GLAVA JE DA MISLIŠ

Kako da razvijete sposobnost mišljenja

U V O D

Razmišljanje o mišljenju

Ludvig se upravo vrat io s t romesečnog kursa u školi za mucavce.

- Kako je bilo? Je li t i pomoglo? - upitao gaje prijatelj, koji ga je dočekao na stanici.

- Na vrh brda vrba mrda - odgovori Ludvig sa nonšalantnom lakoćom.

- Odlično! Tako nešto čak ni ja ne mogu da izgovorim.

- Da, ali u kkkonverzaciji to je vvvraški teško ppprimenit i.

U ovoj knjizi nema neprakt ičnih "na vrh brda" saveta o tome kako valja razvijat i sposobnost imišljenja. U njoj ćete naći ideje i metode koje možete da upotrebite za rešavanje svojihsvakodnevnih problema. Knjiga objašnjava najfascinantniju, najzanimljiviju i najvažniju stvar uvašem životu: kako da najbolje iskorist ite taj čudesni mozak koji vam je dat, a o čijemfunkcionisanju verovatno znate manje nego o motoru svog automobila.

Moj prijatelj Danijel Kroli iz Peorija (država Ilinois) čekao je da ga otpuste iz bolnice američkemornarice u Čarlstonu (Južna Karolina). Jednog dana, bolničar ga upita:

- Šta to čitate?

- U ovoj knjizi se govori kako da najbolje iskorist imo svoje mentalne snage - odgovorio je Kroli. -U njoj se govori o tome kako valja mislit i.

- Šta, dodavola? - reče bolničar s očit im gađenjem. - Ko želi da misli?

Kad mi je Kroli pisao o tom negat ivnom mišljenju, dovršio sam otprilike pola ove knjige. Ostaosam zapanjen da ne kažem šokiran. Bio sam uveren da većina ljudi želi da misli logično, nadaosam se da milioni čekaju na ovu moju knjigu. Je li moguće daje taj bolničar u pravu? Odlučio samda stvar proverim. Sledeće godine sproveo sam najnenaučniju i najneodređeniju (ali, mislim,zanimljivu) anketu javnog mišljenja sa sledećim pitanjima:

1) Šta bi vam se od sledećeg najmanje svidelo da ljudi govore o vama: a) Teško st ičeteprijatelje. b) Ne umete jasno da mislite. c) Teško ut ičete na ljude. d) Jednog dana spale su vampantalone kad su vam ruke bile pune paketa.

2) Zašto ste odabrali taj odgovor?

Anketa je otkrila da 72,5% učesnika anakete smatra najvažnijim da uživaju glas logičnogmislioca. Ukupno 19% izjavilo je da bi najmanje voleli da ih smatraju ljudima koji teško st ičuprijatelje, dok manje od 2% smatra da im najviše ugrožava ugled ako teško ut iču na druge ljude.Bio sam iznenađen da samo 6,5% smatra najvažnijom krojačku sigurnost. Evo nekih razlogakoje sam dobio kao objašnjenje zašto ljudi smatraju daje veoma važno razvijat i sposobnostmišljenja: 1) Muškarci i žene koji jasno misle mogu da steknu veću popularnost. Njih cene,njihove ideje smatraju "vrednim slušanja", pozivaju ih da analiziraju planove i ideje drugih.

2) Žene više vole da se udaju za čoveka koji se ist iče sposobnošću mišljenja.

3) Muškarci više vole žene koje probleme svakodnevnog života rešavaju razumno, a neemocionalno. Sposobnost jasnog i zrelog mišljenja omogućava post izanje duševnog mira.

4) Ljudi uopšte smatraju da bi im jasno mišljenje automatski pomoglo da st iču prijatelje i ut ičuna druge ljude (osim toga, pomoću njega naterali bi pantalone da se ponašaju kako valja).

ŠTA ĆE OVA KNJIGA UČINITI ZA VAS?

U prvih deset glava jasno je objašnjen najdelotvorniji poznat i sistem razvijanja sposobnost imišljenja. Poslednjih pet glava govore kako će vam taj jednostavni sistem logičnog mišljenjapomoći: 1) da se bolje ophodite sa ljudima,

2) izgradite srećniji brak,

3) budete uspešni u poslu,

4) pronađete uzrok onome što vas brine,

5) učestvujete u izgradnji sveta bez rata i bede.

Naši mozgovi, kao i naša tela, ne rađaju se s priloženim uputstvima. Većina nas tetura krozživot bez dobrih "uputstava za upotrebu". Ova knjiga je napisana zato da bi vam omogućila dapovećate sposobnost donošenja zdravih odluka. Ako upotrebite ovu lako razumljivu tehniku,izvanredno ćete povećat i moć logičnog mišljenja. O tome nećete morat i da pričate svojimprijateljima, oni će to i sami primet it i.

Već i let imičan pogled na ovaj uskomešani svet uveriće svakog da su lako shvat ljive metodelogičnog mišljenja odavno potrebne.

Da bi ova knjiga bila zanimljiva i korisna svakome, bez obzira na njegovo obrazovanje, bilo jepotrebno odbacit i uobičajene tehničke termine, filozofske zavrzlame, akademski st il. Ona jeprakt ična, kao i novčanica od pet dolara. A ako budete vežbali, primenjujući ovu jednostavnutehniku logičnog mišljenja, korist koju ćete steći biće vrednija od stot inu novčanica od petdolara.

PRIKAZUJE LI OVA KARTA PODRUČJE?

IDEO

ŠTA JE LOGIČNO MIŠLJENJE?

1. GLAVA

Verbalne karte

Šta je logično mišljenje? Šta njime post ižete?

Logično mišljenje pomoći će vam da predvidite događaje koji dolaze. Jasno mišljenje pomaževam da shvat ite budućnost, omogućava vam planove kojima ćete post ići ono što želite odživota.

Pretpostavimo da polazite na izlet na omiljeno jezero. Pribavili ste najnoviju kartu puteva iizabrali naizgled najbolji smer puta. Ali kad ste prošli Plenkervil, ustanovili ste da se putpopravlja i da morale da pođete zaobilaznim putem koji je t rideset milja duži, i to ponajprašnjavijem drumu po kome ste ikad vozili. Vruće vam je i puni ste prašine, a politura vašihkola je propala. Zašto ste se prevarili? Karta na koju ste se oslonili nije adekvatno prikazivalapodručje. Možda je prošle nedelje prikazivala područje sasvim tačno, ali to vam ne pomaže daSADA očist ite prašinu iz svojih ušiju. U vreme kada ste je upotrebili, na vašoj kart i nije bilopredskazljivost i. Kad god upotrebite karte koje neadekvatno prikazuju područje, karte koje lošepredskazuju, nećete doći do onoga što želite. Loše karte dovešće vas do svega i svačega, odmalih neugodnost i do nenadane smrt i, već prema situaciji.

Najbolje ćete shvat it i problem logičnog mišljenja ako mislite jezikom zemljopisnih karata. U ovoj

knjizi upotrebljavaćemo termin VERBALNA KARTA. Stoga da se odmah upoznamo sa njim.

Verbalna karta je jednostavno karta ili "slika" nacrtana recima. Pouzdana VERBALNA KARTAadekvatno prikazuje područje, loša VERBALNA KARTA laže vas o području. Na primer, akokažem: "Komarči se legu u stajaćim vodama" dao sam verbalnu kartu koja prikazuje područje. Aako vam neko kaže: "Kanarinke pevaju" on vam je dao netačnu kartu koja će vas prevarit i akose na nju oslonite.

Svaki put kada otvorite - usta da nešto kažete, stvarate VERBALNU KARTU. Ako kažetesvom sinu. "Džordž Vašington je bio prvi prcdsednik SAD", vi stvarate kartu područja koje jepostojalo pre više od jednog veka. Ako pak Henri Braun kaže: "Početkom sledeće godinedefinit ivno ću prestat i da pušim", on stvara VERBALNU

KARTU budućeg područja. Ako prestane da puši, karta prikazuje stvarno područje. Inače ne.Ako kažem: "Boli me nožni palac", izrađujem VERBALNU KARTU područja koje samo ja moguda posmatram. Ako kažem: "Vrlo sam razočaran", opet prenosim na kartu područje koje scnalazi u meni, svoja osećanja. Sva znanja i sećanja, koja smo smest ili u glavu, mogu se smatrat i"mentalnim kartama". Hiljade reči koje svakodnevno međusobno izmenjujemo, mogu sesmatrat i verbalnim kartama koje prikazuju prošlo, sadašnje i buduće područje.

Problem logičkog mišljenja jeste: DA LI MOJE VERBALNE

KARTE ADEKVATNO PRIKAZUJU PODRUČJE? AKO PRI-

KAZUJU, MOGU DA SE OSLONIM NA NJIH. IZ NJIH MOGU

DA PREDVIĐAM. MOJI PLANOVI ĆE SE OSTVARITI. AKO

MOJE VERBALNE KARTE NE PRIKAZUJU PODRUČJE,

PREDSTOJE MI KOJEKAKVE NEZGODE

NEADEKVATNE KARTE DOVODE NAS U ŠKRIPAC.

Tima Makart ija pregazila su teška teretna kola. Prva dijagnoza bila je obeshrabrujuća.

- Bojim se da vaš muž neće dugo živet i - rekao je lekar njegovoj ženi. - Doći ću ponovo sutra.

Sledećeg dana lekarov izveštaj još uvek je bio pesimist ičan.

Ali kada je lekar došao treći put , pacijent je počeo da se oporavlja, a četvrtog dana bio je izvanopasnost i.

- Dakle, gospođo - reče lekar - Tim će se izvući.

- Doveli ste me u nezgodan položaj - reče žena. - Prodala sam sva njegova odcla za t roškovesahrane.

Uvek kada se ravnamo po kartama koje neadekvatno predstavljaju područje, nađemo se "uškripcu". Šta god da radimo potrebne su nam adekvatne verbalne karte. Ako pogrešnoizračunamo saldo, smatrajući da iznosi 352 dolara, umesto stvarnih 241,50 dolara, neki odnaših čekova biće nam vraćeni. Karta u našoj čekovnoj knjižici mora da adekvatno prikazujestanje našeg računa, ako želimo da izbegnemo neprilike. Ako instrument u našim kolimapokazuje da je još pola rezervoara puno, a on je gotovo prazan, karta tog područja nije najbolja.Ako se oslonimo na nju, skočiće nam krvni prit isak, naročito ako se nekuda žurimo.

NE KUPUJTE TU KARTU

Nekim ljudima je u interesu da vas varaju netačnim verbalnim kartama. Kupac kuće, koji jeupravo sišao s voza, reče dečaku na stanici:

- Sinko, t ražim blok porodičnih kuća g. Vilsona. Koliko su daleko odavde?

- Oko dvadeset minuta hoda.

- Dvadeset minuta! - povika kupac. - Nemoguće, u oglasu piše samo pet!

- U redu - odvrat i dečak - možete da verujete meni, a možete i oglasu, ali ja ništa nepokušavam da prodam.

Legende o šarlatanskim lekovima, čudesne zubne paste, koje čiste zube skidajući gleđ,nameštene igre na sreću, tobožnji programi brzog bogaćenja i tvrdnje prodavača automobila opotrošnji benzina sve to nas upozorava da, ako želimo da izbegnemo razočaranje, moramo dapažljivo ispitamo pouzdanost verbalnih karata koje nam ljudi daju.

Nekoliko ljudi skupilo se oko peći u seoskom dućanu, razgovarajući o tome kako farmer SajlasPerkins štedi ist inu. Na kraju razgovora progovori njegov najbliži sused:

- Možda Saj i nije tako strašan lažov, ali kada dođe vreme hranjenja, umesto njega neko drugimora da zove svinje!

KADA NAŠE KARTE NE PRIKAZUJU PODRUČJE,

DOLAZIMO U NEZGODNE SITUACIJE

- Čini mi se da udav nije bio baš tako bolestan.

Čak i život inje žele karte koje prikazuju područje. Da bismo uživali poverenje život inja i ljudskihbića, moramo da izrađujemo karte koje su u skladu sa područjem. Lažovu se ne veruje ni ondakada govori ist inu. A ist inu možemo definisat i jednostavno kao verbalnu kartu koja prikazujepodručje.

U SVOM MIŠLJENJU SLUŽITE SE TERMINOM

"VERBALNA KARTA"

"Ako razmislimo o jezicima - napisao je Alfred Korzibski (Alfred Korzybski) u svom slavnom delu"Nauka i zdrav duh" -

- nalazimo da ih je najbolje smatrat i samo kartama." Definišući logično mišljenje kao izradukarata koje verno prikazuju područje, zaobići ćemo gustu šikaru učenost i. Što dublje budeteulazili u ovu knjigu, sve više ćete uviđat i kako je to koristan pristup. Počnite odmah sada daupotrebljavate pojam VERBALNA KARTA. Umesto da kažete: "Sine, reci mi ist inu", recite: "Sine,neka tvoje karte prikažu područje." U kancelariji možete da kažete: "Kada budem šefupredavao ovaj izveštaj o akt ivnost i naše konkurencije, moje verbalne karte moraju vernoprikazivat i područje, inače nećemo moći da uspešno planiramo." Kod kuće možete reći:"Verbalne karte koje mije dao đubretar ne vrede ni pišljiva boba. Rekao je da će doći u utorak,danas je već sreda popodne, a kanta za smeće tako je puna da se ne može ni poklopit i."

Kada stvarno počnemo da mislimo izrađujući ADEKVATNE

VERBALNE KARTE, biće nam mnogo lakše da primenimo principe iz ove knjige. Iznenadićetese koliko ta jednostavna ideja o verbalnom kartografisanju može da vam pomogne kad jednomdovoljno istražite njene mogućnost i.

ZAŠTO TAČNE KARTE NE MORAJU BITI

DOVOLJNO DOBRE

Možda se čudite zašto toliko ist ičemo ADEKVATNE VERNE VERBALNE KARTE. Reč"adekvatna" je pažljivo odabrana.

Verbalna karta može bit i st rogo tačna, a daje ipak za naše svrhe potpuno neadekvatna inepouzdana.

Na primer, Bob je celog dana pecao ribu, ali nije imao sreće.

Na putu kući, svrat io je u prodavnicu ribe kapetana Toma i rekao.

- Tome, izaberi pet najvećih riba i baci ih prema meni, tako da kod kuće mogu da kažem da samih uhvat io. Ako sam slab pecaroš, nisam lažov.

Neko će reći da je naš pecaroš načinio "tačnu" verbalnu kartu rekavši da je uhvat io ribu. Ali nikoneće insist irat i na tome da je ta verbalna karta ADEKVATNA. Odmah opažamo: ma koliko da jetačna, ta verbalna karta nas ipak vara i nema ničeg zajedničkog sa stvarnim područjem. Čestotakve stvari nazivamo nedužnim lažima.

Time ne kažem da takva jedna nedužna laž nije ponekad i korisna, pogotovu kad nas našaljubljena zapita kako nam se sviđa njen novi šešir. Katkad pristojnost i takt ičnost nalažu dakarte ne prikazuju stvarno područje. Ali kad je reč o važnim stvarima, kada se treba snaći uovom zamršenom svetu, moramo da imamo adekvatne verbalne karte, ako hoćemo dapost ignemo ono što želimo. Naša sreća i uspeh gotovo potpuno zavise od ADEKVATNOSTIkarata koje stvaramo u svom ličnom, društvenom i poslovnom životu.

Evo jedne tačne karte osobe koju svi dobro poznajemo: Gospodin A H. imao je nesrećnodet injstvo i vrlo oskudno obrazovanje. Njegovim ambicijama da postane umetnik ogorčeno sesuprotstavio njegov otac. Premda samouk, napisao je knjigu koja je u njegovoj zemlji postalabestseler. Prepreke ga nisu obeshrabrile. Ljudi su govorili: "Ti to nećeš moći da učiniš!", ali on jerušio jednu prepreku za drugom. Pridavao je veliki značaj brizi za zdravlje mladih ljudi, a u ćelomsvetu je bio poznat kao dinamičan govornik Njegovi najbliži saradnici govorili su o njemu: "Ončini velika dela zbog plemenitost i svog srca, snage svoje volje i dobrote svoje duše."

Zar ta osoba ne izgleda kao dobar čovek? Koliko je meni poznato, sve u gornjem opisu AdolfaHit lera je tačno i može se

POTREBNE SU NAM KARTE KOJE ADEKVATNO PRIKAZU-

JU PODRUČJE dokazat i. Uočavate li kako nas tačna karta može strašno prevarit i!

Samo ADEKVATNA, zaokružena i uravnotežena karta zavređuje naše poverenje. Adekvatnakarta je tačna, ali tačna karta ne mora bit i ADEKVATNA. Ne smemo ih poistovećivat i.

ŠTA MOŽETE DA OČEKUJETE OD OVE KNJIGE

"Samo se prošlost može razumeti, - kaže Kirkegard (Kierkegaard) - ali živet i se mora zabudućnost."

Svaka glava ove knjige pisana je s jednom dominantnom svrhom: da vam prikaže navikemišljenja koje će vam pomoći da izradite adekvatne verbalne karte. Možda smatrate da imatenavike mišljenja koje vam otežavaju, a katkad i onemogućavaju, da izradite adekvatne verbalnekarte koje bi vam dobro poslužile u svakodnevnim životnim situacijama. Ali čitajući ovu knjigu,otkrićete upotrebljive metode koje mogu da udvostruče ili utrostruče vašu sadašnju vešt inu uizradi adekvatnih verbalnih karata.

REZIME

Jasno mislit i znači izrađivat i adekvatne verbalne karte. Da bismo postali srećni i post igli uspeh,svoje planove moramo da zasnivamo na kartama koje odgovaraju području. Samo verna kartasadržaće potrebnu predskazljivost koja će nam omogućit i da planiramo, izaberemo i odlučimošta je za nas najbolje. Kada se prvi put sretnete sa pojmom VERBALNOGKARTOGRAFISANJA, on će vam, naravno, bit i st ran i neuobičajen. Ali kada jednom naučite dase njime služite, smatraćete ga korisnim sredstvom logičnog mišljenja.

2. GLAVA

Razgledanje područja

Jedan pogled vredi više nego stot inu izveštaja. japanska poslovica

Neki diktator pričao je grupi ljudi o izvanrednim dost ignućima pod njegovom vladavinom.Ushićenim recima opisivao je nove oblakodere od dvadeset spratova.

- Ali, gospodine - reče postariji slušalac - ja ovde živim punih pedeset godina i svakog danaposle večere šetam sa ženom i decom, ali još nikada nismo videli te oblakodere.

- S vama je nevolja - prekinu ga diktator Ijut ito - što umesto da čitate novine, iz kojih ćetesaznat i šta se dešava u vašoj zemlji, gubite vreme šetajući ulicama.

Na koji način dobijamo svoje verbalne karte? Imamo izbor: iz prve ili iz druge ruke. Možemo dasami razgledamo područje i izradimo sopstvene karte ili da čitamo i razgovaramo s drugima teda dobijemo karte iz druge ruke. Ponekad se nađemo u neprilici jer se ne korist imo iskustvomdrugih ljudi. Ali većina nas je prilično dobro razvila naviku da upotrebljava verbalne karte izdruge ruke. Tu naviku smo usvojili tako dobro da sve manje sami razgledamo područje i svemanje sami izrađujemo vlast ite verbalne karte. Ova glava i cela knjiga pomoći će vam darazvijete sposobnost i naviku da svoje verbalne karte stvarate sami.

OGRANIČENOST KARATA

"Dvadeset devetog sam poset io t rupe kod Kotansa - pisao je general Džordž Paton (GeorgePatton) - i ugledao oklopnu diviziju kako sedi uz put, dok se štab, sakriven iza stare crkve,udubio u

ČUVAJTE SE KARATA IZ DRUGE RUKE

- Iz službenih krugova danas je pouzdano javljeno. studiranje karata. Upitao sam zašto nisuprešli Senu? Odgovorili su mi da je upravo sada proučavaju, ali ne mogu da nađu mesto gde daje pređu. Pitao sam šta su sve preduzeli da nađu takvo mesto, na šta su mi odgovorili daupravo zato proučavaju kartu Tada sam im rekao da sam je upravo sada pregazio, da nijedublja od dve stope i daje jedina odbrana za koju ja znam jedan mitraljez koji je vrlo nepreciznopucao na mene. Ponovio sam im japansku poslovicu: "Jedan pogled vredi više od stot inuizveštaja" i upitao ih zašto se kog vraga nisu sami spust ili do reke. Zapamtili su lekciju i od tadaje to bila odlična divizija."

Kao što je naglasio Paton, karte mogu bit i loša zamena za stvarno razgledanje područja. Patonnije krit ikovao kartu, koju je korist io komandant divizije, te su karte verovatno bile tačne ipotpuno adekvatne. Paton je krit ikovao to što je komandant propust io da kartu dopunisopstvenim zapažanjima.

KADA TO MORATE DA ČINITE

Vrlo često nemamo mogućnost da sami razgledamo područje.

Naprosto moramo da se oslonimo na karte drugih. Na primer, znamo iz istorijskih knjiga da jeKolumbo prvi putovao u Ameriku 1492. g.

Ni vi ni ja ne možemo sami da izradimo kartu tog područja. To se, naime, dogodio nekolikostot ina godina pre našeg rođenja te moramo da prihvat imo karte drugih ljudi za koje verujemoda su sposobni da nas o tome pouzdano obaveste.

Ako mi iskusan mehaničar, u koga imam poverenja, kaže da na kolima moram da zamenimkarike, neću valjda sam da guram glavu u motor i proveravam njegovu verbalnu kartu. Ako mikažete da su šarpo žilet i najtuplja stvar koju ste ikada videli, verovatno neću da pokušavam daih sam isprobam. Ako mi kažete da je hrana u Dju Drop restoranu loša, a usluga još gora,sigurno ću večeras večerat i negde drugde.

Kada smatramo da se valja oslonit i na verbalne karte druge osobe, moramo da izaberemo onuosobu koja je najkvalifikovanija da nas posavetuje. Ako je reč o važnoj stvari, njenu verbalnukartu možemo da uporedimo sa kartama drugih osoba, koje smatramo isto tako dobrokvalifikovanim. Moramo da zapamtimo da čak ni najveći

NE RAVNAJTE SE SLEPO PREMA KARTAMA IZ DRUGE

RUKE; KORISTITE SOPSTVENE OČI

-... i kao što je rekla moja žena, on je zaista miran dečak - poslušan, oset ljiv, neiskvaren...stručnjak na nekom području prakt ične delatnost i nije uvek u pravu.

Stručnjaci su ljudi koji su u većini slučajeva u pravu, ili bar češće nego prosečan čovek. Ali oni susamo ljudska bića i, kao sva ostala bića, povremeno pogreše. Kolumbo, Robert Fulton, TomasEdison, braća Rajt i mnogi drugi učinili su stvari za koje su stručnjaci tvrdili da su nemoguće. Idanas, više nego ikada ranije, velika dost ignuća čekaju one koji imaju strpljenja da istražujustvari koje stručnjaci smatraju neospornima.

Zapamtite, do sada još niko nije otkrio mrežu kojom bi mogao da ulovi ist inu za sva vremena.Ist ina uvek izmiče, teško ju je ščepat i.

MORAMO DA UPOTREBLJAVAMO

SOPSTVENI RAZUM I ČULA

U svakodnevnom poslovnom i privatnom životu obično dolazimo u dodir sa stvarima kojemožemo sami da proverimo. Ali većina nas navikla je da se oslanja na verbalne karte drugih,tako da smo već izgubili dragocenu naviku da tražimo znanje iz prve ruke. U toku školovanja seprivikavamo na verbalne karte iz druge ruke, da bismo ih na ispitu ispalili kao iz topa. Džon Djui(John Dewey), jedan od vodećih filozofa i pedagoga, napisao je još 1898. godine:

"Čuvenu jadikovku da student i ne mogu da misle samostalno, još uvek ponavlja svakinastavnik prirodnih nauka u našim srednjim školama i na univerzitet ima. Koliko će vamnastavnika prirodnih nauka. na primer, reći da njihovi student i, kada dobiju zadatak da onečemu nešto saznaju, najpre t raže knjigu u kojoj će pročitat i nešto o tom predmetu, i da jenjihova prva reakcija, kada im se kaže da moraju da pristupe samom predmetu, kako bi im onsam o sebi govorio, bespomoćnost? Nije preterano reći da je navika upotrebe knjiga tolikoustaljena da mnogi, inače inteligentni, učenici osećaju veliku averziju prema usmeravanjupažnje na sam predmet, jer im se čini mnogo lakše i jednostavnije da se zadube u ono što je onjemu napisao neko drugi.

Dok je prava pravcata glupost ne korist it i otkrića i dost ignuća drugih, zamenit i upotrebu svojihvlast it ih očiju vidom drugih tako je sam sebi prot ivrečan princip da ga nije potrebno nikrit ikovat i."

DA BISTE DOBILI POUZDANE KARTE, ISTRAŽITE

PODRUČJE

- On sigurno spava, gore je mirno.

Naravno, svi smo mi pomalo skloni da sami razgledamo područje. Upozorenje "Sveže farbano"zbog nečeg budi u nama jak poriv koji govori: "Idem sam da se uverim." Ali kada je reč o važnimposlovima i privatnom životu, često dolazimo u težak položaj, jer ne korist imo svoja sopstvenazapažanja iz prve ruke da bismo proverili karte iz druge ruke, koje smo prikupili tokom godina.Razmislite o nekim pogreškama koje ste napravili. Gotovo sve ste ih napravili zato što ste seoslonili na karte koje nisu adekvatno prikazivale područje. Koliko ste često mogli da izbegneteda se "opečete", da ste se potrudili da sami razgledate područje, umesto što ste se oslonili naono što vam je rekao neko drugi ili ste sami nagađali? Možda u pola slučajeva? Za svakuosobu odgovor će bit i drugačiji. Morate sami da odlučite do koje mere t reba da razvijete stav:"Ja sam iz Misurija, morate mi to dokazat i."

NAUČNI DUH

U januaru 1941. čuvari rezervata u Mičigenu uhvat ili su nekog lovca kako s jednog stuba u šumiskida tek postavljen natpis.

Upitah su ga da li je svestan šta radi.

- Naravno - odgovorio im je Ijut ito. - Skidam ovaj natpis na kome piše da je zabranjen lov napodručju koje je kupilo Ministarstvo za zašt itu prirode.

- Jeste li stvarno pročitali taj natpis? - upita ga jedan od službenika.

- Dođavola - uzviknu lovac začuđeno kad je dobro pogledao natpis.

"Lov dozvoljen", pisalo je na natpisu.

Ma koliko inteligencije posedovali, činjenica je da 50-100% gubimo ako nemamo naviku dasvoje karte temeljimo na pažljivom posmatranju područja. Aristotel, jedan od najvećih mislilacadrevne Grčke, pisao je da muva ima osam nogu. Svaka budala je mogla da ga ispravi samo daje upotrebila svoje sopstvene oči i izbrojala muvinih šest nogu. A Aristotela su zvali "učiteljemnad učiteljima". Učeni Plinije je rekao da će seme postat i sterilno, biljka se osušit i, a plodovi past isa drveta ako im se približi žena koja ima menstruaciju. Njen let imičan

PRETPOSTAVKE MORAJU DA SE UPOREDE SA

PODRUČJEM pogled zamagliće ogledala, otupet i noževe, ubit i pčele i izazvat i rđanje mesinga igvožđa.

Kroz celu ovu glavu neprestano smo ist icali da je najbolji put za izradu adekvatnih verbalnih

karata da sami razgledamo područje.

Da upotrebimo svoj vlast it i razum i čula. DA ZAPAŽAMO.

Ali zar nam naučnici ne savetuju da baš to radimo? Ne post ižu li oni upravo adekvatnimrazgledanjem područja onu znatnu predskazljivost koju imaju njihove verbalne karte? U stvari,nije li razgledanje područja bit naučne metode?

Kada naučnik nastoji da ustanovi koja je verbalna karta najadekvatnija, on posmatra područje.On zapaža, upotrebljava svoja čula, otvara svoj um i svoje oči. Obični ljudi nastoje da rešeprobleme raspravljanjem i umovanjem, sedeći u fotelji. Na primer, na naučni način ustanovićemoda li je kolač dobar ili ne ako ga pojedemo. Na filozofski način ako analiziramo recept ipsihoanaliziramo kuvara t j. ako činimo sve i sva osim onog što stvarno treba da uradimo: daprobamo kolač.

Otkrićete da vam šest alata za mišljenje, prikazanih u drugom delu knjige, nude do sadanajlakši i najdelotvorniji način na koji ćete razvit i naučni duh u rešavanju problemasvakodnevnog života. U stvari, kada usvojite t ih šest alata za mišljenje, nećete morat i ni dapokušavate da razvijete naučni duh - automatski ćete ga imat i. Pre nego što toga budetesvesni, naučni način mišljenja (koji je najdelotvorniji metod ispravnog mišljenja poznat čoveku)daće vam iznenađujuću i neočekivanu snagu za rešavanje ličnih i porodičnih problema.

REZIME

"Ljudi su mnogo više skloni da veruju recima, - rekao je Pavlov - nego stvarnim činjenicamarealnost i koja ih okružuje".

Navika da sami razgledamo područje pomaže nam da ono što vidimo izrazimo recima isprečava nas da razvijamo parazitski um koji živi samo od karata iz druge ruke t j. onih kojenačine drugi.

Naučni način stvaranja adekvatnih verbalnih karata zahteva da se gleda područje, a ne da sepreduboko zabada nos u izveštaje drugih.

Jednom kad naučimo da upotrebljavamo šest alata za miš-

ljenje, koji su potpuno razjašnjeni u drugom delu knjige, ustanovićemo da smo automatskizauzeli naučni stav u obavljanju svakodnevnih poslova.

3. GLAVA

Kako da što više naučimo iz ove knjige

"Sve uist inu mudre misli mišljene su već hiljadu puta, ali da bismo ih stvarno usvojili moramo ihponovo pošteno mislit i dok se ne ukorene u našem ličnom iskustvu."

Gote (Goethe)

Za obrazovanje se kaže da je jedina stvar za koju su ljudi voljni da plate, a istovremeno odbijajuda je prime. Većina je sklona lenjost i. Mi smo poput onog mladića koji je ot išao u univerzitetskubiblioteku da potraži knjigu koja bi mu pomogla na kursu ekonomije.

- Izvolite ovamo - rekao je bibliotekar - imam odličan Kratak prikaz ekonomije. On će vamuštedet i pola posla.

- To je upravo ono što t ražim, - odgovorio je student - molim vas, dajte mi odmah dva primerka.

Niko nikada nije naučio da piše mašinom ili vozi auto (ih radi bilo koji zamršen posao) samočitajući knjige o tome. Knjiga može da objasni pravila i iznese metode, ali će samo praksa imarljivost razvit i vešt inu. Na primer, nekome pokazujete kako se upravlja automobilom. Zat immu date knjižicu koja objašnjava saobraćajne propise.

