Glavne Stetocine Nasih Vrsta !!!

7/24/2019 Glavne Stetocine Nasih Vrsta !!!

1/117

GLAVNE UMSKETETOINE NA

VRSTAMA DRVEA OD

PRIVREDNOG ZNAAJAU

JUGOISTONOJ EVROPI


2/117

Glavne umsketetoine na vrstamadrveaod privrednog znaaja u

Jugoistonoj Evropi

Urednitvo

Autori

Prof. Ferenc Lakatos, Dr. Stefan Mirtchev

Koautori

Dr. Arben Mehmeti, Hysen Shabanaj

Doprinosi

Aleksandar Nikolovski, Naser Krasniqi, Dr. Norbert Winkler-Rthonyi

Lektura

Predrag Jovi

ORGANIZACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDUUJEDINJENIH NACIJA

Pritina, 2014
http://bs.wikipedia.org/wiki/Ujedinjene_nacijehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ujedinjene_nacije


3/117

Odricanje od odgovornostiUpotrebljeni nazivi i nain na koji je sadraj prezentovan u ovoj informativnoj publikacijine predstavljaju izraz miljenja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija(FAO) po pitanju pravnog ili razvojnog statusa bilo koje drave, teritorije, grada ili oblastikao ni njihovih organa vlasti, niti po pitanju definisanja njihovih granica. Pominjanje

specifinih kompanija ili proizvoda odreenih proizvoaa, bez obzira na to da li su istipatentovani, ne podrazumeva da ih FAO podrava ili preporuuje u odnosu na druge slinenepomenute kompanije ili proizvode.

Stanovita izraena u ovoj informativnoj publikaciji su autorova i ne odraavaju nunostavove ili politike FAO.

ISBN 978-92-5-708580-0 (tampana verzija)

E-ISBN 978-92-5-708581-7 (PDF)

FAO, 2014

FAO ohrabruje upotrebu, reprodukovanje i distribuciju materijala iz ove informativnepublikacije. Izuzimajui sluajeve u kojima je drugaije naznaeno, materijal moe bitikopiran, skidan sa interneta i odtampan za svrhe uenja, istraivanja i poduavanja, ili za

potrebe nekomercijalnih proizvoda ili usluga, ukoliko se jasno navede da je FAO izvor i

nosilac autorskih prava, kao i da se nikako ne insinuira da FAO podrava stavove, proizvodeili usluge korisnika.

Svi zahtevi po pitanju prava na prevoenje i prilgoavanje, kao i preprodaju i druga prava naupotrebu u komercijalne svrhe treba da budu dostavljeni putem formulara datog na adresi

www.fao.org/contact-us/licence-request ili upueni na e-mail adresu [email protected] publikacije FAO-a su dostupne na FAO internet sajtu

(www.fao.org/publications) i mogu se naruiti preko e-mail adrese publications-

[email protected]
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


4/117

iii

Sadraj

1. Uvod 1

2. Osnovna morfologija i biologija insekata 3

3. Osnovna morfologija i biologija patogena 7

4. Identifikacija oteenja 13

5. Smernice za procenu 19

6. Abiotiki faktori 20

Oteenja od snega 20Oteenja od vetra 21

Ekstremne temperature 23

Rane: izazvane vatrom, mehanikog i ivotinjskog porekla 25Zagaenje vazduha 27

7. Biotiki faktori 29

7.1. etinarske vrste 29

7.1.1. Polifagne tetoine i patogeni na etinarskim vrstama drveta 29Hylobius abietis Veliki borov surla 29Ips amitinus Mali smrin potkornjak 31

