu"denie sasvim sti5alo' predloZio da se vratimo u

njegov ,ton ., Kairu i tamo na miru nastavimo razgovor'

Otada se, zahvaliuiuii naiim zaiednidkim interesor''aniima' tnedu

nanla uspostavila istinska """' it'to smo se vidali' a gotovo trideset i

oet sodine smo se bez prekide dopisivali' Ttlkom tog perioda smo.dcsto

;;;3;; il;""r i p, tndii i, Tiberu i razt iiiri m detovima ce'tral ne Aziie.

Pretposlednii put smo se sreli u Konstantinopoliu' gde je imao ku-

iu u Per'i, koia se nalazilanedaleko od ruske ambasade i u koioj ie po-

vremeno Provodio dosta vremena'

Susrei se odigrao u sledeiim okolnostima:

Upr"uo r^* i bio u'atio iz N{eke' u dru5wu nekih dervi5a iz Buha-

re koie.sam tamo uPoznao i nekolicine hadZila iz Sarta ko]i su sc vraiali

ku6i. Zeleo sam da preko Konstantinopolia odem u Tif-lis' odatle u

ii.t r".t,tropoli kako bih se video sa svoiorn porodicom' a odatle sa der-

uisi-" r^ Br.h"ru. Sve ove planove sam, medutim, izmenio zbog neo-

dekivanog susreta sa knezom'

Po dolasku u Konstantinopoli sam doznao da ie na5 parobrod u

ovom gradu ostati 3e; ili '"d"- dana' To mi se niie nirnalo dopalo' Ni-

ie mi izsledalo ni malo primamliivo da tlokon dekam nedelf u dana'.Sto-

L;'r;il,;io J, ouo i,r.*. is[oristim kako bih poserio svoie priiete-

f.;;;;;;e*ti i eventualno video duvenu Zelenu dzamiiu' Posto

,';;';u-r;u rrt^r"ti odludio sam da naipre odem do knezeve kuie i

J" ," -"to ulludim, pri demu bih istovremeno iskoristio priliku da vi-

dim kneZevu ,i-p"t'id"t' staru domaiicu' Jermenku. Mariiam Badi'

Knez ie, kako sam na osnovu niegovog posledniegpisTlll:tP:

stavl jao, u to vreme trebalo ve6 da bude na Ceilonu' alt.se na,mo;e na1-

veie iznenadenie ispostavilo da ie io5 uvek u Konstantinopoliu' i da ie

dak kod kuie' Kao Sto sam vei rekao' desto smo razmeniivali-pisma' ali

,-" rn*ve6 dve godine nismo bili videli' i zbog toga ie ovai susret z':r

obojicu predstavliao radosno iznenadenle'

OdloZio sam svoi put za Brusu' a morao sam da se odreknem dak i

svog plana <ia odmah krenem za Kavkaz' budu6i da ie knez od mene za-

traZio da u Rusiju orprarim jednu mladu Zenu, zbog koje je i on privre-meno odustao od svog puta za Cejlon.

Istog dana sam otisao u kupatilo, doterao se i vederao sa knezonr.Dok mi je pridao.o sebi kncz mile, vrlo Zivo i zanimljivo. ispriieo i pr.i-du o mladoj Zeni koju sam pristao da povedem u Rusiju.

. PoSto ie ova Zena po mome rniSljenju kasnije postala izuzcrna u svlr-kom pogledu, Zeleo bih da pored roga Sto iu ispridati njenu pridu onakcrkako sam je duo od kneza Liubovedskog, kaZem i ne5to o njenom kasni-jem Zivotu, na osnovu svojih lidnih susrera sa njom i svojih sopsrvenihzapaLanja; ovo bih Zeleo utoliko vi5e ito je prvobitni rukofis u komesam.pod naslovom "Ispovesr jedne Poljakinje" potpunije opisao Zivotove izuzetne Zene ostao u Rusiji, zajedno sa mojim mnogobroinim dru-gim rukopisima, dija mi je sudbina jo5 uvek porpuno nepoznara.

VITVITSKAIA

Knez mi jc ispridao slede6u pridu:"Pre nedelju dana sam, na brodu Dobrovoljadke flore, krenuo za

( )cjlon. Ve6 sam se bio ukrcao. Medu onima koji su dolli da me isprateIrio je i jedan od ataSea ruske ambasade, koji mi je u razgovo* p"Z.r;r,s l< ren_u_o na j ednog pu tnika, s tari j eg gospodina dostoj answenog izgleda.

"Vidis li onog srarca? Da li bi iko poverovao da je on vaZan "g"rrt

r,tlqovini belim robljem? Pa ipak je ba5 tako."

Ovo je redeno samo u prolazu. Na brodu je bila velika guZva, a me-,r, jc doSlo da isprati puno ljudi. Poito nisarn imao mnogo vremena darl r onoga starca obratim viSe paLnje, sasvim sam zaboravio ono Sto mi1r' :rtaie rekao.

Brod je krenuo. Bilo je jutro. Vreme je bilo lepo, a f a sam sedeo na

1' rlrrbi i ditao. u mojoj blizini je naokolo nju5kao DZek."(Dzek je bioI' rrr'7cv fbks-terijeq koji ga je svuda prario.)

'llednalepa devojka nam ie pri5la i pomilovala DZeka. Nakon toga

','r r ir: donela malo Seiera, ali poSto DZek ni od l<oga niira 'e

uzirna bez,,',,yt'dozvole pogledao jeprema meni kao da pita "Sr'crr.r li?" I(limnuor. ntl glavom i rekao na ruskom "sme5". Ispostuvil. sc'tlir i rnlada ze-

i' r r,rl<.de govori ruski, pa smo zapodenuli ra)gov,,r, rr'lrii-rr jcrirn pita-

120 tzr

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

niima o tome gde ko putuie ' Ona mi ie ispridala da putuje za Aleksan-

J'ri1.t, t "t

o bi iadila k^o gttut"t"nta u poroclici tamo5njeg ruskog kon-

zrl]a.Dok smo ovako razgovarali, na palubu ie doSao onai starac na koga

rni je atabe bio skrenuo paZniu i pozvao 1e'-- 'K"d" su n!ih dvoie otisli zaiedno, iznenada sam se setio 5ta sam o

njemu duo, i njegovo mi se priiateljswo.t^ ouo* devoikom udinilo

sumniivim. PodeJsam d" r"z"tisiiarni prebirem p: t"6^"1i:5111"-t^ "Aleksandriii sam Poznavao i niemu, koliko mi ie bilo poznato' nle mo-

p'la biti potrebna guvernanta' 1b ]e io5 viSe uveialo moie surnnie' NaI

ilil'; iJ;;J;;risrane u vise iuka, a ia sam ve6 prvo z-alrstavlianie u

Dardanelima iskoristio da bih poslao dva telegrama: iedan konzulu u

Aleksandriji, u kome sam ga pitao da-li mu. ie potrebna guvernanta' a

Jili k";lu u Solu"u, [o'i ,e predstavliao narcdnu stanicu na.eg

;ro!^. Svoie sumnie sam t"iloat, poverio i kapetanu' One. su se' da

,t .",itr.r prilu, kada smo doSli u Solun i powrdile' i postalo ]e jasno da ie

iz-govor pod koiim ie dovek vodio devoiku laZan'

Devoika mi se svidela' pa sam odludio. da ie spasem od opasnosti

koja joi pred, da ie poSaliem natrlrg?aRusiiu i da putovanie za Ceilon

,r"rupolittl.m ponovo dok ioi nekako ne Pomognem'

Sa broda smo se iskrcali z^1"d"o tt Solunu' da bismo se jo*tog da-

na ukrcali na brod koii ie plovio nazad za Konstantinopolj' Cim smo

,Jglih,." sam da ie poSutit- natrag.kuii' ali ispostavilo se da nema ku-

da?a ode. Zbogtogasam se i zadrZao ovde'

Niena pridiie ftitiftt" neobidna' Ona ie Poljakinia' rodila se u po-

krajiniVoline, "

L"l d"" ie Zivela-nedaleko od Rovna' na ima4iu neka-

i."Jf gt"f" kod koga ie nien otac bio.nadzornik' U porodici ie bilo 6e-

woro dece, dva brata'i dvt """' Maikaim ieumrla doksu ]o5 bili mali'

i sve ih je odgaf ila t"tt^ttu" stara tetka' Otac im ie um-ro kad ic ona' Vi-

witskaja, im-ala detrnaest' a niena sestra Sesnaest godina' - ....

U to vreme ie iedan od bra6e bio na studilama negde u Italiii' gde se

pripremao za poziv.katolidkog sve5tenika'

Za drugogase rspostavil"-a" 1t veliki.probisvet' Godinudana prc

.g;;;";;g; i, i"it*"t", i priialo se da se kriie l".qdt u odesi'

Nakon odeve smrti, tlu"'"'tt" i niihova tetka su bile prinudene da

,'t"prrrr. imanie na kom su Zivele' budu6i da ie na njemu na duZnost sttt-

rz2,

;;" ""'' :;.^'",o n,.,erile su,.,' ;;;, ; ;;.;:"ffi ;:::la i stara rerka. sesrre su se naile u dosta reikoj situaciii. pnrl,,i"r" r,, ,,,-vet jednog daljeg rodaka da prodaju sve ito imaju i presel. se rr c)rrc:sr r,gde su se upisale u srrudnu 5kolu za kroiadice.

. Vitvitskaja je bila veoma lepa i, za.r.lik., od svoje starijc scsrrc, l:r-l<omisl-ena. Imala jeveom" -rrogo udvarada, medu kojimr;c t,iu i.icclrr'trgovadki purnik, koji iu je zaveo i odveo u Sankr petersburg. Iro5t,, s"posvadala sa sesrrom, sa sobom je ponela i svoj deo njihoiog zajctl_nidkog nasleda. U Sr. Petersburgu ju je onaj trgovadki putnik oiljatkaoi napustio, tako da se nalla bez prebijene pare u nepoznarom gractu.

Nakon puno muka. i nevolja, najzadj e postala I jubavnica .rJkuk,oogpostarijeg senarora, ali je ovaj- uskoro port"o ljubomoran na jednogrriladog srudenra i orerao je. Nakon tog" je dorp.ia u "uglednu,, f orodi-cu jednog lekara, koji ju je naudio da mu na vrlo origilalan rrJti., po_rnaZe da proSiri svoju praksu.

... Doftgrov_a Lenajuje srela u parku preko puta Aleksandrinogpozo_'iita, gde je sela na klupu pored nje i ubedira je da dode daLivikJi njih.lr.:rda je do5la, naudila ju je da izvodislededi rnanevar:

. tebalo je da 5era Nevskirn prospektom, a kad joj neki mu5karacI'r ide nije trebalo da ga odbije, u.i d" m'dozvoli da je prati do kuie, dari:r cliplomatski ohrabri i ostavi pred vratima. on bi ," t",1", naravno, o'r jrj raspitao kod portira, i ovaj bi mu rekao da je u pitanju druZu."i."

''''rre izvesnog doktora- Tobi zarezuitat imaro da doktor'stekne novog1,.rcijenta, koji bi izmislio nekakvu bolest, samo da bi do5ao u njegov',r:rrr, gde se nadao prijatnom susretu.,'

"I{oliko sam stigao da proutirn njenu prirodu,', ubedeno je tvrdioI' rrcz, 'mora da je zbog takvog ziv-ota podsvesno sve vreme bila potiste-'

,

' ll:,_ju_ j:la njeiJa mogla prinuditi samo krajnja nuZda i oskudica.,,"Dok je jednoga dana tako setala Nevskim u p otrazizanovim paci-

1, rrri.ra, sludajno je naletela na svog mladeg brata, koga vee neklliko,,, ',li*r nije videla. Bio je veoma doLro obuEen, i delo#o i. kao bogar' " ''k' Thj susret ie u njen sumorni Zivot uneo tradak svcdosti. Isposta-

' rl, sc d2 se bavi nekakvirn posrom u odesi i inosrran.srv.. I(adale duo, | | i,,r)ir ne stoji ba5 najbolje predlo'io joi ie da dodc '

( )clc.s', g.l" j;;"' ' " lr r, imao puno veza i mogao da i njoj udesi r-reir. crrbr.. trrrt"tL

'", "l' r rt jrj je po dolasku u odesu nalao veoma dobar p.srr, s;r .iilitnir' iz.-

II__-+-_

t23

r

folt.li tl lzuzetnim Ljudirna

gledima za buduinost: rnesto guvernante u porodici ruskog konzula u

Aleksandriii.Nuko.r'par dana, brat iu ie predstavio postariiem t9""k"^Il::jr-- ----

r ioi ie tttt^o a" sludaJno ba5 putuie za Aleksan-menogiz-gleda,zakogi,,, _----:^.r.^r.^..^:a,r;;il t"#;;i;; l"i"i"" ouo'p.'"' posluZi kao p'1ll'] 1,11"::l;1

;;; i"ptd i".t", ., druiwu ovog naizgled pouzdanog gospodina' ukrca-

!filz JU4IUUB0VEDSKt

Nakon Sto sam je odvco u l{usiju dugo je nisam ponovo video. po-novo sam je sreo sasvim sludajno, nakon otprilike detiri godinc, kaclr jcsa sestrom kneza Ljubovedskog boravila u Italiji. To se dogoclikr lxrtlslede6im neobidnim okolnostima:

NaSavSi se u Rimu, gde me je kao i uvek dovelo traganjc z.a ciljcrrrI<oji sar. sebi postavio, poslusao sam savet dvojice mradih Azcra k,jcsam tamo upoznao i uz njihovu pomoi sam, buduii da mi nijc trilo prc_ostalo jo5 mnogo novca, zapodeo da radim kao ulidni distad cipela.

Isprva se niie baS moglo reii da mi posao ide dobro, pa snm sroga.dludio da u njega, kako bih poveiao prihode, uvedem neiio novo i ori-sinalno. U tom cilju sam narudio specijalnu naslonjadu pod kojoms:rnr, skriven od posmatrada, smestio Edisonov fbnograf. Zinjega sarnP'idvrstio gumcnu cc'sa sluSalicama na kraievima, tako da ie svako ko',t dne u naslon.iadu mogao da ih sravi u uii, dok bih ia neopaZeno uklju-i ir aparat. flko su nroje mu5terije dok im distim cipelc mogle da slusa-yrr "Marseljezu" ili neku operetsku ariju. Kraj naslona za desnu ruku',:rn' sem toga, pridvrstio mali posluzavnik koji sam sam izradio i na ko-;r sarn stavio dasu, bokalde vode, vermut i neke ilustrovane dasopise./.:rhvaljujuii rome, posao mi je krenuo i viSe nego uspe5no i podeli su,l:r PljuStc ne sentisimi, vei lire. Narodito su dobro praiali bogati mladir r r risti.

Oko mene su po ceo dan stajali radoznali besposlidari, od kojih jer .t'ina dekala da i na njih dode red da sednu u naslonjadu, kako bi dok'rr

r iisti'r cipele mogli da uZivaju u nedem sto dotad joS nisu duli ni vi-, l, li i da se, evenrualno, naprave vaZni pred drugima koii su po ceo dan

' ',,ili naokolo, istim preispoljnim budalama kakve su i samibili.Nledu tirn svetom sam desto mogao da primetim izvesnu mladu

,l rrrru, koja mi je paZnju privukla jer mi f e delovala veoma poznato, ali

I ' 'rr risam inra. vremena bliZe da osmorrim.Jednog dana sam sluiaj-,,,

' t'.() kako starijoj Zeni s k<liom je bila na ruskom kaZe:"Kladim se da;, r, {)r1", i to rne je toliko zaintrigiralo da sarn, pobto sarn nekako ipak' '"Pt'' da se oslobodim svoiih musterija, oriiaopravo k njoj i obratio ioj' ,r,r nrskom: "Molim vas, recite mi ko ste vi? dini nri sc da sarl vas ne_',lr vcd video."

''.f rr sarn", odgovorila mi je ona, "osoba koju stc jctl'rlr. t,rir<. nrrze-lr , I r srr rnuve koje u opseg zra(enja vale rnrZ. jc rrrct. .trrrr:rrr crl<:rv'lc.

t^ i^ Utod i krenula na svoie putovanie'

Sta ie dalje bilo, vei ti ie poznato "'" w ----L --^^^Knez mi je rekao da veruie da su ovu mladu Zenu na rub propastt

dovele samo okolnosti i n"rr.in" porodidne prilike, da ioi ie priroda ne-

iskvarena i da ima mnogo vanrednih kvaliteta' Stoga ie reSio.da se zain-

,.r.r";. zanienZivot i ia ie izvede na praviput '"Zbogtoga"' rekao mi

ie knez, "nesreinu devoiku moram t"iptt da poSaliem na imanie svoie

!.r; p.""1".1;ir"-boo kako bi mogla dobro da se odmori' a posle

iemo vei videti.'."Posto su mi kneZev idealizam i liubaznost bili poznati' pfema.ovom

niesovom proiektu samz uzeovrlo skeptidan stag smatraiuii da ie u

;i'."; ild,"'";.g""i napori biti uzaludni' Se6am se da sam tada dak

oomislio i da ie "ono 5to ispadne iz kola izgublieno'"

""";;; viwitrr."1" !o5 nisam bio ni video u nreni se, iz nc znarn ni f a

kos razloga, iavilo ne5to poput mrZnje Prema nioi; kneza' medudm' ni-

;#t';l!!oi^ oauii.-, it '"* i preko volie pristao da pratinr ovu' kako

sam u t; vreme mislio, bezvrednu Zenu'

Prvi put sam ie video nakon par dana' kada snro se ukrcali na brod'

Bila le otprilike srednieg t""", u"o-" lepa' smedokosa i dobro grade-

,r". trri^t" 1. aobr., poitJ"e odi, koie su ponekad postaiale davolskipre-

oredene. Mislim da ie morala pripadati istom tipu Zene kao i istoriiska

iltJ;. ffi,"* i. ugledao u meni ieizazvaladvostt'uka oseiania: das

mrZniu, a das saZalienie' .r^-L^,, .Tir ie nqrclq Aq..-Iako sam sa nlom stigao i u pokraiinu Tambov' Tu ie ostala daLwt

sa kneZevom sestrom' ftoi" i" ie veoma zavolela i koia ie sa niom puto-

vala u inostranstvo' gde ie provodila veliki deo svoga vremena' a naro-

dJo u Italiiu. M"lo-fro-'lo, podlticaiem kneZeve sestre i samog kne-

za, zainteresou"l" st '" t'iihove ideie' ko!e su ubrzo pollale nerazdvoii-

;t'd* n]ene suStin e. Zalpo&laie ozbilian rad na sebi i svako ko bi ic

,r* -"f.rt i samo iednom, mogao ie da zepazi rezultate toga rada'

124125

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKISusreti sa lzuzetnim Ljudima

Ako se seiate kneza Liubovedsko$, moZda 6ete se setiti i nesre6ne de-

voike koiu ste iednorn pratili iz Konst'rntinoP-"lit t;i l::'i'l'-,^-. .,' lstoga dase sam i. p',tpo'nto, kao i stariiu Zenu ktlie ie sa nionl bila'

kneZevu sestru' Ocl toga i"''" '"- svako vede provodio sa niima' sve

dok nisu otputovale za Monte Karlo'

Godinu i po clana nakon ovog susreta Viwitskaia je' pra6ena,prote-

sororr Skridlovom, do5la na z'borno mesto za podetak jedne. od naiih

u.fif.in ekspediciia, i od tada pa nadalie ie bila iedan od stalnih dlanova

naSe putnidke druZine'

Dabihilustrovaokarakteriunutra5n]isvetViwitskaie'Zenekojajesvoievremeno bila na rubu tnoralne propasti' da bi zatim' zahvaliuiu6i

i"-oei,r,ri"ih Iiudi diji se Zivotni put ukrstio sa nicnim' postala' usu-

l";.- ,. d^ wrdi-, takva da bi svako! Zeni mogla da posluZi kao uzor -oua. e.r se odvaZiti da ispridam o iednorn od aspekata n]enog nlnogo-

stranog unutra3nieg i'iv ota'

Po?.d drugitr iiteresovanja koia je imala' narodito iu ie privladilo

proudavanie muzike. Ozbillnost s kojom se prema ovom proutavlniu

odnosila iasno pokaztit '"'gouot koii smo vodili prilikom iedne od

ekspediciia naSe gruPe'

Na ovom putovaniu kroz centralni -Iirrkestan smo' zahvaliufuii

sueciialnim pr.p,'uk"-a, tri dana prt-rveli u iednom. manastiru'u. koii

,fir,i;;;;","^r.r. onoga iutra kad snro iz manasrira krenuli Vitvit-

ir.ri"liilr" bleda kao smrt, a iuka ioj ie' iz 'ekog

razloga" bila u povezu'

Dugo niie mogla sama da upravlia svoiim koniem' pa smo ja i ioK jedan

od drugova u tome morali da ioi pomaZemo'- -

Kr:,i" ie ditav karavan vei bio k'"ll"n ia sam konia poterao krai nie'

ne5to malo zaostaiudi za ostalima'-Jako me ie zanimalo 5ta ]oi se desilo' i

uporno sam j. o ,o-t i'pitivao' Pomoslio sam da se neko od naie druZi-

ne moZda poneo kao Zivotinia i na ma koii nadin pokuSao da ie uvredi-

"*, 2""" koia nam ie svima postala sveta -pa sam hteo da doznam ko ]e

;;;;;;;lt;;;io da bih ga' bez redi i bez ikakvog raspravliania' na mesfti

tot"Jillf,ia mi !e, napokon, na

1no.la pitania odgovorila da uzrok

ovakvog nienog ,t""i" p"td'tavlia' kako s e onl' izrazila' "ta prokleta

muzika", upitavSi -. du Ii se seiam muzike od prerproSle vederi'

126

Zaista sam se setio kako slno to vede svi, sme5teni u f ednorn kutkrr

manastira, skoro jecali slu5ajuii monoronu muziku kof u su braia rokorrrjedne od svojih ceremonija izvodila. I rnada smo o tome kasnijc drruorazgovarali, niko od nas nije bio u stanju da objasni bta je ovome uzrok.

Po5to je malo poiutala, Viwirskaja je ponovo podela da prrite bczrnog r-ravaljivanja, a ono 5to mi je tom prilikom o uzroku svog- nco-bidnog stanja rekla poprimilo

f e oblik duZe pripovesti. Ne z.rram cla li je

to zbog toga Sto je prcdeo kroz koji smo roga iutra jahali bio tako ncopi-sivo velidanstven, ili ie razlog pak neito drugo, ali dinjenica ie da samono Sto rni je tada s rakvom iskreno5iu ispridala zapamrio roliko dobroda se i sada, nakon ovolikih godina, seiam svake redi. Svaka od ovih redirrri se u ntozak urezala s lakvonr iasnoinm, da mi se dini kao da ih ovoqatasa sluSam.

A evo kako je prida tekla:"Ne.znam," rckla jc,"je li u nruzici bilo nedeg Sto me je iznutra dir-

rrulo jo5 dok sam bila veoma mlada, alise zato veoma dobro se6am kakos,rrn o njoj razmi5ljala. Kao i svi ostali, ni ja nisam Zelela da izgledamli:ro neznalica, pa sam hvaleii ili kritikuju6i neko muzidko delo o nlemurrrdila samo svojim umorn. cak i kada bih prema muz,ici k'ju sam dulalrila potpuno ravnoduSna, izrazllltbih ako mc za to upitaju nekakav stav, r nioj, za ili protiv, vei prema prilici.

Ponekad bih govorila i protiv nedega 5to su svi drugi hvalili, kori-',tt'ii se pri tom svim srrudnirn pojmovima koje sam znala, kako bi liudiI',rnrislili da nisam makar ko, vei obrazovana osoba koja o svemu moZe,l,r pruZi svoj sud. Drugi pur sam, pak, kritikovala ono Sro i drugi kriti-l,rrirr, smatrajuii da ncsumnjivo posroji ne5to dega ia nisam svesna i'l,os dega to muzidko delo zasluZuie kritiku. Ako sam neko muzidko,l, l. h'alila to je, oper, bilo zato 5ro sam pretpostavljala da kompozitor,

" r r l(. on bio, budu6i da se time celogzivota bavio, ne bi dopustio da nr-

1, ,lrr;r kompozicija ugleda svetlost dana ako to ne zasluZuje. -[eclnom

, , , jrr, bilo da sam kudila ili hvalila, uvek sam bila neiskrena prema sebiI I'r ('n)e drugirna i nisam oseiala nikakvu griZu savcsti z_bog toga.

liasnije me je sestra kneza Ljubovedskog, ra clolrre stara gospoda,1 ,,',trr lne je uzela pod svoje okriiic, ubedila d:r n:ruciirrr tl:r svirrrnr l<lavir.',i ,rl<rr dobro obrazovana i inteligentna L.en,t tr-clr:r tlrr zrr:r tll svira taj

rir,,rr ilr)leDt," kazala je ona.

t27

Susreti sa lzuzetlim LjudimaKNT,Z JURIJ UUBOVEDSKI

U proudavanju ove t:rl<ozvene rcoriie muzike sam provela ditavihgodinu dana. Proditala sarn gorovo sve knjige koje sam imala, da bih nekraju postala dvrsto ubedena da ova literacura niSta ne moZe cla nripruZi; moie intercsovanje za muziku je, medutim, nastavilo da rastc.Stoga sam se okanula ditanja i udubila se u svoie sopswenc misli.

Jednoga dana sam iz knjeginjine biblioteke sludajno i iz- dosadcuzela knjigu s naslovom Soet aibraciia, koja je mojim razn-riilj:rnjinra <r

muzici dala odreden pravac. Autor ove knjige uopSte nije bio muzidar,a iz sadri.aja se jasno videlo da se za muziku nije dak ni zanirnao. Bio jematematidar i inZinier. Na jednom mesru u ovoj svojoi knjizi on muzr-ku spominje naprosto kao prirner kojim potkrepljuje svoja objalnjenjao vibracijama. Tir on pi5e da se muzidki zvuci sasrofe od odredenih vi-braciia, koje bez sumnje deluju na vibracije koje takode postoje i u do-vcku, i da je to razlogzbogkoga se dovcku ova ili ona muzika dopada iline dopada. To sam odmah razumela i potpuno sam se sloZila sa hipote-zom ovoga inZinjera.

U to vreme su mi ova interesovania zaokupljala sve misli, tako dasrrm u razgovoru s kneZevom sestron uvek poku5avala da dodem na te-rrru muzike i njenog pravo gznataja. Rezulcar je bio taj da se za ovo pita-rric z-ainteresovala i ona sama. px smo o njemu za jedno razmiiljale i dakp,riele i da pravimo ekspcrinrente.

I(neZeva sestra je specijalno u ove svrhe kupila dak i nekoliko pasa,rrraiaka i drugih Livotinja. Podele smo, rakode, i da pozivamo neke odrr:riih slugu, sluZile smo im daj i satima im svirale na klaviru. NaSi eks-

lrcrimenti isprva nisu davali nikakve rezultate.Jednom se, medutim,li:rda smo u goste pozvali petoro na5ih slugu i desetoro seljaka iz_ selalioie je nekada pripadalo knezu, dogodilo da ih je polovina zaspala dok',:un irn svirala valcer koji sam sama komponovala.

Ovaj eksperiment smo ponovile nekoliko puta, i svaki put se broj, ,r rih koji bi zaspali pove iavao. Mada smo stara gospoda i ja, na osnovu',r'ih moguiih principa, komponovale i drugu muziku koja je na ljuder, , lralo da ima razlidiro dejswo, jedini rezultat l<oji smo dobijale bio je,l,r rraSi gosti padnu u san. Konadno sam se od stalnog rada na muzici i, .,z.rni5ljanja o njoj toliko umorila i omrSavilzr da sc srirrrr gosl;oda, jed-

",,rlrt dana kada me je paZliivo pogledala, riplaSila i poslrri;rvii savet pri-I rttljrr poZurila da me odvede u inostranstvo.

w

#;

U Zelii da dragoi staroj gospodi pridinim zadovolistvo' sva sam se

bacila na udenie klavira, tt '"t" ""tto" Sestmeseci zaista svirala tako do-

bro da su me pozvali j"

"ett*";tm-la gobrowornom koncertu' Svi

naSi priiatelii koii su to- ptiflttit.bili prisutni su me hvalili do neba i

izr aiav ali zaprepa56eni e moi im tal entom'

Jednoga d"r,^' kt"i"u" '!"t" mi ie nakon 5to sam zavriila sa svira-

"i"rir prisr? l vrlo ozbillnol tutr^tto "kl"

d" bi' poito mi le Bog vei dao

takav talenat, bilo greti da se on zanemari i da mu se ne omoguii da se u

potpunosti razvije'Uodala ie i da bi' po5to sam vei podela da se.bavim

i;Jfk"-;itebaio da r,"tt"t- istinsko obrazovanie "-^

gYoT poliu' a ne

da samo sviram kao i bilo ko drugi, pa ie stoga misrila da bi najpre trebalo

da proudim t"orilr, -u'ittt i d", itola"' fak polaZem i ispit iz ove oblasti'

Od tog dana ie podela da mi naruduie ivu moguiu muzidkulitera-

**, p" iJr"t odiazil"i rl Moskvu da mi ie kuoi' Zidovi moie radne so-

t,i;ili;iri f,'r"i""*"log'-"i- p?ll"T"'koie su se saviiale pod

teretom nairaznovrsnijih muzidkih publikactla''-- -f

r,rt"ui"iu muzidke teoriie samie.posvetila s velikim Zarom' ne sa-

mo da bih zadovolltl;:;;t; iobrodiniieliku' vei i stoga .to me ie ovai

rad i sam veoma p'lu"tt"o'i Kto ie moje interesovanie za muzidke'zako-

nitosti iz dana u d"";;i;' f"iig" Lo;" sam imala mi' medutim' nisu bi-

le ni od kakve pomoeil"t " "iiil' "ii" uilo ni redi o tome 3ta ie muzika

zapravo,niti na dermr podivaiu "1"ni

zakoni'.U niima su t:1"-dlll' *

razne nadine, pon^uri"i" i"toi-"tiit iz istoriie -"1!\t' poput onih da

na5a okuva ima sedim nota' dok fe oklavl starih Kineza imala samo

#:d; ;;ri" totilt n gi p tana zv ala t e b u n i' a ni ihov a fl a uta .m

e m' da srt

ffiilffi;;;;" blt" ko-ponovane u razliditim tonalitetima, io-

nskom, dorskom, r'[if'ko* i raznim drugim; da se u devetom veku u

muzici po prui pt" p3iluila polifbniia' kola ie u prvo vreme delovala ta-

ko kakofonif"" a"'il-'"Uti ei'en tak i slutai ptturttttettoq Bot:-d1]a

rudne Zene koia ie u'crkvi iznenada dula grmliavinu orgulja kole su svt-

rale ovu muziku; a";" "

pa"""""o-""f," izvestan kaluder' po imentr

Gvido di Areco, l"ii'flJ 'offtdo'

i tako dalle' i tako dalie' Ove kniigc

su, povrh ,u.g", i"'o'iit i a"of1" o duvenim muzidarima i o tome kak<r

ilJ"ti1Jl Gt"rir"ut"i;u nlima jezabeleZeno dakikakvu le vrstu na-

odara i kravata "tti" t"i i'oi muziSar' O tome 5ta ]e muzika i kako onrt

;d"i" na liudsku psihu nigde' medutim' ni]e bilo ni redi'

128

tzg

Slsre! sa lzuzetnim Ljudirna

:;.,:r;;,. ""u

,"u i srsvinr ',zriditog

-r-;;;:,;r;, ;t# t;.-:peramenra. A4ogu6nost dr se ovo objasni rjudskirn "oslianjem krda" jesasvim iskljudena, buduii da smo nedavno eksperimentom dokazari dau svir'dlanovima naie druZine, zahvaljujuc.i odgovarajuiern ratlu .as1bi, tog ose6anja apsolutno nema. DrJgim redirira, p."t 1.,t" 'ijc lrikrnideg (to bi tu pojavu moglo daizazoveilL dime bi ona rrra k,rko,rr,rgl"da se objasni. Nakon ito smo ovu muziku duri u meni se, post. sal, scvei bila vratila u svoju- sobu, ponovo javira intenz ivna Lerjada doznar.uzrok.ove pojaveoko koje sam toliko godina lupala glavu.

Citave noii nisam mogla da spavam, vei sam sariro razmi5liala Stabi sve to zapravo zaisra moglo da znadi. o tonre sam ijuc=e riravog <rananastavila.da razmiSljam, tako da sam dak izgubila i apetit. Nisamii jctani pila,.a jude mc je obuzclo takvo odajanjeta sam sL, od besa, iscrylje_nosti ili pak ncdeg dru.gog, ugrizla r" p.rt, i to toliko jako ,l" r"rn gr'rko_

'o otkinula sa ruke. Tbogtogami je ruka sada u povczu. Bori me toliko

cla se jedva drZim na koniu.,,

. . Njena prida me je duboko dirnula, rako da sam svim srcem poZeleo

tla joj ponrognem. Zauzvrat sarn joj ispridao o rome kako sam godinurlena ranije i sarn doziveo neito u vezi s muzikom sto me je veom"a izne-r rrdilo; kako sarn zahvaljujuii pisrnenoj preporuci izuzetnog doveka,'rca.Evlisija koji je bio moj uditerj iz detinjswa, boravio medu Esenirrra,lirji su veiinomJcvreji, i kako su oni uz pomoi nekakve veoma dre'nelrcbrejske.muzike i pesama uspevali ,la utine da bilike izrastu za samoyr,la sat., i detaljno sam joj ispridao kako su to dinili. ova prida je .r" rr1,,' rstrrvila taka' utisak da su joj se dak i obrazi zaLarili.iit"v .azgorro'. ye

.';r rezulrat imao to da smo se dogovorili da se po povratku u Rusiju''r.r rc'stimo u nekom gradu u kome bismo, ni od koga uznerniravani, rno-rlli ozbiljno da izvodimo svoie eksperimente sa muzikom.

.Nakon ovog razgovora, Vitvitikaja je tokorn ditavog ostalog puto_r , rrr ja ponovo bila ona stara. Uprkos povredenorn prstu,*najsp.."*ij. ,"' ' trla na sve lirice i bila je u sraniu <ta sa daljine ocl skoro au"i"r.t -1t1",t lirije spomenike koji,su nam ukazivali na pravac naicga puta.

Vitvitskaja je umrla u Rusiji, od prehladc koju jc zirradila z^ vtc_,,r( l).tovanja po \,'olgi. Sahranjena je u Samari. Iii,is,r,rr trrnr'kada jerrrrr'lrr' poito su rne kada jepala u postelju P'z-vrrli tl:r tlrtlcr'iz -|.-l, rrt:t.

Oti5le smo u Italiiu i tamo sam' po5to su mi paZnju privukli i drugi

utisci, postepeno podela da se oporavllam'Za muziku sam se ponovo

zainteresovala tek nakon p"t gnditt", mada ne viSe s istim onim oduie-

ffil.In kao isprva. rt ie uito kada smo krenuli na naSu ekspediciiu za

pj-i, i Avganistan i kada sam imala prilikc da prisuswujem eksperi-

mentima dlanova bratstva Monopsihe'

Kasniiih godina nikada nisam mogla da se uzdrZim da se ne nasme-

iem pri po*[tl na to koliko srno bile naivne kada smo onoliki znatai

pridavale tome 5to na5i gosti na imaniu padaju u san' Nikad nam niie

i"to .t" pamet da ove .tis" go"t 52n e$rrzima naprosto zato.Sto .im ie

Irfoa.,o, |"t su kod.t", po,tJp""o podeli da se komotno oseiaiu i ier je'

,riport.ii.r., nakon dugog i napornog radnog dana priiatno dobro vede-

#, popiti'd"su uotkJkllu ti tlunaina gospoda ponudi i zavaliti se u

meku nasloniadu.Nakon Sto sam prisustvovala onome eksperimenru i nakon Stosam

dula obiaSnfenia bra6e Monopsihe kasnije:1t'po povratku u Rusiiu' i

,r-"pi"oi'o izvodila.kspeii*ettte sa liudima' PronaSla sam' kako su

bra6a savetovala, apsolutno "la" u skladu sa atmosterskim pritiskom

mestanakomeeksperimenttrebadaseizvedeiuskladustimsamna-Stimovala klavir, uiimaiudi pri tom u obzir i dimenziie sobe'Za ekspe-

riment san' sem rog", od"b'^la liude koii u sebi vei nose ponovlieni

Jozlurl"l izvesnih ak"orda; u obzir sam uzela i karakter mesra i rasu i na-

,oa.ro!.'prlrutnih liudi. Uprkos tome, nisam bila u staniu da dobiiem

iste rezuitate, to iesi nif e mipo5lo za rukomda iednom te istom melodi-

jom kod sviiu izazovem identidan doZivliai'

Ne moZe se pore6i da sam kada su prisutni liudi apsolutno odgova-

rali uslovima koie sam spomenula kod niih po Zelii mogla daizazovem

,rn.tt, ,nr., pakost, Iiubaznost, itd' Ali ako bi neko od niih bio potomak

J"+ ili visi razlieitih rasa ili narodnosri, ili ako bi se pak nediia psiha

*"k^. i malo razlikovala od uobidajenog' rezultati su se meniali ma ko-

liko da sam se trudila niie mi polazilo za rukom da iednom te istom mu-

zikom u svima bezizuzetkaprobudim Zelieno raspoloZenie' Stoga sanr

oonouo odustala od svojih &'ptti-tt'^ta' i u neku ruku sam smatrala

i^ r"- zadovolina dobifenim rezultatima'

Ovde ie, meilutim, ova rlruzika koia iegotovo bez melodiie.prekiu-

te izazvalaisto stanie u svima nama: il"ttinl" ne samo razliditih rase i

130 l3l

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Kad le se setim sada, nakon 5to sam viSe od polovine Zivota vei

q".'Yi"^kTi:"^il:H',;"'s,'mn:n*:il"i:JJiL"i#.1'Ji;de Zena, moram da Prlsresti niiednu PoPut n!e'

Da nastavim, merJutim, pridu o svom stari]e- d,t:gl P: ?,t-:: :*," 1"J;" L;"bovedskom, koj" s"tt't bio p':ckinuo' Ubrzo nakon mog

odlaska iz Konstantrt'opoil^ i on je napusti: q*.9' i dt.""5t'91:T:."t9

susreta ie proslo ".rttiirt""'gtJ i""'zinu^tiuludi pismima koja sam od

;;;;;;;J.il aou 11 ao tr io !^T' -'d.1tlT'.mani e-v ise info rmis an o to-

me gde ie bio i 5ta ga ie u koie vreme naiviSe zaokuplialo'

Naipre ie bio otptitu"o t'a ostrvo Ceilon' da bi zatim preduzeo pu-

tovanie rekom Ind, "tt"a"cl do nienog izvora' Nakon toga sam od n]e-

sa primao pir-^ i'nug"ti;;;' Baluizistana' I{afiristana' sve dok na-

!a orepiska nui"ano-"i ilr- t ^tnt od tada pa nadalie o niemu nisam

i.,i ,ti v.rti, a ni ma kakve pride' . , ,-,-:rL .-.,rnrrar'Bio sam ub.,ltttda ie poginuo na nekom od svoiih putovan)a' I

malo-pomalo sam se navikao na pomisao da sam z'auvek izgubio ovog

naibliZeg priiatelia, da bih iznenada' sasvim neodekivano' na niega

ponovo natrcao u rzuzetnim okolnostima' na iednom mestu u samom

srcu Aziie' oslednji susret sa dovekom

Da bih bacio viSe svetla na oval mol p

koii, po mom mislieil;;;;;-t'ii- ziuo-im okolnostima predsta-

vlla itleal na koji Ui 'J

u"atfo ugledeti' svoiu pridu ponovo moram da

prekinem kako bih nesto rekao o izvesnom dol'ovievu' koii je takode bio

L"-"m-o|;,1;"ttri i Jt"g' Ovai ie kasnrie postao strudniak u onom sto

ie naziva istodniadkom m"edicinom uopSte' a narodito u-oblasti tibetan-

ske medicine, u tntJ" i" Uio i naiveii sietski srudniak kada je red o po-

znavaniu deistva opffi" i ha5iia na ljudsku psihu i organizam' '

Jurija Liubouta'kog sam poslednii put sreo za vreme putovanJapo

centralnoi Azi1i, na LolJ t"rn posao zaiedno sa Solovievom'

KNIZ JUR]J UUBOVEDSKI

SOLOVJEV

Na desetak kilomctara od grada Buhare, koja je glavni gr:rcl Iluh:rr-skog kanata, Rusi su oko stanicc I'ranskaspiiske Zeleznice iz.gratliligrad po irnenu Nova Buhara.

Solovieva sam prvi put sreo u vreme kada sarn Ziveo u tolll lro\ronrsradu. 'lamo sam oti5ao pre svega da bih posetio mestil ne koiiml bihnrogao steii iscrpnijaznanj'ao muharnedanskoj religiji i da bih poscritrsvoje poznanike, derr,'i5e iz- Buhare koji su pripadali razliditim sektarna,rr nredu koiima ie bio i nroi veliki i stari prijatelj Boga-Edin. C)n u to vre-rrrc nijc bio u Buhari i niko nije znao kuda ie otiSao; ja sam, medutim,irnao razloga da radunam da ie se brzo vratiti.

Po dolasku u Novu Buharu sam iznajmio sobicu u ku6i jedne debe-lc.f evrejke koja je prodavala ruskifrua.i. U toj sobi sam Ziveo sa svojimvcrnirn priiateljcm, velikim kurdskim ovdarskim psom po irnenu Filos,lioji nrc ic devet godinir prratio na svim mojim lutanjima. Ovai Filos jc,rrzqred budi reieno, Lr svim selima i gradovima u kojirn sam boraviorrlrrz.o postajao duven, naroiito nrcdu dedacirna iz roga mesta, zahvalju-lrrii svorn talcntu da rni donosi toplu vodu za taliztajdi)nica i resrora-r r;r rr koje sam ga slao sa dajnikorn. Umeo je dak i da sa ceduljom koju bihrrrrr napisao ide i obavlja kupovine.

Nlislim da je ovaj pas bio tako neobidan da rni ne izgleda suvi5no da

1, 'i nralo vrenlena potroSim kako bih ditaoca upoznao sa njegovom ne-',r,rl<ida5njom psihologijorn. Opisa6u, u svakom sludaiu, nekoliko do-,'.r,l:r ja koji pokaz-uju asociiativnu o5trr:umnost njegovih psihidkih rna-

' r lt'strrcija.

Neito prc vrenrena o kom je red bio sam u gradu P iste ove Buhar-,l', ,rlrlasti da bih se sreo sa nckoliko dervi5a, pripadnika izvesnih sekti,| , ryi srr u to vrcme tamo Ziveli i kojc mi je Boga-F)din savetovao da upo-''r.rrrr. Prvi od spomenutih dog:rdaja se odigrao ncposredno po5to su

, 'r r ,lcr-vi5i napustili grad f; posle dega sam i ja odludio da se preselim u',',,,lrkllnd,

l;inansiiska sredstva su mi se bila istanjila, ral<o drr ic naivi5e s dirn. ' u r nogao dir ratunam nakon 5to platim sobu u l(ill'rlvrrnsrlrir.iu i p<l5to

' i,,rrirrr druge dugovc koje sam u P imao, bilo icztlc'scr kopciki. U, " ,"'r gradu novac nije nikako mogao da se zaratli, Irrrtlrrt'i tl;r jc sczonrr

t32

f{

r33

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Kad le se setim sada, nakon 5to sam viSe od polovine Zivota vei

q".'Yi"^kTi:"^il:H',;"'s,'mn:n*:il"i:JJiL"i#.1'Ji;de Zena, moram da Prlsresti niiednu PoPut n!e'

Da nastavim, merJutim, pridu o svom stari]e- d,t:gl P: ?,t-:: :*," 1"J;" L;"bovedskom, koj" s"tt't bio p':ckinuo' Ubrzo nakon mog

odlaska iz Konstantrt'opoil^ i on je napusti: q*.9' i dt.""5t'91:T:."t9

susreta ie proslo ".rttiirt""'gtJ i""'zinu^tiuludi pismima koja sam od

;;;;;;;J.il aou 11 ao tr io !^T' -'d.1tlT'.mani e-v ise info rmis an o to-

me gde ie bio i 5ta ga ie u koie vreme naiviSe zaokuplialo'

Naipre ie bio otptitu"o t'a ostrvo Ceilon' da bi zatim preduzeo pu-

tovanie rekom Ind, "tt"a"cl do nienog izvora' Nakon toga sam od n]e-

sa primao pir-^ i'nug"ti;;;' Baluizistana' I{afiristana' sve dok na-

!a orepiska nui"ano-"i ilr- t ^tnt od tada pa nadalie o niemu nisam

i.,i ,ti v.rti, a ni ma kakve pride' . , ,-,-:rL .-.,rnrrar'Bio sam ub.,ltttda ie poginuo na nekom od svoiih putovan)a' I

malo-pomalo sam se navikao na pomisao da sam z'auvek izgubio ovog

naibliZeg priiatelia, da bih iznenada' sasvim neodekivano' na niega

ponovo natrcao u rzuzetnim okolnostima' na iednom mestu u samom

srcu Aziie' oslednji susret sa dovekom

Da bih bacio viSe svetla na oval mol p

koii, po mom mislieil;;;;;-t'ii- ziuo-im okolnostima predsta-

vlla itleal na koji Ui 'J

u"atfo ugledeti' svoiu pridu ponovo moram da

prekinem kako bih nesto rekao o izvesnom dol'ovievu' koii je takode bio

L"-"m-o|;,1;"ttri i Jt"g' Ovai ie kasnrie postao strudniak u onom sto

ie naziva istodniadkom m"edicinom uopSte' a narodito u-oblasti tibetan-

ske medicine, u tntJ" i" Uio i naiveii sietski srudniak kada je red o po-

znavaniu deistva opffi" i ha5iia na ljudsku psihu i organizam' '

Jurija Liubouta'kog sam poslednii put sreo za vreme putovanJapo

centralnoi Azi1i, na LolJ t"rn posao zaiedno sa Solovievom'

KNIZ JUR]J UUBOVEDSKI

SOLOVJEV

Na desetak kilomctara od grada Buhare, koja je glavni gr:rcl Iluh:rr-skog kanata, Rusi su oko stanicc I'ranskaspiiske Zeleznice iz.gratliligrad po irnenu Nova Buhara.

Solovieva sam prvi put sreo u vreme kada sarn Ziveo u tolll lro\ronrsradu. 'lamo sam oti5ao pre svega da bih posetio mestil ne koiiml bihnrogao steii iscrpnijaznanj'ao muharnedanskoj religiji i da bih poscritrsvoje poznanike, derr,'i5e iz- Buhare koji su pripadali razliditim sektarna,rr nredu koiima ie bio i nroi veliki i stari prijatelj Boga-Edin. C)n u to vre-rrrc nijc bio u Buhari i niko nije znao kuda ie otiSao; ja sam, medutim,irnao razloga da radunam da ie se brzo vratiti.

Po dolasku u Novu Buharu sam iznajmio sobicu u ku6i jedne debe-lc.f evrejke koja je prodavala ruskifrua.i. U toj sobi sam Ziveo sa svojimvcrnirn priiateljcm, velikim kurdskim ovdarskim psom po irnenu Filos,lioji nrc ic devet godinir prratio na svim mojim lutanjima. Ovai Filos jc,rrzqred budi reieno, Lr svim selima i gradovima u kojirn sam boraviorrlrrz.o postajao duven, naroiito nrcdu dedacirna iz roga mesta, zahvalju-lrrii svorn talcntu da rni donosi toplu vodu za taliztajdi)nica i resrora-r r;r rr koje sam ga slao sa dajnikorn. Umeo je dak i da sa ceduljom koju bihrrrrr napisao ide i obavlja kupovine.

Nlislim da je ovaj pas bio tako neobidan da rni ne izgleda suvi5no da

1, 'i nralo vrenlena potroSim kako bih ditaoca upoznao sa njegovom ne-',r,rl<ida5njom psihologijorn. Opisa6u, u svakom sludaiu, nekoliko do-,'.r,l:r ja koji pokaz-uju asociiativnu o5trr:umnost njegovih psihidkih rna-

' r lt'strrcija.

Neito prc vrenrena o kom je red bio sam u gradu P iste ove Buhar-,l', ,rlrlasti da bih se sreo sa nckoliko dervi5a, pripadnika izvesnih sekti,| , ryi srr u to vrcme tamo Ziveli i kojc mi je Boga-F)din savetovao da upo-''r.rrrr. Prvi od spomenutih dog:rdaja se odigrao ncposredno po5to su

, 'r r ,lcr-vi5i napustili grad f; posle dega sam i ja odludio da se preselim u',',,,lrkllnd,

l;inansiiska sredstva su mi se bila istanjila, ral<o drr ic naivi5e s dirn. ' u r nogao dir ratunam nakon 5to platim sobu u l(ill'rlvrrnsrlrir.iu i p<l5to

' i,,rrirrr druge dugovc koje sam u P imao, bilo icztlc'scr kopciki. U, " ,"'r gradu novac nije nikako mogao da se zaratli, Irrrtlrrt'i tl;r jc sczonrr

t32

f{

r33

Susreti sa Luzetnim Ljudima KN[Z JURIJ UUBOVEDSKI

poljskih radova bila pro5la, rt da u tal<vom zabadenom mestu' daleko od

.v.opsk..iuilizacije, nije nimalo lako prodati nekakve urnetnidke ili za-

,r^rrk. tridarije. Ll Samarkandu je, sa druge strane, bilo puno Rusr i

drugih Evropliana; i sam sam, osim toga, predvidaiuii moguinost da

udein u Samaikand, bio dao instrukciie da mi iz'Ilflisa tamo poSaliu

novac.Posto nisam imao dime da platim put odludio sam da ovu razdalii-

nu, koia je iznosila oko sedamdeset milia, predem peSice' te sam tako

iednog lepog dana krenuo na putsa svoiim priiateljem Filosom' Pre po-

i^rt ^

iu-,."Ui za pet kbpef ki kupio hleba, a Filosu za drugih pet kopeiki

ovdiju.glavu. ovu zalihu h.".r" r-o trosili Veoma Stedliivo, tako da se

ne bi ba5 moglo re6i da smo bili zadovolini'Iduii tako. doili smo i do mesta na kome su se s obeiu strana puta

nalazili bostani,to iest povrtniaci. u mnogim delovima -Ii-rrkestana po-

stoji obidai da se ovakve ba5te iedne od drugih i od puta ograduiu zasa-

dima lerusalimskih artidoka, koje rastu vrlo visoko i gusto i koie mogu

da posluZe umesro drvene ili Zidane ograde. Idu6i putem naiSli smo bas

na tu vrstu ograde.

PoSto sam bio veoma gladan, odludio sam da iskoparn nekoliko ar-

tidoka. Pogleclao sam naokolo da bih se uverio da me niko ne vidi, i brzo

iskopao de"tiri artidoke, koie sam usput s velikim zadovolistvom poieo. I

Filosu sam dao komad da proba, ali on ga ie samo oniu5io i niie hteo da

iede. . ,' Po5,o smo stigli u Novi Samarkand, uzeo sam sobu u iednoi kuet

na perit'eriii grad"'i odmah oti5ao na poStu da vidim da li mi ie stigao

,,or,^. i, fit-l]sa. Niega, medutim, jo5 uvek nije bilo. Razmi5ljao_sam

kako da dodem do .,Jvca i odludio da ne5to zaradim praveii cve6e od

papira. Radi toga sam odmah poZuriou-prodavnicu da kupim hartiiu u

iloji, ^ti

po5to slm izradunao da za svojih pedeset kopeiki ne bih mogao

d^ ,labavi* ba5 puno, re5io sam da prosto kupim tantog belog papira i

malu kolidinu raznih anilinskih boia i da hartiiu oboiim sam' Na tai na-

din sam zaneznatntfsvotu mogao da nabavim materijal za puno papir-

nog cveia." L p.od"urrice sam otiSao u gradski Pa1\, gde sam se malo odmararr

u ,..t.'i drveia' Filos ie sedeo krai mene'Udublien u sopstvene misli'

posmatrao sam kako vrapci na drveiu lepr5aiu s grane na granu' 1 uzr-

134

vaju u ti.ini popodneva' Najcd.rm mi je na um pala jedna misao: ,,st.da ne poku.am da zaradim na vrapcima? Sarti kojirziveu ovonl mc.sruveoma vole kanarince i druge ptice pevadice; a 5toje vrabac gori od l<:r_narinca? "

. . U ulici koja je prola zilakrajgradskog parka nalazila se sranica za fl_jakere, na kojoj su kodijasi dremli i odm"arali se u svojim kolima na po-podnevnoj vruiini. otiiao sam do njih i iz konjskih repo*'" ise.,p^,, at"-ke koje su mi bile potrebnezazamk , koj. r".''r,"p."uio i rasporedio naraznim mestima. Filos me je svc urem" u.o*" paLljivo por_"r."o.Ubrzo se u jednu zamku uhvatio vrabac, koga samveo mapaLliivoizva_dio i odneo ku6i.

Kod ku6e sam gazdaricu zamolio da mi pozalmi makaze, o5i5aosrrm svog vrapca tako da po_obliku podse6a.r" k".r"iirr., i mastovito gaobojio anilinskim boiama. Vrapca sam odneo u Stari Samarkand, gdes:rrr ga odmah prodao kao specijalnog, .,ameridkog

kanarinca,, . Za nje_1r1r sam uzeo dve rubrje- 7 a rc pare sam odmah krlpio nekolir.o pa.ro-.;tavnih obojenih kavezai otada sam svoje vrapce zapodeo da prod"lemrr l<avezima' za dve nedelje sam procrao osamdeset ovih arneridkih ka-r r:tflnaCA. '

Prva ri ili detiri dana sam kad bih isao da lovim vrapce Filosa vodio',.r sobom; posle sam ga, medutim, ostavljao kod kuie, j*;.r,.t p.ro,lx)znat medu dedacima u Novom Samarkandu, pa nl gJgo-ii"

";it,lll,l:,,"

do gradskog parka, gde bi plalili vrapc" i ,-et"tl-l cta ih hva_

Onog dana kada sam.prestao da ga vodim sa sobom Filos je lttezao,,. Iirrie rano ujutru, da bi se vratio t& uvede, prljav i,.r*o.".r, i na mojl' r .vc'g.5vei2no spustio vrapca - naravno mrtvog. To se svakodnevno1 " 'r r:rvl jalo; odlazioje rano ujurro i uvek je donosil i na moi krever osra_' l1.ro rnrtVo$ vrapca.

Nisam rizikovao da se u Samarkandu duirc zadrLim. Bojao sam se, I r lri.vrag mogao da odnese Salu i da bi moglo da sc dogodi d^'r..r"ki od" " '1ih arneridkih kanarinacaskvasi na kisi,-iri pak da ,-,i' s" pr.rht"J" ,., \ r )rnc kavezu.okupa.u vodi koju su mu dali za yti(c.n rr.t t i swar.roLi l' ' l"zve' jer bi se moji ameridki kanarinci pretv<lrili rr lr.dnc, olilzrne, 'r'' rli:rZene vrapce. Zbogtogasam poZurio ia odcrn tlol< rrri ;"i,rZ.^-;rS!| |\':l-

135

1T

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKISuggti sa Izuzetnim Ljudima

Iz Samarkanda satrr otis:u) u Novu Buharu, gde sam se nadao da iusresti svog prijatelia, dervisa Boga-F)dinrr. C)seiao sam se kao bogatas,

buduii da sam u dZepu intao sto pedeset rubalia, Sto ie u ono vreme bila

orilidno velika suma.U Novoi Buhari sam, kao Sto sam vei rekao, uzeo sobu u ku6i debe-

leJevrejke koja je prodavalakaas. Soba jc bila nenamc5tena, a preko no-

6i bih umesto kreveta u uglu prostro dist darsav na korn sam spavao bez

jastuka. -Ib nisam radio samo zbog Stednie. Ne moZe se, dodu5e, poreiida ie takav nadin spavanja veoma ieftin, ali ia sam to dinio pre svega zato

5to sam u ovom periodu svog zivota bio verni sledbenik ideia duvenih

indijskih jogija. Istovremeno moraln da priznam da u to vrerne, dak ni

kad sam bio u velikoj materiialnoi oskudici, nisam n-rogao da se liSim

luksuza da spavam na distom darSavu i da se uvcde istrljam koloniskorn

vndom, koja ie u sebi morala da sadrZi bar 807n alkohola.

Pet ili deset minuta po5to bih legao, nakon 5to bi po Filosovoi radu-

nici trebalo da sam ve6 zaspao, i on bi doSao da se spusti krai mene na

ovaj moj improvizovani krevet, uvek sa one strane na koioi su mi bila

Ieda. Kraj uzglavlja ovog "super-udobnog" kreveta nalazio se iednakozgodan mali stodii nadinjen od knjiga, koie srr trile medusobno dvrsto

vezan. ka.raporn i koje su se ticale tema za koie sam u konkretnom peri-

oclu bio narodito zainteresovan. Na ovaj originalni stodi6-biblioteku

stavljao sam sve ono Sto bi mi tokom noii moglo zatrebati - petroleiku,

notes, pra5ak protiv buva i slidno'

Jednog jutra, nekoliko dana po dolasku u Buharu, na svom sam im-

provizovanom stolu naSao veliku ierusalimsku artidoku. "BaS je davo ta

gazdarica!" seiam se da sam tada pornislio. "Iako ie onako debela, dula

iu joi toliko istandana da ie odmah naniulila da sam slab prema ierusa-Iimskoj artidoci." Plod sam poieo s velikim zadovoliswom'

Da mi ie artidoku donela gazdarica bio sam ubeden naprosto zato

5to niko drugi osim nje niie ulazio u sobu. stoga sam ioi istog dana kad

sam je sreo na hodniku samouvereno zahvalio, pa sam se dak malo i na-

Salio. ona mi ie, medutim, jasno dala na znanie da o svemll tome ne zna

ni5ta.Narednog jutra sam ponovo na istom mestu naSao ierusalimsku ar-

tidoku, i mada sam je poieo sa ni$ta manjim zadovolistvorn ozbilino sanr

se zamislio oko misterioznog nadina na koji se pojavila u mojoi sobi.

136

I(oliko je tek bilo rnoje zaprepaiienje kad se isra srvar ponovir:r itre6eg d.anal Ovog pura sanr dvrsto re5io da sprovedem istragu i l.l,rust:rnovim ko me to zbunjujc rakvom prijatnom 5alom; nekolikir d,rrr;r,medutim, nisam mogaoniSta da urtr.rlui-, mada sam artidok'sval<rgdana bez izuzetka nalazio na istom mestu.

Da bih swar koja mc je sve vi5e clovodila u nedoumicu najzad razje_snio, jednog jutra sam se sakrio iza bureta u hodniku u kome je previre.kaar.Ubrz.o sam ugledao Fllosa kako se oprezno bunja kraj bureta, sakrupnom jerusalimskom artidokom u ,.,bi-". USao je u ,,'oju sobu istavio je na mesto na kome sam ih obidno nalazio.Ot^d ,"_ podeo darra Filosa budno nrotrim.

I(ad sam se narednog iutra spremio da izadem iz kuie F-ilosa sarn1,1,"q51? po levoj srrani glave, Sto je za nas dvojicu znatrloda idem ne_sde daleko i da ga ne vodim sa sobom.

Napolju sam, medutim, rek malo odmakao, da bih se zatim vratio uProdavnicu.preko puta ku6e u kojoj sam sranovao i odatre zapodeo bud-rro da motrim na vrata.

Filos je ubrzo iza5ao, osvrnuo se unaokolo i upurio ka pijaci; kriioms:rr. krenuo za njim. Na pijaci je u blizini gradske urg",riJt bil;;"""rrrrlxovizovanih radnji i puno sveta. Sp^rro sam Filosa kako se mirnolirci_e kroz gomilu i nisam ga ispuStao i z vjd,a.

Po5to je dolao do jedne prodavnice osvrnuo se oko sebe, i kad je bio",rq'trran da ga ni(o ne gleda brzo zgrabiojednu jerusarirnsku artidJku iz' li:rl<a na podu i dao se u trk. Kad sam se vratio kuii, artidoku sam nasao

":r rrobidajenom mestu.

, j]th":y joS jednu psiholo5ku osobinu ovog neverovatnog psa.l":rrl bih odlazio od kuie, a njega nisam vodio r" rJbon, obidno iJG.z^o' ;1r.cd vrata i dekao da se vratim. Dok mene nema u sobu j" -og"o ,u"-

l"'; t I rr ude, ali zato Filos nikoga nij e p.itao da iz njeiria". ai." uipr*tiI r, Po2eleo da sobrr n"qur,.i lrr." l:go Sto se ja vrnrim. ovaj bi ogro,rlni1' r" t'trei'ao i iskezio zube, Ito ie bilo dovoljno da svrrl<orl srr"rr".,, ,....r, t( u pete.

lspridaiu vam, recimo, jedan dogad ajvezanz.arrrog zaisra istinskog1" 'l''jnog prijatelja Filosa koji se takode ocrigrao rr N,iv,,j rJuhari. Dan| 'r

( toga jc nekakav Poljak, vlasnik onoga 5to-sc . to vr(.lro rr:rziv;rl' pu_rrr;rtt:i'l bioskopom, na savet meitana doiao k ,rcrri, P,it, 1., .,.t ,iiih

Susreti sa lzuzetnim Ljudirna

t

KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI

duo da sam ja iedini u ol<olini koii bi mogao da mu popravi iedan,od nie-

gova dva konieinera za acetilen, koji je ovim putuiuiim zabavliadima"bio

neophodan za proiektovanie njihovih filmova' Obeiao sam mu da

iu ubrzo navratiti kad budem imao vremena i popraviti mu konteiner.

Ispostavilo se, medutim, da ie sutradan nakon ovog naSeg razgovo-

ra Poljak primetio da mu gas curi i iz drugog konteinera, pa ie po5to se

uplaSio d" ui -u zbog rog mogla propasti ditava naredna predstava od-

ludio da ne deka da dodem, u"Z d" mi konteiner donese sam. Kada je vi-

deo da nisam kod ku6e, ali da su vrata otvorena, reSio je da teSki kontci-

ner ne vuee natrag sa sobom' vei da ga ostavi u mojoj sobi'

Toga jutra ,"i bio otiSao u Staru Buharu, gde sam nameravao da

poseti; izvesnu dZarniiu' a poSto se, narodito medu sledbenicirna rnu-

iramedanske religiie, smatrada ie ulazak pasa u hramove i niihova dvo-

riSta veliko svetJgrde, Filosa sam morao da ostavirn kod kuie' i on ie

kao i obidno leZao Pred vratima.

Tako !e i ovog pnt", po svom obidaiu, vlasnika puruieieg-bioskopa

pustio da u sobu ide, ali da iz nje izade - ni zai,ivtt glavul Nakon Sto ie

pr. pur^ bezuspeSno pokuSao da ode, siroti Poliak ie morao da. se pomi-

.i , iir. da sve do kasno uvede, kada sam se ia vratio, ostane da sedi na

podu u moioj sobi, bez hrane i bez vodc i sve vreme se nerviraiuii'

-Ilko sam, eto, ziveo u Novoi Buhari... u to vreme sam, takode, za-

podeo i da se ozbilino bavim izradom veStadkog cveia' da bih zaradio'.,ou"., a i zbog raznih drugih pogodnosti koie mi ie to donosilo' Kao

prodavac ovof cve6a s"- -og"o da udem gotovo na sva nesta u Buha-

ii t ol^ ,.t -e i"orri-ala, a i prihod od ove trgovine ie, sem toga' u ovo do-

ba godine cibeiavao da 6e biti dobar'

BliZioseUskrs,apoznatojedastanovniciovihkraievasvojesobeitrpeze za Uskrs vole ia ukrasavaiu cveiem' Te godine se' 5tavise' hri-

Sianski Uskrs skoro poklapao sa odgovaraiuiim ievreiskim praznikom'

, fosto se sranovnibivo Nou" i izvesnih delova Stare Buhare sastoialo

D;venstveno od liudi ovih dveju veroispovesti, potraZnia za veStadkim

cvedem je bila narodito velika'

Naf izbilinif e sam prionuo na posao, rade(i noiu i daniu' i prekida-

iuii ga r"*o ..,[o kat<o bih posetio svoie priiatelie dervise' ili kako bih'

ponekad kad sam uvede bio umoran, otiiao da malo igram bilij:rr rrobhZ.njoj kafani. u rnladosd sarn ovu igru voleo i bio sam"u njoj priiic*.,rve5t.

Jedne vederi sam, ba5 na Veriki dervrrak, otisao da igram birif er P.-5to sam zavriio posao. Iznenada, iz druge sobe se zadu'ia velir<a brrkr igalama. Bacio sam svoj stap i otrdao tamo, da bih vicreo kar<o dctv,ric:rljudi tuku jednog.