Takvim načinom učenja može da se nauči dovoljno da bi se odgovorilo na gotovo svako pitanje.Ali, sve dok nemate stvarnog iskustva i prakse u vožnji, dok ne steknete naviku koja će vamomogućit i da vozite auto bez svesnog razmišljanja, nećete bit i dobar vozač. Dok vozimo nebismo smeli da u sebi mislimo: "Ako želim da povećam brzinu, moram desnom nogom daprit isnem gas", ih: "Ako želim da stanem, moram da se set im da desnom nogom prit isnemkočnicu, i to ne prenaglo, inače ću tresnut i licem o volan... i moram da utvrdim da je to kočnica, ane gas." Ako ne vozi automatski, vozač će bit i nespre-

KARTA NE MOŽE DA POTPUNO ZAMENI SOPSTVENE OČI tan, nesiguran i opasan.

Isto važi za korišćenje principa mišljenja u svakodnevnom životu. Samo znanje o njima (pamakar mogli da stopostotno tačno odgovorimo na jedan pisani test ili da stojimo predslušaocima i učimo ih svom knjiškom znanju) neće nam ništa korist it i u dinamici života, ako ihne učinimo sastavnim delom automatskih navika mišljenja.

Ova knjiga sadrži samo proverena i upotrebljiva pravila za poboljšanje sposobnost i mišljenja ali,kao i sva pravila, ni ova ne mogu da deluju sama od sebe. Moramo da naučimo da ih veštoupotrebljavamo kako bi nam pomogla da živimo uspešnije i srećnije. Ako ove navike mišljenja neukorenimo duboko u svoj nervni sistem, nećemo moći da ih iskorist imo kad nam budunajpotrebnije. Najveća potreba za ispravnim mišljenjem obično se pojavi baš onda kada sestvari odigravaju brzo i kada moramo da reagujemo brzo. Ako vozimo auto, a neko dete nagloistrči na ulicu, da li ćemo zgazit i dete zavisi od toga u kojoj smo meri savladali vozačke navike.Iz opasnost i će nas izvući automatske navike, a ne količina verbalnog znanja kojom smonapunili skladišta svog mozga.

POČNIMO

Kao prvi korak da bi znanje iz ove knjige počelo da deluje, potrebno je da počnete da mislitejezikom verbalnih karata. Upotrebljavajte taj pojam u svakoj mogućoj prilici. Da li ćete gaupotrebljavat i u razgovoru prepuštamo vama. Najvažnije je da ideju verbalnih karataupotrebljavate u vlast itom mišljenju. Umesto da sebi kažete:

"Treba da ispravno pristupim stvari", nekoliko sledećih meseci govorite: "Potrebna mi jeverbalna karta koja verno prikazuje područje".

Umesto da mislite: "To se ne može", recite sebi: "Ova verbalna karta nema predskazljivost i".

Kada budete proučavali principe u sledećim glavama, uhvat ićete se kako sami sebi govorite: "0,pa to je uobičajeni način mišljenja, ja to već znam." I do izvesne mere bićete u pravu. Svako odnas

"poznaje" načela iz ove knjige i svako ih tu i tamo korist i. Ali ipak ih nismo razumeli dovoljnodobro da bismo mogli da ih dosledno upotrebljavamo. I, kao što se događa sa svakomnepotpuno nauče-

,,«• uMvl

» / j

V % »

- Da naučim da logično mislim? Zašto da uludo trošim vreme?

nom vešt inom, t i principi nas napuštaju upravo kad su nam najviše potrebni.

Evo nekoliko uputstava da biste imali što više korist i od ove knjige:

1. Upamtite da će uzrok većine vaših budućih grešaka bit i ncdoslcdnost i u primeni načela kojasu ovde objašnjena. Kada stvari krenu naopako, vrat ite se na šest alata za mišljenje, koji ćevam bit i objašnjeni u sledećih šest glava, i videćete kako će vam oni pomoći da izbegavateslične greške.

2. Najbolji način da nešto razumemo je da to pokušamo da objasnimo drugima. Ako želite daproverite da li razumete ovaj novi način mišljenja, pokušajte da ga prenesete nekome od svojihprijatelja.

Otkrićete nešto što znaju svi koji podučavaju: da osoba koja podučava često nauči više odosobe koja prima poduku. Ali imajte na umu da vrednost ove knjige nije u tome da o njoj znatelepo da govorite, već u promeni na bolje koju izaziva u vašim navikama mišljenja, a koja dolazido izražaja u vašem svakodnevnom radu i rešavanju problema.

3. Počnite da alate za mišljenje što pre upotrebljavate u takozvanim "životnim sitnicama". Radivežbe, promenite svoj način tako da možete da ih "oset ite" na delu. Razmislite pre nego štobilo šta preduzmete. Učinite sve što je u vašoj moći da t ih šest alata za miš-

ljenje učinite stalnim delom svog mentalnog nameštaja.

4. Kada pročitate sve glave, stanite i pokušajte da navedete primere ovih načela iz sopstvenogiskustva. Gubite vreme ako čitate, a ne počnete da ova načela spajate s vlast it im životom.Berk (Burke) je napisao: "Čitat i bez razmišljanja, to je kao da jedete, a nemate probavu."

5. Svaku glavu pročitajte najmanje dva puta. Upamtite: ne čitate samo radi informacija, većpokušavate da stvorite bolje navike mišljenja koje će vam pomoći da od života uzmete ono štoželite. Prilikom svakog daljeg čitanja uočićete dublja značenja. Edison je rekao: "Genije je jedanposto inspiracije, a devedeset devet posto znoja."

Pošto ste do ovog mesta pročitali ovu knjigu, dobili ste taj jedan posto inspiracije, a sada jevreme da se malo oznojite. Rezultat i koje ćete post ići biće vredni toga.

REZIME

Samo ćete gubit i vreme ako ne učinite sve da ove navike mišljenja usadite duboko u svoj nervnisistem. Zapravo, niko ne može da vas nauči kako treba da mislite ili kako da usavršite svojusposobnost mišljenja. Moguće je jedino razjasnit i uspešnije navike mišljenja.

Na vas je red.

IIDEO

ŠEST ALATA ZA MIŠLJENJE

1. Koliko je meni poznato

2. Do izvesne mere

3. Meni

4. Indeks individualnosti

5. Indeks vremena

6. Indeks mestaU sledećih šest glava naći ćete garnituru od šest alata koji će vam omogućit i da usavršitevešt inu izrade pouzdanih verbalnih karata. Ta oruđa su reči ili fraze koje možete da priključitesvojim verbalnim kartama. Videćete da će te fraze delovat i gotovo magično na stvaranje vašihnavika mišljenja.

Da biste se što lakše upoznali sa alatima za mifjenje, uvek ćemo ih pisat i kurzivom. Kadanaučite da upotrebljavate taj alat , bićete iznenađeni kako tako jednostavne i poznate frazemogu tako mnogo da povećaju vašu sposobnost mišljenja.

4. GLAVA

Alat br. 1: Koliko je meni poznato

Niko ne zna sve

Stav: "Ne možeš mi reći ništa o tome" ima sličan efekat kao i gnojna kesica u mozgu.

Vendel Džonson (Wendell Johnson)

Gđa Gledston nalazila se u prizemlju, zabavljala je goste koji su upravo st igli na večeru.Razgovor je skrenuo na Bibliju i živo se raspravljalo o značenju jednog odlomka. Uskoro jedanod gost iju, nadajući se da će t ime završit i diskusiju, pobožno primet i:

- Postoji gore Jedan Koji zna sve.

S lica gđe Gledston nestade oblaka, ona se vedro osmehnu i reče:

- Da, Vilijam će sići za nekoliko minuta.

Uprkos svedočanstvu gđe Gledston, koliko je meni poznato, nema ljudskog bića koje zna sve osvemu. Možete li da se set ite bilo čega o čemu je vaše znanje potpuno? Možete li daodgovorite na svako pitanje o automobilu, zrnu peska, olovci ili komadiću konca za šivenje, osačmi ili o ljudskom biću?

Pretpostavimo da ste ceo život posvet ili proučavanju jedne jedine olovke. Možete li da naučiteSVE o njoj? Izabrali ste jednu lepu žutu olovku s gumicom za brisanje. Zat im ste seli i pokušalida je što tačnije opišete, nastojeći pri tom da navedete njene dimenzije i da kažete sve o njenojkonstrukciji i upotrebi. Ali, da biste znali SVE o olovci, morali biste da doznate od kakvog jedrveta napravljena i od kog je stabla to drvo uzeto. Morali biste da znate pojedinost i oproizvodnji gume. A ne smete da zaboravite ni metalni prsten koji drži gumicu. Zat im bi t rebaloda naučite SVE o olovu, lepku, boji i zlatnim slovima koja su ut isnuta u olovku. Tada biste većprilično uznapredovali u pokušaju da naučite SVE o olovci. Posle nekoliko godina studiranjaspoljnih karakterist ika, počeli biste sa ispit ivanjem unutrašnjih pojedinost i olovke. Morali biste daje isečete i napravite hiljade mikroskopskih odsečaka da biste se upoznali sa svakim vlaknomdrveta i svakim zrncem grafita. A kada biste dovršili mikroskopsko ispit ivanje, bili biste spremnida proučavate olovku sa molekularnog i atomskog stanovišta. Svaki molekul sudara se saostalim molekulima mnogo miliona ili čak milijardi puta u sekundi, što zavisi od vrste molekula iod temperature. Prema Ser Oliveru Lodžu (Sir Oiiver Lodge), 250.000.000 atoma u nizudugačko je 2,5 sant imetra, a 100.000 elektrona jednako je prečniku jednog atoma. Ako biste ihbrojali brzinom od tri u sekundi i to dvadeset čet iri sata dnevno, samo za brojanje atomskihčest ica u olovci t rebalo bi vam hiljade godina.

Koliko je meni poznato možete da potrošite mnogo života proučavajući jednu jedinu olovku satomskog gledišta, a da još uvek ne znate SVE o njoj.

Srećom, nama ljudskim bićima uspeva da se snađemo u ovom svetu i bez potpunih verbalnihkarata. Nijedan mehaničar ne zna SVE o automobilu, ali dobar mehaničar zna dovoljno da gapopravi. Nijedan lekar ne zna SVE o ljudskom telu, ali uspešno leči mnoge naše bolest i. Nijednaosoba ne zna SVE o kuvarskoj vešt ini, ali ima mnogo kuvara koji su za mene odlični. "Ali", rećićete, "otkako sam završio osnovnu školu, znam da niko ne zna SVE o nečemu". Teškoća je utome što mi to znamo, ali često ne postupamo kao da nam je to jasno.

Kao što kaže stara izreka: "Svako to zna, ali se niko toga nije selio.""

KLJUČ ZA PRIHVATANJE NOVIH IDEJA

Kada stvarno shvat imo značenje činjenice da ni o čemu ne znamo SVE, lako nam je dasteknemo naviku da pnhvatamo nove ideje. Kada biste o nečemu znali SVE, ne bi imalo smislada prihvatate nove ideje. Ne bi bilo potrebno da slušate šta vam drugi govore nit i daposmatrate radi proučavanja. Za vas ne bi postojalo ništa novo.

Sve što biste zamislili bilo bi odlično, jer bi vaše karte bile potpune i sve bi predvidele. Mogli bisteda se zauvek odreknete izučavanja područja u potrazi za novim ili različit im idejama.

NIKO NE ZNA SVE

- Glupost! Nemoguće je da u ovom zalivu ima kitova.

Svi smo slušali priče o tome kako je potrebno da prihvatamo nove ideje, ali vrlo retko nam jerečeno na koji način da to činimo.

Pristupnost tuđem mišljenju steći ćemo ako sami sebi ponavljamo: "NI 0 ČEMU ne mogu znat iSVE. Niko NI o ČEMU ne zna SVE. Zato nisam u pravu ako se zatvaram prema tuđemmišljenju. Moram da uočavam važne činjenice, koje bi mogle da prođu nezapaženo. Mogli bi dase pojave skriveni faktori koji bi mi pomogli da izrađujem što adekvatnije karte".

Edison je rekao: "Mi ni o čemu ne znamo ni milionit i deo jednog procenta". Najadekvatnije kartestvaraju ljudi koji su svesni nepotpunost i svog znanja. Ciceron je rekao: "Nije me sramota da neznam ono što ne znam." Katkad čujete kako ljudi daju sledeći savet:

"Ne prihvataj se posla pre nego što saznaš SVE činjenice". Koliko god mudro zvučao, ovajsavet je ipak neprakt ičan. Budući da nikad ne znamo SVE činjenice, moramo da ustanovimokoliko je činjenica dovoljno da izradimo adekvatne verbalne karte, a zat im moramo da po njimapostupimo. "Život je" - rekao je Semjuel Bat ler (Samucl But ler) - umeće da donosimozadovoljavajuće zaključke na temelju premisa."

ALATI ZA MIŠLJENJE

U osnovi, ovo je priručnik za ispravno mišljenje. Njegova je svrha da vam kaže kako se znanjepretvara u delovanje. U ovoj glavi naći ćete (kao i u svakoj od sledećih pet) i frazu koju možeteda korist ite u svakodnevnom mišljenju, a koja će vas automatski navest i da počnete da korist iteprincipe ispravnog mišljenja, koji su ovde iznet i.

Te fraze smo nazvali alatima za mišljenje. Sledeća kratka fraza treba da nas podset i da našekarte nisu potpune i da moramo da budemo spremni da poslušamo i tuđe mišljenje: " Koliko jemeni poznato." Na primer, umesto da kažemo. "Ona misli samo na sebe", recimo: " Koliko jemeni poznato, ona misli samo na sebe."

Ne dajmo se zavest i jednostavnošću t ih alata. Svako ih povremeno upotrebljava, ali je mali brojonih koji razumeju principe koji su iza njih. To što su tako jasni i dobro poznat i, neka vas ne

onih koji razumeju principe koji su iza njih. To što su tako jasni i dobro poznat i, neka vas nenavede na pogrešan zaključak da je reč o det injariji koju vi već primenjujete.

Koliko god je teško poverovat i u to, razvijaćete pronicljivost u upotrebi ovih alata još mesecima igodinama. Oni će vam donet i nova neverovatna otkrića, znanja i iskustva. Ne verujte samomojim recima.

Pokušajte i videćete.

ŠEST SLEPACAI SLON

"Apsolutna sigurnost - rekao je Kejser (Keyser) - povlast ica je neškolovanih umova i fanat ika.Za ljude od nauke to je nedost ižan ideal".

Formula koliko je meni poznato podset iće nas da možemo znat i samo jednu stranu priče. Zbogsvojih ograničenih opažanja možemo bit i poput šest slepaca koji su proučavali slona. Prvislepac je dodirnuo nogu i rekao: "Slon je kao drvo". Drugi je zgrabio rep i rekao: "Kako, pa slon jekao konopac". Treći mu je dodirnuo surlu:

"Glupost, slon je sličan zmiji". Četvrt i mu dotakne uvo: "Ali ne, slon je sličan listu". Pet i jedotakao slona sa strane: "Mislim da je slon kao zid". Šest i je došao do slonove kljove: "Svi vigrešite, slon je sličan koplju."

Ti ljudi su razgledali područje dok su pravili svoje verbalne karte. Međut im, oni nisu razgledalidovoljno da bi mogli da dobiju vernu sliku. Nemoguće je razgledat i celo područje i nikad nemožemo da budemo sigurni jesmo li razgledali dovoljno da dobijemo adekvatnu sliku. Jer, nikone može da vidi stvari sa SVIH strana.

Plutarh je pričao o Rimljaninu koji se rastao od svoje žene i koga su prijatelji prekorevali zbogtoga: "Zar nije bila lepa?", "Zar nije bila kreposna?" Rimljanin pred njima podiže svoju cipelu iupita ih zar ne izgleda lepo i nije li dobro izrađena. "Pa ipak", dodao je, niko od vas ne može dakaže gde me žulji."

JEDNA JEDINA NOVA ČINJENICA

Ponekad je samo jedna nova činjenica dovoljna da pokvari naše verbalne karte. Muzej ujednom gradu bio je ponosan zbog rekordne posete. Nedavno je uz muzej sagrađena malakamena zgrada. Tokom sledeće godine, posećenost muzeja misteriozno se smanjila za više od100.000 poset ilaca. Staje bila ta kamena zgrada?

To je bio WC!

Formula koliko je meni poznato uvek će nam bit i potrebna da bi nas podset ila kako jedna jedinanova činjenica može da pokvari naše sadašnje karte. Ne savetujem vam da tu frazu ponavljatesvaki put kada otvorite usta. Ljudi će mislit i da se čudno ponašate. Ono što zagovaram jesteda u sebi oset ite kako verbalne karte koje pravite nisu potpune i da im mogu nedostajat i važnimoment i. Drugim recima, kad god počnete da sipate mudre reči, kad god kažete da je tako,morate ćut ljivo dodat i koliko je meni poznalo, radi svoje vlast ite korist i. Kada se taj stav usadiduboko u vaše mišljenje, automatski ćete htet i da slušate ono što govore drugi ljudi. Htećeteda ispitate činjenice na koje se oni pozivaju. Zapamtićete da, bez obzira koliko o nečemu znate(čak i onda ako ste u tome svetski autoritet), uvek mogu da postoje činjenice koje će vamomogućit i da upotpunite svoje sadašnje znanje.

SKLONI SMO DA POVERUJEMO U ONO

ŠTO PRVO ČUJEMO

Pretpostavimo da su Džons i Smit imali saobraćajnu nezgodu.

Iz iskustva znamo da ćemo, ako nam o nezgodi prvi ispriča Smit , bit i uvereni da je krivac Džons.Međut im, ako slučajno prvo razgovaramo sa Džonsom, on će nam objasnit i (na veoma uverljivnačin) da je kriv Smit . Kada imamo na umu da svaka strana (kad prva dobije reč) obično možena veoma uverljiv način da iznese svoje stanovište, shvat ićemo važnost uzdržavanja oddonošenja konačnog suda pomoću opaske koliko je meni poznato. Ne smemo da seopredelimo samo za jednu stranu. Moramo da pokušamo da razumemo obe strane, ili t ri st raneili tuce strana, ako je problem tako zamršen. Ali, na žalost , kad jednom usvojimo određenogledište, teško nam je da imamo razumevanja za drugačija mišljenja ili postupke. Frensis Bekon(Francis Bacon) je rekao: "Čovek mnogo lakše veruje u ono što bi hteo daje ist ina."

Mala deca ne mogu da se bore kao odrasli. Nova, tek rođena ideja, koja nam ulazi u svest, nemože da se takmiči sa starim, odraslim idejama, koje smo imali tokom celog života. Novimidejama moramo da dozvolimo da dolaze, rastu i sazrevaju. Često je potrebno da danima,nedeljama pa čak i godinama pokušavamo da razumemo nove ideje. Kada oset imo da smoučinili sve da bismo razumeli novu tačku gledišta, t reba da oslobodimo stare ideje kako bi došlodo sveopšte bitke. Nove ideje će odrast i i sazret i i zašt ita im tada neće bit i potrebna.

Da bismo ispravno razumeli ideje, koje se razlikuju od dosadašnjih, moramo da ih uočimo ucelini. Ako i najmanju sitnicu, čim je čujemo, dovodimo u sumnju, nećemo moći da sagledamocelu sliku.

Lako je porazit i vojsku koja prolazi kroz klanac u koloni jedan po jedan. Isto važi i zarazumevanje nove tačke gledišta. Ako obaramo detalje jedan po jedan, ne dajemo im šansekao celini. Moramo da im dozvolimo da izađu, da se postroje, da saberu svu svoju snagu i tektada treba da im se suprotstavimo svom snagom svog sadašnjeg gledišta. Ideje koje ostanuposle ovog sukoba mišljenja su one koje želimo.

One su "ist ine" koje su pobedile.

"Dobro je t rt i svoj um o umove drugih", rekao je Montenj (Montaigne). Alat koliko ja znampomaže nam da se oslobodimo predrasuda radi ist inskog sukoba mišljenja, umestoneravnopravne i pristrasne lakrdije.

PONOSITE SE OTVORENOŠU UMA

Zatvoren um nije um već mašina. On automatski izgovara ono što je već u njemu. Otvoren umželi ist inu koja nastaje borbom mišljenja, zatvoren um želi da veruje samo u ono u šta sadaveruje. Prema Džonu Djuiju, otvorenost uma se može definisat i kao sloboda od predrasuda,

pristrasnost i i navika koje sprečavaju um da razmatra nove probleme i stvara nove ideje. Ali onaje nešto akt ivnije i pozit ivnije nego što se da naslut it i iza ovih reči. Ona se veoma razlikuje odzatvorenost i uma. Naime ona je gostoljubivost prema novim temama, činjenicama, idejama ipitanjima. Ali to nije ona vrsta gostoljubivost i koja bi se mogla označit i natpisom: "Uđite nemanikog kod kuće". Ona sadrži akt ivnu želju da se saslušaju sve strane, da se obrat i pažnja načinjenice, bez obzira iz kog izvora dolaze, da se posvet i puna pažnja alternat ivnimmogućnost ima, da se uoči mogućnost greške čak i u uverenjima koja su nam najdraža.

"Ne greše samo mrtvaci. - rekao je H.L.Vejlend (H.L.

Wayland) - Prošle nedelje video sam čoveka koji nije pogrešio već čet iri hiljade godina. On jemumija u egipatskom odeljenju Britanskog muzeja."

Moramo da nastojimo da u ljudima stvorimo osećanje kako od njih očekujemo činjenice pomoćukojih ćemo usavršit i svoje verbalne karte. Moramo jasno pokazivat i da krit iku ili sugest iju nesmatramo pljuskom svom JA. Mi ionako ne tvrdimo da znamo SVE O SVEMU.

"Čovek nikada ne sme da se st idi da kaže kako nije bio u pravu, jer t ime samo drugim recimakaže daje danas mudriji nego juče."

REZIME

Budući da naše karte nisu potpune, nemamo prava da zatvaramo um ni pred čim. Uz sve štokažemo moramo t iho dodat i koliko je meni poznato, jer nikad ne znamo kada će se pojavit inove činjenice koje će nam omogućit i da usavršimo svoje verbalne karte. Moramo dazapamtimo da je "apsolutna sigurnost privilegija neobrazovanih i fanat ika. Ona je za učeneljude nedost ižan ideal."

5. GLAVA

Alat br.2: Do izvesne mere

Mislite o svemu u stepenima

... bili su dosledni ljudi, koji su dosledno verovali daje rat sredstvo za rešavanje nesporazumaizmeđu naroda; ...oni su bili zavedeni ljudi koji su dosledno verovali da rat mora da se izbegavapo svaku cenu, bez obzira šla mu je uzrok; bili su ograničeni ljudi koji su dosledno branili misli idela jedne polit ičke stranke i nisu videli ništa dobro ni u jednoj drugoj; bili su kratkovidi ljudi kojidosledno nisu hteli da vide da blagostanje njihove sopstvene nacije zavisi od blagostanjasvake druge nacije; bili su glupi ljudi koji su dosledno mislili da polit iku njihove vlade trebapodržavat i i sledit i, bilo da je dobra bilo da je loša; bili su opasni ljudi koji su dosledno mislili da susvi ljudi crne kože inferiorniji od onih bele kože. A ja znam da će svaka nacija koja ne može ili neželi da izbegne tu strašnu zamku doslednost i uskoro bit i mrtvo carstvo...

Kenet Roberts (Kenneth Roberts)

Živimo u komplikovanom svetu koji je potrebno pažljivo prenosit i na karte. Možemo dagovorimo o dobrim i lošim, crnim i be-Iim, ist inskim i lažnim, lepim i ružnim stvarima. Ali gdemožemo da nađemo stvari koje su u svakom pogledu baš onakve kakvima smo ih opisali? Naprimer, lako je ljude i stvari označit i kao "dobre" ili "loše".

Ali u većini slučajeva u dobrom ima i malo lošeg, a u lošem i malo dobrog. Drugim recima, stvariobično nisu u potpunost i dobre nit i u potpunost i loše. Retko koja stvar, ma koliko bila dobra, nijebez nekih nedostataka. Gotovo ništa, ma koliko bilo loše, nije bez mrvice dobrog.

Učeni ljudi nam kažu da na ovom svetu ništa nije potpuno crno ni potpuno belo. Kada bi neštobilo potpuno crno, apsorbovalo bi svu svet lost koja na njega padne. Sve stvari, pa čak i čađ,reflektuju izvesnu količinu svet lost i. Kada bi nešto bilo potpuno belo reflektovalo bi sto postosvet lost i koja na nj padne. Još nije nađen predmet koji bi odbijao svu svet lost koja pada nanjega. Imamo običaj da kažemo da je nešto otrovno ili neotrovno. Međut im, nema tako otrovnematerije koja ne bi bila bezopasna u određenoj maloj količini. Isto tako, nema tako neotrovnestvari koja bi bila neškodljiva u velikim količinama. Na bočicama joda viđamo strašne mrtvačkelobanje, ali mala količina tog

"otrovnog" joda neće nikome naškodit i. Kod nekih bolest i, zubari prepisuju premazivanje desnijodom. Voda se smatra "neotrovnom", ah su, uprkos tome, srednjevekovni mučitelji ustanovilida je pet litara vode odličan otrov, sigurno deluje, vrlo je bolan, ni prebrz ni prespor.

Otrov može bit i sve što uzimamo u velikim količinama i ništa nije otrov ako ga uzimamo udovoljno malim količinama.

"MORA BITI ILI OVO ILI ONO"

U svojim navikama mišljenja usvojili smo gledište ILI-ILI i SVE ili NIŠTA. Volimo da razmišljamo ostvarima samo na ovaj ili samo na onaj način. Izgleda da se bunimo prot iv srednjih stanovišta.

U Satrdej Ivning Poustu (Saturday Evening Post) izašao je članak pod naslovom "Možemo li dapromenimo svoje birokrate?", u kome autor pokušava da da ispravnu verbalnu kartu opisujućinačin upravljanja u vladinim ustanovama. Mnogi čitaoci nisu razumeli članak. Neko je napisaopismo uredniku: "Na čijoj ste vi strani? Udarate po birokratama, a zat im kažete daje sa njimasve u redu. Kažete da su kancelarije pretrpane službenicima, a zat im kažete da ih je premalo..."

Odgovor urednika je glasio: "Lakše bi bilo da smo prikazali sve belo ih sve crno. Ali velikiproblemi su retko kada jednostavni, a mi dajemo prednost promišljenim i zaokruženimreportažama."

Ljudi koji razmišljaju sa stanovišta ILI-ILI skloni su da zahtevaju da verbalne karte budunacrtane tako da se ili SVI vladini službenici prikažu kao sposobni ili da se NIJEDAN vladinslužbenik ne prikaže kao sposoban. Na žalost , živimo u takvom svetu koji je uglavnomprekomplikovan da bi se mogao ispravno opisat i ILI-ILI ih SVE ili NIŠTA verbalnom kartom.Živimo u svetu u kome pojedinci i organizacije pokazuju beskrajan niz varijacija izmeđusposobnost i i nesposobnost i.

DVE VRSTE LJUDI

Jednom je neko namignuvši rekao: "Na svetu postoje dve vrste ljudi: oni koji dele ljude u dve

vrste i oni koji to ne čine."

Živimo u svetu velikih raznolikost i. Ljudi, na primer, ne mogu da se podele na lepe i ružne. Akobismo postrojili veliku grupu ljudi i svrstah ih po lepot i, na jednom kraju vrste imaćemo one zakoje se može reći da će "kada se pogledaju u ogledalo, ogledalo prsnut i".

Odmah za njima slediće oni koje ćemo smatrat i "naprosto ružnima", zat im oni koje ćemonazvat i "neprivlačnima", zat im "tako, tako", pa onda "zgodni" i najzad oni od čije lepote zastajedah. Čovečanstvo ne možemo da preklopimo preko polovine kao list papira i da sve lepe ljudepostavimo na jednu stranu, a one druge, koje nazivamo "ružnima", na drugu. Čak i oni kojenazivamo "ružnima" ne moraju bit i potpuno bez lepote i obrnuto. Kat iša, stara devojkaspletkašica, u pozorišnom komadu "Mikado" Džilberta i Salivena, shvat ila je da njeno lice nijeprivlačno. Ali ona tvrdi da ljudi dolaze iz daleka samo da vide njenu divnu levu lopat icu i, kakoona tvrdi, "tako čaroban desni lakat, kakvom malo ko može da odoli."

Glumac Valas Beri (Wallace Beery) krit ikuje što se filmovi prečesto prave na ILI-ILI način:"Većina filmskih likova je ili veoma dobra ili veoma loša, a to često smeta glumcu isto tolikokoliko i inteligentnom gledaocu. Nema čoveka koji je potpuno dobar ili potpuno loš, samookrutan ili samo nežan. Naprot iv, svaki čovek je mešavina mnogih osobina..."

DOBRIČINA ILI ŠKRTICA?

. Kad bi Artur Brisbejn (Arthur Brisbane), poznat i novinski komentator, koji je umro kao milioner,boravio u Njujorku, večerao bi u luksuznim restoranima, kao što su Delmoniko, Hofman, Dint iMur..., gde je velikodušno delio velike napojnice. Drugim recima, bio je u t im restoranima dobramušterija. Ali Stenli Voker (Stanley Walker), koji je dobro poznavao Brizbcjna, pričao nam je daje ovaj katkad odlazio i u jeft ine restorane da nešto pojede na brzinu i razbesneo bi kelnericukojoj je na stolu ostavljao kao napojnicu samo pet cent i.

Dakle, šta je bio Artur Brizbejn? Da li je on bio dobričina ili škrt ica?

Na ovo pitanje nemoguće je odgovorit i sve dok razmišljamo sa stanovišta ILI-ILI. Stvarneživotne činjenice ne mogu se uklopit i u ILI-ILI šablone, a ni verbalne karte koje upotrebljavamoza prikazivanje t ih činjenica ne smeju se ukalupit i u njih. U nekim situacijama, u određeno vremei na određenim mest ima, Brizbejna možemo nazvat i dobričinom. Na drugim mest ima i u drugimsituacijama valja ga zvat i škrt icom. Do izvesne mere možemo ga zvat i i dobričinom i škrt icom.Alat koji će nam pomoći da, u svetu gde većina stvari nije ni čisto crna ni čisto bela, izradimoadekvatne karte jeste fraza do izvesne mere.

Često se mučimo pitanjima na koja se ne može odgovorit i sa stanovišta SVE-ILI-NIŠTA.Navodimo, kao primer, neka pitanja na koja se može odgovorit i samo određivanjem stepena:PITANJE

ODGOVOR

Jesam li srećan?

Do izvesne mere.

Jesam li nesrećan?

Do izvesne mere.

Jesam li bolji od drugih?

Do izvesne mere.

Jesam li gori od drugih?

Do izvesne mere.

Je li Meri lepa?

Do izvesne mere.

Jesu li polit ičari pošteni?

Do izvesne mere.

Da li šampon blotou odstranjuje perut?

Do izvesne mere.

Hoće li mi pravila mišljenja iz ove knjige pomoći da rešim svoje probleme?

Do izvesne mere.

Ima nekoliko fraza koje često korist imo razmišljajući u okviru stepena. Možemo da kažemo:"Motor mog automobila radi nešto bolje kada promenim svećice", "Nevreme je prilično oštet ilomoje petunije". Ma koju frazu upotrebili u verbalnim kartama, najvažnije je da stavimo mentalnucrvenu zastavu upozorenja na izreke ILI-ILI i SVE-ILI-NIŠTA. Crvena zastava znači: eventualnaopasnost - pažljivo ispitaj područje. Počnite konstatovanjem svake ILI-ILI tvrdnje koju čujete iliizgovorite. Razmotrite problem sa svih strana. Životne situacije u kojima se nalaziterazumećete mnogo bolje kada prevladate ILI-ILI stav, koji sada možda blokira vašu misao.

