Galerijske vestiБрој 19 Јул 2015.

Трг галерија 1, 21000 Нови СадТел: (+381) 21 48 99 000Факс: (+381) 21 48 99 023info@galerijamaticesrpske.rswww.galerijamaticesrpske.rs

2

Марко Челебоновић

ЕнтЕријЕр са фигуроМ, 1934. уље на платну, 81 × 66 cm

„У фокусу” за месец јул 2015. године је слика Ентеријер са фигуром Марка Челебоновића, истакнутог представника лирског колоризма и интимизма у српском сликарству. Овом сликом Челебоновић показује способност да дочара посебно меланхолично расположење и атмосферу ушушканог грађанског живота.

У периоду након 1929. године у уметности Марка Челебоновића као тематика јављају се искључиво портрет и ентеријер, нарочито ентеријер са фигуром. Попут фран­цуских интимиста он своје сликарство затвара у интиму собе у којој представља њему блиско окружење. За место збивања бира савремене грађанске ентеријере који му дају могућност да однос између представљених ликова и пред­мета оствари на посебан начин. Изабрани предмети при­казани на слици Ентеријер са фигуром, комода, афричка скулптура, свећњак, говоре о људима који ту живе. Они су оличење припадности друштву које чува сегменте про­шлости и које на тај начин посредно негује континуитет, традицију и порекло. Уметниково присуство потцртавају слике на зиду – његови дублерски аутопортрети.

Женска фигура окренута полупрофилом ка посма­трачу приказана је тек у доњој половини слике. Портрет не заузима централно место, већ делује као да је срастао за други план композиције и ни на који начин није истакнут нити му је дат већи значај у односу на предмете око њега. Психолошка страна овог портрета највише је сугерисана општом атмосфером слике. Свет непомичних предмета мртве природе окружује фигуру тако да она делује мелан­холично, замишљено и удаљено са наглашеним осећајем непокретности. Сагледавање атмосфере је веома важно за Челебоновићево сликарство, а „мирујући” свет без геста и покрета је основно средство његове поетике. Између пред­мета се проналазе успомене и човек се враћа сањалачком животу, а ствари попримају посебну патину која настаје из туге и носталгије. Велики значај Челебоновић је давао про­блему простора. Он се концентрише на истраживање про­стора који раздваја објекте, настојећи да ухвати живот у једном кадру, као на заустављеној филмској траци. Важније постаје оно што је између предмета него они сами, због чега се стиче утисак да предмети и фигуре на Челебоновићевим делима делују изгубљено и неповезано.

За Челебоновића је окретање ентеријеру значило везивање за атмосферу собе у којој се свакодневно живи и хватање вибрација које чине да у простору пулсира жи­вот. Овако схваћен Челебоновићев интимни свет је близак француским интимистима Пјеру Бонару и Едуарду Вијару, али сам сликарски поступак је знатно савременији. Његов рукопис је робустан, наноси пасте неравномерни, предмети

www.galerijamaticesrpske.rsУ ФОКУСУ

3

су лако деформисани баш као и људска фигура, а закон пер­спективе није стриктно поштован.

Слику Марка Челебоновића Ентеријер са фигуром, као и дела других представника српске модерне, можете по­гледати у Галерији Матице српске у оквиру сталне поставке прве половине ХХ века.

МаркО ЧЕлЕБОНОВИћ (Београд, 22. новембар 1902. – Сен Тропе, 23. јул 1986)

Марко Челебоновић је након завршене основне шко­ле уписао Прву мушку гимназију у Београду. По избијању Првог светског рата 1914. године са породицом је кренуо у избеглиштво у Солун, а затим у атину, Напуљ и Цирих где је завршио гимназијско школовање и почео да се интересује за скулптуру. Студије економије започео је 1919. године на Оксфорду, али се већ после годину дана настанио у Паризу где је између 1921. и 1923. године похађао курс вајања код антоана Бурдела. У Паризу је 1922. године стекао диплому правног факултета, али се тим позивом никада није бавио. Након што је исте године у Падови видео Ђотове фреске у капели Скровењи, Челебоновић одлучује да се посвети сли­карству. Иако самоуко школован сликар, веома брзо је при­хватао поуке од уметника који су у то време живели у Паризу и са којима се дружио, као што су алберто Ђакомети, анто­ан Бурдел, Сретен Стојановић, Мило Милуновић. Први пут своје радове излаже на изложби у Салону Тиљерија 1925. го­дине а исте године изненада напушта Париз и сели се у Сен Тропе где почиње његов прави сликарски живот.