Trypodendron lineatum 32

Fomitopsis pinicola - Borova guba 33

Heterobasidion annosum Annosus trule korena 34

7.1.2. tetoine i patogeni na borovima (Pinusspp.) 36Acantholyda (Hycorsia) spp. (e.g. A. hieroglyphica) Velika borova osa

predivica 36

Neodiprion sertifer Ria borova zolja 37Diprion pini obina borova zolja 38

Thaumetopoea pityocampa borov etnik 39Rhyacionia buoliana - borov savija 40

Monochamus spp. Striibube 41Pissodes spp. (npr. P. notatus, P. pini, P. piniphilus) Borovi surlai 42Tomicus piniperda Veliki borov savija 43Ips sexdentatus estozubi borov potkornjak 44Lophodermium seditiosum Osipanje borovih etina 46Sphaeropsis sapinea - suenje izbojaka bora 47Gremmeniella abietina - suenje grana i stabla 49Cenangium ferruginosum - Suenje grana bora 50

Melampsora pinitorqua - Krivljenje izbojaka bora 52


5/117

iv

ronartium ribicol - Ra kore petoigliastih borova 53Cronartium flaccidum Mehurasta ra kore dvoigliastih borova 55(ifra: CRONFLA) 55Stablo bora je pljosnato i deformisano oko ecijske rak rane Cronartium

flaccidum na sekundarnim domainima 55

7.1.3. tetoine i patogeni na smri (Piceaspp.) 57Cephalcia abietis -Smrina osa predivica 57Pristiphora (Lygaeonematus) abietina - Mala smrina osa listarica 58Pityogenes chalcographus -estozubi smrin potkornjak 59Ips typographus - evropski smrin potkornjak 60

7.1.4. tetoine i patogeni najeli (Abiesspp.) 62Dreyfusia nordmannianae -Jelova va 62Pityokteines spp. (P. curvidens, P. spinidens) jelovi potkornjaci 63

Melampsorella caryophyllacearum - Vetiije metle 64

7.2. Liari 65

7.2.1. Polifagne tetoine i patogeni na liarima 65Geometride (npr. Erannis defoliaria veliki mrazovac, Operophtera

brumata zimski moljac) 65Hyphantria cunea Dudovac 67Agrilus viridis - Zeleni bukvin krasac 68

Viscum album - Imela 70

Loranthus europaeus -uta imela 71

Nectria ditissima - Rak kore 72

Fomes fomentarius - Trud 73

Laetiporus sulphureus - Vrbovaa 75Pleurotus ostreatus - Bukovaa 76Armillaria mellea - medenjaa 77

7.2.2. teoine i patogeni na hrastovima (Quercusspp.) 79Tortrix viridana -Zeleni hrastov savija 79Lymantria dispar - Gubar 80

Euproctis chrysorrhoea utotrba 82Thaumatopoea processionea Hrastov litija 83Attelabus nitens Hrastov cigara 84

Scolytus intricatus Hrastov potkornjak 85Microsphaera alphitoides - Pepelnica 87

Daedalea quercina - Hrastova viecevka 88Inonotus nidus-pici - Dupljarski kopitar 89

7.2.3. tetoine i patogeni na bukvi (Fagusspp.) 90Phyllaphis fagi Bukova lisna va 90Orchestes fagi Bukvina skoipipa 91Ganoderma applanatum - Gljiva za umetnike 92

7.2.4. tetoine i patogeni na kestenu (Castaneaspp.) 93


6/117

v

Curculio spp. (e.g. C. glandium, C. elephas) Surlai 93Cydia spp. (e.g. C. splendana, C. amplana) Kestenov savija 95Cryptonectria parasitica - Rak kore pitomog kestena 96

8. Tabele oteenja ili tetoina 98

9. Periodi podnoenja izvetaja 100

10. Renik termina 101

11. Tabela za podnoenje izvetaja (uzorak) 107

12. Literatura 108

13. Autorska prava 109


7/117

vi

Zahvalnost za financiranje

Priprema , tampanje i distribucija ovog je prirunika omoguenozahvaljujui velikodunoj podrci inistarsva inostranih poslova Finske.