. Mada ih nisam poznavao i mada nisam imao pojma o demu se radi,

pohitao sam u pomoi gnom jednom koji je bio Zitva njihovog napada.u mladosti sam bio odulevljen japanskom boriladkorn v.stirlmiziu--dZicu i hivencijanskomJiz-les-lo, i uvek sam se radovao mosuinosti dasvoje p'znavanje ovih veitina negde primenim. Thko ,"- ,! i sada, na-prosto tzzabave, Zustro umcSao u tudu, tako da smo nas dvojica, n"tn n^,i ja, svojim protivnicima ubrzo dobro pokazali i narerali ih u bekstvo.

U to vreme je Nova Buhara bila jo5 sasvim nov grad. Stanovni3woyl.sastoia lo.od m nogih.sl uda j no okupl ien ih elemena-ta, nred u koi i ma jelrilo i dosta ljudi iz Rusije poslatih u progonstvo, koji su Ziveli pod poli-t'iiskim nadzorom, na takozvane ,.vudie karte".-lo je bila Sarena gomila rjudisvih narodnosti, ocl koiih su neki ima-Ii proSlost koja ih tereti, dok je pred drugima, moZda, bila buduinost.Nledu njima je bilo kriminaraca koji su vei odsruzili kaznu, a takode iPrrno ljudi u politidkom progonsrvu, koji su ramo poslati bilo sudski,lrilo adminisrrarivnim naredenjima, koia su u ro vreme u Rusiii bila u',irirkoj uporrebi.

okolina i uslovi' kojima su ovi prognanici Ziveri bili su rako bedni,r l:r su svi bezizuzetkas vremenom podinjali da piju; dak su i oni koji ra-'

r ijc nikada nisu pili, niti su pakzato imari naslednih predispozicija, sa-,\'rrn_spo,nrano i lako podlegali ovoj op5toj tendenciji.

. . . DruSwance u diju sam se rudu urne5ao pripadalo je ovoj karegoriji.

N:rl<rrn tude sam Zelco da svog "saborca" oipratim r<riei, izstraha da bi"r se na puru do tamo moglo nesto neprijatno dogodiri, ali isposravilo''' ,lrr Zivi na istom nlestu gde i ostala detvorica - u

'rr;lrritcnim vagoni-',r,r .a 7-eleznidkoj pruzi. Posto je vei bio mrak, .i.s,rrr lr()r.lrr() nibtatdru-r1" tl, da mu predloZim dapode sa mnom mojoj krrc.i, it. ii i Prihvatio.Moj novi poznanik - a to je bio Solovjev - bi. jc j,,i rr't.k rrrl:rrl ir_' ' li' ;rlije bilo odigledno da je vei podeo da pijc. Iz t,i..,l jt. iz:r!;r, priritr<r

Susreti sa lzuzetnim LjudimaKNEZ JURJJ UUBOVTDSKI

isprebijan; lice mu ie bilo svo natedeno, a na iednorn oku ie imao gadnu

-oari.rr. Narednog iutra mu ie oko oteklo i gotovo se zatvorilo' pa sam

g" "i.ai" da ne idJi'da ostane sa mnom dok se ne oporavi' utoliko pre

3to su ve6 bili zapodeli uskrSn!i praznici i 5to ie prethodnog dana bio za-

vrSio sa porlo*. N" V.liki peial ie nekuda otisao' ali se vratio da bi no6

proveo kod mene.

Gotovo ditavog narednog dana sam morao nekuda da iurirn' Mo-

rao sam da isporuEim cveie *narud

e\o za Uskrs' Nisam imao slobod-

nog u..*.rra sve do uvede, a poSto ovde nisam imao hriSianskih pozna-

nilia i.risam imao gde da odeL tta proslavu, kupio samkulit' pash.u'(are'

na iaiai sve drugJ 5to ie uobiiaieno z ovai praznik' kao i malu bocu

votke, i sve to Poneo kuii.Solovjeva .rir^.., zatekaopa sam' p-o5to sam se urnio i uredio - ni-

,o,o i-^o drugo odelo 'la bih it presvukao - sam otiSao na vedernie bo-

g;ri"2."1.,, Jrku.t. Kada sam d-o5ao natrag, Solovjeva sam.zatekao ka-

to u.e ,p"u". posto u sobi nisam imao stola iz dvorista sam tiho, kako ga

ne bih uznemirio, doneo iedanprazansanduk' koii sam prekrio.distim

darSavom i po niemu po,.d"o sve 5to sam kupio zapraznik' da bih tek

onda pozvao Solovieva.B'io je veoma iznenaden prizorom koii mu se ukazao i veoma ie ra-

do pristio da se pridruZi ovoisvedanoi vederi' Ustao ie' pa smo zaiedno

seli za "sto"' on na moie kniige, aianaprevrnutu kantu'"--

N"1pr" sam svakom. oi i"t dvoiice nasuo po daSu-votke' ali on fe'

n^^oii t prepaSienie, o<lbio da ispiie i.zahvalio se' Votkl-tiT rypi"

sam, a'soloviev ie podeo da f ede' Filos' koii ]e prisustvovao .ovo1.Pro-

,l"ui, dobio ie <luplu porciiu' dve ovdiie glave' Sedeli smo u tiSini i ieli'

Ourl Urf.rr'niie tio radostan ni za mene ni za Solovieva' Seiaiu6i se

Doznatih prizora porodidnih proslava ovog praznika' podeo sam da

i;;;ffi ; ,vo1o'l porodici koia ie ostata dateko.. S.oloviev ie 1at<joi1nedemu razmi5liao, iako da smo prilidno dugo sedeli ne progovonvsr nr

redi.Sasvim iznenada, Soloviev ie, kao za sebe' uzviknuo: "Pomozi mt'

o, Corfoa., da seiaiuii se ove vederi nikada viSe ne budem u staniu da

pii.* Li otrov koii'me ie doveo do ovakvog Zivota!" U,iutao ie' da bi

neSto zatim sa neuteSnim gestom promrmljao'iEh'"'ia!" i zapodeo dr

mi prida o svom Zivotu'

140

Ne znam 5ta je to na njegrr osravilo takav utisak. Da li ga je Uskrspodsetio na daleke i drage uspomene, na vreme kada je jo5 uvek bio do-vek, ili je pak u pitanju bio prizorpaZljivo postavljenog stola i neodcki-vano slavlie, ili pak oba zajedno? Sta god bilo da bilo, otvorio mi le svo-ju du5u.

Ispostavilo se da ie Solovjev nekada bio poitanski sluZbenik, ali daie to postao sasvim sludaino. Poticao je iz trgovadke porodice u samari,u koioi je njegov otac imao detiri velika mlina. Maika mu je bila iz osiro-maSene plemiike porodice. obrazovanje je stekla u jednoi skoli za ari-stokratiju, a vaspitanje koie je deci pruzila sastojalo se iskljudivo odudenja kulturnog ophodenja i pravila lepog ponaianja; to je bilo sve di-rne im je punila glavu.

Otac mu gotovo nikad nije bio kod kuie, polto je vreme provodiorr svojim mlinovima i trgovinama Litom. Bio ie, itaviSe, navikao da pi-ic, pa bi se nekoliko pura u godini redovno nedeliama opijao. iak itrezan je, medutim, prema sinovljevim redima, bio .,nepodnoSljiva

lltdala".Ovi njegovi roditelji, od kojih je svako Ziveo svoi Livotiirnao sop_

stvena interesovanja, medusobno su se samo podnosili. Solovjev leir.ao i mladeg brata, i obojica dedaka su iila u drZavnu skoru. Roditeljisrr dak, kao 5to to biva, medusobno podelili i decu. Stariji sin je bio mai-. irr. a mladi odev rnilienik, i zbog toga je dcsto dolazilo do scena. otac se.'lrrrijem sinu nikada nije obraiao bez neke vrste podsmeha, rako da ser r r cdu nj ima posrepeno razvllo svoj evrsno neprij arelj swo. Mai ka, koioil( rrruz davao novac zaku(ne troikove, Solovjevu je svakoga meseca,l:r'ula izvesnu sulrru. Njegovi apetiti su, rnedutim, s godinama narasli,r Prihodi mu nisu bili dovoljni da bi platio svoje udvaranje devojkama.Ir tlrr.put je od majke ukrao narukvicu, i prodao je kako bi kupio neka-l,.rv poklon.

l(ada je otkrila 5ta se dogodilo maika je ovu kradu prikrila od oca;, ,r r jc, nredutim, i dalie krao i otac mu je jednog dana, kada je za to d,o_'rr,rr, priredio veliku scenu i oterao od kuie, mada rnu lc kasniie, na za-,r, irn:rnje majke i nekih rodaka, ipak oprostio.

I(ada je Solovjev i5ao u peti - odnosno pretlxrslccl.ji rrrzrcd, u grad' 1.,.le su Ziveli je doSao cirkus, i on ie potpuno izgrrlri. gl:rvrr za al<ro-l' rtlii.jorn na konju po imenu Vcrka. Kada ic cirl<rrs pl't'i:r, rr ( r:rrici. i

L

l4l

lusletr sa lzuzetnim Ljudima

on ie krenuo za niim,poSto ie prethodno od majke nekakvim laLima rz'

mamio novac.{-J to vreme ie vei bio zapodeo da piie' U Caricinu ie doznao da se

dotidna Verka spetliala s poiudnikom koniidke policiie,.i iz. revolta je

podeo da se opiia. Podeo ie da zalazi u ludke krdme, gde ie na5ao puno

slidnih drugova.To-. i! do5ao krai kad su mu iednog lepog dana dok je bio pif an

ukrali sve 5to ie imao, tako da se naSao bez prebiiene Pare u nepozna-

tom gradu, a niie se usudivao da se iavi svoioj porodici'

FoSto f e postepeno rasprodao sve lidne swari i odelo' naizad ie bio

prinuden ia i od.i,r koiu ie nosio zamenizaobidne rite, te ie tako u pra-

vom smislu redi zapao medu izop5tenike iz druStva'

Glad ga ie prisiiila da se zaposli u ribarnici, a zatim ie ilreniaiuii po-

,lou., ,"jJd.ro sa drugima poput niega, dospeo u grad Baku' Tu mu se

sudbina malo nasmes-ila. N.fo *' ie dao odelo, i po5lo mu ie za rukorn

da postane telefonista u okrugu Balahna''N.d^6. koie ie neposredno pre toga preZiveo navele su ga da se za-

misli, tako da ie podeo marliivo da radi' Jednoga dana je sreo.nekog iz

Samare ko ie, poito ie duo ko ie on, to iest iz koie porodice potide' odlu-

dio da mu pomogne da popravi svoi poloZai'

PoSto ie bio iavrSio peii razred, Soloviev !e dobio mesto pomoini-

ka u PTT sluZbi u Bakuu, pod uslovom da nekoliko prvih meseci radi

besplatno. Nakon toga ie d'obio poltu u Ku5ki, gde ie radio kao sluZbe-

nik. PoSto seuzdrLaito od piia, poilo mu ie za rukom da se pristoino

obude, pa dak i da u5tedi ne5to novca'

Kada ie napunio dvadeset i jednu godinu od voinih vlasti ie dobio

poziv zauoitf.". To ga ie obavezivalo.da s.e vrati u svoi rodni grad' te ie

io dolasku u Samari odseo u hotelu i iavio se maici' Ma]ci' kojoi.ie i do

i^a" pir"o, bilo ie clrago 5to ioi ie sin odigledno okrenuo novi list i poKlo

jol ii za rukom da oca izmoli da mu oprosti'

Solovieva su ponovo primili u kuCu, a otac mu ie' kada ie video da

se sin urazumio, tio zadovolian 5to niie ispalo gore i lepo ie postupao

prema niemu.' Posro se priiavio za voisku, Soloviev je dobio voini pozig ali ]e s ob-

zirom da ie bio ielegrafista morao nekoliko rneseci da prideka dok ga nc

poS"f;" na odsluZeije, po5to ie regrute niegove kategoriie rasporediva-

t42

,,.:;.;,;l;'" uo."u. .lirr<., je n.u" o,,,*.r":;:;:1.::::

diteljima, da bi ga zarim rrsp,reJili u posransku sluZbu Zeleznidkoe rre-taljona.zadui,enog za transkaspijsku Zeleznicu, koja je ., ,o u.",.,r.: 1.,auvek bila pod vojnom upravom.

. Kala je stigao na odredilre i poito je odsluZio nekoliko obavcz'irr

nedelja kao obidan redov u drugoj deti, dodeljena mu je rakozva'e ri^i-ia I(u5ka, ali se ubrzo zatim razl>J,reo od Zutice, pa su ga posrali u b.rrri-cu u Nlervu, gde je bila sracionirana njegova eeta. t<aja se opor"uio pu_slali su ga u glavni 5tab bataljona u Saiarkandu, a zati.r i u ra'roSnju'ojnu bolnicu, kako bi ustanovili da li je i dalie sposoban ,, uoj,.usluZbu.

u glavnoj bolnidkoj zgradi u kojoj je sorovjev bio srneiten narazirase, takode, i zatvorska bolnica. Setajuii kroz hodnik i povremeno raz-g:ly"Tiy:i kroz prozorti1 sa zaworenicima, Solovjev se s jednim odnjih, Poljakonr optuZenim za falsiflkovanje novca, i sprijateljio.

.. I{"9"

-ru. 91 z.bog slabog_ zdr avljaoslobodili vojske, i kada' j e bio ot_pu5ren iz bolnice, zatvorenik ga je zamolio da jednom n;.gouu_ f.ilr_t clju koji je Ziveo u blizini sranice odncse pismo. rJ znakzlhval'osti stojc prinrio ovo pis'ro, poljak mu jc kribom dao bodicu .,"t"t u. fi"u"tt'fnosti, objasnivSi mu da ova rednosr moZe da se koristi za falsifikova_rric zelenih novdanica od tri rublje - ari ni jednih drugih - i da se ro radirr;r sledeii nadin:

Na obe srrane nor,,danice se prisloni specijalan papir nakvaSen,\'orn tedno.iu i sve se dobro pririsne knjigo-. I("g"tlvi f<oji r. rr" ourl,':rr*in dobiju sa obeju srrana daju tri iti fJtiri dobri kopije: - -

,U centralnoj Aziji, gde ljudi ruski novac ,r. por.r"i, ba5 dobro,

( l\':f l(vc no'"'danice je bilo veoma lako proturiti. Solovjev'je ov:ai;;;._l'.rl< rrajpre isprobao iz radoznalosti, aii se zatim,'.por..irro p;; ";g.,t, ce poii kuii, na5ao u.novdanoj oskudici, pa je bez nekog n'aroiitogrrzilia prorurio maiu kolidinu sopsrvenih tatiitikata.

li<ld kuie. su ga lepo dodckali, a otac je insistirao da osrane i da mu| ,, ,r rrrrZe u poslu, kao Sro je to dinio njegov inladi brat. Srlovjcv 1. p.irt"o,r , rt:rc ga je poslao u nove mlinove, negde izvan Sa'r:rrc. f 1,.,1., ,.,_,Jaurir,.,r r rli,. 5to je nekoliko meseci radio, podeo da se dos:rdrr jt., 1r,,1.:,, t"Znyi ,"i "iilrr skitaladkim Zivotom otisao ocu i iskren' rrrrr rcr<:r. r-rrr 'iic .c'rrrr t dr izdrLi. otac ga je pustio da idc, pa nru jc i.:rk i rr;r, trrs(rr ll;rr-;r.

r43

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Nakon ovoga, Soloviev ic otiSao u N'Ioskvu i u St' Petersburg' po-

novo ie zapodeo"d" piie, i konadno ie piian stigao i u VarS-avu' 1il ie. bilo

oko godinu drna .,ako.t Sto su ga otPustili iz voiske' U Var5avi ga je na

ulici"zaustavio nckakav dovek, z-a koga se ispostavilo da se radi o onoln

zatvoreniku koga ie upoznao u bolnici u Samarkandu' Izgleda da ga ie

sud bio osloboJio' pa se vratio u Var5avu, pre svega zato da bi nabalio

rrapir i mrSinu ze Stamprnie novtanica' koic ie narudio iz Nemei'ke'

bolu^" ie Solovieva da ie niim ude u ort:rklttk ida Inu u Bulrrri Pomog-

ne u njegovom "Poslu".

Solo*vieva je ova moguinost za nezakoniru' ali laku zaradu dovela u

irt .,S"r-,i..'Oti(ao ie., B,ih^"t da bi tamo pridekao svog ortaka' ali^Poli-

ski falsihkat or sezadrLtou Var5avi gcle ie oiekivao svoiu maSinu. Solo-

u|"u 1..,"r,^vio da piie, proierdao ie onorovca 5to mu ie bilo ostalo' na-

5ao je nekakav posao nai'eleznici,i tu je kada sam ga upoznao bio radio

ve6 tri meseca, sve vreme ne prestaiuii da piie'

Solovievlieva iskrena prida me ]e duboko dirnula' LJ to vreme sam

vei puno znao ohipnozi, t"tto tl" sam poSto doveka dovedem u izvesno

,r^rr1. ,.,g.rtiiorn mogao na n]ega.da utidem da zaboravi ma koiu ne-

p.zlq""?*ikrr. Stog"" '^m

Sollv]evu predloZio da mu' ako pogubne

'navike pijenia votke ziista Zeli da se oslobodi' u torne pomognem' On se

sloZio, pa sam ga narednog dana cloveo u hipnotidko stanie i dao mu neo-

ohodni ,.,g.r.Ii". P,rrt.pJrto ie prema votki podeo da oseia takvu odboi-

;;" d" i"1? noou", kako ie '" ttlu gouotio' ni]e mogao ni da pogleda'

IJ to vreme Solovjev se, poStJ ie ostavio svoj posao na Zeleznici'

pr.r.tio toa mene. Poi"o ie da mi pomaZe u izradi cveia' a nekad ga ie i

nosio na Piiacu da ga Proda'

Kada ie na tai nadin postao moi pomoinik' i po5to smo sc vei navi-

kli da Zivimo zajednokao braia, tt ti"tt Buharu se konadno vratio moi

oriiateli Boga-Ldin' o kome ffi meseca nisam imao nikakvih vesti' Po-

i;';il;drrln 1, u Novoi Buhari' ve6 narednog dana ie dosao da me

vidi.Kada sam ga upitao zbog t'egt ie toliko dugo bio odsutan' Boga-

-Edin mi ie odgovorio: "Svc ovo vreme me niie bilo ier sam u iednonr

J g.^ao.;" GJrnie Buhare sludaino upoznao iednog izuzetno intere-

144

santnog doveka, pa sam da bih ga de56e vidao i da bih sa njim 5to vi(crazgovarao o pitanjima koja me najdublje zanimaiu udesio da mu brr-dem vodid na putovanju kroz Gornju Buharu i duZ obale Amu I)aric,pa sam sa njim sada stigao i dovde".

"Thj starac je", nastavio je Boga- Edin, "pripadnik reda koji jc nrc-du nama derviSima poznat po imenu Sarmong, a diii glavni ntanasririse nalaze negde u srcu Aziie.

Tokom jednog od mojih razgovorasa ovim izuzetnimsrvorenjcnrispostavilo se da je na neki nadin doznao dosra o tebi. Stoga sam ga upi-tao da Ii bi imao neSto protiv ako bi ti Zeleo da ga vidi5.

Na to mi ie on odgovorio da bi mu bilo drago da te vidi kao dovekakoji ie - rnada po poreklu kafir - zahvaljujuii svom neprisrrasnonr sta-vu prema svim liudima uspeo da srekne du5u slidnu na5oj."

KaJir je ime kojim ovdc nazivaju sve srrance druge vere - a ru spa-d:rju i svi Evropljani - koji po ovda5niem mibllenju Zive kao Zivotinle,lrez ikakvih principa i bez ideg svetog u sebi"

Ono Sto mi je Boga-Edin o ovome doveku ispridao udinilo je da misc zavrti u glavi, pa sam ga zamolio da mi 5to je pre moguie sa njim ugo-i'rlri sastanak. on je na to rado pristao, buduii da se starac u tom trenut-lir nije nalazio daleko, vei je sa nekim prijateljima boravio u Ki5laku, ulrlizini Nove Buhare. Dogovorili smo se da sutradan odemo tamo.

Sa starcem sam nekoliko puta dugo razgovarao. lJ poslednjem od, rvih razgovora me je posavetovao da odem u manastir i da tamo prove-,lt'm izvesno vreme.

"trloZda ieS", objasnio mi je, "ramo uspeti da sa nekim porazgova-r,ri o pitanjima koja te zanimaju, i moZda ie5 na taj nadin sebi moii dar:rz.jasni5 Sta je to zatimerraga5." Dodao je i da bi ako ramo nameravam, l:r .dem on bio voljan da mi pomogne i da bi mi nabao vodide koji su mi,,, .phodni, pod uslovom da se svedano zakunem da nikad nikome neiu', t'i gde se manastir na,lazi.

()dmah sam, naravno, na sve pristao. Lalio sanjedino Sto moram da',( r'rlstanem od Solovjeva, korne sam postao veoma privri.cn; zitto sam is-1,, r'istio priliku da starca upitam da li bih na ro purovll.ic'rogao da pove-, l, rrr ijednogsvogdobrogprijatelja. Nakon ito jc nrrrkr r;rz.rrrisli., rcrgovo-r r, ' rrll js; "Mislirn da moze5, naravno ako si u stanjrr rl:r jr.rrrttii z:r rrjcgor.,u

' t'.r i za to da 6e odrZati zakletvu, ier ie i on ntoreti tl;r st. z:rl<unc_"

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

__-*:

r45

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Za Solovjeva sam slrsvinr nlogao da jcrndim, budu6i dajezavremena5eg prijateljstva bio vei clokaz.ao da je u stanju da drZi red.

Po5to srno o svemu jo5 jednom porazgovarali, dogovorili smo se da

se u odredeni dan narednog meseca, kraj ruievinaJeni Hisara na obala-

rna Amu Da{e, sretnemo sa ljudima koje 6emo prcpoznati po lozinci ikoji 6e nam posluZiti kao vodidi do ovog nranastira.

Solovjcv i ja smo u dogovoreni dan stigli do ruSevina drevne tvrda-veJeni Hisar, gde smo se istoga dana sreli sa detvoricom Kara-I(rgizakoji su poslati po nas. Nakon uobidaiene procedure smo svi zaiedno vc-derali, a kada se smrklo ponovili smo zaklewu koiu su od nas traZili pa

smo, nakon 5to su nam navukli bailikl na odi, seli na konie i odlahali.

Tokom ditavog putovanja slno se strogo drZali svojc zakletve da ne-

iemo gledati i da neiemo poku5avati da ustanovimo kuda idemo i kroz

koja mesta prolazimo. Bailikbi nam sa odiiu uklonili samo kad se noirrzaustavimo, ili kada bismo u toku dana ieli negde na usamlienim mesti-rla. Tokom puta su nam, medutim, dozvolili da odi otkrijemo samo dva

puta. Prvi put su to udinili osmoga dana putovanja, kada ie trebalo da

predemo viseii most preko koga je nemoguie pre6i na koniu, a takodene mogu da ga predu ni dva doveka uporedo, vei samo jedan po jedan, i

to nikako vezanih odiju. Po izgledu okoline koju smo ugledali zakliudilismo da se radi o dolini reke PjandZ, ili pak o Zerav5anu, buduii da jc

pod nama tekla Siroka reka, a da je sam most bio nalik na onai koii se po-

diZe u kanjonima ovih dveju reka.

Moram da kaZem da bi za nas bilo mnogo bolic da ie ovaj most rrlo-

gao da se prede zatvorenih odiiu. Ne znam da Ii ie to bilo zato Sto smo

dugo pre toga putovali sazavezanimodima, ili pak iz nekog drugog raz-

loga, ali nikada neiu zaboraviti strah i nervozu koli su nas prilikom pre-

Iaska ovog mosta obuzeli. Dugo nismo mogli da se nateralno ni da kro-

dimo na niega.Takvi se mostovi veorna desto sreiu u Turkestanu, tamo gde nema

drugog prelaska, ili pak tamo gde bi inade da se prede iedna milia treba-

lo praviti zaobilazni put od dvadeset dana.

t Baitik je kapuljada koja moZe da se stavi na takav nadin da sasvim pokriva lice

146

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

Oseianje koje dovek irnrr l<rrtlrr sroii na nekomod tih mostova i gledadole u ambis, kroz koji obii:rrr protide reka, moZe da se uporedi sa onimkoje se javlja kada se poglcda dole sa vrha Ajfelove kule, jedino 5to iemnogo puta intenzivnif e, a ako pogledare uvis vrhovi planina su rakovisoki da se ne mogu sagledati - njih moZete videti samo sa udaljenostiod nekoliko milja.

-ll mostovi, Sta vi5e, retko kad imaju ogradu, a toliko su uski da nji-ma moZe da prede naiviSe iedan natovareni brdski konjii i niko napore-do sa njim. C)ni se, pored toga, i ljuljaiu kao da hodate po dobrom ma-dracu sa orpugama, dok nesigurnosr koju oseiate kada je red o njihovojdvrstini neiu ni da spominjem.

Njih veiinom drZe konopci nadinjeni od vlakana kore nekakvogdrveta, pri riernu je jedan kraj konopca vezan z most, a drugi za nekoobliZnje drvo na planinskom obronku ili za neki istureni deo srene. Usvakom sludaju, ovakve mostove ne bih mogao da preporudim dak nionima koje u Evropi zovu lovcima na uzbudenja. Svakom Evropljani-nu bi prilikorn prelaska jednog ovakvog mosta srce sillo ne u pete, veinegde jo5 niZe.

Druga prilika u kojoj su nam odi otkrili bila je kada smo prolazilil<raj jednog karavana. Po5to odigledno nisu Zeleli da dudne kapuljadekole su nam bile navudene preko odiju privlade paZnju ili pobude sum-niu, na5i vodidi su smarrali da je preporudljivo da ih prilikom ovog su-sreta uklonimo. To smo udinili upravo u trenurku kada smo prolazilikraj jednog od spomenika tipidnih za'Iurkesran, koii se nalazio na sa-mom vrhu planinskog prevoja. U Tirrkesranu ima puno ovih spomeni-ka, koji su sme5teni veoma mudro; bez njih mi, putnici, ne bismo bili ustanju da se orijentiSemo u ovoj haotidnoj oblasti bez puteva. Oni seobidno podiZu na nekom uzdignutom mesru, tako da ih ie, ako se znaop5ti plan njihovog rasporeda, moguie opaziti jo5 iz daleka, ponekad isa udaljenosti od nekoliko milja. Ti spomenici nisu ni5ta drugo do usa-rnljeni visoki kameni blokovi, ili pak naprosro dugi srubovi pobijeni uzemlju.

Medu narodom koii nastanjuje planinske predele o ovim spomeni-cima kruZe razlitite legende, kao na primer to da je u pitanju ntesro nakome je neki svetac sahranjen ili se Ziv Llzneo u nebo, na kom je ubio"sedmoglavu aldaju", ili pak na kome mu se dogodilo neka druga izu-

147

KNEZ JURIJ UUBOVEDSKI

lugreti g-l zgzetnln LjgdlPq

sne strane i pred sobom' ntrlcl:l rrc(to viSe ulevo' mogii smo da.vidimo

,n.gn.rt p..t rivene planinsl<c vrhove' Po5to smo preSli dolinu' iz'a oku-

i.. p"a^ J*" u daliini ugledali nckakve zgrade' na obronku sa na5e leve

,,.^rr". Kad smo pri5li bliZc rnogli smo da razaberemo ne5to poput wr-

dave kakve se, mada maniih '^i^"^,sre6u na obalama Amu Darje ili

PjandZa. ZgrrLde su bile opkoljene vis.okim, z'atvorenlm zldom'' Konadrio smo ujahali tt" piut kapiiu, gde nas ie presrela.iedna.sta-

rica koioj su na5i vodidi nesto rekli; o-dmall zatim su ponovo.iziahali na

istu kapiju. Ostali smo sami sa onom staricom' a ona nas ie bez ikakve

TIrbe lovela do !edne od broinih malih soba nalik na ielije koie subile

irg.^d..,. u krug oko malenog dvoriSta, pokaz'ala nam dva kreveta koia

su u njoi staf ala, i oti5la'Urkoro je doSao iedan starac veoma dostojanstvenog izgleda i po-

deo ie, ne postaviv5i nam prethodno nikakva pitania' da.sa nama vrlo

liubazno razgovara ,t^ ntikorn"t'skom, kao da se vei odavno znamo'

Pok^rro n^r,ij. gde sc Sta nalazi i rekao da 6e nam prvih nekoliko,dana

obroke donositi ovamo. Savetovacl nam ie da se odmorimo od dugog

p",", "U ie dodao i da ako nismo umorni moZemo da pro5etamo naoko-

io.Jedto- rediu, dao nam ie na znanie da moZemo da Zivimo kako nam

ie volja.'PoStosmozaistabiliveomaumorniodputa'odludilismodaseod-

morimo i legli smo u krevet' Spavao sam kao zaklan i probud.io sam se

iek kada ie iedak u]utru doneo pribor za t'eii i samovar sa.zelenim da-

]ern, zajedno sa na5im dorudkom koii se sastoiao od toplog kukuruznog'nt.t

n, kozieg sira i meda. leleo samda dedaka upitam gde.moZemo da

,".rk.,p"-ol"li se na Zalost ispostavilo da ie.iedini jezik koii govotipien-

zis, aiisam od tog lezika znao samo nekoliko psovki',

Solovjev 1. u"Z fio ustao i izaiao; vratio se nakon desetak minuta' I

o,-, je uveje bio dvrsto zaspao' ali se usred no6i probudio' pa ic. poSto se

boiao da nckoga.t..rrr-,.-iti isprva samo leZao i tiho udio tibetanske

."ii. U zoru iJiza5ao da poglcda dega ima unaokolo' ali ga le kada ie

lrteo <la izadekrozkapiiu.,t[" tt"tit" p ozvalai rukom mu dala znak da

dode u jednu kuiicu u uglu dvori5ta' Po'(ao i.e za niom'.pomislivti da ie

bez sumnie zabranieno ia seizlazrnapolie, ali ispostavilo se da je dobra

Zena htela leclino da mu da da se napife sveZeg, toplog mleka' nakon de-

ga mu je i sama pomogla da otvori kapiiu'

ZetnaSwar.obidnosesvetacudiieimeiespomenikpodignutSmatral,^silitif.t- ditavog okolnog

"o'kog pod.rudia' a kada putnik uspesno

;;;i;a koiu"od ttsrtie^ svoiitvenih ovom kralu - to iest kad

il;k;;;p"at ,^,Uo1t'itta ili divliih zveri' ili pak kada uspeSno prede

pi""l"tf." ieku, ili prebrodi ma kakvu drugu opasnost - sve se to Prlpr-

suie zaStiti o.,og" ,uttJ' Stga svaki "gou"'t'

hododasnik' ili ve6 bilo ko-

iii."*i o"-ik"koii kroz takie opasnosti prode' kod spomenika ostavlia

lru.r,*rn dar u znak zahvalnosti'

Uwrdio se obidai da se kao dar donosi neito 5to 6e sveca' kako se ta-

-o *r,r1., -"h^,,ititi podseiati na moliwe onoga ko ie'mi dar doneo'

Stoga se donose a^.ouik- s'o ie konrad tkanine' rep neke Zivotinie' ili

il"".d;,*o, ,^t o a" f."a^ Je iedan krai priveZeTa spomcnik drugi

moZe slobodno da lePr5a nx vetru''Ib stvari koie na vetru leprSaiu dine da mesto na kome ie spomenik

sme5ten za tlas,pu"-"ttt' buit vitlliivo sa velike daliine' Svako kome ie

raspored ovih spomenika pribliZno poznat moZe sa nekog uzviSen]a da

;ilF;" oa','|in i da se uputi u,;m pTYtu' od ovog opet ka slede-

6em, i tako dalie. Ako 'se tt j"'niihov op5ti raspored kroz ove kraieve

i" ,to.o nemoguie putovati' Jasno ocrtani putevi' odnosno staze' ne

ir.rrti., a ako s"e neke staze sa'ie otl sebe formiraiu' one se zbog prome-

ne vremena ili ,.r.z.,ih oi.ria veoma brzo mogu izmeniti, ili pak biti pot-

puno izbrisa".. Stog;biia tih obeleZia neia putnik koii pokuSava da

;;;;;g.""r"1ue" !i""' bio toliko zbunjen' da mu ni naibolii kompas

ne bi bio ni od kakve fo-oei. Kroz ove kraieve !e mogu6e proii iedino

"f.r r" ptf"Uai odreduie od iednog spomenika do drugog'

Putem r*o n.koiilop*" -tl"i"ri konie i magarce' a ponekad smo

iSli i pe5ice. Vi5e pul '-o to'^li da preplivavamo reke i prelaz'imo

preko planin", ^ "^s

o"i^i toplote ihlainoie nam ie govorio da smo se

;;;dd spustali " J"ltrlt doli"t i uspiniali veoma visoko' Konadno

smo se, kada su "^- Ju""^"stog dana otkrili odi' naSli u uskom klancu

kroz koii 1" p.oti."t" t""t^ "ti filt su obale bile prekrivene buinom

vegetaciiom."" il;:;;;lo se da ie to nasa poslednia postaia'Pobto smo ieli nasta-

vili srio put, ali ovoga puu-ne prekrivenih odiiu' Jahali smo na magar-

cima uzvodnor..r,olio'ot 'eke, a nakon oko pola sata jahania kroz klanac

pred nama ,. o*o'ii" *ala dolina okruZena visokim planinama' Sa de-

148

149

Susrgt! qa lzulellm Ljgdima

Po5to nam niko drugi nije dolazio mi smo, poito smo popilidaj, od-ludili da podemo u Setnju i ispitamo okolinu. Najpre smo obi5li oko di-tavog visokogzida koji je opkoljavao gradevinu. Pored kapije na kojusmo uSli postojala je job jedna, nefto manja, naseverozapadnoj srrani.

Svuda je vladala nekakva gorovo jeziva tilina, koju je naru5avao je-dino daleki 5um vodopada i povremeni cvrkut ptica. Bio je vreo letnjidan, vazduh je bio teZak, a mi smo bili bezvoljni i ni naimanie nas nijezanimao velidanstvenipejzai. koii nas je okruZivao. Sebi nas ie, kao dasmo zadarani, privladio iedino zvuk vodopada. Ne razmenivli ni redi,Solovjev i ja smo automatski otiSli do vodopada, koji je kasnije postaonaSe naiomilf enije mesto.

Ni tog ni narednog dana niko nije dolazio da nas vidi, ali su nam rriputa dnevno donosili hranu koja se sastojala od mlednih proizvoda, su-Senog voia i ribe-pastrmke sa crnim pegama - a gotovo svaki sat sunam dopunjavali samovar. Vreme smo provodili leZeii u krevetu, ilismo pak odlazili do vodopada, gde smo uz njegov monoroni 5um udilitibetanske redi.

Za sve to vreme ni kraj vodopada, a ni na putu do njega nismo ni-kog sreli, ako ne radunamo to 5to su iednorn dok smo tamo sedeli nai5ledetiri devojdice, koie su se kad su nas videle okrenule na drugu stranu iprobavSi kroz Sumarak uSle na kapiju koju smo zapazili na severozapad-noi strani.

Tieieg dana ujutro sam sedeo u senci u blizini vodopada, dok jeSolovjev iz dosade, na neki samo njemu poznat nadin, izmi5ljao kako dapomodu 5tapi6a odredi visinu sneZnih vrhova koii su nas okruZivali. Iz-nenada smo ugledali kako ka nama trdi dedak koii nam je donosio hra-nu. Kada je stigao, Solovjevu je predao nekakvu poruku - obidan pre-savijeni list papira bez koverte.

Solovjev je hartiiu trzeo, a kada je na nioj video ime 'Aga Georgi"ispisano na sartskom odrnah ju je predao meni. Kada sam poruku owo-rio i kada sam prepoznao rukopis sve mi se zacrnilo pred odima - tolikof e cela stvar bila neodekivana. Radilo se o rukopisu koji sam tako dobro

poznavao, o rukopisu meni najdraZeg doveka, kneza I-jubovedskog.Poruka je bila napisana na ruskom, a nien sadrZaj ie bio sledeii:"Drago moje dete: kada sam saznao da si ovde mislio sam da ie me

udariti kap! Zao mi je Sto ne mogu da dotrdim da re zegrlim i Sto mo-

150

ram da sadekam da sam dodc( l< .rcni. U postelji sam; svih ovih dananisam izlazio i nisam ni sa kinr ..rgou"."o, iako da sam tek sada d,oznaoda si ovde. Kako se samo radujem ito iu re uskoro videti! Moja radostje dvostruka, jer se radujem i Sto si ovde dobao sam, bez moje pomo6i ilipomoii naSih zajednidkih prijatelja, ito bih morao da znam,'jer to do-kazuje

1":" 9uo y.:rne nisi spavao. Dodi mi brzo, pa da o ,u.-,, razgo-varamo.! Cujem i da si doSao_sa nekim drugom. Iako ga ne poznajem,biie mi drago da ga pozdravim kao tvog piijatelja.',

- Nisam proditao ni pola ovog pisaniJeta, a ve6 sam podeo da trdim,dovr5avajuii ditanie u trku i rnasuei sorovjevu d,abrzodode. Kuda za-pravo trdim, nisam znao. solovjev i dedak su trtalizamnom. Kada smostigli u prvo dvoriSte, u kom smo nas dvojica stanovali, dedak nas je po_veo

_u,drugo i pokazao nam deliju u kojoj je leLao knez.

Nakon 5ro smo se_radosno pozdraviii i zagrlili, upitao sam knezakako mu se dogodilo da se razboli.

- "Do ovoga sam se", rekao mi je on, "oseiao veoma dobro. prve dve

nedelie sam posle kupanja sekao nokre na nogama, i mora biti da samsludajno neki odsekao prekratko, jer rni se kasnije, dok sam kao i obidnohodao bos, u tajprst zabo ive4 i ro je podelo da -e boli. Na ouo r"lp..nisam obraiao paZnju, jer sam mislio da ie proii; umesro tog, ;" tilosve gore, i konadno je podelo i da se gnoji. pie nedelju d"r" ,l'rn p"o ugroznicu koja se,sve vi5e pojadavala,-rako da sam bio prinuden aa t.g-nem u postelju. cak r"- ib.,n.ro. Bra6a su mi kazala i" r"- imao tro-vanje krvi, ali sada je opasnost pro5la i ose6am se dobro. Ali neiemo vi-3.e

o me!' lb nije nibta.'. uskoro iu se oporaviti. Brzo mi reci kako i ko-jim dudom si ti ovamo dospeo?"Ukratko sam mu isplidao kako sam Liveo zavreme one dve godine

tokom kojih se nismo videli; o sludajnim susretima koje sam ioko_ovog perioda doZiveo, o,svom prijateljstvu sa dervi5em lioga_Edinom,dogadaiima koji su odatle proizasii, i o rome kako sarn se na"kraju naiaoovde. Zatim sam ja njega upitao zaito je tako iznenada i.dezao, zaito mise.za sve to vreme nije javljao i zaito je dopustio da brinem u neizvesno_sti, sve dok se konadno, s bolom u srcu, ,rir"- pomirio s mi5lju da samga zauvek izgubio. Ispridao sanr mu i kako sam, za svaki sludai narudi_vao opela za pokoj nj egove du5e, ne obaziruii se na troskov e ibez obzi_ra 5to nisam baS verovao u niihovu delotvornost.

KNIZ JURJJ UUBOVEDSKI

t5l

KIqz 4.lRILUuBqvEqqKI

Nakon toga sarn ga upitao kako je-on sam ovalno dospeo'

"Ifuda smo se poslednii put sreli u Konstantinopoliu"'odgovorio nri

ieknez."kodmcnel.".eUit"nastupilanekakvaunutra5njaldonulost'i.""l"[i. ",,p"tl,i

Za vreme puta na Ceilon i tokom narednih godinu

ipo a"r,o t^ 1" "p^ti|" poprirnila oblik.nedega 5to bi moglo da se nazove

il;; g."';irlir* itlai", i u meni ic neprestano rasla nekakva vrsta

unr,t."S.t|! praznine, dok su sva intercsovania vezana zt i'iv<tt trledell'

Po dolasku na Ceilon sam se upoznao sa duv.enim budistidkim ka-

t.,a"ro-.q.. i"rto rnto veoma iskrcno razgovarali' i ti su razgovori do-

*il ao toga da organizuiemo ekspeiliciiu uzvodno uz tok reke Ganga'

trli 1. prog1.,m bi"o tat"ti odreden i mar5ruta isplanirana' u'nadi da 6e

n1- ni," Jomoii <la konadno razlasnlmo ona pitania koia su i niega rnu-

dila u istoi meri kao i mene'- - Ou^j poduhu"t ie za mene li6no predstavljao poslednju slamku za

koiu sam se bio uhvatio, te ic stoga kad se ispostavilo da ie i ovo putova-

;:;il;; lob iedna tanto-Jk^ potera u meni konadno sve umrlo i

n'ir"- i-"o volie da ma 5ta viSe preduzirnam'

Nakon ove ekspediciie sam 'ltte"itto

ponovo otiSao u Kabul' gdc

sam se sasvim p.edao i'totn1^tkol dokolici' Live(ibez ikakvog intere-

,ou^.r|n i cilja i automatski nastavivSi da se vidam sa starim i novim po-

znanicima' Cesto sam odlazio u kuiu svog starog priiatelia Age l(ana'

U druiwu domaiina diii ie Zivot tako obllova131"1*tu-a' dovek ie

nekako mogao da prove'Je vreme u dosadnom Kabulu'

Jednog dana sam kod niega' na podasnom mestu' video iednog sta-

.og i)-iti, u odeii koia ni milo niie odgovarala ku6i Age Kane' Nakon

;;;; ie pozdravio K^tt '."i

je' po5to le video moiu zbunienost' Sapa-

rom Zurno objasnio da ie ovai dostoiansweni starac niegovveliki prija-

i"ii, ."a^" rtt"f. ri;ilt i" utt'lH attzt'itt' budu6i da mu ie jednom spasio

dak i Zivot. Ovai starlc ie Ziveo negde naseveru' ali ie povremeno dola-

zio u Kabul, <fa bi vi<teJ roclake ili"pak nekim drugirn poslom' i tom pri-

likom bi.ru.t r"ur*lo da ga vidi, Sto ie Agi Kanu pridiniavalo neiz-

-"r.ro r"douoljstvo, ier nikid nije upoznao bolleg doveka' Posavetovao

me je da sa niim porJzgou""rn' ioiaiudi da ako se na to odludim reba

J, gouo.i- glasno, ieiie st"rac pomalo tvrd na uSinur'

Nakon toga ie '1"ti"uf]t" "'gout" koii ie zbog rrtog dolaska bio

prekinut. Radllo se o koniima' Staiac ie u razgovoru takodc udcstvovao

i videlo se da ie veliki poznrlv:tllc ltotrirr, kao i da ih ie nekada v,eoma vo-

leo. Nakon toga, r^zgovor ic skrcrltro na politidke teme' Pridalo se o sll-

sednirn zemliima, o-Engleskoi i t{trsiii, a Aga Kan ie, kada se p-ov"|l.t"d

o Rusiji, pokazuiudi t"-rn",t., rr Sali rekao: "Molim vas da o Rusiii ne

k"Z.te r',iita lo5e. Moglo bi se dogoditi da uvredite naSeg ruskog gosta'"

Iako je to rekao 5-ale6i se, Uil'o mi je kasno da ie Kan Zeleo da spredi

nepoZeljne optuZbe na radun Rusa. U to vreme su Rusi i Englezi bili

veoma omraZeni.OpSti razgovor ie tada z mro, a mi smo podeli da razgovaramo u

poieclinainim"grupicama. Ja sam razgovarao sa onim starcem' koji me

ic svc viSe priviadio. Sa mnom ie razgovarao na leziku kof i se tamo go-

uori, upitaiSi me koliko dugo sam vei u Kabulu i odakle sam do5ao'

Onda ie iznenada podeo da govori ruski' veoma pravilno mada sa pri-

rnetnim naglaskom, obiasnivSi mi da ie bio u Rusiii, dak i u Moskvi i u

St. Petersburgu, te da ie dugo Ziveo u Buhari, gde je upoznao mnoge

Ruse i naudio ruski iezik. Dodao je da mu ie veoma drago 5to mu se

pruZila prilika da ovai iezik ponovo govori, ier ie zbog nedostatka veZbe

ve6 bio podeo da ga zaboravlja.Neito kasniie ie, izmedu ostalog, rekao da bismo, ako se ia sa tim

slaZem i ako bi Zeleo da malo razgovaram na svom matemjem ieziku i

udinim dast jednom starcu, mogli zaiedno da krenemo i da posedimo i

popridamo u nekoj dajdZinici. oblasnio mi ie da ie sedcnie u kafanama i

i^;dzinl."-" njegova.navika i slabost jo5 iz mladosti, i da i sada kad god

dode u grad ne rnoZe sebi cla uskrati zadovoliswo da svoie slobodno vre-

*. proi"de na tai nadin, ier je uprkos guZvi i galami na ovim mestima u

,,".,1n .1" razmi5lia bol]e nego igde, dodaiuii da ie: "bez sumnie.b-aS ta

gfiva igalama ono zbog dega tamo moze tako dobro da se razmislja."-

S najveiim zadovoljswom sam pristao da podem s niim, naravno

ne zaro ia bih govorio ruski, vei iz nekog razloga koii ni sam sebi nisam

umeo da objasnim. Mada sam i sam vei star, prelna ovom starcu sam

podeo da se ose6am kao unuk prema volienom dedi'

uskoro su svi gosti podeli d,a se razilaze. Starac i ja smo krenuli z-a-

jedno, ra"gou^raiiii usput o raznim stvarima' Kada smo stigli do dai-

rlZinice, ,"li ,,,'o na otv;renu terasu' gde su nas posluZili zelenim bu-

harskim dajem. PaLniai poStovanie koie su starcu ukazivali iasno su po-

kazivali da ga ovde poz-neitr i ccne.

152

153

Slqq{ s1!41etnim Ljudima {\E rulur ullBlv_EqsKl

Govorio ie ne5to o -lhdZicima, ali ie nakon prve Solie t'aja razgovor

naglo prekinuo. 'Ali sve o demu r^zgovar^mo su tridarije," rekao je.

"Nije u tome stvAr" - a zatin ie, uputiv5i mi iedan prodoran pogled,

pustio da mu pogled odluta nekuda u stranu i zaiutao.Nadin na koii ie tako neodekivano prekinuo razgovor' redi koiima je

to udinio i taj prodorni pogled, sve mi ie to izgledalo dudno, pa sam u

sebi rekao: "Siromah, nema sumnie da su mu intelektualne moii zbog

godina vei popustile i da um podinje da mu luta", i bolno sam se saZalio

na ovog dragog starca.To ose6anje Laljenjaie, malo-pomalo, podelo dzr se prenosi i na me-

ne samog. Pomislio sam kako ie i moi um uskoro podeti da luta, kao niie

viSe daleko dan kada neiu mo6i da upravljam svojint mislima, i tako da-

lje. U ovim teSkim, ali povr5nim mislima sam se iz.gubio toliko da sam

na starca sasvim zaboravio. Iznenada sam ponovo zaduo njegov glas.

Redi koje f e izgovorio su istog rrena razvejale moie sumorne misli i iz.-

bacile me iz stanja u koje sam bio zapao. Moje saZaljenje se pretvorilo u

takvo zaprepa3denie kakvo mislim da nikada raniie nisam doZiveo.

"Eh, Gogo, Gogol" rekao ie. "Cetrdeset i pet godina si bez prestan-

ka radio, patio i trudio se, a nijednom nisi u sebi odludio niti znao kako

da radi5 tako da, makar zanekoliko me seci,i'elia wog uma Postane Zelia

woga srca. Da si to znao da postigne5 ne bi sad, u starosti' bio ovako

usamljenl"Ime "Gogo" koiim se posluZio udinilo ie da zinem od zaprepaSie-

nia. Kako ie ovai Indus, koii me ie po prvi put video negde u centralnoi

Aziii, mogao da zna ime od milia koiim su me u detiniswu, pre Sezdeset

godina zvali, a koje su i tada koristile samo moja majka i dadilia i koie

nikada viSe niko niie ponovio?MoZeS li da zamisli5 moie zaprepa5ienie? Odmah sam se setio ied-

nog starca koji mi je do5ao u Posetu u Moskvi, neposredno nakon smrti

mo;. Z.tr., dok sam joS bio mlad. Pitao sam se da li ie mogu6e da ie to

isti tai misteriozni dovek? Ali ne. Onaj ie, kao prvo, bio visok i uopste

nije lidio na ovoga, a kao drugo mora biti da je ve6 davno umro' ier ie od

tada proslo viSe od detrdeset godina, a on ie ios onda bio prilidno star.

Nidime nisam mogao da obiasnim kako to da ovai starac poznaie ne sa-

mo mene, vei i moie unutraSnje stanie, koie ie bilo poz.nato samo meni

samome.

154

Dok su mi na um padrrlc trlrlogc trrl<ve pornisli starac ie sedeo dubo-

ko zamiSlien, i pokrenuo sc tcl< l<:rclrt s:rtn ia naSao snage da uzviknem;'Ali ko ste vi i kako to da rnc tal<o dobro poznaiete?"

"Nije li ti u ovom dasu sasvint sveiedno ko sam i Sta sam?" odgovo-

rio mi je. "Zar u tebi zaista ioi uvck Zivi ona radoznalost koia predsta-

vlja jedan od glavnih razlogaito sve Sto si u Zivotu radio niie donelo ni-kakvog rezultatal I zar je ona u tebi zaista toliko iaka da si dak i u ovomtrenutku sprcman da se ditavim bi6em preda5 ispitivaniu mog pozna-

vania tvoje lidnosti - samo da bi sebi obiasnio ko sam i Sta sam ia?"Stardev odgovor je pogodio moju naislabiiu tadku. "U pravu si,

oie", rekao sam mu. "Nije li za mene zaista svciedno 5ta i kako se izvan

rnene zbival Nisarn li pre ovoga bio svedok mnogih istinskih duda' ikakvo razumevanie sam odatle stekao? Znamsamo da sam iznutra pra-

zan i da nisam morao biti toliko prazan da nisam, kao Sto kaZe5, radio na

sopstvenu 5tetu, i da sam se, umesto da budem radoznao Sta se van me-

nc zbiva i da na tu radoznalost traiim vreme, borio sa svojim unutra-Snjim neprijateljem.

Da... a sad je vei prekasno! Tiebalo bi da mi bude sveiedno sve 5to

se izvan mene samoga zbiva, i zato ne Zelim da znam ono Sto sam te

upravo pitao, niti pak Zelirn da te viSe uznemiravam. Iskreno te molimda rni oprostiS 5to sam te malodas raZalostio."

Nakon toga smo jo5 dugo sedeli, svaki zadublien u svoie misli' Ko-nadno je on prckinuo tiSinu, rekav5i:

"Ne, moZda ipak jo5 uvek niie prekasno. Ako ditavim svoiim biiemose6a5 da si zaista praz^n, savetuiem ti da pokuSab ioS iednom. Ako

f a-

sno oseia5 i bez ikakve sumnje spoznaje5 da ie sve za dime si do sada

teZio bila samo opsena, i ako pristaje5 na iedan uslov, poku5aiu da ti po-mognem. A uslov je taj da svesno umreS zaLivot koii si do sada vodio,

to jest da odmah prekine5 svu automatski uspostavlienu praksu svog

spoljnog Zivota i da odeS tamo kuda ti ja kaZern."

Istinu govoreii, za mene nije bilo viSe nidega od dega bih morao da se

odvoiim. lbl uslov za mene dak i niie bio nikakav uslov, jer me, ako se iz-

uzmu moje veze s nekolicinom ljudi, ni5ca vi5e niie zanimalo, i ier sam

sebe iz razliditih razloga prinudio da ni o tim vezama viSe ne razmi5ljam'Odrnah sam mu rckao da sam istog dasa spreman da krenem gde

god je potrebno. On jc ustrro, rekao mi da okondam sve svoje poslove, i

155

-F

{ry41u!u uqBOvEDSKrSusreti sa Izuzetnim Ljudima

bez redi i5dezao u gomili. Narednog dana sam sredio sve svoie poslove,dao sam odredena upurswa, napisao kuii nekoliko pisama poslovneprirode, i zapodeo da dekam.

Nakon tri dana mi je do5ao iedan mladi ThdZik, koii ie kratko ijednostavno rekao: "Unajmljen sam kao tvoi vodid. Put 6e traiati okomesec dana.Zaputsam sprernio to i to" - tu je pobrojao sve Sto je spre-mio za put. "Reci mi 5ta joS rreba da porudim i gde i kada da se okupi ka-revan."

Ni5ta mi viSe nije trebalo, buduii da je sve za pur vei bilo nabavlje-no, pa sam mu rekao da sarn, ako treba, spreman da krenem i sutradanujutru, dok sam ga mesro polaska zamolio da sam odredi. On mi je, la-konski kao i do tada, odgovorio da 6emo se na6i sutradan u pola bestujutru, dok je za mesto sastanka odredio karavansaraj Kalmatas, mesroizvan grada, na putu zaUzun-Kerpi. Narednog dana smo krenuli sa ka-ravanom, i za oko dve nedelje smo bili ovde. A Sta sam ovde na5ao vide-iete i sami.

Ali da li bi mi sada ne5to ispridao o na5im zajednidkim priiateljima?,'Po5to sam video da je ova prida mog dragog starog priiateliazamo-

rila, predloZio sam mu da svaki dalii razgovor odloZimo, rekavji da iumu kasniie sa zadovoljstvom ispridari o svemu Sto ga zanima, ali da sa-da treba da se odmara da bi se brZe oDoravio.

Sve dok jeknezl,jubovedski morao da osrane u postelji, nas dvoii-ca smo odlazili da ga posetimo u njegovom drugom dvori5tu, a kadamu je bilo bolje i kada je mogao da napuSta svoju ieliju dolazio ie on knama, i svakodnevno smo po dva-tri sata provodili u razgovoru.

To je potraialo oko dve nedelje, sve dok nas jednoga dana nisu po-zvaliu treie dvori5te, Seiku ovog manastira koji je sa nama razgovaraopreko tumada. On nam ie kao vodida dodelio iednog od najstarijih ka-ludera, starca koji je izgledao popur ikone i zakoga su osrala braia tvr-dila da je star dvest sedamdeset i pet godina.

Nakon toga smo, da se tako izrazim, uSli u manastirski Zivot, goto-vo svuda smo imali prisrupa, i o svemu smo posrepeno podeli da sazna-jemo.

{.J centru treieg dvori5ta se nalazila velika gradevina nalik na hram,u kojoj su se svi oni koji su Ziveli u drugom i treiem dvoriitu okupljalikako bi gledali svete plesove sveSrenica ili slu5ali svcru nruziku.

r56

Kad se potpuno op.revi', k.cz I_jubovectski je sa nama svuda iieo isve namobja5njavao' tako d:r nam je posrao neSio kao drugi vodid._ O svim detaljima u ovonr rnanasri;u, o tome Sta je on predstavlja. iSra se u njemu i kako rad'o moZdaiu je<rnom ispriditi

"pir.rr""; r..;izi' Sada mi se, medutim, dini .reophoi.ro da ito je god a.'t"tj.,,y".ir,,g,,-ie opiSem- jednu specijarn,r.n"p-."uu koju sam tanio video i'diia je r<o.-strukcija, kada sam manje ili viSe shvado njen zna(aj,na mene osravilrrogroman utisak.

Kada je posrao nab drugi uogrdt knezJurij Ljuboveclski je jcdrrogt!ana,

na sopsrvenu inicijativu, dobio dozirolu da nas odvede u dcrvrrodvori.te, u njegov deo zvani Zensko dvori'te, na das udenica koje supodudavale sve5tenice-plesadice koje su, kao Sto sam vei rekao, svako-dnevno izvodilc ru"t. pl"roue u h."-,r.PoSto je veoma dobro zyaT za moje veliko i duboko zanimanje zazakone kretanja ljudskog tela i psihe, k.,., _. ,e posavetovao da dokposmatram ovaj das narodiru paLnjuobratim na napravu uz diju pomoi

:LllX{; -andidatkinje za sveiienice_plesadice podud^v"ie'wojoj

. Spoljni izgted ovih naprava je, vei i na prvi pogled, odavao utisakda su veoma drevne jzrade. Bilesu nadinjeire od abonosa, kao osnov_nog sloja, slonovade i sedef-a. I{ada se nisukorist'e i k"d";u ;;;t"i; r"-lupljene na jednom mesru, podseiale su na ..vesanelniiansko,,

drve.ec:ije bi sve grane bile jednake. Kada smo blize pogredali, videli smo dase svaka naprava sastoji od glatkog stuba, ne5to veieg od visine doveka,

l:u.ru:loq ra ffonogo postolje. Ii tog sruba su, na sedam mesra, izlazi_le narodiro konstruisane,grane, J<oje s"u sa rvoj. strane oper bile podelje_

ne na sedam dclova i razliditih dimenzija, pri demu je svaki naridni deobio manje duZine, u srazmeri sa svojomud'arjenosiu od glavnog stuba.Svaki deo, odnosno s:.gr-nenr grane, bio je s narednim segmendma

povezan pomoiu dve Suplje kugle od slonovade, koje su ,. "f;"rii. pa_

ll jli^tl^i1T,l".., lryl i "" ku gl a ni j e porpu no pokri val a .r.,,r r.x.,y u j ."_Ko ua ,e leoan kra, svakog segmcnta grane mogao da se priivrsti ,, u.ru_traSnju.kuglu , akraj ""1"d1:g r:g-""r,r" ,, ,p?l;r,u. Na taj

""di" ;;;".veze bile isre srrukture kao i tfraif.; rameni )glot:, takoa",ru ._rg*"_vale da se sedam segmcnata_svake grane ok?eee u ma kom Zeljenompravcu' Na unurraSnji'r krrgl:rnra 'i uiti upisani odredeni znaci.

r57

U prostoriji su se r.ralazila ovakva tri aparara, a kraj svakog od njih jestajao mali orman, pun kvadrarnih ploda od nekakvog merala na kojima jetakode bilo netto upisan'. I(nez Ljubovedski narn je objasnio da ovc plodepredstavliaju kopije i da originale, koji su izradeni od disrog zlata, duva 5e-ik. Strudnjaci su procenjivali da su ove plode i same nrpr"u. srere najma-nje detiri i po liiljada godina. Knez.am le dalle obiasnio i da se, ako sc ude-si da znaci na unurrainjof kugli odgovarrrf u'nima nr plodarrra, ovc kugle i

za nlrh pridvr5ieni segmenti mogu dovesti u odredeni poloLaj.

. Kada se sve kugle namesre onako kako je oznadeno, oblik i srePcndatog polozaja su precizno odredeni i mlade udenice sarima stoje prednapravama pode5enim na ovai nadin, udeii se da osete i zapamte ovepoloZ.aje.

fleba mnogo godina dok mladirn buduiim sveSrenicama bude do-zvoljeno da igraju u hramu, u kome'rogu da igraju samo stariic i isku-snije sveStenice.

Svako u manastiru zna abecedu ovih poloZaia tela. i kada uvedesveitcnice u glavnoj dvorani hranra izvoele plcsoveolrretlrnr Prrpislneza-taj dan, braia u ovim plesovima mogu da proditaju ovu ili onuisri'ukoiu su ljudi pre vi5e hiljada godina u njima zapisali.

Ovi plesovi tadno odgovaraju na5im knjigarna. Kao Sto sc ro sadadini na papiru, svojevremeno su izvesne informacije o davno pro5limdogadajima bile zabeleZene u plesovinra i vekovima su na ovai nadinprenobene ljudima narednih generacija. Ti plesovi su nazvani sverim.

Budu6e sveSrenice su mahom devojdice kojc su, zbog zaveta koji sunjihovi roditelji dali ili iz nekog drugog razloga, od ranoga detinjstvaposveiene sluZenju Boga, ili pak ovom ili onom svecu. Njih u detinj_stvu poveravaju hramu, u kome ih ude i pripremaju u svemu bto ie neo_phodno, kao 5to su na primer sveti plesovi.

Nekoliko dana nakon 5ro sam po prvi put video das o kome le red,otiSao sam da vidim ples pravih sveirenica. Bio sam zapanjen, i to nesmislom i znadenjem sadrzanim u ovim plesovirna, koje ios uvek nisamrazumeo, vei spoljnom tadnosiu i preciznoSiu sa kojom su ih one izvo-dile. Ni u Evropi, a i ni na jednom drugom mesru na kome sam Ziveo isa svesnim zanimanjem pratio ovu vrsru automatizovanog ljudskog is-poljavanja, nikada nisam imao prilike da vidim nesto it'bi sa ovom di-stotom izvodenja moglo da se uporedi.

158

[J ovom manastiru srrr'zi'crisk.ro tri meseca i ve6 smo nodeli dase navikavamo na tamoin jc rrskrvc i prilike, kad mi je jednog dana knezdo.ao s rugom u licu. Ilcka' rrri jc cla

'u ga rog jutra 6fi porriti ieiku, sa

kojim je bilo job nekoliko starif c braic.-"seik mi je, nasravio je k'cz, "rekao da mi preostaju jos tri godine

i'ivota i posavetovao me je da ovo vreme provedem u manastiru ol-man, koji se nalazi na severnim obroncima iJimaraja, kako bih te tri gr-dine 5to boije iskoris tio za ono o iernu sam ditavog Livotasanjao. seikmi je kazao da ie mi, ukoliko budem prisrao d,r ra,iro odem, dati odgo_varajuia uputswa kojima iu moii da ie rukovodim i da ie udiniti sve damoj boravak tarno ne ostane bez rezurtata. pristao sam bez oklevanja,pa ie odl'der-ro cla kroz rridana, u pratnji jedne osobc kojaznasve ito jepotrebno, krenem za ovai manastir.

Stoga trih Zeleo da ditava ova tri preostala dana provedem s robom,koji si rni u ovom Zivoru bio najbliZi."

Neodekivanost srb i o u s ta nj u,r

" i,su, u ;:fl l,:,'.""9 ?: l: gf

:: ;1 l; S'.ff ,::ffi IXTstanju jcdino da ga upitam: ,,|e li ro zaisra istina?,,

"Jesre", odgovori. mi je knez. .,Nema boljeg nadina da se to vreme

iskorisri; rnoZda iu tako biti u stanju da nadokiradim ono vreme kojesam tako bcsmisleno traiio kada mi je na rasporaganju bilo toliko godi-na ispunjenih mogu6'osti'ra. Ali, hajcle cra o toi'e viie ,r" gouoii,rro,ve6 da ovc poslcd.ie dane provedemo baveii se nedim stu]" o r"d.-Snjern trc.utku vaznije. A ti o *rcni nastavi da misris kao da sam od"r,-no unlro. Nisi li nedavno i sam rekao da si mi drzao opela i da si se pr-stepeno pornirio sa miilj' da si me zau'ek izgubio? I kao sto je slutajhter da sc ponovo srernemo, hajdc da sc, kad sludar tako hoie, tez bolaIronovo i r;rstancmo."

Knczu moZda i nijc bilo tebko da o ovome tako mirno govori, ali jezato meni bilo teiko da s.hv.atim da iu, ovoga puta zaista z"u"vek, izgubi_ti ovog najdraZeg od svih liudi.

Nirredn:r tri dana snlo gotovo cela proveli zajedno,razgovaraju6i oraznim stvarima. Sve vreme mi je, medurinr bilo reiko na iu5i, narodi_t'kada bi se knez nasr'ciio. Ka<t bih ga vi<1eo kako se smesi srce rni secepalo, jer je njegov osmch zrr rnene uvck predstavljao znak nj"gn* a,r-brote. If rrlravi i strpljr.rrj:r.

KNEZ JURJJ UUBOVEDSKI

r59

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Konadno su i ova tri clana istekla, i doSlo je za mcne tuZno jutro ukome sam pomogao da se natovari karavan koji 6e zauvek oclneti do_broga kneza. Zamoliome je da ga ne pratim. Karavan je L..rr,ro,

" f."a,

je podeo da zamide za planinu, krr., ,. okrenuo, pogledao me, i tri putame blagoslovio.

Neka ri du5a podiva u miru, sveri dovede, kneZe.f urii l_lubovcclskil

Na kraju ovog poglavlja posveienog knezu I_jubovedskom deralj_no 6u opisati srnrt Solovjeva, koja se odigrala pod krajnje neobidnimokolnostima.

31,; qq,ji., *t,,,,

i,,,,,<,g,r r,r.s" i,r*;; r";:.#:;-;koji su Ziveli u ouoi::f":,,,-?,..,rir.ri,"?,rojobi'asti, f?r;, i",""1"rr",rr",,,,doLivljavala,sv'j procvat. (-rov.rilo se da'izvesni rjudi u susednim seri-ma znaju gde se ta blaga krij', i d" to ,rrrrrl" prenose sa oca na sirra, rrzzavet da ga nikome neotkriju Kr.enje ou" ,"k,.w., Sto su mnogi v"d::f

rt"' za sobom povradi kaznu tii^iIr"z';n^srazmerna vaZnosri 'd,rc:raJne.