У периоду пред Други светски рат повремено је посећивао Југославију – Београд, црногорско приморје и средњовековне српске манастире. Године 1937. је имао прву самосталну изложбу у Београду, 1938. је излагао са групом „Дванаесторица“, а 1939. са групом ,,Облик”. За време Дру­гог светског рата припадао је француском покрету отпора и приступио је комунистичкој партији Француске. Неколико година по завршетку рата се због ангажмана на различитим функцијама, међу којима је најважнија била дужност савет­ника при југословенској амбасади у Паризу, веома мало ба­вио сликарством. У периоду од 1948. до 1959. године живео је у Београду радећи као професор на академији уметно­сти. Одмах по пензионисању 1959. године, вратио се у Сен

Тропе где је остао до краја живота. Године 1958. изабран је за дописног а 1968. за редовног члана СаНУ. Често је изла­гао у Паризу, Београду, Цириху, Женеви, Сарајеву, Скопљу и Нишу, као и на колективним изложбама југословенске уметности у Француској, Енглеској, Белгији, Италији, Холандији и Бразилу.

Иако је током периода уметничког формирања између 1923. и 1925. године израдио низ надреалисти­чки интонираних призора, Челебоновић се убрзо окреће сликању по природи. Пре него што ће се посветити фигу­ри у ентеријеру радо је сликао фигуре у пленеру, нарочито када су током 1928. године у Сен Тропеу боравили Мило Милуновић, Марин Тартаља и Стојан аралица. У овом пе­риоду се у изразу највише приближава фовистичком начи­ну сликања. Од 1929. године централна тема његовог сли­карства премешта се на ентеријер, најчешће са фигуром а у колориту преовладавају тамније и смиреније боје. Почев од 1966. године, развијала се Челебоновићева „бела фаза” у којој се опредељује за мртву природу, радећи упоредо у па­стелу и у уљу.

У ЈУлУ . . .

14. јула 1923. године рођен је Божидар (Божа) Продановић,

сликар, графичар и професор Факултета ликовних уметности

у Београду. Његов огроман ликовни опус допуњен је педа­

гошким радом, написаним књигама о уметности и животу и

друштвеним ангажманом.

27. јула 1967. године умро је Милан Петровић, професор

Српске гимназије у Новом Саду, културни посленик, пред­

седник Матице српске. За време његовог председниковања

отпочео је период препорода Матице српске.

www.galerijamaticesrpske.rsУ ФОКУСУ

4

www.galerijamaticesrpske.rsАКТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

ПОКЛОН-ЗБИРКА ВЕРЕ ЗАРИЋ9. јул – 1. септембар 2015. године

Изложба Поклон-збирка Вере Зарић свечано је от­ворена у врту Галерије Матице српске и Спомен­збирке Павла Бељанског у оквиру манифестације Лето у врту галерија 2015. На отварању изложбе говорили су мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије, Јелена Огњановић, ауторка изложбе и др Владимир Гвозден, до­цент Филозофског факултета у Новом Саду који је изложбу свечано отворио, а потом се публици се обратила и уметни­ца Вера Зарић.

Изложбом Поклон-збирка Вере Зарић Галерија Мати­це српске представља дар новосадске уметнице која је у пе­риоду од 1999. до 2013. године поклонила Галерији 121 умет­ничко дело. Поклоњени радови знатно су обогатили збирке сликарства и цртежа Галерије и допринели свеобухватнијем сагледавању уметности друге половине XX века. Овим да­ром Вера Зарић се уписала међу велике добротворе Галерије Матице српске.

Вера Зарић континуирано ствара више од четири деценије у свом атељеу на Петроварадинској тврђави. Издвајајући се из ради­калних уметничких пракси, њена уметничка дела носе обележје фи­гуративног сликарства али до те мере субјективизираног да их мо­жемо посматрати као аутентична на уметничкој сцени Војводине.