ILI MUŠKARAC ILI ŽENA

Ali možete upitat i. Zar nema nekih stvari koje se mogu verno prikazat i i jednom ILI-ILI verbalnomkartom. Na primer, nisu li ljudi ili muškarci ili žene? Nije li to ILI-ILI, SVE-ILI-NIŠTA tvrdnja?Naučnici, koji su vrlo pažljivo proučavali to pitanje, kažu nam da je čak i ovde korisno mislit i uokviru stepena. Malo je stvari na ovom svetu koje se mogu verno prikazat i ILI-ILI kartama, ali tonije jedna od njih.

Stopostotni muškarac i stopostotna žena ne postoje. Žene imaju žlezde za lučenje muškihhormona, a muškarci žlezde za lučenje ženskih hormona. Žene prosečno luče 70% količinemuških hormona koju luče muškarci, dok muškarci luče 40% količine ženskih hormona koju lučežene. Rodžer Dž. Vilijams (Roger J. Williams) kaže: "Svaki muškarac koji se hvali da je

stopostotni mužjak, mora, da bi potkrepio svoju tvrdnju, da razotkrije svoje grudi i pokaže da nanjima nema izdajničkih karakterist ika, kao i da dokaže da njegov urin ne sadrži ženskehormone."

Jednom je neki četrdesetčetvorogodišnji muškarac, koji je živeo normalnim seksualnim životom(bio je oženjen i imao dva sina), dobio tumor na nadbubrežnim žlezdama. Promene na t imžlezdama, izazvane tumorom, postepeno su ga pretvarale u ženu. Razvile su mu se dojke, anjegovi seksualni organi pomalo su se smanjivali. Njegova seksualna želja i potencija sunestale, a počeo je i da gubi dlake sa tela.

Kada je uspešnom operacijom tumor uklonjen, izgubio je karakterist ike žene i ponovo postaonormalan muškarac. U većini slučajeva, priroda uspeva da nam da rasplodne organe koji su ilimuški ili ženski. Ali ponekad se i njoj dogodi da pobrka stvari. Postoji dokumentacija o otprilikepedeset hermafrodita - ljudi koji imaju kompletne muške i ženske polne organe.

Dakle, čak ni takva stvar kao što je muževnost i ženstvenost nije pitanje na koje bi moglo da seodgovori sa ILI-ILI. Molim vas, imajte na umu da ja ne kažem da ILI-ILI karte nikada nepredstavljaju životne činjenice, već govorim o tome da smo u svakodnevnom životu skloni daupotrebljavamo formulu ILI-ILI bez razmišljanja i da često pretpostavljamo da je nešto ILI-ILI, dokbi pažljivije razmišljanje otkrilo i druge mogućnost i.

SREDNJI POLOŽAJI

U prirodi najčešće nalazimo lestvice na kojima nema tačno određenog prekida između dvasuprotna kraja. Ne postoje dve vrste vremena: vruće i hladno. Čak ne postoje ni t ri vrstevremena: vruće, prijatno i hladno. U toku godine temperatura se kreće od neprijatno vruće doneprijatno hladne i ne preskače ni jedan jedini stepen. Možda će nekih temperatura bit i češćenego drugih, međut im, između krajnost i naći ćemo sve stepene.

Kada ne misle u okviru stepena ljudi prave verbalne karte koje grubo izobličuju područje. TomBraun kaže: "Svi polit ičari su pokvareni". Pažljivo proučavanje će otkrit i da ima različit ihpolit ičara, od izvanredno poštenih do izvanredno nepoštenih. Verbalna karta poput Tomovepotpuno je neadekvatna, jer prikazuje samo donji deo lestvice. Dik Grin nije tako naivan kaoTom. Dik kaže: "Polit ičari su ili pošteni ili nepošteni". Takva verbalna karta bolje prikazujepodručje, ali ona još uvek izostavlja srednji deo lestvice. Hari Blek uzima u obzir t ri vrednost i. Onkaže: "Polit ičari su ili pošteni ili nepošteni ili takotako". Ova karta predstavlja područje mnogoadekvatnije od prve dve.

Ona je gruba, ali zadovoljava prakt ične, svakodnevne potrebe.

Međut im, ona još uvek ne predstavlja područje toliko adekvatno koliko je moguće. Ona implicirada postoje t ri vrste polit ičara. Ustvari ima isto toliko stepena poštenja koliko ima i polit ičara. Akokarte t reba da predstavljaju područje što vernije, one moraju da odražavaju različite stepenekoje područje sadrži.

Ženske haljine mogu da se kupe po najrazhčit ijim cenama, od vrlo jeft inih do vrlo skupih. Uvećini slučajeva, za prakt ične svrhe dovoljno je razvrstat i ih u one čija je cena niska, srednja ivisoka. Ah, čak i kada je prakt ično govorit i o dva kraja i sredini lestvice, t reba da imamo na umuda područje nije tako podeljeno, već da se obično pruža jednolično, bez prekida, od jednog dodrugog kraja.

Ponekad su nam potrebne što preciznije verbalne karte. Za druge prilike možemo se zadovoljit iverbalnim kartama koje su samo približne. Sami morate da procenite koliko je važno da vamverbalne karte budu precizne. Različite situacije zahtevaju različite stepene preciznost i. Naprimer, proizvođači pižama prave ih u t ri veličine: male, srednje i velike. Muškarci s t ime izlaze nakraj. Pižame ne moraju da pristaju tako dobro kao košulje. Košulje moraju da se prave u više oddvanaest raznih veličina kragne i rukava da bi pristajale raznim veličinama muškaraca.

DO KOJE MERE?

Da bismo utvrdili do koje mere je područje vruće ili hladno, crno ili belo, dobro ili loše i td.,potrebno je pažljivo posmatranje.

Obično nam ne pomaže mnogo što znamo da je Henri Džons do izvesne mere pošten.Potrebno je da znamo do koje mere. Kakav ugled uživa? Da li ga znaju kao čoveka koji uzimasve što nije pričvršćeno ekserima? Da li je pošten samo onoliko koliko sistem zahteva? Može limu se verovat i u malim stvarima? U velikim stvarima? Da li se u Henrijevo poštenje možemopouzdat i?

Kao što je to slučaj i kod ostalih alata za mišljenje, kad upotrebljavamo do izvesne meremoramo da razmatramo činjenice. Nastojeći da utvrdimo do koje je mere Henri Džons pošten,sakupili bismo sve podatake do kojih možemo da dođemo. Donosimo zaključak koliko je menido sada poznato i, ako smo pametni, spremno ćemo prihvatat i nove dokaze koji će ili potvrdit i iliopovrći taj zaključak. Henri Džons je proces i tačka na kojoj se on nalazi može s vremena navreme da se menja.

AKO PODRUČJE NIJE STALNO

Jeste li primet ili da neki ljudi, kad s njima razgovaramo, zahtevaju da se s njima ili sto postosložimo ili sto posto ne složimo? Ljute se ako se sa njima samo delimično složimo ili ne složimo.Oni tvrde da je onaj ko nije sto posto uz njih prot iv njih - SVE ili NIŠTA. Moramo

ČUVAJTE SE GRANICE KOD KOJE MALO VIŠE MOŽE DA ZNAČI VIŠE NEGO MALU RAZLIKU

- Ja volim zabavu Grejem, ali samo do izvesne granice. i da budemo strpljivi sa onima koji hoćeda nas nateraju da zauzmemo ekstreman stav. Ako padnemo u njihovu klopku, pravićemoverbalne karte koje ne predstavljaju područje adekvatno i njima neće bit i teško da napravebudalu od nas. Moramo stajat i na sopstvenim nogama i ne smemo da dozvolimo da naszaplaše. Moramo da im objasnimo da nismo krivi što stvari nisu ni potpuno crne ni potpunobele; naše karte moraju da predstavljaju područje onako kako ga MI vidimo. Upamtite, što jeduh uži, to su mu tvrdnje šire.

U većini slučajeva karte su adekvatnije ako kažu: MNOGI ili VEĆINA umesto SVI,

OBIČNO umesto UVEK,

RETKO umesto NIKADA,

SLIČNO umesto ISTO.

Kada neko na silu hoće da nešto "mora da bude ili ovo ili ono", pitajte ga odakle to zna. Nanesreću, ist ina je na vrlo labavom temelju ako je izrečena obrascem ILI-ILI.

ČUVAJTE SE ODABRANIH PRIMERA

Lako je odabrat i uverljive primere koji dokazuju da su SVI državni uredi neefikasni, SVI poslovniljudi gramzivi, da je žena prevrt ljiva, muškarac zao, da zvezde upravljaju našom sudbinom ih dacilj opravdava sredstvo. Primer dokazuje samo da su NEKE od t ih stvari takve. Problem je: dokoje je mere cela grupa takva?

Samo nebiranim primerima možemo ustanovit i do koje

mere neka generalizacija adekvatno predstavlja područje. Ne možemo da se oslonimo na bilokoju količinu odabranih primera, ma koliko oni bih uverljivi. Samo proverom stvari, redom kojim sejavljaju, t j. odabiranjem nasumice, možemo da se oslobodimo sklonost i da biramo stvari kojedokazuju naše gledište i ne uzimamo u obzir one koje ga pobijaju.

Astrolozi tvrde da ljudi rođeni u znaku vage imaju talenta za muziku. Jedna osoba, koja jepokušala da utvrdi do koje mere ta karta predstavlja područje, proverila je datume rođenja1498 muzičara. Prema podacima koje je dobila, "manje njih se rodilo u znaku vage, nego u bilokom drugom znaku, osim škorpije."

Kada jednom naviknete da tražite kako da odredite do koje je mere nešto u vašim verbalnimkartama, moći ćete da se doset ite mnogih duhovit ih načina njihove provere, kojih pre nistemogli da se doset ite, a možda ni drugi. Ljudi koji vode računa o slučajnim uzorcima da bipronašli do koje mere njihove verbalne karte predstavljaju područje, doprinose opštoj riznicikorisnog znanja. Oni koje hoće da "dokažu" svoje stanovište dobro odabranim primerima ustvari ovekovečuju svoje dezinformacije i besmislice. Hiljade sat i koje tokom svog životaprovode u razmišljanju neće ni njih nit i ikog drugog učinit i pametnijim. Ljudi koji povremeno ćute isistematski proveravaju stvari povećavaju količinu pouzdanog znanja u opt icaju.

POSLEDNJA SLAMKA

Život je stvar mudrog izbora - znat i kada treba povući granicu. Profesor Torndajk (Thorndike) jedokazao da žaba, ako je stavimo u posudu sa hladnom vodom, a zat im postepenopovećavamo temperaturu vode stepen po stepen, neće bit i dovoljno pobuđena da iskoči izposude, već će uginut i. Isto tako i ljudi koji nisu budni mogu bit i lišeni slobode (ili bilo čegadrugog što cene), a da i ne znaju šta se događa.

Ne smemo se zavaravat i stepenastom prirodom stvari. Postoji izvesna tačka pri kojoj veliki brojmalih promena zajedno znači veliku razliku bez ikakvog prekida ili skoka.

Dlaka na bradi muškarca ne izraste odjednom, nego polako i mirno, te nema određene tačke ukojoj se glatka koža naglo menja u oštru bradu. Međut im, to nas ne sprečava da se brijemokada primet imo da je brada porasla više nego što smatramo da je pristojno. Zbog toga, kadapravimo adekvatne verbalne karte, moramo imat i na umu da obično ne postoji oštra linija kojadeli suprotnost i.

NIKO NIJE sto posto: pri zdravoj pameti ili lud, inteligentan ili neinteligentan, dobar ili zao, crn ilibeo, sposoban ili nesposoban, lep ili ružan, elegantan ili neuredan, muzikalan ili nemuzikalan,brz ili spor, razdražljiv ili miran.

Ali zato što ne postoji oštra granica između teškog i lakog tereta, ne smemo da pretpostavimoda razlike ne postoje. Ne smemo da budemo kao onaj čovek koji je svoju kamilu tovarioslamkom po slamkom nadajući se da joj dodatna težina od jedne slamke nikada neće slomit ikičmu.

Ako želimo da izradimo karte koje ADEKVATNO prikazuju područje, moramo:

1. da tražimo stepenastu prirodu stvari,

2. da nađemo tačku kod koje bi nešto malo više moglo da znači više od male razlike. Moramoda budemo svesni da postoji tačka kod koje bi jedna jedina slamka mogla da znači razliku većunego hiljade prethodnih slamki.

Samo ljudi koji su navikli da misle u okviru stepena i da nastoje da pronađu do koje mere kartaodgovara području, mogu stvarno da budu "kod kuće" na ovom svetu. Za ostale će postojat imnogo stvari zbog kojih će im se krvni prit isak povisit i više nego što je nužno. Očekujući da ćenaći SVE ili NIŠTA teško će im bit i da se mire sa svetom u kome su stvari stepenaste i koji jeuglavnom ispunjen sa više ili manje.

REZIME

Živimo u supt ilnom svetu u kome stvari obično nisu ni sasvim crne ni sasvim bele. Ako želimoda naše karte adekvatno predstavljaju stvari, one ne smeju da budu ni potpuno crne nipotpuno bele.

Alat do izvesne mere podset iće nas da stvari variraju od NIŠTA DO

SVE i da moramo da stanemo, gledamo i slušamo da bismo se upoznali sa područjem i izradiliadekvatnu kartu koja bi sadržala predskazljivost .

6. GLAVA

Alat br. 3: Meni

Pazi na to ko govori

Preduzeća koja prodaju sapun zaradila su milione dolara uveravajući potrošače da čovek nemože sam da proceni ima li njegovo telo neugodan miris. Uspešno su nametnula uverenje dadrugi ljudi mogu da osete mirise koje mi ne možemo. Reklamiranje T.M. (telesnih mirisa) kaženam da ne znamo sve o sebi i da nam ponekad ni naši najbolji prijatelji neće reći ništa o tome.Meni se čini da je izbegavanje M.J. (mentalne jednostranost i) isto tako važno kao i izbegavanjeT.M. Da bi se izbegla M J. potrebno je, na žalost , nešto više od sapuna. Kada imamo M.J.,ponekad nam to ni naši najbolji prijatelji ne mogu da kažu - možda imaju istu M.J. kao mi. U ovojglavi naći ćemo alat za mišljenje koji će nas podset it i da nam je mentalni miris neprijatan, kaošto nas reklame za sapun podsećaju da je miris našeg tela neugodan.

Međut im, najpre t reba ustanovit i:

KAKO DOBIJ AMO M.J.

(MENTALNU JEDNOSTRANOST)

Svako od nas ima svoj život koji nikada nije bio nit i će bit i potpuno jednak životu bilo kogdrugog ljudskog bića. Deca ovog sveta odgajaju se u domovima koji variraju od bednih,jednosobnih koliba, koje se gotovo raspadaju, do velikih palata sa brojnom poslugom.

Prema sklonost ima njihovih roditelja, ona se mogu odgajat i u duhu jedne od nekoliko tucetavera i mnogo polit ičkih filozofija. Mogu odrast i na farmi ili u malom mestu, mogu izrast i uplaninskom zaseoku ili u velegradu, gde se mleko prodaje u bocama. Neka se uopšte neškoluju, pa ne znaju ni da čitaju ni da pišu, a neka provedu i četvrt veka u školi. U svakojpojedinoj opšt ini preovladava niz strast i i predrasuda manje - više različit ih od onih kojepreovladavaju kod suseda. Mala deca gutaju vladajuće predrasude isto tako spremno kao štogutaju hranu.

RAZLIČITO POREKLO

Kada bi na ulici na vas naleteo slepac, verovatno se ne biste naljut ili na njega. Bili biste svesnida on ne može da vidi stvari koje vi vidite. Međut im, kada se ljudi ne slažu sa nama u ličnim idruštvenim poslovima i polit ičkim pitanjima, možda ćemo se naljut it i na njih i mislit i da su podli iliglupi. Zaboravljamo da su naša uverenja prouzrokovana našim žlezdama, ljudima sa kojimasmo se družili, knjigama koje smo čitah i iskustvima koja smo imali.

Stvari koje se jednoj grupi ljudi čine prirodnim, drugima mogu bit i odvratne. Na primer, 1924.godine, neki japanski muzej priredio je izložbu evropskih slika i kipova. Rodenovu skulpturu"Poljubac" smatrali su nepristojnom za javnost, pa su oko nje postavili bambusovu ogradu.Posle američke okupacije, Japanci poprimaju zapadne običaje barem u jednoj stvari. Ujapanskim filmovima sada su dozvoljeni poljupci. Pa i Finska, iako evropska zemlja, jedva jeprihvat ila poljubac. Još 1915. godine smatrala ga je nepristojnim, iako t i ist i Finci nisu imali ništaprot iv zajedničkog kupanja golih muškaraca i žena. Pretpostavlja se da se jedna trećina ljudi nasvetu uopšte ne ljubi.

Ne samo Japanci, već i Kinezi, Malajci, Eskimi, Polinežani i gotovo sva primit ivna plemenasmatraju ljubljenje nezanimljivim ili nemoralnim. Neki smatraju da je veće uživanje duvanje u uvo;neki Eskimi drže da trljanje noseva pruža veće uživanje. Jedan grad u staroj Grčkoj bio je doneozakon po kome će svako ko svoju ženu javno poljubi bit i pogubljen. Ono što se nama činiprirodnim ili u skladu sa zdravim razumom, zavisi od toga s kim, gde i kada smo odrasli. Sobzirom na različito poreklo, zar je neobično što se često međusobno ne slažemo?

DO IZVESNE MERE SVET JE ONAKAV

KAKVIM GA ZAMIŠLJAMO

Fenilt iokarbimid (PTC) nazvali su "tolerantnom hemikalijom". Prema dr. Albertu F. Bleksliju(Albert F. Blakeslee), svaki pet i čovek ga smatra bljutavim. Oko 65% ljudi nalazi da je gorak, 5%kažu da je kiseo, 2% tvrdi da je sladak, a 5% da je slan. Ostali ljudi, koji su ga probali, kažu daima ukus gorkih badema, kamfora, sumpora...

Uzmite ga i test irajte sebe i svoje prijatelje da biste znali kakav ukus ima za vas. Posle prepirkeo njegovom ukusu, ponovo pročitajte ovu glavu. Ne pokušavajte da raspravljate kakv ukusstvarno ima. Ne postoji odgovor sa kojim bi svi ljudi mogli da se slože. Pomoću ovogjednostavnog eksperimenta zapamtićete principe iznete u ovoj glavi bolje nego čitajući je dvasata.

DO IZVESNE MERE SAMI STVARAMO

SVOJE ČINJENICE

"Mi ne vidimo stvari onakvim kakve jesu", rekao je jedan mudrac, "već onakvim kakvi smo mi".Većina ljudi nije naučila da bude svesna uloge koju igra naš nervni sistem u opisivanju činjenica.

Kada kažemo: "Ovaj cvet je crven" ili "Ovo jelo je dobro", mislimo da govorimo o svojstvima kojasu sadržana u cvetu ili jelu. Ah, cvet sam po sebi nije crven. Crvenilo stvara naš aparat zagledanje i tumačenje.

Cvet odbija svet losne talase određene dužine, koje primaju očna sočiva i fokusiraju ih namrežnjače. Zat im se talasi pretvaraju u električne impulse koji putuju kroz dva miliona vlakanaočnih živaca, koji od očiju vode do mozga. U kori velikog mozga elektrohemijski impulsipretvaraju se u osećaj koji zovemo "crveno". Međut im, svet losni talasi nisu ni crveni nit i bilo kojedruge boje. Oni su elektromagnetna energija slična toplotnim, kosmičkim ili rentgenskimzracima. "Crveno" stvaramo u našem nervnom sistemu. Drugim recima, crvenilo koje vidimozajednički je proizvod onoga što je izvan nas i našeg vlast itog mehanizma za zapažanje.Mnogi ljudi imaju nervne sisteme koji talase dužine 6.500 angstrema ne pretvaraju u crveno.Ono što ostali vide kao crveno, njima izgleda kao neka druga boja ili sivi tonovi.

Mi stvarnost vidimo kroz ogledalo koje delimično prenosi, a delimično odražava. Mi vidimo stvarikoje su izvan nas, ali ih vidimo obavijene "odrazima" našeg vlast itog uma.

DODAJTE "MENI" U SVOJE VERBALNE KARTE

Ako kažete "Sladoled od lešnika je dobar", imajte na umu da govorite o svom nervnom sistemuili o svojoj reakciji na sladoled. Kada čovek pored vas kaže "Sladoled od lešnika je strašan",set ite se da govori o sebi isto toliko koliko i o sladoledu. Glupo je raspravljat i o tome da li jesladoled prijatan ili nije. Takve rasprave ne mogu se završit i slaganjem jednostavno zato štonisu rasprave o nečemu što je izvan ljudi. Svaki čovek samo prikazuje način na koji radi njegovnervni sistem, ALI NJEGOVE REČI NAVODE NA POGRE-

ŠAN ZAKLJUČAK DA GOVORI SAMO 0 SLADOLEDU.

Ako svojim verbalnim kartama dodate reč meni, izbeći ćete glupe prepirke takve vrste. Akokažete: "Meni sladoled od lešnika prija" načinili ste kartu koja odgovara vašem području. Akoosoba do vas kaže "Meni je sladoled od lešnika neukusan", ona je načinila kartu koja odgovaranjenom području, pa te karte ne treba smatrat i kontradiktornim. Postoji mnogo izraza koji moguda nas podsete na ulogu koju igramo u proizvodnji znanja. U ovoj knjizi korist imo izraz meni (ivarijacije vama, njemu, njoj i njima). Drugi izrazi, kao što su

"po mom mišljenju", "kako ja na to gledam" ili "čini mi se", često se koriste u istu svrhu: da naspodsete da govori običan smrtnik.

VAŠE REAGOVANJE ZAVISI OD ONOGA

NAŠTA STE NAVIKLI

Pretpostavimo da pred sobom imate t ri posude sa vodom.

Voda u prvoj posudi ohlađena je na čet iri stepena, u srednjoj temperatura joj je dvadesetstepeni, a u t rećoj je veoma vruća, oko pedeset stepeni. Stavite desnu ruku u posudu sahladnom, a levu u posudu sa vrućom vodom. Pričekajte nekoliko minuta da se ruke prilagode.Ako zat im stavite desnu ruku u srednju posudu, činiće vam se da je voda vruća. Akoistovremeno obe ruke stavite u srednju posudu, voda će desnoj ruci bit i topla, a levoj hladna.Drugim rečina, čak se ni vaša leva ruka neće saglasit i sa desnom, ako je bila podvrgnutarazličit im uslovima. U tom slučaju, ne možete da kažete: "Meni je voda u srednjoj posudi vruća(ili hladna)." Moraćete da budete određeniji:

"Mojoj desnoj ruci voda u srednjoj posudi je topla, a levoj je hladna."

Dodajući meni našim verbalnim kartama, podsećamo se da moramo da vodimo računa o svomnervnom sistemu. Tako ćemo lakše uočit i da, kada dajemo ocene, govorimo o nama samima ionome na šta smo navikli isto toliko koliko i o stvarima izvan nas.

VAŽNOST TAČKE GLEDIŠTA

"Lako je uočit i dobro informisanog čoveka - rekao je jednom neki šaljivdžija - njegovo mišljenjeisto je kao naše."

Kada bi primet io da se dvojica ljudi međusobno ne slažu, Džon Frederik Oberlin (John FrederickOberlin), pastor iz Alzasa, postavio bi ih na suprotne krajeve stola u svojoj radnoj sobi. Zat im biim pokazao sliku na zidu i pitao: "Džone, šta t i vidiš na ovoj slici?"

Džon bi pogledao i rekao: "Vidim cvet." Zat im bi upitao drugog:

"Bile, a šta t i vidiš?". Bil bi odgovorio: "Ne, on greši. To je pt ica."

Zat im bi Džon i Bil iznova započeli prepirku. On bi ih pust io da se izvesno vreme žestokoprepiru, a zat im bi ih zamolio da zamene mesta za stolom. Kada bi zamenili tačke gledanja,opazili bi da slika gledana sa jedne strane izgleda kao cvet, a sa druge kao pt ica. Zat im biljubazni pastor primet io: "Mnogo zavisi od vaše tačke gledanja."

Na ovom svetu ne možemo da imamo uspeha i da zadržimo normalan krvni prit isak ako nasvoje verbalne karte obilno ne dodajemo reč meni. Bez obzira koliko pažljivo crtamo teritoriju,ne možemo da tvrdimo ništa više od: "Tako se meni čini. Ovako stvari izgledaju meni."Nemamo pravo da pretpostavimo da je naš način gledanja na stvari jedini ispravan način, nit i dasu svi ljudi koji se ne slažu sa nama budale. Razlikujemo se od drugih ljudi po nasleđu, a i povaspitanju. Naša shvatanja se razlikuju, a isto tako i naši interesi. Zbog toga možemo daočekujemo da će ljudi, koji imaju drugačija shvatanja, dolazit i do drugačijih zaključaka,zasnovanih na NJIHOVIM shvatanjima, iskustvima i pretpostavkama.

Neko je u šali rekao: " Tolerancija je kada kažemo da mišljenja, koja se slažu sa našimmišljenjima, nisu besmislica." Fraza meni nije zamišljena da razvija ovu površnu toleranciju. Istotako, dodavanje reci meni našoj verbalnoj kart i ne znači uvek da je svako jednako u pravu i dasu sve zamisli jednako dobre. Ova fraza treba da nam olakša da shvat imo zašto se često neslažemo s drugim ljudima i zašto se oni ne slažu sa nama. To razumevanje će nam pomoći daih pridobijemo za naše gledište, odnosno da prihvat imo njihovo, ako je zrelije.

ZASLEPLJUJU NAS LIČNI INTERESI

"Zanimljivo je - pisao je Vilijam Dž Rejli (William J.Reilly) -

- posmatrat i kako se naša gledišta menjaju s našim ličnim interesima.

Jadnom, dok sam bio dečak, ot išao sam s t rojicom drugova na pecanje. Na putu prema reci,odlučili smo se da lovinu podelimo na jednake delove i ja sam iskreno pristao na to. Smatraosam da je to pravedno i pošteno. Međut im, tokom dana sam primet io da sam ulovio više ribanego ostali i moj stav prema predlogu da se ulov podeli na jednake delove počeo je da semenja. Na kraju dana, kada više nije bilo izgleda da bi neko mogao da ulovi riba koliko ja,žestoko sam se usprot ivio prvobitnom dogovoru govoreći da ne shvatam zašto bi dobarpecaroš morao da bude kažnjen zbog nesposobnost i i slabe sreće svojih drugova."

Kad god su naši lični interesi u pitanju, potreban nam je alat meni koji će nas podset it i da stvarimožda vidimo u pogrešnom svet lu. Većina nas ima mozak koji nas uspešno št it i od informacijakoje ne želimo da čujemo. Kada je Grogan bio na samrt i, pozvao je svoju ženu i decu da imkaže svoja poslednja uputstva:

- Onaj Finegan nam duguje deset dolara.

- Prava sreća - reče žena - da si još uvek pri čistoj svest i. - A tu je i Diligan, on nam dugujepetnaest dolara.

- Divno je - reče žena ostalima - videt i ovog jadnog čoveka kako govori tako pribrano.

-1 nemoj zaboravit i - reče Grogan - da maseru dugujemo čet iri dolara.

VAŠE REAGOVANJE ZAVISI OD ONOG NA ŠTA STE

NAVIKLI- O - reče ona - čujte ga kako bulazni.

Naš mozak nerado propušta ono što se ne uklapa u naša lična osećanja i interese. Čarls Darvin(Charles Darwin) je bio svestan toga pa je uvek savesno beležio svaki dokaz koji se nijepodudarao s njegovim naučnim teorijama. Znao je kako lako čovek zaboravi ono što neodgovara njegovim nadama i željama.

RACIONALIZACIJA

Mi izbegavamo činjenice lukavim izvrdavanjem u procesu mišljenja. To izvrdavanje naziva se"racionalizacija". Kada racionalizujemo, izmišljamo razloge koji će opravdat i ono što radimo ilimislimo.

Seoski pastor držao je žestoke propovedi prot iv svih mogućih grehova, od ubistva do kockanja.Posle svake zabrane, neka pobožna starica ljuljala se i naginjla na svom sedištu pevajući:"Amin, Amin.

Hvala budi Gospodu!" Zat im je pastor počeo da govori o uživanju burmuta. Pobožna staragospođa naglo se uspravi i promrmlja: "Vidi ga, prestao je da propoveda i počeo da se upliće ustvari koje ga se ne t iču."

Izgleda da možemo da shvat imo šta ljudi govore samo dok se to ne odnosi na nas.Racionalizacija propovedanje pretvara u uplitanje u času kada to zaželimo. Ona namomogućuje da vređamo osećanja drugih ljudi pod plemenitom zastavom "poštene iskrenost i".Isto tako, ona u nama izaziva bes zbog "neopravdane drskost i" drugih ljudi kada čine to isto.Racionalizacija nam omogućuje da prekomerno trošimo novac, kad to zaželimo, pod zvučnimidealom "neka novac bude u opt icaju". Takođe nam omogućava da se, kada to želimo,ponašamo kao škrt ice, jer "ušteđena para je zarađena para". Racionalizacija nam omogućavada grupe koje ne volimo ocenjujemo po njihovim najgorim članovima, a da se osećamouvređenim ako neko

"pogrešno oceni" našu grupu zbog greške koju je napravio neko ko ne bi smeo da joj pripada.Racionalizacija nam omogućuje da izazivamo nesporazume među ljudima, jer "čovek ima pravoda zna šta o njemu govore ljudi koji se prave jla su mu prijatelji". Ona nam dozvoljava daosuđujemo druge kada učine to isto, jer "nema goreg čoveka od

ONO ŠTO JE ZA JEDNOGA DOBRO ZA DRUGOGA MOŽE

DA BUDE ZLOintriganta koji ogovara i širi razne glasine. Ukratko, kada racionalizujemo možemo sve i sva daprotumačimo na takav način da smo bez obzira šta radimo, MI uvek u pravu, a ONAJ DRUGIuvek greši, čak i kada radi isto što i mi! "Svaki put se čoveku čini prav", upozorava nas Biblija.

Nikada nisam sreo nikoga (uključujući samog sebe) ko ne bi bio izvrstan u racionalizovanju.Kada bismo mogli da naučimo da logično mislimo bar upola tako dobro kao što smo naučili daracionalizujemo, oslobodili bismo se bar polovine problema i bili bismo dva puta srećniji.

REZIMEIst ina može da nam naredi da idemo napred, ali retko kad st ižemo daleko ako namsmetaju predrasude i navike. Robcrt Barns (Robert Burns) je uočio naše teškoće kadaje napisao:

"O kakvom moći bismo bili obdareni,

da se vidimo onakvima kakvima nas drugi vide!"

Alat meni podset iće nas da naše stavove i mišljenja određuju geni, s kojima smo se rodili, inačin na koji smo vaspitani. Ovaj alat upozorava nas da naš mozak izvrće stvari tako vešto isupt ilno da se one podudaraju s našim ličnim interesima. Mi smo u stanju da racionalizujemosve što radimo ili kažemo, kao što je rekao Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin): "Kako jeugodno bit i razumno biće jer to čoveku omogućava da pronađe ili stvori razloge za sve štonamerava da učini."