8/117

1

1. Uvod

Zdrave ume su od sutinske vanosti za odravanje drvnih resursa i uslugavezanih za ekosisteme, ali postoji veliki broj pretnji koje mogu izazvati

prestanak rasta i smrt drvea.Upravo zbog toga se zdravlje i vitalnost uma smatraju za jedan od glavnihkriterijuma odrivog gazdovanja umama. U uzroke negativnog uticaja nazdravlje uma ubrajamo biotike (kao to su insekti, pategeni, divlja iivotinje koje pasu) kao i abiotike agense (kao to su poari, vetar ili sneg,mraz ili sua). Odreene antropogene uticaje poput loih naina korienjailizagaenja vazduhabi takoe trebalo da budu ukljueni.Globalno izvetavanje o pitanjima vezanim za zdravlje uma se sprovodi uokviru Globalne procene umskih resursa (2005), a FAO koordinira globalne

procene umskih resursa od 1946 godine. Informacije za 229 zemalja iteritorija su prikupljene i analizirane za 1990, 2000. i 2005. godinu.

Ukljueno je oko 40 varijabli koje se odnose na opseg, uslove, naineupotrebe i vrednosti uma i drugog poumljnog zemljita. Povrina uma nakoju su negativno uticali insekti, oboljenja i drugi poremeaji je dostigla 1,1million hektara godinje, dok se teritorija koju su otetili umski poari malosmanjila.

to se tie umskih oblasti u Evropi, ICP ume (eunarodni program zasaradnju na polju procene i praenja efekata zagaenja vazduha na ume)

poseduje bazu podataka koja predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanjauma (www.icp-forests.org).Stanje kronje predstavlja najire prihvaen pokazatelj zdravlja i vitalnostievropskih uma. Prosek defolijacije 135.388 stabala-uzoraka na 6.807transnacionalnih parcela Nivoa I (u preko 40 zemalja) u 2011. godini je

iznosio 19,5%. Od svih posmatranih stabala 20% je procenjeno kao

oteeno, to znai da je defolijacija iznosila vie od 25%.U 66.-om tehnikom izvetaju Evropskog umskog instituta (EFI) oprisustvu biotikih i abiotikih opasnosti u evropskim umama dato jeporeenje 26 najrasprostranjenijih vrsta drvea u Evropi. U periodu od 1994.do 2005. godine su zabeleene oigledne znaajne varijacije u nivou tete uzavsinosti od vrste. (Grafikon 1).


9/117

2

Grafikon 1. Procenat oteenih stabala svake posmatrane vrste po parceli (nakonkvadratne transformacije) u periodu od 1994. do 2005.

(Zeleni stupci predstavljaju etinarske, a uti liarske vrste).

Procenat oteenog drvea po parceli je varirao od 16 % kod breze (Betulapedula) do 51% kod hrasta lunjaka i plutnjaka(Quercus robur i Q. suber).Svih etrnaest najoteenijih vrsti su liari(cvetnice) uz izuzetak alepskogbora (Pinus halepensis). Nasuprot tome meu 12 najmanje oteenih

nalazimo gotovo iskljuivo etinarske vrste. Prosek oteenih tabala poparceli je bio znatno vii kod irokolisnih (38.7 0.7 %) nego kodetinarskih vrsta(27.4 0.4 %).Kad pogledamo svih 26 vrsta evropskog drvea zajedno, relativni doprinosisvake od sedam kategorija biotikih i abiotikih agensa po pitanju oteenjadrvea bi u periodu od 1994. do 2005. godine (Grafikon 2) izgledali nasledei nain (poreani po rastuoj vanosti): antropogeni (ukupno 21 %),abiotiki (22 %) i biotiki agensi (57 %) kod kojih glavni uzrok oteenjapredstavljaju insekti (34 %).


10/117

3

Grafikon 2. Procentualni odnos uzroka oteenja kod26 vrsti drvea u evropskimumama u periodu od 1994. do 2005. godine

Rezultati ove studije jasno pokazuju da su najprisutniji rizici u evropskim

umama biotikog porekla (insekti tetoine i patogene gljive), praeniabiotikim agensima poput sue, vetra i vatre. Oigledno je da meuevropskim umama postoje znaajne razlike u izloenosti ovim rizicima uskladu sa vrstama zastupljenim u njima i bioklimatskim zonama. Ovi podacitakoe predstavljaju osnovu za procenu potencijalnog dejstva novihalternativnih naina upravljanja umama na sanitarna oteenja u evropskimumama.