Neprestano se spominjala izvesna oblast pustinje Gobi u kojoj jc,

5:L"":::ynogima bilo poznato a^Wir^uopan jedan veliki grad; u::'l: :'-,. p:'rli.1o

::":ran broj sunrnjivih inarurii;", r.". "r.F"rrono nrsu protivredite-i koje,su ozbiljno zanimate ;;,;;;;rr1,"","ekspedici j e, a narodito prof-esora S irid lova, arheologa.

Nakon brojnih medusobnih ,^.go*or^smo odludili da svoj prela_zff *eko pustinje Gobi isplani.";; irf., u, prodemo i kroz 'vu.blast, u kojojje, prema pr:lni_ *g.u"S,";;_" ir,";;'r,pi"uo"rpo_Inenuo' pod peskom trebalo da se iarazi zakopan grad. Nameravarismo d a o b a vinro izves na i skopavanj a poJ .r ko_dr ;;;;, ;;;;;"p.or._sora Skridlova' koji i.e.bio veliki rr*t'"f"r. tr" ovom polju. u skradu saovim planom, odredili smo i svoju _";;;;;r.

Mada je ova oblasr bila daleko .d ,;;;va p.reko pustinje Gobi mi smo, drLe(jr. rrji?:.:lvi5-e

poznatih pute-

pa da nikad,.," ia*- utabanim r,"r"-",;:1:ffi?.#::fff,Hiffisve reskoie koje nam predstoje vei smo ,rf.oa., ,u"Ll;;;;#;, ;;U.,dcli da oseiamo neiro nalik na odusevt;"," K";" ,"

"r', "r.","# ,rir"_lo, bacili smo se na posao da syoj pt^"'r^i^armo u detalje, i tada su po_stale odigledne sve l.i1i" :esl:?c'e "r*g pr.i"r,ta, i ro u takvoj meri da

'"

t"X:l::,:i:tllo pitanle oa rlrg on uopsrc izvodljiv.r\evot,a br brla u rome Sto bi ovo putovalifl poonoj mariruri kojusmo planirali, bilo veoml d"S9; po_oCu uoUit"y..rif, sredstava neiz_vodivo' Najveiu te5koiu je.prldst|vtl"ro r"lta*"nje s dovoljno vo<ie ihrane, buduii da je dak ; .,"1rt ro,',,tj;;;;;;;;" p okazivatad,abi ove ko_lidine bile toliko velike gl,;l I kr;:l;d;,, ,r. bis.,ro mogti sami da ihnosimo' Istovremenoi:

?:3::lIl'*"I "iost'e"""a" " ti '"J;;;"-denro terctne-Zivotinjc, jer nismo mogli da-racunanlo da iemo usDurnaiii ni na jednu iedinu tr1v.fu, iti t "p"uoJ..

Nismo ","gtl;'l.,i"rr,nsigurni dak ni,a ii i",rr., duZ svoga p","rriei na malu'azu.

SMRT SOLOVJEVA

^ Ubrzo polto smo se vratili iz,glavnog manastira tlratstva Sannong,Solovjev se prikljudio onoj grupi oJ<ojoisam vei govorio, llagaocimaza istinom, poito sam ja ze.njeop dao rieophodnJgarancije. fostao 1.punopravni dlan ove grupe i otada je, zahvatlulue; siojim upornim i sa_vesnim naporima, ne samo radio na ruo- iid.ro.. usavriaianju vei uisto.vreme i ozbiljno udesrvovao u naiim zajednidkim aktivnostirna i urazliditim ekspedicijama koje su imale konkretne ciljeve.

,.,Z1vrerne jedneo<] 31h eksgedicija, l g9g. godine, umro jeod ujeda

divlje kamile u pustinii G3bi ovaj iu ctogada] upir"ti str;J a.ffii;.moguie, jer nije bila krajnje.eobidna,"-t S"io";evljeva r_r,, u.2;. ina5 nadin prelaska preko pustinie predstavljao nelro joi nevideno, i sa_mo po sebi krajn je poudno.

.Pridu iu poderi od rrenutka kada smo, posro smo uz velike teiko6e

prebli put od raSkenta, uzvodno uz tok rekl saraksan i preko nekolikoplaninskih prevoja, stigli u I malo mesro na rubu pusrinje Gobi.

Odludili smo da sepre planiranog prelaska pustinje par nedelja od_morimo u ovom selu.7ar,, u..-. r..trli r-o r., bilo u grupi, biloioje_dinadno, sa. ramosniim sranovnicima i oni su nam, oclgl'aiajuii na na-5" p{a"i1: ispridali nairazlittrlia verovanja vez,an^z-e pustinju Gobi.. O:o 5to smo uglavnom imali prilike cla dujenro bil.r jc j^ poa p._

skom danaSnje pustinje leZe zakopina mnoga sela, prr i ditrrvi gr.auu'i, o

t60

l6l

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Uprkos svemu ovonle od svoga plana nismo odustajali, vei smo se

sloZili da za sada ni5tir neiemo da preduzinlamo' a da ie se tokom me-

sec dana svako ocl nas potpuno usredsrediti na to kako da se iz ovc bez-

nadeZne situaciie pronade izlaz. Svakorn su pri tome ffebala da budu

obezbedena sredstva da ide gde god Zeli i radi 5ta god Zeli.

Prof-esor Skridlov ie, kao na5 stari tlan koii medu nama uZ.iva nlj-ve6e postovanie, bio zaduLenda ovim projektom rukovodi, a bila rnu

ie, izmedu ostalog, poverena i naSa zajednidka blagaina. I(ada ie svako

od nf ega prirnio odredenu sumu novca neki od nas sll napustili selo,

dok su se drugi, ve6 u skladu sa svoiim planovima, zadrLali u njenru'

Zlrorno mesto koic snro ugovorili bilo ie iedno malo selo koi ejcleza-

lo na rubu pustinje, ba5 tamo odakle srno nameravali da svoi prelazak za-

podnemo. N4esec dana kasniie smo se okupili na dogovorenor-n mestu, i

pod rukovodswom prof-esora Skridlova smo podigli logor; nakon togr icivako od nas podneo iz_veitaj o to're do dega ie z.a ovih mcsec dana do5ao,

a redosled podnoSenla ovih izve5taia bio je odreden kockom.

Prva troiica koia je trebalo da podnesu izveStai bili su rudarski in7-i-

njer Karpenko, dr. sari-ogli, i filologJelov. Ovi izveStaii su bili toliko

interesantni zbog novih i originalnih ideja, pa dak i zbog nadina na koji

su izloZeni, da su mi se duboko urezali u pamienie, tako da ios i danas

mogu gotovo doslovno da ih se setim.Karpenko je svoi izve5tai zapodeo sledeiim redima:

"Mada znam da se nikome od vas ne dopada manir evropskih na-

udnika, koii umesto da odmah predu na stvar naipre raspredaiu dugu i

glupu pridu koja seZe gotovo sve do praoca Adama, u ovom iu sludaju

ipat, imajuii u vidu ozbilinost pitania o kome se radi, morati da, pre

nego sto vam ispridam svoie zakljudke, pred vas iznesem i razmiSlianja

i rezultate koji su nre na ovo Sto iu danas predloZiti naveli'

Gobi je pustinia", nastavio ie on, "diii je pesak, kako nauka tvrdi, vc-

oma skorog porekla. Kada je red o niegovom poreklu, postoje dve pret-

postavke: jedna ie da se radi o pesku nekadaSnieg morskog dna, a druga

ia su ovaj pesak verrovi naneli sa stenovitih visova'I'jan-Sana, Hindu-

kusa i Ilimalaja, kao i sa planina koje su svojevremeno leT.ale severno

od ove pustin,e, ali su ih vetrovi tokom vekova razneli'

ImaluCi, dakle, na umu pre svega to da za ditavo lrutovanje preko

pustinte moramo da obezbedimo dovolino hrane, kll<o za sebe tako i z-a

162

KNEZ JURIJ UqBqYEDSKI

Zivotinje koje 6emo srr solrorrr rrro7tlrr rnorati da povcdemo, obe ovcpretpostavke sant uzeo tr olrz.ir i pokrrSao sam da smislim da Ii bi u tusvrhu nekako mogao drr sc isl<oristi sant pesak.

RazmiSljao sam na sledcii natin: Ako ovaj pesak predstavlia neka-daSnje morsko dno, u r-rjenru sc nesurnnjivo moraju nalaziti slojevi, od-nosno zonc koje sadrZe raznc Skoljkc, a buduii da su bkoljke organskogporekla, to moraju biti organske materije. Stoga treba samo da prona-demo neki nadin da ovim marcrijama damo svarljiv oblik, tako da mo-gu da se koriste za stvaranie za i.ivot neophodne encrgije.

Ako je, naprotiv, pesak ove pustinje nasrao gomilaniem nanosa, Itoznadi da potide od stena, opcr nesumnjivu dinjenicu predstavlja to da jetlo vciine vclikih oblasti u Thrkestanu, pa i oblasti koje se sa ovorn pu-stinjom granide, disto biljnog porekla i da se sastoji od organskih mate-rija koje su se tu sa ve6ih visina taloZile. Stoga morarrlo da zakliudimoda su se tokont vekova takve organske supstance morale melati i sa pe-skorn ove pustinic i taloZiti u njcmu. Razmi5ljao sam, dalje, kako se svesupstancc i clcmenti, u skladu sa zakonom gravitacije, uvek grupiSupre ma svojoj teZini; stoga bi ovde u pusrinii naraloZene organske mare-rijc, buduii da su mnogo lakSe od peska mineralnogporekla, morale dase grupiSu u posebnim slojevima, oclnosno zon ma.

PoSto sam doSao do ovog teorijskog zakljudka, organizovao samrnali pohod u pustin,u kako bih ga i praktidno proverio, re sam nakontrodncvnog putovania zapodeo da istraZujem. Uskoro sam na izvesnimmestinra otkrio slof ev e z.ako'1e sc, mada su se na prvi pogled jcdva razli-kovali od ostalog peska, dak i nakon povrinog ispitivanja jasno pokaz_i-valo da su drugadijcg porckla. Mikroskopskim pregledom i hemijskomanalizorn pojedinih clclova ove smeSe supstanci saln ustanovio da se sa-stoje od osratka Zivotinjskih organizama i razliditih tkiva biljnog pore-kla. PoSto sam svih scdam kamila kojima sam raspolagao natovarioovim neobidnim peskom, vratio sal' se ovenlo i uz odobrcnje prof'esoraSkridlova kupio nekoliko Zivotinja razliditih vrsra sa kojima sam zapo-deo da eksperimenti5cm.

Kupio sam dve karnile, clva l<onja, dva jaka, dve mazge, dva magar-ca, dcset ovaca, deser p:rsa, desct koza i deset keriiskih m:ldaka i podeosam, istovremeno ih izgladnjujuii odnosno dajuii im tcl< t,rliko hr"r,"da ih odrZim u Zivoru, cll irn u ishranu postepeno uvodinr ovaj pcsek,

r63

Susleli sa !zu1e!q!n Ljudima

KNE4Jq!!lryuBOVEDSKlkoji sam pripremao na razne nadine. Prvih dana niledna od Zivotinia ni-je htela da jede niSta od pripremljenih smebe; ali kada sam pesak zapo-deo da pripremam na sasvirn novi nadin, koze i ovce su podele da ga je_du sa velikim zadovolistvom.

Nakon toga sam svu paZnju usredsredio na ove dvc Zivotinjske vr-ste.7'adva dana sam se potpuno uverio da su koze i ovce ovnj sme.ii p,-dele dak i da daju prednost nad svim drugim vrsrama hra.re. Sme.ia sesastojala od.sedarn i po desetina peska, dve i po desetinc ovdetine i poladesetine obidne soli. S podetka su sve zivotinle obuhvaiene moiim eks-perinrentom, ukljuduju6i i koze i ovce, dnevno gubile iznredu 0,5 i 2,5 %svoje ukupne teZine, ali od dana kada su zapodele da jedu spomenurusmeSu koze i ovce ne samo da su prestale da na tezini gube, vei su p.de-le i da dobijaju od jedne do tri unce na dan. ztrl.ari$uti ovim ekiperi-mentima nisam viSe nimalo sumnjao da taj pesak, pod uslovom da sepomeSa sa njihovim sopswenim mesom, moZe da se iskorisri za ishra-nu ovaca ikoza. Stoga danas mogu da vam predloZim sledeie:

. Da bismo prevaziSli glavnu te5koiu koja se na naSem putovaniukroz pustinju postavlja, moramo da kupimo nekoliko ,toti.r, koza iovaca i da ih postepeno, vei prema potrebi, koljemo i da njihovo mesokoristimo za sopswenu ishranu, kao i za pripremanje ve6 navedenesmeSe kojom bismo hranili preosrale Zivotinje. Ne reba da se plaiimoda ie nam peska koji nam je potreban ponescati, jer svi podaci kojimaraspolaZem govore da se na izvesnim mestima on uvek moZe naii.

Sto se tide vode, da bismo obezbedili odgovara;'uie kolidine neop-hodno je da nabavimo dovoljan broj ovdijih il'i kozilih meiina, dvostru-ko viSe nego 5to imamo ovih Zivotin ja, i da svaku ovcu, odnosno kozu,natovarimo sa po dve ovakve meline.

vei sam proverio i ustanovio da ovca sa lakoiorn i bez btete oo sebeovakve dve meSine moi.e da'osi. Eksperimenti i proraduni su rni, semtoga, pokazali da 6e nam ova kolidina vode biti dovoljna, pod uslovomda malo Stedimo tokom prva dva ili tri dana. Nakon togn iemo, vodomkoju su nosile ovce koje smo zaklali, moii do mile volje da napojimo isebe i preostale Zivotinje."

^ Kgda je Karpenko zavr\io, izveltaj je podneo clr. Sari-Ogli. Sa dr.Sari-Oglijem sam se upoznao i sprijateljio pet godin" 1-,." tog". Mada ie

164

po poreklu bio persijan:rc iz isr,irrog lrana, obrazovanjeje stekao uliancuskoj. N4oZda in, jctln,rrr ,,1'iirnie ispridari o nj"_.r, ;*;" i"" fr;.veoma interesantan i krrrjnic iz.riz_cran eor,lek.Dr. Sari-Ogli je, otprilikc, rekao sledeie:"Po5ro sam duo y"::r.rj nrclarskog inZenjera Karpenka prvi dco

:r"f.:::r_rll1^iu pleskoditi, poito ,-"i.",r, <ta ni5ra ne moZe Ui,i t oty"oo ovog predloga. Zeleo bih, medutim, da vam ispridam o svojim raz-mi.ljanjima i o rezultatima svojih eksperimenata koji se odnose na dru-

gi deo moga izvesraja, koji se b"ve p.on"laZenjem nadina da se savlada-ju te.kotc prclaska preko pustinieza vreme pcidanih oruia. Zakriuiciuo ko,rh sam doiao i cksperimenralni podaci koje sam .lobio sc, p<rmom miiljenju, veoma dobro dopunjuji r" K".p"r,koui* p;;ll;ri_",pa iu vas stoga s njima upoznati.

U ovim pustinjama putnik veonla desro mora da prode kroz vetro-ve i,ol.uie, tokom koiihJ<retanie ponekad posraje rr.ui- n",.,..,oguC. i ,,ljudc i.za Zivotinje, buduii,ra ovi vetroui i vazduh podiZu ve'f,e ko'ti-ne peska i kovitlaju6i ga unaokolo swaraju ditava brda ,^_o g.a" r,, ;oStrenutak pre roga bile udoline

Sroga sam do5ao na pomisao da 6e nam ovi vetrovi koji kovitlajupesak omesti svako napredovanje. Naredna pomisao ,r" koj' sarn do-Sao bila je da pesak zbog -svoje teZine ne moZe da se digne n"s ,-r"rotitovisoko, te da svakako

"]ol1 postojati izvesna visina izn"ad t o1..,. _oz.da se'zdigne ni jedno jedino rr.r.e. R"zmibljajuii na ovaj "it_, ,if,dio sam da usranovim na kojoj visini se ova hipotetidna granica nalazi.U tu svrhu sam u selu porudio narotiro uirok. _.ia"u;* r"-f *t"_gama' te sam s dve kamile i vodidem krenuo u pusrinju. Nakon iio smo

::,:"^9ry:val1 upravo sarn se spremao da'podignem logor ukomecemo provesrr noi, U"9.:. najednom podiZe urt^r. Z^jedan sat je olujapostala ta.ko jaka da je bilo nemoguietstati u mesru, a zbog peska u va_zduhu nije moglo dak ni da se dlfe.

S velikom mukom smo podeli da name5tamo merdevine koje::,T- f

t.l,on5o,_l naiztd ih nekako, koristedi se dak i kamilama, udvr_sumo nalDorle Sro smo mogll ijasam zapodeo da sepenjem. MoZeteli da zamislite moje zaprepa-iienje kada sam, na visini od samo dva_oeser r pcr sropa, usranovio da u vazduhu nema ni jednog jcdinog zr_na peskal

t65

Susreti sa lzuzetnim Ljudirna

J

Merdevine su mi bile visoke oko 5ezdeset stopa. Nisam se bio po-peo ni do tre6ine njihove visine, a vei sam se izvukao iz onog pakla. Go-re se videlo divno nebo sa mesecom izvezdama, i vladala ie tiSina kakvusam retko imao prilike da doZivim dak i kod kuie, u istodnom lranu.Dole ie foS uvek vladalo ne5to nezamislivo; irnao sarn utisak da stojimna nekoj visokoj litici na morskoj obali i da posmatram najuZasniju bu-ru i olulu.

Dok sam stajao gore na merdevinama i divio se lepoi vederi oluja jepodela da jeniava, pa sam nakon pola sata si5ao dole. Dole rne je, medu-tim, dekala prava katastrof-a. Mada je vetar sada bio ve6 upola slabiji,dovek koji me je pratio je joK uvek, kako je to uobidajeno, hodao duZ grc-bena pe5danih dina, zaklaniajuii se od vetra i vode6i za sobom samojednu od kamila; druga se, kako mi je rekao, oslobodila ubrzo poStn

sam se ja popeo na merdevine i odjurila bogzna gde.Kada ie ponovo podelo da biva vidno krenuli srno da traZimo na5u

kamilu, i ubrzo smo nedaleko od mesta na kome su se nalazile merdevi-ne, otkrili njena kopita kako vire iz peska. Nismo ni pokuSali da je otko-pamo, jer je odigledno bila ve6 mrtva, a sem toga i priliino duboko za-

kopana u pesak. Odmah smo krenuli natrag, jeduii usput kako ne bi-smo gubili vreme, i do uvede smo stigli do sela.

Narednog dana sam narudio nekoliko pari Stula razlidite visine, ko-je sam da ne bih pobudio sumnju porudio na razliditim mestima, te sampovevSi sa sobom samo jednu kamilu natovarenu hranom i neophod-nim sitnicama ponovo krenuo u pustinju, gde sam podeo da veZbam dahodam na Stulama - najpre na onim niskim, a zatim postepeno na sve

viSim i viSim. Hodanie po pesku na 5tulama je postalo prilidno lako ka-da sam na njih pridvrstio gvozdena postolja koja sam sam izumeo, a ko-ja sam, ponovo iz opreznosti, porudio na drugom mestu.

Tokom vremena koje sam u pustinii proveo veLbajuti hodanje na

Stulama, doZiveo sam jo5 dve pebdane oluje. Jedna od njih je, bez svake

sumnje, bila blaga, ali kretanje i oriientacif a u njoj bi, bez obzira na to,na uobidaieni nadin bili nemogu6i; uz pomo6 mojih Stula sam, medu*tim,zavreme trajanjaobe ove oluje hodao naokolo iznad peska, biraju-ii pritom Zeljeni pravac kao da sam u svojoj sopswenoj sobi. U podetkuje bilo pomalo teSko da hodam a da se ne sapletem, buduii da su pe5da-

ne dine, kao Sto sam vei rekao, neravne i to narodito za vreme oluie.

166

KNIZ JURlllUBOVEitSKl

Ubrzo sam, medutirn, otl{rio tl:r g'rrr jrr granica vazduha ispunjenog pe-skom, na svu sreiu, ima .cprrrvilrrc.trrisc koii tadno odgovaraju obrisi-nra peSdanog tla, tako da h.d:rrr jc na irulama znatno olaksava to sto naosnovu kontura vazduha u l<onrc sc l<ovitl:r pesak jasno moze da se vidigde se jcdna dina zavrSava, a dnrga podinje.

"U svakom sludaju", zakljudio je dr. Sari-Ogli, .,pokazalo se da se

pesak u vazduhu prostire do odredene granice koja nije visoko, i daobrisi gornje povrSine ove oblasti odgovaraju obrisima samog pustini-skog tla; mora se, pri tom, priznati da je apsolutno neophod.ro d^ ouootkriie iskoristimo na putovanju koje nam predstoji."

Tieii koji je podneo izveltai bio je filologJelov, koji nam se obrariona za njega karateristidan, neobidan iizrazit nadin:

'Ako mi dopustite, gospodo, reii iu isto iro je i na5 cenjeni Eskulaprekao. za prvi deo svog izve5taja, to jest da moram da ga ostavim po stra-ni, s tim 5to se ovo kod

'rene odnosi na sve o demu sam tokom pioteklih

mesec dana razmiSljao i rnudrovao. ono Kto bih danas zeleo da vam iz-loZim predstavlja obidnu igrariju u poreclenju sa idejama koie su iznelirudarski inze'jer Karpenko i moj prijateli doktor- neuporcdiv kako posvom poreklu, tako i po svom akademskom zvanju.

Meni su, medutim, upravo sada dok su prethodna dvojica govornikaiznosila.svoje predloge na um pale izvesne ideje koje biste molda moglismatrati prihvatljivim i korisnim za nase purovanje. Red je o sledeiem:

svi 6emo, kako je doktor predlozio, veZbati hodanle na srulama raz-liditih visina, ali Srule koie ie svako od nas sa sobom morari da ima na pu-tovanju ne6e biti kraie od po dvadeset stopa. Ako posluiamo Karpeni<ovprcdlog ima6emo, senl roga, i puno koza iovaca. Meni je sad palo na umda bismo veoma lako mogli da udesimo da naie sn-rre, onda kaia ih ne ko-ristimo, ne nosimo mi sami nego koze i ovce. Kao Sto vam je svima po_znato' stado ovaca ima obidaj da prati onu koia ide prua, oclnosno kako seto kaZe ovna predvodnika, te ie stoga biti neophodno da usmeravamo ivodimo samo one ovce koje su upregnure u prvi par Xrula, dok ie sveostale, jedna za drugom, ici za njinra u dugom nizu.

Na ovaj nadin moZemo da udesimo da ovce, pored toga Bto ie narnnositi Stule, nose i nas same. Izmedu paralelno poitavljenih stula dugihdvadeset i pet stopa lako mozcmo da smestimosedam redou^ ou^."jpotri u redu, Sto znadi uk'pr. clvadeset i jednu ovcu, a za tolike ou.. t"i,i-

r67

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

na iednog doveka predstevl)a obidnu sitnicu. Potretrno je jedino da ov-ce u Stule upregnemo na takav nadin da u sredini ostane jedno oko pct ipo stopa dugo i oko tri stope Siroko mesto, na kome rnoZe da sc smcstiveorna udoban lcZaj.'fako bi svako od nas, unlesto da se nruii i znojipoci teretonr sopstvenih Stula, za vrenle ovog preiaska ;lreko pustiniclnogao da drema kao Muktar Paia u svome harenru, ili pak da se vozikao nekakav bogati parazit u svojim kodijarna po alejama Bulonjske 5r-r-

nre, p2r bismo, pod takvim uslovima, dak mogli da naudimo i svc jezikekoji 6e nam biti neophodni za naie naredne ekspedicije."

Nakon dva prva izveStaja i nakon ovog poslednjeg koji je podrreo

Jelov, bilo je oligledno da nema viSc nikakve potrcbc z.a novim prcdlo-zima. Svi smo toliko bili pod utiskom onoll11 5to smo duli, da jc iznena-da podelo da nam izgleda da se sa teikoi:rma okr-i prelaska pustinje (io-bi namcrno preterivalo, iduii dak i dotle da se putniku odm:rh sugeriiekako je to nemoguie.

'lako smo se, po5to srno ove predloge prihvatili, svi bez ikakve di-skusiie sloZili da za sada od lokalnog stanovniStva sl<rivanro svnjrt na-

meru da krenemo u pustintu - svet gladi, smrti i neiz-vcsnosti. Stogasrno isplanirali da prof-esora Skridlova predstavimo kao smelog ruskog;

trgovca, koji je u ovu oblast do5ao zbog nekog ludog trgovadkoe podu-hvata. Recimo da je ovde do5ao da r-rakupuje i za Rusiju poSalje ovce,

koje tamo imaiu vrlo visoku cenu, dok ovde mogu da se nabave znatnojeftiniie, i da istovrerneno namerava da ruskir-n f'abrikarna izvozi jake,tanke i duge drvene letve, koje se tamo koristct.aizraduokvira za ispra-vljanje pamudnog platna. U Rusiji se tako wrdo drvo ne moZe natraviti,pa se okviri napravljeni od tamo5njeg drveta brzo istro5e zbog rada ma-5ina, te stoga letve ovakvog kvaliteta mogu veolna dobro da se prodaju.Zato je, navodno, hrabri trgovac odludio da se upusti u ovaj riskantnitrgovadki poduhvat.

PoSto smo to odludili, svi smo postali puni optimizrna, te smo o pu-tovanju koje nam predstoji govorili kao da u pitanju nije ni5ta teZe od

prelaska PIas de la Konkord (Place De la Concorde) u Parizu.Narednog dana smo se preselili na obalu reke, bliz-u mesta na kome

ona i5dezava u nedokudivim dubinama peSdanog prostranstva, i tu smo

posravili Satore koje srno sa sobom doneli iz Rusije. Mada mesto na ko-

me smo se nalazili nije bilo nimalo dalcko od sela, tr:t rtjcnru ipak niie ni-

168

ko.Ziveo, niti je pak posr.jala ol):rsnosr da bi neko ramo, do samog rubrrpaldene pustinje, nekim prsr.m nr'rao da dode. Neki od nas su, iziajLriise za sluge i sluzbenike eksccntridnog ruskog rrgovca lvanova, obi5li lo-kalne bazare u blizini i zapodcli da nabavljaju tanke lewe razridite dui.i-ne, kao i koze i ovce - i .skoro srno u svome logoru imari ditavo stado.

Nakon toga smo podeli intenzivno da veZbamo hodanie na itula_ma, najpre na niskim, a zatim na sve vi5im i vi5im.

Jednog lepog jutra nakon dvanaest dana na5a neobidna Dovorka sezaputrla u pesdana prostranstva, uz blejanie ovaca, meket ioza. lavel.pasa' n jisku konja i niakanje magaraca koie smo kupiri da nam se naduako nam zatrebaju.

Povorka se ubrzo. fbr-jl"li u dug niz nosiljki, nalik na velelepnepovorke drevnih kraljeva. Nadaleko ie razlegaia nasa vesela pesma iuzajamno dovikivanje ljudi sa nosiljki, koje su iSle jedna zad..ign- ,-,,izvesnom.orlstojanju. Primedbe koje bi iziekaoJelov ru, ,r"."vrio, k^o iuvek izazivale prave provale smeha.

Mada smo proili kroz dve uZasne pe5dane oluje, nakon nekoliko da_na smo stigli skoro do samog srca pustinje, nimalo umorni i svime pot_puno zadovoljni - a .audili smo dak i jezik koji nam je bio potreban.'pri-bliZavali smo se mesru koie je predstavljaro gravni cilj nase Lkspedicije"

Da nije bilo spomenutog dogadaja sa*Solovievom, sve ti ," l,".o_vatno i zavrSilo kako smo planirali.

Putovali smo ve6inom no6u, koriste6i se sposobno5iu nabeg druga,iskusnog astronoma Daitanirova, da se orjeniise po.r..d^*i.

Jednogdana smo se u zoru zaustavili <ia jcdemo ida nahranimo ovce..fo5 uvek je bilo veoma rano. Sunce je tek podinjalo da greje. Bili

smo upravo seli i prihvatili se svog sveZe pripremljenog obrJkaod pi-rinda i ovderine, kad se na horizontu iznenada pol"uiio krdo kamila.Odmah smo zakljudili da u pitanju moraju biti jivlje kamile.

, Solovjev, koii je bio pasionirani lovac i sigurrn strelac, odrnah jedograbio pu5ku i otrdao ka mestu na kome su sc silrrctc I<amilc nazirale;mi ostali smo, smejuii se njegovoj lovadkoj .srr:rsri, scli i b;rciri se na hra-nu koja je za ovakvu situaciju bez preseda.a lrir:r .tilit rr. PriPrcr'ljcr.ra,Za.situaciju bez presedana kaZem stoga sto sc srrr:r(r':r ,r;r ic ,r,trc, tar<<rduboko u pustinji i usred svog tog p.rk", ncrrrrgirr,<' rr,rr,rr.ir i v;rrr-r, rx)-

KNEZ JURU UUBOVEDSKI

r69

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Sto nekad na stotine milja unaokolo ne moZe da se nadc taknisaksaul.2

Mi smo, medutim, vatru loZili bar dva puta dnevno, da bismo spremilihranu i skuvali kefu i daj, i to ne samo obidan, ve6 i tibetanski daj, koji se

kuva u dorbi od kostiju zaklane ovce. Za ovai luksuz smo imali da za-

hvalimo domi5ljatosti Pogosijana, koji se dosetio da n.reiine na ovce na-

tovarimo pomoiu naroditih sedala nadinjenih od drvenih lcwi; tako iesada, svakiput kada zakoljemo ovcu, preostajalo dovoljno drva za vttru.

Bilo je proSlo ve6 sat i po od kako je Solovjev otiSao za kamilama.Vei smo se spremali da nastavirno put, a od njega i dalie niie bilo ni tra-

ga ni glasa. Pridekali smo jo5 pola sata. Bilo nam je poznato kako je So-

lovjev tadan i da nikad nikoga ne ostavlja da ieka, pa smo se uplaiili da

mu se ncSto nije dogodilo i svi smo, osim dvoiice, uzeli svoje puSke i po-

3li da ga traZimo. Uskoro smo u daliini porlovo opazili siluete kamila,

pa smo krenuli u tom pravcu. Kad smo im se pribliZili kamile su, vero-

vatno zato 5to su nas osetile, pobegle na jug, ali rni smo nastavili da ide-

mo u istom pravcu.Od Solovievljevog odlaska je bilo proteklo vei dctiri sata. Iznenada

ie neko opazio da na nekoliko stotina koraka od nas leZi dovek, a kada

smo mu priSli prepoznali srno Solovieva, koji ie vei bio mrtav. Vrat muje bio napola pregrizen. Sve nas ie preplavio ogroman bol, jer smo ovog

izuzetno dobrog doveka svi voleli.Od pu5aka smo napravili nosila, na kojima smo Solovjevlievo telo od-

neli natrag u logor. Istog dana smo, predvodeni prof'esorom Skridlovomkoji ie obavio duZnost sve5tenika, Solovjeva dostojno i sahranili u samom

srcu pustinie, da bismo odmah zatim napustili to za nas proklero mesto.

Mada smo vei mnogo udinili kako bismo otkrili legendarni grad

koji smo odekivali da iemo na svome putovaniu pronaii, sve svoie pla-

nove smo ipak izmenili i re5ili smo da iz pustinie 5to pre izidemo. Stoga

smo skrenuli prema zapadu i za detiri dana smo stigli do oaze Kerija,

gde opet podinje normalna zemlia. Iz Keriie smo nastavili dalie, ali bez

Solovieva koga smo svi voleli.Neka je pokoj wojoj du5i, destiti i uvek verni priiateliu nad prijate-

liima.

2 Drvenast grm koji raste u pustinji.

170

flvo.poglavlie Zelim da posvcrim svoiim uspomenama na jetlnog do-\./r'eka koga smalram znaiajnim. a dili Zivot ie u njegovim kasnijimgodinama, voljom sudbine ili zbog zakona koji deluje u "samorazvije-noj.li6nosti", do najsitnijih detalja bio ureden kao i moj. Trenutno jeovaj dovek sa uobidajcne tadke gledista Liv izd,rav, ali dobroga zdravljaje, po mom mi5ljcnju i mcdu nama budi redeno, samo njegovo flzidkotelo.

Zanimljivo je primctiti da, uprkos opite prihvaienom miilieniu daljudi koji pripadaju dvema razliditim i stoleiima zavadenim nacijamatreba da oseiaju instinktivno medusobno nepriiateljswo, pa dak inrrlniu, i uprkos razlikama u vaspirrnju, porodidnoi tradiciji i verskimubedenjima, izmedu mene i Ekirn Beja se jo5 od kako smo se u ranoj

'rladosti pocl neuobidajenim okolnostima po prvi put sreli, postepeno

.Tui]g blisko prijatelistvo; a kad su kasnije, zbog raznor,.snih tri'ilal-nih zbivanja, moj i njegov unutrasnii svct postali ustrojeni kao kod ilu-di "poteklih iz istog izvora", jedan prema drugonr smo gajili i upravobratska oseianja.

U ovom poglavlju 6u opisati svoj prvi sludajni srsrcr s:r crr. [,]ki'rBejom, k'ga po5tuju svi ozbiljni ljudi koii gi.r Prz..rrirr, k,. i ll.di

UII

EKIM BEJ

t7l

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

obidnog kova, koji ga sn-ratraju za velikog maga i darobniaka. Ispridaiu,

takode, ul<ratko i nekoliko znadainih dogadaia koii su se odigrali z^vre-me naSih putovania po aziiskirn i afriikim Prostranswinre.

PoSto je za svoje proile zasluge nagraden brojnim odlikovanjima,

koja su sc pokazala kao "trajna", ovai dovel< trenutno Zivi u iednom ma-

lom i beznadainom mestu u Egiptu i nosi titulu turskog velikog paie.

Mora se reii da ie ovo usamlieno mesto, iako ima sredstava da 7.ivi gdc

god Zeli i da uZiva u svinr udobnostima savremenog Zivota, z-a svoie

prebivaliSte u starosti izabrao prvcnstveno zbog togrl 5to je Zeleo da iz.-

begne nametliivost dokonih liudi i niihovu radoz.nalost - tu doveka ne-

dostojnu osobinu koja je veiini na5ih savremenika prostala svoiswena.

I{ada sam ga prvi put srco, Ilkim l3ej ie bio joi .sasvim mlad. Poha-

dao je iednu vojnu Skolu u Nemadkoj i bio je, kao i obidno, doSao da leto

provedc sa svojim ocem Ll Konstantinopoliu. Nas dvoiica smo bili vr-

Sniaci.Pre nego Sto opiSem okolnosti u koiima sam ga sreo, moran da

kaZem da sam, pre svoje prve posete Iil"rrniiadz-inu i svoga susrcta sa Po-

gosijanom, o denru sam u iednom od prethodnih poglavlia ispridao,

dok sam loi tumarao svuda unaokolo kao besomud:rn traLeti odgovore

na pitanja koja su zaokupljala moi mozak-koii ie prema rniSlieniu ve6i-

ne savremenika bio psihopatski oboleo - imao prilike da odem i u Kon-

srantinopoli, privuden pridarha o brojnim dudima koia tamoSnii derviiinavodno izvode.

Po dolasku u Konstantinopolj sam se smestio u detvrti po imenu

Pera, odakle sarn isao da posetim manasrire raznih dervi5kih redova.

Po5to sarn Ziveo u druStvu ovih "derviSkih zaneseniaka" i po5to se' na-

ravno, nisam bavio nidirn praktidnim i razmi5ljao ni o demu osim o ra-

znim dervi5kim glupostima, jednog sumornog dana sam sasvim iasno i

bez ikakvih iluzija spoznao da iu veorna brzo sasvim ostati bez onog itose naziva "lova".

Po5to sam spoznao ovu dinienicu, par dana satn unaokolo i5ao ni-

malo bezbriZan, dok su mi se za delom, poput omiljenih muva Spanskih

mazgi, roiile misli o tome kako da steknem tu gnusnu stvar koja za sa-

vremenog doveka predstavlja gotovo jedini podsticai u Zivotu.

Zaokupljen tim brigama, stajao sam lednog dan:r na velikom mo-

stu koji Peru spaia sa Stambolom. Naslaniaiuii se na ogradu, razmi-

172

LKIM ltl:l

Sljao sam o smislu i znadcnju neprekidnog kru'nog vrierri:r tlc'r-v i!:r, trr r

je na prvi pogled deluje automatski i bez ikakvog udeSi:r svt.sri. Isporlmosta i u njegovoj blizini neprestano su prolazili parolrrotli i rr svirrrpravcima plovili brodiii.

Na obali Galata kraj mosta nalazilo se pristaniSte za parolrrotk' k,, jisu saobraiali izmedu Konstantinopolja i druge obale Bclsfil-rt, rr u blizi-ni ovog pristaniSta sam, oko parobroda kofi pristiZu i isplovlfavejrr,ugledao dedake kako rone za novdiiima koie su purnici sa parobroclabacali.'Ib me je jako zainreresovalo, pa sam pri5ao bliZe da vidim. De-daci su veorna ve5to i bez ikakve Zurbe izvladili novdiie koie su putnicibacili na razliditim mcsrima, nc propuitajuii ni jedan jedini.

Dugo sarn gledao, diveii se spretnosti i lakoii s kojom to dine ovi deda-ci i mladidi razliditog uzrasra, od osam pa do oko osarnnaest godina. Izne-nada rni jc u glavi sinulo: "Za\to se i ja ne bih ovim pozabavio? Zar samiaiSta gori od tih dedaka?" i narednog sam dana orisao na obalu Zlarnog ro-ga, na iedno mesto tik ispod Admiraliteta, kako bih naudio da ronim.

Dok sam veZbao ronicnie, imao sam sreie da naletim dak i na udite-lja, na jednog Grka koji je za to bio strudn jak i koji

f e ovde dolazio da .se

kupa. On me je nekirn detaljima svoie "velike mudrosri" naudio sarn,clok sam ostalo od njega izvukao lukavstvom - u kome sam se dotle ve6bio uveZbao - uz Solju kaf-e u obliZnjof grdkoj kafhni" Neiu, naravno, dase upuitam u detalje o rome ko je platio kafu.

U podetku ic bilo veoma te5ko. Neophodno je da se zaroniorvore-nih odiju, a slana voda mi 1e draLila odi, 5to rni je narodito preko noiipridinjavalo o5tar bol. Na ovo sam seJ medutim, uskoro navikao, takoda sam u vodi mogao da gledam jednako dobro kao i u vazduhu.

Nakon dve nedelje sam podeo da "zaradujem" zaLivotroneii okoparobroda, zajedno sa ovda5njim dedacirna i rnladiiima svih uzrasta.Naravno da u podetku nisam imao ba5 mnogo uspeha, ali kasnije se nijcdogadalo da mi izmakne ni iedan icdini novcii6.

Ovde moram da kaZem da novdii kacll sc lxrci rr vodrr s rrodetka to-ne veorna brzo, ali da kasnije pada sve slxrriic.Sr,r jt.tl:rljc,r.l povriine,tako da mu je ako je voda jako duboka porrcllno l)ull() vr-('nr('rr:r dol< ko-nadno ne stignc do clna. LT tom sludaju ie rrcolilrrl<lrro rl:r Sr' 1rr.r' rrcgo itose zaroni dolsro zapazi mesto na kome jc novc.it: p:r,r, 'r

rr:rli,lr tog:r rriit.ni malo teil<o da se on u vodi nade i dohveri.

t73

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Jednog dana se nel<akav putnik, zadubljen u sopstvene misli, bio

nagao preko ograde posmatraju6i lovce na novdiie, te se dogodilo da

mu iz ruku nepaZnjom ispadnu takoz-vane broianice, rekvizit koii je

svakom ozbiljnom Azijatu neophodan za trenutke u koiima nfje zaoku-

pljen ispuniavaniem svojih Zivotnih obaveza.

Covek je odrnah pozvao dedake-ronioce da rnu broianice izvade, ali

njima uprkos svom trudu niie po5lo za rukom da ih pronadu, buduii da

su se u trenutku kada su pale nalazili daleko od broda i nisu tadno zapa-

zili gde su potonule u vodu. Broianice su odigledno bile veoma vredne,

jer je putnik obeiao da ie onome ko ih nade dati dvadeset i pet turskihfunti.

PoSto ie parobrod oti5ao, svi skupliadi novdi6a su dugo traLth, iliniihov trud nije urodio plodom. Voda ie trila duboka, a bilo ie i nemo-

guie da se, kako su oni rekli, prekopa ditavo morsko dno. Do dna dubo-

ke vode ie, u principu, veoma te3ko dospeti. Jednrrko kao 5to Zivo telo s

lako6om odrZava na svojoi povr5ini, voda pruZa i veliki otpor njcgovom

tonjenju.Nekoliko dana kasnije se, dok sam ronio na tom istom mesru, do-

godili da jedan putnik novdii baci tako daleko da ie, pre nego 5to sam

bio u stanju da do toga mesta doplivam, Potonuo toliko da se viSe uop-

5te niie video. Po5to je toga dana "ulov" bio prilidno slab, odludio sam

da se ovog novdiia dokopam po svaku cenu.

BaS kada sam ga konadno stigao, na dnu sam primetio odsiai nedega

5to je lidilo na brojanice. Kada sam izronio na povrSinu, setio sam se

onih brojanica zakoje je bilo ponudeno dvadeset i pet funti.Po5to sam upamtio mesto zaronio sam ponovo, ne govoreii niko-

me ni5ta, a kad sam ustanovio da se do dna ne moZe dospeti na uobida-

ieni nadin narednog dana sam doneo dva nakovanja koia sam pozaimio

od kovada ivezao ih oko svog tela, te sam sa ovom teZinom lako poto-

nuo. Ubrzo sam pronaSao i broianice, zakoie se ispostavilo da su od ii-libara, a da su ukraSene sitnim dijamantima i granatima.

Istog dana sam otkrio i da ie putnik koii je broianice izgubio bio pa-

5a N, bivSi guverner male oblasti u blizini Konstantinopolia, i da Livinasuprotnoj obali Bosfbra nedaleko od Iskidara.

Po5to se u poslednie vreme nisam baS dobiro ose6ao, i po5to mi ie iz

dana u dan bilo sve gore, odludio sam da sutradan ne ronim zanovti6i-

fi4

. IKIM BU

ma, vei da vratim brojalric. rr jihovorn vlasniku i da istovremeno iskori-stim priliku da posetinr grobljc u Iskidaru.

Narednog iurra sarn krenuo i ubrzo sam prona5ao pabinu kuiu. pa_

5a je bio kod kuie, a kada mu jc redeno da ie doSao iedan lovac na novdi-(e kojizeli licYn, da ga vidioi'iglcdno je odmah shvario o icmrr jc rci.isam jc doSao k meni. Kada sarn mu brojanice predao bio je tako iskrenoobradovan i prema meni se ponabao tako srdadno, da sam bio iskrenodirnut, i ni za 5ta na svetu nisam hteo da primim obeianu nasradu.

Na krairr me ie zlmolio da bar ruiam.u njegovoj kuci, ito ni"sam od.bio. Nakon rudka sam odmah krenuo, kako bih uhvatio pretposle<lnjiparobrod za povratak na suprotnll obalu. Na punr do parobroda mi je,medutim, toliko pozlilo da sam morao da sednem naitepeniite iednekuce, gde sflm se onesvestio.

Prolaznici su prirnetili u kakv'm stanju se nalazim, a po5to nisambio dalcko od paSine ku6e do njega je brzo doprla vest da je je<lnonrmladi6u izncnada pozlilo. Poito jc duo da je taj mladi6 upravo onai kojimu je donco brojanice, sam pala jcbrzo do5ao sa svojim slugama i na_redio da me prenesu u njegovu kuiu i da pozovu vojnog leliara.

Mada sam ubrzo dolao svesri, moje sranie je bilo takvo da nisammogao da se kreiem i da sam bio prinuden da za sada osranem u pa5inojkuii.

Tc noii je ditava koZ:r podela da mi puca i da me nepodnoiljivo pe_de; odigledno da nije rnogla da podncse dejswo soli, s obzirom da nisambio navikao na dug boravak u slanoj vodi.

s'restili su me u jednom krilu kuie, a starica po imenu Farma Badije bila zaduzena da brine o meni. u tome joj je pomagao i pa5in sin, ude-

lik i:.d1" lemadke vojne Skole, koji je takode dolazio koi mene. To jebio E_kirn Bei, koji je kasnije posrao moj najbliZi prijatelj.

Dok sam se oporavljao razgovarali smo i iaslali o svemu i svade_mu, ali postcpeno su na5i razgovori podeli da P.Pri'uju fllozofski obrt,a kada sam se sasvim oporavio rastali smo sc klri priieiclii i od tada smose nepr('srano rlopisivali.

.. . O" j" te godine napustio onu vojnu ik.lrr u Nc.rr:rt*l<.j i .lrisa' mc_

dicinu, ier su mu se intinrna uverenja za tg vr'(.r)(' Pr-'rr rt.r r il:r i 'rrvc_-la

gada vojnu karijeru napusti kako bi posrao vof ni lt.i<,u.

Pro5le su detiri godine.

,t,

t75

Jednog dana sam na Itavkazu od niega primio pismg u korne ie pi-

,ro i" ,e v".i postao lekar i da bi Zeleo da me vidi' kao i da istovremeno

por.ti i<"uUL ko ji ga ie ve6 odavno zanimao,pa me ie pitao gde bismo i

kad mogli da se nademo.

Tog"let" sam Ziveo u gradu Suramu, gde sam se bavio izradom gip-

sanih p"redmeta. Poslao i* -u telegram u kome sam rekao da nestr-

pljivo odekuiem niegov dolazak, i on ie nakon par dana stigao' ..' ' T. godine ,., t 5,rr"-, da u niemu prgvgdu leto' doSli i Pogosiian'

K^.p"riko i Jelov, moii priiatelii iz mladih dana' Ekim Bei se sa ovim

moiim drugovima brzo tpiil"t"iiio i oseiao se kao niihov stari prijateli'-- -'ii,^u.i"ro

smo proveli'u Suramu, odakle smo pravili kraie izlete i

ekskurziie, obidno peSice. Peli smo se na planinski prelaz.Suram i

istraZivaii okolinu Bbrzoma i Mihailova' kako bismo srupili u kontakt s

tamoSnjim liudima koii io5 uvek nisu bili izloZeni deistvu savremene

civilizaiije, a f ednom smo posetili dak i duveni Kevsurs' za koiim su po-

Iudeli svi etnolozi.PoSto ie nekoliko meseci proZiveo s nama pod ovakvim okolnostr-

ma, Ekim'Bei ie kao mlad dovek u svoiim tadaSniim godinama - i ve6 i

tako prepun svih mogu6ih don-kihotovskih nastoianja - udestvuiu6i u

,ui-'.trSi* rurgouorirnu hteo ne hteo bio uvuden u na5u "psihopatolo-

gifu" i poput nis podeo daizgaraod Zudnie da ostvari nemoguie'"' N"t 8.tuoric", Pogosifan, Karpenko, Jelov i ia' u to-vreme smo

-.rogo r azgov ar ali opr"eatogu ttneza J urij a Lj ubov ed sko g d." t" :i ".-" i

nf egJvim irilatetiima pridr:uZimo u velikoi ekspedicii i na-koioi bi tre-

U^tI a^ ,. p,rt"|. pe5ice, po5avSi od pogranidnog grada Nakidevana'

oreko Irana, sve do Persilskog zaliva'

Ovi na5i razgovori i sve perspektive koie 4am le ta vrsta putovan'a

o&arala su EkiniBeja zanim^li toliko da nas je zamolio.da se kod kneza

zaloLimo da i niemu dozvoli da se pridruZi ekspediciji'.a podeo ie da

razmi5lja i kako da za to dobif e odevu dozvolu i !ednogodi5nie odsuswo

od svoiih PretPosiavlienih'Rezuliat ie predsiavlialo da ie, nakon 5m ie sve Sto iebilo neophod-

no uredio deiom p..ko telegr ama,^delom lidno kada se bio vratio kuii

f.^f." ni ,e p.ipre-io za dufput' onoga dana kada smo pobli iz Nakide-

u"n", pruog larru"ra naredtie godine, na svoiu prvu veliku ekspediciiu u

naiem druSwu PoSao i on'

r76

j

i

:

Iz Nakidevana smo l<rcrruli u ponoi, a uiutro smo vei imali prilikeda iskusimo "mudrost" onih dvonoZnih stanovnika naSe planete koji se

nazivajupogranidnom straZonr, a koji su svuda u jednako visokom ste-

penu razvili umetnost izrai.avanja svog o5troumlja i sveznadarstva.Bilo nas je dvadeset i troje, ukljuduju6i i sve one drugove i prijatelje

kojima sam naumio da u ovoj knjizi posvetim posebna poglavlia. O tro-jici od njih, Pogosiianu, Jelovu i knezu Ljubovedskom, ve6 sam pisao;sa dr. Ekim Bejom iu ditaoca upoznati u ovom poglavlju, a ostaloj dvo-jici, inZinieru Karpenku i arheologu profesoru Skridlovu, iu posvetitinaredna poglavlja ove knjige.

NaSe putovanje do grada Tebrisa, u koji smo stigli nakon desetakdana, proteklo je bez nekih naroditih dogadaj a.Ubrzo nakon Sto smonapustili Tebris zbio se, medutim, dogadaj kof i 6u opisati sa 5to jegod vi5e detalja mogu6e, ne samo zato Sto ie dr. Ekim Bej u njemuaktivno udestvovao i za njega bio duboko zainteresovan, vei takode istoga 5to ie ovaj dogadaj moj sopstveni pogled na Zivot sasvim izvrnuonaglavce.

Dok smo bili u Tebrisu, puno smo slu5ali o nekom persijskom der-vi5u koii navodno izvodi vanredna duda i to je pobudilo na5e intereso-vanie. NeSto kasnije tokom naSeg putovanja smo zanjegaponovo duliod izvesnog jermenskog sveStenika, te smo tada odludili, iako ie derviSZiveo u mesnr koie je bilo dosta daleko od naSeg planiranog puta, da pu-tanju izmenimo kako bismo ga videli i sami ustanovili ko je i 5ta je.

Do derviSevog sela smo stigli tek trinaestog dana zamornog puto-vania, tokom koga 3mo noiili u kolibama persifskih i kurdskih pastiraili u malim naseliima.

Uputili su nas njegovoj kuii, koia jeleLala na izvesnoj udalienostiod sela. Odmah smo se tamo zaputili i zatekli smo ga kako sedi u hladunekakvog drveia, gde je obidno r^zgovarao sa ljudima koji su doSli daga vide.

Ugledali smo doveka u vrlo poodmaklom dobu, kako odeven u ritei bosonog sedi na zemlji. U blizini ie sedeo izvcsten broi Pcrsijanaca ko-

ii su, kako smo kasnije ustanovili, bili njegovi udcrrici. PriSli smo, za-molili za niegov blagoslov i takode posedali na zcrrrlirr, firrrnir:rjuii okonjega polukrug.Zatirnsmo zapodelirazgovor" Mi srrr,r pit:rli :r on jc od-govarao, da bi zatim on nama postavljao pitarrj:r.

i

ii

l177

luqrgti 94 Iluzetnirn Ljq{maEK]M BU

Najpre nas je primio prilidno hladno i niie se pokaz-ao baS sklon da

govori,."li kada je duo da smo prevalili prilidan put samo da bismo s

,,1i- r"rgouarali postao ie srdadniii. lzraLavao se veoma jednostavno,

nedotera-rlim jeziiom i u podetku je, barern na mene lidno, ostavio uti-

sak <ia ie dovel koii ne raipolaZe nekim znanjem, sto 6e reii neobrazo-

van u evropskom smislu te redi.

R^zgovo, sa derviSem ie voden na persiiskom, ali na iednom njego-

vom posibnom dijalektu, koji nije znao niko sem dr. Sari-Ogliia, mene,

i ios iectne osobe koja njime niie ba5 sasvim dobro vladala. Stoga smo

ar. sari-ogli i ia postavliali pitania i odmah sve sto kaze prevodili dru-

gima, kako bi i oni od toga mogli imati koristi'Bilo ie vreme vedere. Jedan od udenika je doSao i doneo de-rvi5u

njegov kuvani pirinad u glinenoj diniji. Neprekidaiu6i razgovor dervi(

je iapo&o da iede. Pobto nilta nismo ieli jo5 otkako smo fano ustali i

lr.truti na Put, i mi smo otvorili svoje rance i zapodeli sa ielom..-Moram da vas podsetim da sam u to vreme bio vatreni sledbenik

duvenih indijskih fogiia i da sam vrlo tadno sprovodio sva upxtstva.ta-

kozvane hata ioge, te sam i kad sam ieo nastoiao da hranu Sto fe god bo-

lie moguie Lvaiem. Stoga sam io5 dugo po5to su svi, ukliuduiu6i i star-

.", ,nu-rsili svoj skromni obrok, ia i dalie nastavio da polako iedem, tru-

deii se da ni iedan zalogai ne progutam pre nego 5to bih ga po svim pra-

vilima saLvakao.

Mdeii ovo, derviS me je upitao: "Reci mi, mladi strande, zbog dega

tako jede5?"

Ovim sam pitaniem-koie mi ie izgledalo veomu dudno i za koie mr

se dinilo da ne govori bab puno u prilog niegovom znaniu - bio toliko

zapanienda ispiva nisam imao Zeliu da mu odgovorlm, i {a sam pomi-

slio kako smo ioliki put preSli uzalud, da bismo videli doveka s koiim ne

vredi ozbilin o razgovaiati. Gledaju6i ga pravo u odi ne samo da sam

prema njemu oseiao saLalienie, vei me ie zbog tog pitania bilo i stid' te

sam mu samouvereno odgovorio da svoiu hranu paZljivo LvaCem zato

da bi bolie mogla da se asimiluje u organima za varenic, te sam poziva-

iuii senadinjeiicu da dobro svarena hranaorganizmu daieve6u kolidi-

nu kaloriia potrebnih za sve niegove funkciie ponovio sve ono sto sam o

toi temi izvukao iz raznih knjiga.

178

Odmahuju6i glavorlr, stnrac jc lagano i s ubedenjem ponovio slede-iu izreku, koja je dobro poznara u ditavoj Persiji:

.'.'B?€.fu ubif e_ono.q ko ne zna, a misli drugome dapokazuje put dokapija Nlegoaog Kralfeastaa." -

Nakon toga je Sari-Ogli derviiu postavio nekakvo pitanie na kojeje ovaj kratko odgovorio. Zatim se ponovo okrenuo meni i upitao'me:

"Ti, mladi strande, verovatno radil i gimnastikul"U to vrerne sam zaista veoma intenziv-no radio gimnastiku, i mada

su mi bile poznate sve merode koje preporuduju indijski jogili drLaosam se sistema svedanina Miiera. Dervisu sam rekao da zaiita radimgimnastiku i da smacram da mi je potrebno da veZbam dva puta dnev-no, ujutro i uvede, obiasnivSi mu ukratko kakvu vrsru veZbi radim.

"To sluZi samo razvijanju ruku, nogu i uoplte spoijnih mi5iia", re-kao je starac, "ali ti takode imai i unutralnje misi6e na koie tvoli meha-nidki pokreti uop5te he utidu."

"Da", rekao sam, "svakako"."Pa dobro. Da se vratimo sada nadinu,na ko jii.va&5hranu,', nasta-

vio je on. 'Ako na ovaj nadin Lva&! radi zdravlja, ili pak da bi postigaoneSto drugo, moram da ti kaZem da si, ako Zeli5 da duje5 moie iskreno

1iSljenj9, izabrao najgori mogu6i put. Time ito hranu tako paZljivoZvaieS, ti urnanjujeS rad svog stomaka. Sada si mlad i sve je u redu, ali tisvoj stomak navikavaS da ni5ta ne radi; a kada budes bio stariii misiii ieti u izvesnoj meri arrofirati, jer im nedostaje normalan rad. A ako nasta-viS s ovim sistemom Zvakanja to 6e morati da se dogodi. poznaro ti je danaSe telo i mi5i6i u srarosti slabe. Ti ieS, medutim, normalnoj slabostikoju donosi srarosr pridodati i drugu koju de5 izazvati ier svoi stomaknavikavaS da ne radi. N4oZes li da zamisliS kako ie to onda izsledati?

PaLljivo Zvakanje je, naprotig sasvim nepotrcbno. U tvojim godi-nama je boljeda uopSte ni ne Zvaie5, ve6 da guta5 titave komade, ako iemoguie dak i kosti, kako bi svom stomaku zzrdao prslir. Vidim da su onikoji su ti savetovali da rako i.va(el,kao i oni koji 't'rrrc pi.(rr r<njige, dulizvono ne znaju(i odakle dolazi zvuk."

ove stardeve jednostavne, odiglednc i d'slctlrrt. .'i'i rrf irrirc s. d:rmi5ljenje koje sam o

'jemu isprva bio stekrr. s.s'u,irrr P.,rrt'rrirrr. I )<l ta-

179

EKIM BU

da sam mu pitanja postavliao iz radoznalosti, ali od tog trenutl(a sxm se

za njega ottt;lino tiirrt.r"rou"o i podeo sam vrlo paZliivo da slu5am sve

5to bi rekao.Iznenada sam ditavim svoiim biiem shvatio da su ideje koje sam

dotlc prihvatao kao .,.orpo,,l" istine bile pogre5ne' Shvatio sam da

sam do tada swari vicleo samo sa jedne stranc' Sada mi sc mnogo toga

ukazalo u sasvim novom svetlu. i glavi mi se javilo hiliadu novih pita-

nia vezanih za tu temu.Poneseni svoiim razgovorom sa dervi5em, doktor i ia smo sasvim

zaboravili na5e ostale drigove i prestali smo da im prevodimo ono Kto

je redeno. VidevSi kako snro se duboko zainteresovali' oni su nas neprc-

lidno prekidali pitaniima: .,Sta

ie rekao?",-"O demu govori?" i svaki

f", t-" morali da imuskratimo odgovor, obe6avaiuii da 6emo im ka-

snije sve detalino isPridati.

Kada ie dervis zavr5io pridu o neprirodnom Zvakaniu i o razliditim

nadinima asimilaciie h.an. i niene zakonomerne automatske transfor-

maciie u na5em organizmu, rekao sam:

"bd., budi,. tako liubazni da mi takode obiasr-rite i 5ta mislite o ta-

kozvanom kontrolisanom disanju' Veruiu6i da ie to korisno' ia ovu. vr-

stu disania veZbam u skladu sa uPutswima iogiia' to iest vazduh nakon

3to udahnem izvesno vreme 'zdiLavam,da

bih gaz timlagano izdah-

nuo. MoZda ni to ne bi trebalo da se radi?"

VidevSi cla se moi odnos prema niegovim redima sasvim promenio'

derviS je podeo da mi biva naklon]eniii, i obiasnio ie slede6e:

'Aio'sebi pridiniavaS Stetu nadinom na koii i'vadeis hranu' jo5 ie

hiljadu pntr u"i^ Steta koiu sebi nanosiS takvim veZbama disania' Sve

u"lU. dir"rrla koie se navode u kniigama i koiima sepodudava usavre-

menim ezoieridkim Skolama ttt -ogtt ni5ta drugo do da na5kode-' Di-

sanje ie, 5to bi svako ko zdravo raimtllia trebalo da razume' takode

p;;:; ishrane, ali clrugadiiom vrstom h.r1ne' Vazduh' ba5 kao i hrana

'koiu jedemo, ulazi u t.io i i,t se vari, razlai'u(ise na svoie sastavne de-

Ioi" i.oji zadm medusobno i sa odgovaraju6im elemenrima izvesnih

supstanci koie su u organizmu vei prisutne formiraiu nova iedinie-

"fi. N^ ovai nadin se siaraju sve one neophodne materiie koje se to-

t irn ,,.pt.t idnih Zivotnih procesa u ljudskom Organizmu bez pre-

stanka trose.

r80

MoraS da zna3 da ic z.rr ckrlriierrjc ma koje nove supstance neophod-na kombinacija tadno orlrcclcnilr kolidina nienih sastavnih delova.

Uzrnirno najjednostavniji primer. Recimo da moraS da is;rcdc5lrleb. Za to je neophodno clrr naipre pripremiS testo.Ta testo ti

f e, mc-

dutim, potrebna kombinacija bra5na i vode u tadno odredenom odno-su. Ako vode ima premalo ne6e5 dobiti testo vei neito 5to ie se na prvidodir raspasti. Ako pak, sa druge strane, uzmel previ5e vodc, dobi6c5obidan napoj kakvim se hrani stoka. U oba sludaia je rezultat isti. Neie5dobiti testo kakvo je potrebno da bi se ispekao hleb.

Isto se dogada i kad je red o tbrmiranju ma koje supstance neophod-ne organizmu. Delovi iz kojih se ova supstanca sastoji moraju da se kom-binuju u tadno odredenonr kvalitativnom i kvantitativnom odnosu.

Kada di5e5 na uobidajeni nadin, di5e5 mehanidki. Organizar::,beztvoga ude56a iz vazduha uzima one kolidine supstanci koje su mu neop-hodne. Pluia su sazdana tako da su navikla da rade sa odredcnom koli-dinom vazduha. Ako, medutim, ovu kolidinu vazduha povc6avaS, sa-stav onoga Sto kroz pluia prolazi se menia, te neminovno mora da se iz-rneni i unutraSnji proces meianja i uravnoteZavanja koji sledi.

Bez detalf nog poznavnnja osnovnih zal<ona na kojima disanje podi-va, veZbc disanja neminovno, vrlo polako ali ipak sigurno, moraju do-vesti do samouniStenia. MoraS da imai na umu da pored supstanci kojesu organizmu neophodne vazduh sadrT.i i druge, koje su nepotrebne,pa dak i Stctnc.

Thko, dakle, neprirodno disanje, odnosno usiljeno modifikovanjeprirodnog disanja, ubrzava prodor u organizam ovih brojnih po ZivotStetrrih supst:rnci izvazduha, remetedi u isto vreme kvanrirarivnu i kva-Iitativnu ravnoteZu korisnih susptanci.

Neprirodno disanjc na ovaj nadin rerr.reti proporcionalni odnos iz-medu kolidine hrane dobiiene iz vazduha i kolidine dobijenc iz svihdrugih vrsta hrane; da bi se ovaj odnos u prravoi rlznrcri satuvao, neop-hodno je da u potpunosti poznaf e5 svoj orgrniz,rrrr.

Ali poznajc5 li ti sebe tako dobro? ZnaI li, nu prirrrcr, cla jc Zclucuhrana potrebna ne samo radi ishrane, ve6 i zlto ito ic n:rvil<nut rle uno-Senje odredenih kolidina hrane? Jedemo nrrrhorrr z:rto tl:r Irisrrro z.rrclo-

voljili svoje dulo ukusa i da bismo stvorili orrrri prit is:rl< l<oji jt' 7t'lrrdecnavikao da oseia kada u sebi sadrZi odreclcnrr kolii'irrrr lrr'.rrr,..

l8l

Sulleti sq lzu1e!q!m Ljudima EKIM BU

Zatoti-polto si mc vc6 pituo-saveruiem da sa svojimveZbama di-sanja prckine5."

Razgovor sa dervi5enr je jo5 dugo potraiao. Pre nego Sto smo kremrlipoblo mi je za rukom da sa knczom porazgovar^m o tome 5ta iemo daljeda radimo, te sam dervi5u, po5to sam mu se zahvalio, kazao da postojipredlog da ioi dan-dva provedemo u okolini i upitao sam ga da li bi namdopustio da sa njim jo5 jednom razgovaramo. On je na to prisrao, rekavSidak i da ako Zelim moZemo doii da ga vidimo surradan, posle vedere.

Nismo ostali samo dva dana, kako smo nameravali, vei celu nede-lju, i svako vede smo iSli kod derviSa irazgovarali s niim, a posle bismoSari-Ogli i ja naSim drugovima sve do kasno u noi ponavljali sve o de-mu je bilo redi.

Poslednji put kad smo bili kod dervi5a, da bismo mu se zahvalili ida bismo se od niega oprostili, Ekim Bej mu se iznenada okrenuo i nanaSe veliko iznenadenje, smernim glasom kojiza njega nije bio uobida-jen, na persiiskom rekao:

"Dobri Ode! Tokom ovih dana sam se diravim svojim bi6em uverioda si ti..."

Na ovom mestu se prekinuo da bi Sari-Oglija i mene zamolio da gane spredavamo da sam govori u svoie ime i da ga prekinemo samo akored kojom se posluZio u lokalnom dijalektu ima drugadije znadenje, ko-je bi izmenilo smisao onoga Sto je redeno. "Da si ri", nastavio je zatim,"ba5 onaj koga sam instiktivno traLio, dovek kome bih mogao u potpu-nosti da poverim da me vodi u mom unutra5njem svetu, kako biuskla-dio i umirio borbu koja se u meni od nedavno zapodenula izmedu dvasasvim suprotna nastojanja. Sa druge strane, brojne Zivotne okolnostinad kojima nemam nikakvu kontrolu me spredavaiu da Zivim negdeovde, u tvojoj blizini, kako bih kad god se ukaZe potreba mogao da do-dem i da sa puno poStovanja sasluSam woja uputstva i savete o tome ka-ko treba da Zivim, kako bih ovu unurra5nju bortru koja me razdireokondao i kako bih se pripremio da stekncnr biic closroino doveka.