Alat meni možda nas neće uvek sprečit i da se ne sldžimo sa drugima, ali može da nas sprečida se ne složimo na neprijatan način.

7. GLAVA

Alat br. 4: Indeks individualnosti

' I

Razlike mogu da budu presudne

Priroda nikada ne usklađuje svoju decu nit i dva čoveka čini jednakim.

Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson)

U tri prethodne glave, razmotrili smo naše teškoće kao mislilaca koji, zbog prirode stvari, morajuda se s nepotpunim znanjem probijaju kroz svet u kome je sve u stepenima i u kome vladajuumovi s ličnim idiosinkrazijama. A mi smo tek počeli da otkrivamo stvari koje ugrožavajuadekvatnost naših verbalnih karata. U ovoj i sledeće dve glave razmotrićemo drugekarakterist ike sveta koje nam otežavaju izradu adekvatnih karata. Kao i u prethodne tri, u njimaćemo naći alate za mišljenje koji će sprečit i da ove univerzalne prepreke ometaju našumentalnu mašineriju u izradi pouzdanih verbalnih karata.

Živimo u svetu u kome ne postoje dve stvari koje bi U

SVEMU bile jednake. Ne možemo, na primer, na osnovu toga što poznajemo jednog, dva ili čaktuce Rusa, da tvrdimo da poznajemo SVE Ruse. Ne možemo da se služimo jednim električnimaparatom za brijanje i da načinimo verbalne karte koje obuhvataju SVE električne aparate zabrijanje. Svaki pojedini je na izvestan način jedinstven.

DO IZVESNE MERE SVI SU RAZLIČITI

Potražite gde god hoćete dve stvari koje su u svakom pogledu jednake: dva zrna peska, dvačoveka, dva nokta, dva lista na grani ili dve gume za žvakanje. Naći ćete mnogo sličnih stvari.Neće vam bit i teško da nađete stvari koje su za vaše potrebe zamenljive. Ali koliko je menipoznato nikada nećete naći dve stvari koje su apsolutno ident ične.

Uprkos masovnoj proizvodnji i pažljivoj kontroli u fabrici, nema dva apsolutno ident ičnaautomobila. U izlogu mogu da izgledaju ist i, pa i cena im je ista, ali svaki automobil imaće svojsopstveni niz prednost i i nedostataka. Razne mat ice i šrafovi biće pritegnut i različitom snagomi olabaviće se u različito vreme. Na raznim mest ima će postojat i mikroskopske greške i pukot ineu metalnim delovima, koje će igrat i različite uloge u toku trošenja. Paket ići čačkalica i šibicajednaki su do izvesnog stepena. Ali kada ih pogledamo pod lupom razlike postaju uočljive.

Iz daljine vidimo sličnost i; blizina nam pomaže da vidimo razlike. Dva automobila, koja su od nasudaljena tri milje (čak i kada su različit ih t ipova i boja) izgledaće nam jednaki kada ih gledamogolim okom. Kada se približimo, razlike su očite. S jedne strane pašnjaka na drugu teško bi bilorazlikovat i bika od krave, ali izbliza nećemo pogrešit i. Na drugom kraju ulice dve bandere moguizgledat i jednake. Iz našeg dvorišta, lišće na susedovom drvetu izgleda jednako.

Teško je raspoznat i dve gramofonske ploče na suprotnoj strani sobe.

Ako u ruci držimo dva nova žileta iz istog paket ića, teško ćemo moći da ih razlikujemo dok neupotrebimo lupu, koja će nam ih približit i.

Dve savršeno izbrušene čelične kugle mogu da izgledaju jednake čak i pod jakom lupom, alirazlike će se lako videt i kad nas mikroskop dovede hiljadu puta bliže.

KAKO NAS GRUPNE REČI ZAVODE

Živimo u svetu u kome nas reči, kojima se služimo, lako mogu zavest i ako se automatski neset imo da dve stvari mogu da se jednako zovu, a ipak budu različite. To mnogi od nas znaju, aliretki su oni koji o ovom problemu razmišljaju dovoljno da bi shvat ili njegove šire implikacije i da bipronašli način da ga savladaju u svojim navikama mišljenja. Umesto toga, i dalje oezbrižnokorist imo jezik i navike mišljenja, koji nas često pretvaraju u budale.

Upamtite: grupne reči kao čovek, kuća, pas, stablo, Amerikanac i td. t j. sve grupne i apstraktneimenice ne kažu KOJA VRSTA, KADA i GDE. Zbog pogrešnog jezika i navika mišljenja, kojesmo svi primili od naših učitelja, roditelja, drugova i ostalih, obično pretpostavljamo da govorimoo nečem određenom i specifičnom kada korist imo grupne reči, kao što je na primer "pas". Ustvari život inje koje ispravno zovemo "psima" mogu bit i i malene meksičke čivsave i ogromnedoge. Ima pasa od dobroćudnih i strpljivih, koji će podnosit i sva moguća zlostavljanja od decekoju vole, do paranoidnih i borbenih mešanaca koji sanjaju o takvim avanturama kao što jerazdiranje ljudskih vratnih žila. Pod rečju "pas" naći ćete bojažljive, oset ljive život inje, koje sunavikle na skupo kuvano meso (i to dobro skuvano i posoljeno) i život inje koje se brinu same zasebe, pretražujući kante za đubre u susedstvu. Ima pasa koji nisu sposobni ni za šta drugonego da se maze na krilu otmene dame. Ima ih koji čuvaju kuću od provalnika, spasavaju decu,koja se dave, izvode vešt ine, kao što je skakanje kroz zapaljene obruče i lajanje do broja deset,

onih koji skupljaju ovce, stražare ili nose čuturu ruma ljudima izgubljenim u snegu. Ko god kažeda voli "pse", voli mnogo toga, a ko god kaže da ne voli "pse", mnogo toga ne voli.

Ako naš jezik t reba da odražava stvarnost i ako želimo da izradimo karte koje predstavljajupodručje i imaju visok stepen predskazljivost i, moramo da upamtimo da mišljenje uz pomoćgrupnih pojmova često može da nas zavede ako nismo svesni opasnost i. U našem svetu nepostoje opšt i automobili, opšt i psi ili opšt i ljudi. Postoje samo određeni pojedinci i primerci kojipripadaju mnogim vrstama i obavljaju stvari na određenim mest ima, u određeno vreme i svi t ipojedinci i primerci mogu da deluju malo drugačije nego ostali koji se navode pod ist im imenom.

INDEKS INDIVIDUALNOSTI

Alat za mišljenje koji nam pomaže da mislimo uz pomoć individualnih pojmova naziva se indeksindividualnosti. To je brojka koja se dodaje grupnoj reči. Na primer:

IZ DALJINE STVARI IZGLEDAJU SLIČNE; BLIZINA NAM

POMAŽE DA VIDIMO RAZLIKE

- Hvala Bogu, moj Bili se ne penje na drveće.

- Bili!

Pas, pasi, Pas3

i td.

Čovek], čoveki, čoveki

i td.

Stolica, stolica% stolica3

i td.

Molim vas pročitajte nekoliko puta niže navedenu definiciju indeksa individualnosti, zat im jeponovo češće pogledajte dok čitate ovu glavu: Indeks individualnosti je brojka koja se dodajegrupnoj reči kako bismo stekli ut isak da se ona odnosi na određenu osobu ili stvar.

Osnovni je princip da ne postoje dva ident ična pojedinca. Evo kako to kažemo indeksnimbrojevima:

Pas (buldog) NIJE pasi (velika doga).

Pasi (velika doga) NIJE pas^ (pudla) itd.

Takođe. Pas 1 (buldog s belim krugom oko levog oka) NIJE

pasi (buldog s krugom oko oba oka), a pasi NIJE pas^ (buldog sa ožiljkom između očiju) i td.

Kad indeksne brojeve primenimo na ljude nalazimo da: Čovek NIJE čoveki, čoveki NIJE čovek^ itd.

Ako razmislimo 0 tome, videćemo da smo celog života upotrebljavali indeksne brojeve.Međut im, korist ili smo ih samo za izvesne stvari. Na primer indeksne brojeve dajemo ulicama ikućama, kao: Treća ulica 142. Indeksne brojeve primenjujemo za označavanje spratova,zgrada i td. Zašto onda ne bismo kod svih grupnih reči korist ili brojeve za raspoznavanje danas podsete na razlike između pojedinih ljudi i stvari.

MENTALNE SABLASTI

Kad je Piteru bilo pet godina, njegova majka je pobegla s nekim trgovačkim putnikom. Poslegodinu dana, njegov otac se oženio ženom koja je imala dve ćerke, nekoliko godina starije odPitera.

One su se rugale Piteru i ismejavale ga. On je pokušavao da im "vrat i milo za drago" napadajućiih. Na to bi ih maćeha rastavila i izgrdila Pitera. Kako je postajao stariji, Piter je sve više mrzeote "žene" u svom životu. Kada mu je bilo šesnaest godina, zaposlio se, napust io dom i živeosamostalno. U prodavnici u kojoj je radio upoznao se sa

KRAVAi NIJE KRAVA2 (PONEKAD IMA ĆUD BIKA)

- Ne zanovetajte mi. Ja poznajem svoje krave! mladom devojkom s kojom je nekoliko putaizašao. Iskreno se zaljubio u nju, ali ona ga je napust ila zbog nacifranog mladića koji je vozionovi kabriolet . Baš kada je počeo da misli da su "žene" zlo, upoznao se sa simpat ičnom,mladom ženom, uz koju je zaboravio svoje "jade".

Verili su se kratko vreme pre njegovog odlaska u vojsku. Piter je dobio kratko odsustvo. Došavšikući sa željom da verenici priredi iznenađenje, našao ju je u spavaćoj sobi sa drugim čovekom.Bio je potresen i povređen. No, govorio je sebi, to je t rebalo i očekivat i.

Morao je da zna da su "žene" (SVE žene) zle. Njegova majka, koja ga je ostavila, maćeha injene dve balavice, prva devojka, koja ga je odbacila i druga, koja ga je prevarila, sve su bile iste:neiskrene, okrutne i potpuno nepouzdane. Odlučio je da više ne dozvoli da ga

"žene" obmanjuju. Sada "sablast i" žena koje je poznavao projektuje na svaku devojku kojusretne. "Devojke su - kaže - dobre za malu avanturu. Ali ako imate i malo pameti nećete ihshvat it i ozbiljno. Sve su one iste. Uvek će vas prevarit i."

Piteru su indeksni brojevi nužno potrebni. On brka SVE žene s nekoliko žena s kojima je imaožalosna iskustva. Njegova neprijatna iskustva sa ženom , ženom2, ženom3, ženom4, ženom$,sprečavaju ga da jasno vidi ženue, ženuj, ženu$ i td. Njemu su potrebni indeksni brojevi da te"sablast i" izbije iz pameti. Njegov mentalni sklop je takav da su mu sve žene slične - toliko jeogorčen da u stvari ne priznaje mogućnost postojanja razlika.

Reči bez indeksa ponekad liče na mentalne sablast i. One nas podsećaju na oblike stvari izprošlost i. Kada bi bilo moguće 0 nečemu znat i SVE i kada se svet ne bi menjao, naša ranijaiskustva bila bi siguran vodič za budućnost. Mogli bismo da pozovemo sablast i prošlost i danam kažu kako da postupimo u nekoj situaciji. Ali dok živimo u svetu koji se menja i 0 kojem jenaše znanje nepotpuno, moramo da budemo veoma oprezni kada se oslanjamo na "lekcije",koje smo imali u prošlost i.

SLIČNOSTI I RAZLIKE

Grupna reč "žene" podseća nas na sličnost i između svih žena.

Indeksni brojevi nas podsećaju na razlike koje postoje između njih.

-

Ako želimo da mislimo zrelo, moramo bit i svesni i sličnost i i razlika.

Imaćemo neprilika ako, na primer, postupamo kao da su SVE žene slične u SVAKOMPOGLEDU. Pogrešićemo takođe ako postupamo kao da su SVE žene u SVEMU različite.Dodajući indeksne brojeve grupnim recima možemo da steknemo način mišljenja i govora kojiće nam pomoći da se podset imo i sličnost i i razlika. Pomoću njih teoretski možemo da dobijemoposebnu reč ili znak za svaku osobu i svaku stvar na svetu.

Zbog navike da govorimo o AMERIČKOJ ŽENI, TIPIČNOJ

ŽENI IZ KALIFORNIJE ili ŽENI S JUGA, često previđamo velike razlike između jedinki, koje su nataj način označene kao "t ipovi".

Pretpostavimo da pojedine žene u gore navedenim grupama zaista mogu da budu slične najedan ili više načina, ipak za naše svrhe razlike često mogu bit i važnije od sličnost i. U svakomslučaju, naše verbalne karte neće bit i adekvatne ako isuviše naglasimo bilo razlike bilo sličnost i.Moramo da budemo svesni i jednih i drugih. Naš svakodnevni jezik je sklon da implicira sličnostjednostavno zbog toga što stvari označavamo ist im imenom. Potrebni su nam indeksni brojevida nas podsete na razlike.

POTREBNO JE VREME DA SE NAVIKNETE NA TO

Kad ovo pročitate prvi put , možda ćete mislit i da "od buve pravimo slona" i da se sva ovaizlaganja o sličnost ima i razlikama između pas, pas2, pasj i td. ne odnose na vas. Međut im, akoduže razmišljate o ovim principima uverićete se da oni imaju veoma prakt ičnu primenu uVAŠEM svakodnevnom životu. Nije lako razumeti skrivenu važnost indeksnih brojeva dok se onjima čita. Morate neko vreme da živite sa njima da biste ustanovili šta mogu da vam znače urešavanju vaših problema.

Možda nećete razumeti važnost indeksnih brojeva sve dok nekoliko puta ne budete pogođenizato što niste primet ili razlike između stvari koje su imale isto ime, ali su za vaše svrhe delovaledrugačije. Morate navići da sebi kažete : "Ja znam da mušterija nije mušterijai, da političari nijepolitičar 2" i td.

NE DAJTE SE ZAVARAVATI REČIMA - PASi NIJE PAS2

Ja volim pse. Oni su najbolji čovekovi prijatelji.

Bolje je da večeras pročitamo ono poglavlje o indeksnim brojevima.

Morate sami da oset ite kako je u vama duboko usađena sklonost da stvari nazvane ist imimenom smatrate ist ima. A sada, da kažemo nešto više o tome kako nam indeksni brojevimogu pomoći: PROŠECI NIŠTA NE GOVORE

0 ČOVEKUi ILI STVARI]

Uopštavanja koja se ispravno primenjuju na grupe mogu bit i varljiva ako se pripišu bilo kompojedincu u grupi. Na primer, pretpostavimo da je čovek koji namerava da otvori prodavnicuobuće pročitao da prosečan muškarac nosi cipele broj 41. Kada bi naručio samo cipele veličine41, on bi brzo bankrot irao. Ustvari taj broj nosi samo mali procenat ljudi. Prodavnica obuće moraimat i cipele za muškarca, muškarcai, muškarca 3 i td. Prošek često ne odgovara mnogimpojedincima. Bez obzira na tačnost vaše predstave 0 prošeku, vi još uvek ne znate da li će onstvarno pristajat i određenoj jedinki, dok se sami ne uverite i sami ne pregledate područje.

Često je prikladno imat i prosečne ili opšte slike 0 stvarima. Pri planiranju elektrane, preduzećeza distribuciju električne energije mora raspolagat i pouzdanim podacima 0 prosečnoj količinistruje koju t roše domaćinstva na njegovoj teritoriji. Pri planiranju kućnog budžeta, moramo znat iprosečne iznose koje t rošimo na hranu, odeću i druge stvari. Često se toliko naviknemo damislimo u prošecima da zaboravljamo da su korisni samo kada je reč 0 grupama. Prosečan broj,bez obzira koliko bio tačan, neće nam reći ništa određeno 0 datom pojedincu. Jedini način dadobijemo adekvatnu kartu specifičnog pojedinca jeste da pogledamo područje.

TRAŽITE VAŽNE RAZLIKE

Ja imam uopštenu predstavu da su lavovi vrlo krvožedne život inje. Ova generalizacija meupozorava da se držim daleko od lavova, koji nisu zatvoreni u kavezima. Indeksne brojeve nećukorist it i tako da me lavovi pojedu. Neću da idem predaleko i da kažem: lav j nije lav 2, lavi nije^av3 i td. i možda me lav 3, pošto je drukčiji od lavai, neće napast i. Uprkos činjenici što znam daje svaki od t ih lavova po nečemu različit , neću dozvolit i da me indeksni brojevi zavedu da sampregledam to specifično područje. To bih smatrao zloupotrebom indeksnih brojeva. Samo vimožete da odlučite kada je ispravno korist it i ovaj alat . Princip je ispravan u svim situacijama: lavnije lav2.

Ipak, za MOJE svrhe lav se može ponašat i kao lav 2. Znamo kao naučnu činjenicu da postojerazlike između SVIH pojedinačnih stvari.

Međut im, isto tako znamo, kao ličnu činjenicu, da za naše sopstvene svrhe možda ne postojistvarna razlika. Kao i sa svim drugim alat ima, sa indeksnim brojevima morate daeksperiment išete da biste naučili da se njima služite.

GLEDAJTE ONO ŠTO JE IZA REČI

Evo zašto su nam potrebni indeksni brojevi: kada jednom naviknemo da se smeškamo ilimršt imo na određeni naziv, skloni smo da budemo skoro slepi za stvari iza naziva. Od tada mite stvari prihvatamo ili odbacujemo na osnovu naziva. Ne gledamo pojedine stvari. Smatramoda to nije potrebno. Ne trudimo se da vidimo kako one deluju i zašto ih jedni vole, a drugi mrze.Ne nastojimo da ih bolje razumemo nit i da ustanovimo da li bi nam znanje dalo više uvida.

Neka vam Mark Tven (Mark Twain) ispriča kako su ljudi reagovali na njegove cigare i kako susasvim izgubili sposobnost da pregledaju to područje:

"Ljudi koji tvrde da se razumeju u duvan kažu da pušim najgore cigare na svetu. Kad dolaze umoju kuću, donose svoje cigare.

Oni pokazuju kukavički strah kad im ponudim cigaru; izgovaraju se lažima i žure na sastankekoje nisu ugovorili čim se osete ugroženim gostoljubivošću moje kut ije za cigare. A sada,pogledajte šta može da učini praznoverje, uz pomoć reputacije: Jedne večeri očekivao samdvanaest ličnih prijatelja na večeru. Jedan od njih bio je poznat po svojim skupim i finimcigarama, kao što sam ja bio poznat po jeft inim i jakim. Poset io sam ga i, kada niko nije gledao,uzeo sam dve šake njegovih odabranih cigara, cigara koje su ga stajale četrdeset cent i pokomadu i imale zlatnocrvene et ikete kao znak plemenitost i. Skinuo sam im et ikete, pa ih staviou kut iju mojih najmilijih cigara - vrste koje su se t i ljudi bojali kao epidemije. Oni su posle večereuzeli ponuđene cigare, upalili ih i mučno se borili sa njima - u t išini, jer je veselje zamrlo kad se

pojavila omražena marka cigara - ali njihova hrabrost nije t rajala dugo; počeli su da seizvinjavaju i da napuštaju kuću, gazeći pri tom jedan drugog s neuljudnom nestrpljivošću; aujutru, kad sam izašao da pogledam rezultate, sve cigare ležale su između ulaznih vrata ikapije. Sve, osim jedne - ta je ostala na tanjiru čoveka od koga sam cigare uzeo. Mogao je dapodnese samo jedan ili dva dima. Kasnije mi je rekao da će me jednog dana neko ustrelit i zatošto nudim ljudima tu vrstu cigare."

U ovoj anegdot i Marka Tvena prikazana je jedna od razlika između razumnog i nerazumnogponašanja. Gost i su reagovali na fiksne ideje u svojim glavama i na varljive et ikete, koje su videli,a ne na stvarne cigare koje su pušili. U ovom svetu, koji se menja i o kojem imamo nepotpunoznanje, razumno mišljenje zahteva da svoje akcije temeljimo na pregledavanju područja, a nena pregledavanju svog mozga.

Zdrav razum nije ništa drugo do izrađivanje adekvatnih karata područja. Ljudi zatvoreni ubolnicu za duševne bolest i na područje projektuju verbalne karte koje izmišljaju u svojimglavama.

Oni nisu u stanju da otvore oči i jasno opažaju ono što je pred njima.

Oni misle da bez proveravanja znaju kako stvari izgledaju. To što misle da znaju sprečava ih darazumno ocenjuju.

RASUĐIVANJE NA BRZINU

Baš kao što službenik na pošt i koji sort ira pisma brzo i bez pitanja stavlja lokalnu poštu u jednu,a poštu koju t reba otpremit i izvan grada u drugu vreću, tako smo i mi skloni da automatski i bezrazmišljanja stvari razvrstavamo na osnovu njihovih naziva i ne pokušavajući da iza t ih nazivaposmatramo stvar j, stvari, stvari, i td. Takvo automatsko reagovanje je dobro pri sort iranjupisama na pošt i.

Međut im, to nije način mišljenja pomoću koga se može zrelo rasuđivat i u ovom složenom svetuo kome primamo tako mnogo pogrešnih informacija. Samo otvorene oči i otvoren um učinićenas zrelim i pravim ljudskim bićima.

Stav rasuđivanja na brzinu sa svojom dogmatskom sigurnošću sramota je za ljudsko biće.Magarac i riba nisu sposobni da mnogo razmišljaju. Oni ne mogu da koriste svoj mozakgodinama da bi im stavovi sazreli. Mi, ljudska bića, možemo, ako pokušamo, da usavršimo svojemišljenje. Međut im, većina uči da misli na tako magareći način da retko nauči da svojeizvanredne mozgove korist i na način koji bi bio barem približno izvanredan.

REZIME

Živimo u svetu u kome ne postoje dve ident ične stvari. Međut im, imamo navike mišljenja kojenas često zavode da pretpostavimo kako su dve stvari, označene ist im imenom, ident ične.Indeksni brojevi pomoći će nam da o stvarima mislimo kao o jedinkama. Za zrelo mišljenjepotrebno je da budemo svesni i sličnost i i razlika između stvari koje su označene ist im imenom.Indeksni brojevi će nas podset it i na opasnost i uopštavanja ili mišljenja u prošecima. Znamo da,bez obzira na to koliko je tačna naša slika prošeka ili generalizacija, ne znamo da li ona važi zaodređenog pojedinca dok ne pregledamo područje i ne upoznamo čoveka ili čovekai -određenu jedinku.

8. GLAVA

Alat broj 5: Indeks vremena

Bit i savremen

Svet se kreće, okolnosti se menjaju svakog sata.

Ralf Valdo Emerson

U našem svetu brzih promena važno je da budemo budni kako nas ne bi iznenadili promenjeniuslovi. Nekog lekara je usred noći probudio telefonski poziv čoveka koji ga je zvao i pre nekolikogodina:

- Doktore - rekao je uzbuđeni čovek - molim vas dođite odmah. Moja žena ima jake bolove isiguran sam da je u pitanju slepo crevo.

- Pa - odgovorio je lekar - ja ne mislim da se radi o tome.

Navrat iću rano ujutru. Nemojte da brinete. Verovatno je u pitanju loše varenje.

- Ah, doktore, morate da dođete odmah. Siguran sam da je to upala slepog creva.

- Ta molim vas, gospodine Džonsone, - reče lekar malo razdraženo - ja sam vašoj ženi izvadioslepo crevo pre t ri godine. Vi znate isto tako dobro kao i ja da joj nije izraslo novo.

- To je ist ina - odgovori muž - ali ja imam drugu ženu.

Lekar je pretpostavio da su supruga gospodina Džonsona od pre t ri godine i suprugagodpodina Džonsona one noći, kada ga je pozvao, ista osoba. Naravno, u ovom slučaju,njegova pretpostavka je bila normalna i verovatno bi isto pretpostavio i bilo ko drugi. Ali, kada jereč o važnim stvarima od kojih zavisi naše zdravlje, materijalna sigurnost i sreća, ne smemodozvolit i takve greške. Ako želimo da živimo što punijim životom moramo nastojat i dapost ignemo prošek od 0,980 pri izradi vernih karata. To nećemo moći ako ne razvijemo jakosećaj da se reči ne menjaju, ali da se stvari koje naše reči predstavljaju stalno menjaju. Nekestvari menjaju se sporo, a neke veoma brzo. Neke stvari će se znatno promenit i u roku odjedne godine, druge će u toku tog istog vremena pretrpet i samo neznatne promene, koje su zanaše svrhe nevažne. Međut im, bez obzira da li su promene brze ili spore, velike ili male, kolikoje meni poznato mi živimo u svetu u kome je sve proces.

Razmislite o raznim načinima na koje se mi, ljudska bića, menjamo kroz godine. Počinjemo kaooplođeno jajašce, snabdeveni svime što nam je potrebno. Pri porođaju smo okrutno izbačeničak i bez odeće i zuba. Nastojimo da se u ovoj teškoj situaciji snađemo kako najbolje možemo;polako, uz mnogo smetnji, postepeno učimo da hodamo, govorimo i ne vučemo suviše jako pseza repove. Postajemo sve viši i širi, završavamo razne škole pa najzad počinjemo da

zarađujemo novac ili gajimo decu ili i jedno i drugo. Prestajemo da rastemo u visinu, ali veomačesto i dalje rastemo u širinu. Pojavljuju se bore i podvaljci, a kosa koja nije ispala posedi.Galantan suprug će odlučno tvrdit i da je njegova žena isto tako lepa kao i na dan svadbe, ali ćepriznat i da joj je za to potrebno mnogo više vremena.

Od trenutka kada smo stari jedan minut pa do smrt i, stvari koje volimo da radimo i vešt inekojima radimo stalno se menjaju.

Hrana u kojoj uživamo, osećanja i naš krvni prit isak menjaće se s vremena na vreme. Ono štoza nekoga može da bude dobro u toku jedne godine, može da mu štet i u sledećoj. Ne samo miveć i stvari oko nas se stalno menjaju. Stanje na berzi, vremenske prilike, t rava na travnjakupred kućom i škripa porodičnog automobila - sve se to s vremenom menja.

ZVEZDA SEVERNJAČA

Verovatno ste čuli izreku: "Stalan kao zvezda Severnjača".

Međut im, ako pogledamo izbliza vidimo samo promenu. Severnjača se u stvari vrt i u krugu (sanaše tačke gledišta) i nalazi se na severu samo dva puta dnevno. I kao da ta nepostojanostnije dovoljna, zvezda koju zovemo Severnjača menja se posle izvesnog broja godina.

Kada su Egipćani gradili velike piramide, Alfa Draconis je bila Sever-

SVE SE MENJA

- Dovodim kući jedno iznenađenje draga. Sećaš li se Lamara, onog krasnog, velikog, lepog,pravog muškarca, o kome uvek govoriš, onog za koga si mogla da se udaš umesto za mene... ?njača. Danas je to Polaris. Za dvanaest hiljada godina Vega iz sazvežđa Lira biće Severnjača.Šekspir je odviše uzeo zdravo za gotovo kad je napisao:

Alija sam stalan kao zvezda Severnjača

Čijoj ist inskoj, stalnoj i t rajnoj osobini

Nema premca na nebeskom svodu.

Biro za standarde u Vašingtonu čuva dve šipke od plat ine i indijuma, koje služe kao uzorci zadužinu jarda. Preduzete su sve moguće mere da se spreče promene na ovim šipkama.Smeštene su u t rezoru i koriste se samo jedanput u pet godina. Međut im, ni te šipke nisunepromenljive. Sve stvari su sačinjene od atoma čiji se elektroni kreću brzinom većom od100.000 milja u sekundi. Ono što našim očima i prst ima izgleda čvrsto, u atomskim razmerama

je luđački ples čest ica, koje se u haosu zbrke i nepredvidljivost i stalno sudaraju milijarde puta usekundi. U atomskim razmerama ništa ne ostaje isto ni delić sekunde, postoji samo kretanje,promena, dinamika. Često atomi spoljne strane nekog predmeta napuštaju predmet i beže uokolni prostor ili u susednu materiju. Na primer, kada se olovna ploča stavi na zlatnu, neki atomizlata preći će u olovo, a neki atomi olova zalutaće u zlato. Tako će i naše šipke, uprkos svimmerama opreza preduzet im da se spreče promene, uspet i da nam podvale neke promene.

Gubitak od nekoliko atoma svake godine neće ih učinit i neupotrebljivim u Birou za standarde,ali ih ipak kvalifikuje kao brata, iako prilično flegmat ičnog, svih ostalih stvari u svetu koje sestalno menjaju.

NAŠE KARTE MOGU DA ZASTARE

Na svom prvom putovanju na ostrva Floride neki advokat iz Njujorka proveo je prijatan danloveći ribu u društvu Edvarda, starog domaćeg lovca na sunđere. Opazivši kako je koža starogribara potamnela i naborala se od tropskog sunca, advokat upita:

- Edvarde, hoćete li da mi kažete koliko imate godina?

- Vrlo rado, šezdeset osam .

Nedavno je taj ist i advokat ponovo poset io južnu Floridu i potražio Edvarda da pođu u ribolov.Našao ga je kako sedi na molu i krpi mrežu. Sunce i vetar Floride urezali su još nekoliko bora nanje-

ŽIVIMO U SVETU KOJI SE MENJA

- Smiri se! Savršeno poznajem ovaj put! Vozim se njime celog života! govom licu, ali advokatnije primet io nikakve veće promene. Pošto su neko vrcmc lovili među ostrvima, on opet upitastarca koliko mu je godina.

- Šezdeset osam.

- Ali vi ste rekli da vam je šezdeset osam kada sam ovde bio pre sedam godina - reče advokat.- Kako to objašnjavate?

- Kako objašnjavam? Tu nema šta da se objasni. Zar vi mislite da sam ja od omh koji vamdanas kažu jedno, a sutra drugo?

Na žalost , ljudima često moramo jednog dana da kažemo jedno, a sledećeg drugo. Mi semenjamo i svet se menja. To komplikuje naše pokušaje da sačuvamo zalihu adekvatnihverbalnih karata. Kao što je fotografu portret ist i teško da snimi dete koje je nemirno, tako i miimamo teškoće kada hoćemo da sledimo svet koji ne miruje. Alfred Nort Vajthed (Alfred NorthWhitehead) je rekao: "Znanje je pokvarljivo kao riba." U izdanju Britanske enciklopedije iz 1946.godine nalazi se članak o uranu u kome piše: "Glavna primena urana za sada je u keramičkojindustriji..." Atomska bomba učinila je ovu verbalnu kartu mrtvom.

Čak i kada bismo danas znali SVE o nečemu, promene na terenu mogu sutra da naše verbalnekarte učine zastarelim. Jučerašnje činjenice danas mogu bit i fikcije.

ŽIVI LJUDI SA MRTVIM ZNANJEM

"Starost - kaže Montenj - usađuje više bora u duh nego u lice."

Mlad duh stalno nastoji da usavrši svoje verbalne karte. Star duh pokušava da zašt it i svojeverbalne karte od svake promene. Gledanjem u krštenicu ne može da se utvrdi da li imate mladili star duh.