Сагледавајући уметнич­ки живот Вере Зарић и других уметника чија се дела налазе у колекцији Галерије Матице српске, појам путовања издвојио се као заједнички за многе од њих. Путовања су током проте­клих векова одиграла велику улогу у формирању и развоју бројних уметника; подсетимо се само стваралаштва Паје Јовановића, Уроша Предића, Новака радонића или Саве Шумановића. Додир са разним призорима и остацима кул­турног наслеђа, сусрети и подстицаји за унутрашњи дијалог и размишљање током путовања, нагнали су и Веру Зарић да инспирацију за стварање пронађе у путовању кроз про­стор и време. Путовања у Мадрид, рим, Фиренцу, Венецију, Беч, Франкфурт и бројне друге европске уметничке центре, оживљени су кроз два велика циклуса – Циклус градова и имагинарних градова и Циклус митолошких и религиозних композиција, којима је уметница посвећена читав уметнич­ки живот.

Сликајући градске целине и поједине историјске грађевине, Вера Зарић оживљава сећање на места која је по­сетила. као уметник­путник она покушава да ухвати одно­

Атрани, 2001.

Утврђење I, 2014.

5

www.galerijamaticesrpske.rsАКТУЕЛНO

се између чврстих, течних и ваздушастих форми, варијације светлости, облика и боје, стварајући просторе и лавиринте изван рационалне спознаје. Иако слике градова задржавају препознатљиве обрисе, они су, пре свега, духовни простори који носе сећања на путовање и стечени доживљај.

У циклусу митолошких и религиозних композиција Вера Зарић евоцира вредносне слојеве уметничке традиције у домену културног наслеђа. Путујући кроз своје мисли ду­боко у прошлост, она промишља о античким и хришћанским причама и трага за суштином које оне носе у себи. Из њих се гради уметничка инвенција и стварају нови наративи и призори једног другачијег света – света слике. Тај свет је изван граница реалног, изграђен од архитектонских кули­са, просторних геометријских форми, фигура и духовних симбола који заједнички формирају другачије представе од оних иконографских типова познатих историји уметности.

На крају, само настајање дела уметница доживљава као путовање. Процес цртања и сликања код Вере Зарић је онај који је покреће на следеће путовање, у следећу аванту­ру стварања уметничког дела.

Изложбу прати публикација са расправним тек­стовима Јелене Огњановић, кустоса, ратомира кулића, музејског саветника и Милана Соларова, историчара умет­ности, и каталогом поклоњених радова.

ауторка изложбе: Јелена Огњановић; стручни кон­султант: ратомир кулић; опрема и техничка реализација из­ложбе: мр Данило Вуксановић, Дарко Ђорђевић, мср Дарко

Деспотовић; дизајн поставке и пратећег материјала: лазо Сатмари, D PUNKT, Нови Сад и Борислав радановић; пре­вод на енглески језик: ана козловачки. реализацију излож­бе и публикације омогућило је Министарство културе и информисања републике Србије.

Поводом отварања изложбе одржана је конференција за новинаре на којој су говориле мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије, Јелена Огњановић, ауторка изложбе и уметница Вера Зарић (8. јул).

Током трајања изложбе приређен је пратећи про­грам у виду ауторских тумачења, предавања и разговора са уметницом. Одржани су ауторско тумачење и тумачење на тему Уметничко путовање Вере Зарић. О концепту из­ложбе, начину на који уметница ствара као и њеним дели­ма посматраним кроз аспект путовања говорила је Јелена Огњановић, ауторка изложбе (17. и 31. јул).

У августу месецу, петком у 18.00 сати, биће одржано тумачење изложбе под називом Пут уметничког дела, од атељеа до колекције (21. август) и Разговор са уметницом Вером Зарић (28. август).

Прелаз преко Црвеног мора, 2010.

6

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

МанифестацијалЕТО У ВрТУ ГалЕрИЈа 2015.

У сарадњи са аустријским културним форумом из Београда, Галерија Матице српске је, у оквиру филм­

ске вечери, приказала документар­ни филм Велики музеј, који је на занимљив и духовит начин предста­вио реконструкцију и функционисање чувеног Уметни чко­историјског музеја у Бечу. Публика је имала прилике

да завири иза кулиса музеја, види како се ствара савршен амбијент за уметност, али и чује приче запослених који го­воре о оданости професији и послу (2. јул).

Путописну причу о ходочашћу у Свету земљу Хаџилук представио је др лазар Трифуновић, пријатељ и са­радник Галерије Матице српске. Он је говорио о свом путовању у Свету земљу и њеним знаменитостима, док

је причу својим коментарима употпунио његов специјални гост Душан Михалек који већ 25 година живи у Израелу (16. јул).