Stoga te molim da, ako je to moguie, nc orllriici rla rni sad dai neko-liko kratkih uputstava i principa, kojima bih u l.ivotrr nr()g:ro da se ruko-vodim i koji doveku mojih godina odgovarrrirr."

Na ovaj neodekivan i kmpan zahtev likirrr llt'f :r, 1xrirov:rrrf :r dostoj-ni persijski dervi5 je odgovorio precizno i vrkr tlt.r:rljrr, r

U zidovima zeluca se nalazi iedan ogranak takoz-r'anih pokretnih

nerava koji, time Sto podinju da deluiu kada nema odredenog pritiska,

podstidu oseianje koje zovemo glad. Stoga postoie razne vrs.te gladi: ta-

Loru".r" telesna, ili fizidka glad i, ako tako mogu da se izrazim' nervna'

odnosno psihidka gled.Svi naSi org^.ti rade mehanidki i u svakom od niih ie, zahvaliuiu6i

niegovoj priroJi i navikama, stvoren narodit tempo f'unkcionisania, pri

re*u t.mpo funkcionisania razliditih organa stoii u tadno odredenom

medusobnom odnosu. U organizmu ie na taj nadin uspostavljena odre-

dena ravnot e1.a:iedanorgan zavisi od drugog- a svi su povezani' l-ime

Sto svoje disanje neprirodno rnenf amo mi meniamo pre svega tempo

funkcionisanja svoiih plu6a, a rad pluia ie, izmedu ostalog, povezan 1sa

radom Zeluca, tako da se tempo rada Zeluca takode menia, naipre ne-

znatno, azatimsve vise ivi5e. Da bi svario hranu, stomaku je potrebno

odredeno vreme; recimo da hrana u Zelucu mora da ostane iedan sat.

AIi ako se tempo rada Zeluca menja, menia se i vreme za koje hrana pro-

de kroz njegaf hrana kroz niega moZe da prode tako brzo da mu Preo-

staje samo J.o rrr.-..r" potrebnog da bi uradio ono Sto mora da uradi.

Isto je i sa drugim organima. zato)ehiliadu puta bolie da sa svoiim or-

g^,rir-o- neiadimo ni5ta. Bolie je da ga ostavirno o5te6enog nego da

poku5avamo da ga popravimo ako ne znamo kako'

Ponavljam da ie nai organizam vrlo sloZen aparat' On ima-mnogo

organa koiirade razliditim rempom i diie su potrebe razlidite. MoraS da

izieniS sve, ili nista, jer ies inade umesto da udiniS nesto korisno samo

naneti steru.Brojne bolesti nastafu zbog tog neprirodnog disania' Ono 1

mno-

gim slu8ajevima vodi pro5ireniu srca, suZavanju dubnika, ili pak oSte-

ienju Zeluca, ietre, bubrega, ili Zivaca.

Retko se desava da ma ko ko veZba neprirodno disanie sebi ne nane-

se nepopravliivu 5tetu, a ti retki sludafevi su oni kada se na vreme preki-

,-,.. Svalo ko se tim dugo bavi 6e neizbeZno do6i do Zalosnih rezultata.

Da zna5 Sta morab Ja radis moZeS iedino ako ti je poznat svaki 5rafr6

i svaka zidica tvoje masine. Ali ako ti ie ppznato samo neSto malo i ako

eksperimentises, puno rizikuie5, ier ie maSina veoma sloZena' Postoie

m.rtgi siiulni zavirnji koii usled iakog Soka lako mogu da se slome i ko-

ii kasniie ne mogu da se kupe ni u iednoj radnii'

182

. ,lllll

'*

r83

EKIM BU

Ono Sto mu ie rekao neiu zapisati ovde, u svoioi drugoj knlizi' po-

5to mislim da ie to za ozbilinogditaoca jos uvek prerano' kao i da jc' ka-

da se ima u vidu pravilno primanie moiih kniiga o-nim redom.koiim su

napisane, to za isiinsko raiumevanie dak i Stetno' Stoga sam 6iste save-

sti;dludio da su5tinu ovih obia5nienia iznesem tek kasniie' u odgovara-

ju6em poglavliu svoje treie seriie, pod naslovom "Covekovo fizidko te-

io, .t|.[".i" r"ko.ro-"r.te potrebe i moguinosti ispoliavania"'

R;" iziutra nakon poslednje posete derviSu nastavili smo put'

Umesto da, kako f e prvobitno bilo planirano, krenemo u pravcu Persii-

skog zaliva, oti5li smo na zapad ka Bagdadu, po5to su dvoiica. iz naSeg

d.,liw", Karpenko i knez NldZeradze, groznicu i poSto im ie iz dana u

dan bilo sve gore.Do5li sm-o do Bagdada, a tada smo se' poSto smo u niemu proveli

mesec dana, rastali i iazi5li u raznim pravcima' Knez Liubovedski' Je-

Iov i Ekim b.i ,., oti5li za Konstantinopoli; Karpenko, NidZeradz.e i

Pogosiirn ,r, odlndili da krenu uzvodno uz Eufrat, sve do niegovog iz-

uoi^, ," da zatim podu preko planina i predu rusku granicu' Dr' Sa-

ri-Ogli i ja smo se, medutim, sa ostalirna dogovorili da.se vratimo na-

zad i krenemo u pravcu Korasana, pa da tek onda odludimo koja 6e biti

krainfa stanica naleg Putovania'

Dok beleZim svoie uspomene na Ekim Beja, ne smem 9^ pTp"-

stim da spomenem.ti .tiegovo veliko zanimanie za hipnozu i sve 5to ie

sa tim u v.zi. Narodito su g, z"nimale one poiave koie se lednim ime-

nom nazivaiu "mo6 liudske misli", a diieproudavanie predstavlia istak-

nut ogranak savremenog udenia o hipnozi'

P?ito.r, je, narodito ri rpo-.t'utoj oblasti, imao i io5 nezabeleZenih

p raktidnih i erult^t^. Prvensweno zahvali ui uii eksperimentima koi e i e

'izvodio kako bi sa svih strana rasvetlio razlitite vidove ispoljavania mo-

ii ljudske misli, medu liudima koii ga okruZuju ie uZivao reputaciiu

stra5nog maga i darobniaka.

Eks"periienti koie i" r, ,po-.rrutom ciliu izvodio na svoiim priia-

teliima ipoznanicima zu, izmedu ostalog, za posledicu imali i to da su

izJesni t;ial toll su ga uPoznali, ili dak samo duli z'aniega' podeli da ga

se plabe, dok sudruii, tt"tuptnt tome, podeli da mu ukazuiu preterano

poitou".ri. i da mu-dak, kalio ie sam govorio, "liZu iizrne"'

Mislim da glavni uz-rol< ovc pogrcine predstave koju su ljudi o nje-mu stekli nije predstavlialo nicgovo duboko poznavanje unutraSnjih sr-

la, ili pak to 5to je uspeo da ih rr scbi izuzetno razvije,vei naprosto razu-mevanje jednog svojstva firnkcionisania ljudskog organizma, koje se uizvesnoj meri moZe povezati sa servilnoiiu ljudske prirode.

Ovo svojswo, koje je svakom obidnom doveku urodeno, bez obziruna klasu kojoj pripada i na njegovo Zivotno doba, jeste da mu kad godrazmiSlja o nedemu konkretnom Sto se nalazi izvannjegami5iii odmahpostanu napeti, odnosno da vibriraju u pravcu u kom su usmerene nje-gove misli.

Ako, na primer, razmiSlia o Americi i ako su mu misli usmerene upravcu u kome, po njegovom mi5ljenju, leZi Amerika, neki od njegovihrniSiia, a narodito oni koji bi mogli da se nazovu finiiim, vibriraju uovom pravcu; drugim redima, njihov celokupni tonus poprima tajsmer.

Na isti su nadin, ako dovek koji se nalazi na prvom spratu razmi5ljao nedemu 5to se nalazi na drugom, svi njegovi miSiii napeti i prosto ne-kako podignuti naviSe. Ukratko redeno, kretanje misli u nekom odre-denom pravcu uvek je praieno tonusom miSiia u istom ovom pravcu.

Ova se pojava javlja dak i kod onih kof i su njenog postoianja svesni ikoji svim sredstvima koja poznaju nastoje da je izbegnu.

Verovatno je svako u nekom cirkusu, varijeteu, ili pak na nekomjavnom mestu imao prilike da vidi kako razni takozvani indijski fakiri,opsenari, dudotvorci, i drugi znameniti predstavnici tajni natprirod-nog znania, ljude zapanjuiu svoiim magijskim ve5tinama i pronalazeneki skriveni predmet, ili pak izvode neku radnju koju je publika pret-hodno smislila.

Dok te dudesne stvari izvode, ovi darobnjaci za ruku drZe nekogod gledalaca, koji naravno misli na radnju koju je publika prethodnosmislila, te naprosto uz pomoi nesvesnih nagoveStaia, odnosno Soko-

va koje im ruka ove osobe daje, "pogadaju" o l<of of rednji je red i izvo-de je.

fb nisu u stanju da urade zato 5to raspollT.rr rrt'lcrl<virrr posetlnimznaniem, vei samo zato 5to znajutajnu ved slxrrnt'rrut,r11 lirrrlsl<<lg svoj-stva. Svako ko ovu tajnu zna bi, uz nc5to rn:rl<l vci.l ,t', lrio tt st:rniu drr

udini to isto.

184185

Y

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Neophodno je jedino da se bude u stanju da se paZnja sasvrm

usredsredi na nediju ruku i da se uhvate njeni si6u5ni, gotovo neprimet-ni pokreti. VeZbom i strpljenjem svako moZe postiii da, poput madio-nidara, pogodi Sta je ono na Sta se misli.

Ako je, recimo, zamisao bila da madionidar trebia da podigne 5e5ir

koji leZi na stolu osoba ie, dak i ako znaza ovaj trik i ako se iz sve snage

trudi da misli na cipele pod krevetom, nesvesno i dalje misliti na 5e5ir, a

mi5iii koji madionidara vode ie biti napeti u tom pravcu, buduii da se

u ve6oj meri pokoravaju podsvesti nego svesti.Kao Sto sam vei rekao, Ekim Bej je ovakve eksperimente sa svojim

priiateljima izvodio samo zato da bi bol je upoznao ljudsku psihu i bio u

stanju da odredi uzroke hipnotidkog uticaja.Medu eksperimentima koje ierzvodio kako bi ispunio ovaj zadatak

koji je sam sebi postavio bio je i iedan krajnje originalan, koji je neupu-iene bacao u ve6e zaprepaS6enje nego ma koii od f'akirskih trikova.

Izgledao ie ovako:Ekim Bef bi na listu hartiie podeljenom na kvadrate po redu ispisi-

vao slova abecede, dok bi na horizontalnoj liniji u dnu lista ispisao sve

brof eve od jedan do devet i nulu. Pripremio bi nekoliko ovakvih listova, ina svakom od niih bi ispisao azbuku nekog drugo g jezika. Zatim bi sede-

ii za stolom ove listove sa azbukom stavio ispred sebe, ne5to malo ulevo,

dok bi u desnu ruku uzeo olovku. Sa svoie leve strane, tadno naspram li-stova, posadio bi onoga ko u ovome eksperimentu udeswuje, recimo ne-

kog ko ie od njega traLio da mu proride sudbinu. Zatim bi desnu rukuove osobe uzeo u svoiu levu, i podeo bi da prida manje-vi5e ovako:

"Pre svega moram da znam va5e ime... "; z^tir.-:, bi, kao da govorisam sa sobom, lagano nastavio: "Prvo slovo vabeg imena ie...", pa bi ru-ku osobe kofa ie Zelela da dozna svoju sudbinu stavio na azbuku.

Zahvall$luli ved spomenutom Ijudskom svojswu, ruka bi kada do-

de do slova o kome je red nevoljno dala znak.

Ekim Bel bi, znajuii znata'1ovog trenutka, to zabeleLio i nastavio:"Pryo slovo vaSeg imena ie...", pa bi slovo nad kojim ie ruka zadrhatala

izgovorio i napisao.Nastavivii na ovaj nadin, ustanovio bi i nekoliko narednih slova, pa

bi onda pogodio ditavo ime. Ako bi, recimo, dobio slova S, I E, mogaoje da kaZe da se dotidni zove Stefan

r86

Tada bi rekao: "Ime vam je Srefan. Sada moram da vidinr l<,lil<,vam je godina", pa bi.ruku z:rpodeo da pomera nad brojevirna.

.Nakon toga bi otkrio da li je dovek oZenjen, koriko i'a clcct., irrr.svakoga deteta, ime njegove Zene, ime njegovog najve6egJ nclrr.ii:rrr.lj:r,ima najboljeg prijatelja, i tako <lalie.

Nakon Sto bi nekoliko swari ovako iudesno pogoclio, rr jcgovi l<lijenti su bili.tako zapanjeni da su zaboravljali na ,u"l an str rir<irrr lt,. jrrsami govorili sve 5to je hteo dazna,tako da je mogao da irrr Prrsri r-rrkrr ija.sam.o pon:rvlia ono sto su mu sami rekri. posre r"oga bi

'rr',. 1,..2,,1 ,,r i,.,,

kakve im fantastidne gluposti o buduinosti napridio, nlr"u"r,,,, 1,.,u"_rovali i sa strahopoltovanjem bi slujali svaku ied.Kasnije su svi sa koiima ie Ekim Bej ovaj eksperimcnt izvodio iili

unaokolo i u svim moguiim prilikama o iomepritari, dodajuii narlrvnoi :".1t" ncmogu.e srvari o njegovim navodnim moiima da se onome kobi ih duo kosa dizala na slavi.

Tako ie posrepeno rnedu onima. koji.su ga poznavali ili duli za n jega

3 :j:-] nasrala jedna slika koja ga je prikaZiiata kao iarobni;kr- ;" ,.dak i njegovo ime izgovaralo sario Sapatom i , .rrUua.r,|"_Mnogi su, ne samo'Iirrcivei I ljua; iz drugih, .,gl"rrrrorr_, evropskih

zentalja, podeli da mu piiu i da od njega svasti t.azJ. Neki su ga rirolilida im na osnovu rukopisa prorekne L,id.,i.rort; drugi cla otklo'ni ";in*ve ljubavne jade; treii,. pak, da ih na daljinu izledl od njihovih'hro_nidnih bo_lesti- Dobijao jepisma otl.ga5a, g.r.rrl", mula, u'ditelj", ,.g*vaca, sveStenika i Ze'a svih starosnih aou", ali narodito od mlaiih.z..ras\/tn naclonalnosti.

Drugim redinm, ovih je pisama bilo toliko da bi Ekim Bei, da ie nasvako od njih Zeleo da odgovori makar formalno, morao da ima br'. p._deset sekretarica.

Jednog dana kada sam ga posetio u Iskiclaru, na imanju njegovogoca kojc se nalazilo na obalama Bosfbra, mnoga od ovih pisama mi jepokazao i se6am sc da smo skoro popucali ocl incha ,n"g f;;Jrk. ff,posti i naivnosri.

P-! je najzad toliko.dojadilo da je napustio cirl< i svoju lekarskuprofesiju, koju je veoma voleo, i oti.ao ii mesra rr l<rjirrr:r 1. 1,i,, 1r,,r_r.,"t.

.Ekim Bejovo temeljno poznavanjehil>notizr r r:r i sv i r r :r r r r orrrarski hsvojstava psihe obidnog douik" irportavild sc l(:ur

'r.,r r r:r ri,r.isr. trl<rrrr

EKIM BII

.,1.lilT

187

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

jednog od naSih putovanja, kad nam je zahvaliuiuii niemu po5lo za ru-kom da se izvudemo iz vrlo teSke siruaciie u koiu smo zapali.

-|ednom prilikom kad smo se Ekim Bej i ja, zaiedno sa io5 nckolikodrugova, nalazili u graduJangiSaru tt KaSgaru, dugo se odmaraiuii kao

5to smo to imali obidaj, budu6i da srno se sprernali za putovanie u doli-ne oko planine Hinduku5, Ekim Beju je iz Turske od strica stigla vcst

da rnu otac naglo poboljeva i da verovatno neie io5 dugo Ziveti.

Ekim Beja je ova vest uznemirila u toi meri da je odludio da putova-njc prekine i da se 5to je god ntoguie pre vrati u -fursku, kako bi sa svo-

fim voljenim ocem proveo ono malo vremena 5to jc bilo preostalo.

PoSto ie svo to neprekidno lutanje od mesta do mesta, praieno stal-

nom nervnom napetoS6u, podclo da me zamara i po5to sam i sam Zeleo

da vidim svoie roditelje, i ja sam odludio dir prekiner-n svoje putovanje i

da sa Ekim Bejom puruiem do Rusiie.PoSto smo se oprostili od svojih drugova, ka Rusif i srno krenuli

kroz IrkeStam. Nakon mnogih pustolovina i prebrodivSi mnoge te5ko-

ie, ne putujuii uobidajenim putevirna iz. Kaigara, koji su svi vodili za

O5, najzad smo stigli u grad AndidZan u oblasti trbrgana.

Kroz ovu nekada slavnu oblast smo odludili da prodemo ier smo

Zeleli da iskoristimo priliku da pogledamo rubevine nekoliko drevnihgradova, o koiima smo mnogo duli i koie smo se nadali da pronademo

prvenstveno pomo6u logidkog zakliudivania, na osnovu izvesnih isto-

riiskih podataka.Stoga srno svoje putovanje, pre nego Sto smo izaili na glavni put u bli-

zini AndidZana, znatno produZili. U Margelanu smo lmpili voznckarteza

Krasnovodsk i vei smo bili seli u voz kada smo, na svoiu veliku Zalost,

ustanovili da nemamo dovolino novca da bismo nastavili putovanie, pa

dak ni da sutradan kupimo hranu. Tokom putovanja kroz Ka5gar nam se'

5ta viSe, i odelo pohabalo toliko da u niemu nismo mogli da se poiavimo u

iavnosti, tako da nam je novac bio potreban i za kupovinu odela.

Stoga smo reSili da ne idemo sve do Krasnovodska, ve6 da u Cer-

njajevu presednemo za ThSkent, veliki centar gde smo mogli telegraf-

ski da potraZimo da nam po5aliu novac i da udesimo da dok nam on ne

pristigne Zivimo koliko god je bolje moguie.Tako smo i udinili. Po5to smo stigli u Taikent i smestili se u jefti-

nom hotelu nedaleko od stanice, naipre smo otisli da po5aliemo tele-

188

qrr-:' a zatim, po'ito nar. jc rl .vo otiSao gotovo sav preostari n.vrrc,da na bazaru prodamo svu sv.ju prcostalu imovinu: pu5ke, sat()vc, I)c-dometar, kgmpas, mape, druginr iedima sve za Sta smo se uopite nrogli

"id?,j.9" dobijemo neiro novca. Uvede smo, iduii ulicom i pitajucli sc

gde bi ljudi kojima smo relegrame posrali rrenurno mogri da tudir i h,,-ie li se dosetiri da nam novac dostave odmah, ,ri .r. pirrr.tivSi siigti rrstari deo grada. Seli smo u jcdnu sartsku dajdZinicu i nasravili d"',,r,,-zgan7o 0 tome 5ta da radimo ako nam novac ne poSalju na vreme; po5t.snlo d.11So razmiSljali i nakon-ito srno preispit"li ,"riitir. moguilosti,odludilismo da se ovde u Taskenru Ekim Be,predstavi r."o tfrifrt i t"-Iil "

jr kao gutad madeva i dovek koii je u stanlu da proguta -^ f.l;" f."_lidinu otrova, pa srno se na taj radun puno ialili.

Prvo Sto smo surraden ujutro utinili bilo je da odemo u oglasnoodeljenje jednog ovda5njeg lista, koje je primaio narudZbine z^"najra_znovrsnije plakate.

.lllZ!:|k koga smo tamo zatekli bio je jedan veoma ljubazan.f e_vrejin, kojije tck nedavno do5ao iz Rusije.'Nakon Sro smo J ";i_ _"f"

pro6askali, udcsili smo da .am ograsi budu ubadeni u sva tri tasr<entskadnevna Iista' a takodc smo porudili i velike plakate koji su davali na zna-nj,e. daje stigao izvesni indijski fakir - ,.".rr,r,o se ne seiam kako jeEkim Bej sebc nazvao, dini mi sc Ganei ili Ganzin _ koji ie ," ,r";;_pomoinikom Salakanom narcdne vederi u prostorijama nekakvog klu_ba prikazati eksperimente sa hipnozom i m.,oge druge.ratprirodie fe-nonlene.

. S.luZbenik je na sebe uzeo i da nam pribavi policijsku dozvoluzale_pljenje plakata, pa su narednog dana ptat<ati lioji su reklamirali dudonevideno ve6 boli odi stanovnita i starog i novog dela

.|askenta.

. Mi smo dotle pronasri dva nezaposle*na iovck"a koja su ovamo sriglaiz unutra.njosti Rusije, pa smo ih nakon jro smo ih poslali u l"uto L.r-patilo da-se dobro ope.u odveri u svoj hotel i priprcmiri za hipnotidkeseanse. Konadno smo ih d."..r"ti u takvo hipnoiitk,, sterrjc da ste moglida im u grudi zabodete veliku iglu, da im iasijt.rr. ,,rr., ili 1r,,k .1" ih po-stavitc izmedu dve stolice..s.glavom na jcdn,,i :r srt,;,:rliln| ,,,, .1r,,g.1 ida im na stornak stavite r'rriki teret, nakon ricg:r lri ,r,,,,r,., i, lrrrrrrir<c ri. toZeli mogao da pride i cla im i5dupa po jednu lil,,l,,, , 111,rr,,.,'; ,,,t..r,t,,i1" ,rako bliZe.

TKIM B["J

189

'f

Sls1gli sa !u4!ninlljudirna

Ono 5to ie svc udcne doktore' pravnike i druge n:rrodito zellaniilo

bil. j;, medutim, kada le Ekim Be]'na nadin koii sam vei opisao' uspe-

;^o i; pogodi niihova'imena i godine' Ukratko redeno' po zavr5etku

prve seanse stno, pored toga 5to smo napunili dZepovc' bili zatrpani i

stotinama poziva n^ v"d"tti; o tome kako su nas Zene iz svih druitvenih

slojeva gledale - ne treba ni da govonm'

Seanse smo davali tri vederi"za redonl' te smo poito smo.z-aradili i

viSe novca nego sto nam ie bilo potrebno' odmah otputovali kako bi-

smo ttmekli dosadnim oboZlvaocima'

Dok sarn pisao ovo poglavlie' koie ie u meni o7-ivelo razne usporne-

ne na naSe ekspediciie i puiovania po Az-iii' asoci]ativnim putem sam se

,"11o errarlog mi5lienia toie vecina Evropliana o Aziii ima'

Po5to sam petnaqst godina bez prekida Ziveo na zapadu i poito sam

int^o pritit . d" dodt* "" ko"t"kt t^ tl"di-^ svih nacionalnosti' doSao

r"- a't zakliudka da u Evropi o Lzliiniko ni5ta nezn^i nema nikakvog

poima.t",'v.-eln" tludi u Evropi i Americi misli da ie Aziia nekakav velik, neo-

dredeni kontinent koii se nastavlia na Evropu' a koii nastaniuiu grupc

ori-l,iurrm, ili u naiboliu ruku polu-primitivnih naroda' koii su se na-

pror,ozadesilitamoipodivliali' ., .,- rr,-^r-

"f"""i velidini imaiu vrlo neiasnu predstavu' Uvek su spremnl

da ic uporcd" r, .u'oP'kimzemliama i ne sumniaiu de !cAziiskikonti-

,-,".ri.Jr.o p.ostran ai t i tt njega moglo.da s.tane nekoliko Evropa i da na

niemu Zive ditavi n"rodi ' lio1"t'i"kada nisu duli ne samo Evropliani'

nego ni sami Azijati'Medu ovim "divliadkim narodima" su, 5tavi5e, mnog,e nauke kao

5to su na primer m.dlcit''' astrologiia' prirodne nauke i tako dalie' bez

imaio mudrovanja i nipotettnini6;asn|e"|a' odavno dostigle.takav

,."p"" r"*S.nr..', ttqiili et'ropska ci vilizacrlamoZda mogla dostiii tek

za par stoleia.

1ftvo de poglavtie biti posveieno Plotru Karpenku, mom priiateliu iz

t/a.ti"|tt* koii fe kasniie, ne samo po diplomi, vei i zahvaliuiudi

,uprtu..rirrt dostignuiima' postao istaknuti rudarski inZenier, a koii sa-

da nije viSe medu Zivima".Neka mu Bog podari Carstvo Nebesko!

Mislim da ie ako zclim da naslikam sve aspekte Karpcnkove indi-

vidualnosti, a da pri tom ispunim i cili koii sam sebi u ovoi knjizi Plsta-vio, to jest da ditaocu pruZim poudan i zaista koristan materiial, biti do-

bro da ovo poglavlje podnem tako 5to iu opisati okolnosti u koiima se

nasa unutrasnJa bliskbst po prvi put iavila, a nakon toga ispridati neko-

liko dogadaja sa iedne od.r"lih ekspediciia, tokom koie ie voljom sud-

bine doSlo i do nesreie koja ie prouzrokovala niegovu preranu smrt'

NaSe blisko prijateljstvo je zapodelo ios dok smo bili dedaci. Doga-

daj o kom je red iu opisati Sto god mogu detaliniie, utoliko pre- 5to on

veoma dobro moZe da osvctli i neke opSte aspekte psihe nestasnih deda-

ka od kojih bi neki kad odrastu mogli postati izuzetni ljudi'u to vreme smo ziveli u Karsu, a ia sam bio medu dedacirna koii su

pevali u horu voine saborne crkve.Pre svega moram da kaZem da sam tada, poSto ie nl<li nlstlvnik Bo-

gadevski bio napustio Kars, a moi prvi uditeli kanonil< I]or5 otiSao na

xPJOTR KARPENKO

190

.T

l9l

rSusreti sa lzuzetnim Ljudina PJOTR KARPENKO

odsuswo zbog bolesti, bio liSen ove dvoiice liudi koii su za mene biliistinski autoriteri; a po5to ie i u moioi porodici bilo redi o mogu6nosti

da se ubrzo vratim u Aleksandropolj, nisam viSe Zeleo da ostanem u

Karsu i podeo sam da razmisliam o odlasku u Tif-lis, ier sarn vci dugo

sanjao trtome cla pristupim tamolnjem takozvanom Arhidakonovom

horu - 5to su mi desto predlagali i sto ie laskalo mom mladaladkorn sa-

moliubliu.U ouom periodu rnog Zivota, kad su takvi snovi jo5 uvek predsta-

vljali teZiSte moie ios nedovolino razviiene misaone sposobnosti, jed-

nog iutra ni je zurno prisao iedan od dlanova hora voinc saborne crkve,

nekakav vojni sluZbenik koii se sa mnolTr spriiateliio samo zato sto sam

mu povremcno donosio dobre cigarete, za koie moram da priznam da

samih kriSom maZnjavao iz uiakove rabakere. sav zadihan mi ie saop-

Stio da je sludajno duo razgovor iznedu komandanta tvrdave, generala

Fadejeva, i Sefa koniidke policiie. Razgovor se ticao hapienia i unakr-

snog ispirivania nekoliko osoba dovedenih u vezu sa af-erom na poligo-

nu ia aitiljerijskc 'eZbe

gadania, i u niemu ]e kao iedno od sumnjivih

bilo spornenuto i moie ime.ova novost me ie veoma uzbudila, jer sam na savesti imao ncKto

vez no za taj poligor-za gadanie, pa sam u Zelii da izbegnem nepriirt-

nosti resio da'ne oklevam, nego da vei sutradan krenem u Kars'

BaK taj dogadaj na poligonu zagadanie, koji je doprineo da se u mo-

joj psihi ,woii f"kto. ia nastanak griZe savesti, i zbog koga sam tako

zurno orpurovao, predsravliao ie uzrok mog priiateliswa sa Piotrorn

KarpenkomU to ur"-. sam imao izvestan broi priiatelia svojih godina' kao r

druge, koii su bili znatno stariji. Medu ovim prvima ie bioi rydan

prija

tan iedak, sin proizvodada votke. Ime mu je bilo Rjauzov ili Riaizov, vi-

Ie se ne seiam. iesto me je pozivao svoioi kuii, a ponekad bih navratio i

nePozvan.Roditelii su ga dosta tazmazili.Imao !e posebnu sobu u kojoi-smo

na miru mogli da udimo, a na pisaiem stolu mu se gotovo uvek nalazio

pun tanjir sieZih piro5ki od lisnatog testa, koie sam veom.a. voleo' Jo5

vaLnijeje,medurim, moZda bilo to Sto ie imao sestru od svoiih dvanaest

ili trinaest godina, koja ie desto ulazila u niegovu sobu kada sam ia bio

kod njega.

rsz

Medu nama se razvil. prijateljstvo, i ja sam se i ne primetivii r'irrzaljubio' Izgledalo je da ni one prema meni nije ravnodus.a. Ur<rrrr k.,medu nama je u ti5ini zapo(ela romansa.

-. .U oyu kuiu je dola-zio jo5 jedan od mojih drugova, sin artiIjcriisk.g

oficira' I on je kao i mi kod kuie udio da bi se upislo u neku ikrirr, prir,rga.u kaderski korpus nisu primili, jer je ustanovljeno da jc .:rgluv rr,riedno uvo.

To i" bio Pjotr Karpenko. I on je bio zaliubljen u malu lljauzovu, r i

'joj se odigledno i on dopadao. Prema njemu je, dini mi se, bila ljuba-zna jer joj je desto donosio cveie i slatki5e, a prema meni zbog tog" Stosam l9p9 svirao na gitari i bio vest u izmi5ljanju mustri t^ rrtJn "^^r^-

mice, koje je ona volela da veze i da kasnije prida da ih je izmislila sama."lako smo obojica bili zaljubljeni u isru devoidicu i medu nama se. ma-lo-pomalo, da tako kaZem podela da raspramsava suparnidka rjubomora.

Jednom sam nakon vedernja u sabornoj crkvi, na kome je bila pri_sutna i ova srcolomka, izmisrio neki prihvatlj. izgovor i ubedio horo.yo{9 da mi dopusti da malo ranije odim, po5to sari Zeleo da je sadekamkad budc izaSla i da je ispritim kuii.

Na izlasku iz crkve sam se naiao licem u lice sa svoiim suparnikom.Mada je uzajamna mri.njabesnela u nama, naju .,damu"

smo do kuieispratili kao viteSki kavaljeri. posto smo se od nie rastali nisam, medu-tim, mogao viSe da se obuzdar.am, pa sam ,^pJ,tronekakvu svadu i nakraju ga dobro izrrrlario.

Uvede nakon ove tude sam, kao i obidno, sa nekim svojim drugovi_ma otisao na zvonik Saborne crkve. U to vreme u porti ove crkv"e jobuvek nije.bilo pravog zvonika. On se tek gradio , ^,uon su visila u pri-vremenoj drvenoj konstrukciji sa visokim krovom, vise narik n" rr.k"-kvu oktagonalnu strazarsku kuiicu. prostor izmedu krova i greda nakojima su visila zvona postao je na5 "klub", u kome srno se go,?uo ,u"-kodncvno sastajali i sedeii na gredanra ili na uskor'ispustu-duZ zidovapod krovorn p,usili' pridali viceve, pa dak i udiri. I{rsnijL, kada je zavrsenkarneni zvonik i kada su u niega okadena zvon,r,.v,ri'llrivrcr.eni je ru_ska vlada.poklonila grdkojcrkvi, koja je tada lril;r i.i ir izgraclnji, idinimi se da je ramo i dalje nastavio da sluZi kao z.vorrik.

Pored redovnih dlanova ovog naseg klulxr, t:,r r, s:r l r z;rrt.l<r, i sv'gprijatelja Peiu iz Aleksandropolia, kojiie u I{rrrs (roi;r, ,(.r(()rr(. . rx)sU-

.lII

*''|#a'd*@'s

r93

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

tu. On f e bio sin Kcrenskog, poitanskog inspektor:r koii je kasniie kao

oficir pogir-ruo u rusko-japanskom raru. Ju ie bio i iedan dedak iz grdke

detvrtl Karsa, korne je nadimak bio Feki, a pravo ime Korhanidi, i koii

je kasnije posrao autor brojnih Skolskih udZbenika. on ie od ku6e do-

neo doma6u grdku alvu, kao poklon koii je niegova tctka poslala nama,

dedacima iziora diie pevanie ie desto znalo da ie dirne do dubine duse.

Sedcli srno, ieli aivu, puSili i iaskali' Ubrzo nakon toga stigao ie i

Piotr Karpenko, sa zavojem na oku i pra6en jo5 dvojicom ruskih dedaka

koii nisu bili dlanovi kluba. PriSao mi je i zahtevao obiaSnjenje za to sto

sam ga prethodnog dana uvredio. PoSto ie bio od onih dedaka koii dita-

i" pri"o poezlje i vole visokoparno da se iz-reLavaiu, odrLao ie poduZi

govor, koji je naglo zavrlio kategoridnom izlavorn da "na ovorn sveru

iema mesta ," .", oboiicu; stoga iedan od nas mora da umre'"

PoSto sam duo ovu bombastidnu tiradu, poZeleo sam da rnu tu glu-

post odmah izbijem iz gleve.Ali, kada su rnoii priiatelii podeli sa mnom^da

se prepiru i da wrde da svoje sporove na takav nadin reSavaiu samo

Ijucli koje jos nije dotakla savremena civilizaciia, kao 5to su na primer

Kurdi, aoi. tn liucti od ugleda pribegavali drugirn mctodama, moj po-

nos je podeo da se budi, pa sam kako me ne binazvaltneobrazovanim ili,l"rrr"ii.orn uSao u ozbiljnu raspravu o ovom dogadaiu'

Nakon poduZe rasprave, koju smo nazvalidebatom' tokom koie se

ispostavilo ia je nekoliko prisutnih dedaka na moioi strani, a nekoliko

,-ra stra.ri moga rivala - pri demu ie ova debata povremeno prerastala u

zaglusuju6u ilernjavu i dovela nas skoro dotle da jedni druge pobaca-

*J s v.ha zvonika - odludeno ie da moramo da se borimo u dvoboiu'

Tir se, medutim, iavilo pitanje kako nabaviti oruZie? Ni rnadevi ni

piStolji se nigde nisu mogli pronaii, i situaciia se veoma zakomplikova-

i". Sve na5e imocije, koie su prerhodnog trenutka dostigle krainiu gra-

nicu uzbudenja, sada su se usredsredile na to kako pronaii izlazizove

te5ko6e.U ovom dru5tvancetu se nalazio i iedan moi priiatelj, dedak po ime-

nu Tirrhaninov, koii ]e imao veoma piskav glas i koga smo svi smatrali

vrlo sme5nim. Dok smo sedeli i razmisliali 5ta da se radi, iznenadaieza'

cvrkurao i uzviknuo: 'Ako je teSko nabaviti pi5tolj, lako ie nabaviti

top'"svi su se nasmeiali, kao 5ro smo obidno i dinili na svc 5to bi on rekao.

194

PJOTR KARPENK()

"Cernu se smejcte, llrr-l:rlc icclncl" Llz.\,ratio je on. "sasvirn ic lrrogrrie da se u ovu svrhu iskoristi rrP. Rlstoji samo jedan problerr.r. ()tllrrr*ilistc da jedan ocl vas dvoiicc .x)ra umreti, ali u dvoboju topovi.r;r ic s:r-svim mnguic da poginetc ob<ljica. Ako prisranete da se izloi.itt:r:rln,orrrriziku, niSta lakle nego sprovesri ovu moju zarnisao"

Njegov predlog se sastojao u tonte da olrojica odenro do poligonlza artilieriisko gadanje na konre su se odrZavale veZbe, da leg.crl. i srr-krijemo se negde izmedu topova i mera i da sadekamo da vidimo strrnarn je sudbina namenila. Onaj koga granara sludajno pogodi biic rajkonrc nije bilo sudcno da preZir,i.

Poligon za artiljerijsko gadanje smo svi veoma dobro poznavali. Na-lazio sc u blizini, u brdima koja su okruzivala grad. To jc bilo prilidno ve-liko z.ernljiSte, povrSi'c od Sest do dcvet kvadratnih milja, kojern jc u od-redeno rlclba godinc u vrcnre klrcla su se odrZavale veZbe gadanja prisnrpbio strogo zabranjer-r i koje je sa svih strana bilo dobro duvano.

thrno snro, na n2rgovor dvojicc starijih dcdaka, Denisenka i Ajva-z-ova, I<oji su za nas predstaviiali odredeni auroritet, odlazili desro,uglarrnorn noiu, isakupljati, odnosno boljc redeno krali bakarne deloveupotreblf enih granata i kornade olova koji su nakon eksplozije granareostajali da le7.e razbacani unaokolo i koje sm. kasnije za dobre pare pro-davali na kilo.

l4ada je sal<upljanje osraraka granara bilo srrogo zabranjeno, o pro-

daf i da i ne govorim, ronam jc ipak polazilo za rukom, zahvaljuiuii mc-sedini i onim trenucima kad:r su straZari bili rnanie budni.

Rcz.ultat novc debare o 'lirrhanovljevom p."ilog,, predsravljale jekategoridna odluka svih prisutnih da se plan oswari ve6 sutradan.

"Sekundanti", koji su sa rnojc srrane bili Kercnski i Korhanicli, a sastrane mog suparnika dvoiica nepoznatih dedaka kole ie sa sobom do_veo, odredili su da na artiljerijski poligon odemo rano ujurro, pre nego5to gadanje zapodne, i da na otprilike sto jardi .d *rcra leg.cmo na izvc-snoj medusobnoj udaljenosti, u neku veliku ruptr ocl gr:rir;rtc u kojoj ni-ko neie mo6i da nas vidi, te da tamo ostanenlo svc cLr srrrrrrrrl<a- onaj kotada joi uvck bude bio Ziv, moZe da napusti p.lig,rr i il;r itlc gcrc rnu jevolja.

Sekundanti su takode odludili da i sami ditrrvog,l:rr rrr ( )s(:r r l r l rr lrliz.i-lri Poligona, nl olralalrra rckc Klrs Cai, i da n,rs rrr',.,'..r),)lr';r7( rr rr:r(irn

I

I

Surnti s lzutrnio l,judimr pJ'rr xaxr't{K' I

rupam, i konsraruju re?-u1,1:.d'.b:i1'1!",.:d".i da ncko od nas dvoji- ovde ii uzgrcd naponrcnuti da mislim da se u meni zahvaljuj,,ri ice;ili pakobojica, bude ozbilinofanjen, onide preduzeti sve Ito jePo- upravo ovom doFdaju-iz nrladosri po prvr puriavilo jedno svojsrvotrebno; a ako se ispostavi da smo poginuli rasiride pri6u da smo, ne zna- foj.je t<"."i;e, z"rt'uar;u;'ti

"".r""1'' i.j.*, r..;e su na menc vriiti

iuci da ic ros dan; birj sal,ikl:],,.'l:.p.:l]g"' oa sakuPliamo bakar i noi-,rno *,pituni r;,ai, p"p.;-rr" i*;'rl"*rlli oblik _ svoisn d k, rj,.*Kl,d.i'ffi,1,1X*:'|i:;T[:H,'*:?L;aisnabdeveniza,i- meicspreravaroda iud"i. L*.;*'i";.'zi"omim pir.r.lin,,, r,';'

homhrane,rr'pit'ikaKarsiai.ikdasmostig,isekundantisunama, iq:"ilr;:::J:l[:?rilllll'fT:i'".fii:xTffj:'ff:H]:J:ildvoiici supamika, deli nas d€o hmne i odveli nas do poligona, gdeje ievala de ne zanoseii sei ".

a"p'S.rireia, rrra"- obmanut razumem* alo legao u svoiu rupu. Seku ndanci su se nalon roga vr:rt ili na obalu \rruhove d rugih i da se s"' ; li"i-m.' p.l.rrireke i pridruZiti ostalima koji su vreme prekraiivali pecaniem N. '..,'i..loriko augo;;;;;;;

";k"".,,""ru: mogu samo daDotad je sve ioi uvek izgledalo kao lala,.ali kada ie pucnjava zapo- kazem da nas vrhovni i nd*;iti;;;.p;" ,,"-e, ovogputa, kaoi

aela Salu je-odn€odavo Ne znam kakva su.bila subi€ktivna iskuswa i uvek i u svemu, nic propusrilo ia u;ini svoie, te sam poaeo potako da sementalne asociiacije moga protivnika i kojim redom su se iavliali' ali

",";r,"",- - *.; iao';"f I ', g.-li;"i""',.p.,a r rasprskavanle gra-znam Sta se od samog pot€tka gadanja odviislo u meni Onog 5to sam nata nada mnom.iskusio i osetio kada su granate zapotele da lete i da mi eksplodiraju iz- Malo-pomalo, muane misli o romc kako bih Zatosno mogao da za-nad glave secam se kao da je bilojule

Jj --r.^- ",,"-inran?irc. :.iim poielesu da isdczavaju. Madajegadanje, kao i obiino, 6ilo podc-

"...y^fi:f",'ffiH.Til:,":l""Tll#',.,:.'"#i#,::.'ff:'#: $:;::i:Jf#jT:fji:nltgli"*n;ni*;;;jih misii uvecali do rakvog stupnia. da mi se eini da sam sv'kog trenuF Ni*,n .'g"-. a,

'Ei";- nisra scm da r deJle mimo tezim. po:ro-ti:,::;i:"i:":.",1"i::;;:TJifi:irit1*H:"i*'""J;.- ffiffifffi:x.,.".Ti,::-;,?j..:;'3j***;*:be", koje je iz dasa u das bivalo sv€ iade, t,lo i iasno uvidanie da sam sop- banodmor. Ne znam kolit o sa- aug;

"p;uao, ,r; kada sam se probudio

sNenom glupoldu sebedoveo u siru:ciiu u kojoimije Pretila skoro si- vei je bilo vede i sve je btl.;i;;."- -'- -

glrau pr;pait, ier mi se u tom trenurku Einilo da ie moje smrt neiz- k"a, *- *.*'i-."r1'Jiolyr.no "t,r",io "togtega

se na ovomheina. mcstu nalazim, najpre sam sebes velikom radosdu uverio dasam ziv iInstinktivni strah koji sam Pri suodavanju sa ovom neizbeznosdu zdrav, itekkadajeovomo;".goi"titnoz;ouoU"womalopopustitopo-

osetio je u tolikoi m€ri obuzeo aitavo moje bi6e' da ie izgledalo kao da ieo sam da se piisedam i J*! a*g, ' ;;r;i i a" za njega osetam za-diava swamost koia me je olautivala n€staje, ostavljajuii samo nesa brinurosr. sroga sam, posto sam selzvlkao iz svoj€ rup€ i dobro pogle-vLadivi, goli uZas. dao unaokolo, otiSao sam do mesta na kome ie on t."l"t" a" l ra.l

Sedin se da sam poku5avao da se sto vise skupim i da:" nekako sa- Kada samvidco kako nep'-iJ"" f "ffir*- *- sc uplasio, madekrijem iza ruba rupe, kao i da sam pokulavao da nista ne lujem i ni o te- sam istovremeno bio i sko'o

""""i- "ig.ri". a" ;" ,.rspro; ali kada sam

mu ne razmisljam. .^-.:^r^:- r-r"-.".r-!,,i,,_ mu na nozi iznenada spazio krv, sasvinsan izgubio gluvrr, a svr mrinjaDrhtanje koje mi je obuzelo iitavo telo dostiglo je takav zastrasuiu- ko,u_srm toga dana osedao preobrazila se u s.r7r ticDic. sr stri hom nisra

ct intenziteida se dinito kao da svako tkivo vibrira samo za sebe;uprkos ^"nJi-

oa i"og loo;i."- p;" p";;;;;, , ,,",,J yti,sr ir i iiv,,r

'ieogrmliavini copova jasno sam auo kal'o mi srce luPa, a zubi su micvoko- sam ria puzim irema nj.i"",';""it ou". i u"r1" ,,:,sr,)t(t:i ,i,r ,,srxncn,iali s iar<vom iesdnom da je izgtedrlo kao da iese svxkogiasa Polomiti neprimeeen.

196 t97

PJOTR KARPENKO

U tom poloZaiu sam se nalazio i kada su do mene' puze6i na sve ee-

tiri, stigli' sekundanti' P;;;;;;p"zili l<ako dudno sledam Karpenka'

koji 1e leZao opruZen' ';;;;; 'u pr'im"'tili tttv t" t'itsJuoi noz-i' osetili su

a ^',!

a o goa'," " :l:: :kil ? # i: l,'.t:'ffi l,i:'1ffi :m:[i:;

zaleplieni za zemllu.t P

a" tl fiu prilidno sigurni da 1e mrtav'. . ,i ",,o ,lok nas iz te uko'

e it"u" grupa ie ";;;* *i; j"i".llTlii' sve dok nas iz te ukoee-

nosti niie trgao Keren'tti' t<utto nam ie kasniie oblasnio' poSto se tzve-

sno vreme nalazio " ;:,;;;;;iou/1,, nr,tpci u i{arpenka zrboleo ga

je zuli, pa se nagao Ji;;"#d kako bi promenio poloZal i primetto

da se ivica Karpenkovog kaputa ravnomerno diZe i spusta P::-: ::ltl'vukao bliZe uut'io '"

iioufi '"itt" aise' o iemu nas ie sve gotovo vlcucl

obavestio' ---^ r^xl; "ohi ne snlo se istog dasa i sami primakli

Odmah smo Ponovo doSli sebi' pa sflto s

blize i odmah ru, u d1 J;;;;i'r,'og K^rp""f,l, i"o:::tjda,pada-

iuii iedni drugima u "e

t*p'J"f1amo 5ia da se radi' Iznenada smo' kao

po nekom O"t"t"cl* 'p*'"t-*u'-oA "tttu napravili sedi3te i na niemu

*,?.*X;;i,","IilJiil ru.evina stare fabrike cigala i tamo, posto

smo od svog odela ""p'"tiifi nekakav improvizovatti t"zui i Karpenka

zurno poloZttt "" "#::;;"T;Ct-,tiTo ranu' Ispostavilo se da ie

Srapnelom ,n*o o*'Z"uta iedna noga' i to ne na opasnom mestu'

PoSto 1" f"'ptt'ttoia"il" Uio l lesrlesti i poSto niko nije znao 3ta da

racii, iedan od nas tt;;i;;; gtad da.doved" ltattog naSeg poznenika'

hirurskog po.."t^'l.il;;l*ii"o*t" dlan hora saborne crkve' dok su

ostali ranu oprali i nekako le Prevlll' ru ob-

Pomoinik hi'"t;it tUt'o 'tig"o u svolim dezal^'

" *t:t::'11

iasnilida ]e tlo i"tialiJ' J"trt doll'-o sakupliali bakar' ne znaiuiida ie

tos d^na biti gadan;'e';;;; l" Pttgl*."o't^nu iziavio ie da niie opasna I

da-se Karpenk" t"5";;;"'';t;giuit\" t<tui' e"ti1t"t 1e' zaista' odmah

dosao sebi di- tt"1t;;pta?3t p"a*o malo miri5liave soli'

HirurSkog pomoinika smo' naravno' zamolili da o ovome nikome

ne prida, ier bi nasffi;;;:F':T:,.1^'" na poligon za artilieriisko

;;5;;;;'Ji"'i to 'u"t'"f;o "uililo

u velike nevolie'

- eir' ie doSao,i,.l;l' K"'p"tko ie pogledom preiao ptttt"''t-uiiY 1kacl se, nakon 5* l;;; fogled ztdt{zoduZe nego na ostaltma 1os t

nasme5io u meni se nesto pokrcnulo i preplavili su me kaianie i sazalic-

nje. Od tog trenutka sam prcma njemu podeo da gaiim oseianf:r kao

prema rodenom bratu.Pacijenta smo odneli kuii, a njegovoi smo porodici obiasnili da sc

dok smo idu6i na pecanje prelazili iarugu odronio nekakav kamen koii

je pao i povredio mu nogu.' - Niegovi roditelii su u nabu pridu poverovali, a meni su dozvolili rln

sve dok se ne oporavi svako vede provedem pokrai niega' Tokorn tih da-

na, dok le io5 uvek bio slab ileLao,ia sam se o niemu brinuo kao neZan

brat, i tako je, dok smo razgovarali o svemu i svademu, zapodelo na5e

blisko prilateliswo.5to se tiie liubavi prema naSoj "dami", zbog koie se sve ovo i dogo-

dilo, to oseianieie iznenada isparilo i iz Karpenka i iz mene.

Ubrzo po5to se oporavio roditelii su ga odveli u Rusiiu, gde je ka-

snije poloZio ispite i upisao se u nekakvu tehnidku Skolu'

Nakon ovog dogadaia Karpenka nekoliko godina nisam video, ali

smo se redovno dopisivali i uvek sam od njega na svoi imendan i roden-

dan dobijao dugadko pismo, koie je obidno podinialo detalinim opisiva-

njem njegovog spoljnjeg i unutralnieg Zivota, a nastavlialo se traT'e-

njem moga miSlf enia o dugom nizu pitania koia su ga zanimala, mahom

iz domena religije. Prvo ozbiljno odusevlieniezaideiekoie su nam bile

zajednidke kod njega se poiavilo sedam godina nakon dvoboia koii sam

opisao.

Jednog leta, dok je po5tanskom kodijom putovao na odmor u Kars

- tamo u to vreme nije bilo Zeleznice - proSao ie i kroz Aleksandropoli,

pa se po5to je duo da sam trenutno tamo zaustavio da me poseti. Tog le-

i" r"- bio oti5ao u Aleksandropoli kako bih, na miru i u samo6i, izveo

neke praktidne eksperimente vezane za pitania koia su me narodito za-

nimala, a koja su se ticala uticaia zvudnih vibraciia na razlidite tipove

ljudi, kao i na druge oblike Liiota.Onoga dana kada ie stigao poveo sam ga ne rrrdrtl<, i lrredloZio mu

da sa mnom pode u veliku Stalu koiu sam bio prcrvrlrio tt tlcl<tt vrstll vr-

lo originalne laboratorije i u koioi sam provodio svrtl<o polxrtlnc. ltaz-

gledao je sve dime Sam tamo raspolagao i toliko sc zrtitt(t'r't'st)vilo zrl ()l1o

198

199

PJOTR KARPENKO

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

dime sam se bavio, da ie odrudio da se, po5to u Karsu poseri svolu poro-

dicu, nakon tri dana u'nt' po povratku ie gotovo ditavo leto ostao sa

nlnom' tek povreme"t tli-"i "n d"t'-du" da vidi porodicu u Karsu'

Kraiem leta mi se nekoliko dlanova naSe nedavno formirane grupe'

't-ragada za Isrinom, ptti't--tt" " 4$:*:"oliu sa namerorn da oba-

ve izvesna iskopavanla u Ani]u, staroi ]ermensko.l presl3.nttl)",:uoi

ckspcdiciii nam se po p*i puipridruZio i [(arpcnko' koii ie po5to 1e ne-

;tiiil;;;;;i" " rtt"Lrttti s:t raz'ittr dlanovirnr nase grultc PostePcno

;;;;;d"" u pitania koia su nas sve zanimala'

Po zavrsetku tk;tiit;;;t ut"t,o u llusiiu' i r.skoro it 1:ll:.' ot

plomu rudarskog it'z'eniera' Nakon !o-g" gl tii godine nisam video' ali

irno zahvali,,l"ei ""rt'lipttp"ti "a:i"yi'l koirtakt' Karpenko se to-

kom ovogpe.loa" aopiliuio i'o a'ogi- dlanovima Tiaga(tzla istinom'

' ^ uft'ilil'.1'J;[lx#

]" o o "'o o .,l" p'

?t- il 1 i "^ :?,:',*f-ii"T " ^''iSao le sa nama "' ";;ilk;-o"uitit'it1

ekspedicila po Aziii i Atiici'

Tokom iedne od ovih ekspediciia' kada smo nameravali da iz indi]-

ske oblasti Pu*i' p"it*o ifi-utui"' dogodilo se ono sto ]e kasniie iz-a-

zvalo niegovu preranu smrt' Od samog podetka smo se suodili sa veli-

kim teSkoiama. Na usponu uz severozapadnu padinu Ilimalala na nas

se dok smo prolazili preko strmog planinskogp:t-u:i" obruSila-veli\a

sneZna lavin"' ttol" t'ut'-jt 'u" 'ukoi"l"

tt.t:"g* i led' Uz mnogo naPora 1z,

;;.;;,r":::rr:iff*f Silki:J""t":T:'":ti:?i:t';'fl*:5to smo brZe mogtt

strasffeni okultista' a drugi naS-vodid Karakir Kainu'

Tako smo " 'o1 to""eiizgubili ne samo dobrog priiatelia' ve6 i vo-

dida koii ie veoma dobro PoznaYa?:vu oblast'

Uzgred -o"* J" rt^i'em i da ditav resion izmedu planinskog ma-

siva Hinduk"s i d;;;;;;g t"''" Himal"aia P*i"^]]ii']1',i:::t'^utnien od uskin rtr^'l"t'itoli 'Jrn"a"'outto '"1"'

na]impresivniiu od svih

tormaciia slidnog u"i"ftil""uftogporekla na naSoiplaneti koie smo to-

kom svoiih pu.ouffi"i-"iif.ilii.",a" vidimo. ove oblasti izgledaiu

kao da su ih viSe 'ifl'1"-"t"t nadinile na tako komplikovan i zbun]uiu-

ii nadin, kako se "f;;jil'ft" Uiet nika<la ne bi usudilo da kroz niih

pronade put. Nakon ovog incidcrrta, koji nas ie liSio vodida koii ic t:rk i

m.du sopstverri- n"r,,,lln vaZio za doveka koji naiboljc poznaic svc

staze i bog^,. ovih kraieva, nekoliko dana smo lutali traZeii i'|ltt' t,t'

ovog negostoliubivog mesta.""Zai

nisu'imali mapu ili kompas?" bez sumnje 6c sc u'itrrti sv:rl<i

ditalac.Kako da ne. Imali smo ih i viSe nego 5to nam ie bilo Potrcl)no' lrli zr

putnike bi zapravo bila sreia kada ove takozvane maPc nenlrstenlcllrll

oblasti ne bi ni Postoiale.Geografske karte se, kako je moi prif ateli Jelov imao obidaj da kaZe'

,-r^ ,l"k^liuo- iez.iku zovu kormanupka, Sto znadi "mudrost"' a "mu-

drost,, na roln ieziku znadi sledeie: ;mentalni dokaz da

f e dva plus dva

sedatn i po, minus tri i ioS nesto rnalo"'

Po mom miSlieniu't i, k^d" ie red o koriSieniu savremenih,Slp"'

bilo krajnie korisno irzati se razborite izreke koia kaZe: 'Ako ZeliS da u

ma deniu uspe5, upitai icnu za savet i radi suprotno"'-

Isto je i u ouorn sludaiu: ako Zelite da stignete do odredenog cilia iii

.1" pro,la,l"te odrcdeni put' Pogledaite u mapu i krenite: obtll:o-p.Ju.rr, pa iete uvek biii tigu."l da 6ete sti6i ba5 tamo gde ste Zeleli'

bve geografske karte ,u tttozd^ sasvim dobre za one savremcne liu-

ae f<J|i ,'"a" u svoiim raclnim sobama i nemaiu ni vremena ni mo-

gu6nosti cla ma kuda otputuiu, a ipak rnoraju da pi5u o svim mogu-

Zir-,', pr-t,ou"r',iima i avaniu rama.Zitakve Iiude su ove mape zaista od-

lidne, ier im pruZaiu viSe slobodnog vremcna za izmiSljanie ovih fanta-

stidnih prida.

Dobr. mapc izvesnih lokaliteta moZda swarno postoie' ali ia.dita-

vog svog Zivota medu svima sa koiima sam imao posla, od drevnih ki-

,1"!tin i^ ,u. do speciialnih voinih topografskih mapa raznih z:malia'

nisam naisao ni na iednu koja bi bila od praktidnc koristi kada ie zaista

neophodna.Izvesnegeografskekartemogul.ltttnicirrrePovremenopo-*oii d" se snadu u gusto naselienim podrudiinr., ;rli tli z.:rto u nenase-

Ijenim oblastima, kao sto ie na primer centrltlll't Az.iirr, otlllclsno tamo

ga. ,r, najneophodnile, kao Sto sam vei rck1lo, rrrrilrolic' lri liilo da ih

iopSte ni nema. U niima ie stvarnost iskrivlicrr:r tlo :tpsttt tl:t' .

Takve mape za swarne putnike imaiu nlrl<lg't' rrt'Po'Zt'lirlt'.i Trtlosnc:

posledice. Preipostavimo, na primer, da varrt ttt:t1t:t t,r',t'i tl:r lri tt:trt'tl-

200{

201

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

nog dana trebalo da preclete preko visoravni, gde nal'ltvno odekuiete da

ee biti hladno. Kada uvede pakuicte svoi prtliag, iz niega izdvaiate i va-

dite toplu ocleiu i drugo z-a zastitu od hladnoie. Po5to sve drugo zapa-

kujcte i natovarire na svoie rcrerne l.ivotinje - konie, jakove ili vei 5ta

imate - toplu odeiu stavliate na vrh, tako da bi vam kad vam z-atrcba

hilr pri rtrci.A onda se gotovo uvek ispostavi da sutradan, uprkos onome Sto 1e

mapa pokazala, trtorate da idete kr<lz doline i niziie i da tamo, umcsto

hlainoee koju ste odekivali, vlada rakva vruiina da bukvalno morate da

svudete sve sa sebe. A poito tople stvari nisu kako treba zapakovalle rri

privezane za lcda T.ivotinia. one sve vremc klize i pomeraiu se, trzne Ini-

iavajuii ne satno teretne Zivotinje ve6 i same putnikc. A sta znadi mora-

ti da se prepakuiei tokom Puta zna samo onai ko je to bar iednom radio

na put;va;ju kroz planine, koje traie po ditav bogovetni dan'

Naravno da na putovanjinia koia sa nel<im politidkim ciljem orga-

nizuje ova ili ona Vlada, ili pak na putovaniimzr koia finansira nekakva

bankareva udovica, vatrena teozofkinia, moZe da se unajmi koliko god

ho6ere nosada koji ie sve pakovati i prepakovati. Pravi putnik, medrt-

rim, sve mora da uradi sam, a Eak i kad bi imao sluge ne bi rnogao a da

im ne pomogne, jer je normalnom doveku usred neda6a koie putovanic

sa sobom nosi te5ko da dokono posmatra tude napore'

ove savremene mape su takve kakve su odigledno stoga 5to se izra-

duiu pomodu rnetoda o koiima sam iednom prilikom i lidno osvedoiio.'ltrie bilo kacla sam sa io5 nekoliko dlanova naSe grupe

-fragada za Isti-

nom putovao kroz Pamir, pokrai vrha Alcksandra III. [J to vreme je u

iednoj dolini blizu ovoga vrha bio smesten Stab geometara iz vojnog to-

pogralskog odeljenja Turkestana. Glavni geometar ie bio izvesni pu-

loinik, dobar prijateli nekog iz na5eg druStva, i zbog toga smo niihov

logor narodito posetili.Ovaj je pukovnik uz sebe, kao pomo6nike' imao nekoliko mladih

niZih oficira. Oni su nas veoma radosno pozdravili, budu6i da su vei

nekoliko meseci Ziveli na mestima gde iedva da se i na stotine milja rno-

gla na6i po neka Ziva dusa. S niima srno ostali tri dana, u narneri da se u

niihovim Satorima dobro odmorimo.Kada smo podeli da se sprema mo za odlazak jeclan od mladih oflci-

ra je zamolio za dozvolu da krene s nama, jer ie morao da napravi geo-

202

;.";; ;.* 1"u"

n.r" udar j cnog dv" 0""^ o;;;; ; ;;:,,: r,.:smo i mi iSli. Sa sobom je, kao pomoi, poveo i dva redova.

.-. u izvesnoj dolini naiih smo na logoi nomada, Kara-Kirgizrr i rr'rr,

stili se : "ii-_"

u razgovor. Oficir-kojile sa nama bio takodclc govor.ionjihov jezik.Jedan od ovih Kara-Kirgiza bio je stariji i otigrJ.rri r iskrr-san dovek. Oficir, jedan od mojih drugova i ja smo orrog Ii,,.._l(ir.uiz,rzarnolili da sa nama podeli nas obrok, u nadi da bismo mirgri i.rari r<'ri,sti od njegovog poznavanja ovih krajeva i od njega izvuii lnakvc infirr-macije kakve su nam bile potrebne.

Jeli smo t razgovarali. Bili smo poneli meiine pune odlidn e kaaur-nre, a oficir je kod sebe imao i votke, koju je kupio u T"sk..rt,, i koju ovinomadi veoma vole, n:rrodito kad niko od njihlvih ne vidi ita piju. Na_livajuii votku, Kara-Kirgiz nam jc dao mnoge nagoveitaje o ovim obla_stirna i ukazao nam gdc bi se mogla naii iivesna inreresantna mesra.Pokazajuii na vednim snegom prekrivenu planinu koja nam ie vei bilapoznara reka<l je: "Vidite onaj tamo vrh? Fa, atno izanjega se nalaziovo,...l ono... a ru je takode iduvena Iskanderoya peiina.;6fi.ir]. ru"ovo skicirao na papiru, a uzgred budi redeno, umeo ie dosta dobro dacrta.

Kad srno zavrsili sa jerom i kada se Kara-Kirgiz vrario u svoj logor,pogledao sam crteZ koji je.oficir napravio i primerio da sve o demu jcnomad qouglln nije smestio iza planine, kakt nam je ovaj govorio, veii:pt:d nje. Ukazao sam mu na io i ispostavilo se ia je ofi".l, poUrt

"o"iza" .i

"ispred", jer su na jeziku o kom se radi ou.iu" reti', bou_ti i?lu-t.xl gorovo iste, pa:"k9-," ko jezik ne poznaje dobro mogu zvudatisasvim jednako, narodito kada se izgovaraju brzo i zajedno ia drugimrcdima.

Kada sam svc to objasnio oficiru, on je rekao samo ,,Ma, davo da ga

nosil " i zatvorio svoj blok za skiciranje. irtao jc gorovo t.i s"t" i n"."u-no da nije Zeleo da sve ro radi jo. jcdanput, urolik. pre Sto smo se veispremili da krenemo.

, . S.iSy.1" sam da je ta skica u geografsku kartrr l<:rsni.jc unua bab ona_

k: k".k" j..l-.,.ficir napravio. Kasnije 6e i itar.rrpar, l<oii r iovirn l<rajcvimanikad nije bio' svc to da.smesti na strani pra.irr. srrP*rrrr.j .,.1 ,r,-,c uakojoj se zaista nalazi, a nai putnik ie, naravr,,r, ,it.r<ivrrri (r:r r(. srvrrri ri-mo i nade. Gotovo 6ez.izuzetaka, sve 5to jc vcz:rlr,r 't.u r.t.r,:rtrrr rirr rrr:r':r

odviia se na ovai nadin' Stoga ne 13Ua

nirla]o da se iznenadite ako se

kada vam m^pu ut ""'1"

da Je pribliZavate reci nadete naspram neke od

"prekrasnih kieri G' Himala]a"'

S1q9!i s1 lzurytl4m Ljq{ lma

Tako smo, dakle' nastavilida nekoliko dana l"t"T::-t,X:1fl:t"11

"o tfi: ;il; lJ;rt ffi ;; "'""-" "'r'" :: 3:T"'l1t"T"::'1' *lil

[:i":Xi1ffi Jffi ; ffi iil ; ;: tr it ]:,Y: :::l i[::# i;kole' naroctt?_* ytt" '' .. ewarali u robove, da bi ih

im pali 5aka, i koie su uz velike cert-T:,?:ll"Lqlnih ntemena trampilini#l)Tilliffi ;;;i';t"ki-oitot'"t-Lf',:i'::":l?**l

::'il:;;,';;;;"'"ilr -'a"l puske ili naprosto za devoiku' naravno ta-

PJOTR KARPENKO

vara zahtevima pakla, bila !e da pobiiemo sve koze, koie smo io5 clrrn r:r-

niie smatrali za svoje iskrene priiatelje i saveznike u prevaz.ilaZcrrirr tt'-

Skoia ovoga putovania.Nakon ove paZnje vredne hriS6ansko-muslimanske manifcstrrciic

jedan od nas je meso zapodeo da sede, kako bismo ga ispekli i Iriirnc Ir:r-

punili neke o dkoLa;neki su podeli da pripremafuburdijuke i da ih ntthr-

vavaiu. Drugi su uplitali i obradivali kozija creva da bisnro od niih rrl-pravili uZad kojim iemo povezati splav i za r\ega pridvrstiti burdt1ukc'

dok su treii, medu kojima sam bio i ja, uzeli sekire i zapodeli da traZe

wrdo drvo pogodno za splav.U toi potrazi smo se prilidno udaliili od logora. taZili smo pravo

drvo kole u ovim krajevima nazivaju karaga(, i vlaknastu brezu. Od

sveg drveta koje se u okolini moglo na6i samo su ove dve vrste, po na-

Sem mi5lieniu, bile dovoljno dvrste da izdrZe sudare sa stenama i kame-

njem u uskim tesnacima i na brzacima.U blizini na5eg logora su rasle uglavnom smokve, i druge vrste dr-

veta koje nisu bile dovoljno dvrste z ono 5to nam ie trebalo' Dok smo

tako iSli i ispitivali drve6e, iznenada smo ugledali kako na zemlji sedi

dovek iz iednog ovdabnieg plemena. PoSto smo se posavetovali medu

sobom, odludili smo da odemo do njega i da ga upitamo gde se moZe

pronaii drveie kakvo smo traLili. Kada smo priSli bliZe, videli smo da je

odeven u rite, a po njegovom licu smo zakliudili da ie neka vrstaez-ezu-

na,t)!ffana, to jest dovek koji radi na sebi radi spasenia svoje du5e, odno-

sno 5to bi Evropliani rekli, fakir.Po5to sam vei upotrebio red "fakir", mislim da nije suvi5no da na-

pravim malu digresiju kako bih bacio ne5to svetlosti na ovu duvenu

red. To je, zaista, jedna od praznih redi koie, zbog netadnogzna(eniakoje im se pridaie, narodito u novije vreme, automatski deluje na sve sa-

vremene Evropljane i postale su iedan od glavnih uzroka progresivnogsmaniivanja njihovih misaonih sposobnosti.