Neki ljudi u osamdeset im godinama imaju mlađi duh od mnogih koji imaju ispod dvadeset. "Ovostarenje ne bi smelo da se uvuče u čovekov duh. - rekao je Emerson - U prirodi je svakimomenat nov; prošlost je uvek zaboravljena; samo ono što dolazi je novo...Ljudi žele da budusmireni, međut im, za njih ima nade samo ako nisu smireni."

Šest alata za mišljenje pomaže nam da ostanemo "mlada duha" bez obzira na broj sveća nanašoj rođendanskoj tort i.

PREMDA ŽIVIMO U SVETU KOJI SE MENJA, NE SMEMO

SLEPO PRETPOSTAVLJATI DA ĆE SE SVE MENJATI U NAŠU KORIST

- "Nije potrebno da uvedemo izolaciju u kuću, - kaže - nikada više nećemo imat i zimu kao što jebila prošle godine!"

INDEKS VREMENA (ILI DATUM)

Vi "znate" da živite u svetu koji se menja, ali kako ćete delovat i kao da to znate? Alat zamišljenje koji će omogućit i da se taj princip odrazi u vašem svakodnevnom životu jeste indeksvremena ili datum. Vebsterov rečnik defmiše indeks kao indikator ili pokazatelj.

Indeks vremena pokazuje KADA je područje bilo pregledano.

U toku nekoliko sledećih meseci, dok se privikavate na upotrebu tog alata, namerno dodajtedatum svemu onome o čemu govorite. Vlada SAD (danas), Vaša majka (1930.), Vaš automobil(sledeće godine), Vaš posao (1964.). Da li je neka tvrdnja ist inita ili ne često zavisi od datuma.Mnoge jalove prepirke nastaju kada ljudi izostavljaju indeks vremena.

A: "Dabrova kula je divno mesto. Hrana je odlična. Ribolov je dobar. Ne znam kako vam se nesviđa".

B: " Nikako ne razumem kako vam se sviđa to mesto. Ako to nazivate odličnom hranom, kladiobih se sa vama da je hrana za svinje bolja. A što se t iče riba, video sam ih, ali nijedna ne bizagrizla ni za šta na svetu."

Prepirka se nastavila, razdraženost je rasla, zlobne primedbe su postajale sve oštrije, a dosaglasnost i nije došlo. Šteta što ova dvojica nisu bili svesni da je A govorio o Dabrovoj kuli(1960 ), a B o Dabrovoj kuli (1964.) Tada bi možda shvat ili da bi obe njihove karte bile verne daje na njima bilo označeno vreme.

Budući da živimo u svetu koji se menja, moramo uvek bit i spremni da ponovo istražimo područjeda bi naše karte odražavale stanje kakvo je sada, a ne kakvo je bilo prošle godine. Nekaistoričari čuvaju zastarelo znanje - to je njihov posao. Naše je da imamo na zalihi najažurnijekarte, koje će uvek sadržat i predskazljivost .

ALATI MOGU DA SE ZLOUPOTREBE

Kao što je slučaj i kod drugih alata, tako se i tehnikom dat iranja može pogrešno rukovat i. Ne

Kao što je slučaj i kod drugih alata, tako se i tehnikom dat iranja može pogrešno rukovat i. Nesmemo da odemo u suprotnu krajnost i da pretpostavimo da se za nas sve značajno izmenilo ida nam prošlogodišnje verbalne karte danas nisu više korisne. Ne možemo reći:

"Zvečarke su ujedale ljude ali, kažu, sve se nužno menja. Zato ću ovu uzet i u ruku." Isto jetoliko glupo pretpostavit i da su se stvari izmenile kao što je glupo pretpostavit i da se nisuizmenile. Budali su alati za mišljenje isto tako korisni kao da ih i nema. Za njihovo korišćenje supotrebna razlikovanja i primena inteligencije. "Sopstveno dobro (ili loše) rasuđivanje je vodič. -rekao je Džon Djui - Ni na jednoj ideji ili principu nema natpisa koji bi automatski govorio:"Korist ite me u ovoj situaciji", kao što je na čarobnim kolačima u "Alisi u zemlji čuda" stajaonatpis: "Pojedi me." Mislilac mora da odluči, da izabere; a kako uvek postoji rizik, razborit mislilacbira oprezno, s t im da će kasniji događaji da potvrde ili opovrgnu njegov izbor."

Alate za mišljenje morate da iskušate u svom svakodnevnom životu kako biste utvrdili damogu da vam posluže. Morate da ih isprobate kao novu mašinu. Kao i svi alat i, i oni imajuograničenja. Ne mogu se korist it i slepo. Potrebna je vežba i ist rajnost. Savet, kada se daje uknjizi, zvuči kao "stara stvar", što on naravno i jeste. Raskin je rekao: "Odgajat i ljude ne značiučit i ih onome što ne znaju, već učit i ih da se ponašaju onako kako se ne ponašaju."

VELIKI ČOVEK I MALI PROBLEM

Albert Ajnštajn (Albert Einstein) bio je, uz Mahatmu Gandija, jedan od najvećih pacifista sveta.Ajnštajn je smatrao da su uzrok prvom svetskom ratu bili ekonomski faktori i da nije imalosmisla da pogine toliko ljudi samo zato da bi se nekolicina još više obogat ila.

Prema tom stanovištu, takvi ratovi vode se pod izgovorom odbrane nacionalne čast i. Međut im,ako pogledamo ispod površine, naći ćemo rivalstvo oko kolonijalnih poseda i želju nekihposlovnih ljudi da zašt ite svoje invest icije u inostranstvu, čak i po cenu života mnogih njihovihzemljaka. Mnogo godina Ajnštajn je učio mlade ljude da odbijaju da ratuju i da se prot ivesvakom naoružanju, čak i u svrhu odbrane. Kada se jedna zemlja naoružava za odbranu,susedne zemlje čine to isto.

"Odbrambeni" programi postaju svđ veći dok se najzad svi ne spreme za rat .

U proleće 1931. godine Ajnštajn je zastupao to gledište. U to vreme jedna grupa američkihsveštenika izjavila je da neće učestvovat i ni u jednom budućem ratu, čak ni ako bi vlada tvrdilada je to rat za odbranu Sjedinjenih Američkih Država. Ajnštajn je o ovom manifestu sveštenikanapisao sledeće: "Raduje nas raspoloženje američkih sveštenika od kojih je pedeset čet iriposto, odgovarajući na anketu, odgovorilo da ne namerava da učestvuje ni u jednom budućemratu. Samo takav radikalan stav može da pomogne svetu, jer će vlada svake nacije svaki ratsigurno prikazivat i kao odbrambeni."

Međut im, iako je zauzeo stav u korist principa pacifizma, Ajnštajn nije postao slep za činjenicesveta koji se menja. Događaji u Nemačkoj postepeno su ga uverili da njegove verbalne karte neodgovaraju situaciji uoči drugog svetskog rata, iako su bile adekvatne za prvi svetski rat . Videoje grupu fanat ika pod Hit lerom koji su pevali

"Nemačka pre svega" i u čijim su se glavama rađale luđačke metode mišljenja: "Mi mislimosvojom krvlju". Nacist i nisu pokazivah nikakvo poštovanje prema slobodi govora, slobodipojedinca ili prema bilo kojim drugim pravima čoveka. Oni su bili spremni da primene svaki terorili silu da bi postali vladari sveta. Ajnštajn je oset io da njegove pacifist ičke karte više neodgovaraju izmenjenim uslovima. Uskogrud ili tvrdoglav čovek ostao bi pri svojim principima; on,kao dosledan čovek, ne bi menjao mišljenje. Rekao bi: "Ako je nešto ist ina, onda je ist ina" iodbacio bi očigledne činjenice. Nerazumno dosledan čovek bi smatrao: "Ako promenimmišljenje, to bi značilo da priznajem da svih ovih godina nisam bio u pravu."

Kao svi zreli ljudi, Ajnštajn je, međut im, radije hteo da ima adekvatne verbalne karte nego daostane nerazumno dosledan. Shvat ivši da se Nemačka priprema za rat , pred kraj 1931. godine,Ajnštajnu se obrat ila za savet grupa belgijskih omladinaca pacifista. Principi koje su prihvat iliobavezivali su ih da se suprotstave svakom naoružanju i vojnoj obuci, ali nisu hteli da njihovazemlja bude nezašt ićena kada Nemačka udari. Bili su u dilemi i hteli su da čuju Ajnštajnovomišljenje, jer su imali poverenja u njegovo poštenje i inteligenciju. On je živeo u Nemačkoj imogao je da dobro razgleda područje.

Odgovarajući im, Ajnštajn se odrekao pacifist ičkih principa, koje je toliko godina branio. Kada sesituacija promenila, bio je spreman da izmeni svoje verbalne karte. Nije bio toliko zaslepljensvojim principima da ne bi mogao da ih održava u upotrebljivom stanju. Kao naučniku, njegovideal je bio logično, a ne uskogrudo mišljenje.

Kada je 1932. godine Ajnštajn došao u Sjedinjene Američke Države, neka ženska društvapokušavala su da spreče njegovo useljenje obrazlažući svoj stav tvrdnjom da je on "pacifist".Međut im, njihove karte više nisu predstavljale područje. Ajnštajn (januar 1931.) postupao je nanačin koji se naziva pacifist ičkim, ali Ajnštajn (januar 1932.) bitno se izmenio. A pismo koje jeAjnštajn (avgust 1939.) uput io predsedniku Ruzveltu deo je istorije. Ono počinje ovako: "Jedannovi rad E. Fermija i L. Silarda, koji mi je dostavljen u rukopisu, pokazuje da će element uran unajskorijoj budućnost i postat i važan izvor energije... Ako bi jedna jedina bomba ovog t ipa...eksplodirala u nekoj luci... razorila bi celu luku, zajedno s okolnim područjem..."

NERAZUMNA DOSLEDNOST

Kako možemo da se nadamo da ćemo bit i dosledni i da nikada nećemo menjat i mišljenje kad:

1. naše znanje nije potpuno i

2. stanje u savremenom svetu, koje se naglo menja, s vremenom pretvara u zastarele i najboljekarte.

"Nerazumna doslednost - rekao je Emerson - demon je sitnih duhova. Obožavaju je sitnidržavnici, filozofi i teolozi. Veliki duh nema nikakve veze sa doslednošću. Bolje bi mu bilo da sebavi sopstvenom senkom na zidu. Odrešito govori šta sada misliš, a sutra odlučno govori onošto sutra budeš mislio, čak i ako t ime poričeš sve što si danas rekao." - "Ali to je najbolji načinda ostaneš neshvaćen". -"Zar je toliko zlo bit i neshvaćen? Neshvaćeni su bili Pitagora i Sokrat iLuter i Kopernik i Galilej i Njutn i svaki čist i mudar um koji je ikada postojao. Bit i veliki znači bit ineshvaćen."

Tako je Emerson mislio o ljudima koji se slepo drže nekog

"večnog principa", bez obzira šta se događalo. Volt Vitmen (Walt Whitman) se izrazio ovako:"Zar sam sebi prot ivrečim? Dobro, prot ivrečim samom sebi."

To razlikovanje stare mudrost i od zastarelih ideja, predrasuda, sleparija i glupost i bez sumnje jejedna od najtežih, pa ipak jedna od najvažnijih stvari koje moramo da post ignemo. Niko od nasneće uvek potpuno sigurno razlikovat i ovcu od koze. Ali što bolje održava 84

I k

STVARI SE MENJAJU

STVARI SE MENJAJU

-Sećaš se onog dražesnog malog psića koga si hteo da kupiš od St 'uartovih? Danas su t i gapoklonili. mo ažurnost svog znanja, to ćemo imat i više uspeha i zadovoljstva u životu.

REZIME

Kada dat iramo svoje verbalne karte podsećamo se da su naše glave pune, kako kaže RobertHačins (Robert Hutchins), "činjenica koje brzo stare". "Mnogi ljudi nisu postali mislioci - kažeNiče - samo zato što imaju predobro pamćenje". Dat iranjem naših karata sprečićemo da staroznanje blokira novo učenje.

Budući da se stvarnost stalno menja, moramo katkada da promenimo i svoje verbalne karte.Datum na kart i podseća nas da je područje bilo takvo kada smo ga pregledali. Da li je kartaadekvatna još i danas ne može se reći gledanjem na kartu. To možemo da ustanovimo samopregledanjem današnjeg područja.

Budući da se svet kreće, moramo stalno da proveravamo svoje verbalne karte. Kao što semenjaju okolnost i, tako se moraju menjat i i naše karte ako želimo da budu korisni vodiči -predskazatelji. Nerazumno je konzervirat i verbalne karte u ovom promenljivom svetu koji sekreće na mlazni pogon. Glupo je bit i "veran" svojim idejama kada one više nisu "verne" nama.

9. GLAVA

Alat br. 6: Indeks mesta

Označavanje mesta

Za miša sir je sir. Zato se i hvata u mišolovku.

Vendel Džonson

U prethodnih pet glava razmatrali smo pet karakterist ika ovog našeg sveta koje namotežavaju da stvorimo adekvatne verbalne karte.

Sećate li se koji nam alati za mišljenje pomažu da savladamo ove zamke za logično mišljenje?

1. Budući da je nemoguće znat i SVE o bilo čemu, prilikom donošenja odluka nikada neraspolažemo SVIM činjenicama.

2. Stvari nisu nikada jasne kao verbalne karte koje stvaramo.

Ništa nije ni potpuno crno ni potpuno belo. Potrebno je da dobro istražimo područje ako želimoda ustanovimo do koje mere ono ima karakterist ike koje nas zanimaju.

3. Naš razum vešto iskreće stvari da bi ih prilagodio našim ličnim interesima.

4. Na ovom svetu nema ni dve potpuno ident ične stvari, i katkada smo u zabludi kad smatramoda će se dve stvari jednako ponašat i zato što imaju isto ime.

5. Stvari imaju neugodan običaj da se s vremena na vreme menjaju na načine zbog kojih naševerbalne karte zastarevaju.

Spremni smo sada da razmotrimo poslednji alat za mišljenje.

RAZLIKE OKOLINE

Često je veoma važno GDE se neka stvar upotrebljava. Ode-Ijenje za kost ime jednog od većihholivudskih studija dostavilo je cenzorima na odobrenje crtež za vrlo dekoltovanu haljinu.Odgovor je glasio: "Priložena haljina može da se upotrebi ako je to večernja haljina za scenu unoćnom lokalu. Međut im, ako je to noćni haljetak za scenu u spavaćoj sobi, nikako ne dolazi uobzir." Drugim rečima, haljina (u noćnom lokalu) izaziva drugačiji ut isak od haljine] (u spavaćojsobi) - razlika je u tome GDE se upotrebljava.

Time dolazimo do trećeg indeksa: indeksa mesta. Kao i indeksi individualnosti i vremena, iindeks mesta pomaže nam da izbegnemo klopku razlika. Set ićete se da nam indeksindividualnosti kaže: "Ne smete očekivat i da dve stvari deluju isto samo zato što se nazivajuist im imenom ili zato što jednako izgledaju. Budući da na svetu nema dve apsolutno ident ičnestvari, jedna od t ih razlika može da vas opeče. Indeksni brojevi podset iće vas na razlike."Indeks vremena kaže: "Ne pretpostavljajte slepo da su stvari onakve kakve su bile, možda ćetese prevarit i." Sada nam indeks mesta kaže: "Svaka osoba ili stvar može da se ponaša drugačijekada se nađe na novom mestu ili u novoj situaciji, novoj sredini, novim okolnost ima, novimuslovima."

Premda ovaj indeks radi jednostavnost i nazivamo indeksom mesta, korist ićemo ga u širemsmislu nego što ga ima reč "mesto". Mogli bismo ga nazvat i "indeksom okoline". Indeks mestazastupa celu okolinu koja okružuje svaku osobu ili stvar i podseća nas da se menjanjem delovaokoline može promenit i ponašanje čoveka ili stvari. I, kao što je to slučaj sa svim razlikama,katkada promene mogu da budu važne za naše svrhe, a mogu da budu i toliko neznatne da sena njih ne treba obazirat i.

"ČOVEK KOME JE VOZ PREGAZIO KARAKTER"

Ponekad neka mala i naoko neznatna promena u našoj okolini može da prouzrokuje znatnurazliku u načinu našeg ponašanja. Robert M. Joder (Robert M. Yoder) je to opisao šaljivompričom:

"Vindemir Tat i bi svakog dana posle posla odgegao u krčmu na dva mart inija. Uvek je pio samodva mart inija, jer je voz za predgrađe polazio u 17,25, a Vindemir nije hteo da zakasni na voz. ITobi Gint l svraćao je posle posla u istu krčmu, ali Tobijev voz polazio je tek u 18,03. Do tada bion već bio kod svoje fatalne četvrte čaše, a katkada bi ostajao i do voza koji je polazio u 18,37.Dolazio bi kući

NA RAZNIM MESTIMAI U DRUGIM SITUACIJAMA

LJUDI SE PONAŠAJU DRUGAČIJE nakresan, posle večere bi zaspao i tako je retko kada viđaosvoju ženu i četvoro dražesne dece. Gint l je pokušavao da nagovori Tat la da zajedno sa njimzakasni na voz. Međut im, Tat i se nije dao nagovorit i.

Gint l mu je zavideo i smatrao ga odlučnim čovekom, koji je dobro organizovao svoj život . Alisudbina se umešala u Gint lov život - sudbina u obliku onih majstora mušičavost i i bezobzirnost ikoji sastavljaju red vožnje gradske železnice. Gint lov voz sada je polazio ranije: u 17,02. Ako bikatkad i imao vremena da popije jednu čašicu, otreznio bi se dok bi t rčao da ga uhvat i; obično jedolazio kući pre 18 sat i potpuno trezan. Time je uveče dobio toliko vremena da je počeo dapravi igračke kako bi razbio dosadu, a dosade je imao toliko da su mu igračke samo u martudonele t ri hiljade dolara. Gint l se sada smatra uzorom marljivost i i samosavladavanja. Što set iče Vindemira Tat la, možete skoro svake večeri da ga nađete naslonjenog na bar, poputkaputa prebačenog preko stolice, kako zaplićući jezikom govori nekom nepoznatom čoveku daje život zagonetka. Pošto je polazak Vindemirovog voza pomeren za 18,07, a uz njegovihodmerenih devet minuta za jedan mart ini, on je postao jedan od najgorih pijanaca u gradu."

Kada ovo izrazimo indeksima, nalazimo da se dobri suprug Vindemir Tati (kome voz polazi u17,25) ponaša drugačije od ljubitelja bara Vindemira Tatla (kome voz polazi u 18,07). Azačuđeni Tobi Gintl (čiji voz polazi u 18,03) ponaša se drugačije od mudrog Tobija Gintla (čijivoz polazi u 17,02).

Kada se čovek, ili stvar, premest i na novo mesto ili dođe u novu situaciju, mogu se znatnopromenit i stvari koje su s njima u interakciji, na primer stavovi ljudi, temperatura, vlažnost,atmosferski prit isak, količina svet lost i, količina polena u vazduhu i si. Ako osoba s izvesnomvrstom alergije napust i mesto na kome ima relat ivno malo polena i ode u mesto gde ima mnogo

polena u vazduhu, ona će se od zdrave promenit i u veoma bolesnu osobu.

INDEKS MESTA

Sve postoji na određenom mestu i u određenim okolnost ima.

Svaka verbalna karta, kojom se nastoji da se što potpunije prikaže područje, t reba da sadržiindeks mesta. Indeks mesta je informacija dodata verbalnoj kart i, koja označava lokaciju ilivažne faktore okoline koji bi mogli da ut iču na osobu ili stvar. Indeks mesta podset iće vas da sesvaka osoba ili stvar može različito ponašat i u različit im situacijama. Stolica (u vašoj dnevnojsobi) neće se ponašat i kao stolica (u vlažnom podrumu). Da li će stolica ostat i u dobrom stanjuili se slomit i zajedno sa vašim dostojanstvom, zavisi od toga GDE je smeštena. Vi znate da vašradio u automobilu (na otvorenom prostoru) ne zvuči isto kao vaš radio u automobilu (kadavozite ispod čeličnog mosta). On se ponaša različito na različit im mest ima.

Pretpostavimo da smo spakovali jelo i ot išli na jezero na celodnevno pecanje. Međut im, čimsmo st igli na jezero, naoblačilo se i kiša nam je pokvarila raspoloženje. Budući da je sveizgledalo veoma žalosno, brzo smo se vrat ili u automobil i krenuli kući s tužnim mislima o velikimribama, koje smo mogli da uhvat imo tog dana. Kući smo st igli oko podne i na sto rasprostrt i jelokoje smo bili poneli na izlet . Jelo je imalo otužan ukus. Izgubilo je "ono nešto" što bi imalo poslejutarnjeg pecanja na jezeru. Drugim recima, jelo (na jezeru) nije jelo (na stolu u t rpezariji).Indeks individualnosti kaže nam da jelo jeste jelo, ali indeks mesta podseća nas da nam jelomože drukčije prijat i na različit im mest ima.

SIR JE SIRVendel Džonson je rekao: "Za miša sir je sir, zato se i hvata u mišolovku ". Sir (u mišolovci) nijeist i kao sir (na polici u ostavi). Ako ljudsko biće želi da ima mozak jači od jedne mišje snage,potrebni su mu indeksi. Probajte to na samom sebi. Uzmite sat i odredite sebi jedan minutvremena: ustanovite koliko ćete se set it i ljudi i stvari koji se ponašaju drugačije, kada sustavljeni u različite situacije. Ako u vremenu od jednog minuta možete da se set ite desetraznih stvari, i jednog ili više načina na koje će se one ponašat i drugačije u novoj okolini, dobronapredujete. Za početak, uzmite svoj ručni sat . Vaš sat (na ruci) može da se ponaša drugačijenego vaš sat (pod vodom).

REZIME

PREGLED TRI INDEKSAIndeks individualnosti: brojke koje nas podsećaju da na svetu nema ni dve jednake stvari i damoramo da pazimo na razlike koje su važne.

Indeks vremena ili datum: podseća nas da se uslovi u svetu s vremena na vreme menjaju i danas verbalne karte koje su juče bile potpuno adekvatne sutra mogu prevarit i.

Indeks mesta: podseća nas da svaki čovek ili stvar može da se ponaša drukčije kada sepremest i na drugo mesto ili kada se nađe u novim okolnost ima.

Čovek koji se služi indeksima može da se oslobodi predrasuda prema novim stvarima. Naprimer, ja nikada nisam voleo pat lidžane. Posle nekoliko pokušaja da ih jedem, lako mogu dauopšt im:

"Ja ne volim pat lidžane", i od tada mogu da govorim: "Ne, hvala". Ali čovek koji misli dajućipat lidžanima indekse, opaziće da pat lidžan NIJE pat lidžan t j. da patlidžan (spremljen na nov,drugačiji način) može bit i drugačiji od patlidžana (neugodno sećanje na pat lidžane iz prošlost i).Pre neki dan moja žena je servirala pat lidžane koji su mi bih izvrsni. Jedva sam mogao daverujem. Mislio sam da je to nemoguće.

Da sam bio siguran daje pat lidžan pat lidžan, ja bih propust io nešto što je vredno. Jednogadana ću možda ustanovit i da, premda nisam voleo mrkvu, mrkvui, mrkvuj i td. izvesna mrkvassje upravo ono što volim.

Ako želite da vas prošlost ne zavede, dobro bi bilo da indeksi rate sva svoja iskustva. MarkTven kaže: "Čovek mora bit i oprezan da iz nekog iskustva izvuče samo onu mudrost koja se unjemu nalazi i da ostane pri tome, inače ćemo bit i kao mačka koja je sela na vruću peć. Onaviše nikada neće sest i na vruću peć i tako treba da bude. Ali ona isto tako nikada neće sest i nina hladnu."

10. GLAVA

Alat u najsažet ijem obliku

Ja imam šest poštenih slugu, (oni su me naučili sve što znam); Njihova imena su ŠTA i ZAŠTO iKADA i KAKO i GDE i KO.

Radjard Kipling (Rudyard Kipling)

Sada smo stavili šest oštrih alata u svoj sanduk za mentalni alat . To su:

1. Koliko je meni poznato

2. Do izvesne mere

3. Meni

4. Indeks individualnosti

5. Indeks vremena

6. Indeks mesta

Sada moramo da naučimo kako da iz ovih alata izvučemo što veću korist u svakidašnjemživotu. Alati za mišljenje su naizgled jednostavni kada ih opisujemo, ali (zlatno pravilo) imajudalekosežne posledice kada naučimo da ih dosledno primenjujemo u praksi.

TRAŽITE SISTEM

Sistem olakšava učenje. Videćete da alati za mišljenje sačinjavaju pravi mali sistem. U sistemusu delovi međusobno povezani -

- svaki od njih podrazumeva druge delove. Ustanovićete da se ponekada nekoliko alata naokopoklapa. U izvesnim situacijama dva alata se mogu korist it i za približno ist i posao u vašemmišljenju. Kada počnete da opažate da su alati za mišljenje sistematski povezani i da se delovipodručja njihove primene podudaraju, onda ćete znat i da ste počeli da ih razumevate.

Da naučimo da rukujemo alatima za mišljenje potrebno je najmanje isto toliko napora kao i danaučimo da rukujemo tesarskim alatom.

Činjenica da testere i čekiće viđate od kada pamtite i da ste čak rukovali nekima od njih, neznači da ste sposobni da se njima služite stručno i efikasno. Samo praksa razvija vešt inu. Iupamtite: nemoguće je da naučite ono što smatrate da već znate.

Ustanovićete da vas svaki pojedini alat podseća na druge.

Kada ne bi bilo tako, bilo bi ih teško primenit i u svakidašnjem mišljenju. Pojedinačni, nepoveznidelovi znanja mogu brzo da se zaborave. Stoga počnite da posmatrate kako vas jedan alatnavodi da razmišljate o drugim alat ima i neka vam ne izmakne pažnji kako se neki alat i čestomogu međusobno zamenjivat i u funkcijama. Upamtite da su to alat i. Ne postoji JEDAN utvrđeninačin rukovanja bilo kojim od njih. I upamtite - ono što vi njima post ižete ne zavisi od alata, većisključivo od vas i vaše spretnost i.

Učinili smo sve što je bilo u našoj moći da ove alate za miš-

ljenje prikažemo na jednostavan način. Zamišljeno je da to bude priručnik koji može lako da sečita i usvoji. Postoji opasnost da smo ga toliko pojednostavili da će ga mimoići mnogi koji volenaučnije prikaze.

Svrha alata za mišljenje je da svakome omogući st icanje navika zrelog mišljenja. Bez t ih alataza mišljenje i filozofije mišljenja uz pomoć verbalnih karata, mnogo je teže naučit i osnovnepremise logičnog mišljenja.

PROČITAJTE OVU KNJIGU NEKOLIKO PUTA

Ako ovu knjigu pročitate još jedanput videćete da ćete od nje imat i mnogo više korist i negokada ste je čitali prvi put . Prvo čitanje služi samo da se probije led. Prilikom drugog čitanja onase stvarno upija u svest. Čak i prilikom novih čitanja ustanovićete da opažate nove stvari ist ičete nova znanja.

Pravila su jasna. Većina problema na koje ćete naići obuhvaćena je raznim principima. Međut im,u životu dolazi do prekida, napetost i i neočekivanih komplikacija. Pravila izgledaju jednostavna -

- teško je set it i se kada valja primenit i određeno pravilo. Potrebna je vežba, vežba i opet vežbada biste mogli efikasno da primenite bilo KOJA pravila ili bilo KOJE principe.

Tabela na sledećoj strani pomoći će vam da kontrolišete svoje poznavanje ovih alata.

SEST ALATA ZA M I Š L J E N J E

Zašto je teško napraviti

Alati koji nam

Kako nam alati pomažu

adekvatne verbalne karte

mogu pomoći

Niko ni o čemu ne zna SVE i jedna jedina previđena činje-KOLIKO JE MENI

Ovaj alat podseća nas na naše nepotpuno znanje i pomanica može nas prisilit i da preradimosvoje verbalne karte.

POZNATO že nam da budemo objekt ivni prema novim dokazima.

Većina stvari na ovom svetu nije ni potpuno crna ni potpu-Ovaj alat podseća nas nastepenastu prirodu stvari; navodi no bela; ima ih od SVE do NIŠTA; od 0 do 100 posto. NašeDO IZVESNE MERE nas da pregledamo područje i pronađemo do koje mere navike mišljenja usmislu SVE ili NIŠTA često nas zavedu. stvari imaju svojstva za koja se zanimamo.

Način na koji doživljavamo stvari zavisi od našeg nasleđa, Meni nas podseća da niko ne vidistvari sa svih tačaka vaspitanja, iskustava i ličnih interesa. Svako od nas ima svo-MENI gledišta.Meni nas upozorava: dok donosimo sudove, ju sopstvenu određenu vrstu mentalnejednostranost i. govorimo ne samo o stvarima izvan nas nego i o vlast it im ukusima istandardima.

INDEKS

Na svetu ne postoje dve stvari koje bi bile ident ične u Indeksni brojevi podsećaju nas da grupnereči i prošeci INDIVIDUALNOSTI:

SVAKOM pogledu. Često grešimo pretpostavljajući da će se sve mogu da nas zavedu. Oninam pomažu da uočavamo Čoveki NIJE Čovek2, Stvari stvari nazvane ist im imenom jednakoponašat i. važne razlike.

NIJE Stvar2

Živimo u svetu procesa u kome se SVE stvari menjaju.

INDEKS VREMENA:

Indeks vremena podseća nas da su stvari bile takve kada je Jučerašnje činjenice mogu bit idanašnje fikcije.

Henri Džons (1950) NIJE područje bilo pregledano, a da je tok vremena možda Henri Džons(1964) učinio naše verbalne karte zastarelim.

Svaka osoba ili stvar može da se ponaša drugačije ako se INDEKS MESTA:

Indeks mesta podset iće nas da pazimo na promenu u nade u novim okolnost ima. Ništa nepostoji izolovano; Morski pas i (u vodi) NIJE ponašanju čoveka i ili stvari i kada dođu u drugačijuokolni uslovi ut iču na sve.

11. GLAVA

Ophođenje s ljudima

Oni će vam reći da pokušate da dokažete da ste u pravu; ja vam kažem da pokušate dadokažete da niste u pravu.

Luj Paster (Louis Pasteur)

Ako niste pust injak, dobar deo vaše sreće i uspeha zavisi od sledećeg:

1. U kojoj meri ste sposobni da se sporazumete sa ljudima.

2. U kojoj meri ste sposobni da se složite sa ljudima, bez obzira da li ste se s njima sporazumeli.

Ako ste sigurni da ćete od sada imat i posla samo s ljudima koje volite i koji će se uvek slagat isa vama, možete da preskočite ovu glavu. Međut im, ako niste pust injak ili mali diktator,okružen ljudima koji vam u svemu povlađuju, ustanovićete da vam alati za mišljenje pomažu dase složite s ljudima.

Ove glave, koje pokazuju kako treba korist it i alate, samo su sugest ije. U svakoj pojedinoj glavimogao sam da navedem samo primer kako možete da počnete da primenjujete alate zamišljenje.

Proces njihove primene biće vam isto toliko zanimljiv koliko će vam rezultat i bit i korisni. Onimogu da ncuspeh pretvore u uspeh, što zavisi od toga do koje mere uspešno korist ite ovanova sredstva efikasnog mišljenja.