2. Osnovna morfologija i biologija insekata

Telo insekta ima tri dela: glavu, grudi i trbuh. Insekti imaju tri para nogu

vezanih za tri grudna segmenta. Odrasle jedinke obino imaju krila, alinjihov broj moe biti redukovan (jedan par umesto dva), ili mogu bitipotpuno odsutna (Grafikon 3).

Glava

Glava insekta je kapsula koja sadrisloene oi,jednostavne oi, usni aparat,antenei u mnogim sluajevima dodatne senzorne organe.


11/117

4

OiVeina insekata ima jedan par velikih, izraenih sloenih (tzv. fasetiranih)oiju sastavljenih od pojedinanihjedinica nazvanih omatidije. Sloeno okomoe sadrati od 40 do 30.000 omatidija. Ovakva vrsta oiju daje slikumanje rezolucije nego oi kimenjaka, ali zato jako dobro osea pokret.Ukoliko insekt ima jednostavne oi (ocele, bilo 2 ili 3), one detektuju slabosvetlo ili male promene inteziteta svetlosti.

Usni aparat

etiri glavna dela usnog aparata su labrum, mandibule, maksile i labijum.Labrum se esto naziva i gornja usna i pomera se uzduno. Mandibule, ilivilice, su sklerotizovane uparene tvorevine koje se pomeraju pod pravim

uglom u odnosu na telo. Koriste se za grienje, vakanje i komadanje hrane.

Maksilesu uparene tvorevine koje mogu da se pomeraju pod pravim uglom uodnosu na telo i poseduju segmentirane palpuse. Labijum (esto nazivan idonja usna) je spojena tvorevina koja se pomera uzduno i poseduje parsegmentiranih palpusa. Usni aparat se veoma razlikuje u zavisnosti od reda

insekta, ali postoje dve glavne funkcionalne grupe: insketi sa eljustima iinsekti sa rilicama. Usni aparati sa rilicama se dalje mogu klasifikovati kao

aparati za bodenje-sisanje, lizanje i srkanje.

Antene

Uloga antena se gotovo iskljuivo odnosi na senzornu percepciju. Neke odinformacija koje antene insekata mogu da detektuju ukljuuju: pokret i smer,miris, zvuk, vlanost, kao i itav niz hemijskih tragova. Postoji veliki brojraznolikih antena, ali sve imaju isti osnovni sastav: prvi i drugi segment se

nazivaju bazalni lanak i drak. Ostali segmenti antena se zajednikinazivajubi.

Grudi

Grudi insekata se dele na tri dela: protoraks (pro=prvi), mezotoraks

(mezo=srednji), i metatoraks (meta=poslednji). Svaki segment se sastoji od

skeletnih ploa ili sklerita. Na svakom od tri grudna segmenta uoavamopojedan par nogu. Krila se nalaze samo na mezotoraksu i metatoraksu.

Noge

Svaka noga se sastoji od est glavnih komponenata, ovde nabrojanih odproksimalnog ka distalnom segmentu: kuka (coxa), butnog valjka

(trochanter), buta (femur), golena (tibia), stopala (tarsus) i pretarsusa. Na

butu i golenu se mogu nalaziti bodlje. Stopalo se deli na jedan do pet

"pseudosegmenta" zvanih tarsomeri. Poput usnog aparata i antena, noge


12/117

5

insekata su izuzetno raznolike i prilagoene odreenim funkcijama, uzavisnosti od ivotne sredine inaina ivota odreenog insekta.

Krila

Evolucijom se kod insekata razvilo mnogo raliitih tipova krila , a ipojedinani insekt moe da poseduje vie tipova. Taksonomskaidentifikacija, naroito na nivou familije i vrste, se uglavnom zasniva nanervaturi krila.