Mada red "f-akir" u onom znadenju kole ioi se u Evropi pridaie uAziji nije pozn ta, ta ista red se ipak gotovo svuda koristi. Red "fakir",ili ispravnije Jakhr,ima svoi koren u turkomanskoj rcdi koja znadi "pro-

sjak", i medu gotovo svim azijskim narodima diii iczici vtrl<rr poreklo od

drevnog turkomanskog ova je red do na5ih darra tilrspclrr u z.rraicnju

"varalica", odnosno "prevarant".

kode robiniu ,. : r^ :^r-a -oxine i ^.*d.ili daIdu6i od m€sta do mesta' stigli smo i do iedne redice i odludili

sledimo nien tok, sma;a^iJda io ko""9"o mora nekuda da nas odve-

de. Nismo znali dak ni hoie li nas odvesti na sever ili iug' poSto f e oblast

t f.";t; smo se nalazilibila vododelnica'

Dok god ,-o *ogti 'itdiii smo obale ove reke' ali one su ubrzo po-

stale iako strme i tkti; ""p;;;odtt"' t"ko cla smo odluiili da idemo

kroz samo redno korito'Na ovai nadin nisrlo presli vise od nekoriko milia, a vei ie posraio

odigledno da reiica, p'"f fi"fi""" v9dory broinih pritoka' narasta do to-

likog nivoa d^ i' d'li';;;;;:,;f e l::ikorita nemoguie' Morali

smo da se zaustavrmo'i d" o'uitltto razmislimo kako da nastavtmo'

Nakon duge'"'p'"ut smo odludili da pokoliemo sve koze koie smo

sa sobom vodili, da od niihovih koZa napravirno burdijuke' koie bismo

mogli da naduvamo t;#;;'" tpr* i da tako otplovimo dalieniz

reku.Za sprovodenie ovog na5eg plana smo odabrali zgodno mesto ne-

daleko od reke, gat ';oi"ko niogli da se branimo od svake opasnosti' i

tu smo Podigli svoi logor'

Po5to smo t"t""Jiili'a' ie za taidan vei suviSe kasno da se ma sta

ios uradi, podigli t*;;;;;' p" "".o

nakon 5to smo vatru zapalili na

i;G;$i.;i""ei" ""itraii'i tegli da.spavamo' naravno posto smo

ilil;;rur.ali 't"z"re koii i! se ditave noii smenjivati'

prva swar nrr" ,*, ""r.i.rog dana udinili sa dopuStenjem svoie

savesti; izopadene kao i kod svih savremenih liudi tako da upravo odgo-

204

205

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Ovi narodi, zapravo, da bi izrazili znadenie "varalica", odnosno

"prevarant", koriste dve redi, obe poreklom iz starog turkomanskog.

Jedna od njih je "f'akir", druga je lurie. Prva se koristi za varalicu, odno-

sno prevaranta koji se prevarom sluZi da bi druge iskoristio oslaniairriise na njihovu poboZnost, dok se druga upotrebliava za onoga ko napro-

sto iskoriStava njihovu glupost. Imenorn lurie se, uzgrcd budi redeno

naz.ivaju i svi Cigani, bilo kao narod, bilo kao poiedinac.Uop5te govoreii, Cigana ima medu svim drugim narodima i oni

svuda vode nomadski Zivot. Bave sc uglavnom trgovinom konjima, kr-

parenjem, pevanjem na proslavama, gataniem i slidnim aktivnostima.

Svoie logore obidno podiZu u blizini naseljenih mesta i varaju naivne

gradane i seljake svakakvim smicalicama. Stoga se ret lurie, koia ozna-

dava ciganski narod, u Aziji odavno koristi za svakoga ko je varalica' od-

nosno prevarant, bez obzita na to kome narodu pripada.Da bi se prenelo znadenie koje Evropliani pogrebno pripisuiu redi

"f-akir" u Aziji se koristi nekoliko rcdi, medu koiima je u naj5iroj upo-

tr ebi ez- ezunaauratx rkoja dolazi iz turkomanskog govorn og iezlka i zna-

di "onai ko sam sebe tude".Lidno sam od Evropljana duo mnoge pride o takozvanim f'akirima,

u koiima se tvrdi da su njihove veStine natprirodne i dudesne, dok u

Aziji svi manje ili vi5e normalni ljudi smatraju da takve trikove izvode

varalice i prevaranti prvog reda.

Da bih pokazao kakvu zabunu pogrebna upotreba ove redi kod sa-

vremenih Evropljana izaziva, mislim da 6e biti dovolino da kaZem da

sam putovao po gotovo svim zemliama u koiima ovi fakiri, takvi kakve

ih Evropliani zamiSliaju navodno Zive, i da ni iednog iedinog nisam vi-

deo; imao sam, medutim, sreie da nedavno vidim pravog-pravcatog

fakhra,u onom smislu u kome ovu red upotrebliavaiu aziiski narodi, ali

ne u Indiji ili u nekoj od onih zemalja u kojima Evropljani zamiSljaju da

oni Zive, vei u samom srcu Evrope, u Berlinu'

Jednog dana sam, dok sam Setao Kurf-irstendamom u pravcu Zoo-

lo5ke babte, na plodniku na malim invalidskim kolicima ugledao boga-

ljabez obe noge koii je okretao nekakav prastari vergl.

U Berlinu, glavnom gradu Nemadke, kao i u drugim velikim cen-

trima koji predstavljaju Stono bi rekli savremenu civiliz.aciju u malom,

milostiniu ie zabranjen o traLiti direktno, ali svako ko 7-eli da prosi a da

206

PJOTR KARPENKO

ga policija ne uznemirav:r .n'ic to da udini ako drncla na ncl<al<v.r, sr:rrom '"'erglu, ili pak prodajc Prrrzne kutije od iibica, pornogrrrf.sl<. r-:rzglednice i slidnu lirerarunr.

Ovaj jc prosjak, odevcn kao ncmirdki voinik, vrteo svoi sr:rr.i vt.r"eln. k'me ie nedostajalo pola n'ta. Po5to sam pro5ao l<rej ,j.g,r l,,rci.,san) mu nekoliko novdiia, pri ternu mi se njegovo lice udinil. [)oz.rr-tim. Nisam ga .i5ta pirao, buduii da ni tacla niita viic ncpo .ler'rs ,,,sam voleo da se izlazem riziku da sa ma kim rezgovllranr na.-ncrn,ri.l<orrrkoji jedva nArucanl, vci sam podeo da mislim gd" r"rr., r'rrogao da gasretnem.

PoSto sam obavio svoje poslove, vrario sam se istom ulicom. Bogaljje joS uvck bio ramo. PriSao sam mu vrlo ragano i dobro g" pogl.jro,p'kuSa'aju6i da se setim zbog dega mi ie njegovo lice biro ,lohlo"porr,"-to, ali t. trcnurno nisam bio u sta.ju. 'llk kad sam srigao u Romaniiekaf-e iznenada mi jc Palo na pamcr da ovaj dovek nije niko drugi do rnuZgospode koju r'i jc pre nekoliko godina jedan rnoj brizak pr"ijatelj po-slao s pism'nr u kom me nroli da joj pruzirn medicinsku pomoi. MuZjojjc bio bivSi ruski oficir koji je, kako izgleda, iz Rusije u Konsta'rino-polj bio evakuisan sa Vrangelovom armiiom.

Seianr se da rni je ovn rnlada zene dosra sa iidasenim rarnenom i svau modricama. Dok sam se ja bavio njenom rukom, ona mi je ispridalada ju je muZ preml:rtio jer je odbila da se za dobrc pare p.oda n.kakuo-Span-sko'rJevrejinu. Uz pornoi doktora Viktorova i Maksimovida samjoj nekako namesrio rame, nakon 6ega je oriila.

Dve ili tri .edelie nakon ovoga ista Zena mi je priila dok sam u Kon-stantinopolju sede. u ruskom restoranu po imenu crna ruza. Glav'rnmi ic pokazala u pravcu tlyckr s kojim ieie,tcla i rekh: .,'lo

ie on _ mojnuZ. opet smo se pomirili", dodala je. "on le u srvari p.iiid'o dobardovck, mada ponekad izgubi Livce." po5to rni je ,vo isfric.rla, brzo jeotiSla. -ltk

rad sarn shvario o kakvoj Zeni je zapr.v. rci. liesnije sam du-go sedeo i proudavao lice ovoga oficira, rrucruii rlrr rrrc ic z-:rintcresovacrrrknv neolrii'nn tin.

I evo sad tog istog oficira kako kao boger.f Ir.z. r)( )rr, rr rr'ifirr.r'i nc-madkog vojnika, okrede vergl i skuplja nerrrrrd<r' rrr'iit,r.. 'lirl<rrrr rlrr..se' naravno, nakupilo poprilidno novdiia I<oic srr lirrtli rLrlrr:r srt.;r lr;rciliovoj sirotoj Zrrvi rataJ

..f,ffi

Taj dovek ie, po mom mi5ljenju, bio pravi pravc*iJakir, u onomsmislu u kome tu red shvataju svi azijski narodi; a Sto se njegovih nogutide, hvalio bih lSoga da su moie bile tako zdrave i jake!

Pa, toliko o tome; a sad da se vratimo na pri6u koju smo zapodeli...PriSli smo, dakle, onom ez-ezuilaaurorirz, i nakon odgovarajuiih po-

zdrava seli kraj niega. Pre nego Sto smo ga upitali za ono 5to smo Zelelida znamo zapodeli smo razgovor, vodeii raduna o raznim konvencio-nalnim izrazima udtivosti koji su medu ovim ljudima uobidajeni.

7 animljivo je primetiti da se psiha ljudi koji Zive u ovim predelimapotpuno raz.likuje od psihe Evropliana. Kod ovih poslednjih ie gotovouvek ono Sto ie na srcu istovremeno i na jeziku. Medu Azijatima to nijesludaj - kod njih ie jako razviiena psihidka dualnost. Svako iz ovih obla-sti vas, ma kako spolja prerna vama bio Ijubazan i udtiv, istovremeno usebi moZe mrzeti i smiSliati kako da vam nanese svakakvo zlo.

Mnogi Evropljani koji medu Azijatima decenijarna Zive ne razu-mevaiuii ovu niihovu sposobnost, i koji o njima sude polazeii od sebesamih, zbog toga uvek mnogo gube i izazivaju razne nesporazume kojibi inade mogli da budu izbegnuti. Ovi azijski narodi su puni ponosa isamoljublja. Svako od njih, bez obzira na svoj poloLaj,od svakog zahte-va odreden stav prema sebi kao lidnosti.

Medu njima se ono Sto je najbitnije drZi u drugom planu, i dovek nato razgovor mora da navede kao sludajno; u suprotnom ie vas, u naibo-ljem sludaju, uputiti nadesno onda kada va5 put vodi nalevo. Ako, sa

druge strane, sve uradite onako kako treba, ne samo da ie vas pravilnouputiti, vei ie biti spremni i da vam ako ie moguie i lidno pomognu da

stignete do cilja.Stoga ovog doveka, kad smo mu pri5li, nismo zapodeli da ispituje-

mo o onome Sto smo Zeleli da doznamo. Bog zabraniuje da se to udinipre nego Sto se zadovolie neophodne formalnosti.

Nakon Sto smo seli kraj njega popridali smo o lepoti predela ikazalimu da smo tu prvi put, raspitali se kako mu ova okolina odgovara i takodalje, da bismo tek znatno kasniie, kao usput, primetili: "Potrebno namje takvo i takvo drvo zaodredenu svrhu, ali nismo u stanju da ga nade-mo nigde u okolini".

On je uzvratio da mu je jako Zao Sto ne zn gde se ono moZe naii,buduii da je tu bio samo kratko vreme u gostima, ali da bi izvesni

208

uvaZeni.starac, koji ie njegov uditelj, ro mogao d.azna.On, l<;rl<o nrrru itrekao, Zivi u peiini izabrd'a,i posto je ,.r u.Jd.rgo veoma clorlr, 1tr>t,rruitovaj kraj.

. Nakontoga jeustao da kreneknjemu, ali ga je dr. Sari_( )gli z:,rst:rvio upitavSi ga ne bismo Ii njegovog uvazenJg uditelja ,.,,,,gii 1i,.,,,, .1,,vidimo i upitamo zadrvokoje nam 1. Ullo potr""nro. ,,iv"r,,u1,,,,"vorio je. "Hajdemo z.aiedno. To ie dovek koji

.i

rebno. "N ltt';tvrro", o<lgt I

Je gotov() svcl;rc i uvt'k j,l('spreman da svakome pomogne."Kad smo krenuli, joi izdaleka smo ugledari doveka l<arco scdi rrrr ri-

vadi pod drverom, a nab vodid je ne deka]u6i nas potrdao k" ,_,j.,rru, ,"namje poSto mu je neito ispridao dao znakda mu pridemo. '

Razmenili smo rrobidajene pozdrave i seli kraj ,rjega. u rom rrenur-ku je-priSao i kraj nas seo jo5 iedan dovek iz ovih kr^j;";.Kasnije ," irpostavilo da je i on bio udenik ovogpoitovanja dostojno grr_rrurrnoororo.

. ..Lice ovog starca nam je izgteaato tako blagonaklono i tako razlidito

od.lica obidnih liudi da smo mu odmah, bez if,akvih prethodnih mani-pYti:iti i ni5ta ne prikrivaju6i, ispridali 5ta nam se dogodilo i kako smomislili da iz ove oblasti izademo. Ispridali smo mu, ralkode, i zbog degasmo doSli k niemu.

, . O.:"r je vrlopaZljivo saslu.ao, i nakon Sto je malo razmislio rekao

da je. redica kraj dijih smo se obara zaustavili ieina od pritoka reke ii-tral, koja se uliva u reku Kabul, koja se opet, sa svoje strane uliva u Ind.R*it

11- j. da r.ma puno pureva'koji ii ovih oblasti vode, ali da su svioni dugi i naporni. Smarrao je da bi, ukoliko budemo u stanju a" putu_iemo onako kako smo zamisrili i ukoriko nam pode z, rukom da izb.g-neSo gb"ale nasranjene narodima koji prema srrancima nisu nimaloprijateJjski raspoloZeni, nas plan bio najbolji koji uop5te.r.oz" d" s"z"-misli. Sto se drveta koje traZimo ride, on j. r-"irro i".rr_ ono uop.te1e

odg,olara-i da bi najbolja vrsra drvera za na5u svrhu bila kornelian_ska tre5nja, dodavsi da se levo od staze kojom sm. dolri narazi iumovitadolina u kojoj rastu velika debla ovos drveta.

Sasvim iznenada, iz blizine se zat-uo zvu k _ l:rkrrv rll vam se od njc_ga digne kosa na glavi.i uzdrhtite od glave cl. Pcrc. Srarac 1. _lr.,nokt:lyo gl".u.u i na specijalan nadin se ollasi'. .lll:r sc iz Zlrrrrr'i., ,, ,uojsvojoj lepoti i-snazi, pojavio ogroman sulri nrc,lvc.l, krf i jr.,, ,,r,i,,,,, n"_Sto nosio. Kada nam se pribliZio starac se por.v, r , rgr,rsi, r rr:r isr i

';rc.ir r, :r

209

PJOTR KARPENKO

medved mu je, blistavim odima gledaiu6i u nas, lagano prisao i poloZio

mu pred noge ono 5to ie nosio u zubima - da bi se zatim ponovo okre-

nuojncstaouZhunju.Zanernelismo u pravom smislu te redi, a drhtavica koja nam ie telo

obuzela je bila toliko jaka da su nam zubi cvokotali.

Starac nam le liubaznim glasom objasnio da ie ovaj medved niegov

dobar prijatelj, koii mu povremeno donosidzrngari.t 1b ie bilo ono 5to

mu je medved spustio krai nogu.

iak i nakon ovih umiruju6ih redi nismo bili u staniu da se ponovo

sasvim saberemo i zgledali smo se u dubokoj tisini, dok su nam lica

odavala krajnie zaprepa5ienie.lz ove ukodenosti nas ie prenuo starac)

koji nam je teSko ustavSi sa svoga sedi5ta saopStio da je vreme za niego-

vuuobidaienu Setnju i da ako Zelimo moZemo da ga pratimo do doline u

kojoi rastu treSnje.' Zari.lr,je izgovorio molitvu i krenuo kao prvi, dok smo ga svi mi i

niegovi udenici sledili. u dolini smo zaista ugledali puno stabala. ove

treinie i svi smo, pa dak i sam starac, zapodeli da sedemo stabla koia su

nam bila potrebna, biraiuii pri tom ona naive6a.

Kadaimo nasekli dva dobra tovara' Sto smo smatrali da nam ie do-

voljno, zamolili smo starca da pristane da sa nama pode u naS logor, koii

niie bio daleko, i da dozvoli da jedan od nasih drugova tamo napravi

niegov portret, Sto ie uz pomo6 male naprave koiu smo imali moglo da

se obavi brzo. Starac je najpre odbio, ali niegovi udenici su nam pomo-

gli da ga ubedimo, tako da smo se sa svoiim tovarom vratili natrag na

Ib"l' i"k", gde smo ostatak na5eg dru5wa bili ostavili u poslu. Pobto

smo srigli bizo smo.im sve obiasnili, a profesor Skridlov je svoiim fo-

ro-apararom napravro stardevu sliku, koiu ie odmah zapodeo da razvlia.

bok ie to."dio, svi smo se ispod iedne smokve okupili oko starca.

Medu nama je bila i vitvitskaia, koioi je vrat bio umotan, ier ie vei ne-

koliko meseci patila od bolnog obolienja grla, koie f e prilidno uobidaie-

no u brdima i po izgledu podseia na guSavost'

PoSto je na nioi ugledao.taj zavol, starac ie upitao u demu je prob-

lem. Obiainili smo mu' a on ie, poSto ie Vitvitskaiu pozvao da mu pri-

de, otok paZljivo ispitao. Zatim joj je rekao da legne na leda, pr jc z.:r1xr-

deo da otok masira n^ razne nadine, Sapuiuii pri tom izvesnc rcii.Svi smo bili neopisivo zapanjeni kada je nakon dvadesct rninrr(;r

ovakvog masiranja ogromni otok viwitskaje svima na odiglccl z.rrPrt..da i5dezava, da bi nakon joS dvadeset minuta sasvim nesrao.

Upravo tada se vratio i prof-esor Skridlov, koii je raz.vio i iz.rrrrliostardevu fotografiju. I on je bio jako zapanjen te je srarca, duboko sc po-kloniv5i pred njim, zamolio da mu olakia napad koji ga je vci .ekolik.dana mudio, a koji je bioizazvannjegovim davno nastalim problemimasa bubrezima.

Ez-ezunaauraa se raspitao o raznim poiedinostima njegove bolesti,da bi odmah zatim poslao iednog od svojih udenika, koji se vrario nose-ii koren nekakvog malog Zbuna. Daju6i ovaj koren prof'esoru, starac jerekao: "Uzmi jedan deo ovog korena i dva dela kore smokvinog drvera,koje gotovo svuda moZe da se nade; ru melavinu dobro prokuvaj i sva-kodnevno pij da5u ili dve ove tednosri pre spavanja".

Nakon toga su on i njegovi udenici pogledali fotografiju koju im jeprofesor doneo i kojom su svi, a narodito udenici, bili zaprepaS6eni.Starca smo pozvali da sa nama podeli na5 rudak, koji se sasioiao odsveZe kozije kaaurme sa hlepdiiima od poltanda,2 i on je ovaj poziv pri-hvatio.

Iz razgovora smo doznali da je svojevremeno bio top-ba5a, odno-sno zapovednik artiljeriie avganistanskog emira, i da je u Sezdesetoj go-dini bio ranjen u pobuni Avganistanaca i BaludZisranaca protiv jedneod evropskih sila, nakon dega se vratio u svoj rodni Korasan. Kada sesasvim oporavio od rana nije viSe Zeleo da se vrati na svoj polozaj, bu-duii da je vei bio u poodmaklom dobu, ve6 je odludio cla oitatak svosaZivota posveti spasenju du5e.

Naipre je dobao u kontakt sa persijskim dervi5ima; kasnije je, madane_zadugo, bio baptist; a jo5 kasnije, po povratku u Avganisran, srupio ujedan manastir u blizini Kabula. Kada je razumeo sve Sro mu je bilo po-trebno i kada ie postao uveren da mu ljudi viie nisrr ncophodni, podeo ieda traZi neko usamlieno mesto daleko od ljudskih rrasclj:r. r)'!tr ie prona-Sao ovo mesto, tu se nastanio, zaiedno sa loi nckolil<',s,lr:r kric str zclc-

t dungari je vrsta kukuruza koji u ovim krajevima raste i ktrristi se kao zamena za Zito.

2r0

2 Pohutul je bra5no od pedenog jedma od kog se pravi najrrkusrri ji lrlt.lr

2tl

f

lqqgti salqzqtnim Ljudima

le da Zive u skladu sa njcgovim upursrvima i dekao ie smrt - bilo mu ievei devedeser i osam godina, a danas retko ko zivi duZc od stotinu.

I{ada se ,t"r". u.C spremio da ode, obratio mu se Jeloq zamolivii

ga da bude tako dobar da ga posavetuie 5ta da radi sa svoiim odima' Ne-"koliko

godina ranije se u oblasti oko Kaspijskog mora z"atazto "traho-

mom i tva bolest mu, uprkos raz.novrsnirn tretmanima, niie iz.ledena,

ve6 je postala hroniina. ".N4ada mi odi"' rekao ie, "ne zadaiu mul<e sve

ur"-", iziutra su ipak uvek slepliene krmeliima, a promena klime ili

pak peSdana oluja dine da podnu prilidno da me bole'"- Stari ez-ezunaauran gaie posavetovao da vrlo fino izmrvi malo ba-

kar-sulfata i da svako vede pre spavania iglu ovlaZi sopstvenom pliu-

vadkom, da je umodi u ovai izmrvlieni bakar-sulfat i provude ie izmedu

odnih kapaka, te da sx ovom tcrapiiom nastavi izvcsno vrelne'

Nakon 5to jeJelovu dao ovai savet, dostoiansweni starac je ustao i,

poSto je prema svakorn od nas nadinio pokret koii u ovim krajevima

Ltn^tuui ono Sto mi zovcmo blagoslovom, krenuo prema svom prebi-

valiStu. Svi smo ga pratili, dak i na naii psi'

usput ,-o ," starcenl ponovo zapodenuli razgovor' Iznenada i ne

posaveiovaii se ni sa kim od nas, Karpenko mu se obratio na uzbeki-

stanskom jeziku, rekavSi:,,Sveti ode! Po5to smo voliom sudbine u ovako neobidnoi okolini

sreli tebe, doveka velikog znania i bogatog iskustvom, kako u obidnom

Zivotu taktl i na nivou iamopripreme za postoianie nakon smrti, svi

smo bez ikakve sumnie ubedeni da neieS odbiti da nas posaveruieS, na-

ravno onoliko koliko ie ro moguie, kako treba da Zivimo i kakvih ideala

treba da se drZimo da bismo konadno bili u staniu da zivimo onako ka-

ko je to Odozgo odredeno i doveka dostojno'"pre nego blo ie na ovo dudno Karpenkovo pitanie odgovorio, starac

je pogledai unaokolo, kao da neSto traZi, a zatim se uputio ka iednomoborenom deblu.

Seo je na njega, a kada smo i mi posedali, neki na drvo a neki napro-

sto na zemliu, okienuo se svima nama i lagano podeo da govori' Niegov

odgovor u Karpenkovo pitanie razvio se u svoievrsnu poduZu propo-

ved, veoma znadainu i zanimliivu.Redi koje je ovai stari ez-ezunaaurutn tada izgovorio iu takode zabe-

IeZiti, ali tek u.svojoi rreioi seriii, u poglavliu pod nasl'vom "Covekovo

212

"r,."t" r.t", r.*.t" p()trc[)e i rrr,rg.re*r,i irp"f ;"r*; " :;::" :, : "'mo spomenuti rezultatc isccljenja ovog starca, za koje sam sc r:rsPiri'rr,

i u koie 1a1 imao prilike da se uverim tokom veieg broja gr,.lin,r,

. viwitskaja otada nije imara vile nikakve si-ptJ-c ti.,lcrri ,tr r<.;t.je patila, niti joj se bolest ponovo vraiala. profesor skricllrv .ii. zrr:rr r

kako da izrazi svojuzahvalnost prerna doveku koji ga je, vcr.vrrrn.r z,rrrvek' izledio od patnji koje su ga mudile dvanaesi g"oi;"". st.r s..f .l.v,rtide, od trahoma se izledio nakon mesec dana.

Nakon ovog dogadaja, koji je za sve nas bio zna(aian, ovclc srnoproveli jo5 tri dana, tokom kojih smo sekli debla, gradili splav i priprc-mali svc Sto smo bili planirali. e etvrtog dan^.rrro ,",jurru improviziv^-ni splav

f e bio porinut u reku, i poneo nas je nizvodno.

Spodetka ovo na5e neobidno prevozno sredstvo nije moglo da plovisamo no5cno rednom struf om, na nekim mestima smo mora"li d" s, c*-ramo' a na nekim dak i da ganosimo, ali bto je reka bivala dublja rit^ir.sve lakSe kretao sam, a ponekad je, uprkos tereru koji je.rosio, pr,irto le_teo kao sumanut.

, \" fi se baS moglo reii da smo se oseiali sasvim bezbedno, narodi_to kada je splav ploviokrozresnace i udarao o stenje, ali kasnije smo se,nakon 5to smo se uverili u njcgovu dvrstinu i efikasnost pr'nalaskainZenjera Sarnsonova, prilidno opustili i podeli smo dak i da zbijamo sa-le. Gcnijalna zamisao ini.enjeraS"-rorrou" sastojala se u rome da se p,d.va_.!11duka-ye1u na prednjoj strani i na bokovima splava, kako bisluT-ili kao odbojnici kad god splav uclari o kamenie.

, Drugog dana na5eg putovanja razmenili smo par hitaca sa neka_kvom bandom domorodaca, koji su odigledno pripaiali jednom od ple_mena koja Zive duZ obala.

.Pjotr Karpenko je u toj pucnjavi ozbiljno povreden, a nakon dvegolT. je, kao joi sasvim mlad dovek, iumro u jednom gradu u central_nojRusiji.

Podivai u miru, retki i iskreni prijateljul

tl

-

213

PROFISOR SKRIDLOV

X

PROFESOR SKRIDLOV

fid ranih godina mog odgovornog T.ivota loi iedan moi suStinski prr-Lliateli, kojije od mcnc bio zn^tno stariii, bio ie profesor arheologiic

Skridlov, i koii je bez traga nestao u vremc velike uz-nemirenosti duho-

va u Rusiji.Prof'esora Skridlova sam, kao 5to sam u poglavlju o knezu Juriiu

Ljubovedskom vei napisao, prvi put sreo u vreme kada me ie knez an-

gaLovao kao svoga vodida po okolini Kaira.Ubrzo nakon toga sam ga ponovo sreo u drevnoi Tebi, gde sam

upravo bio okondao svoje prvo putovanie sa knezom Ljubovedskim,dok nam se profesor pridruZio kako bi obavio izvesna iskopavanja.

Tii nedelle smo zajedno Ziveli u jednom od grobova, a za vreme pa-

uza u radu smo razgovarali o nairaznovrsnijim apstraktnim pitanjima.Uprkos svim razlikama u Zivotnom dobu, uskoro smo postali tako do-

bri i bliski prijatelji da se nismo rastali kada je knez Liubovedski otiSao

za Rusiju, vei smo odludili da zajedno krenemo na dugo putovanje.Iz Tebe smo krenuli uzvodno uz tok Nila, ka izvoru ove reke i na-

stavili za Abisiniiu, gde smo ostali oko tri meseca; zatim smo, iza5avSi

na Crveno more, nastavili za Siriiu, da bismo konadno stigli do ruSevi-

na Vavilona. Tir smo zajedno proveli detiri meseca, nakon dega ie profe-

sor ostao ioS kako bi nastavio svoia iskopavanja, dol< s:rrn ja preko MeSe-

214

da otiSao za Ispahan, u dr.Stvu dvojice Persijanaca, rrgovaca tcPisirrr:rkoje sam sludajno upoz-nao rr jed'om seocetu u blizini vavilo.a i s,r 1..,.

,rma sam se veoma sprijateliio zahvaljujuii zajednidkom intercsovrur jrrza st^re tepihe.

Profesora Skridlova sam ponovo sreo dve godine nakon t.ga, I.rtrrrje sa knezom Ljubovedskim stigao u grad c)renburg koji jc trcbakr rl,rbude polazna tadka za naSu veliku ekspediciju preko Sibira, 1lr>sveicrrrrodredenim ciljevima vezanimzaprogram koji je sadinila israona grtrP,tagada za istinom koju sam nekoliko puta vei spomenuo.

. Nakon putovanja po Sibiru smo se ponovo desro sretali radi dugih ikratkih putovanja po raznim dalekim mesrima, mahom u Aziii i arr;ci,kao i da bisrno ukratko razmenili miiljenja tada kada je ro bilo neop-hodno, a sretali smo se i sludaino.

ovde iu sa 5to je viSe detalja mogu6e opisati jedan nai susret i dugoputovanje koje mu je usledilo, tokom koga ie profesor Skridlov dosti.gao prckretnicu n svom unutraSnjem psihidkom Zivotu, u rom smisluda su nakon toga podele da ga pokreiu ne samo misli, vei i nagoni i ose-iania. Ova poslednja su zapodela dak i da preovlactuju, odnosno da, ka.ko je on govorio, preuzimaju inicijativu.

Tom prilikom sam ga sreo sasvim sludajno, u Rusiii, ubrzo nakonsusreta sa knezom I-jubovedskim u Konstantinopolju. putovao samz.^zakavkazje i upravo sam u rsroranu na Zeleznidkoj itanici Zurio da do-vr5in jednu od onih duvenih "govedih" snicli od konjskog mesa kojimkazanski ratari snabdevaju ruske zeleznidke restorane, kada ie neko iz-ncnada stao iza mene i zagrlio me. c)krenuo sanr se i video svog starogprijatelfe Skridlova.

. . Ispostavilo se da je putovao istim vozom kao i ja, u poseru kiercikoja je u to vremc boravila u lediliStu u piatisorsku.

Ovaj susret nas je obojicu obrailovao.'Od-ludili smo da osratak pu-tovanja provedemo zajedno, a profesor je svoiu krrrru n vagonu drugeklase rado zamcnio za treiu klasu, kojom sam i:r, n1l*vno, putou"o. G_kom ditavog pura smo raz.govarali.

Profesor mi ie ispridao da se nakon sto jc naPtrsr i. r-rric:virc Vavilb-na ponovo vratio u'lebu, gde je napravio joi ncl<:r isl<.Prr,,,:rrr j:r rr ol<oli-ni. Tokom te dve godine je bio nadinio mnogll z;rrrirrrliir,:r i vr.ctr.rr .t-kridn, ali konaino ie, poSto sc veoma zaitlc,Ii rrsij.. i .,r.,,1.. , 1r.,.r.. , r. llr ri.i.

I

2t5

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

cla krene na odmor' Po povratku u Rusiiu ie otiSao Pravo za St' Pe.ters-

burg, a odatle z.aJaroslav l<ako bi video svo]u stariiu kier' da bi sada ot-

outJvao da vidi i nrlaclu, kola mu ie dok ie bio odsutan "spremila" dvoie

i,rnuda4i. Joi uvek nije znao koliko 6e se u Rusiji zadr'ati i 5ta zatim na-

rnerava da radi.

Ja sam ntu, sa svoie strane, takode ispriiao kakn sam Proveo Prote-

kle dve sodine: o tolne kako sarn se ubrzo poSto srno se rastali veonla

,"int.rclou"o za islam i kako sam, nakon velikih teSko6a i uz pu.o do-

miSljatosti, uspeo da stignem u N{eku i l\{edinu u koic hrisdani nemaiu

priri.tp", .t.t^,ii da 6u ptdreti u sveto sredi5tc ove religiie i rnoZda naii

ndgn-." na neka pitania koia sarn smatrao suitinskim'

Napori su mi, medutirn, ostali uzaludni' Nisar-n naSao niSta'Jedino

Stos^-.po,tigaobilojeclasebirazj:rsninldaukolikouovoireligijibilodega ima ,o ,rio' da se traZi ne talno, gde su svi tvrdili i verovali' vci u

BJhari, gde ie od samoga podctka bilo sko-ncentrisano taino znanie isla-

ma, diii i. ouo *.rro bllo-izvor i ccntar. PoSto interesov,r.ic i nadu ni-

sam izgubio, odludio sam da krenem z-a Buharu sa iednom grupom

Sarra, f,oji su bili doSli u Nleku i Medinu kao hododasnici i sada su se

vra6ali kuii i sa kojima sam se namerno spriiateljio'

Ispridao sanl mu, zatim, i o okolnostima koie su llle spredile da

od.* p.^uo za Buharu, to iest kako sam po.dolasku u Konstantinopoli

sreoknezaLfuboveclskog,kojimeiezarnoliodaizvesnuosobuotpra-tim kod n]egove sestre u provinciiu Thrnbov, odakle sam se upravo vra-

tio, te o torri. k^ko tr.',uino nameravam da krenem ztZ'.kavk..zi.,ka-

ko bih video svoiu porodicu i da se zatim ponovo okrenem Buhari' gde

iu otputovati..."sa svoiirn starim priiateliern Skridlovom"' rekao ie on

dovrSavaiu6i redenicu koiu sam zapoeeo' -

Nakon toga mi ie ispridao kako ie tokom protekle tri godine sa-

niao o to-. dI ode u Buharu i da poseti obliZniu oblast Samarkand'

kako bi proverio izvesne poclatke vezane za Tamerlana' koii su rnu bili

neophoini kako bi ,^ru"ilio iedno arheoloKko pitanje koie ga je. veo-

rna zanimalo. O torne ic ponovo zapodeo da razmi5lia tek vrlo skoro'

ali je oklevao da ovo putoia.tie precluzme sam; a poSto ie sad duo da ia

idem tamo rado bi, .ikotiko nemanl niSta protiv, poSao sa mnom' Na-

kondvamesecaSmose'kaoStoSlnoseidogovorili,naSliuTif]isuoda-kle smo krenuli u Zakavkasku oblast, s nameronr da oderno u Buharu.

216

PqoF[s0R sKRrDLOV

Stigli smo, medutim, srrnr' d' rusevina starog Merva, i tu sc z.r-tdri,ilioko godinu dana.

Da bih objasnio zbog dcga se to dogodilo, naipre moranr rlrr l<:r).r.rr r

da smo prof'esor i ja, dosta vremena pre nale odluke da zajctin. ,dcrrr'u Buharu, puno razgovarali i pravili mnoge planove o odrasr<' rr r(:rl'ir-istan, zemlju u koju je zaEvropljane u to vreme bilo gotov. .c^)ogrrccda udu kad to poZele.

fhmo smo Zeleli da odemo prvenstveno zbog toga ir' sm', .:rosnovu svih informaciia koje smo dobili u razgovoru sa raznim ljudi-ma, u toj zemljimogli pronaii odgovor na veliki broj pitanja koja su naszanimala, kako u psiholoSkom, tako i u arheoloSko- .lo-".rrr.

- U fiflisu srno podeli da se snabdevamo svim iro nam je bilo po-

trebno za pur u Buharu, uktjudujuii i pisma s preporukama, te smoimali prilike da se srernemo i da razgovaramo sa raznim liudima koli supoznavali ove krajeve. Rez-ultat ovih razgovora i razgovora koje smonas dvojica kasniie vodili bilo je to da je nala Zelja da udemo u kafiri-stan, koji je, kao 5ro sam vei rekao, Evropljanima bio nepristupadan,postala tako jaka da smo odludili da udinimo sve mozuie kako bismo ta-mo oti5li odmah nakon Buhare.

Izgledalo je kao da su sva na5a prethodna interesovanja iSdezla, i ce_lirn putem za'lurkesran smo pridali i razmiiljali samo o tome koie meretreba da preduzmemo kako bismo ovaj svoj smeli poduhvat i oswarili.Konadni planzaulazak u Kafiristan je, medurim, plteo da se uoblidavapod slcdeiim okol nostima:

Kadir se naS voz zaustavio na stanici Novi Merv centralnoaziiskei'eleznice krenuo sam u restoran da donesem tople vode za taj, dabimepo povratku u na5 vagon iznenada zagrlio nekakav dovek u tekinskomodelu.

, - .lsqo:ouilo se da je red o mom srarom i dobrom prijateliu, Grkuvasiliakiju, krojadu po zanimanju, koji ie ve6 clug. zivco u gradu Mer-

'u. Kad je duo da sam u prolazu na putu z.a lirrhe.r, ,",r.,,rlio me ie da

sadekam sutrasnji voz i da dodem kod nleRa n, vclil<, lr.r.didno sla-vlje'toie le bas to vede priredivao povodonikrirt'rri;r sv.g P.vrg dcrcrl.

.. Ovaj zahtev jebiotakoiskrenidirljivdarris:rrrr,,,,,g,,,', 1,,.,,lt.r.leg,r

odbijem, vei sam svog prijatel ja zamolio cla rrr,rl. 1,r'ii<'r<,i. r),ir. s:rrrrznao da do polaska voza nema jos mnogo, l)otr(i:r() s;rrrr k.liri, g.tr rrrc

') l1

Slsreti sa lzuzetnim Ljudima

noge nose da bih se dogovorio sa prof-esorom, pri iemu sam svuda una-

okolo isprosipao vrelu vodu.Dok sam se s mukom probijao kroz- masrt putnika koii su ulazili u

voziizlaziliiznjega,prof-esor rni je, videv5i me da dolazint, mahnuo ru-korn i doviknuo: "vei skupljani naSc stvari. Brzo se vrari nazad da ti ih

dodam kroz. prozor."Odigledno je video moi sludaini susret i pogodio kakav sem pred-

log dobio. Kada sam se sa nista maniom Zurborn vratio na peron i po-

deo da uzimam stvari koie mi ie dodavao krozprozor ispostavilo se da icZurba bila sasvim nepotrebna, jer levozna stanici trebalo da ostane ioidva sata, kako bi sadekao kompoziciiu iz pravca Ku5ke koia je bila u za-

kaSnieniu.lbga dana je za vederom, odrZanom nakon verskog obreda krSte-

nja, kraj mene seo jedan stari turkmenski nomad, dornaiinov prijatelj i

vlasnik velikog stada astraganskih ovaca. Dok smo raz-govarali o Ziv<-ttu

nomada uop3te i o raznim plemenirna u centralnoi Lz1ii, z'apodeo se i

razgovor o razliditim nezavisnim plemenima koja naseliavaiu oblast

Kafiristana.Kada smo razgovor nastavili nakon vedere, tokom koie se nije Ste-

dela ruska votka, ovai ie starac uzgred i kao da govori s^mz sebe, izneo

jedno mi5ljenie koje smo prof-esor Skridlov i ja shvatili kao savet, te

smo u skladu s njim nadinili i konkretan plan kako da ostvarimo svoiu

nameru.Rekao nam ie da ie, bez obzirl'na gotovo organsku odbojnost koiu

stanovnici ovih kraieva oseiaju prema tome da imaiu ma kakvog posla

sa nekim ko ne pripada niihovim sopstvenim plemenima, gotovo u sva-

kome od niih, bez obzirakom plemenu pripadao, ipak razviieno neKto

5to u njima prirodno izazivaose6anje po5tovanja, pa dak i liubavi, pre-

rna svima onima, bezobzira na rasu i narodnost, koji su se posvetili

sluZenju Bogu.Nakon Sto ie ovaj nomad koga smo upoznali sludaino i koii je to re-

kao moZda samo zbog ruske votke, izneo ovu misao, sva su na5a razmi-

Sliania tokom te noii i narednog dana po5la u pravcu da bismo u ovu ze-

mlf u moZda mogli uii ne kao obidni smrtnici, ve6 tako Sto bismo se pre-

ru5ili u liude kojima se ovde ukazujc narodito poitovanie i koji svuda

mogu da idu slobodn o, ne izazivajudi sumnju.

218

Naredne vederi smo, joi uvek duboko utonuli u ovakva rrrzrrriili:rnja' sedeli u jednoj od tekinskih dajdZinica u Novom Mervu, tr l<.iri srrsc dve grupe razuzdanih'lurkmena odavale fuifu sabatiiinr,t.,l...'.,,. i,,,,,plesadima dije je glavno zanimanje, odobreno lokalniirr ir.rrr(rrrirrr:r, ;r

ohrabrivano i zakonima velikog ruskog carstva koie jc rr r, tl.lr:r rr:rrlovim krajevirna imalo protektorat - isto ono kojim ie ir I,.vr-,pi, r:rr<'rrt.legalno' bave Zene sa Zutim knjiZicama; tu i u takvoi atnr,,srcri s'' r*vr-sto reiili da se profesor Skridlov preru5i u dostojansrvcn()g pcrsijsl<ogd"1yi:1, a da se ja izda jentzadirektnog Muhamedovog p,,t-rl1.^, t,,1.riza Seida.

Da bismo se pripremilizaovumaskaradu bilo nam ie potrebno d.-sta vremena i neko mirno, izolovano mesto. zbogtogasmo odludili dase smestimo u ru5evinama starog Merva, koje su ove uslove ispunjava-le i u kojirna smo, pored ostalog, povremeno radi odmora -ogii d" ob"-vimo i neka arheoloika iskopavanja.

Priprema nam se sastojala u udenju ogromnog broia persijskih sve_tilr pesama i poudnih izrekaizdavnina, kao i u tome da pustimo da namkosa poraste dovoljno da bismo izgledali kao ljudi tauiiesmo namera-valida se izdaiemo; Sminka u ovom sludaju uopste nije dolazilatobzir.

Po5to smo oko godinu dana Ziveli na tai nadin i posto smo konadnobili zn.lovolf ni svof im izgledonr i svoiim porn"urnj.', rcligioznih sti-hova i pesama, jcdnoga dana smo vrlo rano izitttrarr"p.,rti"li ruievineStarog Mcrva, koji nam jc posrao ka. crom, i peike otisli do sranice Baj-ram Ali centralnoazijske Zeleznice, odakle smo uzeli vozzaiardZu, dabismo dalje nastavili damcem preko reke Amu Darie.

Nn ,bllama ovc rcke, koja se u drcvna ur"-.n. ,u"ra oksus i kojusu izvesni narodi centralne Azije oboZavali ka'boZansrvo, na zemlii sepo prvi put pojavila klica savremene kukure. Tokom mog putovanjaovom rekom sa profesorom skridrovom dogoclio se iedan incidenr -neolri.-'rn za. F.r'roPlf ane. ali karakterisritl'-z,r ov.hinii lletrijarhalnimoral na koji savremena civilizacija jox uvck niic izvriira svoj uticaj -dija je Zrtva bio jedan izuzetno dobar srari S:rrt. .Sci:r.jc .. raidogadaju meni desto budi oseianje griZe savesri, jer jc z.rrrg .:rs r;ri rl,rliri siarac,

'roZda i zauvek, izgubio svoje pare. Stoga Zclinr ,i,r ,,,u,,r j rlt.' .;ricg Pu_to'ania u tu zernlju, u koju u to vreme Evrolllj;rrri rrisrr irrr:rli 1r.i.i,,1,,,,

opi5ern 5to je dctaljnijc moguie i to rnanje-viic rr sr ilrr j, .lrrt. l<rriiz.r,.c

PROFESOR SKRIDI,OV

IrlI

I

il.-

zl9

PROFESOR SKRIDLOV

Su-sreti sa lzuzetnim Ljudima

Skole koiu sam u mladosti imao prilike da proudavam' lr kola ie kako iz'-

sleda cvetala baS ovde, n^ obaia'na ove velike reke' u stilu zrranom

?;;;;;"ilr.Jr."u, bez redi"' Glavni izvor Arnu l)arie' koiu dalje uz-

vodno n^tir^iurakom PiandZ, nalazi se u planinama If indukuS' odakle

u danaSnie vreme ,"e" it^ Aralskom moru' mada ie prerna izvesnim

istoriiskim podacima svof e vode raniie ulivala u Kaspiisko more'

U vreme o kome je u ovoi pri6i red ta ie reka zapliuskivala granice

rnnogih dri'ava- bivie Rutiie, \a-na1a {i"":' kanata Buhara' Avgani-

,,".ri K^f-i.istana, britanske Indije, i tako.dalie'

Raniie sc niome plovilo speciialnim splavovima' ali otkako ie ovom

oUf"SeuT"gorpJa^.it" Rr'rsiia, puSt""t jeu promet redna parobrodska flo-

i^, u.i" ie "pored toga Sto il t a*"f1^iala lzvcsne voine potrebc' vrSila i

;;"t;p";ika i terlta izmedu Aralsiogrnora igomiih tokova ove reke'

I tako podiniem, naravno i radi oJmora' da malo mr'rdru]cm u stilu

gore spomenute kniiT-evne Skole'

Amu Da{a.'. vcdro rano iutro' Sunce koie ie io5 uvek skriveno po-

zla':rtie'orhou. planina' Ti5inu no6i i monotono Zuborenie reke poste-

p".o'r-.rr1tiu'glasovi probudenih Zivotinia i ptica' liudski glasovi i

Lloparanie todkova Parobroda'Na obe obale se Ponovo pale vatre koie su tokom noii dogorele' iz

dimniaka broclske mftinle poelttlt da se izviia dim' koii se me3a sa za-

guillivim dimom Parobroda'' irgl.d obala se tokom noii primetno izmenio' mada brod niie ma-

kao s mesta ovo ie a"tt'i du" "itgout

plovidbe iz('ardLua za Kerki'

Iako ie tokom prva dva d"na iapredovao vrlo sPofo' brod. niie nai-

t"rio n" p."preke, ali treieg dana se nasukao i ostao ie da stoji ditavu noi

i dan, sve dok Amu fi^tp iuolo* struiom niie otplavila peSdani nanos i

ornoguiila da se krene dalie'

Nakon trider"a s"ra r"ii re ponovo desila ista stvar, i s.ada ie vei tre6i

dan kako brod stoii nepomidno' nesposoban da krene dalie'

Putnici i por"a" 'tipljivo

dekaju da se ova iudliiva reka smiluje i da

im omoguii da nastave Putovan)e'^e ,; ovde sasvim t'Jbid"1"t'o' Rekl f'mu

Daria gotovo ditavim to-

kom tede kroz peSdane oblasti' Pobto ioi ie struia veoma iaka' a kolidina

22n

vode promenljiva, ona svoie nestabilne obale neprestano.spira ili p:rk

na njima taloZi pesak, a njeno dno se neprestano menia, pri icnrtt sc t:r-

mo gde su ranife bili duboki vrtlozi sada fbrmiraju peldani rtrtrosi.

l3rodovi koji plove uzvodno napreduiu vrlo polako, narodito tt trt'-

kim periodima tokom godine, ali nizvodno lete kao ludi skortI i lrt'z trro-

tora.Nikada ne moZe, dak ni pribliZno, unapred da se odrcdi l<olil<o ic

putovanje od iednog mesta do drugog potraiati'' PoSto ro znaiu, liudi kof i putuiu uzvodno sa sobom za svaki sludai

nosc hranu za nekoliko meseci'

Doba godine tokom koga se ovo putovanf e odviialo iezbogniskogvodostaja najnepovoljniie' Sezona kiSa ie zavrSena, bliZi se zima, a u

planinama u koiima reka izvire sneg f e prestao da se topi'

Putovanje niie ba5 narodito priiatno, jer ie u ovo doba godine put-

nidki i teretni saobra6ai na ovim brodovima izlz.etno veliki. Svuda se

bere pamuk; vo6e i povrie iz plodnih oaza je obrano i osu5eno, astra-

g^nrk. ou.. su probrane, a svi stanovnici oblasti kroz koie ova reka pro-

tide putuju njome.Neki se vraiaju u svoia sela, drugi svoje sireve nose na piiacu, kako

bi ih zamenilizaproizvode koii ie im biti potrebni tokom kratke zime,

dok tre6i putuju na hododaSie ili u posetu rodacima'

Zatoi.brod kad smo se ukrcali bio toliko pretrpan putnicima' Me-

du niima ima Buhariianaca, Kivanaca, Tekiiaca, Persiianaca, Avgani-

stanaca i prestavnika mnogih drugih aziiskih naroda'

U toj Sarenoj i stikovitoi gomili preovladufu trgovci; neki od niih

prenose robu, dok drugi putuiu uzvodno da bi se snabdeli sirom'

Evo Persijanca koji trguie susenim vo6em. Tir ieJermenin koji ide

da na licu mesta nakupuie kirgiske tepihe, a eno i poljskog agenta koii

kupuje pamuk za lednu firmu iz Poznania; tu ie ruskiJevreiin koii ku-

puje astiagan, a ru ie i rrgovadki putnik iz Litvarriic sa ttzorcima ramova

,".tit "

oJ k"Si.".tog kartona i raznim ukrasimrr ocl

'oz.la6enog

metala

optodenog ve5tadkim dragim kameniem.' N,Inogi sluZbenici i oficiri pogranidne strazc, ontT,rrri i rrrincri lian-

skaspijske regimente vraiaiu se sa odsuswa ili srr svoiilr PoloT.iria. livo

uoj.rikove r.rpr.,g" sa odoidetom kako putr.ric kotl svog rrrilz:r l<rrii ic

osiaodaodsluZi joS jedanrokiposlaoponiu. l'.volrrrtrrirrt't'1{k:rt()lii'l<og

z:tl

PROFESOR SKRIDt,OV

Sqsrqt! sa lzlzqtnim Ljudima

svestenika, koii ide u svoi redovni obilazak kako bi ispovedio vojr-rike

katolidke vere.Na brodu ima i dama' Tu su pukovnikova Zena koia se sasvolom

mrbavom kieri vraia i' f"Sftt"t^' gde ie sina' kadeta' odvela da ga is-

ffi;;o;;.tl.trg,t L-t tttbn i" "3i tt k"dtttkom korpusu' 1ir ie

Zena koniidkog kapetana iz pogranidne.garde koia je putova.la za,Nlerv

J" "ar"-.x,l|In mo]"r" tt"*rlttkt hal-iine' a tu ie i Zena voinog lekara

koju prati niegov posilni' Ona iz ASkabada purute u posetu svom

rnuZu, koii sluZi u samoii, ier mu taSta ne moze da Livibez "dru5wa"'

koga tamo gde ie on rasporeden nema'.

Tu ie debela Lena saogromnom frizurom' odigledno od veStadke

kose, sa mnostvom p;;"1; na prstima i dva ogromna.bro5a na grttdi-

ma; prate ie du.,goa''" a*oit<e koie ie zovu "tetka"' ali se po svetnu vi-

di da jol nisu bratanice'-Ih su i mnogi Rusi koii su bili ili ie postati neko' koii putuiu bog-

znaza\toi bogzna kud, a ovde ie i grupa pucujuiih muzidara sa svoiim

violinama i kontrabasima''^-^il;.*g clana ft"J t-o krenuli izCtdLvasvi su se ovi liudi neka-

ko razvrstali; t"ko,l "t'" inteligenciia' gradani i seliaci su obrazovali za-

,.b.r" grnp., u koiima su, poS"to su se medusobno upoznali' ubrzo po-

eeli dJse oseiaiu kao rntdu starim priiateliima'-- -

eripuarrici svake od ovih grupa su.pre3" p9"tit1Ta iz drugih gru-

p" p;dii d" s. od.o'l p"ttiioi t visine' lri

pat< stidliivo i ponizno' ali

nri tome iedni druqe tii"' 'pr"d^uali da stvari urede u skladu sa soP-

il.ii''i"t"-" i "lt*"-', p" t1"9 t1lo-pomalo na svoiu okolinu na-

uit ti ,"t o kao da niko od n]ih nikada niie drugadiie ni Ziveo' -:--

Ni kaSnienie parobroda, ni niegova prenatrpanost ntkoga nlsu uz-

nemiravali; svi su se, ""p'otiu'

ouoi" ptil"godili toliko dobro da ie pu-

tovanie lidilo na nizizleta'* ?i; bi postalo ]asno <la se parobrod ol/og-pu-ta dvrsto nasukao' go-

tovo svi putnici Ui po'ttp"t'o iza5li na obalu'-Do krala dana bi se na obe

"lJ. p";-il" gr,,pit" sitora' podignutihod svega Sto se nailo pod ru-

kom. Dim se dizao i;-;;gih;"tti ' po'lt vedeii veselo provedene iz

muziku i pesmu u.Ji"^ puinika |e na bbali ostaiala-i preko no6i'

Ujutro ie Zivot put"'ik" poprimao.svoi ritam od prethodnog dana'

Neki su loZili vatru i["""fi i"t"' a"-tgi tu grejali voclu z-a zeleni dai' dok

222

su treii iSli da traZe saksaul Stapove i da se spremaiu za pecarric i voz'ili

se clo parobroda i natrag od jcdne do druge obaie u malinl i:rtrrtcirtt:t; :r

,u" ouo je dinjeno mirno i bez Zurbe icr ie svako znao dt 6c, iirrr lrrrtlt'

mogu6e <ia se put nastavi, veliko zvono sa parobroda z'ttzvttttiti s:ll l)l'('

polaska i da 6e biti dosta vremena da se na brod vratc'

u onom delu broda u kome smo se mi smestili krai n:rs ic tttcsto tt:t

Sao i iedan stari Sart. Bilo je odigledno da ie red o bogatorrr iovcl<rt, it'r'

su mcclu njcgovim stvarima bile i brojne kese s novcenl'

Ne znam kako le danas, ali u to vreme u Buhari i u stlsedninr z-c-

rnljama nije bilo metalnog novca velike vrednosti'' u Buhari se, recimo, jedini novdii koii ie neSto vredeo zvao /xanga -

bio je nepravilno iseten komad srebra vredan otprilike kao pola fiancu-

skcrg tianka. Stoga ie svaka suma ve6a od pedeset franaka morala da se

,rurl ., specijainim kesama, koie su narodito za putnike bile vrlo ne-

zsodne.Ako je neko imao na hiliade ovakvih novdi6a i ako ie s tim novcem

lnorao da putuje, bilo mu je bukvalno potrebno dvadesetak kamila ili

konja da bi t^i ier.t preneo od icdnog mesta do drugog' U vrlo retkim

orilikama koristi ,. il.d.di merod: dovek bi onu kolidinu tiangi ko1oie

ieleo da ponese davao nekom-|evrciinu u Buhari, koii bi mu zauzvrat

davao piimo za svog priiatelia, takodeJevrejina' u mestu u kome ie ovai

1r.r,ouro, a ovaj bi ntn po dolasku naplativ5i neSto za svoi trud, vra6ao

istu kolidinu tiangi.I tako srno kaa ie Urod stigao u svoie odredi5te' grad Kerki, siili i

preSli na iznaimljeni kobzir,t koiim smo nastavili putovanie'

Kada smo vei prilidno odmakli od Kerkiia i kada smo se zaustavili

u Termezu, gde se prof'esor Skridlov sa iednir-r-r sartskim radnikom is-

krcao kako bi u obliznjem mesru nabavio hranu, nasem se kobziru pti-makao clrugi, na kome je bilo pet Sarta koii su bez, iiedne redi sa svog

kobzira na na5 zapodeli da pretovaruju dvadesct i pet velikih vreia pu-

nih tiangi.Naipre nisam shvatio o demu se radi, da bih tcl<

'.it. ic ovai preto-

var bio zavrsen od naistariieg Sarta doznao cla stt i orti Irili Prrtnici na na-

Sem parobrodu i da su, kada smo se iskrcali, ovc vrc'ttt' tirlt.r1i ttttlcnc na

I Koltzirje jcdna vrsta splava, iije su tlaske priivriicnt nt I'trr,ltlrtL" "'"1"v;1111

krr/it'

koZe.

223

PROFESOR SKRIDI.OV

mesru na kome smo mi boravili. PoSto su bili sigurni da smo ih mi za-

boravili i posto su doznali kuda smo posli, odludili su da poZure kako bi

nas srigli ivratili namtiange koie smo odigledno u pornetnii zaboravili.

"Re5io-sam da vas sigurno stignem", rekao ie on, "ier mi se jednom de-

sila slidna stvar i znam kako ie nezgodno kada u nepoznato mesto stig-

nete bez neophodnih tiangi. Sto se mene tiie, nema veze ako u svoie se-

lo stignem nedeliu dana kasniie. To ie mi biti isto kao da je na5 paro-

brod ostao nasukan nedelju dana duZe."

Nisam znao kako da ovom dudnom doveku odgovorim i 5ta da mu

kaZem; sve je to za mene bilo naprosto previse neodekivano, Pa sam

mogao iedino da se pravim da vrlo slabo razumem sartski i da pridekam

dok*se llrof-ero. u."ii. {.J meduvremenu sam njemu i njegovim pratioci-

ma ponudio malo votke'kada sam video da se Skridlov vra1a,brzo sam izaSao na obalu da

bih mu pomogao da donese hranu i to sam iskoristio da mu sve ispri-

dam. Odlutiliimo da novac ne odbiiemo, ali da doznamo adresu ovog

job uvek neiskvarenog doveka, kako bisrno mogli da mu pobaliemo &erv'u

znak zahvalnosti za uloZeni trud, a de zatim tiange predtmo u nai-

bliZoi ruskoj pogranidnoj postaji, pri demu bismo dali i ime broda i da-

tum njegovog putovanja i naveli sto ie moguie vise detalia koii bi mogli

postuiitl da se identifikuie nas saputnlk Sart koii je ove kese s novcem

na brodu zaboravio. Thko smo i udinili'Ubrzo nakon ovog dogadaia, koii po mom miSljeniu nikada ne bi

rnogao da se zbije medu savretnenim Evroplianima, stigli smo u duveni

g."i t oli se povezuje s imenom Aleksandra N4akedonskog, a koji sada

iile "iSia

,lrugo do obidno avganistansko utvrdenie. lb smo se iskrcali

i, podevsi da igramo uloge koje smo prethodno zamislili, svoie putova-

nje nastavili peSice.

Iduii iz doline u dolinu i dolazedi u kontakt sa mnogim razliditim

plemenima, konadno smo srigli u glavnb naselie Aliida, u oblasti koia

se smatra za srce Kafiristana.usput smo dinili sve ono Sto se od derviSa i seida odekuie, odnosno

ja sam na persiislkom pevao religiozne pesme dok ie piot-esor u odgova-

raiuiem ritmu udarao u ramburu, u koiu ie zatim sakupljao i milostinju.

Ostatak na5eg putovanja i mnoge izuzetne pustolovirrc l<oic srr z,r

njega vezane neiu opisivati, ve6 iu da ispridam o na5enr slrrt*:rirxrrn srr

sretu sa izvesnim dovekom, koii nam se dogodio nedalcl<o otl slx )n r( r I u

tognaselja-susretu koji je zarezultat imao ne5to 5to jc lr:ri lunrlr.;rinllsvet sasvim drugadije usmerilo i stoga izmenilo sva nrri:r or't'l<ivrrrr j:r, n;r

mere i same planove za budu6nost.Iz naselja Alrida smo krenuli s namerom da n:rst,rvirrro z;r ( litr';rl.

Na pijaci prvog narednog veieg mesta oslovio nre ic ictl;rrr srrrr':rt- rr lrr,moSnjoi narodnoj noinji, koji mi je blagim glasorn na iisrorrr grc-l<orrr

rekao: "Molim vas da se ne uznemiravate. Sasvirn sarn sluiajno sazniroda ste Grk. Ne zanima me ko sre, ni zbog dega ste ovdc, ali bilo bi nri vc-oma prijatno da sa vama porazgovaram i da budem u druStvu svog ze-mljaka, poSto ve6 pedeset godina nisam sreo doveka rodenog u mojojdomovini.".

Odi i glas ovog srarca su na mene ostavili takav utisak da samprema njemu odmah oserio savr5eno poverenje kao prema sopstve-nom ocu, pa sam mu, takode na grdkom, odgovorio: "Mislim da jeveonla nezgodno da razgovaramo ovde i sada. Mogli bismo, to jest unaimanju ruku ja bih rnogao, zapasti u veliku opasnosr, p^ z^to rrto-ramo da razmislimo gde moZemo da govorimo slobodno, ne boje6ise neZeljenih posledica; moZda bi neko od nas mogao da smisli nekinadin ili da nade neko rnesro za to, a dorle mogu da kaZem jedino danri je neizrecivo drago 5ro se ova prilika ukazala, ier me je jako izmo-rilo to 5to vc6 nekoliko meseci imarn kontakta samo sa liudima tudekrvi. "

OtiSao je svojim putem ne odgovoriv5i mi, a profesor i ja smo na-stavili dalje svojim poslom. Narednog dana mi je drugi dovek, ovogaputa u odeZdi dobro poznatog kaluderskog reda, u ruku umesro milo-stinje gurnuo poruku.

Poruku sarn proditao kada smo stigli u aidinicu na rudak. Bila je na-pisana na grdkom i iz njenog sam sadrZaja doznao da je starac koga samprethodnog dana sreo takode iedan od, kako su ih z-vali, "s:rrnooslobo-denih" kaludera ovog reda i da ie nam biti doprrircno cle rr njihov ma-nastir dodemo, buduii da u njemu, bez obzirrr nl niiltovrr rrrrcionrtlnost,po5ruju sve one koji stremeJednome Bogu, 'l'vorcrr svilr rr:rcifrr i rrrs:r

bez razlike.2 poklon - Prim. Prev.

224

PROFESOR SKRIDLOV

Narednog dana snro Profcsor i ia oti5li u ova] nrenastiq gde nas 1e

pri-i;;;k;fit o t "t.ra"'"'i, " -"a" niima.i isti onai starac' Nakon uobi-

da]enih pozdrava, pou"o tt^' je na iedan breg nedalcko od manastira' i

ru snlo seli na ,t.-u J^lt' '"tltt i podeli da iedemo hranu koiu ie on

bioponeo. .r -.:_-..ovde nas niko nc6e ni duti ni videti, i u savrSenotn 6enro mrru raz-

gou"oti o demu god nam duSa Zeli"' rekao ie''Ibkom ."rgouo.n ," Lfo't"ulto da.ie roden u Italiii' ali da ie grdki

znao zatoSto mu 1. -ultt" fit" Cirkin]a i zato.Sto ie u detiniswu' na nie-

." l"tiri.^"ie, govorio gotovo iskliudivo tai iezik'

Ranile ie bio hrisi"ai'ftittlti""^r i dugo'ie Liveo u Indi]i' Kada ic

jednom prilikom krenuo na neki misionarskl zadatak 1 fir'ganistanu'

za vreme prelaska p,tko '-ttitog

planinskog prcvoia su ga zarohrli pri-

padnici Plemena Af. rida'

Nakon toga le noo,ot' prelazio i11t]kt u,ruku' kod razliditih grupa-

ci]a koie ove krajeve '''u""l1tt]u' da bi konadno zahvaliuiuii izvesnom

iovcku stigao na ovo nlesto'

Tokom a.tg.rg t o'"uka u ovim izolovanim zernljanra poSlo mu ie za

ruk'm da stekne reputaciiu nepristrasnog doveka' koii ie sve lokalne

uslove Zivota, trpo"^utlt'ie tokom vekova' siilert'o spoznao i potdinio

il r.. ilr.," ie zairvaljuiu (izalaganiuovog svog poslednleg g.otPo9"tll

il""* i. "ff"io t'ttt^tiuit vaZnu islugu' clobitt ounu slobodu i obc6anle

da u ovim kraievima m or* a^,de kuia god zeli, kao da ie iedan od ovda-

Snlih punopravnih stanovnikn' BaS u to vrenre ]e' nredutim' sluiaino

.lo5ro u kontakt '" i^t'nit pripadnicima.."svetog. bratY^'^k:ii su

,Jti orro_. i radili na onome o demu je on ditavog zivota.saryao'.te na-

kon Sto 1e u niihovo;;;;t priml]en niie 7.eleo nikuda viSe da idc' vei

ie ostao daLiviu niihovom manastlru'

Po5to ie naSe pout'""i" t 9uog:9u.tk1' oca Dovaniia' kako smo Po-

ieli da ga zovemo t"a^ '-o doziali da ie svoievremeno bio katolidki

sve5tenik i da fe " t"t;"i"i"aZbini nosio ime f)ovani - sve vi5e raslo'

snratrali smo da ie "t"l'icra"cl aa mu kaZemo ko smo z pravo i zbog de-

g" tTt ftlt-15,t^1". raslusao i s jasnom zeljom da- PoSto nas je s velikim razumevanlem s

nas u na5im n""tt;i;;;nt"nti' na nekoliko se trenutaka zamislio' da

bi zatim, sa t'ez"boravnim' liubaznim osmehom' rekao:

226 .