ALAT BR. 1: KOLIKO JE MENI POZNATO

Nijedna rasprava ne može da se reši ako se jedna ili obe strane ražeste. Jedan od najboljihnačina za smirivanje srdžbe: dodajte koliko je meni poznato svojim verbalnim kartama. Većinaljudi neće vam zamerit i ako izrazite mišljenje koje se razilazi sa njihovim, sve dok se služite sakoliko je meni poznato, pokazujući na taj način kako se vaše mišljenje :asniva na vašimiskustvima i vašim dokazima i kako ne uobražavate da ste sveznajući. Vi nipošto niste oslabilisvoju poziciju ako kažete "koliko je meni poznato". Najzad, ko ima pravo da kaže više? Uprom:nljivom svetu, o kome imamo tako nepotpuno znanje, niko ne može aa kaže poslednju rcč

Pogledajte rezultate koje je post igao Bendžamin Frenklin kad se okanio dogmatskog stava. Usvojoj "Autobiografiji" veliki deo svoga uspeha p ipisuje činjenici što je prihvat io stav koliko jemeni poznato.

"Po pravilu se uzdržavam od svakog direktnog suprotstavljanja mišljenjima drugih i izricanjaapsolutnih tvrdnji. Čak zabranjujem sebi upotrebu svake reci koja ukazuje na neporecivostmišljenja, kao što su sigurno, bez sumnje i td. i umesto njih prihvat io sam reči smatrani,pretpostavljam ili zamišljam daje nešto ovako ili onako ili za sada mi se čini da je tako.

Kad bi neko tvrdio nešto za šta sam mislio da je pogrešno, uskraćivao sam sebi zadovoljstvoda mu bez okolišanja prot ivrečim i da mu odmah ukažem na besmislice u njegovoj tvrdnji;odgovarajući počeo bn pnmedbom da bi u izvesnim slučajevima ili okolnost ima njegovoniišljenje bilo ispravno, ali u ovom slučaju meni se čini da postoje nf ke razlike i td. Brzo samuočio prednost i ove promene moga načina, r;.zgovori u kojima sam učestvovao tekli su mnogoprijatnije.

Skroman način na koji sam iznosio svoja mišljenja urodio je plodom: lakše su oivala prihvaćena iizazivala su manje prot ivljenja. Bio sam manje ponižen kada bi se pekazalo da nisam u pravu ilakše sam nagovan.o druge da se odreknu svojih grešaka i da se sa mnom slože kada sam biou pravu. Taj postupak, koji sam isprva primenjivao suprotni prirodnoj sklonost i, Temenom jcpostao tako lak i toliko sam se navikao na njega da već gotovo pedeset godina nikada niko niječuo da mi i; izmakla neka dogmatska tvrdnja. I mislim da uglavnom toj navici, 112 čvrst karakter,dugujem to što s;im već tako rano imao toliko autoriteta kod svojih sugrađana kada sanpredlagao nove zakone ili izmene u starim i toliko ut icaja u javnim većima, kada sam postaonjihov član; jer, ja sam bio slab govornik, nikada rečit , s mnogo koleba ija u izboru reči, jezik minije bio naročito pravilan, a ipak sam uspevao da nametnem svoje mišljenje."

NAJTEŽE JE POPUSTITI

"Ljudi katkada posrnu preko ist ine - rekao je Vinston Čerčil (Winston Churchill) - međut im,većina ih se digne i požuri dalje kao da se ništa nije dogodilo."

Koliko god nam to bilo odvratno, moramo da naučimo da slušamo, bez predrasuda, mišljenjaljudi koje iz dna duše mrzimo. Ne smemo da se ogradimo od informacija zato što dolaze izizvora koji ne volimo. Omražene osobe, časopisi i novine često su dobri krit ičari i nalazačičinjenica, koji znaju da jasno iznesu neke ist ine i otkriju slabost i u dokazivanju prot ivnika. Kadane želimo da razmotrimo njihove činjenice i argumente, često biramo neznanje umesto znanja.

"Volite svoje neprijatelje", - rekao je Bendžamin Frenklin - jer oni ukazuju na vaše greške."

Besmisleni osećaj lažnog ponosa često nam onemogućuje da priznamo svoje neznanje igreške. Ali u promenljivom svetu, o kome imamo nepotpuno znanje, ponekad je najrazborit ijereći "ne znam" i

"pogrešio sam". Takvo držanje upisaće nam se u dobro. Ljudi će bit i u mogućnost i da o namakažu: "On (ili ona) je dovoljno veliki da prizna grešku." Ako, naprot iv, insist iramo na našimneadekvatnim kartama, pokazaćemo da nemamo dovoljno objekt ivnost i da bismo bili razumni.

Ljudi će nas mnogo više cenit i ako znaju da:

1. svojim kartama dodajemo koliko je meni poznato i 2. odbacujemo kartu čim se pokaže da nijeadekvatna.

Imamo vrlo malo poverenja u ljude koji nisu dorasli da priznaju svoje greške. U mene se uvuklasumnja da je veći deo njihovih misli obična greška koju su već odavno morali da prerastu.

ALAT BR. 2: DO IZ VESNE MERE

Kada krit ikujemo ljude važno je da kažemo do koje mere je ta krit ika ispravna. Na primer, nekose žali da lekari rade samo za novac i da više misle na svoje džepove nego na Hipokritov idealo pomoći čovečanstvu. Takva jednostrana verbalna karta nepotrebno će izazvat i otpor upravokod onih lekara koje želi da promeni. Nije rečeno do koje mere ta verbalna karta predstavljapodručje. Ova karta podrazumeva da su SVI lekari takvi, svuda i u svakom pogledu.

Međut im, ako se nastoji da verbalne karte prikažu područje i naznače, na primer, da izvesnilekari na izvesnim mest ima primaju

"naplate" ili "nagrade" od medicinskih laboratorija i snabdevača, objekt ivni pripadnici lekarskeprofesije složiće se sa tom kartom.

Preuveličavanje vlast it ih argumenata izaziva antagonizam. Čovek treba da bude oprezan i nesme da dozvoli da njegove tvrdnje nadmaše činjenice kojima raspolaže.

Naravno, niko ne voli da bude krit ikovan. Međut im, većina ijudi biće razumna i slušače krit ikuako pažljivo pravimo karte koje adekvatno predstavljaju područje. Moramo da izbegavamopreterano osuđivanje i da naznačimo do koje mere naša krit ika obuhvata pojedince o kojima jereč. Upotrebom alata do izvesne mere u našem mišljenju, možemo da izbegnemo crtanjekarata koje se odviše naginju na jednu stranu.

ALATBR 3: MENI

Neki kineski delegat u Ujedinjenim nacijama sišao je na jednom od njujorških dokova s broda.Smesta su ga opkolili novinari.

Jedno od pitanja koja su mu uput ili bilo je:

- Šta vam se kod Amerikanaca čini najneobičnijim?

Delegat je časak ozbiljno razmišljao, a zat im se nasmešio:

- Mislim daje to neobičan oblik njihovih očiju.

Mi živimo u svetu u kome žive ljudi različit ih boja kože, s hiljadama vera i filozofija i mnoštvomobičaja začuđujuće raznolikost i.

Ako želimo da se sporazumemo s bilo kojim ljudima, osim onima koji pripadaju našoj grupi,moramo da naučimo da svojim verbalnim kartama dodamo meni. Moramo da priznamo da seono što se nama čini "ispravnim" ne mora činit i "ispravnim" drugim ljudima.

Kada je britanski film "Pokvarena žena" st igao u Sjedinjene Američke Države, američki cenzorisu prigovorili izrezima na nekim haljinama - dekolte je bio predubok. Za Amerikance, rekli sucenzori, to je nemoralno. Artur Rank (Arthur Rank), vodeći filmski producent Engleske, nijemogao da shvat i situaciju. "U Engleskoj" - rekao j e -

- grudi nemaju seksa!"

Nešto kasnije, Holivud je u Englesku poslao film "Afere njenog muža". U tom filmu prikazana sudva kreveta koji se dodiruju.

Zapanjeni producent i u Holivudu gotovo nisu mogli da veruju svojim ušima kada su im Engleziobjašnjavali da nikako ne mogu da prikazuju film u kome krevet i stoje jedan do drugog. Scena jemorala da bude ponovo snimljena sa krevet ima razmaknut im jedan od drugoga jednu stopu, dabi se udovoljilo moralnom ukusu engleske publike.

Kupaći kost imi naših baka za nas su predmet smeha. Međut im, kada je baka bila mladadevojka, smatralo se nepristojnim otkrit i gležnjeve i podići nogavice do kolena. Govoreći odoličnom i nedoličnom oblačenju u raznim delovima sveta, O.A.Vol (O.A.Wall) je napisao:

"Kod nas bi devojka, zatečena naga, verovatno najpre pokušala da sakrije polne organe, dok bikod Malajaca devojka ili žena, u sličnim okolnost ima, pokrila rukama pupak; a žene nekih afričkihplemena nose pregače na stražnjici, a ako pregaču izgube, sednu dok im neko ne donesedrugu, jer se smatra veoma nepristojnim pokazat i stražnjicu, dok je prednji deo potpunokrepostan i pristojan.

Kod Turaka, Egipćana i uopšte muslimana, žene moraju da pokrivaju lice, a Turkinja će, ako jemuškarac zatekne nepokrivena lica, podići haljine i prebacit i ih preko glave iako t ime izlažepogledu nago telo od grudi do dole... Kod nekih arapskih plemena, čednost zahteva da sepokrije zadnji deo glave i kosa, dok se u Kini ne smeju videt i stopalo i noga žene, a u pristojnomdruštvu ne smeju se čak ni spomenut i."

Sa ljudima koji dolaze iz drugih sredina možemo da se složimo samo ako svojim verbalnimkartama dodamo meni. Moramo priznat i da smo pogrešiva ljudska bića koja nastoje da činekako najbolje mogu. Ne smemo da se ponašamo kao da samo mi imamo ključeve ist ine.

NAŠI SUDOVI SU ODRAZ NAS SAMIH

Kad kažemo "Džejn je zanimljiva devojka", govorimo isto toliko o sebi koliko i o Džejn. Način nakoji reagujemo delimično je određen onim što je izvan nas, a delimično onim što je u nama. Kadkažemo "Džejn je zanimljiva devojka", u stvari mislimo da MI smatramo Džejn zanimljivom izjednog ili više razloga. Takva tvrdnja daje drugim ljudima vrlo malo informacija o Džejn, onasamo izražava naše mišljenje o njoj. Kada neko kaže: "Ova zgrada je ružna", moramo da seset imo da on izražava svoj standard i svoje ideje o arhitekturi isto toliko koliko govori o zgradi.Takva tvrdnja jednostavno znači da on tu zgradu ne voli. Ako nekoga upitate: "Da li vam sesvideo film koji ste gledali?", a on odgovori: "O, to je veličanstven film", set ite se da on govori osebi isto toliko koliko o filmu. Ako su ukusi vas dvojice slični, njegovo mišljenje biće korisno ivama. Kada neko kaže: "Ovo odelo je lepo", on govori o SVOJIM standardima i SVOM ukusu i oonome na šta je ON navikao. Lepota nije samo u odelu, već i u očima i glavi osobe koja izričemišljenje.

Alat meni pomoći će nam da postanemo svesni načina na koji naš nervni sistem apstrahujedrugačije od drugih nervnih sistema.

Imamo pravo da kažemo samo: meni je to lepo, meni je to loše, meni je to zabavno, meni to imaizvrstan ukus, meni je to zanimljivo, meni je to dosadno i td. Možemo da govorimo samo u svoje

ime.

Retki su oni koji ne upotrebljavaju izraze "ispravno", "pravo" ili "najbolje" za izražavanje svogličnog mišljenja o tome kako stvari valja uradit i. Zreo mislilac uočava ono ljudsko u znanju. Onstavlja karte na sto. Dodavanjem meni svojim verbalnim kartama, on svoje dogmatske iegocentrične karte pretvara u dobronamerne izjave koje unapređuju razumevanje međuljudima.

ALAT BR 4: INDEKS INDIVIDUALNOSTI

Neki penzionisani sudija rekao je jednom prilikom svom prijatelju da je, u toku svog rada u sudu,u prošeku dobro obavljao svoj posao. "Naravno, - priznao je - poslao sam na vešala priličan brojnevinih ljudi i oslobodio sam priličan broj krivaca, ali, uzevši u celini, smatram da su moje greškezbog blagost i u punoj meri kompenzovali slučajevi kada sam bio isuviše strog."

Sa stat ist ičkog gledišta sudija je možda imao dobar prošek, ali sa stanovišta individualnogčoveka ne postoji izravnanje prose-

MALO JE STVARI KOJE SU SVIM LJUDIMA ISTE ka. Nevino osuđenom čoveku, koji će navešala, slaba je uteha ako zna da će njegovo vešanje bit i izravnato greškom zbog koje će nekiubica bit i pušten na slobodu.

ŠTA JE PREDRASUDA?

Predrasuda nastaje kada ljudi stat ist ički prilaze čoveku ili stvari Postupamo s predrasudamakada reagujemo na nazive umesto da gledamo čoveka ili stvar. Postupamo s predrasudamakada se zadovoljavamo "prošekom". Svi mi imamo pune glave predrasuda.

Možda imamo predrasude prema izvesnim rasama ili klasama ili prema ljudima imigrantskogporekla. Imamo polit ičkih predrasuda, predrasuda prema ljudima u drugim delovima sveta ilisopstvene zemlje, a možemo imat i predrasuda čak i prema ljudima u susednom gradu ilidrugom delu svog grada. Možemo da imamo predrasude prema novotarijama, crvenimautomobilima ili modernoj umetnost i. U svojim glavama stvaramo nepovoljnu sliku, a zat impostupamo slepo kao daje ta slika adekvatna karta koja predstavlja SVE ljude ili stvari,obuhvaćene određenom oznakom. S druge strane, u svojim glavama možemo da stvorimopovoljnu sliku, a onda zatvorimo oči na sve nepovoljne crte čoveka ili stvari. Mi pitamo šta nekaosoba ili stvar

"jeste". Zat im reagujemo na oznaku. Zašto da se mučimo istražujući područje, to zadajeisuviše posla.

U broju od februara 1948. godine časopisa "At lant ik Mont li"

(The At lant ic Monthly), jedan Jevrejin napisao je članak u kome objašnjava zašto je promenioime. Trebalo je da sačeka trideset dana, t rošak je iznosio šezdeset dolara, a rezultat je biosledeći: ljudi su počeli da reaguju na NJEGA, a ne na njegovo jevrejsko ime.

Rekao je da mu se činilo kao da je postao član ljudske rase kada se oslobodio te oznake koja jeprot iv njega izazivala gomilu predrasuda.

Ustanovio je da ga sada ljudi prihvataju "kao svakog drugog momka".

Upoznavali su se sa njim, umesto da ih oznaka odbija. Utvrdio je da, kada se rešio predrasudekoju izaziva ime, ima "osećaj slobode svež kao slani vetar sa okeana." Kada su ljudi mogli davide njega, a ne svoje ant ijevrejske predrasude, oni su ga zavoleli. A pre nego što je promeniosvoje ime, njihov razum bio je sputan predrasudama prema oznaci, te su mogli da reaguju samouz stav: "Ne želim da radiš, živiš i zabavljaš se pored mene."

U Šekspirovoj t ragediji "Romeo i Julija", Julija jadikuje:

"Što nazivamo ružom, slatko bi

Mirisalo i s drugim imenom."

Ali Julija uviđa da je u imenu sve ono što mu ljudi pripisuju.

Dok ne naučimo da korist imo alate za mišljenje, ruže nama ne mirišu tako slatko pod drugimimenom. Mi nalazimo ono što t ražimo, a t ražimo ono što je već u našim glavama. "Oči nećevidet i - rekao je Seneka - kada srce želi da one budu slepe. Želja sakriva ist inu, kao što tamasakriva zemlju." Zbog zatvorenih očiju i umova, od čega povremeno pate svi ljudi (a neki uvek),ruža koja se pojavi pod drugim imenom može da strašno zaudara - nama.

Reč "predrasuda" označava rasuđivanje unapred. Sudimo o čoveku po imenu ili po oznakamakoje mu pripišu. Mi ustvari ne prosuđujemo čoveka. Mi samo pokazujemo šta mislimo o stvarimakoje su označene na izvestan način. Mi zatvaramo oči i postupamo u skladu sa idejama koje suu našim glavama. Mislimo da znamo SVE o osobi ili stvari i ne želimo da pregledamo područje.

Devetogodišnji Majki Hobson, sin Laure Hobson (koja je napisla

"Džent lmenski sporazum"), rekao je: "Predrasuda je kada zaključite da je neko odvratan prenego što ste ga upoznali."

Bez obzira na to da li neka generalizacija važi za malo, mnogo ili većinu ljudi, naći ćemo neke zakoje ne važi. Moramo da posmatramo čoveka, koji stoji pred nama, da bismo mogli da se premanjemu odnosimo inteligentno i ispravno. Indeksni brojevi mogu da nas podsete da nesaobraćamo sa ljudima uopšte. Mi saobraćamo sa pojedincima, a pojedinac može, ali ne morada odgovara našoj prosečnoj kart i. Moramo da zapamtimo da čovek nije čoveki, demokrata nijedemokratai, republikanac i nije republikanaci, južnjak nije južnjaki, katolik nije katolik 2 i td. Kaošto je rekao Henri van Dajk (Henry van Dyke): "Postoji jedna stvar u kojoj su svi ljudi potpunojednaki, a to je da su svi različit i." Pomoću indeksnih brojeva možemo da izbegnemo da naszavedu stereot ipne predstave koje nosimo u svojim glavama.

ALAT BR. 5: INDEKS VREMENA

U saobraćaju s ljudima moramo imat i na umu da oni, premda se njihova imena ne menjaju,mogu posle izvesnog vremena da postupaju drugačije. Možda je Suzi (1960.) imala mnogenavike zbog kojih su je ljudi smatrali sebičnom. Suzi (danas) možda nema te navike. Ne smete,upoznavši se sa Suzi (1960 ), da zaključite da je sebična, a zat im do kraja života smatrate daje ona takva, zato što je bila takva.

Suzi se možda promenila (i, naravno, Suzi se možda nije promenila).

Reč je opet o tome da treba da ispitate područje Suzi, pre nego što na nju danas staviteoznaku iz 1960. godine.

Ako želimo da reagujemo na ljude kakvi jesu, a ne na ljude kakvi su bili, moramo uzet i u obzirfaktor promene znanja. Moramo da se, zajedno sa Vajthedom, set imo da je "spoznaja kvarljivapoput ribe."

Svi mi grešimo. Svi smo počinili podle, sebične, nezakonite, nedostojne i strašne stvari. Ako ljudistvaraju verbalne karte o nama u t im žalosnim prilikama, pa ih zabetoniraju u svom pamćenju iodbijaju da nas kasnije ponovo ocene, propali smo. Kad se to desi, čovek može da pomisli da inema smisla da pokuša da se ponaša bolje ili da sc popravi. Mogao bi da pomisli da je njegovugled zapečaćen i da, bez obzira koliko se menjao, to mu neće ništa pomoći, jer ljudi nisudovoljno lišeni predrasuda da bi ponovo pregledali i ispravili svoje verbalne karte, kada sepodručje menja. Možete da vidite koliku nesreću mogu da prouzrokuju loše navike mišljenja.Jasno mišljenje zahteva da korist imo indeks vremena da bismo se prilagodili mogućnost imapromene.

ALAT BR. 6: INDEKS MESTA

Sudeći po recima, Meri Vilijams je Meri Vilijams. Međut im, činjenice kažu da Meri Vilijams (udataza Rodžera Brauna u Bostonu, Masačusets) nije Meri Vilijams (udata za Toma Smita uMajamiju, Florida). Mi se različito ponašamo u različit im okolinama i među različit im ljudima. Naprimer, u društvu nekih ljudi obično se osećate raspoloženi i veseli, pa vas oni znaju kaopametnog i duhovitog čoveka.

INDEKS VREMENA PODSEĆA NAS NA PROMENE

- Sećaš li se onog malog kome smo dobacivali sitan novac?

Među drugim ljudima ispoljavaju se ozbiljne strane vaše ličnost i.

Uzmimo da se sastanu dve prijateljice Meri Vilijams:

- Meri je zaista puna đavolija. U glavi nema nijednu ozbiljnu misao.

- Čini mi se da ne govorimo o istoj osobi. Meri, koju ja poznajem, vrlo je ozbiljna. Ona fantast ičnorazume aktuelne događaje.

- Onda to nije Meri o kojoj ja govorim.

- Meri Vilijams!

- Da, Meri Vilijams. Stanuje u Vingejt Apartments.

- Ne znam o čemu je reč. Vi je verovatno ne poznajete dobro.

- Ta ja je poznajem već godinama.

- U tom slučaju ste zaista slab poznavalac karaktera.

- Dakle, to mi se sviđa. Ja mislim da ste vi ćaknut i. (Tu potpuno prekidaju razgovor o MeriVilijams i izmenjuju zaključke i sudove koji nemaju nikakve veze sa područjem).

Da bismo uspeli u ovom svetu potrebno je da razvijamo duboki osećaj za način na koji se uraznim situacijama, prilikama i okolinama ispoljavaju različite strane ljudi i stvari. Indeks mestamože da nam pomogne da ispravno shvatamo tamo gde bismo inače mogli da shvatamopogrešno.

REZIME

Alati za mišljenje mogu vam znatno pomoći da se složite sa ljudima. Kada kažete koliko jemeni poznato nećete svojim dogmatskim tvrdnjama izazivat i neprijateljstvo ljudi. Alatom doizvesne mere izbeći ćete da ljude nepotrebno ljut ite tako što će vas on odvrat it i od primenereči SVI onda kada reč NEKI više odgovara činjenicama.

Alat meni govori vam da su vaša reagovanja određena spoljnim svetom i vašim nervnim

sistemom. Kada upotrebite meni, priznajete da ste ljudsko biće i da ne uobražavate da stvarigledate s kosmičkog stanovišta večnost i. Koristeći indeksne brojeve set ićete se da trebarazlikovat i između pojedinaca, a ne protiv pojedinaca. Bez obzira na to koliko tačne bile vašegeneralizacije i prošeci, oni ne ukazuju ni na jednog pojedinca. Morate da pregledate područjeda biste utvrdili da li se generalizacija odnosi na čoveka ili stvar . Indeks vremena podset iće vasda dve verbalne karte mogu da budu naoko prot ivrečne, međut im, kada se doda datum, možese pokazat i da su obe adekvatne.

Indeks mesta podset iće vas da se ljudi i stvari na različit im mest ima različito ponašaju.

12. GLAVA

Učinite svoj brak srećnim

Mudrac je bio onaj koje rekao daje važno ne samo izabrat i pravog bračnog druga, već i bit i pravibračni drug.

Donald Kelros Pit i (Donald Culross Peatt ie)

Sve što je u prethodnoj glavi rečeno o slaganju sa ljudima odnosi se i na slaganje u braku. Jer, ubraku treba da naučite da živite sa određenom osobom sa kojom ste odlučili da spojite svojživot .

PREDSTAVLJAMO VAM MERII DŽONA

Pretpostavimo da su Meri i Džon, pre sklapanja braka, naučili da u svom svakodnevnom životukoriste alate za mišljenje. Mi ćemo, u mislima, da prat imo Meri i Džona u toku prvih nekolikogodina njihovog braka da bismo videli kada su im t i alati za mišljenje najviše korist ili.

Dok su Meri i Džon rasli, oboje su čitah romant ične romane, gledali filmove i slušali serijesent imentalnih porodičnih melodrama. Iz svega toga oni su stvorili predstave o braku, ženama imuževima.

Radovali su se braku, očekujući da će on bit i poput divnog sna. Meri je bila tako lepa i privlačna,a Džon tako zgodan i pametan da su bili uvereni da će zauvek srećno živet i.

Kada su započeli zajednički život , shvat ili su koliko je njihovo međusobno poznavanje pre brakabilo nepotpuno. Za vreme udvaranja om su stvorili jedno o drugom idealnu predstavu. Za Merije Džon bio njena verzija Klerka Gebla. Džonu je Meri bila devojka njegovih snova, bez ljudskihmana i nedostataka. Shvat ih su da su pre braka živeli u manje više romant ičnom svetu snova.U izvesnom smislu, oni su sklopili brak s idealima, ali sada im je dužnost bila da žive s ljudskimbićem i da ga vole sa svim njegovim dobrim i lošim stranama.

Pre braka Džon je viđao Meri samo kada je bila obučena za sastanak sa njim. Kada je ujutruMeri polubudna, sa razbarušenom kosom i nedoterana, ona nije ona zamamna, prefinjenaosoba na koju je Džon bio navikao. On je ranije predstavu gledao sa tačke gledišta publike.Sada mora da se privikava i na let imične poglede iza kulisa.

Međut im, pošto je zrelo prihvat io stanovište koliko je meni poznato, Džon je unapred znao danjegove karte ne predstavljaju CELO područje. Znao je da mnogi faktori nedostaju i da moraizbegavat i

"razočaranje" kada mu detaljniji pregled područja omogući da svoje verbalne karte uskladi sastvarnošću.

Idealne predstave koje je imala o braku, bile su razlog što je Meri očekivala da će zauvek bit i uzagrljaju čarobnog princa. Međut im, Džon je, kao i drugi muškarci, voleo da se ponekad provedesa prijateljima. Meri je isprva bila razočarana kada bi Džon svakog četvrtka uveče ot išao beznje na kuglanje sa drugovima. On je naravno mogao da je vodi sa sobom, ali ostali nisu vodilisvoje žene i svi su želeli da to bude provod bez ženskog društva. U njenim verbalnim kartama obraku nije bila predviđena ta "muška društvenost". Isprva se osećala malo povređenom, ali jeuskoro shvat ila da se Džon nije promenio, već da su njene verbalne karte o muškarcima i brakuod početka bile nepotpune. Njena navika da svojim verbalnim kartama doda koliko je menipoznato, pomogla joj je da taj problem spremno dočeka.

Njihova želja da se međusobno razumeju i da se njihova ljubav tokom godina poveća, znatnoim je pomogla da s mrštenjem i smeškom pređu preko mnogih stvari, koje se javljaju kada dvojeljudi najint imnije povežu svoje živote. Kada se rodilo njihovo prvo dete, Meri je počela da osećabreme sudbine majke. Učinilo joj se da je to vrlo tegobno. Ustajala je ujutru da bi spremiladoručak za muža, koji za to vreme čita novine. Kada bi oprala sudove, detence je t ražilo svojejutarnje kupanje. Kada bi dete bilo okupano i stavljeno u ogradicu, t rebalo je počist it i stan. Dokbi za t renutak zastala da odluči da li zavese mogu da ostanu neoprane još nedelju dana, set ilabi se da treba da rano ode na pijacu ako želi da nabavi sveže povrće. Stavljajući dete u kolica(opet ga je t rebalo presvući), Meri bi se žurila u prodavnicu životnih namirnica. Kada bi se vrat ila,već je bilo vreme za ručak.

KAKO ON ZAMIŠLJA BRAK

KAKO ONA ZAMIŠLJA BRAK

Međut im kuvanje redovnog ručka predstavlja suviše veliki posao. Zato bi ona otvorila konzervusupe od povrća. Pošto bi odvojila nekoliko minuta da bi se divila ružičast im nožnim prst imadeteta, stavila bi ga u krevetac na poslepodnevno spavanje i sela na stolicu da se malo odmori.Trgnuvši se, set ila bi se da dete na sebi ima poslednje odelce i da u kući više nema čist ihpeškira. Upravo kada bi završila sa pranjem rublja, zazvonio bi telefon. Meri bi prijateljici nevoljnorekla da će idućeg utorka morat i da propust i part iju bridža, jer nema ko da joj čuva dete. Sada biMeri počela da sprema večeru. Mislila bi kako bi bilo lepo da je povremeno koji dan slobodna:bez pripremanja obroka, čišćenja kuće i bez deteta koje je svaki čas prekida. Svaki čovek nasvetu, osim domaćice, ima slobodan dan, ali posao žene nikada nije završen. "Ovo je svetmuškaraca, - zaključila je Meri - žene rade za muškarce i to najdosadnije ropske poslove, uznajduže moguće radno vreme i najnižu moguću platu."

Međut im, Džon ne razume o čemu ona govori. Njemu se čini daje život žene lakši. On mora poceo dan da radi da bi zaradio dovoljno novca za izdržavanje žene i deteta. On mora svakogjutra da st igne na posao u tačno određeno vreme, bez obzira da li mu se to sviđa ili ne. Celogdana ga, uz sve ostale njegove probleme, do iznemoglost i uznemiravaju dosadni telefonskipozivi, nezadovoljne mušterije i agent i. Njegov šef rado se rešava "suvišnih ljudi" u organizaciji,te mu pretnja da bude otpušten stalno visi nad glavom. Oseća tešku odgovornost, jer zadrht ipri pomisli da bi mogao da izgubi posao i ostane bez plate. Potreban je skoro svaki cent koji

zaradi da bi se podmirili samo troškovi hrane, stanarine, odeće i poreza, a da se i ne govori oluksuzima. On smatra da je Meri srećna što može da, bez ikakvih briga, ceo dan ostane kodkuće i vodi domaćinstvo kako joj se sviđa, a ne mora da svakog jutra odlazi u kancelariju u 8,30 iostaje do 17 sat i, kao točkić u tuđoj mašini. On ne shvata zašto Meri misli daje odlaženje naposao ujutru isto što i odlazak u klub.

Džon i Meri imaju dve nenadoknadive prednost i: oni se vole i zreli su ljudi koji su sposobni daživotne probleme rešavaju na ozbiljan način. Oni znaju da svojim verbalnim kartama moraju dadodaju koliko je meni poznato i meni da bi označili kako su upoznat i samo

Muževljeva predstava o tome kako žena provodi dan Ženina predstava o tome kako mužprovodi dan sa svojom vlast itom stranom situacije. Shvataju da njihove individualne karte nepredstavljaju CELO područje. Sposobni su da saslušaju gledište onog drugog i da tako razvijudublje razumevanje situacije.

Njih zbližava spoznaja da svako od njih radi kao član ekipe i da oboje imaju individualneprobleme, koji su teški za onoga na koga se odnose, ah su laki za onog drugog. Oni mogu dajedno drugom objasne život kako ga vide i da se smeju tome kako su bili potpuno slepi zagledište druge strane. Džon i Meri shvataju da ovaj svet nije ni svet muškaraca ni svet žena.On pripada muškarcima, kao i ženama, stoga oboje moraju da snose svoj deo rada i sreće.

KARTE S PEČATOM VREMENA

Džon i Meri su navikli da stavljaju datume na svoje verbalne karte i svesni su da svako može dase promeni do izvesne mere. Oni mogu da se promene nabolje i nagore. Znaju da trebavremena da se dvoje ljudi naviknu da žive zajedno svakog dana, svake nedelje, svakogmeseca, svake godine. Znaju da je za srećan brak potrebno isto toliko želja i napora kao i zauspešan posao. Svesni su da će njihov brak, ako u njega ulože isto toliko napora koliko bi uložili

u ma koju drugu važnu delatnost, bit i uspešan. "Brak je posao, - rekla je Ket lin Noris (KathleenNorris) - sreća ili nesreća nemaju ništa s t im. Nikada nije bilo braka koji ne bi mogao da se učiniuspešnim, nit i braka koji ne bi mogao da se završi ogorčenjem i neuspehom." Svesni su datreba vremena da se Džon uzdigne u poslovnom svetu do položaja na kome bi bio finansijskiosiguran i na kome bi stekao osećanje sigurnost i.