Спомен­збирка Павла Бељанског и амерички кутак, Нови Сад, предста­вили су Разгледнице из Калифорније, радмиле крајновић, алијас Arby Key. Након уводних секвенци Милице рашковић о америчком кутку, у ок­виру радионице­предавања радми­

ле крајновић публика се упознала са чудима и митовима државе калифорније (23. јул).

У врту галерија одржана је још једна путописна прича Камичак у Индонезији Маје Тишме. Она се не тако

давне 2013. године упустила у вели­ку авантуру на другом крају планете која ју је одвела у Индонезију. кроз фотографије и занимљиву причу са публиком је поделила незаборавне тренутке са свог путовања (30. јул).

ПрограмTAKE A BREAK ‒ FEEL THE ART IN THE GALLERY OF MATICA SRPSKA7–12. јул 2015.

Галерија Матице српске је током трајања EXIT фестивала 2015. припреди­ла програм Take a break – feel the Art in The Gallery of Matica srpska са жељом да промо­више српску националну уметност и кул­турну баштину и на тај начин је приближи страним туристима. Причом о историји за­баве и слободног времена кроз 10 дела српске уметности која су изложена у сталној постав­ци Галерије посетиоци су имали прилике да сазнају како се у уметности приказивала ова тема и да се упознају са начином живота људи на овим просторима у прошлости. Програм су на енглеском језику водиле Миро­слава Жарков и Станислава Јовановић.

Галерија је ове године своју делатност и програме представила na фестивалу Youth Fair и на самом EXIT фе­стивалу на Петроварадинској тврђави. Посетиоци фести­вала су могли да се информишу о летњим програмима, ак­туелним изложбама, сталној поставци Галерије, али и да на поклон добију беџ са мотивима назјначајнијих уметничких дела из Галеријске колекције (9–12. јул).

У оквиру сарадње са EXIT фестивалом у Галерији Ма­тице српске је одржана и конференција CEETEP ‒ Central Eastern European Talent Exchange Program (10–11. јул).

7

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

ИзложбаСрПСкЕ ИкОНЕ ИЗМЕЂУ ТраДИЦИЈЕ И МОДЕрНОСТИ. ПаралЕлЕ у Националној галерији Умбрије у Перуђи (Италија)23. јул ‒ 25. октобар 2015. године

Поводом отварања изложбе Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле / Icone serbe fra tradizione e modernità. Paralleli / Serbian Icons between Tradition and

Modernity. Parallels у Перуђи, у Галерији Матице српске је за медије приређено представљање изло­жбе. Том приликом су се обрати­ли мр Тијана Палковљевић Бугар­ски, управница Галерије и Слави­ша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање

који су указали на значај презентовања националног кул­турног наслеђа у Италији, али и могуће везе и паралеле са италијанском уметношћу. ауторка изложбе др Бранка кулић, историчарка уметности, представила је концепт из­ложбе и говорила о појединим иконама XVIII века. Пред­ставници медија су могли и да забележе почетак скидања и паковања икона за транспорт у Италију (13. јул).

У Националној галерији Умбрије у Перуђи одржа­на је конференција за новинаре поводом отварања из­

ложбе на којој су говорили: Илијас Тасијас (Ilias Tasias), координатор територијалног интеррегионалног пакта апенино ћентрале, Тијана Палковљевић Бугарски, управни­ца Галерије Матице српске, луи­за Монтевеки (Luisa Montevecchi), Министарство културних добара,

активности и туризма, регионални секретар за Умбрију, Марија Тереза Северини (Maria Teresa Severini), секретар за туризам, културу и универзитет града Перуђе, Даниела королија Црквењаков, координатор пројекта, Ђовани лука Делогу (Giovanni Luca Delogu), историчар уметности, функ­ционер Националне галерије Умбрије и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање (22. јул).