"8, pa dobro...u nadi da ie rezultati vaie potra.ge koristiti i Irroiirrr

zemliacima, udiniiu sve 5to je u moioi moii kako bih vam p<ttrtog:to 'l t

cil] koii ste sebi postavili i ostvarite"'' Ovo svoie obe6anieiezapo&o da ispuniava tako ito tt;ttrt 1t' ;os

istogdanapribaviodozvoludauniihovom.manastrrl|()stllIl('l||()s\r(.dok"nam .t" b.td. lasno kakvi su namplanovj i dok nc ocllttiirrro it:r i li:r

ko u ovim kraievima dalje da radimo' Narednog dana snlo sc pre st'lili rr

deo manastir" nam..,i.n stanovaniu i tu se naipre clobrrl ocltrlorili' itrr

nam ie nakon viSemesednogLivota ispunlenog napetoS6u zrliste bikr

potrebno.'Tu smo Ziveli kako smo hteli i smeli smo slobodno da se kre6emo

po ditavom manastiru, izlLzev iedne zgrade u.kojoi ie Ziveo "i1.q-"-"rtll

t'ti S.iL i n koiu je svake vederi ulaz bio dozvolien samo onrm prlpaonrcr-

ma reda koji su oswarili preliminarno oslobodenie'

S o.entbov"niiem smo gotovo svakoclnevno odlazili na mesto na ko-

me smo zaiedno sedeliprvog dana i tu smo s niim vodili duge razgovore'

Otac i)ovani nam ]e tiovim razgovorima puno ispridao o unutra-

Snien-r Zivotu tamoSn]e braie, kao i principima svakodnevnog ponaSa-

,-,1" t oli str za ovai unutraSnii Zivot bili vezani'Jednom prilikom nam ie'

gnuo..ei o brojnim bratstvima koia su pre mnogo stoleia osnivana u

Lziii, neSto viSe obiasnio i o ovom svetikom bratstvu u koie moZe da

ude svaki dovek, bez ob'zirana to koioi ie veroispovesti prethodno pri-

padao.Kako smo se kasniie i uverili, medu adeptima u ovom manastlru le

bilo bivSih hri56ana, ievreia, muhamedan"t", b"ditt^' lamaista' pa dak

i jeclan Samanist. Svc ih ie siediniavao Bog - Istina'

Sva braia,rung -r.t^,,ira su meilusobno Zivela u takvom priiateli-

sn'u da, uprkos specifidnim crtama i svoiswima kojima se.pripadnici

odredenih vcroispovesti odlikuiu, prof-esor Skridlov i ia nikad nismo

mogli da kaZemo loioi ie veri ovai ilionai od niih prethodno pripadao'

C)tac Dovani ,l"rn1. mnogo toga rekao i o vcri i ciliu svih o.vih r1 .

z-nih bratstava. -lako

ie dobro, iasno i ubedliivo g()vol'lo.o.lstlnl' verl I

mogu6nosti dr r" u"." u sebe preobrazi, de llrol'csor sl<ricllov niie mo-

g^o d" se uzdrZi, ve6 ie duboko dirnut uz-vil<tttto:

"ode Dovani! Ne mogu da razumem krtl<o trtir.rto sc'tlitt'ovtlc ttrllc-

sroclasevratircuEvropu]ilibaruva5uvlasritrrzt.rrrlirr lr:rliirr,tl:rlristc

'tzl

Slsreti sa lzuzetnim Ljudima

tamosniim Iiudima dali makar i hiliaditi deo ove sveproZimaiu6e vere

koju ste sada u meni nadahnuli'"

"'Eh, dragi moi profesore", odgovorio nu ie otac Dovani"'odigled-

no je da se u"liu<lsku psihu raz-umete slabiie nego u arheologiiu'.

VerasedovekunemoZedati.Veraseudovekujavljaisvojeclejstouniemu pove6ava ne kao rezultat nekgg automatskog udcnia' tn i::1.k""r.r.tlt^i ma kakvog automatskog uveravania u visinu' Sirinu' debliinu'

oblik i teZinu nedega, niti pak kao rczultat opaLanla nedeg dulom vida'

sluha, dodira, mirisa ili ukusa, ve6 kao rezultat razumevania'

Razumevanie ie suStina koia se dobiia iz svih namerno naudenih

informaciia i iz lidno doZivlienih iskustava svake vrste'

Ako bi, recimo, ovog trcnutka k meni ovanlo doSao rodeni volieni

brat i kada bi me prckliriiao da mu odmah poklonim makar deseti deo

,uog r^r,r.,t"u".t1o i ako bih ja sam ditavim s.v3iim biiem Zeleoto da rrdi-

ni.ti sue|.a,lo,',. bih, uprkos svoioinaiZarkijoi Zelii' Togao 91lY"O'

darim ni hiliaditi deo tog razumevalllal l"t,ot nema ni znania ni isku-

stva koie sam ia tokom T-ivota sasvim sludaino stekiro i proZir''eo' .

Ne, prof-eiore, stotinu puta je lakSe, kako se to u-)evandeliima kaZe

"kamili ia prode kroz iglene u5i", nego ma kome da nekome drugom

podari r"zumevanie kofc se u niernu o bilo demu fbrmiralo't-" -R^.ri;.

s".. -islio kao i vi, pa sam dak odabrao i rnisionarski poziv,

kako bih sve mogao da podudim veri u Hrista' Zeleo sam da sve udinirn

onako sreinim kako ,^- to iazbogvere u udenie Isusa Hrista-bio' AIi'

i.elia dase to udini, Zelia da se, da tako kaZem, u nekog vera usadi.redima

.,^iit i. na Zeliu da nekom stomak napunite hlebom samo gledaiu6i u

niega.' h"r.,-"uanfe se, kao sto sam vei rekao, stide iz sveukupnostr na-

merno naudenih informaciia i lidnih iskustava, dok znanie predstavlia

samo automatsko pamienie redi u odredenom redosledu'

Ne samo da ienemogu6e, iak i uprkos svoi svoioi Zelii' da se sop-

stveno unutra5nie razurirtva"it koia se tokom Livota formiralo na

osnovu navedenih faktora podari drugome, vei takode' kako sam ne-

davno sa ioS nekom braiom iz manasiira ustanovio' postoii zakon da

kvalitet onoga Sto neko opaZa kada mu druga osoba o nedem govori' bi-

Io radi ,n^i1^bilo radi.aru-e,oa.,ia, zavisi od kvaliteta svoistava koia

su se formirala u osobi koia govori'

228

- PROFESOR SKRIDI-OV

Da bih vam pomogao d:r razumete ovo Sto sam uprevo rcl<:to, lt:trr

primer iu navesti 6injenicu koja je u nama probudila Zeliu d:r ist r-:r7rr it'mo i dovela nas do otkriia ovoga zakona.

Moram vam reii da u na5em bratstvu postoie dva vrlo st:trrt Irt':tl:t:

brat Al i brat Sez. Ova braia su na sebe dobrovoljno prcttzcl:r olrtvt'z.tt

da periodidno poseduiu sve manastire na5eg reda i cla tlrtrgirrr;t olri'r-Snjavaju razne aspekte su5tine boZanstva.

Na5 red ima detiri manastira, od kojih ie f edan ovaj n:r5, tlntgi sc rrrt-

lazi u dolini Pamira, treii u Tibetu, a detvrti u Indiji" I tako ova lrra6rt,

Al i Sez, neprestano putuiu iz iednog manastira u drugi i u njima pr<>

povedaju.K nama dolaze iednom ili dva puta godiSnje. Njihov dolazak u nai

manastir medu nama se smatra velikim dogadajem.U danirna kada ma koiiod njih boravi medu nama, du5a svakog od

nas doZivljava nebesko z-adovoljswo i blagost.Propovedi ova dva brata koii su u gotovo istoi meri sveti ljudi i koji

govore iste istine ipak razlidito deluju na svu bra6u, a narodito na mene.Kada brat Sez govori, to je zaista poput ptidite pesme u raju; od

onoga 5to govori dovek se sasvim, da se tako izrazim, preokrene i posta-je kao opdinjen. Njegov govor Zubori poput potoka i iovek u Zivotu neZeli niSta drugo da da sluSa glas brata Seza.

Govor brata Ala, nredutim, ima gotovo suprotno dejstvo. On go-vori loSe i nerazgovetno, odigledno zbog svojih godina. Niko ne zna ko-liko mu je godina. Brat Sez ie takode veoma star - wrde da mu ic tri sto-tine godina - ali je jo5 uvek krepak starac, dok se kod brata Ala jasno vi-di slabost starosti.

Sto le utisak koji redi brata Seza trenutno ostavljaju jadi, to viSe

ovai utisak bledi, tako da na kraiu u slu5aocu ne ostane ba5 niSta.

U sludalu brata Ala se, medutim, mada ono 5to govori isprva ne

ostavlja gotovo nikakav utisak, suStina izredenog se kasniic iz dana udan sve viSe uoblidava, da bi se kao celina ugnez.dilrr tr srctr i tu ostala za-

uvek.Kada smo toga postali svesni i kada smo poicli tlrr sc trtttlinto da ot-

krijemo zbog dega je to tako, jednoglasno snro z:rklitrt'ili rl;r pr'olrovcclibrata Seza dolaze iskljudivo iz njegovoguma icl:t z.:tto tlt'lrritt rtrt tr;ti ltttt,dok propovedi brata Ala d olazerztrtavog bi6a i z:rto tlt'lr rirr tt:t tt:tit' lrit't'.

i

I

225

Susreti sa Izuzetnim Ljudima PROFESOR SKRII)I,0V

Da prof'esore, znante i razumevanie su nelto sasvim raziidito' Sa-

mo razumevanie moZe odvesti biiu, dok ie znanie u niemu samo pri-vremeno prisutno. Novo znanie smeniuie staro' a rezultat le, Stono bi

rekli, presipanie iz Supljeg u prazno.

Ctvek mor" nastoiati da razume, iedino to nas moZe odvesti naSem

Gospodu Bogu.A da bi bio u staniu da razume prirodne poiave koie se, zakonomer-

no ili nezakonomerno, zbivaiu oko nas, dovek najpre mora svesno da

opazi i da usvoji masu podaraka koii se ridu objektivne istine i swarnih

dogadaja koji su se u pro5losti odigrali naZemlii neophodno ie, sem to-

gal da u sebi nosi sva raznovrsna iskustva koia ie, hteo to ili ne, stekao."

Sa ocem Eovaniiern smo vodili i mnoge druge slidne i nezaboravne

tazgovore-Mnoga neobidna pitanja koia se u glavi savremenog doveka nikad ne

javliaju ovaj ie redak dovek, otac Dovani, kojem se u savremenom Zivoru

ieSko moZe pronaii slidan, tada u nama pokrenuo i rasvetlio nam ih'

Jedno od niegovih obja5nienja, koie ie usledilo kao odgovor na pi-

tanje koje mu ie profesor Skridlov postavio dva dana pre nego 5to 6emo

napusriri manasrir, iako ie inreresanrno zbog dubine misli koie su u nje-

mu sadrZane i zbog eventualnog znadaiazaonesavremene liude koji su

svoj odgovorni uzrast vei dostigli.Ovo pitanie profesora Skridlova otrglo se odnekud iz dubina nje-

govog bi6a, tada kada je otac Dovani rekao da ie pre nego Sto moZemo

l, ."dntt"r.ro na to da na nas zaista deluju i utidu viSe sile apsolutno

neophodno imati du5u, koja moze da se stekne iedino sticaniem volinih

i nevoljnih iskustava i namernim udeniem podataka o swarnim doga-

daiima koii su se u prollosti zbili. Ubedljivo ie dodao i da ie ovo' opet,

mogu6e gotovo iskljudivo u mladosti, kad odredena svof stva dobiiena

od velike Prirode io5 uvek nisu potroSena na nepotrebne, fantastidne

ciljeve, koji se dine dobrim zbog nenormalno uwrdenih uslova liud-

skog Zivota.\a ove redi je profesor Skridlov duboko uzdahnuo i u odafaniu uzvik-

nuo: ,,Pa Sta onda moZemo da udinimo, kako da nastavimo da zivimo?"

Odgovarajuii na ovo pitanie otac Eovani je, po5to ie na-trenutak

poiutaq izneo one izuzetne misli koie smatram da treba, koliko god je

to moguie, doilovno da Prenesem.

230

Buduii da se odnose na pitanie duse, to jest treicg rcz:rvisr. rrrmiranog dela dovekovog op5teg sklopa, smesriiu ih u prgl;rvlit. 1r,t I r r;r

slovom "covekovo bozansko telo, njegove potrebe i-.fc'g,lv,r ,,,,,1i,,,.,zakonomerna ispoljavanja", ali tek u svojoi treioj sc.iji, 1.,r., il,,;',,,,,,dvama poglavljima iste serije koja sam vei odludio i'lrcc;r.,1,, ,',, p,,,svetiti - prvo redima postovanog persiiskog derviSa krit: st. r ii.r r rt.l;r rr r

jest prvog nezavisno fbrmiranog dela dovekovog opitcg sl<r.Prr, :r ( rr.rrrr{ )

objaSnjenjima starog ez-ezultaur4t'ana,koja se titrr,lri,g,,g i.rvr.lirv,1inezavisno formiranog dela, to jest njegovog duha.

zavreme naieg boravka u ovom manastiru dcstr srrr', P.r-r'rr vt,t,spomenutih razgovora s ocem Dovanijem, razgovarali is drugirn :rtlcP-tima ovog brarswa, sa kojima smo se takode sprijateljili, poiio nas jc snjima upoznao orac Dovani, koii ie o nama odinski brinuo.

LJ ovom manastiru smo proveli oko sest meseci i zatim ga napustili,nez^to Sto nismo mogli ili Zeleli duze da osranemo, vei samo stlsa stosmo na kraju bili roliko prepuni utisaka koje smo ovde primili u

"1lr,o-voj sveukupnosri, da sc dinilo da bi makar i samo io5 malo udiniio daskrenemo s uma.

NaS boravak na ovom mestu nam je doneo toliko odgovora na psi_holoSka i arheolo5ka pitanja koja su nas zanimala, da se dinilo da u naj-rnaniu ruku jos vrlo dugo nemamo viie bta da traZimo; stoga smo diqliruke od naleg putovanja i vratili se u Rusiju, gorovo istim p"urem koji-msmo i do5li, Kad srno stigli u flflis, krenuli smo svaki na svoiu stranu.Profesor Skridlov je gruzijskom vojnorn Zeleznicom otisao u piati-ggrsk, da- pgscti svoju stariju kier, a ja sam ori5ao u Aleksandropolj svo_joj porodici.

Nakon ovoga profesora skridlova prilidno dugo nisam video. arismo se redovno dopisivali. Poslednji pur sam g" ,io u drugoj godinisvetskog rata u Pjatigorsku, gde ie bio u por"tik6"ri. Nikad-a nJeu,^-boraviti r^zgovor koji sam sa njim vodiona vrhu planine Beiov. U todoba sam Ziveo u Esenrukiju i on je jednoga dana kacl smo se sreli u Ki-slovodsku predloZio da se, u znak se&nji na d'brc srare dane, popne-mo na planinu Beiov, koja se nalazi nedaleko od pjatigorska.

Jednog lepog jutra, oko dve nedelje nakon ovog susl.(,t:t, poncli snrosa sobom provijanta i zaistase peSice uputili l<e rv. j pl:rr r ir i, rc s.)o rs-

23r

Susreti sa lzuzetnim Ljudima PROFESOR SKRIDI.0V

Svaki put misuze samepoteku. Pladem, odnosno ncito rl rrrcrri 1rl:rde, ali ne od bola, ne, ve6 kao od neke neZnosti. Thkav sanr, rr;r svo jr r .,r'r'

tovnu nevol ju, postepeno postao nakon susreta s ocenl I )ov:r rr iit'r r r, li,,ga slno, seiai se, zajedno upoznali u Kafiristanu.

Nakon tog susreta sc ditav moj spoljni i unutr:rinji s\,('l z:r nr( n('

orilidno izmenio.U odredenim stavovima koii su se u meni ukorcrrili toliorrr t'it:rvo11

mog Zivota doSlo ic, kao samo od scbe, do procenjivrrn jrr svilr vrt'tlrr rs( r.

Pre ovog susreta sam bio dovek potpuno zaokupljcn svojinr sol)stvc-nim lidnim interesima i zadovoljswima, kao i intercsinr:r i zadovoljstvi-ma svoje dece. Uvek sam bio zaokupljen mislima o torne kako najboljcda zadovoljim svoje i njihove potrebe.

Moglo bi da se kaLe daje ranije ditavo moje bi6e bilo u vlasti egoi-zma. Sva nroja ispoljavanja i iskustvaproizilazllasu iz moje tairine. Su-sret sa occm Dovanijern je sve to uniStio i od tada je u meni postepenonastajalo ono "ne5to" 5to me je celog dovelo do nepokolebliivog uvere-nja da pored Zivotnih taitina postoii i "neSto drugo" 5ro mora predsta-vljati cilj i ideal svakog doveka koji manje ili viSe razmiSlja i da samo rone5to drugo, a ne iluzorna "dobra" koiih je u obidnom Zivotu uvek i usvemu pun, doveka moZe da udini istinski sreinim i da mu pruZi stvar-ne vrednosti."

pon zapodeli sa teze, stenovite strane, to iest sa strane tl diiem podnoZiu

ie smeSten duvent manastlr''-

"'o;;i;rp.n svi koii su ga proSli smaffaiu teskim i zaista i ni]e l:rk, ali

za nas dvoiicu on ,e, .r^koi 'uih

onih pl'anina uz koie srno se u central-

noi Aziji peli, bio, Stono bi rekli, deiiia igra'' n.tt|"tt|. nam ie ipak pridinilo veliko. zadovoliswo i ponovo.s.mo'

nakon monotonog gradskog Zivota, osetili da smo u elementu ko]i ie z'a

nas bio postao gotovo prirdtan' Mada niie visoka' ova planina ]e u -od-

,rorn .r^ svolu lkolinu sme5ten" tako da se s nienog vrha predla5im

oel*n pruLao5irokpogled na panoramu zaistaiz.tzetne lepote' Dalcko

;;i.r;J trzdizaor. u.l["t"weni, snegom prekriveni vrh Elbrusa' s ve-

likffiancern Kavkaskih planina s otleiu svoiih strana. Ispod nas su se,

f.r" r, -l"i;"ruri, mogla vlded broina naseliena mesta' sela i gradovi go-

tovo ditave oblasti lriineralni Vodi, a samo neSto niZe na severu isticali

,., r".^rnl delovi gradaaeleznovodska' Svuda unaokolo ie vladalati5i-

"". N^ pfu.,lni nii! bilo nikoga, a niie bilo verovatno ni da 6e neko doii'

ier se uobidaieni laki put koii ie vodio severnom stranom mogao u

'a"Zi"l od nekoliko milia videti iasno kao na dlanu i bio ic potpuno pra-

zan. A 5to se iuZne rr,"'l" koiom smo mi doSli tide' niome se retko kad

neko osmeli da se PoPnel^- N; vrhu planine ie bila mala koliba' u koioi su se odigledno proda-

vali pivo i dai ali tog dana tu niie bilo nikoga'

Seli smo na neku stenu i po8eli da iedemo' Svaki od nas je' omadi-

jan velidanswenoSiu peizaLa, u tiSini pr,emiSliao sopstvene-mlslr-

Iznenada mi se pogled zaustavio na licu prof-esora Skridlova i opa-

zio sam da mu iz odifu teku suze'

"Sta ie, stari druZe?", upitao t1- 9"...

"Nista", odgovorio mi ie on briSuii odi' da bi zatim dodao:" Uop5te

,rr.usi,tokomp"osledniedveilitrigodinetolikonisarnustaniudakon-troliSem automatsko ispoliavanie svoje podsvesti i instinkata da sam

postao skoro kao histeridna Zena'

Ovo Sto se upravo dogodilo, tokom tog perioda dogadalo mi se

mnogo puta. Vrlo ie te5ko Jbiasniti Sta se u meni dogada kada vidim ili

duiem ma 5ta velidansweno, Sto ne dopuSta nikakvu sumniu u to da

pr'oizilazi iz ispoliavani a Na5eg Tvorca'

232') ?'t

MATERIJALNO PITANJ[,

n smog aprrla 1974,.na dan kada ie y \ryi9tk" otvoren ogranak "In-

Lf stituta r" t "r*o"'!i;;;;ieJ*tu"i]'I'c"tdiieva' niegovi priia-

telii i nekoriko ude.,ika'fra;;ril;.granka u jednom od tamoSniih ru-

;fi;;;;; priredili su vederu u nlegovu 6ast'

Nakon vedere, u.iirr^ prir"mih ie s-a Gurdiievom otiSla u stan go-

spodeR. u49. ulici' ^;;

I;ffirtolu itrlun"zna domaiicaposluzila i

pie. koi" dr' B. nekako nabavio' razgovor nastavio sve do sutra5nieg do-

"dt rraii "v i e govorio "sllY'o3 "'

p?i:: :::::i3il; :lr'J#'"^Liliianta i sorpoa. v#t;;i, ;gt;aiaiuei n* sva moguia pitania ko-

i" til; ;"#v li ali, mahom fi lozofske prirode'

zavreme r.rr.r.tg'p""ki;;J;;;t ieli dinf u - koja ie stigla iz Bue-

nos Airesa ikoia ie u iJ aon" godine predstavliala veliku retkost dak i u

Njuiorku - iz,'e""dtit C"tElltuu ok"""o ioktot B' vlasnik velikog'

modernog ,r.r",ot';'lii^, utit i;t vaLio zapraktidnog doveka' i postavio

mu sledeie pitan]e: r. - ^ r-^r,.,lm ",orlsrvi,.,-'a se VaB"Da li biste nam mogli re6i' gosp9di13' kakvim sredswimase

Institut izdrLav at k"iiili; ;;*"uti, budzeto m otpril i ke ra spolaze ? "

Na naSe irn""^a"nit, iurdiiev ie na ovo pitanie odgovorto dugom

o"'i},o ie ova prida otkrila iedan od "::::lt:::i:::#i:::rbe

k3-

iu ie tokom ,uog zluot";oaiJ' 1a sam na sebe preuzeo da u onol merl u

koioi je to moguie doslovno reprodukuiem ono 5to ie trrcl:r rt:i't'tto.

Konsultovao r"- i d.ttg. udenike koii su, slidno kao i ia, priltr pr:rtili srr

takvom paZnjom i interesovanjem da su zapamtili gotovo svc p' ri.c' linr r

sti. Svoiteksi r",rt p.ou..io i poredeii ga sa bele5kama g.s1t'tlir'r l''

stenografa koii fe iapisivao sve govore i predavania g' (irrrrliit'r'':r rr

Americi, tako da su liudi koji bi postavili neka od pitania l<oi;r srr vci't rt-

nije bila postavliena mogli naprosto da proZitaju ono 5to ic g' ( itrnliicv

o tome vei rekao, dime se Stedelo niegovo vreme'

Evo kako je Gurdiiev zapoteo svoi odgovor:

"Pitanje koje ste mi, cenieni doktore, postavili, uvek ic zanimalo

veoma onoBo ljudi koji bi me manje ili viSe upoznali; dosad, medu.tim'

smatraju6i Ja niie neophoclno da ma koga upuiuiem u ovu svoju lidnu

stva! na njega nisam odgo.'"t^o ili sam odgovarao nekom Salom'

O tom p"itaniu su, 5taviSe, vei nikle nairaznovrsniie sme5ne pride

koje jasno pokazuju opsru glupost onih koii su ih izmislili i koie se, dok

kruZe svud medu ni5ta manie glupim parazitimai dokolidarima obaju

polova, sve viSe bogate novim f-antastidnim detaliima.Tvrdi se, na pri-

-"a d" novac priniam iz nekog okultnog centra u Indiii, da Institut iz-

drLav a nekakva crnoma gi j sk a- or ganizaciia, da ga izdrLav a legendarni

gruzijski knez Mukaranski, ili pak da, izmedu ostalog, poseduiem i taf-

iu k"-".," mudrosti i da mogu da alhemiiskim procesima stvorim

novca koliko god zamislim, pa dak, Sto su nedavno mnogi wrdili' da

moja sretistva potidu od boliSevika; i mnogo toga slidnog',A zapravo dak ni ljudi koji su mi naibliZi ni do dan danas ne znaju

odakle potidu sredstva za ogromne troSkove kofe sam godinama nami-

rivao.Nisam smarrao da je neophodno da o ovom pitaniu, to iest o mate-

rijalnom aspektu postojania Instituta ozbiljno govorim, ier nisam gaiio

,-,ik^ku. iluiije o nekoj eventualnoi pomo6i sa strane i jer sam r^zgovor

o toj temi smatrao naprosto gubljeniem vremena, ili, Stono se kaZe, pre-

sipanjem iz Suplieg u Prazno.' D^nrr, medutim, na ovo pitanie koie mi tak. Icst' postavliaiu i ko-

ie me je vei dovoljno ugniavilo iz ovog ili onog r:tzlogrr 7-clim da odgo-

vorim ne ba5 sasvim u 5ali, vei nelto malo iskrcrriic'

Moju Zelju cla danas dam ozbiliniii odgovor t|t'lr:r, iini rrri sc - a

skoroiiasamsizuran-zahvalitidinlenicidas:rrtr st', poitttsrtltt tt ltrsi-

MATERIJALNO PITANJE

234

235

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJALNO PII'AN.II:

ii voliom sudbine (odnosno bolje re6i zbog gluposti ruskih vlasto-dr'aca) postao siroma5an kao crkveni mi5, poduhvatio toga da dodem u

ovu "zemlju u kojoj nidu dolari" i da sam ovde, diSuii ovaj vazduh zasi-

ien vibraciiama ljudi koii dolare maistorski seju i Zanju, poput disto-

krvnog lovadkog psa na tragu sigurnog i dobrog plena. I neiu dozvolitida mi ova mogu6nost izrnakne.

PoSto sada i ovde sedim medu vama koii ste, Stono se kaZe, naf'atira-

ni dolarima i po5to oseiam da me automatsko upijanje ovih blagowor-nih emanacija stimuli5e, nameravam da pomo6u svog odgovora neke

od vas, da tako kaZem, malo i "operu5am".

Stoga iu u prijatnoj atmosferi koju je obezbedila domaiica, diie je

gostoprimstvo takvo da se u dana5nje vremc retko nalazi, ove sredne

okolnosti da iskoristim da bih pokrenuo sve moguinostiz aktivnostsvog mozga, kao i sve sposobnosti svog "govornog mehanizma", te iuna ovo pitanje koie mi je danas ponovo postavlieno odgovoriti tako da

ie svako od vas podeti da sluti da i sam moi dZep predstavlia plodnotle za sewu dolarskog semenja i da klijajuii na ovorn rnestu ti dolaristidu svoiswo da onima koji su ovo posejali donesu neSto Sto bi, uobjektivnom smislu redi, moglo predstavljati njihovu stvarnu sreiu uZivotu.

I tako, dragi moji, za sada bezuslovno cenjeni vlasnici dolaral...Cak i mnogo pre nego 5to sam svoje ideje podeo praktidno da spro-

vodim uz pomoi svog Instituta, to jest kada sam o programu po prviput sa svakog aspekta razmiSljao, paZliivo sam razmotrio i materiialniaspekt, koji ie, iako drugorazredan, ipak bio veoma bitan.

Po5to sam tada odekivao da 6u u svome naporu da u Zivot sProve-

dem psiholo5ke ideje na kojima bi ova, za dana5nie vreme izuzetna

ustanova trebalo da podiva, osetio sam da je neophodno da bar u mate-

rijalnom smislu budem nezavisan; ovo utoliko viSe 5to mi je iskustvove6 pokazalo da se imuini liudi za ova pitanja nikada ne zainteresujudovolino ozbilino da bi rad ove vrste i materiialno podrZali, dok drugidak i uz veliku Zelju i interesovanje u tom pogledu ne mogu mnogo da

udine, polto lezatakav poduhvat neophodno puno novca.

Zbogtoga ie, ako sam Zeleo potpuno da ostvarim ono Sto sam pla-nirao, bilo neophodno da najpre reSim ovaj aspekt problema' Stoga

samr s ciljem da za odredeno vreme steknem dovolian kapital name-

236

njen ovome, zapodeo da zaradivanju novca posveiujcnr zn:lln() \,r.,(

vremena nego pre.Ovo 5to sam upravo rekao naiverovatnije kod veclirrc vrrs, r\ r r rr.r.ili.r

naca, koji ste u danaSnje vreme svuda poznati kao ocllii.rri lrrslrvrri 11,

di, izaziva potpunu zbunjenost. Mora biti da se dudirc k:rl<, jt' lril, r rr, r

gu6e da se s takvom lakoiom zaradetolike surnc, z.tl<<>it' s(. rn('r.:r l)r.(.1postaviti da su velike, te ste stoga verovatno stel<li rrtis:rk tl:r st.rr izvt.snoj meri hvaliSem.

Da, zaista - to r,nora dak i da vam zvudi vcornlr r.rrtlrrolKako biste, makar i samo pribliZno, razumeli k.k<l srr.r Iri'rr srrrrjrr

to da udinim i gdc sam stekao takvu samouverenost, ncophodno jc davam najpre objasnim da sam desto udeswovao u svakakvim trgovadkinri finansijskim poduhvatima, i da su me svi koji su sa mnom dolazili ukontakt vei smatrali za vrlo poslovnog doveka.

Moram, sem toga, da vam kaZem i nelto o svom ranom vaspitanjukoje, sa stanoviSta mog iskuswa, naybliLe odgovara idealu koji se kadaje red o obrazovanju u meni formirao. Zahvaljuiuti rom vaspitanjusam, a moZda bih i danas, ako bi bilo neophodno, bio u sranju da nad-ma5im svakog poslovnog doveka, pa moZda dak i vas, ameridke bizni-smene.

Najjadi namerni uticaj koji je neko na mene vrlio bio je uticaj mogaoca, koji je vaspitanie shvarao sasvim na svoj nadin.

Nameravam dak i da jednom napibem ditavu knjigu o svim direkt-nim i indirektnim merodima mog oca koji su iz njegovih originalnihpogleda na obrazovanje proizilazili.

. Cinr su sc u meni iavili znaci manje-viSe ispravnog poimanja on je,izmedu ostalog, podeo da mi p riiarazneneobidne pride, koje su se uvekzavrSavale nizom prida o nekakvom hromom stolaru po imenu Musta-fa, koji je sve umeo da uradi, pa ie dak iednog dana napravio i leteiu na-sloniadu.

'fim putem, kao i drugim "upornim nastojaniima", moi otac je umeni, zajedno sa Zeljom da budem kao ovaj nrajstor-stolar, podsticao ineodoljivi poriv da uvek pravim ne5ro novo. Svc nrojc igrc u derinj-stvu, pa dak ione najobidnije, bile su oboga6c.c rirrc ir, srrrrr z.lrniilja<rda sam neko ko niSta ne radi onako kako se to u.lrir';rit'lr' r':rtli. \,ci

':l s:r-svim poseban nadin.

,11

Susreti sa Izuzetnim Ljudima MATERIJAI,N0 PII AN.II.

Ova tenclenciia koiu ie otac od nairaniieg detinistva u mo-i-u 9ri1o!uindirektno usadio, mada io5 uvak nerazgovetna' izrazitilioblik je dobi-

la kasnije, u moiim prvim mladaladkim godinanra' ier se ispostavilo da

su ideje koie je o obiazovaniu i vaspitanJu imao moi prvi uditeli njoi u

i;.;;t- pogt.an odgovarale; i tako sam se' paralelno,sa ispuniava-

,r;"- tuo;if-t "Skolrkih"obaveza, pod niegovim naro6itim nadzorom

veT.bao i u raznim rudnim radovima i zanatima'

Naikarakteristidniie u obrazovnom postupku mog Prvog uditelia

bilo ie to sto rn. ie, dimbi primetio d" t"T neku konkretnu veStinu po-

e"o ioUto da poznajem i da ie ona podela da mi se dopada' odmah terao

da je ostavim i da predem na neku novu'

I(ako sam mnogo kasniie shvatio, cili mu nije bio da naudim sve

moguie vebtine izaiate,utid" u sebi razviiem sposobnost da prevazi-

lazilm te5koie koii svaki novi posao name6c' Od tog doba ie' zaisfl' Po,

sao svake vrste za mene imao smisla i zanimao me' ne sam po sebl' vec

utoliko ukoliko ga nisam Poznavao i ukoliko ne bih znao kako se radi'

Ukratko redeno, zahvaliuiudi svoiim originalnim, pogledima na

obrazovanie ova su dvoiica liudi, koii su svesno ili moZda dak nesvesno

- u ovom siudaiu to niie'bitnl - na sebe preuzela da me pripreme za od-

govorne godine, u moioi prirodi pobudila izvesno subiektivno svo-

iriuo,t olJr" s godinama pott"p"t'o. t" zviialo'da bi se konadno ustalilo'u vidu poriva i" desto -i.,i"- 'uttinianie'

Rezultat ie predstavlialo to

Ju r"-, pa bilo to i samo auiomatski, stekao i teorilske i prakidne spo-

sobnosti da se bavim raznim vidovima zan t^ i trgovine' Kako mi se

horizont na raznim poliima znania 5irio, postepeno ie rasla i moia moi

poimanja'Dodadu dak i da, ako sam danas u raznim zemliama priznat kao

predstavnik istinskog znaniana mnogim poliima udenia' to delimidno

i-"- d" zahvalim svom ranom obrazovan]u

Zahvaljuit(r ovoj snalaZliivosti, Sirini pogleda' a nadasve zdravotn

razumu, koii'su se u mt"i pravilnim obrazovaniem razvili' b.i? :"- ";*"1" ;, iz svih informaciia koie samtokom Zivota namerno ili sludai-

no prikupio izvudem ,"-tt "tsiittu udenia u svakoi oblasti' umesto da

f-"4 sakupllam isprazno smeie, Sto za ve6inu savremenih ljudi pre-

istaviia neizbeLartiezultat op5te upotrebe niihovog duvenog obrazo'

vnog metodl. zvarrog udenje napamet'

238

-llko sam vei u ranoj mladosti bio dobro osposol>licrr i I I sl ;r t I

I t | ( l.l

zaradim dovolino kako bih zadovoliio svoie neposrccltrt'pott't lrt' l,r:.

kao prilidno mlad sam se, medutim, zainteresove() 7.:l ()tr:l:rl)slr.rl(ltr:r

pitanja koja su me dovela do razumevanja smisla icili:r iir.'ot:r, l(':,:rtrr

tome posvetio svo svoie vreme i paZniu i nisam svoic spos,,lrr r( )s( i 7;r ./:l

radivanie novca usmerio na Zivot koji bi samom sclli prc'tlst:trr li:ro . il;, ,r

na koii su zahvaljujuii nenormalnom obrazovanitt trsn'tlst't'tlt'rt:t st':t

"svesna" i instinktivna nastoiania savremenih lirrili, :r tt:ltttt*i(o vrts,

Amerikanaca.Zaradivanlu novca sam se okrctao tck s vl'ctttctt:l tl;l vrc:

me, i samo utoliko ukoliko mi je i on bio neophodan da prcT.ivinr i clrr nri

omoguii da oswarim sve 5to ie bilo potrebno da bih postiglro cilj koiisam sebi postavio.

Po5to potidem iz siromaSne porodice i nisam materijalno obezbe-

den, prilidno desto sam morao da pribegnem zaradivaniu ovog zaista

preztradostojnog i zlosre6nog novcaz^ svoje neodloZne potrebe. Sam

proces zaradivanja novca mi, medutim, nikada nije oduzimao punovremena, jer sam zahvaljujuii snalaZljivosti i zdravom razumu koji su

se u meni pravilnim obrazovanjem razvili u svim ovim Zivotnim pita-njima poostao moglo bi se reii strudnjak, lukav i preveian tip.

Kao vrlo karakteristidan primer mojih sposobnosti u tom pogleduispridaiu jednu epizodu iz svog Livota, o tome kako sam jednog dana

bez ikakvih priprema, tek radi male opklade, oworio vrlo originalnu ra-

dionicu.Detalji ove epizode 6e moZda rnalo produZiti moju pridu, ali ipak

mislim da vam zahvaljuju6i ovom dudesnom piiu -dudesnom, uzgredbudi redeno, stoga 5to nije napravljeno u uslovima koji su na planeti7cmlji uobidajeni, nego na moru, na staroj barci Sto plovi krai ame-

ridkih obala - ona neie izgledati previSe dosadna ili dugadka.

Elem, ovo o demu ie red zbilo se nedugo pre poslednje velike ekspe-

dicije kroz region Pamira i Indiiu, organizovanog od strane dru5wa ko-je smo formirali i nazvali ga "DruStvo tragadrr za istinon.t", a diii dlan

sam ja bio od samoga podetka.Oko dve godine pre polaska na ovu ekspcdiciirr, ilrrrrovi slx)lnenu-

tog druStva su re5ili da se okupe u gradu (lanlZrrrr rr 'lr':rnskrrspiiskoi

oblasti. flebalo je da se svi koji u ovoj ckspccliciii rt:rttrt't':tv:titt tl:r ttce-

235

Suqeti q f zryellra LjudirnaMATERUALNO PIT^NJ},

stvuju ovde okupe drugog januara 1900. godine, te da odatle najprekrenu du' toka reke Amu Darja.

Po5to ie do tog datuma bilo io5 dosta vremena, ali ne i dovoljno za

neko duZe putovanje, nakon 5to sam u Aleksandropolju bio u jednoj oduobidajenih kratkih poseta svoioj porodici nisam otiSao nekud daleko,kao 5to sarn to nakon vrernena koje bih odvojio od njih obidno dinio,vei sam ostao na Kavkazu i pola vremena provodio u Aleksandropolju,a pola u Bakuu.

U Baku sam desto odlazio stoga 5to je ovde postojalo iedno udru-Zenje, sadinieno mahom od Persijanaca koii su proudavali drevnu ma-giju, a diji sam i ia dugo bio pridruZeni dlan.

Dogadaii koji su doveli do epizode koju nameravam da vam ispri-dam odigrali su se upravo u tom gradu, Bakuu.

Jedne nedelje sam oti5ao nabazar.Ovde moram da priznam da sam oduvek imao tu slabost da obila-

zim istodniadke bazare, te nikad kad bih boravio u nekom mestu u ko-mebazar postoji ne bih propuStao da ga posetim. Mnogo sam voleo da

preturam po svakoiakim swarima, medu kojima sam se uvek nadao da

iu pronaii nc5to neuobidajeno.Toga dana sam kupio nekakav stari vez, i vei sam bio naumio da

krenem s mesta na kom su bili izloLeni tepisi, kadli ugledah nekakvumladu Zenu, dobro obudenu ali vrlo Zalosnog izgleda, koja je neSto nu-dila na prodaju.

Po svemu na njoj se videlo da nije obidan prodavac, i nije bilo nika-kve sumnje da ju je nuZda naterala da svoju robu iznese na prodaju.PriSao sam joj i ustanovio da prodaje Edisonov fonograf.

Izraz njenrh odif u ie u meni izazvad samilost, te sam mada sam

imao malo novca, uop5te ne razmi5liajuii kupio ovu beskorisnu ma5i-nu zajedno sa svim Sto uz niu ide. Ovaj teret sam poneo natrag do kara-

vansaraja u kome sam Ziveo, gde sam orvorio kutiju i ustanovio da se unjoi nalaze brojni valici, od kojih je veiina bila o5teiena. N4edu onimakoji su jo5 uvek bili ispravni nalazilo se samo nekoliko snimljenih, doksu ostali bili prazni.

U Bakuu sam proveo jo5 nekoliko dana.Novdana sredswa su mi bila na izmaku i morao sam da razmislim o

tome kako da ih uve6am.

240

Jednog tmurnog jutra sam sedeo u krevetu, joi uvek nrxllurr-t'rr, i rr rr r

zgaokako da ovo postignem, kad mi se pogled iznenada s1'rsri ,:r lrrr.graf. U glavi mi se iavila ideia kako da ga iskoristim, i odnr:ih s:rrrr rr:rt irrioplan za akciju. okondao sam sve svoie poslove u ovom r.csrrr i j,i isr'11 r.1ldana krenuo prvim brodom zazakavkazje. pet dana kasnijc, ,, g,.,r,1,, ir.,.,,snovodsku, udesio sam da moj fonograf podne da mi zar,.hrjc: r)()v:r(..

Ovde moram da kaZem da je fbnograf u ovim krajcvirrr:r joi rrvcr<bio nepoznat, i da su tamoSnji stanovnici ovo dudo vidcii P. Prvi lrrrr.

Kao 5to sam vei rekao, uz fonograf sam dobio i.,ck"lrr.r,,. valjkc.Brzo sam na5ao nekakvog tekinskog ulidnog pevada, konre s:rnr platioda rni odsvira i otpeva nekoliko pesama omiljenih u ovom kraiu, doksam na preostalirn valjcima sam snimio niz pikantnih anegdota naturkmenskom jeziku.

Nakon toga sam pored detiri trube za slu5anje koje su na malini ve6postojale - moZda se seiate da su prvi Edisonovi fonografi imali trube -d..d?o jo5 dve nove, pa sam polao nabazar i na njemu podigao svojuoriginalnu tezgu.

Naplaiivao sam pet kopejki po trubi, a rezulrat iete moii d,azami_slite ako vam kaZem da se sve vreme dok sam tamo boravio, preko dita-vog dana, a narodito pijadnim danima, retko deiavalo cla ma koia odtruba makar i za rrenurak bude slobodna. Na kraiu dana suma koju bihprikupio u novdiiima od po pet kopejki verovatno da niie bila nibia ma-nja nego zarada najve6ih radnji u gradu.

Nakon Krasnovodska sam poiao za Kizil-Arvat, a dok sam tamoboravio, nekoliko pura su me pozivali da sa svojom mabinom odem ukuie bogatih rirrkmena u susednim selima. za ove "narudene prired-be.'sgm dobiiao prilidnu kolidinu tiangi, a jednom prilikom tat i avavrlo dobra tekinska tepiha.

Posto sam i ovde dobro zaradio,seo sam n vozs namerom da oo-sao nastavim u ASkabadu, ali u vozu sam sreo jednog dlana naseg diu-5tva, sa kojim sam sklopio opkladu zahvaljujuii koj<{ je ova moji kari_jera sa fonografbm okondana.

osoba koju sam sreo bila je iedinstvcna i .crrsrr:rliva r.adam vi-witskaja, koja je uvek nosila mubko odelo. ().:r jc rrr*csrvrvula . svirr.rnaSim opasnim ekspedicijama po bespudimr Az.iit. i Afl.ikt., P. t:rl< i P,Australiji i susednim osrrvinra.

241

MATERIJALN0 Pl'IANJll

'ltebalo ie da udestvuie i u predstoie6oi ekspediciii' a pojtg15,na

raspolasaniu imala io5 dosta slobodnog vremena' odludila 7e daizYar-

;;;:;6;il r" i"aia"t i da tamo poseti svolu sestru - koia je bila

uJ^,^ ," predstavnika iedne tekstilne tirmg iz Poznania - i odmori se

dok ne dod. d^tt odreden za okuplianie u CardZuu'

Usput smo puno razgovarali, pa Pe sem ioi izmedu ostalog ispridao

i o poslovima kojima sam se ncdavno Devlo'

Ne seiam se kako i zbog dega, ali medu nama se zapodela rasprava'

koia ie zareutkarimala dalmo"sklopili opkladu prema koioi sam' pod

"tit itti.rt*- urtoui-' i do odredenog d^tu*'' morao da zaradim iz-

uarrru ru-,, novca.

Vitvitskaia se za ovu opkladu zainteresovala tako ozbil)no' da je ne

samo ostala cla vicli kako 6u ie ispuniti' vei se i latila posla da mi u tome

pomogne. Zatoieu,,t.'to dn otpuruie zr Andidan' zaf edno sa mnom si-

ilrtuottuASkabadu.Moram da priznam da sam se u toi meri zainteresovao da ovai slu-

e ,i.r "ttof i i klmplikovani zadatak koii sam na sebe Preuzeo ispunim'

da sam prosto goreo od strasne reSenosti da ga os.r-va1tT ?:1,::::t"

*oosledice, pa tat< i da nadmaiim uslove koii su nllme postavllenr't""l;;;f;o

r.J"ti u vozu smislio sam uopbteni plan' a prvi korak ie

preistavlialo to 5to sam sastavio sledeiu reklamu:

Popravljamo, prepravljamo, tapaciramo i lakiramo srtv ttrtntt'Il;ti, tt

radionici ili kod va5e ku6e.

Popravljamo, boiimo i Stimujemo klavire i harnronijtrrrrt'.

Instaliramo i popravliamo elektridno osvetljenie, z.vorrt i tt'lt'li rrrr'Popravljamo i presvladimo kiSobrane.

Popravljaino dediie igradke i lutke i swari od gurrrc.

Peremo, distimo i popravljamo tepihe, Salove, tapiscriit', hrzrr:r ittl.Uklaniamo sve vrste fleka.

Obnavliamo slike, porcelan i sve vrste antikvitcta.Radionica raspolaZe dobro opremljenim kabinetom za galvano-

-plastiku, u kome vrlimo pozlaiivanje, posrebravanje, niklova-nje, prevladenje bronzom i oksidaciju.

Prevladimo sve predmete trelim metalom; samovare prevladimo iukrabavamo niklom za dvadeset i detiri sata.

Primamo narudZbine za sve vrste vezova - krstidima, prav bod, vez

svilom, biserom, periem, somotom itd.St"*p"-o Zeljene motive na drvetu, koZi i tkanini.Radionica prima narudZbine za sve vrste modela u gipsu i alabaste-

ru: ljudske figure, divlie i domaie Zivotinje, voie itd i izradujegipsane posmrtne maske.

Primamo porudZbine za sve vrste ve5tadkog cve6a, od voska, pli5a iobojenog papira, za vence, bukete, Zenske Se5ire i rupice na ka-

puru.Rukom piSemo, Stampamo i ukra5avamo posetnice, pozivnice i de-

stitke.Primamo porudZbine zaizradu novih i prepravljamo stare korsete

i steznike.

Izradujemo Zenske Se5ire po najnovijoj parisl<oj modi.Itd, itd.

Cim smo stigli u A5kabad prona5ao sanr st:ur i otl policijc clobio do-zvolu da ovu reklamu Stampam. Narednog cl:ln1t siilil u c('iltr"u grecla rz-

najmio prostorije za radionicu, dve sobe s ttlicc z:r lok:rl i tlvt' rrrrlc solrc

pozadi; tu je, sem toga, bilo i dvoriSte i neka vrstrr lxlno(:n('zglrrtlc.

UNIVERZALNA PUTUJUCA RADIONICAKOJAJE OVDE U PROI,AZU

VR.LO KRAI'KO CIi BORA\4'fI U VASE,M GRADU

pozurite da donesere sve sto zelite da popravite i prepravite' -

Popravliamo Sivaie ma5ine, pisa6e ma5ine' bicikle' gramofbne'- -'*,rlidt"

kutiie, elektridne, fbtografske' medicinske i druge

aparate; lampe na gas i petroleike; sve vrste muzidkih instru-

*"nu." - haimonike, gitare, violine' tariie itd'

Popravliamo sve tipove brava i oruLia'

242)t1

Susreti sa lzuzetnim LjudimaMATERIJALNO PITANJIi

PoSto sam kupio najneophodniii alat i na brzinu napravio Bunze-novu bateriju domaie izrade i nekoliko starih lavaboa prilagodio za rad

sa galvano-plastikom, nad ulazorn sam obesio veliku firmu ispisanu na

beloj tkanini, na kojoj je stajalo:

UNIVERZALNA PU TUJU CA RA.DIONICA\/IiOMA KRN-| KO \/IITiMT.] U VNSTi,M GRADU

IZII.ADUJE, PREPITAVIJA I P()Pltn\/UA S\/ti s-t'tl t',tlZnltTn

Narednog dana, kad su reklame bile spremne, dedaci iz ulice su nri

pomogli da ih u velikom broju izlepim po zidovima, dok su ostale po-

deljene kao leci. A onda je podela zabava.

Od prvog dana je svoje swari na popravku donosila ditava vojska

ASkabadana.Gospode boZel Cega tu sve nije bilolMnoge swari koie su doneli ne samo da nikad raniie nisam video,

nego nikad nisam ni duo da postoie. Bilo ie, z.aista, naineverovatniiihpredmeta, kao 5to je na primer naprava za dupanje sedih iz kose, ma5ina

za di5ienje treSanja za pekmez, sprava za mrvljenie bakar-sulfhta na-

menjenog nano5eniu na one delove tela koii se naiviSe znoje, specijalna

peglaza peglanje perika, i tako dalje.Da biste stekli bolju sliku o onom 5to se tamo dogadalo, moram bar

ne5to da vam kaZem o lokalnim prilikama.Ovaj deo Zakavkazia i deo'lirrkestana koji se na niega naslanjao

stranci su bili podeli da naseliavaiu tek pre nekoliko decenija, a novi

gradovi su iznikli mahom na periferiii starih. Stoga su se gotovo svi

gradovi u ovoj oblasti sastoiali od dva dela: od starog, takozvanogazi-

iatskog grad a,ikraj njega od novog, ruskog grada - pri demu ie svaki od

njih Ziveo svoj nezavisan Zivot.Stanovni5wo ovih novih gradova se sastoialo od Jermena, Persija-

naca, Gruzina, ali naiveiim delom od Rusa, koii su mahom bili drZavni

sluZbenici ili vojnici u penziii koii su svoie sluZbovanie zavrSili u ovoj

oblasti.Zahvaljuju(i prirodnim bogatstvima ove zernlie i po5teniu lokal-

nog stanovniStva, io5 uvek nciskvarenog savrenlcnom civilizacijom,

244

ovi_doSljaci su brzo podinjali da se bogate, ali su, polto nc.lrr:rz,r,:rr'sluZbenici koji su postali njihovi guver:neri nisu vrSiri nikrrr<:rv krrr(rrr.rrr

:-'i:"i' ostali iednako nekulrurni kao i pre nego sto s' se ov:rr r() rr.sr.riri.1)ko pored trgovine, koja je cvetala i koja inije doncra nr:rrt.r.ij:rrrr, rrr:rgoltanje, nije bilo nidega 5to bi razvilo ma koji aspercr niirr.,v.,rr irrrr.rr.r<ta ili njihovo tehnidko znanie.

- - Evropskacivilizacija, koja se na svim drugim nrcsrirrr:r Irr-2, (ir-rr:r,jedva i da je dotakla ove ljude, a ono malo sto su o njoj cr.zr:r v;r r i it. rt >v t-nai. dasopisa do njih je dopiralo u sasvim iskrivljen.m ,lrlil<rr, z;rhv:rljrr-juii fantastidnim preterivanjima novinara koji iu u princip. - a nirrodi-to kada je red o Rusiji tog doba - porpuno nesposobni da makar i otpri_like shvate stvarnu suitinu onogo demu piiu.

Ovi ljudi koji su nedavno aoSti ao bogatrtua su, u skladu sa sklono_Siu svih skorojeviia, opona5ali sve Sto je ik.,ltur.,oi'i .moderno,,, ito uovom sludaju znadi rI..:I:og:ko. Ali poito su sve informacije o ovojmodi.i kulturi dobijali iskrjudivo iz ruskih novina i dasopisa, , t oli-^su.objavljivane kompilacije ljudi u ovim s*arima neukil kao i oni sa-mi, ovi ljudi su nepristrasnom posmatradu delovali kao u isto vremesme5na i tuLna karikaura.

, Thko se tamo5nje sranovni5rvo, koje je Zivelo u velikom materija_lnom prosperitetu, alibezikakvih tr^gov^makar i elementarne kulru_re, kao deca igralo civilizovanih liudi]

Nigde se moda nije paZljivijc pratila, buduii da je svako ose.ao dau svemu mora da ide ukorak s vremenom- Stavise, rado su kupovali, iliodasvud narudivali preko pobte, svakakve nove pronalaske i sve za sta sesmatralo da odgovara Zivoru "kurturnog dZentrmena" - odnosno, narav-no, onome Sto su o tome mogli da pronadu u novinskim reklamama.

rr Znai,u(i.za..ovu njihovu slabost, svi su ih strani trgovci, a naroditol\emcl, ko.strll da se oslobode gomila beskorisne .obe, ili pak onihproizvoda koi su se brzo tro5ili, od.rorrn kvarili. Ova komed'ij" 1" iSf"dotle da ste medu s&arima koje su reklamirane mogli da .r"a"t. f* inekakvu ma5inu za palienje obidnih Sibica.

Po5to je veiina stvari koje su narudivari bila rrcsr<rlris.a od samogapotetka,,ili se pak gotovo odmah raspadala, a po5r. rr rk'I i. i n i jc bilo nijedne iedine radionice zaopravke,svaka porodic, jc s:rkr'ilr, 1ir,,u,, ,,,_lihu pokvarenih swari.

MATERIJATNO PITANJT]

Sugrqtr sa lzuzetnim Ljudima

-lbliko swari za popravku se ispostavilo da ima i iz ioi iednog 'tazlo-ga. U to doba ]e n" i,ttjktl, a narodito u aziiatskom delu Rusi]e' bio obi-

dai da se niSta Sto 1e iednom nabavl]eno ne prodaie ine baca' *U t."U"-]:

;;;6"trebno ili se vei *tp"l9.fi dak i da ie neko ove stvan 1

Leleo da protla' ,t. ui uiro nirt;g; it biih kupio' Postoiah lc' sem toga' i

dvrsto ukoreniena p';;;;t; swari duvaiu kao uspomena na nesto ili

nckoga.Tako su u svaKol ku6i Supe i tavani bili pretrpani zapaniuju(

zalihama beskorisnih stvari,'koie su se, Stavi5e, prenosile sa oca na

tttnrrop su, pobto su duli da ie tu raclionica koia sve pop.:"Yli"l p":-t^tl

da mi dovlade Bog 6e ga znariSta sve ne' u. nadi da bi mogli da o!13ve t

J" irr."rir,. ,t"tltolE su dugo leZale beskorisne' kao 5to su na prrmer

dedina nasloniada i b;;;;;"dari, pradedina balalaika' prababin sat'

putna torba kofu ie p"ftl;" ft"-' eibe kolim se biskup pokrivao kada

ie noiio kod niih, "ta"" fttjiit otac <lobio od persiiskog Saha' i tako da-

lie, i tako dal]e.

Sve sam to PoPravliao'Nil"arro- ,rlsi".rio* odbio, niti vratio nepopravlieno'

Cak i ako it po"tta*u suma bila suvi5e niStavna da mi nadoknadi

uloZeni trud. ipak '^;; poduhvatao da stvar popt""t- ll*"]].1o

bi ona

;;";;;;t.dJtavliala "ti'o t'ouo' buduii da me u tom sluealu ntle za-

nimao sam novac' vet te5koda koiu mi iezadavao io5 uvek nepoznat po-

sao.Pored pokvarenih i stvarno bekorisnih swari' donosili su mi i swari

koie su bile n.t"-"t;;ii;;"' l"1t ""ps'e

nlu uile rr9.t<yarene' ali koie oni

nisu bili u staniu da koriste samo zato ier nisu urneli da ih nus-1l1rade'

zboq svoq .t.,""t'|^'i ""ao""'tt" dak ielementarnog poznavania tehni-

;;, il;;;Jtr.'^ir" redeno' zbog svoie gluposti' ' .y:-lJ to vreme " " t'n|t'ouiii prlnalasci' kao 5to su Sivaie ma5rne' pt-

saie masine, o;t;Lt11iii, ;;e; Sirili ludom brzinom' Sve su te stvari

s oduSevl]eniem narudivane i kupovane' ali nakon toga su' kao 5to

sam vei r.r.uo'uoi"lJo""irt" -'k" i elementarnih tehnidkih zna-

n\a i zatosto r.t or.iii'ii"i;t uilcl maistora ni radionica za popravku'

dim i naimani" 'itttit^ ft'J"t

"^op^ko ostavljane na sffanu kao neupo-

trebliive'

Da6u vam nekoliko karakteristidnih primera ovog ne7.nllrl,l I tr:rr

vnosti, koje priznajem da sam sasvim namerno iskoristio, nc ost't ivii r r i

trunku griZe savesti.Se6-am se kako je jednoga dana bogati, debeli Jcrnrcnirr, srtv zrttli

han i okupan u znoiu, doSao zaiedno sa svoiom ierkonr i dovttl<:to ttrt

popravku Sivaiu mabinu, koiu ioi ie kupio u miraz kadrr ic lrio rr

NiZnjem Novgorodu na vaSaru.

Civa mabina ie, kako ie rekao, u podetku bila pravo blago' Prtlst. to-

vek ne bi mogao dovoljno da je nahvali - tako ie uredno i brzo Sila; onda

je, medutim, sasvim iznenada i bezlkakvograzloga, a na nf egovo veliko

ogordenje, podela, kako ie rekao, da ide unatra5ke'" PoSto sam ie pogledao, ustanovio sam da je masina savrSeno ispravna'

Poznaro vam je da kod nekih Siva6ih masina pored poluzice kojom

se reguli5e brzina rada postoii i druga, koiom se odreduie pravac kreta-

nia riateriiala, i da se nienim pomeraniem taj pravac t"lil: Neko ie,

o8igl.,lno, bio nenamerno pomerio ovu poluZicu, i materiial ie umesto

unapred podeo da se kre6e unazad'Video sam da ie za popravku ma5ine potrebno samo da ovu po-

luZicu vratim ,t, ,rj.rro mesto, Sto sam mogao odmah da udinim' Ali,

po5to sam video da imam posla sa starim prepredeniakom i po5to sam

it r^rgouor^ doznao da ie trgovac astraganom' bio sam siguran, poSto

t^kve-tip,rve dobro poznajem, da ie, kako bi napunio sopstvene.dZepo-

vc, prevario prilidan broj Tekina i Buhariianaca - kof i su poverliivi kao

deca - te sam stoga re5io da mu vratim milo za drago' Upustio sam se'

dakle, u op5irnu fridu o tome 3ta sa niegovom ma3inom nije u redu, re-

kavsi mu da 6c, da bi ponovo potela ispravno da radi, morati da se za'

meni nekoliko zupdanika i istovremeno na sav glas psuiuii danasnie

proizvodade - Iopove.Sve u svemu uzeo sam mu dvanaest rubalia i pcdeset kopeiki i obe-

6ao cla ie maSina biti gotova za tri dana; nar:tvr]o, rlcclstint, da sam je

dinr je izasao izradnje za tili das namesrio krrko trclr:r, sn:rbdco odgova-

raiuiim broiem i stavio medu popravlicnc stv:rri'

se6amse i kako ie, drugomprilkom, u r:rtlrrlu rri:ro it'tl:trt oficir iirr-

ko vaZnim tonon mi saopltio:"Idite u kancelariju komandanta oblasti i r-t'citc rlt zttt ttrttrt slttZlrt:-

niku da sam naredio" - uzgred budi redcrro, trrtl:rirrii t rtslii o{i, it'i rrr s:t

rl

246

't47

Su_sreti sa lzuzetnim Ljudima

kim nisu r^zgovar^li na drugi nadin osim izdaiuii naredenia - "da vam

pokaZe pisaie ma5ine. Kada ih budete pogledali, iavite mi Sta sa njima

nije u redu."Zarim ie otiSao kao Sto je i do5ao.

Niegov zapovednidki i bahat ton me je zaprepastio i nekako nalju-

tio. Stoga sam resio da tamo svakako odem, pre svega zato da bih video

kakva ie "zverka" ovaj oficiq a moi'da i da nadem nadina da ga nekako

predem, Sto moram da priznam da sam uvek s uZivanjem radio, iersamn takve bezobraznike, prave6i se neduZan i naivan, umeo veoma

pakosno da kaznim.

Jo5 istog dana sam oti5ao u spomenunl kancelariiu, priiavio sam se

glavnom sluZbeniku i obiasnio razlog svo,e posete. Otkrio sam da ieonaj koji je dolazio kod mene bio adutant lidno.

Dok sam pregledao pisa6e ma5ine, kojih ie bilo tri, pridliivi mi iesluZbenik, sa kojim sam se zahvaljuiuii cigareti i pikantnoj anegdoti iz

oficirskog Zivota ve6 bio spriiateljio, objasnio sledeie:

Ove ma5ine, koie su nedavno stigle iz St' Petersburga, isprva su

odlidno radile; uskoro se, medutim, pokvarila naipre iedna, zatim dru-

ga, a na kraiu i tre6a, i to sve na isti nadin: traka ie prestala da se Premo-iava. Adutant, Sef odelienia i drugi su poku5ali da ih poprave, ali niko u

tome nije imao uspeha i kancelariiski posao je poslednia tri dana pono-

vo morao da se obavlja tako 5to se pisalo rukom.

Dok mi je sluZbenik sve ovo pridao ia sam pregledao ma5ine, i ve6

sam bio shvatio u demu je problem.Neki od vas se bez sumnje seiaju da se kod nekih tipova pisaiih

maSina ranije izrade traka premotavala zahvaljujuii pritisku oPruge

sme5tehe u speciialnoi kutiii sa donie strane, a da se ova opruga naviiala

okretanjem same te kutile. Po5to se traka okretala polako, opruzi ie, s

obzirom da je bila prilidno dugadka, trebalo dosta da se odviie, ali s vre-

mena na vreme ju ie trebalo ponovo naviti.Bilo je odigledno da su ove opruge bile potpuno naviiene kada su

maiine isporudene, i da ie, posto su se tokom vremena odvile, trebalo

samo da se ponovo naviju. Ali posto niie bilo nikakve rudice niti klju-da, ljudima koii nisu dobili nikakva uputstva i koii se uopSte nisu razu-

meli u tehniku bilo ie teSko da otkriiu kako da ove opruge ponovo na-

viju.

248

MATERIJAI,NO PI'TANJ I1

Naravno da sluZbenicima ni5ta od toga nisam rek:ro, vct: s:rrrr pr.i

hvltio niihov poziv na vedcru, te sam, poSio sam se nrf trr,.l,,l,r-,..lr.j,rrne dorbe od kupusa sakaion, krenuo ku6i na svom prlrsrrlr-orrr lrir.il<lrr i

onom 5to mu je preostalo od guma.Te vederi je adutant ponovo navratio u moju radn jrr, i isr irrr rr:rt lrr rt.

nim tonom upitao: "Pa, kako stvari stoje?Jeste li vci pronrrili zlro11 r.r.11;1

ove nove-novcate pisaie maSine neie da rade?"

-foi odavno sam bio posrao pravi strudnjak za igran jc trkrgrr. Sroglsanr poprimio izraz koji pravi glumci nazivaju "stidljivosr Ptrrrl poiro-vania i smerni respekt", te sam koristeii specijalne bornLrastidnc tcnnl-ne pokupljeneizraznih ruskih tehnidkih kniiga podeo da velidam savr-Senstvo ovih pisadih maiina u svim pogledima osim u jednom, u komeim je na nesreiu, mada te5ka i komplikovana za izvodenje, prepravkabila apsolutno neophodna. Sto se cene ovoga posla tide, procenio samda 6e ona iznosiri gotovo detvrtinu ukupne vrednosti samih mabina.

Narednog dana ie ovc savrieno ispravne ma5ine u nroju radionicudonela gotovo ditava deta vojnika, na delu sa adutantom.