Takođe, t reba vremena da Meri nauči da sprema hranu koju oboje vole i koja je u skladu sanjihovim budžetom. Treba vremena da nađu ljude i akt ivnost i koje bi im najviše značile. Trebavremena da se upoznaju sa stvarima koje im oboma smetaju ili im se oboma sviđaju.

Treba vremena da se seksualno prilagode. Navika dat iranja verbalnih karata usklađuje ih saprocesnim faktorom njihovih života.

POVLAČENJE LINIJE

Džon i Meri shvataju da je brak stvar davanja i uzimanja, nastojanja da se jedno drugomprilagode i post izanja kompromisa, koji će priznavat i gledišta i jednog i drugog. U braku, kao i usvemu, stanovišta ILI-ILI su obično nezgodna. Problem nije u tome da li Džon treba da izađe saprijateljima ili t reba da ostane kod kuće sa Meri.

Problem je u tome gde treba povući liniju: do koje mere Džon i Meri t reba da se baveakt ivnost ima izvan kuće.

Postoji stara poslovica: "Svaka vrlina leži između dva poroka." Prakt ično, svaka vrlina postajeporok kada pređe izvesnu granicu.

Na primer, tolerancija i nepristrasnost su vrline, koje bi većina od nas mogla mnogo više daprimenjuje. Međut im, kao što je kod većine dobrih stvari, budala i sa njima može da pretera.Neko može da bude do te mere nepristrasan da postane šupljoglav i da menja mišljenje podprit iskom svake osobe koju sretne. Uzmite naziv bilo koje vrline, stavite ispred njega reč"suviše" i dobićete naziv poroka. Marljivost je važna vrlina do izvesne mere. Međut im, mimožemo da radimo tako mnogo i tako teško da se istrošimo. Stalno smo umorni, lošeraspoloženi; upropašćavamo zdravlje i rano umiremo. Sanitarne i zdravstvene mere su važnedo izvesne mere. Ali postoji izvestan broj ljudi koji sirovo povrće peru u superoksidu da bi uništ ilibacile. Oni i ne pomišljaju na to da se hrane izvan kuće, jer nisu sigurni da će u restoranu bit iposluženi ant isept ičnom hranom.

U svakodnevnom životu, kao i u umetnost i, važno je znat i gde povući liniju. Mišljenje na načinSVE ili NIŠTA obično nas dovodi do neprilika. Čovek koji bi pokušao da uštedi sav svoj novac zabudućnost bio bi isto toliko nerazuman kao i onaj koji nije uštedeo ništa. Do izvesne meremoramo da živimo srećno u sadašnjost i, a do izvesne mere moramo nastojat i da radimo i zabudućnost. Ako liniju povučemo suviše daleko na jednu ili drugu stranu, nećemo bit i srećnitoliko koliko bismo mogli da budemo. Ni rasipnik ni škrt ica ne procenjuju ispravno vrednostnovca.

Neke stvari koje smatramo porocima mogu da se u malim količinama - do izvesne mere -smatraju vrlinama. S pravom lenjost , sebičnost i egoizam smatramo odvratnim porocima, aliČesta Holt Fulmer (Chesta Holt Fulmer) u njima nalazi formulu za savršenu ženu.

"Suviše lenja da bi se svađala, suviše sebična da bi nekom nešto dugo zamerala i suvišeegoist ična da bi bila ljubomorna." H.L.Menkin

MALO JE STVARI KOJE SU SVIMA JEDNAKE

- Kako vam se dopao film deco? Jesi li prijatno dremao Kelvine?

(H.L.Mencken) je rekao: "Činit i muža malo ljubomornim je način da ga zadržite. Činit i ga maloviše ljubomornim načinje da ga izgubite."

Džon i Meri su ustanovili da je navika da se misli u stepenima osnovni preduslov srećnog braka.Način mišljenja ILI - ILI i SVE ili NIŠTA može da izazove nepotrebne prepirke i "nerešive"probleme. Džon i Meri, primenjuju alat do izvesne mere u svom svakodnevnom mišljenju zatoda bi stvorili stepenaste karte koje odgovaraju ovom svetu stepenovanja.

LIČNI FAKTOR

Džon i Meri su ponosni na to što umeju da zrelo misle o svojim problemima. Oko sebe videmnogo bračnih parova koji se uznemiravaju i svađaju zbog stvari koje za njih ne predstavljajunikakav problem. Mnogi nesporazumi rešavaju se pomoću alata meni.

"Po svojoj prilici - rekao je Vejman (Weiman) - više života je upropašćeno zbog nesposobnost ida se reše neznatna svakodnevna pitanja nego zbog bilo kog drugog razloga." Česta suneslaganja zbog prekrivača za krevete, boje kravate, kasnog leganja ili ranog ustajanja,sklonost i ili nesklonost i prema čitanju u krevetu, zbog vremena obroka, izbora parfema,fluorescentnih sijalica, načina reagovanja i učestalost i seksualne akt ivnost i.

Budući da Meri i Džon znaju da se u mnogo čemu razlikuju, oni predviđaju da se njihovareagovanja neće uvek podudarat i. Neki ljudi vole da u bioskopu sede blizu platna, a neki daljeod njega. Neki vole veoma tople sobe, drugi mnogo hladnije. Nekima smeta kada stvari nisu nasvom mestu, drugima ne smeta ni najveći nered.

Neki ljudi vole svež vazduh, drugi nisu oset ljivi na vonj od ustajalost i ili od dima cigareta. Nekiljudi vole muziku zbog brzog ritma, drugi je vole zbog njene harmonije. Neki vole veoma vrućuhranu, drugi je u takvom stanju neće ni dotaći. Razilazimo se i u tome šta nam je smešno: nekiljudi vole šale u vezi sa spavaćom sobom, neki vole šale u vezi sa kupat ilom, a neki vole i jedne idruge. Nekima smeta i najmanja krit ika, dok se drugi ne obaziru ni na najgrublje uvrede. Nekiljudi celog života t raže "da razgovaraju sa direktorom", dok su drugi plahi. Neki su tako alergičnina belance jajeta da nekoliko dana ne

VAŠA TAČKA GLEDIŠTA MOŽE DA MENJA STVARI

- Ali on nije moj tata.

- On je moja mama. mogu da jedu jaja. Neki uopšte ne mogu da jedu jaja, ali se neće razbolet iod količine jaja koju pojedu, na primer, u kolaču. Neki su tako oset ljivi i na neznatne količine jaja,da se razbole kada poljube nekoga ko je jeo jaja!

Istraživanja su pokazala da parovi koji su se poznavali samo nekoliko meseci pre sklapanjabraka stat ist ički imaju slabije izglede da budu srećni u braku od onih koji su se družili nekolikogodina. Prednost dugog udvaranja je u tome što pomaže parovima da upoznaju individualneukuse i karakterist ike partnera.

Džon i Meri su svesni da su svi ljudi izliveni iz donekle različit ih kalupa. Svi mi imamo nekesklonost i i svima nam neke sklonost i nedostaju. Kada dođe do neslaganja oni se ne ljute, jeročekuju neslaganja. Oni mogu da mirno i razumno govore o njima bez međusobnogopt už ivanja. Indeksiranjem i dodavanjem meni verbalnim kartama oni se smeju svojimrazilaženjima i ne svađaju se ko je "u pravu". U slučaju Meri i Džona mali žirevi nesporazuma neizrastaju u hrastove nesreće i razvoda.

REZIME

Džon i Meri su ustanovili da im alati za mišljenje pomažu da životne situacije dočekaju s velikimstepenom mudrost i i zrelost i. Oni vide oko sebe ljude čiji su život i uništeni stalnim svađama iuzbuđenjima samo zato što nisu naučili da koriste alate za mišljenje. Oni veruju da bi se malibroj brakova završio neuspehom kada bi ljudi naučili da koriste alate za mišljenje u rešavanjusvojih svakodnevnih problema.

13. GLAVA

Efikasno mišljenje na radnom mestu

Naučniku je teorija nešto što t reba proverit i. On ne nastoji da brani svoje tvrdnje, već pokušavada ih poboljša. On je iznad svega stručnjak za

"menjanje svog mišljenja".

Vendel Džonson

Naš poslovni, kao i lični život , donosi stalan niz problema.

Uspeh u poslu zavisi od toga koliko spremno dočekujemo svakodnevne izazove svojojsposobnost i mišljenja. Niko ne post iže stopostotni rezultat u donošenju ispravnih odluka, alimožemo da se izvežbamo tako da imamo dosta visok prošek uspešnih udaraca.

Sada ste bez sumnje već dovoljno upoznat i sa alat ima koliko je meni poznato, do izvesnemere, meni i sa indeksima individualnosti, vremena i mesta, da biste mogli da shvat itemogućnost i njihove primene u poslovnim situacijama. Prema tome, umesto da ponavljamo sveove alate jedan po jedan i prikazujemo njihovu detaljnu primenu u poslovnom životu,pogledajmo u kolikoj meri naučni metod može da bude koristan u rešavanju poslovnihproblema. Nadam se da ću vas uverit i da je nemoguće post ići visok prošek zdravih poslovnihodluka bez naučnog prilaza. Kao što je istaknuto u drugoj glavi, naučnik ne rešava stvariraspravljajući o njima, on odlučuje o stvarima pregledanjem područja. Prvo činjenice, a zat immišljenja. On je poput poslovičnog čoveka iz Misurija - morate da mu pokažete. Pričanje ga neuverava, on zna kako čoveka lako mogu da zavedu predrasude i unapred stvorena mišljenja.

NAUČNI METOD

Pomoću mašte i pamćenja smišljate objašnjenja ili nalazite rešenja problema.

Logički ih analizirate i pokušavate da sebi predočite kako će pojedino rešenje uspet i.

r/"b

Proveravate svoju ideju u praksi

POPEO SE NA VRH

Edvard A. Dids (Edward A. Deeds), koji se uzdigao do položaja predsednika Nešenel KešRedžister kompanije (Nat ional Cash Register Company), prvi put se zaposlio u toj kompaniji unjenoj fabrici u Dajtonu, Ohajo, kao dvadesetpetogodišnji inženjer za konstrukciju i održavanje.Jednoga dana Dids je opazio izbočinu na vrhu 175 stopa visokog fabričkog dimnjaka. Pažljivo juje proučavao dvogledom i pregledao konstrukcione crteže dimnjaka. Došao je do zaključka daje toplota proširila unutrašnju oblogu i da se olabavio spoljni sloj opeka. Ako je tako, život i iimovina su u opasnost i. Kada je o tome izvest io direktora fabrike, ovaj je njegova opažanjaodbio osornom primedbom: "Ovaj dimnjak postavili su inženjeri koji su sagradili više dimnjakanego što ste ih vi ikada videli".

Šta je Dids uradio posle toga? Je li obilazio ljude sa mnogo argumenata i reči? Da li je rekaodirektoru da je pogrešio u proceni?

Dids nije uradio ništa od svega toga. Počeo je da pažljivije pregleda područje da bi progovorilesame činjenice. Sledeće nedelje poslepodne, kada peć nije radila, navukao je na ruketopioničarske rukavice i sa mokrim sunđerom preko nosa popeo se kroz još vruću i čađavuunutrašnjost dimnjaka sve do vrha. Tamo je ispitao oštećenje. Pričvrst io je napravu za vešanjekoja mu je omogućila da dođe do spoljne strane dimnjaka i pažljivije ispita stanje. Kredom je

koja mu je omogućila da dođe do spoljne strane dimnjaka i pažljivije ispita stanje. Kredom jeobeležio oštećenu površinu i napravio snimke koji će pokazat i stanje kada je dimnjak relat ivnohladan. Kako bi bio siguran da će činjenice bit i dovoljno recite da uvere direktora fabrike, on sepomoću naprave za vešanje ponovo popeo u ponedeljak, kada je dimnjak bio vruć. Opeke subile toliko labave da je nekoliko komada poneo dole. Kada su snimci koje je napravio uponedeljak bili upoređeni sa onima od nedelje, jasno se pokazalo da pukot ine nastaju zbogširenja kada je dimnjak vruć. Zat im je Dids pust io da opeke i snimci "govore". Direktor fabrike muse izvinio i srdačno rekao: "Daću punu podršku svemu što od sada budete radili." Edvard A.Dids je svoj uspon do vodećeg položaja u poslovnom svetu počeo penjanjem na vrh vrućeg,čađavog dimnjaka, da bi svoje verbalne karte mogao zasnovat i na adekvatnom pregledupodručja.

Njegova istaknuta karijera u kompaniji, kao i na drugim područjima, pokazuje koliko je važnoprikupit i potrebne činjenice, a zat im pomoću t ih činjenica uverit i ljude.

NAUČNI METOD

Naučni metod je proces u t ri etape:

1. Korist ite svoju fantaziju i memoriju da biste smislili objašnjenja i moguća rešenja problema.

2. Analizirate ih logički - pokušavate da sebi predočite kako će svako pojedino rešenje delovat i.Zat im ste spremni za t reću etapu, bez koje mišljenje nije naučno.

3. Pregledavate područje. Proveravate svoju ideju primenjujući je. Neka činjenice govore sameza sebe.

Razmotrimo iskustva gospodina Plandža i gospodina Čekita da bismo videli kako se to odvija uposlovnom životu. Dok je bio u vojsci, gospodin Plandž je izumeo novu vrstu otvarača zakonzerve i efikasnu zamku za pacove. Tokom godina koje je proveo radeći u fabrici ratneopreme, gospodin Čekit se takođe bavio pronalascima. Pronašao je efikasniji brus za kuhinjskenoževe i bolje kuhinjsko rende. Obojica su planirali da sa svojim ušteđevinama počnu daproizvode svoje pronalaske.

Posle završetka rata, gospodin Plandž se odmah posvet io tome.

Uzeo je na dugoročni zakup (uz visoku posleratnu najamninu) jednu zgradu, koja je t rebalo damu služi kao radionica i kancelarija. Uzeo je hipoteku na svoju kuću da bi nabavio mašinepotrebne za masovnu proizvodnju otvarača za konzerve i zamki za pacove. Svoju ušteđevinuje upotrebio za nabavku opreme i pokretanje velike reklamne kampanje. Počeo je da prodajeznatne količine otvarača za konzerve.

Međut im, ljudi nisu kupovali zamke za pacove. Budući da mu je već ponestalo gotovine,zaključio je, mada nerado, da na kraju krajeva zamka za pacove nije art ikal na kome može dase zaradi i da je bolje da proda specijalne mašine, koje je kupio za njihovu izradu, i da taj novaciskorist i za reklamiranje otvarača za konzerve. Nekako baš u to vreme veliki broj otvarača sevraćao na opravku. Brzo je uvideo da će, ako poboljša konstrukciju na dva mesta i upotrebiotporniju vrstu metala, izbeći reklamacije. To je značilo da mora da nabavi još jednu mašinu i toza novac dobijen prodajom mašina za zamke, koje je žrtvovao u pola cene. Međut im, sada muje ponestalo novca za reklamu. To je značilo da mora da uzme i drugi zajam na kuću. "E, pa

- rekao je - čovek mora da reskira ako želi da nešto post igne u poslu.

Učinio sam sve što sam mogao. Niko nije uvek u pravu."

Da vidimo sada kako je postupio gospodin Čekit . On zna da niko nije uvek u pravu, a takođezna da se mora rizikovat i ako se želi nešto post ići u poslu. Međut im, on smatra da je čovekbudala ako rizikuje više nego što je potrebno. I tako se g. Čekit ne zaleće sa svojim idejama,već pokušava da ih, gde god može, ispita u manjim razmerama pre nego što se baci u velikeposlove. Ukratko, on primenjuje naučni metod ispit ivanja ideja pre nego što ih prihvat i.

G. Čekit zna da naučnik, kada u laboratoriji stvara nešto za šta misli da je novi lek za nekubolest , lek najpre isproba na pokusnim kunićima. Ako dobije rezultate koje očekuje, ondanastavlja eksperimente u većim razmerama. Kada smatra da ga je isprobao na život injama, štoje pažljivije mogao, spreman je da ga isproba na ljudima - ali ne na suviše velikom broju. Ako selek pokaže dobrim na malom broju ljudi, on prelazi na isprobavanje na nekoliko hiljada ljudi.

U naučnom svetu ovaj oprezni proces ispit ivanja št it i nas od mnogih nezrelih, opasnih ilibeskorisnih ideja.

Naučno orijent isani g. Čekit je, kao i nenaučno orijent isani g.

Plandž, mislio da će mu njegova dva pronalaska omogućit i lep posao.

Ali on zna kako je lako poverovat i u ono u šta čovek jako želi da veruje. On zna da je, bezobzira na to koliko su brus za noževe i rende sjajni njemu, važno jedino to da li ih drugi ljudi želetoliko da bi ih kupili. I svestan je da on to ne može da proceni.

Zato je on, pre ulaganja ušteđevine u mašine i oglašavanje, naručio od jedne manje fabrike podvesta komada svakog pronalaska.

Izvesnu količinu je dao u komisionu prodaju lokalnim prodavnicama, a u poljoprivrednomčasopisu je dao mali oglas. U roku od nedelju dana dobio je poštom sedamdeset osamnarudžbi za brus za noževe, a i prodavnice su mu naručivale dodatne količine. Međut im, rendenije imalo tako dobru prođu. Prodavnice su prodale manje od tuceta. Zbog toga je odlučio daforsira brus za noževe, a da za sada zaboravi rende.

Ali još se nije zaletao. Naručio je novih pet stot ina bruseva i odneo ih

ČINJENICE OKONČAVAJU PREPIRKE

- Iznad deset, je li? E, ovog puta ste se prevarili, dragi moj, jer slučajno baš imam njegovukrštenicu kod sebe! još većem broju prodavnica. Hteo je da bude siguran pre no što reskira svusvoju ušteđevinu. A hteo je i da dozna da li će ljudi u brusu za noževe naći greške. Posle brzeprodaje t ih pet stot ina komada, bio je prilično siguran da ima nešto što će ljudi kupovat i.Međut im, još nije bio sasvim siguran. Sada je naručio dve i po hiljade komada, a dao je i da senapravi lepša kut ija kako bi proizvod bio što atrakt ivniji. Kada je video da i ova količina dobroprolazi, odlučio je da kupi mašine kako bi sam izrađivao bruseve.

POGLEDAJ PRE NEGO ŠTO SKOČIŠ

Bez obzira na to koliko smo pametni, postoje neke stvari koje nikako ne možemo ustanovit i.Naše znanje nikada nije potpuno, te ne znamo SVE faktore koji će ut icat i na ono što radimo. Aponekad jedna jedina previđena činjenica može uspeh da pretvori u neuspeh. Da bismo uspeliu poslovnom svetu, moramo svoje genijalne ideje da uporedimo sa područjem. Moramoobuzdavat i svoje oduševljenje dovoljno dugo da možemo da krit ički proanaliziramo ideje. Kadgod je to moguće, ne smemo da idemo do kraja dok ih temeljito ne isprobamo. Ne govorite vi uprilog činjenicama - nastojte da činjenice govore same za sebe.

Džon H. Džekobs (John J. Jacobs) iz velike poslast ičarske kompanije iz Denvera kaže: "Kodrukovodilaca preduzeća postoji tendencija da najpre govore, a da činjenice proveravajukasnije...

Nekada bismo, pošto su planovi bili izrađeni, svim snagama nastojali da dokažemo daje našemišljenje ispravno i često bismo pokušavali da činjenice podesimo prema našem planiranju imišljenju. Rezultat : bili smo u stalnoj prot ivrečnost i. Danas na stvari gledamo drugačije.

Izradimo planove, a zat im ih stalno upoređujemo sa činjenicama života. Ako se ne slažu sačinjenicama, planove podešavamo prema potrebi. Naučili smo da se spoljne činjenice ne mogupodesit i prema ličnom mišljenju. Svoje mišljenje moramo prilagodit i činjenicama kakve su danas itome da se one stalno menjaju."

Iskustvo drugih ljudi može katkada da nam pruži potrebne činjenice, ali moramo da upamtimoda situacija] nije situacijai i da ono što uspe ili ne uspe najednom mestu, može na drugom

mestu ili u

JEDNA JEDINA DODATNA ČINJENICA MOŽE DA IZMENI PRIRODU SITUACIJE

- Ko VAS je dodavola učio da vozite....

gospodine. drugo vreme bit i drugačije. Moramo da naučimo da opažamo najčešće greške umišljenju. Činimo li ih zato što ne tražimo savet od drugih? Ili zato što ne korist imo dovoljnosvoja vlast ita iskustva i ideje?

Činimo li ih zato što ne proveravamo svoje ideje u skromnim razmerama pre nego što se na njihoslonimo u većim razmerama?

Svako mora bit i svoj vlast it i sudija u pronalaženju svojih slabost i u mišljenju. U mnoštvu novihideja verovatno će bit i i dobrih i loših.

Problem je kako da raspoznamo korisne? Naše iskustvo može da nam pomogne samo doizvesne mere. Samo naučna mera istraživanja, bez predrasuda, može nam omogućit i dapronađemo koristan put kroz močvaru konzervat ivnost i i živi pesak prevelikog opt imizma.

REZIME

Naučni prilaz je isto tako koristan u vođenju poslova kao i u vođenju naučne laboratorije. U obaslučaja je činjenica, a ne fantazija, ono što nam omogućava da logično mislimo i pronalazimoprava rešenja. Naučni metod nam pomaže da nove situacije dočekujemo spremno i da nepravimo budalu od sebe. I, do izvesne mere, svaka situacija u životu je nova situacija - različitau vremenu, različita po mestu i različita zbog ljudi koji su u pitanju. Naučni metod ne možemoda primenimo prilikom donošenja SVIH naših odluka, međut im, kada donosimo najvažnije, valjaimat i na umu da je to najkorisniji poznat i metod da dođemo do činjenica koje su nam potrebneza donošenje ispravnih odluka koje će odgovarat i sadašnjim uslovima.

14. GLAVA

Zašto i zbog čega

Srećan je onaj ko može da vidi uzroke stvari.

Vergilije

Kad alate za mišljenje naučite da korist ite sistematski, iznenadiće vas njihova mnogostranost.Oni su korisni gotovo u svakoj životnoj situaciji, ako znate da ih pametno upotrebite. U ovojglavi videćete kako šest alata za mišljenje mogu da vam pomognu da razumete probleme nakoje nailazimo kada dajemo naoko jednostavnu izjavu: "To je uzrok toga."

Veliki deo našeg ozbiljnog mišljenja (ako ne i najveći) zauzet je pokušajem da se pronađupouzdani odgovori na pitanje: ZAŠTO?

Kao što je Vergilije uočio pre dve hiljade godina, naš uspeh i sreća zavise od toga u kojoj merimožemo adekvatno da odgovorimo na ZAŠTO u našem životu. ZAŠTO me ona ne voli?ZAŠTO ne mogu da zaradim više? ZAŠTO nisam popularan kao Bil Džons? ZAŠTO krovpropušta? ZAŠTO me sin ne sluša? ZAŠTO je stopa poreza na dohodak tako visoka? ZAŠTOmoj sin mora u rat? ZAŠTO me tako često boli glava? i tako dalje u nedogled.

ALAT BR 1: KOLIKO JE MENI POZNATO

Alat koliko je meni poznato će nas podset it i da su uzroci svemu i svačemu beskrajno složeni ida niko ne zna SVE odgovore.

Bez obzira što kažemo da je baš "to" uzrok nečemu, još uvek postoje mnogi drugi razlozi kojepreviđamo. Nemoguće je dat i potpun odgovor na bilo koje ZAŠTO. Pretpostavimo, na primer,da naš auto

"štuca" i mi ga odvezemo mehaničaru. Njegov odgovor na pitanje ZAŠTO auto ne radi glasi: ukablovima za paljenje dolazi do kratkog

UZROCI SVEGA BESKRAJNO SU SLOŽENI I NIKO NE ZNA SVE ODGOVORE

ODAKLE POLtZ.f JABUKA ? spoja. Međutim, mi sada možemo da pitamo:

- Zašto u kablovima dolazi do kratkog spoja?

- Zato što se izolacija istrošila.

- Zašto se izolacija istrošila?

- Zbog vlage, vrućine i ostalih uslova koji kvare gumu i pamuk.

- Ali zašto...?

Za odgovor na ovo ZAŠTO morali bismo da idemo do mikroskopskog nivoa. Međut im, na svakidat i odgovor moguće je opet pitat i ZAŠTO. Posle nekoliko daljih ZAŠTO, doći ćemo do nivoamolekula i atoma. A ako na svaki odgovor uporno dalje pitamo ZAŠTO, pre ili posle doći ćemodo tačke kod koje nam više ni najveći stručnjak na svetu ne može odgovorit i. Njegovo znanjese iscrpljuje, a ako je mudar, on će prekinut i i sa odgovorima. Ali, naravno, svako koje imao poslasa malom decom zna da se na svaki odgovor može pitat i ZAŠTO. Srećom u većini našihsvakodnevnih situacija nisu nam potrebni potpuni odgovori na naše ZAŠTO Kada nammehaničar kaže da je "pravi" uzrok lošeg rada motora to što su kablovi za paljenje istrošeni, mise obično radije ne upuštamo u "zašto" i "zbog čega".

UZROCI SU SLOŽENI

Neko je rekao: "Da biste znali potpuni uzrok nečemu, morali biste da znate uzrok svemu."

Pre mnogo godina cene nekretnina u četvrt i Harlem u Njujorku porasle su zbog promena ukonstrukciji nekih železničkih lokomotiva. Evo kako se to desilo:

1. Promene u konstrukciji omogućile su veće ognjište.

2. To je lokomotivi dalo veću snagu.

3. Zbog toga je lokomotiva mogla da vuče duže putničke vozove do Grand Central stanice.

4. Veći broj putnika značio je više prt ljaga.

5. Zato je stanici bio potreban veći broj nosača, crnaca.

6. Pošto je većina nosača stanovala u istom delu Harlema, kućevlasnici su mogli da povisestanarine.

KAD GOD SE DVE STVARI, KOJE NISU UZROČNO PO-

VEZANE, NAĐU JEDNA UZ DRUGU, PRETI NAM OPAS-

NOST OD ZABLUDE: "POSLE TOGA, DAKLE, ZBOG

TOGA".

7. Kada su stanarine povišene, porasla je i vrednost nekretnina.

Međut im, da li je poboljšano ognjište lokomotive potpuni odgovor na ZAŠTO su cenenekretnina u Harlemu porasle? Naravno da nije. Postojale su hiljade drugih faktora koji su igraliveću ili manju ulogu. "Uzroci događaja - rekao je Ciceron - zanimljiviji su od samih događaja."

Obrat ite pažnju na to kako ljudi često iz navike kažu: "PRAVI uzrok tome je taj", umesto:"JEDAN od uzroka tome je taj." U većini slučajeva ustanovićete da su oni naivno zaslepljeninavikom da kažu

"PRAVI uzrok..." Iznenađuje koliko može zavisit i od toga da li upotrebljavamo reč "JEDAN OD"ili "PRAVI". Reč "PRAVI" pretpostavlja stav: "Rekao sam poslednju reč", dok "JEDAN OD"ostavlja vrata otvorena. Nije mi poznata ni jedna stvar na svetu za koju se može kazat i: "To jePRAVI uzrok tome i to je SVE. Nema nekih drugih faktora iza toga, ni bilo koje druge stvari kojebi bile s t im uzročno povezane." Samo stav koliko je meni poznato osposobljava nas da sesnalazimo u ovom složenom svetu u kome živimo.

POSLE TOGA, DAKLE, ZBOG TOGA

Postoji stara priča o nekom američkom graničaru koji nikada nije učio medicinu, ali je odlučio dase oproba u medicinskoj praksi.

Njegov prvi pacijent bio je kovač koji je, izgleda, bolovao od trbušnog t ifusa. Kada je kovačtražio da mu se da pasulj sa slaninom, lekar amater je rekao da je to u redu misleći zašto dapacijent ne umre srećan. Međut im, žilavi kovač se oporavio i za nekoliko dana potpunoozdravio. Opazivši te činjenice, "doktor" je u svoju lekarsku svesku uneo sledeću belešku: "Zatrbušni t ifus prepisat i pasulj sa slaninom".

Alat koliko je meni poznato može da nam pomogne da izbegnemo ono što je profesorimalogike poznato kao zabluda Post hoc ergo propter hoc: POSLE TOGA, DAKLE, ZBOG TOGA.Živimo u svetu u kome spoljni izgled često vara. Na stvarima nema urednih oznaka: "uzrok" i

"posledica". Sami moramo da odlučimo kada ovi nazivi mogu da se primene.

Kad god se dve stvari, koje nisu uzročno povezane, dogode neposredno jedna za drugom, pret iopasnost od zablude: posle toga, dakle, zbog toga. Dva krijumčara pića prvi put su putovaliželeznicom. Čuli su za sodavodu, ali je nijedan nije probao. I kada je prodavač prolaziovagonom, svaki od njih kupio je po jednu bocu. Prvi je obrisao rukom grlić boce i dobro povukaoiz nje upravo kada je voz ulazio u tunel.

- Kakva je Snafi - upitao gaje u mraku njegov prijatelj.

- Ne diraj tu tečnost Džede, - odvrat i Snafi drhtavim glasom -

- oslepeo sam od nje.

Uzrok gotovo sveg našeg praznoverja je zabluda: posle toga, dakle zbog toga. Neko je nekadarazbio ogledalo i sledećih sedam godina mu se život učinio težim nego pre. Primenivši na toodnos uzrokposledica neko je uopšt io da razbit i ogledalo znači "sedam godina nesreće".Postoji zanimljivo praznoverje da detelina sa čet iri lista donosi sreću. Ali gospođa Vilmor TroterDžonson iz Koburna, Virdžinija, našla je i sačuvala hiljade peteljaka deteline sa čet iri lista, adoživela je pet automobilskih nesreća, izgubila t ri muža i pretrpela toliko drugih nesreća dajepoznata pod nadimkom "baksuz Džejn".

Alat koliko je meni poznato može da nas podset i da često dovodimo u vezu stvari međukojima nema uzročne veze. Kratko vreme pre završetka drugog svetskog rata, neki postarijičovek se kupao u svojoj kući u Londonu. Kada se okupao, sagao se da izvuče zapušač na kadi.Upravo u t renutku kada je izvukao zapušač, kuća je pogođena bombom. Spasilačka ekipa, kojaje kroz ruševine doprla do njega, našla ga je još uvek u kadi kako mrmlja: "Ja to nikako nerazumem. Samo sam izvukao zapušač." Posle toga, dakle, zbog toga.

Kad god pomislimo: "To je uzrok tome", izlažemo se ovoj zabludi. Ništa nas neće potpunozašt it it i od toga. Zdrav razum, voljan da pokuša da razume druga gledišta i koji proveravastvari kad god je moguće, jedina je odbrana prot iv ove greške.

NEDOVOLJNO OPREZNI BIVAJU ZAVEDENIDrajden (Dryden) je pisao:

"Greška, kao slama, na površini pliva; Onaj koji biser t raži duboko ronit mora."