Изложба Српске иконе између традиције и модер-ности. Паралеле / Icone serbe fra tradizione e modernità. Paralleli / Serbian Icons between Tradition and Modernity. Parallels свечано је отворена у Националној галерији Умбрије у Перуђи, у присуству италијанских званичника и представника аутоном­не Покрајине Војводине, Галерије Матице српске, Покрајинског завода за заштиту споменика културе, пријатеља и сарадника. Изложене су 34 иконе из колекције Галерије Матице српске и 3 из колекције Националне галерије Умбрије које говоре о српској умет­ности прве половине XVIII века као и о па­ралелама у уметничком изразу две културе, италијанске и српске. На отварању изложбе говорили су: луиза Монтевеки, регионални секретар за Умбрију Министарства за културна добра, културне ак­тивности и туризам републике Италије и управник Наци­оналне галерије Умбрије, Иларија Борлети Буитони (Ilaria Borletti Buitoni), помоћник за културно наслеђе Министар­ства за културна добра, културне активности и туризам републике Италије, Фернанда Чекини (Fernanda Cecchini), секретар за културу регије Умбрија, Марија Тереза Севери­ни, секретар за културу, туризам и универзитете општине Перуђа, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање аутономне Покрајине Војводине, Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Илијас Тасијас, координатор Територијалног интер­регионалног пакта апенино ћентрале, Ђовани лука Дело­гу, историчар уметности, функционер Националне галерије Умбрије (23. јул).

8

www.galerijamaticesrpske.rsПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ

У оквиру пратећег програма изложбе одржан је програм Наука и уметност који се бавио научним испитивањима уметничких материјала и техника изло­жених зографских икона. Испитивања је спроводио тим италијанских научника Групе MOLAB, Национални цен­тар за истраживања и Универзитет у Перуђи, у сарадњи са стручњацима из Галерије Матице српске и Института за ну­клеарне науке „Винча“ (22‒25. јул).

Такође, одржане су и две креативне радионице за децу узраста од 5 до 10 година. Малишани су имали при­лике да се кроз занимљиву причу упознају са светитељима попут Св. Димитрија, Св. Ђорђа и Св. Николе, али и са представом Богородице са Христом која је честа, како у италијанској, тако и у српској уметности. У креативном делу радионице решавали су дидактичке игре и слагалице са представама икона, забележили своје најјаче утиске на папиру (24. јул).

Поводом изложбе одржана је и конференција Па-ралеле на којој су стручњаци из Покрајинског завода за за­штиту споменика културе и Галерије Матице српске пред­ставили српску уметност и културу XVIII века (24. јул).

У јулу месецу Галерију Матице српске су посетила деца из кампа „Мала срећна колонија”. Том приликом су видели нека од најзначајнијих уметничких дела Галерије Матице српске и на занимљив начин се упознали са музејом и музејским професијама. радионице су водиле Миросла­ва Жарков и Јелена Огњановић, кустоси Галерије Матице српске (8. и 15. јул).

9

www.galerijamaticesrpske.rs

ЈОВАН СЕВДИЋХЕРОЈ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

У оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 организован је програм посвећен теми Хероји културне баштине којом се обележава један век од великог страдања културног наслеђа на територији Србије 1915. го­дине. Овом темом су организатори манифестације желели да скрену пажњу на анонимне хероје, музејске посленике и све оне који су у области заштите културног наслеђа остави­ли битна сведочанства и предупредили страдање баштине.

Галерија Матице српске је током манифестације при­редила три предавања у оквиру програма Хероји културне баштине. Међу њима је било и предавање о Јовану Севдићу хероју конзервације. Ово је била прилика да се подсетимо изузетног посленика у заштити културног наслеђа који је дао велики допринос у време формирања институција и оснивања службе заштите споменика културе у Србији.

Јован Севдић (1907–1984) је дипломирао на академији ликовних уметности у Загре­бу 1930. године. радио је као професор цртања у гимназијама у Дарувару и Но­вом Саду, а потом као службеник тек основаног Војвођанског музеја. У Ма­тици српској је био ангажован као ре­стауратор од 1948. године када у оквиру Матице српске почиње да се формира конзерваторско­рестаураторски атеље као одвојено одељење, чему је и сам мно­

го допринео. Јован Севдић се прихватио посла са великим ентузијазмом и посвећеношћу. радио је најразличитије по­слове, од стручних до административних, боравио на тере­ну, држао предавања и обилазио антикварнице у потрази за делима која би могла бити откупљена за Галерију. Стручна знања потребна за конзервацију и рестаурацију Севдић је стицао на курсевима специјализације у институцијама које су већ имале развијене конзерваторско­рестаураторске службе, у Љубљани, Београду и Загребу. Током 1949. године, у конзерваторско­рестаураторском атељеу који је те године знатно употпуњен потребним материјалом, рестаурирано је 20 слика. Од 1950. године Јован Севдић је и формално по­стао рестауратор Галерије Матице српске.