Primio sam ih odnah, da bih zarim veoma ozbilino saop5tio da ma-Sine ni u kom sludaju ne mogu biti gorove pre nego za deset dana.Oia-deni adutant me je molio da ih ako je ikako mogu6e dovr5irn ranije, jerje rad u kancelariji gorovo paraiisan^

Konadno sam se, nakon nrnogo pogadanja, sloZio da radim noiu ida mu svaka dva dana isporudim po jednu ma5inu, ali sam ga zamolioda ztuzvrat bude tako dobar da vojnicima naredi da ostatke iz nrenzedonose za moja tri prasenceta, koja sam bio upravo kupio i smesrio usvom malom dvoriStu

Nakon dva dana jedna od ovih besprekorno ispravnih maiina je bila"gotova", a obeiao sam da ie do kraja ncdelie biti zavr5ene i druge dve.

Pored zahvalnosti i osamnaest rubalja, koliko sam za popravku sva-ke ma5ine dobio, vojnici su mojim prasidima svakodnevno donosilihranu i sami su se o njima brinuli tokom tri mcseca koliko sam proveo uAikabadu, zakoje su se vreme moji prasiii prcrvorili u p()q)uno odra-sle svinje.

Naravno da sam sluZbenicima objasnio lra tr.clr:r r-:r<liti k:rcla scopruga odvije, ali u demu se rnoja "popravka" srrst,j;rl:r .t iglcrlrr. rril<a-da nisu razumeli.

MATERIJAI,NO PIl'^N.I I1

Slidne swari su se ponavliale i u gradu Mervu' gde sam.svoiu radto-

nicunakon tog" pr"r"lio i gde sam ioS dva meseca obavliao istiposao'

;.a.,og^ i^t" -i ie d"oSao inspektor tamo5nie osnovne Skole - ne

seiam ,. f,^ko se zvala- i zamolio me da popravim nekakvu clektridnu

maSinu zaizuodenie fizidkih eksperimenata' .-----i

pitaniu ie bifa obidna elektiostatidka ma.ina, koia ernituje varnl-

ce kada se diskovi okreiu i koju je zbog nedeg svaka Skola u to vreme - a

dini mi se dak i danas - smatrala da ie duZna da ima' Uz pomoi ove ma-

Sine nastavnici su na svoiim takozvanim dasovima tizike, s pompom i

kao da vrSe nekakav sveti rirual, izvodili poudne eksperirnente' koii su

se sastoiali mahom u rome 5to su okretalidiskove i sto su decu prisilia-

vali da,ledno po ie<lno' dotidu rnetalnu dlelnad na Laidenovim boca-

ma. Bolne grimase na licima onih koii su ih doticaliizazivale su gromo-

slasan smeh, za koii su ovi peclagozi smatrali da "puno pomaZe proba-

ii;:, I ,i-" ,u ,. oui dasovi fizike obidno i zavriavali''- ' irrrp.f.,or f

e iednu od ovih ma5ina poru^6io' i dobio iu je neskloplie-

nu od nemadke firme Simens & Halske iz St' Petersburga' Mada su ie

on i a.,rgi nastavnici, ,',1.gou" kolege, sklopili prema.uPytstvirna' ipak

i* "ipt?.a ,u.g t..rd"'.tiie polazilJ za ruk-om da iz nf e dobiiu varnice'

," f . ii'rrp.t ,o, lionadno bio'prit'uden da.se obrati moioi radionici'

Odmah sam video da it u rtdu sve osim 3to dva diska' koia su dinila

glavni deo aparata, ,,i,t' dil" ba5 u pravilnom medusobnom poloZaiu'

Bilo je naprosto potrebno da se zavrtani na osovini olabavi i da se iedan

od diskova malo pomeri' a to sam mogao da uradim za minut' Ovog ce-

nienos pedagoga koii ie druge udio onome Sto ni sam niie znao sam'

*.i"?'1. pi.,iaio at't" u 'ioiu

radionicu vraia i'edri puta' dok sam

mu ia navodno pop,"ut1'o "p"t"g ida.mi plati deset rubalja i sedamde-

set i pet kope jktzatoStJ '^tt' -"

kobaiagi napunio Laidenove boce' ko-

iima punienie uoplte niie bilo.potrebno- r .y , - ..^r:^..i^^ ,-nc,'-- .I."pul sludalevi ,,, ,t, tlok ie ova moia neobidna radionica postola-

la,dogadali gotovo svakbdnevo' IJvek ialaze6i u susret siroma5nima'

,,ir"ri smatiao da je greh da se okoristim glupobiu "ii! \tii su'neza-

sluZeno, samo zbog i'of'jt'o stedenih pozlcita' postali lokalna inteli-

g"n.ii", -"da su u pogledu istinskeinteligenciie zapravobili na znatno

ii'.-.riuou od prore?,,og stanovniSwa koiim su upravljali'

250

Kao najoriginalniji, a u isto vreme i kao naiunosnif i, pok:rz:ro ',r',

medutim, posao sa korsetima.Te sezone se u Parizu moda korseta naglo izmenilrt' ttrtl<ot t ', is, rli t lt,

pomodarke su iznenada podele da nose vrlo niskc l<orst'tt.Ovaj novi modni hir je preko modnih dasopisa ttlrrzo tLrspt o i rl,r

ovihkrajeva,alisamitinovikorsetiseovde,zbogvclil<c'l)t1)s(()t'lr( rr(l:r

ljenosti, joi uvek nisu mogli kupiti; stoga su nlnogc 7.crtt'lrot*t'lt'tl:t rrrr

donose svoje korsetc, kako bi videle da li ih je rnogLrfc prt'pr-rtvit i tr ottt

moderne.I ba5 zahvallujuii ovom poslu sa korsetima rni jc "ullale sel<irl tt

med". Evo kako jc to bilo:Jednom prilikom rni je bio potreban fi5bain z.a korset nekakve de-

beleJevrejke, koji ie trebalo skratiti, a sludajno i pro5iriti, kako bi mo-gao da prati liniju bokova svoie vlasnice koja se progresivno Sirila. Po'sle duge i uzaludne potrage, pomoinik u jednoj od prodavnica korseta,koja kao ni ostale nije imala fi5baina, posavetovao me je da kupim ditavkorset koii je iza5ao iz mode, po5to ie ga vlasnik verovatno prodati go-tovo po ceni fiSbaina ugradenih u njega.

Oti5ao sam pravo kod vlasnika. Dok smo se pogadali oko cene uglavi mi je, medutim, sazreo novi plan, pa sam umesto jednog korseta,koliko sam prvobitno nameravao da kupim, uzeo sve Sto je imao u rad-nji - Sezdeset i pet korseta izablih iz mode, po ceni od dvadeset kopejki,umesto uobidajenih pet rubalja po komadu. Nakon toga sam poZurioda korsete pokupuiem i iz drugih prodavnica po ASkabadu, pla6aju6iza nf ih jo5 i manie, jer su svi bili sre6ni da se oslobode svojih zaliha ovihpotpuno beskorisnih artikala.

Nisam se zaustavio na tome, vei sam narednog dana oca dvoiicededaka koje sam bio zaposlio, jednog starog levreiina, bio poslao da po-kupujc korsete iz.aSle iz mode u svim gradovima duZ pruge Centralnoa-zilske Leleznice, dok sam se ja sam, sa malim klieitima i makazama uruci" dao na izradu modernih korseta.

To je bilo veoma jednostavno: liniju po kojoj ic l<olsct trcbalo iseiiobeleZavao sam olovkom, pri demu je trebalo de sc oclsccYc viic pri vrhu,a samo malo pri dnu; zatim je duZ obeleZenc liniic l<r':rjcvt' l-iilxrln:r trc-balo slomiti malim kljeStima, a materijal ise6i rrr;tlcrz:un:t, N:rl<on tog:tbi devoike koje su sa mnom radile pod nAdz.oronr Vitvitsl<;ric sl<itl:rlc

J

MATERIJAI,NO PII'AN.II:

trake koiima le korset bio op5iven i niima ponovo opbivale skraieni kor-

set. Preostaialo ie io5 #.,?;;"lii"i i'a*ina starih dipki' i minjon

korset po nainoviiol p"itrtq ;"aiit 6it 'p'"t"tt za prodaiu - dnevno

ie mogio da ih se uradi Po stotlnu''

Naismesniie ie bilo luitt * "i"ticiraclnji' P!31o 1u 9ot":]]:'1?:'

obrai,tisvoiih rt^.lt-t tto"eta' zbug vetike potiaZn]e koia ie za niima vla-

dala, bili prinudeni ti-d;;;;"i"P".:9 mene' takoreii uz Skrgut z-u-

ba, ali ovoga Puta ne ';;;;l;"t kopeiki' ve6 po ceni oil tri i po rublle

po korsetu. r --_,.- .- -^o.,ltrrrr sveoa ovoga, trebaDa biste stekli nekakvu predstavu.o.rezultatu svega ovoga' trl

samo da kaZem d^';; ; ii*ttouoa'ku'. Kizil-Arvaru' Abkabadu'

Mervu, iardZuu, BJ;;l';;;"trt^"a" i -l-aikentu prodao viSe od Kest

hiljada korseta' - . . rvario, a koja je bila potpu-' Materilalna dobit koiu sam na ovome os

no nesrazme,t'^ ou"ufrtitl* fo'tu' liil predstavliala samo posledicu

neukosti i naivnosti lori"irrog, ha tako kazem "meSovitog" t:?.1ou115*o'

pa dak ni moie.vrlo t;;;;?;^laZliivosti i velike prilagodliivostr sva-

kakvimsituacilama,u"ip'utt**-tT.:,t:tl,nj,i*t9T:ffI;ilimao prema onima u svakome Prlsutnlm'

;il i;;;;*k" fot-ita ono Sto se zove lcniost'

Zanimliiv" i" p;i;l'i a^ 1" tokom. ovog period" O:':l.*i:o*

promene ., t "'tttloni';;i; -"g'"Pstcg skl,oa' koii se sa stanovlsta uo-

tit"1"n" naukc ,'t d"';;;;"iti'"" koi" ii '" jog'a'la viSe puta u Ziv,tu'

Red ie o izvesnol oJ;t';t;;';'g*'aniu prilivl i gubllenla energiie' ko-

;il ; :;:.F:i** lk**::f *:t ffi.ff'ff; 3::.#ti i:;ne spavam, a de lPar

r^"i",in io5 intenzivniia nego obidno''

Poslednii put kada it ouJ stanie ponovilo ta me ie poiava toliko za-

interesovala da ie za mene' to iest za one moie delove koji se bave samo-

spoznaiom, po""f"'pit"t'ie iednako znata\nokao i izvesna druga' ko]a

.,, ,. t meni zadela 5;;l;i; *" i 'i1" 'Js"u""i"

ie otada bilo postalo

cili i smisao mog Zivota''tiHn;"iJii',0'u"uredimstvarivezanef:-":,:"..,:"1;ffi:

t",,f.l,fi ;:",1"ofi#;;:q"i-i:::^*:::il;111i1"";::1ffil;lnstrtuta l posto rrlruq'r H"""'* ---- " .niima, da rasvetliavanlu

"^ f"*ot- svoiim zubiektivnrm ]::::::""i..vrtliiva osobenost op-

:iir";L'^:t ilffi"#;';;' ii;" ioi uvek neshvatriiva osobenost op-

Steg f-unkcionisanf a mog organizma mogla se veoma f asrro v itlt't i t t :'it r r

aciji kakva je postoiala tokom perioda koii opisujcm'' Tokom ditavog dana kroz radionicu ie gotov6 l)cz. lrrcsl:r rr l(:r l)rr )l;l

zila reka musterija koic su mi donosile svoie stvari nr popt':tr'litt, ili p:rli

dolazilc da pokupe one koje su vei bile popravlicnc, trtl<0 tl:t srtrrt vt lilir

deo dana provodio u primaniu i isporudivaniu pontrlTlrir t:t. l':tt tzt' t t li, r

jima bi se dogodilo da muSteriia nema iedva da su rrri lrilt: tlovolirrt" t'rrli

i kada sam narodito Zurio, da izadem da kupinr Itovc tlclovt'I Itlll()[l('

razlidite materiiale koii su mi neprestano bili potrclrni. Stol4rr ic: slv 1ro-

sao morao da se obavlja noiu.'fokom ditavog perioda dok ie radionica postoiala, sr,oic s2rm vrcrne

nlorao da delim na ovaj nadin - dan za muSteriie, a cela no6 za r?:d

Moram da kaZem da mi ieu svom tomposlu puno pomagalaViwit-

skaja, koja je ubrzo;rostala gotovo pravi strudnfak za presvladenie kiso-

brana, za prepravljanje korseta i Zenskih Sesira, a narodito zaizraduve-

Stadkog cue6a. Pomagala su mi, takode, i dva dedaka koja sam zaposlio

jo5 na*samom potetku, sinovi onog starog-fevreiina; stariii ie distio i

priprernao mctalne predmete ze galvanizeciiu i glancao ih nakon nie,

iot 1" rnladi u radionici sluZio kao potrdko, a takode ie i raspirivao va-

tru u kovadnici i odrZavao rad mehova. Pri kraiu mi ie, takodc, i to veo-

ma dobro, pomagalo i Sest mladih devojaka iz tamosniih patriiarhalnih

porodica, lioje su niihovi roditelji, u Zelii da im k6eri steknu "komplet-

no obraz.ovanje", poslali u rnoju univerzalnu radionicu da se usavrSe u

flnim rudnirn radovima.iak i na samom podetku, dok nas ie bilo samo deworo, kolidina

obavljenog posla je bila tolika da ie nesumniivo swarala utisak da iz.a

ur"t^ iojo tr, vodila u zadnie prostorif e, a na koiima ie, naravno' stajao

naqris ,,Nezaposlenima ulaz strogo zabranien" radi bar nekoliko dese-

tina maj stor a zanatliia.Radionica je u A5kabadu radila tri i po lrcscca i za to vreme samz -

radio pe<leset hiljada rubalja.Znateli Sta ie ta surnr u ono vreme znadila?

Radi poredenia se mora imati na umu da icr u ()n() vrcrlrc prleta Pro-sednog tutkog sluzbenika u drzavnoj sluzbi iz.nosil:r trirlcsct tri mblie i

trideset tri kopeike mesedno, i da ie od tog novclr 11rollll() tlrr livi nc si.rnlo

samac, vei i dovek sa porodicom, pa dak i ditavinr lrtllitrkolrl tlt'cc. l)lrtte

sluZbenika visokog ranga, koia fe iznosila dctrtlcst'l pt t tLr l)('(lcsct rlr-

252

Z J.)

MATERIJAI,NO PI'[ANJ II

Susret! q lzuz.9!nin1 Ljudima

balia, smatrala se velikim parama, i svakom mladon-r ioveku ie bio san

da toliko zaraduie'Pola kilograrna mesr ie tacla kostalo.sest \op11t<i'

n]:lU,l:.:11::tu'

ocike. dobro groZde au. ttoptittt; a rtrblla le imala stotinu kopciki' Pe-

ru;';li;i;?ubalja -,o " smatralo pravim bogatswoml . ,

Dok ie radionica postoiala desto su se ukezivale mogudnosti da se uz-

grednim'poslovima o,*n'l i ve6a zarada' Nisam' medutim' niiednom

podleqao tom isku3enju, it' it iedrn od.uslova opklrrclc prcdstavlinlo i tt-r

5;;;:;;;t;a, uu..rt t^otlen iskliudivo manuelnim veitinrma ionim

,ii";- trgovadkim transakcijama \"]: t",t" niih nu7-no vez-ane'-.--

Opt i"a, ie ve6 i u ASkanadu bila odavno dobiiena' a dogovorena

suma detvorostruko pttt"^Stt"; ipak sam' kao Sto sanl vei rekao' odlu-

dio da isti posao nastavim i u drugom gradu'

Likvidirao ,"- gotnuo sve;'o"slove.u A5kabadu' Viwitskaia je ot-

putovala kod svoie sestie' a ja sanr se priprernao da kroz tri dana odem

za N4erv.

Nlislim cla ie ovo 5to sam vam ispridao dovolino kako biste'stekli iz--

vesnu predstavu o onom Sto sam ovom pridom Zeleo da varn' ob]asnim:

naime to da ona ,p"titldt'" crta liudskepsihe koia za u^ l-T"tY"t"'predstavlla la.^f i ft"itt tn'iu^t" po'luuni duh' moZe postoiati - pa dak i

biti razviien ii^ - ' to t^1'Jno sa-drugim vrstama duha koie vi Ameri-

kanci nemate, i kod li"ei "" drugimiontinentima. Da bih to ipak ]oS

ffilf"rrr"vao i kako bih vam dao potpuniiu sliku rnoiih aktivnosti u

to vreme, ispridacu u"-' lputt' ioS jedan trg'ovadki trik koii sam izveo

pred sam odlazak iz. A5kabada

Nloram da vam kaZem i to da sam odmah po owaranJu svole radio-

nice obznanio i da kupul"- nalraznovrsniie stvari' To sam uiinio iz

dva razloga: kao prvo,'da bih na5ao delove za svoie poprav\e' ier sam

uskoro u pro<'ravni.ama i na bazarima bio pokupovao sve 5to ie u te svr-

he moglo da mi posluZ i, azatirnizbog toga 5to sam se nadao da bi medu

starim stvarima fto1" -i budu ku6i a-o"*ltl da ih pogiedam.sludaino -

kao Sto se to cesto a"g"a" - moglo da bude i neSto vredno ili retko'*"

i.a.ro^ rediu, biJ sam takode i trgovac antikvitetima'

Nekoliko a"tu i'" -oga polaska nl bazarusam sreo iednog Gruzi-

na, koga sam ioS t"'iqt Uioi'po'1"o: blizini Tif'lisa' gde ie drZao resto-

ran na iednoi oa 'il"it" danskavkaske Zelez-nicc' Sada ie bio voini

snabdevad i ponudio ie da mi proda nekoliko starih gvoz.dc:rrilr ltt't'r't'l:t,

kojih je imao viSak.' Jo5 isto vede sam otisao niegovoj ku6i i sisao u Prtclrtilrt tl:r Polilt'

dam ove krevete, ali u podrumu je vladao takav ncpgdnoiliiv strtt'rttl tl:t

ie iz niega moralo gotovo odmah da se izade. Po(to sanr l<ttvt'l t t t:t I rt z t

nu razgiedao pobegao sam napolie, da bih tek.a trlici "t't',

tl:t 't't'grru"."*-o kupovini. Til sam doznao da zadah potitc otl clv:ttlt'st'1 lrtrr':rtli

haringe koja su u njemu Smeltena, a koiu ie on u Astrrtlrrttrtt I<ttllio z:t t;t-

mo5nju oficirsku menzu. PoSto su prva dva bureta isporttictrlt, tlstllllo-

vlieno !e da su haringe pokvarene i sve su vra6ene' PoSto se boi:ro da nc

izgubi svoju t.put".i|u, Gruzin ih niie ponudio nikom drugom, vei ih

je"uzeo nairag iprivremeno smesrio u podrum, gde ih ie skoro i zabora-

vio. Tek,"ai t"aa je posle rri meseca na niih podela da zaudara ditava

kuia, odludio ie da ih se Sto pre otarasi.

Ono 5to ga je narodito iedilo bila ie dinienica da ne samo 5to ie na

njima iz-gubio .tou"., nego ie morati dak i da plati da ih neko odveze na

clubriSre, da sanirarna inspekcija ne bi za ovo doznala i kaznila ga.

Dok mi je sve to pridao, um ie podeo da mi radi u skladu s navikom

koju sam toko.n tog perioda stekao, pa sam podeo da se pitam ne bi li

nekako bilo mogu6e da se dak i na ovoi swari zaradi'

Zapo(eo sam da radunam:"On ovde ima dvadeset buradi pokvarene haringe koja mora da se

baci. AIi vei sama burad vrede bar rubliu komad. Kad bi bar bilo mo-

guie da se besplatno isprazne. U suprotnom bi samo zaprevozmoralo

da se plati skoro isto toliko koliko vrede."

Aonda mi ie iznenada sinulo da bi haringe, a narodito pokvarene,

sisurno bile dobro dubrivo'Pomislio sam da bi neki baStovan, ako bi besplatno dobio tako do-

bro dubrivo, sigurno pristao da ovu burad odveze, isprazni, odisti i da

mi ih vrati u raJionicu. Po5to se odiste na dirnu sigurno bi ih odmah bi-

lo mogude proclati, jer su burad bila veorna trai-cn'.r, i tako bih za pola

sata za-radio dvadest rubalia. Pri tom, Stavi5c, nil<o nc bi iz.gubio, ve6 bi

svi bili na dobitku, pa dak i Gruzin, korne ic tloclrric ProP:rlrt roba, ali bi

sada bar uStedeo novac za Prevoz.Poito sam sve to dobro promislio, reka6 s;tltt ( lt'ttzitrtt: "Al<rt ttt:tlrr

spustite cenu kreveta, udesiiu da vam tu [trr:rtl lrt'spl:rtrt,, 6.lvt'zlt-"

rl

lt

254

255

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJAI,N0 PI I'AN.I I.

U blizini moje radionice je Zivelo punoJevreje, vct'irrorrr I r.11,)\,:r( .l

Po5to je bilovede, radniesumahombilezatvorenc. liri pr.r.li,l l)ur.r r.ldionice ie, medutim, Ziveo dasovnidar, izvesni Fiirlrrr'rrr. rr jr'11,r .,rrr,,

1,r

vog pozvali i odmah ih je kupio ditavo nrce, ltcz. ik:rkvo11 t.t.rrk,rrr j,r, ;rl.rtivSi po petnaest kopejki par.

Naredni kupac je bio vlasnik apotekc na ugl r r, l<o j i ir.,r l r n:r l r k r r 1,r,,pedeset komada.

OduSevljenje ovih kupaca mi je pokazrrlo drr ir: srru-rrc. lrio u l)r.irvu.Narednog dana sam ve6 u zom unajmio kola i clovcz:ro I<rrr,i svrr lrrrr:rrl,osim ona dva koja su vei bila otvorena. U njirna jc l'raringl stvarno bilrrprilidno pokvarena i odatle je dolazio onaj uZasni zadah. Njih san od-mah poslao pravo na gradsku deponiju.

Zaostalihosamnaesr buradi se ispostavilo da riba u njima ne samo5to nije pokvarena, ve6 i da je najboljeg kvaliteta.

Odigledno da ni onaj ko ih je nabavljao za oficirsku menzu, a ni tr-govac Gruzin, koji je Ziveo u Tiflisu gde se haringe ne jedu, o nf ima ni-su znali niSta viSe od mene, to iest dase u niih nimalo nisu razumeli.Stoga su zbog njihovog dudnog mirisa zakljudili da su pokvarene, a

Gruzin se pomirio sa svojim gubitkom.Za tri dana sam uz pomoi starogJevrejina, kome sam plaiao pola

kopeike po komadu - demu se on jako radovao - uspeo 5to na veliko, Stona malo. da rasprodam sve haringe.

Do tada sam, medutim, vei bio likvidirao sve svoie poslove, pa samuodi svoga polaska onog Gruzin a, zajedno sa drugim poznanicima, po-zvao na oproStajnu vederu. Za stolom sam ispridao kako je povoljno pomene ovaj posao ispao, te sam mu izvukav5i novac izdLepaponudio dapodelimo zaradt. On je, medutim, dri.e1i se rrgovadkih principa kofisu medu stanovniStvo mZakavkazla i Takaspijskog regiona dvrsro uko-renjeni, odbio da taj novac primi. Rekao

f e da ie, kada mi je robu ustu-

pio, smatrao da je ona sasvim bezvredna;r ako sc is1'lostavilo da nije ta-ko, to je moja dobra, a ne niegova loSa sreia, te stoga srnarra da ne bi bi-Io po5eno da iskoristi moju liubaznosr. Surraclrn s;rrrr, iraviic, kada samkrenuo zaMerv, medu svojim stvarima u k<tiji, prorr:rIrro i r.nclinu vinakoju mi je ovai Gruzin poslao kao poklon.

Pristao je, e jttsam oltciao da iu ga ovog iT.vorrl 7,'^reze oslobodiri

narednog iutra.I(reueie sam platio i .tovario ih na svoia kola, a sur s.bonr san po-

neo i jedno od neorvorenih buradi haringe, kako bih ih pokazao nel<om

baStovanu. Kacl sarn se vratio natrag u radionicu sve snlo ovo istovarili i

snestili u Supu.

Upravo.t t,rrn t..r'tutl<u ie u5ao stariJevreiin, otac dv-oiicc dedaka

kojisuZameneradili,kclii]cuvedeobiinodolrrziodanralopopridasasinovima, a nekad dak i da im pomogne u poslu'

Sedeo sam Lr svome malorn dvoriStu i puSio, kad mi ie na um iznc-

nada pala ideia da haringe pokuSam da dam sviniarna; pomislio saur dzr

bi one rnoZda htele da ih iedu.Ni5ta mu ne obia5njavajuii, pozvao sem starca da nri pornogne tla

otvorim bure.Kada smo pocligli poklopac stari seJevreiin nagao da udahne miris'

nakon dega ie oz.arenog lica uzviknuo:"C)vo se rou* p.ru" haringel Ovakve haringe nisam video ve6 chr-

go, joS otkako sam doiao u ovu prokleru zernliu'"

Bio sam zbunien' PoSto sam 7.iveo veiinom u Aziii, gde se haringe

ne fedu, ne bih mogao da kaZem iesu Ii dobre ili nisu dak i da samihpro-

bao.zamene sll sve imale isti, odvratan miris. Stoga samovoi oduse-

vlienoj tvrdnii starogJevreiina morao da poklonim poverenie' utoliko

pre Sto je raniie, dokJe Ziveo u ruskom gradu Rostovu, drZao kasapnicu

u koioj ie prodavao i ribu.ipri;fs uvek nisam bio bai sasvim ubeden, pa sam-ga upitao da

rr,oZd, ne greSi, na Sta mi ie on, duboko uvreden, odgovorio: "Ma 5ta to

pridate? o-vo s,., prave, dobro oduvane, takve i takvc... haringe!" Ne se-

iam se kako ih je tadno n zvao'

Po5to sam io5 uvek pomalo sumniao, rekao sam mu da sam sludai-

no kupio ditavti zalihu ovih haringi, i da se medu nama smarra za dobar

predznak ako se dim se neka roba on'ori ne$to od nf e i proda' 'Ib se- sma-

ir^, ,nnkda ie ditava prodaia dobro iii. Stoga sam ga zamolio da od-

mah, ne 6ekajuii iutro, proba da proda nekoliko riba'

Na ovai nadin sam Zeleo da se uverim da je ono 5to mi ie rekao

tadno, te da u skladu s tim i postupim'

256 257

MATERIJAI.N0 PIT^N.I I;

Nakon ove epizode sa moiom neobidnom radionicom proSlo ie ne-

koliko godin", ,olo- kojih sam, neprestano.radeii kako bih pripremio

,u. usl6u" neophodne da ispunim osnovni cili svoga Livott' dosta desto

morao da se pozabavim i nafraznovrsniiimposlovima koii donose novac'

Macta bi vas brojne avanture i neodekivani dogadaji koii su se.to-

kom ovih godina zbili moZda zanimali' kako sa psiholoSke tako i sa

praktidne tladke glediSta, o niima ovom prilikom neiu pridati' poito nc

Lelim da odstuplm od pitania koie smo vederas pokrenuli' utoliko pre

5to o ovim godina-^ i itif"i- razdobliima svog Zivota nameravam da

napiSem ditavu knligu.Reii iu samo da sam do vremena kada sam sebi postavio zadatak

dastvorimodredenikapita|bioveistekaovelikoiskustvoisamcrpou-zdanje.Stoga sam, kada sam sve svoie sposobnosti usmerio nezaradi-

urni. .rnu.u"u ove svrhe - maila me tai aspekt liudskih na-stoiania sam

po Jebi nikada niie zanimao - ovo izveo na takav nadin da bi razultat

Log"o izazvatizavist dak i kod vaSih ameridkih strutnjaka za dolarske

poslove.UpuStao sam se u nairazliditi]e pos.lovne poduhvate' od koiih su

neki nili i vrlo veliki. Sklapao sam, na primer, privatne i vladine ugovo-

re za snabdevanie i za izgradnju puteva i Zeleznidkih pruga; otvorio

sam niz restorana, prod^rinica i bioskopa i prodao ih kada ie posao do-

bro krenuo; org^nizovao sam nekoliko poslova na selu' kao i doprema-

nie stoke u Ruiilu iz nekoliko zemalia, naiviSe iz Ka5gara; udestvovao

,irrr ,. vadenju nafte i ribareniu; a ponekacl sam vodio i nekoliko od

ovih poslova istovremeno' Posao koji sam voleo vi5e od drugih' a koii

nikai niie zahtevaoda mu posvetim neko odredeno vreme ili da imam

stalno mesto boravka, a koii ie pored svega donosio i dobre pare' bila je'

medutim, trgovina tepisima i svakakvim antikvitetima'

Konadno ,^-, .t"Lo., detiri-pet godina takore6i groznidave aktiv-

nosti, sve svoie poslove likvidirao' A kad sam kraiem 19ll' otiSao u

Moskvu kako'bih podeo praktidno da ostvaruiem ono Sto sam na sebe

fr.or"o kao svo] sveti z^i^tak, bio sam sakupio sumy 9d

milijardu ru-

ilalia i stekao dve neproceniive kolekciie, iednu starih i retkih tepiha' a

drugu porcelana i kineskih vazni'".Jbia

se dinilo da sa ovakvim kapitalom o finansiisl<im pitaniima vi-

5e nedu morati da razmiSljam' o tome kako da u prrrksu pretodim ideie

258

koje su u mojoj svesti vei poprimile odredeni oblik i nrt koiirrr:r lri Irr,,;Institut bio zasnovan: Leleo sam, naime, da ok<l scbc stvot'irrt ttsl.r'r' tt

kojima bi se dovek usled neizbeZnog trenia izmedtr svrtic' s;rvt'sl r i ;rr rl, )

matskog ispoljavanja svoje prirode stalno poclseiao Ilrl st I t is:t, r r ,'il; sr', '

ga postoianja.To ie bilo oko godinu dana pre podetka svctsl<og t':rt rr.

U Moskvi, a neSto kasnije i u St. Petcrsburgtr, rrt'g:ttti/.o\';to s:lrrr rrrT.

predavanja koja su privukla intelektualcc iljuclc otl ttrtttl<c, tc it'lirrrgljudi zainteresovanih zamoje ideje uskoro podco drr rastc.

Tada sam, drZeii se svog opSteg plana, preduz.co korakc z1l stvarll-nje svog Instituta.

Zapoteo sam da malo-pomalo pripremam sve 5to ie za ostvareniernog proiekta bilo potrebno. Kupio sam, izmedu ostalog, i imanie, iz ra-

znih evropskih zemalja sam porudio sve 5to u Rusiji nije moglo da se

nabavi i kupio sam instrumente i drugu neophodnu opremu. Podeo

sam dak i da vr5im pripreme za 5tampanje sopstvcnih novina.Usred ovog posla oko organizovanja izbio je rat, te sam sve morao

da obustavim, mada sam se nadao da 6u nastaviti kad se politidka situa-cija smiri.

Do tada je polovina kapitala koji sam bio prikupio vei bila potro5e-na na pripremnu organizaciiu.

Rat je nastavio da se 5iri, a poSto je nada da ie mir uskoro biti sklo-pljen sve vi5e bledela, trio sam prinuden da napustim Moskvu i da

odcm na Kavkaz, kako bih tamo sadekao kraj neprijateljstava. Uprkosdinlenici da su svakom na umu bili politidki dogadaji, interesovanje za

rad jc u nekim dru5tvenim krugovima i dalje raslo. Ljudi koji su se za

moje ideje istinski zainteresovali podeli su da se okupljaju u Esentuki-ju, gde sam ja tada boravio; nisu do5li samo iz neposredne blizine, vei iiz St. Petersburga i Moskve, te su me malo-ponralo okolnosti prinudileda nekakvu organizaciiu ofbrmim tu, na licu mestar ne dekaiu6i da se

vratim u Moskrlu. Dogadaji su, medutim, uzch takav olrrt da ie prob-lem postalo ne samo to kako da se radi, vci i k:rko tl:r sc prc'ivi. Niko nijeznao 5ta sutra nosi.

Oblast Mineralni Vodi u kojoj smo Zivcli prt'tvoril:r sc tt popriitcgradanskog rata, te sfiIo se naSli bukvalno iz.rttt'tltt tlvt' ti:tl t.t'.

259

Gradovi su prelazili iz ruke u ruku, danas boljievicima, sutrakozacima, a prekosutra beloj armiii ili pak nekoj novoofbrmljenoistranci.

Ponekad kad se uiutro probudimo nismo znali koja vlada toga danazauzirnatajpololai, i tek na ulici bismo otkrili kakva politika mora da se

propoveda.Zamenelidno, ovo je bezobzirana sve kroz 5ta sam u Rusiii proSao

bilo vremne naiintenzivnije nervne napetosti.Nisam morao samo da mislim i da brinem o nabavcinajnuZniiih

Zivotnih potrepStina, koje se gotovo nikako nisu mogle kupiti, vei i oZivotima oko stotinu ljudi koji su se poverili mojoj brizi.

Najvi5e me je uznemiravala situaciia oko dvadesetorice mojih ude-nika - kako su sami sebe podeli da naziv aju - ko j i su bili u godinama ko-je podleZu vojnoj obavezi. Mlade, pa dak i sredovedne ljude su svako-dnevno uzimali u vojsku - jednog dana boliSevici, drugog "beli", a tre-6eg neka treia frakcija.

Ova neprestana napetost ie postala neizdrLiva. Po svaku cenu jemorao da se pronade neki izlaz.

Jedne noii kada se pucalo viSe no obidno i dok je do mene iz sused-nih soba dopirao odjek uznemirenih razgovora mojih drugova, podeosam vrlo ozbiljno da razmi5ljam. Dok sam mislio kako da pronadem iz-lazizovogCorsokaka na um mi je asocijativnim putem pala jedna od iz-reka mudrog Nasradin HodZe, koja je za mene jo5 mnogo ranije bilapostala neka vrsta fiks-ideje: "U svakoj prilici u Zivotu nastoi da spoiiSlepo s korisnim."

Ovde treba da napomenem da me je mnogo godina zanimalo iednoarheoloSko pitanje i da sam, kako bih razjasnio njegove izvesne detalje,morao 5to je moguie viSe da doznam o spomenicima koje nazivaju dol-menima, a koji predstavljaju ostatak iz veoma drevnih vremena i u na5e

se vreme mogu pronaii na odredenim specifidnim lokacijama na goto-vo svim kontinentima.

Imao sam pouzdanu informaciiu da ovi dolmeni mogu da se naduna mnogim mestima na Kavkazu, pa sam dak otprilike znao i poloZaj ne-kih od niih, na koji je ukazivalazvanidna nauka. Mada nikad nisam imaodovolino vremena da ova mesta sistematski istraZim, ipak sam tokomsvoiih destih putovanja kroz planine Kavkaza i Zakavkazja uvek kori-

260

MATERIJAI,NO PI TAN.IIi

stio priliku da odem da ih vidim, pri demu sam birao onc rr('nut lit. li:rttme je to u naimanjoj rneri ometaio u sprovodenju rrrog gl:r,u,rro1i t.ily,,

Kao rezultat onoga 5to sam vei otkrio, postalo nr i jc s:rsvir r r j:rsr r, r l,r

u krajevima izmedu istodnih obala Crnogmora i lancrr lirrvl<rrsliilr Plrrrrrna, a narodito u blizini izvesnih planinskih prevoja lrrt'ko koiilr joi r rvt.tinisamprelazio,mogudasenadudolmeni,pojedin;rc*rroilirr rrr:rlirrrlir.rrpama naroditog tipa koji bi me jako zanimao.

Stoga sam, poSto sam se naSao odseden od svr:trr i polto srr rrroit' :rk-tivnosti zbog situacije koja je nastala zapale u stagn:rciirr, ,dlrrcyir tlrrvreme koje mi stoji na raspolaganju iskoristinr rako ito irr krcrrtrti rraekspediciju u ove oblasriKavkaza, kako bih ove dolmcnc potraZio i is-pitao - a istovremeno i kako bih sebe i ljude o kojima sam brinuo sklo-nio na sigurno.

Narednog iutra sam sakupio sve Sto imam, pa sam uz pomoi neko-liko osoba koje su rni bile manje-vi5e polusvesno ili nesvesno privrZenei koje su imale nekakvu vezu sa onima koii su u rom rrenurku bili na vla-sti podeo da nastojim da nabavim zvanidnu dozvolu da organizujemnaudnu ekspediciju u planine Kavkaza.

PoSto mi je poSlo za rukom da ovu dozvolu dobijem, svakakvimsam dovijanjem nabavio i sve Sto ie za ovakvo putovanje porrebno. Na-kon toga sam odabrao izvestan broj svoiih udenika, pre svega one za ko-je jc bilo najopasniie da osranu u oblasti Mineralnih Vodi. Poito sam scpobrinuo da oni koji su ostali budu obezbedeni, podelili smo se u dvegrupe, koje je trebalo da se sastanu na dogovorenom mestu.

Prvi deo ove naudne ckspedicije, koji je krenuo iz grada Pjatigor-ska, brojao je dvanaest, a drugi koji je krenuo iz Esentukija dvadeset ijednog doveka, medu koiima sam bio i ia.

Zvanitno su ove dve grr"rpe bile smatrane za sasvim nezavisne gru-pe kojc nemaju nidcg zajednidkog.

Onaj ko istinski ne poznaje prilike kojc srr u ro doba vladale u ovomkraju trebalo bi da ima narodito buinu maSru da bi .*rgao da zamisli staje u ovakvo vrenle znatilo organizovati naudnu ckspcdiciiu, t to zva-nidnu.

Iz Esentukija sam nameravao da najprc l<rcnclrr krrrz. rr:rsclf cnc kra-jeve ka planini Indur, koja se nalazlla nedalcl<. ,tl 'lrr:r1rs:r, rc tl:r .tl;rrlcpotragu zapodnem ka jugoistoku, duZ pravclt ol<o rlr,:rrlcst'r pt'r tlo ic-

261

Susreti sa lzuzetnim LjudimaMATERIJAI,N0 I'I'I^N.I I'

Dok vam sada o svemu ovome priaam moje rne oscc:trti,' /.r l)r .r\'( lr r,

i to trpravo ono ose6anie za pravdu koje proizilat.i it. rtt<t1,; l)(),/rr.r\ 'rrrl t

psihe ijucli koji su ovakvim dogadaiima poclvrgrrrrti, olr:r'u', zrt;, ,1.r

odcm priznanje onim boliSevidkim i belogardcisl<iril tlolrtor',tl;r tttr.r

od kojih veiina mo7-da vi5e i nije u Zivoru - iii:r ic tlolrt'rt t',,1;,t l(,)lrr ',rl

prcnramojimaktivnostimapokazali,madasutotri'irrilirr("\'('.rror(r"l('-instinktivno, pomogla da ishod ovog mog ol)xsrx)g potlrrlri':tt:t rslt,r,lrrt'

sre6no.Zaista mogu da kaZem da ako mi ie prlllo z.rt rttl<ottt tl:t lrt'zlrt tlrt'r

izaclern iz orrog pakla u Pravom smislu tc rcdi to nijc lrilo isklirrtivrr z'rr-

l-rvaljuir.r6i -oiol veotna razvijenoj sposobnosti da raz-ludin'r i da iskon-

stirn i najrnanjc promene u slabostirna liudske psihe u ovak'u'inr psiho-

zama. U okolnostima u koiima se ovo zbivalo ne bih, dak ni da sam da-

nono6nO oclrT_av:.ro najaktivniiu budnost, bio u staniu da prcdvidim sve

one ncodekivanc stvari l<oie su se dogadale i da preduzmem odgovara-

jtrc:c rtrerc.

Srnatram da snro se bezbcdno izvukli ier r.r opStem sklopu ovih llu-

di - mada su bili zahva6eni psihidkirn stanicm u kome iSdczava i po-

sleilniigrtnt razuma - niic porpullo nedclstajao instinkt za razlikovanie

clobra i-zla u obiektivnom smislu, koii ic svirn ljudskim bi6irna svoi-

stvcn. Stoga su, oseiaju6i instinktivno u rnoiim aktivnostima klicu

onog svetog impulsa koji je jedini Ll sran,u da dovedanstvu doncse sre-

du, ira svaki naiin na koii su mogli pomagali proccs oswarcnia onoga

dcga sarn se jo5 dugo pre ovog rata poduhvatio.U naSim kontaktima s niirna niie niiednom, bilo da ie red o boliScvi-

cinra, bilo o bclogardeicima, doblo do situaciie izkoie ne bih mogao da

Dronadem nekakav izlaz.

Ovclc iu, uzgrc<l budi redcno, dodirti joi i da ie' ako iednoga dana

ljuclski Zivot bude tekao normalno i al<o tacla blrdc trilo strudniaka za

istraZivanje dogadaja popur ovih koii su sc u fo vrcn.rc z.bivali u Rusiji,

razna dokumentir koja sam saduvao, a koia str Itri tlvc l)r()tivniake Strane

izdavale racli zaltite moiih interesa i imovinc, plt'tlstrrvlf :rti vc()111:l l)ou-dan clokaz iz.uzetnih dogadaia koii tokonr oval<vih ttt:tsovttilt lrsihoz-a

mogu da se zbiju.Medu tim brojnim dokurnentima scl ll:t p;irrr.r, rr,rl,rzi i it'tl;trr l<,-

mad htiic na kom sa ledne strane piSe:

zdeset milia udalfenog od obala Crnog mora' Po5lo rrri je z'a rukgm da

,o prui d.o p..tor'"rrja*oa f,otlsevidkih vlasti' koie su tada upravliile ze-

-tio-, t"kot vclikih teSko6a dobiiem dva Zeleznidka vagona' i to u

v..me kad ie zbog stalnog prevoza trupa bilo nez-amislivo da t'ozom

putuie Eak i sam dovek bez prtliaga'PoSto sanr u ova clva vagona utp"o da ugurarn sve liude- (ukupno

dvadeset i jednog), dva konla, dve mule i troie zaptei'?ih..k"l"' da i ne

,po-i.,i.- velif,u kolidinu oprene koia ie za ekspediciiu kupliena'

k^osto,,.,5atori,zalihehraneirazniinstrurrrentiioprema,krenulismo.

Na ovai nadin smo putovali do Maikopa' Ali po5to ie.go.lovo ditavu

Zcleznidku prugu ir" ouog gracla prethglnog dana uniitila nekakva

g..,p^ polrun;eiit " koii "Iu iebe nazivali zeleni ili vei tako nekakrr

!tie,ro, "t

rp"ai.ij.t smo dalje morali da nastavimo pe5ke i zapreZntm

kolima, i to ne u pravcu'l\apsa kao 5to sam prvobitno nanteravao' vei

ka onome 5to ie poznato poi imenom Prelaz' na Beloj reci'

Da bismo stigli na nenastanienu tcritoriiu' morali smo da proderno

kroz naseliene oLlasti i da najmanie Pet Puta predemo preko bol]5e-

vidkih i belogardeiskih liniia'Kada se ovih gotovo neopisivih teskoia setim' u meni se' dak i sad

kada je sve to samo .trpo'rrtttn i pripada proSlosti' iavi oseianjc.istin-

skog zadovolistva Sto ,",t-' u'p"o i".ih pttu"tidem' -Ib

ie z'aista bilo kao

da i-e neko za n s ditavo vreme dinio duda'-'- 'nfla.-iia fanadzma i uzaiamne mrZnie koia ie zahvatila.sve oko

r',"r t,op5t. nas niie doticala: moglo bi da se kaZe da smo ia i moii pratio-

ci putovali pod natprrirodnom za5titom''

BaS kao 5to ie i na5 stav prema obema stranama bio nepristrasan'

kao da nismo oi ouog sveta, isti ie bio i njihov odnos Prema nama -smatrali su nas ," poiput'o netttralne, 5to smo mi zaista i bili'

OkruZen .^rb.r.t.lim zverima u liudskom oblidiu' sprernnim da

ledne druge rastrgnu za naimaniu sitnicu' ia sam se usrcd ovog haosa

kretao sasvim oworeno i bez straha, niSta ne skrivaiu6i i ne pribegava-

juiinikakvimizgovorima.Uprkosdinjenicidaje..rekvizicijsko''plja-dkanie bilo u punom jeku' ni5ia nam niie oduzeto' pa dak ni dva balona

alkohola, koii ie ,Uog utiitt" oskudice koja ic u ovoi robi vladala bio

predntet oPitc zavisti.

263

MATERIJAI,N0 PIl'AN.I I.

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

"Nosilac, gratlanin (iurdiiel', ima pravo da sa sotrom svucla nosi revolvcr - ka-

libra...[rro1...

Peiatom i PotPisom Potvrduje:

Sckretar:

Sa.NpnRtlvst<t

Predsednik voinitkih

i radniikih dcPutata:

IIUI(HANAI)ZEMesto iz-davan i

a : lisentuki

datum izdavania..."

Dok na Poledini ovog PaPira PiSe:

"Dotidni Gurdijev irna ovlaiienie da sa sobom n<tsi revolver diii ic broj na

pfethodno, strani naveden'

Potpisom i Peiatorn Potvrduie:

Za generala Deniikina:(;I],NI]RAI, HI],JMAN

Naielnik Staba:

GtiN ERAL DA\/I DOVId] NASINSKI

Izdato u MafkoPu

Dana:"'"

Nakon ogromnih napora i posto smo savladali broine neodekivane

te5koie, prosii smo kroz'opusto5era. kozadka sela i naizad sdgli.u Ku-

midki, poslednie naselieno mes.to \oi: ie prethodilo divliini Kavkaskih

olanina. Odatle pa nadalie prohodnih puteva niie bilo'-U Kumidkima

il;;;t'iJ" i"u*i-o namirnice koie zu se,io.s '11:-!,T:s1:-dobiti'

p..plttifi smo svoia zaprei'nakola niihovoi sudbini' ve6inu tereta na-

'tovlrili na konie i mule' a ostatak poneli sami i zapodeli da se peniemo

na vedite Planine.Tek kad smo presli preko prvog planinskog prevof a moqli s11

naizadslobodno da di5emo, oseiaju6i da su naiveie opasnostl.vec za

nama; upravo tu su' medutim, tek zapodele swarne teskode naseg pu-

tovanf a.

264

o ovom deh: ekspediciie od Kumidka, preko prchzrt llt'lt' r't'lit' 1r,r

do Sodija, kroz divliinu lanca Kavkaskih planinl, () Ptll()\':rrrirr li"i'' 1r

trajalo oko dva meseca i bilo puno dudnih, pa dak i iz.rrzt't rrilr l)r rs(''l( )\ |

na neiu pridati, i to stoga 5to sam duo da Su o ovoll) Il:tit'ttt lrt'listvtt "rz

centra na rub pakla" kroz gotovo neprohodnu divliirrrr ovilr pl;rrrirr,r,

kao i o naSem uspesnom istraZivaniu dolmena i svih vitl I i iV il I i r rt'v it I I i r

vih bogatstava ove oblasti ve6 pisali i nesumniivrl ic to ttsl<ot'r I i {t:ttr tp:t

ti izveini dlanovi ove jedinstvene naudne eks'cliciic kof i srr st' tt:tltott

nje vratili u Rusiiu i sada su odsedeni od ostatl<rt svct:r'

Sasvim neodekivano se ispostavilo da stt litrcli u gnrpi l<oia ic n:r

ovom purovanf u bila sa mnom bili takvih razliditih tipova i da su raspo-

lagali iako raznovrsnim obrazovaniem da ie to za na5u ekspediciiu bilo

.,iUotl. Xto se moglo zamisliti i da su mi ef-ikasno pomogli da problem

doime.r^ re5im. Medu niima ie bilo dobrih tehnidara i strudniaka u

mnogim naudnim oblastima - rudarskih i drugih inZiniera, kao i

strudnjaka u domenu astronomije, zoologije, medicine i drugih polia

liudskog znania.Dodaiu iedino da se medu moiim utiscima sa ovog putovanla.na-

rodito istide dozivljaj lepote predela izmedu Kumidki i Sodiia, posebno

kada je red o onim niZim, koii se od planinskogprevoia spu5taiu prema

moru i koji zaista zasluZuju naziv "ralna zemlii", koji takozvana inteli-

gencija daje drugim delovima Kavkaza." Mada'bi ovikraievi bili savim pogodni za poljoprivredu i navo-

dnjavanie, i mada nisu previSe udalieni od naselienih centara, oni upr-

kos sve ve6oj potrebi zaovakvom zemljom iznekograzloga i dalie osta-

ju nenaseljeni i nerazviieni..' Ranije su ih naseljavali ierkezi, koii su se pre detrdeset do pedeset

godina odselili za lursku; otada su napuiteni i liudska noga u niih niie

krodila.Usput smo ponekad nailazili na nekad dobro obradenu zemliu i od-

Iidne vodnjake koji su, mada zarasli u korov i podivliali, ios uvek davali

clovoljno plocla da se prehrane hiliade ljudi. 'Iako srrto, clcm, tek nakon

gorovo dva mesec^, iscrplieni od umora inakon 5to snro 1>otroSili gotovo

ive svoie zalihe, uspeli da stignemo do grada S<ti rr:t ob:rli ( )rrr.g m'ra.

Tu sam, buduei da neki dlanovi ekspccliciic tol<ottt ovc clrt t:rk<r

kaZem "Golgote" nisu bili dorasli situaciii, vcd str islxrliili svoistvrr l<oirt

265

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

uop5te ne odgovaraju visokom ciliu koji sam imao u vidu, odludio da se

od njih rastanem i da sa ostalima nastavim dalje. Sada smo obidnim pu-tevima putovali do grada Tiflisa, gde je pod upravom menj5evidkih de-mokrata gruzijske nacionalnosti jo5 uvek vladao za ov^ nemirna vre-mena prilidan red.

Od podetka organizovanja Instituta u Nloskvi pa do naiega dolaskau Tiflis proSle su detiri godine. S vremenom je odlazio i novac, i to svebrZe kako se ovaj period bliZio kraju, jer je novac morao da se tro5i nesamo za rad samoga Instituta, ve(iza mnogo toga drugog 5to prvobit-no nije bilo planirano.

Nevolja je bila u tome Sto su katastrof-alna zbivanja u Rusiji,ogromni prevrati, rat i gradanski rat, ljude izbacili iz njihovih uobidaje-nih koloseka i 5to se sve toliko izme5alo i izokrenulo da su se oni koji su

io5 do iude bili obezbedeni i imuini danas na5li bez ikakvih sredsrava zaZivot. U toj situaciji su se naSli i mnogi koji su sve napustili kako bi sle-dili moje ideje, a koji su mi tokom ovog perioda, zbog svoie iskrenosti iodgovaraiuiih postupaka, postali bliski kao rod rodeni; rako sam sadamorao da obezbedim sredstva zaLivot gorovo dve stotinc ljudi.

Moje teSkoie su u tom pogledu bile jo5 vi5e uveiane dinjenicomda su se moii rodaci nalazlli u jo5 goroj situaciji od'ostalih i da sammorao ne samo da ih finansijskiizdrlavam, vei i da njima i njihovimporodicama obezbedim smeStaj, polto ih je veiina Zivela u mestimapo Zakavkazju koja su Ti-rrci i gradanski rar porpuno opljadkali iopustoiili.

Da biste sebi mogli da predstavire uZas koji ie mahom svuda vla-dao, opisaiu vam iednu od mnogih scena koiima sam prisustvovao.

To je bilo u vreme kada sam se nalazio u Esentukilu, i Zivot je tada uovom mestu joS uvek bio prilidno miran.

lzdrLavao sam dva "zadruLna domaiinswa" , za rnoje rodake i zasledbenike mojih ideia, jedno sa osamdeset i pet ljudi u Esentukiju idrugo sa Sezdeset ljudi u Piatigorsku.

Vei i onako visoki Zivotni troSkovi svakodnevno su rasli. Postajaloje sve teZe da se, dak i sa mnogo novca, nabavi hrana za Cva domaiin-swa i jedva sam uspevao da sastavim kraj s krajem. Tako sam jednog ki-Sovitog jutra, dok sam sedeo krai prozotai gledao na ulicu razmiSljaiu6ikako da nabavim ovo i ono, spazio kako se do moiih vrara dovladi naka-

266

MATERIJAI,N0 PI'TAN.'11

kvozapreLno vozilo dudna izgleda, izkogaje polako iz:ril, rrt'li.lil<, ,;;r

blasnih orilika.Najpre mi je bilo teSiko da uopSte razabercnr <) r.(.rnu s<.r.:rtli, :rlr

kad su mi se uznemirene misli malo smirile postclx'lr() s:rrrr yr.t., tl:rshvatam da su to ljudi, odnosno bolje redeno litrclski krsrrr'i rr;r li,riirrr,rsu Zive bile samo uZagrene odi, odeveni u ritc i izrrrrr:rvljr.rrilr lr.silr rr,rgu. Bilo ih je ukupno dvadeset osmoro, od dega jctl:r.;r.si()r1) (l(.('(.sl:r*.izmedu jedne i devet godina.

Ispostavilo sa da su to moji rodaci, medu koii.ra lc lrilrr i '.irr .i'c-na sestra sa Sestoro svoje male dece.

Dotada su Ziveli u Aleksandropolju koii su pre dva rneseca, u isrovreme kad i druge gradove, napali Tirrci. Po5to ni pobta ni telegraf nisuradili i po5to su gradovi bili medusobno odsedeni, stanovnici Aleksan-dropolja su za napad koji se blizi doznali tek kad su Tirrci od grada biliudalieni samo rri kilomerra. Ova vesr je izazvala neopisivu paniku.

MoZete zamisliti kako se ljudi oseiaju kada, vei iscrpljeni i napetido krajnjih granica, shvare da ie neprijatelj koji je jadi i bolie naoruZanod njihove sopswene vojske neminovno udi u grad i nemilosrdnoibezrazlike iskasapiti ne samo liude, ve6 i starce, Zene i decu, kako je tamo uono vreme bio obidai.

Tako su moji rodaci, ba5 kao i svi ostali, zaprlbliiavanie Turaka do-znali samo iedan sar unapred, te ih je obuzela panika i u strahu su pobe-gli onako kako su se zatekli, ne zaustavliajuii se da ma bra sa sobom po-nesu.

Potpuno pometeni i nasumice jureii isprva su dak bili krenuli i upogre5nom pravcu. Tek po5to ih je iscrpljenost prinudila da se zausta-ve malo su doSli sebi i uvidev5i svoju greiku po5li u pravcu Tiflisa.

Nakon dvadeser dugih i mudnih dana putova njakrozskoro nepro-hodne planinske predele, kroz koie su ponekad morali da se kreiupu-zecina laktovima i kolenima, gladni i promrzli, naiz.adsu iedva Ziviiti-gliu Tiflis.

Poito su tamo doznali da ja Zivim u Escntukijtr i poSto su veze saovim gradom postojale, uspelo im je da uz ponroc< prijatella iznajmedvoie pokrivenih kola; iedva mileii rakozvanirn (irrrz.ifsl<ir' vojnimdrumom najzad su stigli i pred moja vrata, ka. (t, s:rrr vt'f rt'l<ar, u rrr-kvom stanju da ih je bilo nemoguie prepozn:rti.

267

MATERIJALN0 PI'I'ANJ II

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Zamislite u kakvoi se situaciii nalazi dovek koii vidi ovakvu sliku r

koji, uprkos ogromnim trenutnim te5koiama, smatra da ieste i zaista i

l"rte ;.ai"i t<oii f e u staniu da irn pruZi utodi5te, da ih odene, da sc o nji-

ma brine i da im, ukratko redeno, omogudi da se oporave'

Svi ovi nepredvideni troSkovi su, zajedno s troskovima ekspedicije

i sa novcem ostavljenim 7,a onekoii nisu posli sa nama, iscrpli sve rnoje

rezerve do trenutka kada sam s ditavom pratniom stigao u Tif'lis. Ne sa-

mo da sam potro5io sav gotov novac' vei su bile otiSle i one swari od

vrednosti kole smo moiiLena i ia, u naSem neprestanom seliakaniu'

moeli da nosimo sa sobom."5,o ," tide ostalih vrednih swari koie sam godinama sakupliao, ne-

koliko niih su na samom poietku haotidnih zbivania u R rsifi sklonili

moji udenici iz drugih mesta koii su kasniie doSli da Zive u Esentukiju'

dok su sve ostale, t-,t tl,teulrrei i dve iedinstvene kolekciie koje sam vei

sDonlenuo, ostale delom u Petrogradu a delom u Moskvi i poima ne-

m"m 5ta ie sa njima bilo.Drugoga da.r" po mome dolasku u Tiflis stvari su krenule tako da

sam se n"as-ao bez prebijene pare u dZepu. Bio sam prinuden da Zenu

jednog svog udenika zamolim da mi pozaimi, ili naprosto da svoj po-'rt"a.rll ptt,Ln sa rnalim diiamantom od otprilike jednog i po karata' od-

mah prodam da bismo te vederi svi imali 5ta da jedemo' ,.

SituacijujejoSviSeoteLava|abolestkojusanrbiozaradioZaVreneprelaska preko Kavkaskih planina, gde su razlike u temperaturi izme-

iu dana i noii ogromne' Stanie mi se pogor5alo i stoga 5to nisam mogao

da leZim, vei sa-m bio prinuden da s visokom temPeraturom trdim po

gradu, kako bih po ru"k., cenu pronaSaoizlaz iz ove odaine situacije'

lJpoznao sam se sa svim Sto lokalni poslovni svet nudi, te sam' po-

sto sam video da uprkos opstoi ekonomskoi krizi koia ie vladala u 9e]om

zakavkazju trgoui.rr rouiln i polovnim oriientalnim tepisima i dalie

cveta, odmah odludio da se bacim na ovaj posao'

Meduonimakoiisudo5lisamnomimedusvojimrodacimakojisutamo vei dugo ziveli oclabrao sam nekoliko kvalifikovanih osoba, te

sam poSto ,"it ih naudio kako da mi pomaZu veoma brzo organizovao

ozbiljnu trgovinu tePisima.

Neki oi mojih potnoinika su obilazili Tiflis i susedne gradove i

trazili i kupovali sve vrste tepiha; druga grupa ih je iistila i prala, dok su

268

ih treii popravliali. Tepisi su zatim sortirani' pa su rrt'ki l)11 )(ltv rrrr rr'l

rnalo, a it"gi ""

veliko - za domaiu trgovinu ili racli i'r'v<t't tt t t I\,rrsl;t tt

tinopoli' :16c. tl:t tkrtt.si lrrlilir pr r

Zr ti nedelie ovai ie posao sa teprsrma p(

hod, da slno ne samo imali dovoljno iaLivot,vccl .:rrrr i. tlrsl;r i 1r't l i, ;r

lo.Postosamimaouviduovuzaradu,kaclijoSlltllicllt.r.sllt.ktir'r..krl;t.srr,.,,.o-posluodiglednonudile,umeniseilrvillrZt'lIlrt|:rsv<liIrrstitrrtprivr.me.ro owo.i- tamo, ne dekaiu6i mir i svoi llovrrrr:rl< rr M.oskvtt;

"u"

ouo utoliko pre sto sam oduvek nameravrlo rl;r ictl^rr .gr':rr,1 lrsr i-

tuta otvorim i u Tif-lisu.Stoga sam se, nastavliaiuii i trgovinu tepisinra' dao,n';r,Put1l:'kn

o,u"r".rj, Instituta; uskoro'ie, medutim, postalo iasno da zbog velike

nesta(ice stambenog prosoi" koja ie u to vreme u Tiflisu vladalaneiu

biti u staniu da bez itiie pomoei pronldlm-odgovaraiuie prostorlte' pa

sam se zaio obratio zapomo( gruziiskoi vladi'

Gruziiska vlada mi;e izaSli u susret i poslala mi ie gradonadelnika

Tiflisa kako bi -i n" ru"ki nadin pomogaoda nadem zgradu "dostojnu

da u nioi bucle smeSte.ra takva usta'"'ova od op5teg znadaii.' ililt li -i1. r pJ,pr.nosti stavio na raspolaganf e' Sam graa1i"t"l"-tl-t ,:::::"ttlo fi"r,ou" gradske uprave koji su se zainteresovaliza mo1 rad zarsta su

veoma vredno traLili zgradu iakva nam je bila potrebna'.Uprkos svoi

svojoj dobroj volii nisu]meclutim, mogli danadu ni5ta prikladno' pa su

;il;;g" po.i,.aiil privremeni sme5tai, uz obeianie da & ga uskoro za-

meniti ni6im trainiiim i adekvatniiim'Tako sam i po tie6i put zapodeo sa organizovaniem Instituta' a pre

svega sa neizbeinim poiloui-" oko nabavke opr:m: i name5taia'"Mnogi od ovdaSnlih l!udi, stanovnika Tiflisa, bili su duboko pogo-

d..ti prori."r,om svoiiir Zivotnih prilika i osetili su potrebu daseokrenu

drugi- vrednostima. Posledicu je predstavlialo to da su nedeliu dana

,rrkln owarania mog Instituta svaipeciialna odelienia koia su u ovim

f riur.-".ti- usloviira bila oworena Popunjerra' a nalisti dekania ie bi-

io io5 dvostruko ili trosrruko viSe l]udi koii su dckali ch se ukliude u da-

sove sa koiima sam nameravao da zapodncmttskrlro, iirn lltrdenl drlbio

veiuzgradu , , r

u"ovim privremenim ustovima, koii narrr ni rr l<orn lr0glcrlrr nistr

odgovarali,ipo<lokolnostimakoiesuprcdst:rvli:rlt'izttzt'trrovclik'ris-

269

kubenf e, zapodeo ie "racl na sebi"' Udenie se nastavilo nekoliko mesecr)

s tim Sto su udenici bili podelieni u grupe i Sto su radni dasovi organizo-

vani uiutro, popodne i uvede, pa dak i no6u'- Vira^ ie, medutim, pitanit obecane"zgrade odlagala iz ncdelie u

netleliu. e dalii rad u ntoigou"taiudinr usloluin't ie u sve vcioi.meri hio

n.-ogni' A kada ,., 'e 'b-og

napr.edovania boliSevika u Gruziii :l':.t"-

Skoie svakodnevnog zluoo"lns'ui5e povedale' dok ie i sama gruzijska

vlada uzdrmana, odludio "- tl^ svoie vrtm" i energiju vi5e ne traiim u

borbi sa okolnostima u koiima sanl se naSao- Odludio sam ne samo da

likvidiram sve svoje poslove u Tit-lisu' vei i da raSiistim sa svim Sto me

je clo tacla vezivalo za Rusiiu i da se iz nje odselim i svoi Institut osnu-

jem u nekoi drugoi zemlilU bescenie ,"t'-t p'oj"o sve 5to sam za Institut u Tif-lisu bio naba-

vio, pobrinuv5i se koliko god sam mogao za one od nas koii su tamo

ostali, kao i z.a to da nam"kacl odbiiemo troSkove putovania ioi uvek

ostane dosta da od toga prilidno dugo Zivimo u Konstantinopoliu'

Avai, nisam ."et'i'J* Gruziniltal Zahvaliuju6l nfry nisrno bili

u stanju da iskoristimo ou"| "ou"t'

koii smo zaradili bukvalno u zno]u

lica svoga. r ^L ^ -::^ .,-^,]^t.-lo nam se desilo zatoiertamoSnia valuta u to doba ni]e vredela rz-

van Gruziie I tig,l" atugdi niie mogl^ d" " '^'-tni' te su stoga oni ko-

ii su putovali u inostranitvo sa sobom umesto novca nosili tepihe i diia-

mante. I ja sam re5io da sa soborn umesto novc.a poYtT:tl1l::.0*-*in r."-J"oua i dvadeset retkih tepiha' te:am ih' poSto sam lspunlo sve

?i.."l"tt.r za niihov izvoz,razdelio svoiim pratiocima' Po5to smo na-

pustili Barum, .^tto'u""i Speciialni gruziiski odred nam ie' uz besmi-

sleno obrazlo'enie, navodno privremeno zaplenio g9toY3 sve tepihe

koie sam svoiim pratiocima bio razdelio' mada smo imali dokumenta

ko]a su uredno potu'diu'I" da smo platili sve pgtt-".1takse' Kada smo

kasniie, po dolasku " f<o""""tlnopoli' pokuiali da ih povratimo' Ba-

,"- J"'dlf okupirali boliSevici' a lupe5ko ie odelienie' zaiedno sa svo-

ir- r.i*i-a, rasfbrmirano' lbpisima' naravno' niie bilo ni traga" Od

dvadeset su sPasena samo dva, ipakov"n-a u diplomatskoi. torbi koiu je

tr"rf.if.o"r"l'poverio iednom finskom dlanu nabega Instituta' .

Tako sam ,.., Koi-"'^tttinopoliu nabao u istof situaciii kao i u Ti-

flisu.