Značajni uzroci su kao zlato. Ponekad leže na površini, ali često su sakriveni duboko dole. Naprimer, pretpostavimo da se u gradu A mnogo pije i da u njemu ima mnogo bede, a da se ugradu B veoma malo pije i da ima veoma malo bede. Skloni smo da prenaglo zaključimo da jealkoholizam uzrok bede. Međut im, u ovim činjenicama neme ničega što bi moglo da opravdatakav zaključak. On može da bude ispravan, ali je potrebno dalje istraživanje da bi seustanovilo da li je alkoholizam zaista uzrok bede ili je beda uzrok alkoholizma. A možda je inešto t reće odgovorno i za alkoholizam i za bedu.

Možda grad A ima slabe škole i možda je neznanje zajednički uzrok i alkoholizmu i bedi.Postoje stot ine raznih stvari koje mogu da prouzrokuju i jedno i drugo.

Situacije su uopšte složene te je potrebno obimno iznalaženje činjenica i nepristrasno mišljenjeda bi se pronašli značajni uzroci i posledice. Ima mnogo stvari koje igraju veću ili manju ulogu usvemu što se zbiva. Moramo da budemo oprezni sa verbalnim kartama koje odvišepojednostavljuju i izobličuju sliku.

Pokazalo se da je znatno povećanje upisa na univerzitete, tokom poslednjih nekoliko decenija,bilo propraćeno povećanjem broja ljudi koji odlaze u bolnice za duševno bolesne. Da li je jednood toga

"pravi" uzrok drugog? Verovatno nije. Pokazalo se da postoji velika sličnost između prosečnihplata prezbiterijanskih sveštenika u državi Masačusets i cene ruma u Havani na Kubi. Da li jejedno od toga

"pravi" uzrok drugog? Verovatno nije. Na ovom našem belom svetu često se dve stvaridešavaju istovremeno a da nisu uzročno povezane.

Ne smemo da dozvolimo sebi da nas zavede slučajno podudaranje.

Opet će nas alat koliko je meni poznato podset it i da su uzroci stvari veoma složeni te ćemo,kada je reč o važnim pitanjima, dobro učinit i ako kopamo dublje ispod površine da bismo otkrilivažne uzroke. I bez obzira na to koliko smo sigurni u svoju dijagnozu

"PRAVOG" uzroka, moramo i dalje t ražit i nove činjenice koje će nam omogućit i da ponovoprotumačimo stare, i tako verbalne karte učinimo savršenijima.

ALAT BR. 2: DO IZVESNE MERE VEROVATNOĆE

Kad bi naše znanje bilo potpuno, mogli bismo da kažemo:

"TO JE uzrok" ili "TO NIJE uzrok". Ali kako ne znamo SVE ni o jednoj stvari, mi verovatnonikada nećemo bit i apsolutno sigurni u pogledu uzroka u složenoj situaciji. Valja da se,upitamodo koje su mere naše verbalne karte potkrepljene dokazima. Na osnovu kvaliteta i kvant itetadokaza kojima raspolažemo treba da merimo dijagnoze uzroka različit im stepenimaverovatnoće. Evo različit ih stepena verovatnoće u obliku niza od visokog do niskog stepenaverovatnoće: TO JE JEDAN OD UZROKA

TO JE VEROVATNO JEDAN OD UZROKA

NIJE NEVEROVATNO DA JE TO JEDAN OD UZROKA

TO MOŽE ALI NE MORA BITI JEDAN OD UZROKA

TO VEROVATNO NIJE JEDAN OD UZROKA

JEDVA JE MOGUĆE DA JE TO JEDAN OD UZROKA

TO NIJE JEDAN OD UZROKA

Verovatnoća ima malo zajedničkog sa ist inom. Ist ina se odnosi na stvari kakve jesu.Verovatnoća se odnosi na kvalitet i kvant itet dokaza koji potkrepljuju naše karte. Na primer,verbalna karta

"Zemlja je okrugla" bila je 1400. godine veoma neverovatna. Verovatnoća se zasniva nadokazima, a poznat i dokazi za tu verbalnu kartu u 1400. god. nisu bili dovoljno adekvatni da bise nedvosmisleno utvrdilo mišljenje da je Zemlja okrugla. Danas je ta verbalna karta veomaverovatna - isto toliko sigurna kao i sve drugo. Zemlja nije promenila svoj oblik od 1400. godine,ali su se naši dokazi o tome izmenili. Napretkom našeg znanja verbalna karta "okrugla Zemlja"postajala je sve verovatnija, iako prot ivreči "ravnoj" Zemlji koju vidimo svojim očima.

Nijedna verbalna karta nije sama po sebi verovatna.

Verovatna je samo zbog dokaza koji je potkrepljuju. Kada se težina dokaza menja, menja se iverovatnoća. Ako dobijemo više dokaza koji potkrepljuju kartu, ona postaje verovatnija. Akonađemo

POSLE TOGA, DAKLE, ZBOG TOGA

* st , Kladim se da će bit i vraga.

Oho, Mekova tasta. Kladim

I

- Šta sam t i rekao. Mek odlazi.

-Najzad mi je tašta vrat ila tvoj kofer. dokaze koji je opovrgavaju, ona postaje manje verovatna.Budući da naši dokazi nisu nikada potpuni, moramo da tragamo za novim činjenicama koje ćepovećat i ili smanjit i verovatnoću naših verbalnih karata. Alat do izvesne mere može nampomoći da mislimo na osnovu verovatnoće. Može da nas podset i da izradimo stepenaste kartekoje će odgovarat i stepenastoj prirodi našeg znanja.

ALAT BR. 3: MENI

Naši interesi i gledišta u velikoj meri određuju koje uzročne faktore smatramo važnim. Ono štonama može bit i važan uzrok, ne mora bit i važno nekom drugom. Ne smemo se zavaravat i imislit i da vidimo samo "ist inite" uzroke stvari. Mi vidimo uzroke koje t ražimo, a odbacujemo kaonevažne one uzroke koji ne obuhvataju naše interese.

Dr. H. A. Larabi (H. A. Larrabee) napisao je u Njujork Tajmsu, pod naslovom "Porez na dohodakdovodi do požara" sledeće: Edvard Dž. Rejnolds, četrdesetšestogodišnji računovođa, radio jecele noći pokušavajući da ispuni prijavu za porez na dohodak.

Ujutru, oko 5,45 sat i, zadremao je, a njegova zapaljena cigareta pala je na tapaciranu stolicu,koja je stajala kraj pisaćeg stola. Izbio je požar, a on se od dima onesvest io. Susedi su opazilidim. Vatrogasci su brzo st igli i ugasili vatru. Šteta je iznosila oko čet iri stot ine dolara.

Ako šefa vatrogasne službe mesta Taritaun pitate šta je bio

"pravi" uzrok požara, on će odgovorit i "nepažnja". Ako isto pitate lekara koji je lečio Rejnoldsa,odgovoriće vam "umor i pospanost prouzrokovani prekomernim radom". Novinar je imaointerese koji su ga naveli da vidi još jedan uzrok vatre: njega su zanimali uslovi koji su Rejnoldsanaveli da celu noć radi na komplikovanoj prijavi za porez na dohodak. Tako je novinaru uzrokpožara bio taj proklet i formular za porez na dohodak. Svaki od ova tri čoveka imao je drugačije

interese i reagovao je drugačije, pa otuda i t ri različita zaključka.

Šta je zapravo bio "pravi" uzrok požara? Da li je to bila nepažnja ili zamor i pospanost? Ili je tostvarno bio komplikovani formular? Sve su to besmislena pitanja. Ne postoji "PRAVI" uzrok. Zasve što se događa postoji u pozadini veliki broj uzročnih činjenica.

NAŠI RAZLOZI SE MOGU PROMENITI TOKOM VREMENA onda zašto je prodaja pala? Pa mipravimo najbolje makaze za podrezivanje fit ilja na svetu!

Svaki čovek će izabrat i kao najvažniju onu koju za njega odaberu njegovi vlast it i interesi iznanje.

Diskusija o uzrocima požara nipošto ne iscrpljuje sve mogućnost i. Navedene predstavljajusamo "pravi" uzrok sa stanovišta šefa vatrogasne službe lekara i novinara j. Pretpostavimo dapitate prodavca kafe šta je bio "pravi" uzrok. On bi vam rekao da je Rejnolds propust io dapopije nekoliko šoljica kafe (one vrste koju on prodaje). Ako pitate prodavca metalnognameštaja za "pravi" uzrok, on će vam možda odgovorit i da je uzrok to što ljudi upornoupotrebljavaju staromodni tapacirani nameštaj. A ako pitate neku ženu, člana udruženja prot ivpušenja za "pravi" uzrok, ona bi mogla da odgovori daje za požar kriva "navika pušenja."

Za sprečavanje daljih nezgoda takve vrste neka gledišta mogu bit i korisnija od drugih. Ali svasu gledišta korisna zato što nam pomažu da izgradimo što potpunije razumevanje onoga štose dogodilo i zbog čega se dogodilo. Moramo da izbegavamo iskušenje da imamo favorite i dainsist iramo na "PRAVOM" uzroku. Prema tome, kad god govorimo o "pravom" uzroku nečega,svakako treba da svojim verbalnim kartama dodamo meni da nas ono podset i da postavljamodijagnozu uzroka s NAŠEG VLASTITOG stanovišta i da pored našeg postoje i mnoga drugamoguća gledišta. Meni nas podseća da su uzroci koje MI biramo važni za nas zbog naših ličnihinteresa, zavisno od toga kakvi smo se rodili i kako smo vaspitani.

ALATI 4, 5 I 6: INDEKSI INDIVIDUALNOSTI,

VREMENA I MESTA

U našem iznalaženju uzroka, indeksi nas podsećaju da ne smemo dozvolit i da nas razlikevaraju: razlike u pojedincima, razlike u vremenu i razlike u mest ima. Time što su nas učinilioset ljivijima na razlike, indeksi nam pomažu da svoja iskustva iz prošlost i prilagodimo novimljudima i stvarima, novim vremenima i mest ima. Kao što je u svojim "Memoarima", pišući oMažino liniji, a misleći na francuske vojne lidere, primet io Vinston Čerčil: "Iskustva iz prošlost i

imaju uz prednost i i tu slabost što se stvari nikada ne ponavljaju na ist i način."

Da bismo ostavili mesta za dužu diskusiju o alatu koliko je meni poznato, u prvom delu oveglave, bilo je neophodno izostavit i primere koji ilustruju indekse individualnosti, vremena imesta.

Kako bi bilo da sami nađete neke primere!

REZIME

Uzroci stvari su složeni i nepouzdani pa i najgenijalniji mislioci mogu bit i zavedeni. Alati zamišljenje znatno će nam pomoći da razumemo neke od problema s kojima se srećemo kad godsmo dovoljno tvrdoglavi da tvrdimo: "To je PRAVI uzrok toga."

Ali koliko je meni poznato podseća nas da je svaka posledica izazvana bezbrojnim prethodnimčinjenicama o kojima je naše znanje nepotpuno. Do izvesne mere nas podseća da će našekarte imat i različit stepen verovatnoće, zavisno od toga do koje mere su potkrepljenečinjenicama. Što više dokaza, to je veća verovatnoća.

Kada se nađu prot ivrečni dokazi, stepen verovatnoće naglo opada.

Alat meni podset iće nas da biramo one uzroke za koje smo zainteresovani i da ne uzimamo uobzir druge aspekte koji su, možda, isto tako važni. Kada tvrdimo: "Za mene je ovo najvažnijiuzrok", ostavljamo otvorena vrata razmatranju i drugih gledišta. Indeks individualnosti namkaže da ne postoje dve situacije koje bi u svakom pogledu bile potpuno jednake. Indeksvremena podset iće nas da se ne možemo slepo oslonit i na ranija iskustva jer se uzroci stvarimogu s vremena na vreme izmenit i. Indeks mesta upozorava nas na mogućnost da drugačijaokolina može da da drugačije rezultate.

15. GLAVA

Mislit i na sutrašnjicu

Budućnost demokrat ije povezana je sa širenjem naučnog stava. On je jedina garancija prot ivmasovnog zavaravanja putem propagande. A što je još važnije, on je jedina garancija zamogućnost postojanja javnog mnjenja koje bi bilo dovoljno inteligentno da reši postojećedruštvene probleme.

Džon Djui

Čuveni psiholog dr Edvard L. Torndajk (Edward L. Thorndike) uporedio je život injski način na kojirešavamo nesporazume između nacija sa humanijim metodima kojima se služe majmuniurlikavci. Svaka grupa majmuna veći deo života ostaje na svojoj vlast itoj teritoriji i brine se zasvoje poslove. Ali kada neka grupa majmuna bespravno pređe na teritoriju druge grupe, smestaih dočeka snažno urlikanje u horu. Napadač odgovara uzvratnim urlikanjem.

"Takmičenje se nastavlja dok se, zbog blagotvornog uređaji u mozgu majmuna urlikavca,strana koja je u urlikanju nadjačana ne povuče. Nijedna kap krvi nije prolivena; ni jedan atomhrane ili skloništa nije razoren. Nikakva mrlja nije okaljala "nacionalnu čast",jer svaki pojedinigrađanin urliče koliko može dok mu unutrašnja priroda ne kaže: "Dosta sam urlikao!"... Ishod jebez sumnje mnogo bolji nego kod ljudi, kod kojih veliki pobeđuju male, ratoborni miroljubive, asila guši razum."

NEKI LJUDI MISLE SAMI, A NE DRUGI ZA NJIH • . '

Narod neke zemlje ništa ne dobija agresivnim ratom. Ali razum ljudi je toliko opijen drogom laži itoliko podst ican apelima na patriot izam da oni dobrovoljno sarađuju s besavesnim vođama kojiplaniraju ratove za svoje sopstvene ciljeve. Dok narod neke zemlje ne nauči da upoređujeizjave svojih polit ičkih vođa s područjem koje te izjave treba da predstavljaju i dok ne dođe dosvojih sopstvenih zaključaka i počne da prema tome postupa, dot le će narodi svih zemaljaovog sveta bit i namamljivani u ratove u kojima ne mogu ništa da dobiju, a mogu da izgubeskoro sve.

Dr Dž. M. Džilbert (G. M. Gilbert), koji je obavljao dužnost psihologa na Nirnberškom procesuprot iv nacist ičkih ratnih zločinaca, prenosi odgovor koji mu je, u svojoj ćeliji, dao Herman Gering(Hermann Goering) na pitanje kako se ljudi odnose prema ratu: "Pa naravno, ljudi ne žele rat . -rekao je Gering, slegnuvši ramenima -

- Zašto bi neko želeo da reskira svoj život u ratu kada je najviše što može da izvuče od njegada se vrat i živ. Naravno, obični ljudi ne žele rat ; ni u Rusiji, ni u Engleskoj, ni u Americi, a zapravoni u Nemačkoj. To se razume. Ali, na kraju krajeva, vođe zemlje su oni koji određuju polit iku, auvek je jednostavno povući narod, bilo da u zemlji vlada demokrat ija ili fašist ička diktatura,parlament ili komunist ička diktatura... S pravom glasa ili bez tog prava, ljudi se uvek mogupridobit i za namere vođa. To je lako. Treba im samo reći da su napadnut i i optužit i pacifiste danisu patriot i i da zemlju izlažu opasnost i. To deluje isto u svakoj zemlji."

STOTINA DECE

Za vreme koje je potrebno da pročitate ovu glavu, u Sjedinjenim Američkim Državama će serodit i oko stot inu dece. Kakve će navike mišljenja ona steći? Ili da pitanje postavimo drugačije:Kakve bismo navike dali deci kada bismo svoj zadatak da ih naučimo da misle hteli da izvršimona najlošiji mogući način? Šta bismo učinili ako bismo hteli da ona ne budu u stanju da mislesvojom glavom? Kako bismo mogli da odgajimo malu decu tako da polit ičke vođe njihovihzemalja imaju što je moguće manje teškoća da ih "povuku za sobom"?

Na koji način bismo ih mogli učinit i takvim robovima reči da činjenice vrlo malo deluju na njih?Kako bismo njihove mlade mozgove mogli da izopačimo tako da deca u najvećoj mogućoj meripostanu dogmatična, razočarana i nesrećna?

Pre svega, tu decu bismo morali da učimo da se ponašaju kao da njihove karte predstavljajuCELO područje. Morali bismo po svaku cenu da sprečimo da zauzmu stav: "Ja ne znam sve, davidimo." Uz to, ona moraju čak i najmanju krit iku smatrat i neprijateljskom provokacijom. Ovamala deca ne smeju svet zamišljat i kao proces i ne smeju nastojat i da svoje verbalne karteodrže ažurnima. Ona moraju da smatraju da bi promena samo jedne njihove verbalne kartepredstavljala smrtan udarac njihovom ponosu i njhovom ja. Morali bismo da ih učimo da svojastanovišta dokazuju cit iranjem autoriteta - što su t i autoritet i stariji, to bolje. Morali bismo da im

na supt ilan način usadimo uverenje da ne smeju da misle svojom glavom. Njihovo mišljenje semora ograničit i na nalaženje dobrih razloga da i dalje veruju u ono što su ih naučili. Ona sasvojim mislima moraju da postupaju ne kao sa kartama, već kao da su njihove misli tačne kopijepodručja. Ona moraju slepo verovat i da njihove reči ne predstavljaju područje: one JESUpodručje! Ona moraju da istraju u davanju sveobuhvatnih izjava o grupama i da odbijaju daposmatraju čoveka ili stvar. Moraju imat i naviku mišljenja ILI-ILI i nikada ne smeju da misle ustepenima. Moraju tvrdit i da logika zahteva da stvari budu ili SVE ili NIŠTA.

Kada bismo želeli da maloj deci damo navike mišljenja koje bi otežale njihov život , morali bismoda ih učimo da sve ljude sude prema svom vlast itom reagovanju i smatraju budalama one kojise sa njima ne slažu. Kad ona kažu "meni", moraju mislit i: "svim pametnim i razumnim ljudima".Valja ih naučit i da reaguju brzo i bez odlaganja; nikada ne smeju menjat i prenaglu odluku, kaošto ni fudbalski sudija nikada ne menja svoju odluku. Iznad svega biće potrebno da izbegavajunaučni metod mišljenja. Ona moraju da veruju da su njihove karte važnije od područja i da jeeksperimentalno proveravanje sasvim nepotrebno. Ukratko, ona moraju zatvarat i oči i razum.

Ne znam ni za jedno dete koje bi bilo odgajano s takvom svrhom. Međut im, pročitajte ponovoprethodne stranice. Niste li skloni nekom od gornjih načina mišljenja? Ja jesam. Posmatrajteljude oko sebe. Koliko od njih ima ove nezrele navike mišljenja?

- Ovo je onaj okrutni ubica o kome sam t i pričao.

*

NEUSPEH ŠKOLE

Trajon Edvards (Tryon Edwards) je rekao: "Glavni cilj obrazovanja je disciplinovat i, a nesnabdevat i um; učit i čoveka da korist i svoje vlast ite sposobnost i, a ne punit i ga onim što sudrugi sakupili."

U današnje vreme većina škola premalo nastoji da decu navikne na zrelo mišljenje. One ihkljukaju svim mogućim znanjem (neka su korisna, neka beskorisna). Međut im, deca primaju vrlomalo saveta o tome kako se može iskorenit i pogrešno, a pravo znanje održat i u dobrom stanju.Mali Diki izneo je jednog dana, na času geografije, stav velikog broja dece:

Učitelj: - Ričarde, daj mi t ri dokaza daje Zemlja okrugla.

Diki: - Prvo, vi tako kažete; drugo, tata tako kaže i t reće, knjiga tako kaže.

"Nije nikakvo preterivanje - rekao je Džon Djui - ako se kaže da se učenik prečesto t ret ira kaoda je gramofonska ploča na kojoj je ut isnut niz reči koje t reba doslovno reprodukovat i kadaponavljanje ili ispit ivanje prit isne odgovarajuću polugu. Odnosno, ako promenim metaforu, sumom učenika se postupa kao da je cisterna u koju se jednom garniturom cevi automatskidovode informacije, dok je ponavljanje pumpa koja ponovo izvlači materijal kroz drugu garniturucevi. Vešt ina nastavnika meri se njegovom sposobnošću da upravlja protokom ova dvacevovoda."

Ukratko, škole nastoje da decu uče ŠTA TREBA MISLITI, a zaostaju u važnoj stvari - da ih učeKAKO TREBA MISLITI. Ništa nije važnije u vaspitanju dece, a ipak ništa nije više zanemareno.

KAKO SE GRANA SAVIJA

Na ovoj zemlji malu decu podučavaju svakoj pametnoj i glupoj stvari koju njihovi stariji žele.Iskustvo je pokazalo da gotovo i nema granice besmislicama koje mala deca mogu daprogutaju. "Mi počinjemo tako - kaže Bejn (Bain) - da verujemo sve." Deca koju uče ŠTATREBA MISLITI, a ne KAKO TREBA MISLITI mogu samo da ponavljaju greške koje su ljudivekovima ponavljali. Umesto da zrelo ocenjuju svoje vlast ite verbalne karte, kao i one drugihljudi,

DEÇA PRIMAJU NAVIKE ONIH KOJI IH OKRUŽUJU i

- Ne pokušavaj da meni kažeš šta je pravo! Ja živim mnogo duže od tebe, mladiću! deca mogusamo da se bore za njih. Svi smo doživeli da čujemo reči

"nije tako", posle čega je sledio snažan udarac šakom. To je oblik rata u malome.

General Dž. Brok Čisholm (G. Brock Chisholm), izvršni sekretar Svetske zdravstveneorganizacije Ujedinjenih nacija, upozorio je:

"Svet se menja, a i dalje će se tako brzo menjat i da nećemo moći da svojoj deci damo jasne iodređene planove za život . Ne možemo im dat i karte stvarnost i za koje bismo bili i najmanjeuverem da će važit i i posle dvadeset ili t rideset godina. Deci nije potrebno da roditelji prenosena njih karte sveta, kakav je bio, i verovanja svojih roditelja ili predaka, već da im daju veliki darslobode mišljenja, sposobnost da sami jasno gledaju na stvarnost i da sami odlučuju o tomekako će najbolje sredit i svoje odnose sa stvarnošću koju jasno vide."

Kako treba da učimo svoju decu? Kako da prenesemo dragocena iskustva i slavne tradicijeprošlost i, a da u isto vreme podst ičemo budući naraštaj da ih prilagodi sutrašnjem svetu?

Moja žena i ja učimo svoju decu šta je "ispravno", a šta

"pogrešno" onako kako mi to vidimo. Ona će na početku života imat i mišljenja koja mi imamo.Mi smatramo da moramo da im damo određene pojmove o moralu i određene ideje o tomekako treba živet i na ovom svetu; da moramo da ih upoznamo sa našim "prijateljima" i

"neprijateljima". Međut im, mi smatramo da nije ispravno da ih prisiljavamo da i dalje održavajunaša prijateljstva ili neprijateljstva. Naša deca uče da koriste alate za mišljenje. Mi ih učimo dasu naše ideje ono najbolje što smo dosada mogli da pronađemo, ali ih učimo da oni sami t rebada razviju ideje koje su od nas primili, da bi mogli da ih prenesu svojoj deci u boljem obliku.

Mi na njih prenosimo odgovornost i obavezu da razviju i promene ideje koje su naučili, kadustanove da te ideje ne odgovaraju činjenicama njihovog života. Umesto da stvaramooponašatelje koji će se osećat i krivima ako se ne slože sa nama, podst ičemo svoju decu dasama pregledaju područje i da sama izrade verbalne karte bolje od onih koje smo mi mogli da imdamo. Ona ne moraju da poštuju i čuvaju nasleđene verbalne karte više nego što poštuju ičuvaju nasleđeni porodični automobil. Kada se pojavi bolji automobil, oni će želet i da ga nabave.Kada se budu proizvodile adekvatnije verbalne karte i njih t reba da nabave. Mi svojoj deciotvoreno priznajemo da tata i mama ne znaju SVE o SVEMU. Mi im kažemo: "Mi imamo mnogoviše iskustva nego vi i verujemo da za sada naše karte, u celini, mogu vrlo dobro da posluže zapredskazivanje. Međut im, na ovom svetu koji se kreće, okolnost i se menjaju. Kako rastete, takomorate počet i da mislite svojom glavom."

Evo kako je Linkoln Stefens (Lincoln Steffens) učio svog sina:

"Slavina se pokvarila. Propušta i ja ne mogu da je čvrsto zatvorim. U redu. Pozovem svogsedmogodišnjeg sina da je pregleda i da dobije još jednu lekciju u jednom od najvažnijihpredmeta u kome moram da ga podučavam. On hvata slavinu i pokušava da je zatvori, ali nemože. Smeška se.

- U čemu je stvar Piter ? - zapitam.

On me zadovoljno pogleda i odgovara:

- Eh, vi odrasli tata.

Propaganda, naravno. Naučio sam ga da mi, stariji od njega, ne umemo da napravimo dobruslavinu. A on može. On i njegova generacija imaju šta da urade u vodoinstalaterskom poslu. I usvim drugim poslovima. Ja učim svoje dete, a kada mi se pruži prilika, kažem i svoj ostaloj decisvakog uzrasta - predškolskoj, školskoj, onoj na fakultetu, kao i onoj koja više ne idu u školu: Daništa nije učinjeno konačno i ispravno.

Da ništa nije poznato pozit ivno i potpuno.

Da je svet njihov, u potpunost i. Pun je poslova za njih, pun raznih stvari koje ona treba dapronađu i učine, odnosno da ih preprave i urede kako treba. A ona uživaju u t im dobrim vest ima.Srećna su, kao što sam i ja, što je ostalo nešto što ona treba da otkriju, da kažu, misle i učine.Nešto? Omladina treba da preuzme sve, a za njih je nadahnuće kad priznajem u ime svihodraslih:

Da nemamo sada i da nikada u istoriji sveta nismo imali dobru državnu upravu.

Da ne postoji sada i nikada nije postojala železnica, škola, novine, banka, pozorište, čeličana,fabrika, prodavnica koja bi bila savršeno vođena; da se nijedan posao nikada nije vodio ifinansirao kako treba.

Da ono što važi za privredu i polit iku, još više važi za slobodne profesije, umetnost i zanat,nauku i sportove. Da najbolja slika još nije naslikana; najveća pesma još nije ispevana; najvećiroman tek t reba da bude napisan; najveličanstveniju muziku još niko nije zamislio, pa ni Bah.Što se t iče nauke, verovatno 99 % onoga što se može znat i tek t reba otkrit i."

Da bismo resili svetske probleme, naš svet mora da dobije nove hrabre mislioce. Neznanje,predrasuda i mentalna nepristupačnost slabi su lekovi za naše bolest i. Moramo se pridržavat ičuvenog upozorenja Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln): "Dogme mirne prošlost i neodgovaraju burnoj sadašnjost i. Situacija je opterećena teškoćama, a mi moramo bit i doraslisituaciji. Budući da je naš slučaj nov, moramo da mislimo iznova i postupamo iznova."

PUT KOJI JE PRED NAMA

Sve dok budemo i dalje osakaćivali um dece t ime što ih ne učimo kako treba mislit i, moramo daočekujemo nove ratove, siromaštvo, zločin i druge nevolje. Taj zadatak, učit i decu u ćelomsvetu da misle jasno da bi mogla da rešavaju nesporazume zrelim diskusijama umestolančanom reakcijom urana, nije stvar koja se može post ići u jednom danu, nedelji ili godini. To jenešto na čemu moramo da radimo. Trebaće mnogo vremena za to, ali jedini način da se to učinijeste da počnemo da radimo. Moramo da formulišemo svoje ideale. Moramo da ih objasnimodrugim ljudima. I ne smemo propust it i nijednu priliku da učimo svoju decu da jasnije VIDE, zrelijeMISLE i dublje OSEĆAJU.

Civilizacija je samo spor proces učenja kako da budemo dobronamerni. Moramo se set it i,zajedno sa Volterom (Voltaire), da će

"ljudi činit i zverstva sve dok veruju u apsurdnost i". A oni će nastavit i da veruju u apsurdnost isve dok ne budu poučeni KAKO TREBA MISLITI - umesto da se jednostavno do vrha napuneidejama o tome ŠTA TREBA MISLITI.

Učit i decu da logično misle nije rešenje za sve nedaće sveta, ali je neophodan početak. Dok u

dečje glave ulivamo ŠTA TREBA MISLITI, a ne učimo ih KAKO TREBA MISLITI, imaćemo naZemlji razne vrste pakla. To je izazov današnjice. Možemo li ga spremno dočekat i? To zavisiod nas. Zavisi od VAS i MENE.

REZIMEOvom svetu potrebni su mislioci - a ne papagaji.

DODATAK

Poučavanje dece u alat ima za mišljenje.

Čak i deca u osnovnoj školi mogu da nauče da se služe alatima za mišljenje. Alati za mišljenjese mogu lako ilustrovat i jednostavnim predmetom kao što je cvet. Na primer: Alat br. 1. - Kolikoje meni poznato: Dete može da vidi da je nemoguće znat i apsolutno sve o cvetu: kako i zaštoraste, kako izgledaju svi delovi kada su znatno uvećani, hemijske i fizičke promene do kojihdolazi i td. Koliko je meni poznato mora se dodat i našim verbalnim kartama da se podset imo nastvari koje smo prevideli.

Alat br. 2. - Do izvesne mere: sva svojstva mogu se naći u raznim stepenima: lep - ružan, visok- nizak, veliki - mali, mnogobojan - jednobojan, mirisav - bez mirisa, brzo cveta - sporo cveta, volisunce - voli senku i td. Sve se može naći u različit im stepenima - do raznih mera. Neki cvetimaće ova svojstva u većoj ili manjoj meri u poređenju s drugim cvećem.

Alat br. 3. - Meni: nijedan cvet ne znači isto svim ljudima.

Nekim ljudima je miris najvažniji, drugima lepa boja. Kažite detetu da pita dvanaest ljudi zaštovole gladiolu ili ružu. Naići će na mnogo meni.

Alat br. 4. - Indeks individualnosti: igrajte s detetom sledeću igru: t ražite da pronađe dvapotpuno jednaka cveta. Ono će se uverit i da može da nade samo dva slična, ali nikada dvapotpuno ista.

Cvet] NIJE cvet2.

Alat br. 5 - Indeks vremena: možete ukazat i na to kako se cvet menja. Kao pupoljak on laganootvara svoje lat ice. Cvet se rascvate, a zat im uvene ostavljajući seme i td. kroz mnogopramena koje pokazuju daje: cvet (danas) drukčiji od cveta (sutra).

Alat br. 6. - Indeks mesta: koliko će dugo cvet ostat i svež u velikoj meri zavisi od toga gde sedrži. Cvet (na grmu) drukčije će se ponašat i od cveta (u vazi). Prvi će duže zadržat i lepotu. Acvet (u vazi na stolu) živeće duže od cveta (u vazi kraj peći). Potreban nam je indeks mesta danas podset i na faktore okoline koji su uzrok da se naš cvet ponaša drugačije.

Alati za mišljenje su vitamini koji doprinose razvoju uma. Bez t ih mentalnih vitamina ne možese ni od jednog deteta očekivat i da će post ići svoj najveći intelektulani razvoj.

S A D R Ž A J

UVOD

Razmišljanje o mišljenju

Table of ContentsAlat u najsažet ijem obliku 93Učinite svoj brak srećnim 111Efikasno mišljenje na radnom mestu 123Zašto i zbog čega 132Mislit i na sutrašnjicu 145DODATAK 155