КОНЗЕРВАТОРСКЕ ПРИЧЕ

У наредне две године рестаурирао је слике и иконе и при­премао их за поједине тематске изложбе као и за сталну поставку Галерије, а паралелно је радио и на конзервацији зидног сликарства на терену за Завод за заштиту споменика.

Период који је Јован Севдић провео у Галерији Ма­тице српске формирајући прву конзерваторску радионицу карактерише полет и изузетан учинак у раду. У историји Галерије био је први представник нове професије конзерва­тора­рестауратора која почиње да се профилише у оквиру институционалног система заштите културног наслеђа.

Предавању Јован Севдић, херој културне баштине у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 присуствовале су и две његове ученице из времена када је био професор на школи за примењене уметности у Новом Саду – Грета клипар Храбес и Смиљана Хаџић. Оне су нам донеле нове приче о Јовану Севдићу, цртице из борав­ка на терену у време када је у току била прва конзервација поруше­них фрушкогорских манастира на које је Севдић водио и своје уче­нике. На овај начин показало се колико је важно организовати овакве догађаје и одржавати живо сећање на претходнике – хероје који су утемељили службу заштите културног наслеђа у Србији.

Јован Севдић у рестаураторском атељеу у Галерије Матице српске

Јован Севдић

Фотографија са предавања у Галерији, Грета клипар Храбес,

Смиљана Хаџић и Даниела королија Црквењаков

10

www.galerijamaticesrpske.rs

лЕТО У ВрТУ ГалЕрИЈа 2015.

6. августа у 21.00 сат биће одржано Латино вече у врту галерија, у сарадњи са Капуера Академијoм и Удружењем Тодо танго. Чланови капуера академије

представиће холистичку, експресив­ну уметничку форму бразилског пле­са кроз презентацију и перформанс „Уметност, врлина и вештина“ док ће удружење Тодо Танго публику провести кроз најзначајније видове аргентинске културе.

13. августа у 21.00 сат биће одр­жана путописна прича На стазама Све-те Горе атонске Горана Вукчевића, но­восадског редитеља, који ће представити своја бројна путовања на полуострво атос и боравке са светогорским мона­шким братствима.

20. авгуса у 21.00 сат биће приређено Филмско вече у сарадњи са удуржењем Cinema City и Француским институтом у Србији. Публика ће има­ти прилике да погледа филм Млади пес-ник, Демја Манивела (Demien Manivel), о ремију, тек изашлом из тинејџерског

доба, који сања да постане песник и узбуди свет својим снажним и незаборавним стиховима...

27. августа у 21.00 сат биће одр­жано Афро-поп вече – концерт групе JeuNS. Инспирисан музиком афричких и франкофоних уметника састав JeuNS представиће концерт мешавине разли­читих стилова: афро­попа, латино и реге ритмова, као и препознатљиве вокале на француском језику.

У АВГУСТУ ВАС ОЧЕКУЈЕ

ПраТЕћИ ПрОГраМ ИЗлОЖБЕ ПОклОН-ЗБИркЕ ВЕрЕ ЗарИћ

21. августа у 18.00 сати биће одржано тумачење изложбе под на­зивом Пут уметничког дела, од атељеа до колекције на којем ће ауторка изложбе Јелена Огњановић представити различите вредности уметничког дела, посматраних са становишта музеологије.

28. августа у 18.00 сати биће приређен Разговор са уметницом Вером Зарић. Публика ће имати при­лике да од саме уметнице чује о из­ложеним делима али и о њеној жељи да своја уметничка дела поклони Галерији Матице српске.

Галерија Матице српске је током летњег периода отворена за публику од уторка до суботе

од 12.00 до 22.00 сата.

11

www.galerijamaticesrpske.rs

Galerijske vestiприређује Галерија Матице српске са идејом унапређивања

презентације и популаризације своје делатности и уметничке колекције.

уређујеМср Снежана Мишић, виши кустос

текстове приредилеДр Даниела королија Црквењаков, конзерватор­саветник

Јелена Огњановић, кустос Мирослава Жарков, кустос приправник

Ликовно-техничко уређењеЈелена Огњановић, кустос

Нови Садјул, 2015.