270

MATERIJAI,NO I'II'AN.I Ii

;;;;";r;i; r",' imao samo dva mala diiamant. i tlv:t 1rt t .';r''

la tepiha. Nou"i koli ram mogao da radunam da iu niih.v.rtt lrr', r, l:t;, rrrI

dobiti. dak i ako izvudem dobru cenu, za tako veliki lrrrr! litrtli it' ttt"1i,t"

biti dovoljan tek vrlo kratko vreme, narodito kada sc itrtrt tt vit lrr t l:t t t:ttr I

ie svima bila potrebna i odeia. Dok smo Ziveli tl ''l-it-lisrr (xl((::r \( rr rrl('

mu nije mogla nabaviti, tako da nam je odelo svirrla lliLr tolilto Polt:tlr:t

no da nismo mogli da ga nosimo u ovom gradu, tt ktltrt stt ztvot ttt'Pt'tlt

ke bile manie-vi5e normalne.Sreia mi je, medutim, bila nakloniena; odmah s:rnt nrltrtrto lrlr nc-

koliko veoma povolinih Poslova.Izmedu oitalog sam-sa iednim svoiim starim priiatellem i zemlia-

kom saradivao u proclaii velike isporuke kavijara, a udeswovao sam'

sem toga, i u prodaii jednog broda. f'ako su mi se finansilske prilike joS

jednom popravile.

-To5 " finit" sam iednom za svagda napustio ideiu da traini centar

aktivno*sti *og Insrituta bude u Rusiii, ali uslove Zivota u Evropi ni-

sam poznavao iovolino dobro da bih imao ma kakav konkretan plan

gde.ta se nastanim. posto sam o tome dobro razmislio udinilo mi se,

iredutim, da bi zbogivog centralnog geograf-sko gpoloLaia i zbog-svog

kulturnog nivoa. o kom" t^ttt -.togo sluSao, naipogodnija zemlia za

ono demu sam ia teZio bila Nemadka.Ali po5to me le vedito pitan]e novca, toliko bolno za sve one koii ne-

maju bogatog uiaka u Americi, zadrLalo u Konstantinopoliu, morao

sam joS J.totit o *.seci da nasravim da se bavim najraznovrsniiim po-

slovi-a, kako bih zaradio dovolino da krenem dalie. U meduvremenu

sam, kako bi liudi koli su bili sa mnom mogli da, kako sam rekao' nasta-

ve sa "radom';, iznaf mio jedine prostrane prostoriie koie sam mogao da

nadem u delu Konstantinopolf a po imenu Pera, u kome Zive gotovo svi

Evropl]ani. Kad god t^* tio slobodan od svoiih trgovadkih poslova

lidno sam vodio iasove uveZbavania odrcdcnih llokrcta koie sam bio

zaDodeo u Tiflisu, organizuiuii svake srtbotc irrvr]o Prikazivenie, kako

bi udenici navikli da se ne oseiaiu nepriiatno rt pristtstvrt stranih Iiudi'

Tamosnji Turci i Grci, koii su u velikom broitr tlol:rzili tla ovrr pri-

kazivanjagledaju, pokazivali su veliko intercsov,tlri('/:r v('(: sp()rllcrltltc

pokrete i iuziku koiu sam speciialno zanlih l{otrt'.rrt,tr',to' li:lo iz;t r:t-

,rrou.r.r. aktivnosti koie su moii udenici izvotlili tt 'rliVit'tt l)r'il)t'('rrl:l z:r

)11

---

MA1'I1RI.lAl.NO l'l IAN llSusreti sa lzuzetnim Ljudima

buctudi rad Instituta u Nemadkoi; sve veii tlroi posctilac'l ie' sem toga'

od mene trtLio ida im clozvolim da u ovolne i sirmi uz-mu ude56a' Sve

moie proickte ie, istovremcno' i dalic ugroZavala opSta nestabilna-situ-

".tl'^ I duropi, buduii da le uzaianrno nepoverenie mcdu vladama

otJZavalo doiiianie stranih viza i da su se devini kurscvi iz dana u dan

jako meniali.'.. -s,og"

sam odludio da diiapazon svoiih aktivnosri u Konsranrino-

polju pi'oSirim tine 5to iu organizovati iavna predavania na kof ir-na iu

oti'aSnl^uatirazliditeaspekte-svoiihosnovnihideiaitinieStoiuorgani-zovati kurseu. ," pru.t6r,r'anie tri oblasti liudskog ispoliavan)a' to jest

pf.t"ln pokreta, muzike i slii<arswa s obz-irom na niihov odnos prcma

obiektivnoi nauci.' T^ko r"rrr r" io5 iednom glavadke bacio u groznidavu aktivnost' na-

stavlialuii i da na svaki moguii nadin i dalie zaraduienr novac u sanlor)

K,rrtrt^.tti.,opoliu, kao i u kadikeju ne suprotnoi strani Bosfbra' u koii

,^rr-t gornuo ,r'^kodn"uno prelazio brodom' Svo preostalo vrenle sam

p,rf.fi";"" iasovima koie sam organizovao, a koiima ie sada prisusn'o-

valo veoma p.rno .,rvih udcnika - tako tla su iedini slobodni.trenuci u

k;li-" :;"-'rnug"o da skiciram predavania koia su poiedini.narodito

frif..-r;."i udlnici trebalo da irZe bili oni kada sam se vozio traiek-

torn ili tramvaiem.U ovoi groznidavoi aktivnosti sam Proveo oko godinu dana' sve

clok nam nirir stigle dr-rgo odekivane vize, a za to vreme se hronifna pra-

znina u moiirn JZ.po'ii"-'", nastah uslcd velikog protoka novce kroz

njih, pomalo pop.,r'tilrt, pa su dak podele da se stvaraiu i iz-vesne rezerve''

PoSt,, 1" " to doba iludrovanf e nrladoturaka podelo specifidno da

zaud:rra, odludio sam da - ne dekaiuii raz'novrsnc divote koje ie iz tog

rnudrovania trebalo tla proizaclu - sa svoiim liudima pobegnem 5to

1rre, dok r-,",-,.t i. koZa ioS 3it'u"' Tako sam' poSto sam svoie dasove pre-

i-,r.rtio u Kadikei i po5to saln za niihovo vodenie zedui'io neke od mo-

ilt-, ,lnuin udenika koii su za to bili naikvalitikovaniii' otiSao u Ne-

madku.Podolaskuul]erlinSanlSVekojisuSalT]nonlputovellsntcstlotl

raz.liditim hotelima' dok sam u delu grada po iurcutt Snlargcndorf iz-

""i"tl" veliku salu u kojoi srno nasrariili sa frekinutirl rrtdom' Odmah

,"i. ,"pot",, i cla putuiem po iitavoi Nenlatkoi' obillz'cii reznrl rlrcsta

272

u koiima su nam poznanici bili naSli zgrrrde evctttrlrtllro lrtili.l:r,1"' z '

otvaranie Instituta.po5io sam ih video nekoliko, naizadsam sc.cll ttt' it I z.;t li t t, t t t t | | r li

rau u blizini Drezdena, koia ie bila speciialno Proi('l(t( )\':rtt:t i t L r"l,t l,o

gatoopremlienazanovikulturnipokretokrxrrcs('llI()\'t'(tIr( l)rrrr()li(|

vorilo, po imenu sistem Dalkroz.PoStosarnustanoviodasuovaku6ainiCn:l()l)l'('llrli( ll')\l trr.rrrl( \'l

5e pogodne za glavni Stab Instituta, resio s'.ttll tlrt tt:tlr;tvitlt ltrrtrrPlt ttttt

opi"riru. Grupa Engleza koii su se za m.ic_iclcic z.:ri.tr:rcsrrr,':rli Irri it,meciutim, doi< su piegovori sa vlasnikonr l<r.r6c f i uvcl< Sili Lr t.ptr,

predloZila da svoj lnstitut otvorim u Londonu; prcdloT'ili su, scnr toga''i

,1" o.ri na sebe preuzmu sav trosak i sve problerne oko organizaciie'

Imaiuii ,, uiiu nezgodnu finansiisku situaciiu, nastalu zbog dugo-

traine ekonomske krize u svim zemliama, koia le pogadala i mene i one sa

kniint^ sam poslovao, ovom sam ponudom bio naveden u iskuienie i re-

5io sam da lidno otpurujem u London, kako bih se tamo, na licu mesta'

uverio kako swari sioje. Pobto mi ie napredak rada u Berlinu koii se odvi-

iao pod moiim rukovodswom bio veoma vaLani poSto bi-se svako duZe

odsustvo na njega nepovolino odrazilo, odludio sam da u London putu-

jern svake arug. iti treie nedelie na po nekoliko dana; pri tom sam. svaki

put isao drugim putem, kako bih uPoz.nao i ostale evropske zemlie-' Rezultat"nroiih porr,-t"trania tokom ovih putovania ie predstavlialo

ro da sam cloSao do definitivnog zakliudka da naibolie mesto za osniva-

nje Instituta ne bi pre<lstavljala ni Engleska ni Nemadka, ve6 Francu-

ska.

Fiancuska mi ie u to vreme ostavila utisak zemlie koja ie u poli-

tidkom i privrednom pogledu stabilnija od drugih; a mada ie nien po-

Io7-aj bio manje centraini od poloZaia Nemadke, nien se gla,v1li grad, Pa-

riz, smatrao lirestonicom sveta, te ie Francuska predstavliala neku vr-

stu raskrsnice na kojoj se sre6u sve rase i narodi na Zemlii. Stoga mi se

udinila kao na]pogodniia baza za Sirenje moiih iclcia'

Zbog svog ostrvskog poloZaja, Engleska nc bi ontogu6ila nikakav

razvoj u"tom "pogledu; Inititut koji bi bio osrtovrtt t:rrrro 1to'rirnio bi

uzak karakter lokalne Instituciie.Zbogtogasam prilikom jedne od svoiih llost't,t | ,,rtttlotttt l<tlnrti:tltr

Odbi,l ,-la SVoiU centralnU UStanoVU OSnUicnr t:lltto: 1rt'isl:tr) \'rlll' rll( (lll-

MATERIJAI,NO PI'TAN.II.

lr*reti !' !4.tgqt!L!i d'!"1

tim, da u ovu zemliu po5aliem udenike koie sam speciialno pripremio'

kao i izvestan uroi svolin udenika, koji bi se tamo zadrLali do otvaranja

engleskog ogranka glavnog Instituta." p"rr! auZi*prid.r, u Francusku smo doputovali tokom leta1922.

Thmo sam ustanovio da mi ie, posto sam namirio sve troSkove pu-

tovanja, preostalo samo sto hiljada fianaka'

PoSto sam Skolu Dalkroztznaimio kao privremenu dvoranu za na-

sravak naSeg rada, podeo sam da traZim zgradu i sredstva sa koiima bi-

smo mogli da osnuiemo Institut.Nakln dugog traLenia, kao naipogodniie od svih mesta u blizini

parizakola sari o-biSro pokazalo selma.tie po imenu Sato de Priie, ne-

daleko od duvenog zamka Fontenblo-

Vlasnica ovo gazamkai imanja, koia ga ie nasledila od iednog duve-

nogadvokataikoialezbogvelikihtro5kovaodri'avanjaZeleladagaseStJpre oslobodi, vi5e ie volela da ga proda nego da gaiznaimi' PoSto je u

vidu imala viSe kupaca, otezaltje pregovore sa mnom' poka-zufu6i ten-

denciiu koju bi savremeni meteorolozi opisali redima: "odekuie se

,.,"g, ili kis; ili pak neke druge vremenske prilike'" Sto se pak mene ti-

de, iazumei.t. d" mi moje istaniene finansiie u tom trenutku nisu

omoguiavale da ovai zamakkuPim.fton"drro je, nakon mnogo preganiania i okolisania, vlasnica reiila

da prodaiu odtozi za io5 godinu d^tt1, a da zamak u meduvremenu iz--

.ra;rni -.tti, za Sezdeiet i pet hiliada franaka, daiuii mi Sest meseci vre-

me.ra da se odludim hoeu ti da ga kupim; nakon toga bi imala pravo da

ga proda nekom drugom' a ia bih morao.da se bez odlaganja iselim'" 'po5ro

sam pod tim uslovima iznaimio zamak Prije, vei surradan

Samsesapedesetsvoiihudenikapreselionaovoimanje.Toiebilopr-vog oktobra 1922. Odtogdana je, pod specifidno evropskim okolnosti-

-ikoj. ,., -i bile potpuno strane' zapodeo nailudi period mog Zivota'

faaa Uifr usao kroz kapije Prijea kao da me ie, zaiedno sa starim

vratarom, svaki put pozdravliao gospodin Ozbilian Problem' Moiih

sto hiljada franaka ie oti5lo do poslednieg sua, delom na plaianie na-

iar.nnine za imanle, a delom na romesedne troskove Zivota s tolikim

ilrrairn" u Parizu. Sada ie, pored toga.5to. su svi ovi liudi i dalie bili na

mojojbrizi,trebaloubrzo.dasesuodimisaio5iednimvelikim.izdat-kom,'naime sa kupovinom nameStaia i opreme, poSto ni namestai ni

274

predmeti za domaiinstvo koje smo zatekli.nisu bili prcdvitlt'rr i z:r.to I,ili i

t.oi ,t".t^r" - pri demu ie ios dosta trebalo da ih stig.t' i iz I''rr1il< slit"

budu6i da engleski ogranak Instiruta niie otvoren'

Siruacijuli f e iol vi5e komplikovala dinienica clrr

'r

I t1rlrrsli t r tt l':r

riz nisam znao nijedan zapadnoevropski iezik'Ovaj problem iezika le podeo da me zabrinjevrr vct' 1ro otll:tsl<tt tz

B"t,r-". U Konstantinopoliu, medutim, razloga zrr lrrigrr rriit'lrilo'.lrrr

du6i da se ramo o<t jezika koriste mahom turski, griki i icrrtrcrrski, k, rit'

sam sve dobro znao. AIi dim sarn oti5ao iz Konstantinopolf l i stigrro rr

Berlin, za mene su u rom pogledu zapodele vclikc te5ko6c. Sada l<ad

sam se ovde, u Parizu, suodio sa potrebom da opet nadem sredstva koii-

ma bih pokrio ogromne tro5kovi, potrebu zaznaniemevropskih iezika

,"- or"tio viSe irego ikad, dok istbvrbmeno nisam imao ni minut slo-

bodnog vrcmena lioje bih mogao da posvetim njihovom udenju'

Vo?enje poslova preko prevodioca ie bilo gotovo nemoguie' naro-

dito kada je red o trgovinskim transakciiama, u koiima je neophodno

uhvatiti raspoloZenie osobe sa koiom imate posla i igrati na njenu psi

hu. eak i saiobrim prevodiocem duge pauze koie su za prevodenje po-

trebne uniStavaiu sav ef-ekat koii ste postigli, da i ne spominiem te5ko6u

oko prenoSenia prave intonaciie, t<oia ie u takvim pregovorima uvek

vaLna.A !a 6ak nisam imao ni dobrog prevodica' ier su svi koii-su mi u,tom

pogl.j., mogli biti od pomoii c1ilizrliizstranih zemaliai francuski su

,ni'li o.r^kn liako g" stranci, a narodito Rusi, obidno znaiu, to jest taman

toliko koliko je p<itrebno zatakozvanudru5wenu konverzaciiu - pa i to

ne na tiancuit or" - dok ie meni bio potreban dobar francuskiiezikza

ozbiljne poslovne Pregovore.Kolidina nervne e'nergiie koiu sam tokom prve dve godine-u Fran-

cuskoj troSio kada bih osetio da neSto sto sam rekao niie prevedeno ka-

ko treta bez sumnie bi bila 6ovolina za stotinu mladih berzanskih po-

srednika na niujor5koj berzi.Imaj*ii,r'uid., dinienicu da ie po dolasku u S,rto cle Priie hitno bila

potrebna znatnasuma za nabavku,namestaia, pri i:cnrtt sc ta suma niie

-ogl" odmah zaraditi,podeo sam da trazim nckrt Itrogrrinost c1a clobi-

jc#pozajmicu, kojom bi mogle cla se zadov.lic rrrri'r-t't":t' 1xrtrc5c. Ne-

-"r"u"o ,^- da rad Instituta s podetka organiztriclr r lrll<r I tl:t lx )l:l svogll

275

MATERIJAI,N0 PI1'AN.II:

Susreti sa Iz!le!ri! Ijudima

vremena mogu da posvetim zar"rdivanlu novca' kll<o bih bio u stanitt

da ovu pozaimicu PostePeno vratim' . ..

PoSio *iie z. iukom dazaiamdobiiern u Londonu' gde su mi no-

ur. por^1-i lt razniliudi zainteresovani zt rad Instituta' 'lo ie bilo po

urvi put da sam odustao otJ principa koii sanr scbi pre Petnacst godina

;;;;;;J;, ; to ie da iskliutivu odgouot']ott zaostvarenie woga rada

p...tr-.- sam, ne prihvataiuii nikakvu materllalnu pomoc'' K","go.idki mogu da wrdim da clo tacla' uprko-s ogromnimtroSko-

vima i prima5aiimii gubicima, do koiih niie do5lo mo]om krivicom'

;;;G;;liiri.it i.rio"omskih pririka rokom proreklitr godina, niko-

-. .rir"ir-t dugovao ni pare: sve jc predstavlialo rezultat mog sopstve-

""g t"a". Priiatelii i Iiudi koii su se z-elrimali z-a moj rad i prerna nictnu

saiili simpatiie desto su mi nudilinovac' ali ia sam ih uvek odbiiao' dak i

"r"ilil',;";ucima, buduii da sam vise voleo da prepreke savladam

sopsn,enim trudom nego.da. izneverim svoi ptiltlpi -- ^,-, ^*- ^ ., D-:.

Po5to sam ovom pozaimicom re5io neposredne problemc u.rrtJcu'

svoln snagom sam se bacio na posao' Zaist.abi se moglo re6i daje z'ada-

tak koii sam u ovoln periodu int"o p"u^'ilazio liudske snage'.Ponekad

,"--o."odaradimbukvalnodvadesetidetirisatadnevno:ditavunoeu Fbntenblou i ditav Jat"' Parizu, ili pak obrat'o' iak ie i vrcrne kr''1e

sam provodio u vozu' putuju6i izmedu ova dv:r mesta' bilo posveieno

prepisci ili Pregovorttna'' 'R",1 je ieka"o dobro, ali me ie intenzivan pritisak tokorn ovih rnese-

ci, t<oji srl usledili nakon osam godina neprestanog rada' zamorio.u ta-

f.t"l *.ti da mi ie zdravlie bilo"ozbilino naru5eno i da' uprkos svoi svo-

ioi ielii i nastoianiu, nisam viSe mogao da odr'im isti intenzitet'

'"' ;;;*;tif.'"r."*^ kole su molrad.ometale i oteZavale - svom Io-

Sem ziravlf u, ,.skoii koiu ie predstavlialo vodenie poslovnih r^zgovo-

," - pr.uoain.^, k"o i broiu moiih nepriiatelia koii se' 5to ie ve6 odav-

no postalo zakot, uvt6"v^o proporcionalno broiu molih priiatelia -ipak sam uspeo da za prvih Sest mesect postignem veiinu swari koie

sam nameravao da uradim' dinu

Po5to za veiinu vas, Amerikanaca' narodito u naSe vreme' le

stimulaciiu misaonog toka predstavlia p.oznata slika platnog bilansa'

Zeleo bih da vam bar Jasvim Prosto pobroiim troSkove koie sam od svog

dolaska u Ameriku uspeo da namirim'

zl6

Evo 5ta ie, otPrilike, Pla6eno:

Polovina cene velikog imania, plus prilidna stllll:l /:l littlt"r'irtrt "ttsednog malog imania'

Celokupnltro5kovi poietnog uredivania i owlr:rnll lt rst itr rt:r' r rli l;rr

duju6i:

Popravke, adaptaciie i dovodenie imaniar.l,tttl'. .

t<upoul.t^ materiiaia, alata i polioprivrednih ur;tiitlrt; ittstrtttttcrttt t

aparati za medicinsko odelienie' itd' .

KupJvina stoke - konia, krava, ovala-,1vin]a' Zivine'-itd: . .

Svemu ovome treba iodati io5 i prilidne troSkove oko izgradnie'

uredivanja i opremania zg'adikoia ie' izmedu ostalog' bila na-

meniena i uveT.bavaniu p"lesnih pokreta i raznim prikazivanii-

.tt^, ,gr"d. koju su nekizvali Studio' a. drugi no'ott"";- -

Za rukorJmi ie, konadno, poSlo i da' brinu6i se istovremenorzapo-

treb" goriiiu i udenika Instituta, vratim i deo zajma koji sam

uzeo.

Jcdan od naiboliih izvore prihotl.a tokoT guog ?5titqi pj:1Yli'

lo jJpsiholo5ko ledenie izvesnih tebkih sludaieva alkoholtzma I narKo-

-^.ri].. Bio sam opbte poznat kao iedanod.najboliih strudniaka u ovom

domenu, pa su lnl po,o.tit" ovih nesreinika desto nudile veoma velike

sunre kako bih im Posvetio vreme'

Narodito se dobro seiam iednog bogatog ameridkog !r1dno9.qar.1koii mi ie poverio ledenie svoga sina, proglaSenog za nerzleervog' I Koll

i" i'^a"r,"" zbog nlegov'og izlJdenia tt" ttt"]" spontano udvostrudio do-

frovorenu sumu.""';;;;;-. po,.a toga, i u ortakluk s izvesnim poslovnim liudima

i zajcdno s njima ,. np.tSi"o u raznovrsne finansiiske poduhvate' Pri-

lidno sam zaradio,.," f.i*"t' od preprodaie ditavog bloka akci]a u naft-

noj industriii po neodekivano visokoi. t:t-ti' - . ..-..-r.^.-- .-r.rrVrlounosanposaosamnaPravloltlnlest()s:lI]lslltlrtakornotvorro

dvarestorananaMonmartru,koiasamorglt.tiz'ov'l()zrlrrc[<olikoncde-Ija i prodao ih dim su se dobro razradili'

277

Sryru tryrlryrr14i,m Ljqdima

Sada se dak i dudim lakoii s kojom mogu da pobrojim rezuhatesvojih napora tokom ovog perioda, buduii da se se6am kako su uvek bi-li praieni unutra5njim iskustvima koja su me ditavog uznemiravala ikoja su zahtevala da neverovatno napregnem svoje snage.

Tokom ovih meseci sam sa radom morao da zapodnem u osam uju-tro, da bih zavr5io tek oko deset ili jedanaest uvede; osratak noii samprovodio na Monmartru, ne samo radi svoga posla sa restoranima, vei iradi ledenja jednog alkoholidara koji ie uvek pio u ovoi detvrti i koii mije zadavao prilidne muke ier nije Zeleo da se izledi.

Vredi spomenuti i da je moj spoljni Zivot u ro vreme, kada sam sva-ku noi provodio na Monmarrru, onima koji su me poznavali ili pak koiisu me videli ili za mene duli obezbedivao obilje materijala za ogovar^-nje. Neki su mi ",avideli na moguinostima za dobar provod, dok su medrugi osudivali. Sto se mene tide, takav provocl ne bih poZeleo ni svomnajljuiem neprijateljr,.

Da skratim pridu, neodloZna potreba da se finansijski problem uPrijeu re5i, nada da 6u se konadno osloboditi hronidnih materijalnihbriga i i.eljada se u potpunosri posverim svonr pravom radu, to jestpodudavanju ideja i metoda na kojima je Institut podivao - Zelja koja jeiz godine u godinu odlagana zbog okolnosti koje su bile izvan mojekontrole -sve me ie to navodilo da dinim nadljudske nepore, bez obzjrana porazne posledice koje je sve ovo po mene moglo imati.

I mada nisam bio nimalo rad da, kako s e tokai.e,stanem na pola pu-ta, ponovo sam bio prinuden da sve prekinem ba5 kad sam gotovo do-vrSio pripremLr z one uslove koji bi jedini omoguiili da osrvarimosnovni zadatak Instituta.

Tokom poslednjih meseci ovog perioda zdravljemi je postalo toli-ko lo5e da sam bio prinuden da smanjim broj sati koje sam svakodnev-no provodio u radu. Azatimsam se, priznajem, uplalio, polto su pode-le da me napadaju bolesti od kojih nikad ranije nisam patio, pa sam re-5io da prekinem sa svakim aktivnim mentalnim i fizidkim radom; tosam, medutim, neprestano odlagao, sve dok me jednog dana gadnaprehlada nije prisilila da, hteo ne hreo, sve obusravim.

Okolnosti pod kojima sam je zaradio zasluZuju da se opi5u.

Jedno vede sam svoj posao u Parizu bio zavr5io ne5to ranije negoobidno, negde oko deset sati uvede, a poSto sam surradan uiutro obave-

278

MATERIJAI,N0 PI'TAN.II:

zno morao da budem u Prijeu, gde je trebalo da dodc inZirricr s;r lioiirubih porazgovarao o planovima i procenama vczaninr z.;r izgr':rtlnirr :,pt'cijalnog parnog kupatila koje sam nameravao da izgratlirrr, otllrrt'io s:rrr r

da tamo odem odmah, kako bih legao i dobro sc isprrvlo. St,r11,r s,rrr rr

Fontenblo po5ao ne svraiajuii nigde, pa dak ni rr svoi st:rn rr l):rrizrrVreme je bilo vlaLno, zatvorio sam prozore n:r l<olirrr:r, :l z:r \/t-(,rn(.

voLnje sam se oseiao tako dobro da sam dak podco i <l:r rr st.lri srrriilj:rrrrplanove za speciialnu pei za pedenje keramike, koju s:rrrr orl:rvrro rrrrut.ravao da izgradim po uzoru starih Persijanaca.

PribliZiv5i se Sumi Fontenblo u sebi sam pomislio da iu uskoro do-ii do mesta na kom po vlaZnom vremenu ima magle. Pogledao sam nasat - bilo je jedanaest i petnaest. Ukljudio sam duga svetla i poveiao br-zinu, kako bih Sto pre pro5ao taj deo puta pod rnaglom.

Od tog trenutka pa nadalje se ne se6am nidega, ni kako sam vozio ni5ta mi se dogodilo.

Kada sam do5ao sebi ugledao sam sledeiu scenu: sedim u kolimakoia stoje nasred puta; svud oko mene Suma; sunce blistavo siia; ispredmog automobila stoje ogromna zapreLna kola prepuna sena, a kodijaSstoji pokraj mog automobila i prstom mi kuca na prozor, 5to me je i pro-budilo.

Izgleda da sam prethodne vederi vozio otprilike jo5 jedan kolome-tar poSto sam bio pogledao na sat, da bih zarim i proriv svoie volje pao usan, Sto mi se nikada ranije nije dogodilo. Spavao sam sve do deset satiulutro.

Kola su se, na sreiu, zaustavila optrilike ba5 tamo gde ie po francu-skim propisima i trebalo da stoje, tako da je sav jutarnji saobraiaj pro-hujao kraj mene a da ga nisam ni primetio. Ova kola su, medutim, bilaprevelika da bi proSla, pa je vozat. zato morao da me probudi.

Mada sam u ovim neuobidajenim uslovima spavao veoma dobro,groznicakoju sam te noii zaradio ie bila tako faka da joi i danas oseiamnjene posledice.

Otada mi je, ma koliko se silio, postalo veonla reSko da svoje relonateram na odve6 intenzivan napor.

Hteo ne hteo, sve svoje poslove sam moreo clrr ollrstrrviln. Institutse zbog toga na5ao u krajnje kritidnoj situaciji. Nc s:rrno tlrr ic bilo ne-moguie da se neodloLni zaelaci ispune, vc6 jc prt'til:r ol):lsn()st tl;r pro-

279

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJAI,N0 PIl'AN.'I'

padne i ono 5to je ve6 uradeno, jer su raduni dospevalizapla(.anle a niko

niie bio kadar da se o njima umesto mene pobrine.

Morao sam ne5to da smislim.

Jednog dana dok sam sedeo na terasi Grand kafea, koji ie duven

medu strancima, i dok sam mislio o svoiim tekuiim poslovima i o tome

kako je na njih uticalo moje zdravstveno stanje, misli su mi krenule sle-

deiim tokom:Po5to u svom sadaSnjem stanju ne mogu' a bar io5 izvesno vreme ni

ne smem da radim onim intenzitetom koji ie neophodan da bi se tako

krupan zadatak ostvario, vei sasvim naprotiv moram sebi da dopustim

da se, makar i samo privremeno, potpuno odmaram, zbogtega ne bih

odmah sproveo u delo svoj plan da otputuiem u Ameriku, ne dekaiu6i

da obavim sve priprem e z ovo putovanie?Putovanle kroz razltlite drLave Severne Amerike ie, zaiedno sa

stalnim putovanjem i promenom okoline, daleko od uobidajene okoli-

ne i stoga pra6eno stalno novim utiscima, sworiti uslove koji 6e - u

skladu s mojom subjektivnoSiu, upotpuniti uslove za kompletan od-

mor. Sve ovo utoliko pre Sto iu biti daleko od mesta na kome su skon-

centrisani moii sadasnji interesi i za izvesno vreme osloboden jedne cr-

re svog karaktera koji i suvise dobro poznaiem sa svoiih destih putova-

nja kroz divlje predele. Svaki put kada bih bio izloLen "liubaznim po-

siupci-a" boZjih sworenia, kako dvonoZnih tako i detvoronoznih, i ma

kako me ona napadala, ova crta me ie oduvek prisiliavala da, dim mi po-

stane malo bolii, ponovo stanem na noge i da se jo3 iednom bacim na

zapodete poslove.^ Da biite bolje razumeli Sra podrazumevam pod tim da nisam dekao da

pripreme za putovanie u Ameriku budu potpuno obavliene, moram vam

ieei a" sam kada f e Institur u Rancuskoi po prvi put organizovanzapodeo

da pripremam niz predavaniakoiabi publiku trebalo da upoznaiu sa ide-

jama na kojima Institut podiva i saniihovomprakidnom primenomu raz-

iiti.;* domenima, kao Sto su psihologija, medicina, arheologiia, umet-

nost, arhitektura, pa dak iraznetakozvane natprirodne poiave'

Podeo sam, sem toga, i da udenike pripremam za razlitita prikazi-

vania, koja sam mislio da izvedemo na turneii kroz Evropu i Ameriku.

Cili mi je bio da na tai nadin znatai ovih ideia uvedem u proces svako-

dnevnog ljudskog Livotaida pokaZem praktidne rez.ultate do koiih one

280

mogu dovesti - ideje zasnovane na materijalu koii srrltr polittltio tt t:t

znim krajevima Azije koji prosednom doveku nistt tlostrrprri.

Rezultat ovih razmi5ljanja na terasi Grand kefc:r pr"<'tlst:ryli:rl,r ;r'

odluka da se izloZim riziku da otputujem odmalr. tl:ll)rr)st() s:t ttt.tt, r ii,t

lom koji sam ve6 bio pripremio.Dao sarn sebi dak i red da otkad napustim Fiarlcrrsl<tt, P;t svt'tlo P.,

novnogpovratka u niu, neiu raditi niSta ozbiljno, vci rlrt itr tlolrr'o it'st i,

puno spavati i ditati samo kniige koje se Po stilu i sadrT.rtitr sl:t7.tt s:t tlrr-

hom i karakterom Nasradin HodZinih prida.

Na rizik ovog poduhvata sam bio spreman da se odvaZim ier sarlr

podeo da se nadam da bi moii udenici sada mogli biti u staniu daraznapredavanja i prikazivania u Americi organizuiu i sami, bez mog direkt-nog ude5ia.

-f edna od glavnih opasnosti koie ie u sebi krilo sprovodenie ove iz-

nenadne odluke, koju sam doneo iz dva razloga, da bih obnovio sop-

stveno zdravlie i da bih popravio finansiiske prilike svog Instituta - to-

ga deteta koie sam zateoiporodio uz neverovatne teSko6e i koje ie tek

podinjalo da Livi svoi nezavisan Zivot - proizilazlla je odatle 5to sam,

ako sam hteo da uspem, sa sobom morao da povedem naimanie detrde-

set i Sestoro ljudi, koii bi i u Americi kao i u Francuskoj bili u potpunostipovereni mojoi brizi. To jc bio iedini nadin da se materijalni problemkoji se prctvorio u pravu agoniju razreSi, ali nisam mogao da ne uzmem

u obzir i to da bi u sludaju neuspeha opSta situacija bila io5 gora, i da bidak mogla dovesti i do potpune katastrofe.

St, putova.tie u Ameriku sa detrdeset Sestoro ljudi u finansiiskompogledu znati, vi 6ete, sa svojom stra5iu da sa ovog kontinenta desto

purujete u Evropu, veoma lako mo6i da shvatite. A teZinu ovog sulu-

dog poteza iete jo5 bolje moii da odmerite ako u obzir uzmete prostu

dinjenicu da vi prilikom vaSih putovania meniate dolare u franke, dok

sam ja, naprotig morao da promenim svoje fianke u dolare'U trenutku kada sam odludio da otputuicm iedini novac koji sam

imao u rezervi predstavlf alo je tri stotine hiliada franaka koie sam saku-

pio i ostavio na stranu kako bih imao da platinr pctrucstog f-ebruara, ka-

da je ugovor o kupovini Sato de Prijea terbal<t tl:t lrtttlt' l<otraino potpi-san. Bez obz.ira na to odludio sam da novac potroiitrr rt:t lltltovanic, te

smo Zurno podeli da se pripremamo za odlaz:rk.

281

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Dok su pripreme za jednu ovakvu ekspediciju bilc u toku, a u njihspadaju kupovina karata, dobijanie viza, nabavka odeie, izrada kosti-mazaprlkazivanje plesnih pokreta, itd, svu sam paZnju usredsredio nirdasove na kojima su se ovi pokreti udili i uveZbavali i ioS sam vi5e pove-iao broi proba, koje su se odrZavale u sada dovr5enom studiju. Po5to

sam ponovo primetio kako su igradi zbunjeni u prisustvu osoba sa stra-ne, odludio sam da neposredno pre putovanja izvedemo nekoliko jav-nih prikazivanja u Teatru de Sanzelize u Parizu.

Mada sam znao daie me ovaj poduhvat o kom sam odluku doneo uposlednjem trenutku dosta koStati, ni izdaleka nisam odekivao da iekonadni troSkovi dostiii tako fantastidnu visinu.

toSkovi prikazivanja u Parizu, karte za parobrod, plaianje naihi-tnijih raduna, kao i izvesni nepredvideni troSkovi koji su se neprimetnopoiavili, progutali su ditave tri stotine hiljade fianaka jo5 i pre nego Sto

smo krenuli.I tako sam se u poslednjem trenutku nalao u krajnje jedinstvenoj,

tragikomidnoj situaciji. Sve je bilo spremno, ali ja ne mogu da isplo-vim. Bilo je, naravno, nezamislivo da na toliko putovanje i sa tolikimbroiem ljudi odem bez imalo gotovog novca, da nam se nade ako to bu-de potrebno.

Ova situacija se u svoj svoioj divoti obelodanila tri dana pre nego5to je parobrod trebalo da isplovi.

A tada mi se, kao Sto ie to vei viSe puta u kritidnim trenucima umom Zivotu bivalo, desilo neSto potpuno neodekivano.

To Sto se desilo predstavlialo je jednu od onih intervencija koje su

ljudi sposobni da svesno misle - u na5e doba, a pogotovu u proSlimepohama - uvek smatrali znakom pravednog providenja od strane Vi-Sih Sila. Ja bih, sa svoie strane, rekao da je u pitanju bio jedan od zako-nomernih rezultata dovekove beskompromisne upornosti u dovodenjusvih svojih manifestacija u sklad sa principima koje je sebi u Zivotu sve-

sno postavio kako bi ostvario neki cilj.Evo kako je to bilo:Dok sam sedeo u svojoi sobi u Prijeu i razmiSljao trai.e(iizlazizne-

verovatne situacije do koje je doSlo, vrata se iznenada oworiSe i u sobuude moia stara majka. Bila je doputovala tek nekoliko dana pre toga, sa

jo5 nekoliko dlanova moje porodice koji su na Kavkazu ostali i posle

282

MATERIJALN0 PIl'^N.II

mog odlaska iz Rusiie, a tek nedavno mi je bilo poblo z;t rrtl<ort r t l:r ilr rtz

velike komplikacif e dovedem u Francusku.Majka mi ic priil:r i tl:rl:t tttkakav paketi6, uz redi:

"Molim te, oslobodi me ove swari: straSno nrc zrrrll:rt-rr tl:t it' tt,rsttrr

svuda unaokolo."Najpre nisam razumeo o Eemu govori i atrtonr:rtski s:llrr I'irzrrr()lrr()

paket. Ali kada sam video Sta se u niemu nalazi srttrto ito ttisrtrrt poi't'trda skadem i igram od radosti.

Da bih vam objasnio 5ta je bilo to 5to je u ovotrr oi:tjn<)nl trcnrltl(tlrnoglo toliko da me obraduje moram vam najpre re6i dl jc u vremc l<a-

da sam Ziveo u Esentukiju uznemirenost duhova koja se Sirila po dita-voj Rusiji u svesti svake manje-viSe razumne osobe budila predoseda-nje zloslutnih dogadaja koji su predstojali, te sam stoga svoju starurnajku koja je u to vreme Zivela u Aleksandropolju doveo da bude kodmene. A kad sam kasniie krenuo na onu naudnu ekspediciju o kojoj sam

\ze6 govorio, poverio sam je brizi onih koji su ostali u Esentukiju.Morarn, zatirn, da vam kaZem i to da je te 1918. godine na Kavkazu,

kao i u ditavoj Rusiji, vrednost rubije iz dana u dan padala i da je svakoko

f e imao novca kupovao predmete trajnije i univerzalne vrednosti,

kao 5to su drago kamenje, plcmeniti metali, retki antikviteti, itd. I jasam svoj kapitai bio pretvorio u stv:rri od vrednosti, koie sam uvek no-sio sa sobom.

U vreme svoga polaska na vei spomenutu ekspediciju iz Esentuki-ja bih se, medutim, buduii da se pod maskom pretresa i rekviziciie svu-da naveliko pljadkalo, izloLio prevelikom riziku da sam sve ove stvariod vrednosti i dalje nosio sam. Stoga sam jedan deo razdelio svof impratiocima, u nadi da ie na tal nadin dak i ako nam ne pode za rukom da

izbegnemo pljadku neko od nas moZda ipak imati Sanse da ne5to spase;

ostatak sam podelio onima koji su ostali u Pjatigorsku i Esentukiju, me-

du kojirna je bila i moja majka.

Jedna od swari koje sarn dao majci bio f e i broi koji sam nedavno

bio kupio od nekakve velike voivotkinje koioj jc jako ustrebao novac izakoji sam majci rekao da na njega narodito pazi, jcr jc iz.v.etno vredan.

Bio sarn siguran da je, pritisnuta ncvoljonr, tloia pororiica taj bro5morala da proda vei ubrzo po mom odlasku, ili rle irrr ic prrl< prilikomstalnog seljakanja iz mesta u lnesto ukradcn, lrtttlrrr'i rl;t stt tt to vrcrnc

283

Susreti sa Izuzetnim Ljudima MATERIJAI,NO PITANJ11

svi gradovi bili prepuSteni na milost i nemilost bandarna pliadkaSa koie

ni prema kome i ni prema iemu nisu imale po5tovanja; pomi5ljao sam,

konadno, i da se tokom putovanja mogao vei sto puta izgubiti.Na ovaj bro5 sam, ukratko, bio sasvim zaboravio i pomisao da bih

ga mogao ukljuditi u svoje kalkulacije mi niie bila ni na kraj pameti.Izgleda da je majka, medutim, kad sam joj, poverivSi ioi bro5 rekao

da ga narodito pazi, pomislila da mora biti da mi je lidno iako dragocen

kao uspomena, te da mora da mi ga vrati. Sve ove godine ga je duvala

kao zenicu svoga oka, izbegla ie da ga pokaZe ma kom od porodice i stal-

no ga ie nosila sa sobom za5ivenog u vreiicu, kao nekakav talisman- Asad je bila sreina 5to napokon moZe da mi ga vrati i da se oslobodi nedeg

5to joi fe neprestano zadavalo brigu.MoZete Ii da zamislite olakSanie koie sam doZiveo kad sam ovai

brob prepoznao i kada sam naf ednom shvatio kako mogu da ga iskori-stim?

Narednog dana sam, sa ovim broSem u dZepu, bio u staniu da od

jednog prijatelja pozajmim dve hillade dolara; dragocenost sam' me-

dutim, poneo sa sobom, jer su mi u Parizu za niu nudili samo sto dva-

deset i pet hiliada franaka, dok je po mom mi5ljeniu vredela znatno vi-

5e - a kada sam ie prodao ovde, u Niuiorku, ispostavilo se da nisam po-

gre5io."

Tir je Gurdijev u svojoj pridi napravio pauzu, i zapalio ie cigaretu

sme5e6i se svoiim naroditim osmehom. U ti5ini koja ie u prostoriii za-

vladala gospodin H. ie ustao, pri5ao g'Gurdijevu i rekao:

"Gospodine Gurdiiev, nakon svih Saliivih primedbi koie ste, kada

je red o materijalnom pitanju smatrali umesnim da napravite, ne znam

da Ii to predstavlia posledicu naroditog reda va5eg dana5nieg izlagania,

ili pak moje naivnosti i podloZnosti sugestiii, ali u ovom dasu sam van

svake sumnje ditavim svoiim biiem spreman da udinim sve kako bih

vam olakbao ogroman teret koii ste na sebe dobrovolino preuzeli.

A istini iu moZda biti io5 bliZe ako kaZem da ie ovaj impuls u meni

nastao zbog izrazitog utiska koii sam tokom va5eg pripovedania stekao:

da ste, naime, preuzevbi na sebe ovai visok zadatak, zadatak koii Preva-zilazi obitne ljudske snage, uvek do sada bili potpuno sami'

284

Dozvolite mi da vam urudim ovai dek, koii predstavlirr svt' ilo I lt'

nutno imam na raspolaganiu. Istovremeno se, pred svinr:r koli stt.()r',lt'

prisutni, obavezuiem i da iu vam svake godine, do l<nlf:r svo11 Tivot:r'

uplaiivati istu toliku sumu, bezobzirana to gde se nal:rzili i tr l<;rkvrrrr

prilikama Zivelil"Kad f

e gospodin H. zair:utao i dok ie, vidno uz.lrtrdctt, lrt'is;t() i't'Ir

maramicom, Gurdiiev le ustao, stavio mu ruku na renrc i lxrglctl:rvii g:r

onim svojim prodornim, ljubaznim i zahvalnim poglcclonr koii irr lidD<r

nikad ne mogu da zaboravim jednostavno rekao: "Hvala ti - od danas

mof bogomdani brate."'Naiiadi

dokaz velikog utiska koii ie pri6a g'Gurdiieva -proizvela

predstavljala je, medutim, iziavaizvesne gospode L' koja je u Niuiorku

til" r, gotri-a i koia ie to vede bila prisutna kao go5ia gospodina R' Iz-

nenada je, s velikom iskreno5iu, rekla:

"G.ilurdiiev, ia sam se pomalo sludaino na5la na ovom skupu u dast

owaranja ogranka vaSeg Instituta u Njuiorku i imala prilike da duiem

vaSu pridu koja me je veoma zaiteresovala' Pre toga sam' medutim,viSe

puta imala pritit. i" duiem o vaSim aktivnostima i blagowornim ideia-

ma koie ie vas Institut oLiveo;imala sam dak i ru sreiu da prisuswujem

jeclnom od prikazivanja koja svake nedelie organizuiete.u studiiu u par-

lu prijea i da rodenim odima vidim neke druge upedatliive primere va-

Sih postignuia. Neie vas, stoga' iznenaditi ako kaZem da sam o va5em

,"du p,rrio puta razmibljala i da sam uvek oseiala Zeliu da vam na neki

nadinbudem od koristi. A sad, poSto sam dula pridu o vasim neumor-

nim naporima i poSto sam svoiom zenskom intuiciiom osetila_ istinu

onog sto dovedanstvu donosite, shvatam u koioi meri su vaSe.aktivrrosti

pr.r--lir^n. nedostatkom onoga 5to je danas postalo sila koia pokre6e

iluarn Zivot - ho6u da kaZem novca; stoga i ja Zelim da dam svoi dopri-

nos va5em Velikom Delu.Moja sredstva su, u poredeniu s veiinom liudi, sasvim sigurno

zn tn^i dozvolila bi rni da vam ponudim prilidno veliku sumu" Ona su

mi, zapravo, raman dovoljna da podmirim utvrdene troskove i,ivota

koii je u skladu s mojim druswenim poloZaf em. citavo vede sam razmi-

Stiata Sta bih mogla da udinim zavas, i na um mi ic pao novac koii sam

malo-pomalo osiavljala na stranu u banku, da mi sc nadc za crne dane.

Dok ne budem bila u staniu da udinim nebto bolic, oillttdila srrm da vam

285

MATIRIJAI,NO PIl'^N.I I;

polovinu ovoga novca privremeno stavim na raspolaganje bez kamate,

sve dok se - ne dai BoZe - ne desi da me neka ozbiljna nevolf a natera da

se ovom ultedevinom posluZim, jer dovek nikad ne zna 5ta nosi dan a

5ta noi!"Dok je gospoda L. iz srca govorila Gurdijev iu je paZliivo sluSao,

ljubaznog i ozbiljnog lica, da bi joj zatim odgovorio:"Hvala'vam, cenjena gospodo L. Narodito uvaZavam va3u iskre-

nost i ako prihvatim ovu sumu, koja 6e mi u mojim sadaSnjim aktivno-stima biti od velike pomo6i, zauzvrat moram i ja prema vama da bu-dem iskren. DiZuii na trenutak veo s buduinosti, sa posebnom zahval-

no56u mogu da vam kaZem da iu ovaj novac moii da vam vratim kroztadno osam godina, kada ie vam, iako iete biti odlidnog zdravlia, veo-ma ustrebati ono Sto, kako ste tako tadno rekli, danas predstavlia silukoia pokreie ditav dovekov Zivotni proces."

Gurdijev je nakon ovoga dugo iutao, kao da je zaokupljen neka-

kvim teSkim mislima. Iznenada jeizgledao umoran. Odi su mu na tre-nutak zastale na svakome od nas.

Ovaj rukopi s iz zapisa svojih ]rdenika trenutno pregledam sedeii uniuiorlkom restoranu po imenu Cailds, koji se nalazinauglu Pete ave-

nije i 56.ulice - u uslovima slidnim onima u kakvima sam tokom prote-klih 5est godina uvek pisao, to jest na raznim iavnim mestima kao sto su

kafhne, restorani, klubovi ili plesne dvorane, poSto manifestaciie kakve

su na ovakvim mestima uobidajene, a koje su mojoi prirodi strane i ne-

dostof ne doveka, odigledno povoljno utidu na produktivnost moga ra-

da. Ne mislim, pri tom da je suviSno da istaknem jednu dinienicu, kojuste slobodni da smatrate koincidencijom ili pakdejswom natprirodnogprovidenja: red ie o tome da sam bez ikakve sopstvene namere, ve6

moZda prosto zahvaljuiuii svom spisateljskom poslu u kome se podvr-gavam tadno uwrdenom redu, reviziiu ovog teksta danas zavr5io uistom ovom gradu, tadno sedam godina od vederi koja je ovde opisana.

Da bih pridu upotpunio naprosto iu, kada je red o mom prvom pu-tovanju u Ameriku, dodati jo5 i to da je - mada ie poduhvat bio u naj-manju ruku rizidan - sa trupom sastavljenom od liudi koii u dZepu ne-

286

maju ni centa i ne govore ni redi ovda5njeg iezika' s progr:rrrtorrr l)r'('(l

loZinih prikazivan]a koii io. uvek niie bio zavrSen i 'cz'

ik:rkv'11 ;'t'r't

noanog puUliciteta, koji ie narodito u Americi uobid:ricn ' ttspt'lt 'rvt'

*-.;Jfioi" jeza ciliimaia da liude upozna s rezuprrrirr' r';rtl:r lrrst i(t tt:t

daleko prevaziSao moia odekivania'

Hrabr.rmogudawrdimdabimi,danekolikod:ttt:t1rol)()vl';l(l(irtlFrancusku nirair doZiveo ozbilian udes koii me ic sprct'io tl:t tt Atrtt'r'i-

kunonovododemkrozSestmesecikaoStosamnanlerflVll(},rltttlirrls:tttt;;;ro- kontinentu postigao uz pomoi liudi koii sunre prrtiliorrrogtr-

;ii; ". samo da oqplaiim si" tuoi" dugove, vei i da obczbedim buduiu

egzistenciju svih tgranaka "Instituta za harmonidan razvoi doveka"'

k"ako onih koii su vei radili, tako i onih koie sam naredne godine name-

ravao da oworim.AIi, vredi li sad o tome govoriti?

Dok piSem o orro- p",io"du svog Zivota na um mi spontano padt n-

reka na5eg d.rgog N"rr"din HodZe, koia kaZe: "Ne tugui zbog Iepe ko-

se s robiia5eve glavel"Dok sa* plr^o ou" poslednie redi neko ie doSao i seo za moi sto'

Svi moji poznanici bezizuzetkaznaiu zauslov koii sam postavio za

svakoga ko'dode da tazgovarasa mnom' a.to ie da mi se ne obrai,a dok

,-," r"#si- sa pisaniem"i dok sam ne zapodnem tazgovor' Uzgred.budi

,.d..ro, -"d" ,r, ovai uslov uvek poStovali, desto sam imao prilike da

f .i-.tl- kako neki oa .t)in, aot si pazliivop":t?"."Ii T"llh-t:l;.:ktipe zubima kao da su spremni <ia *" rrd"ut

" kaSidici nainoviieg leka ko-

ji 1. t."ttnt.to u modi.Kad sam zavr5io s pisaniem okrenuo sam se prido5lici' a..sprvim re-

dima koie ie izgovorio u meni se pokrenuo ditav niz razmilliania i za-

kljudaka, koji su me u svoioi celokupnosti doveli do iedne kategoridne

odluke. Ako bih se sada, nakraiu, uzdrLao od toga da govorim o ovof

odluci i o razmiSlianjima koia su do nje dovela, postupio bihsuprotno

ornouni- principima koii se kao crvena nit provlade kroz ditavu ovu

pridu.' D" birr" moiu situaciiu u ovom trenutku shvatili rnorate znati da ie

onai koii ie do5ao i seo mi za sto bio niko drugi do nroi taini partncr u tr-

287

Susreti sa lzuzetnim Ljudima MATERIJAI,NO PI'TAN.IIi

govini antikvitetima na veliko. "-Iljni" kaZem jer niko, pa dak ni ljudikoii su mi naibliZi, ne zn za ovaj moj poslovni odnos.

U ovaj odnos sam sa njim stupio pre Sest godina, nekoliko mesecinakon udesa koii mi se dogodio. U to vreme sam fizidki jo5 uvck bio ve-oma slab, ali sam zato, poSto rni se povratila moja uobidajena sposob-nost razmiSljania, podeo da u svoj nienoj ozbiljnosti spoznaiem svojutadaSnju materijalnu siruaciju, koja je nastala jednim dclom zbogogromnih trolkova putovanja za Ameriku, a drugim zbog tro5kova kojisu predstavliali posledicu ozbiljne bolesti moje Zene i moje majke. Po-Sto je dugotraino leZanje u krevetu podelo da mi pridinjava sve veiemoralne patnje, podeo sam da putujem kolima kako bih ove muke sebiolak5ao primanjem razliditih utisaka, a i stoga da bih nanju5io neki po-sao koji bi mi u mom ondaSnjem stanju odgovarao. Zajedno s nekolikoljudi koji se od mene nisu odvaiali podeo sam da zalazim svuda, a naro-dito na mesta na kojima su se okupliali ruski emigranti u Parizu.

Thko se desilo da mi je iednog dana u iednom od duvenih pariskihkafea priSao dovek koga nisam odmah prepoznao. 'Ibk kroz razgovorsam se setio da sam ga viSe puta sreo u raznim gradovima na Kavkazu,uZakavkazju i u tanskaspijskoioblasti. Putuju6i izgradau grad ovihoblasti trgovao je svim vrstama antikviteta, a mene je upoznao jer sam

gotovo svuda u Aziji bio poznat kao strudnjak za antikvitete i vrlo do-bar trgovac tepisima i kineskim i drugim porcelanom.

Ispridao mi je, izmedu ostalog, i da je iz katastrofe u Rusiji uspeo daspase izvestan kapital, te da je iskoristivSi svoie znanje engleskog jezika

istim poslom podeo da se bavi i u Evropi.Pridaiuii mi o svojim poslovima, poi.aho se da glavnu telko6u

predstavlja to Sto je trZi5te preplavlieno svim vrstama falsifikata, da bime zatim iznenada upitao:

"Uzgred budi redeno, dragi zemljade, kako bi bilo da sa mnom ude-te u ortakluk, makar samo radi ocene i provere antikviteta?"

Rezultat na5eg razgovora ie predstavlialo to Sto smo sadinili spora-zum, koji je doveo do mog deworogodiSnieg ude56a u njegovim poslo-vima. Pre nego Sto bilo Sta od antikviteta kupi, trebalo je da mi to done-se na procenu, odnosno ako bi se desilo da se taj predmetnalazi negdegde me putovanja koja sam kao pisac izraznihrazloga preduzimao i ta-

288

ko vode, ia bih samotisao da ga pogledam i svoie bih rnu rrriilit'rtit'i:rvr,,

na dogovoreni nadin'ovo je potrajalo izvesno vreme. citavu godinu ic Provotlir I I l('t I I r r(

'rno putujuii po Evropi i kupuiuii svakakve retkosti, l<oic'ic z:ttittt tkr

nosib ovamo, u Ameriku, i prodavao ih trgovcima antil<vitt't irrLr, v('(:r-

nom u Niulorku.Ja sam) sa svoje strane, bio sarno ortal< I<oii ic:rrrtikvr-tete procenjivao.

FroSIe godine, kada je kriza moie materiialne sinraciic Lrila na vr-

huncu, dok je isrovremeno ova! posao i dalie dobro iSao buduii da su

nadena broina mesta na koia roba moLe da se plasira i da takve robe u

Evropi ima u izobiliu, doSao sam, medutim, na ideiu da svoie finansii-

ske piilike popravim na tai nadin; odludio sam' stoga' da se diiapazon

opeiacija t ole 1. moi ortak izvodio 5to ie moguie vi5e proSiri' ..^

S ovim ciliem sam, mesto da sebi pre i nakon svoiih zamornihpu-

tovanja dopustim izvestan odmor, 5to sam tokom poslednjih godina

bio navikao, sve vreme koie mi ie bilo na raspolaganiu podeo da tro5im

na dogovore o pozalmliivaniu novca od raznih liudi koii su mi verovali i

s kojiira sam ii ovog ili onog razloga dolazioukontakt. Posto sam na tai

nadin sakupio rn.trn od nekoliko miliona franaka, sve sam to investirao

u ova! posao

Ohrabren razvoiem na5eg preduzeia i perspektivom da se ostvart

zn^tnazarada,moi je ortak robu nabavliao ne Stedeii sopstvenu snagu,

pa je kao Sto smo se bili dogovorili ove godine s ditavom kolekciiom do-

priov"o ,, A-eriku, Sest nedelf a pre nego Sto sam i ia sam ovamo.stigao'

U meduvremenu ie' medutim, nastala op5ta ekonomska kriza, koia

narodito pogada ovaj vid trgovine, tako da nismo viSe mogli da raduna-

mo ni na-kakvu zaradu, pa dak ni da se nadamo da iemo povratiti svoi

kapital. Upravo to ie bilo ono 5to je doSao da mi kaZe'

Kako sada da opiSem neodekivanu materiialnu situaciiu u kofof

sarn se na5ao, posto sam upravo rekao da iekriza tokom protekle godi-

ne bila dostigla svoi vrhunac?Ne mogu zato danadem bolii iztazodNasradin HodZinih redi ko-

ie su mi upiavo pale na pamet: "E, nije nikakvo dudo ako naistariia use-

delica u r"1., rodi zdravu ierkicu onom lupeZu od mulel Ali ako bi ste-

nici iz posteljine izrasla slonovska glavai maimunski rcp, to bi swarno

bilo zapanjujuie!"

289

MATERIJAI,N0 PIl'^NJ11

A da biste razumeli kako ie moia materiialna situaciia u takvu krizu

ponovo zapala, zaista nije neophodno da imate fakultetsko obrazovanie'

Kada sam pro5le godine do5ao na ideiu da svoj posao s antikviteti-ma ambiciozno razviiem u Americi, procenio sam i bio poqpuno ube-

den da ie ovaj moj proiekt doneti zaradukoia ne samo da ie biti dovoli-

na da otplatim sve svoie nagomilane dugove, vei 6e mi takode omogu-

iiti i da ni od koga ne zavise6i obiavim svoiu prvu kniigu - koiu sam ra-

iunao da iu dotle zavr5iri - te da svoie vreme u potpunosti posvetim

drugoj. Ova nepredvidena ameridka kriza me je, medutim, 5to bi Na-

,.^di.r HodZa rekao, bacila u tako "duboke opanke" da danas iedva vi-

dim nekakav zra(.aknade da se iz niih izvudem.

Kako bih pripremio materijal za tri kniige koie sam nameravao da

napi5em, Sest godina sam morao da "pamtim sebe" u svim uslovima i

okolnostima, kao i da pamtim zadarak koii sam sebi postavio i diiim ispu-

njenjem sam Zeleo i io5 uvek Zelim da opravdam cilj i svrhu svog Zivota'

Morao sam da bez slablienla u sebi odrLavamizuzetno visok nivo

unurraSnje aktivnosti, doZivljavaiuii pri tom nairaznovrsniia oseianja,

kako se ni sa dim ne bih poistovetio. Morao sam i da se, s nemilosrdnim

stavom prema samome sebi, opirem svakoj promeni procesa automat-

skog toka mentalnih i emocionalnih asociiaciia koii su zahtevale teme

na kojima sam tokom togvremena radio. A morao sam, konadno, i da se

prisilim da ne zanemarim i da ne ispustim niSta Sto bi se na bezbroi po-

sebnih ideja koje sve zaiedno dine sadrZai onoga o demu pi5em moglo

odnositi, biti sa niima logidki povezano ili im protivurediti'U nastoianiu da svoje misli izrazim u obliku koii bi bio pristupadan

drugima, moja ie psihidka koncentraciia povreineno dostizala takav in-

t".riit"t da sam u neobidno dugim periodima zanemarivao dak i svoie

najnasuSnije potrebe.Obiektivna nepravda koia mi ie u svemu ovome bila naibolnif a sa-

stoiala se, medutim, u tome Sto sam tokom ove unutrabnie koncentraci-

ie svih svoiih snaga s ciliem da liudima prenesem pravo znanie, kako

sad tako i ubuduie, desto morao da se iz ovog stania otrZem i da po cenu

posledniih zaliha energije koiu sam s mukom skupio tokom kratkih pa-

uza izmedu dugih sati intenzivnog rada izmiSliam razne komplikovane

aranzmane za odlaganje ove ili one isplare ili pak za podmirivanje ne-

kog od mojih dugova.

290

Tokom ovih Sest godina sam se zamorio do iscrplicnost i' ttc otl pt

sanja, prepisivania i p-onovnog Pregledania mnogih rttl<opisrr l<r.rii srr st'

.rogornit^il u podrumu koii sarn speciialno.uredio za svoitt rtr'ltivtt' vt't'

oJi. poo"n"i^ po glavi neprestanoprevriem sve m.gttdc lrrrttrlrirtrt''i

ir.^itt^Z.ni. ", t til sa svgveiim dugovima, kola sc pcrirtdic-tto port:t.

vljala.-'- Oo ovih posledniih godina sam, kad god bi mi bila potrctrn:r tucl:t

podr5ka u r.S^v^niu materii alnog.problema' gotovo lllil l1{.lili"denju sa onim za Sta mi ie vreme bilo potrebno - podr5ka.kolu.konxret-

". ,ifi*;. red "novac" - sa ovim ipal mogao da se pomirim. kada ovu

;;Jt!il'"" bih dobio, ier sam shvatao da ztntai mojih.aktivnosti ne

'moZe svakome biti jasan. Sada, medutim, kada znatai i cili moiih aktiv-

nosti, zahvaliuiu6i onom 5to sam tokom proteklih Sest godina ostvario'

-rg" a" spoznaiu svi, ne nameravam da se s tim i dalie mirim' vei na-

oro?iu ,-",r^* da irnam opravdanie da s naidistiiom saveiiu. od sva-

["g kt;i se pribliZi, bezoizirana niegovu nacionalnost' veroispovest

i niateriialnii dru5tveni status' zahtevam da me Stiti kao zenicu svoga

oka, kako bih svoie vreme i snagu troiio na aktivnosti koie mof oi indivi-

dualnosti odgovaraju.Vei sporirenuta kategoridna odluka koia ie predstavliala rezultat

ovih mojiir ozbillnih razmi5lianla nakon Sto ie moj.taini partner napu-

stio restoran "iailds", a koiu sam doneo principijelno' bila ie' dakle'

sledeia:Doksamovdeme<luliudimakojinisuiskusilikatastrofalneposle-

diceposlednieg velikog rataizbogkoiih iu pretrpeti ? .?:": gubitke -

naravno bez ikakve njihove namere u tom pogledu -io; iednom iu se

sasvim sam, bez pribegavanja ma kakvim sredstvima koia bi iednog da-

na u meni m oglidaizizovu griZu savesri, posluZiti izvesnim sposobno-

stima koie su se u meni zatvaliuiu6i pravilnom vaspitaniu formirale

joS u rantm detiniswu, kako bih stekao odredenu sumu novca koia ie

mi omogu6iti cla se oslobodim svih svoiih dugova i da se pored to.ga f oi i

vratim ia evropski kontinent i da tamo bez oskudice proZivirn io5 dva

ili tri meseca.

A dineii to ponovo iu iskusiti naiviSe zadovoliswo l<oic ie X.aS Zl.jednidki Otac doveku namenio, a koie ie u drevnzr vrcmcnA eglPatsKl

svestenikkoii]ebiouditeljsvetogMojsijaiz'razirlrciilrtlt:ladoaoljsttlo

L

291

lcqqti q l4'r.tn!q Ljudima

slpstaenog uzdizanja hoje proizilazi iz oltilnog ostaarenja cilia koji.ie doaek sant

sebi postavio (iste saaestt.

Danas le descti ianuar. Zatri dana od danas ie u ponoi podeti nova

godina po starom kalendaru, 5to ie trenutak koii ie za mene znamenit

io3 od rodenja.

JoS u detinjswu sam uveo obidaj da od tog dasa zapodnsrn djr svoi

Zivot uskladuiem sa novim unapred smislienim programom koii uvek

potiva na iednom konkretnom principu, a to f e da u svemu Sto ie god

moguie vise pamtim sebe i da svoie ponasanje, kao i svoje reakciie na

ponaSanje drugih usmeravailr na taj nadin da postignem cilieve koje

sam sebi za predstojeiu godinu odabrao. ove godine 6u sebi postaviti

cilj da sve sposobnosti koje su u moioj individualnosti prisutne skon-

centrisem na to da do sredine marta, kada treba da otputujem iz Ame-

rike, sopswenim snagama dodem do novca koii mi ie potreban kako

bih se oslobodio svih svojih dugova.

Zatimiu, kada se vratim u Francusku' ponovo zapodeti da pi5em'

ali samo pod uslovom da ubuduie budem osloboden svih briga oko

materijalnih prerposravki svog nadina Livota, koji se vei ustalio na od-

redenom nivou.Ako mi, medutim, iz ovog ili onog razloga' ne bude po5lo za ru-

kom da ostvarim tai zadatakkoii sam sebi postavio, biiu prinuden da

priznam iluzornu prirodu svih ideia koie su u ovom pripovedanju iz-

.r"r".r., kao i sopstvenu preteranu mastu; moraiu da se, dosledno

svojim principima, podvijenog repa zavudem u, 5to bi Nasradin

HoidZa iekao, ,,naidublje stare opanke koie ie iko ikad nosio na smr-

dljivim nogama".' A ako to bude bio sludai, kategoridno iu odluditi da uradim sledeie:

Da u Stampu dam samo rukopise koje sam vei pregled ao t z vr'Snom obliku, blo 6e re(izamoiu prvu kniigu i prva dva poglavlia dru-

ge; da se zauvek okanem pisanfa; i da po povratku ku6i nasred travnia-

f,a zapalim veliku logorsku vatru na koioi iu spaliti sve ostalo 5to sam

napisao.Nakon toga 6u zapodeti nov Zivot, koristeii sve sposobnosti kojrma

raspolaZem iedino za to da zadovoljim svoi lidni egoizam'

U mom nestaSnom mozgu se vei ocrtava plan aktivnosti kojima

bih se u takvom Zivotu bavio.

292

;; ;;";;*,"-""", ],"*n','l ;.ffi ,:- :":'l'harmorridan razvojdoveka, ve6 za podudavanje dosad joi rtt'otkt'ivt rrilr

nadina za postizanie sopstvenog zadovolistva.

A nema nikakve sumnie da bi posao takve vrstc i5:'rq l<eo lrotlltr:tzrttt-

293