Kod veine postojeih insekata (nadred neoptera), postoje tri aksilarneskeletne ploepovezane sa razliitim delovima krila. Kod ovog nadreda,mii tree aksilarne ploe joj omoguava da pivotira oko zadnjeg lenog

krila i tako savije krilo preko lea insekta. eutim, kod nekih grupa kao tosu leptiri je ova mogunost presavijanja krila preko leanestala. Dva redakrilatih insekata, vodeni cvetovi (ephemeroptera) i vilinski konjici (odonata),

pak nisu uopte razvila ove mehanizme za savijanje krila, i njihove aksilarneskeletne ploe su drugaije rasporeene nego kod pripadnika Neoptera; ovadva reda (zajedno sa izvesnim brojem izumrlih redova) formiraju grupu

prakrilaa (paleoptera).

Trbuh

U trbuhu se nalaze reproduktivni organi, kao i veina drugih sistema organa.Dorsalni i ventralni trbuni segmenti se nazivaju lene (tergum) i trbuneploe(sternum). Respiratorne otvore obino moemo nai u vezivnom tkivuizmeu lenih i trbunih ploa prvih osam segmenata trbuha. Reproduktivniorgani se nalaze na devetom segmentu kod mujaka, a osmom i devetom kodenki.


13/117

6

Slika 3. ematska struktura insektahttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f2/Insect_anatomy_diagram.svg

A: glava, B: grudi, C: trbuh

1: antene, 2&3:proste oi(ocele), 4: sloeno oko, 5: mozak, 6: protoraks, 7: aorta,8: respiratorni otvori (traheje), 9: mezotoraks, 10: metatoraks, 11: prednje krilo, 12:

zadnje krilo, 13: srednje crevo, 14: srce, 15: jajnici, 16: zadnje crevo, 17: analniotvor, 18: jajovod, 19: trbuna ganglija, 20: alpigijeve cevice, 21: pretarsus, 22:

kanda, 23: stopalo, 24: golen, 25: but, 26: kuk, 27: prednje crevo, 28: grudnaganglija, 29: bok, 30:pljuvane lezde, 31:poddrelna ganglija,32: usni aparat.

Rast i razvoj insekta (metamorfoza)

Razvoj nekih insekata ne ukljuuje odvojene stadijume (ametabolija).eutim, veina insekata tokom svog ivota prolazi kroz nekoliko odvojenihstadijuma (metamorfoza), i to su: jaje, larva ili nimfa, kukuljica (samo kod

kompletne metamorfoze) i imago. Jaja se polau pojedinanoili u grupama uili na biljkama, ili ak u telu drugog insekta. U jednom momentu iz jajeta seizlee larva. Obino postoji nekoliko stadijuma larvenog razvoja. Tokomsvakog stadijuma larva raste i odbacuje povrinski sloj koe pre sledeegstadijuma. Celokupni rast se deava tokom larvene faze. Jaja, lutke i imagasu uvek konstantne veliine.Kod insekata nalazimo dva tipa metamorfoze:

- nepotpunu metamorfozu (hemimetaboliju) (jaje nimfa imago) i

- potpunu metamorfozu (holometaboliju) (jaje larva kukuljica

imago) (Slika 4).

(Izvor:Vikipedija)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f2/Insect_anatomy_diagram.svghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f2/Insect_anatomy_diagram.svghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f2/Insect_anatomy_diagram.svg


14/117

7

Slika 4. Tipovi razvoja insekata

http://media-2.web.britannica.com/eb-media/46/102446-004-190284A4.jpg

3. Osnovna morfologija i biologija patogena

Gljive mogu da uspevaju na razliitim podlogama ukljuujui ivue drvnotkivo i mrtvo drvo. Radi lakeg snalaenja, ove "ivotne strategije" se dele nasledee tri kategorije: mikorizne gljive, koje ive u simbiozi sa ivim drveem; parazitske gljive, koje napadaju ivo tkivo; saprofitske gljive koje napadaju mrtav ili trulei organski materijal.Gljivin talus se sastoji od cevastih, razgranatih niti koje se nazivaju hife i

koje mogu ili ne moraju imati poprene zidove (septe). Kad se vie hifablisko ispreplie, nazivaju se zajednikim imenom micelija.Gljive se razmnoavaju na mnogo razliitih naina, koji se svi svrstavaju udve grupe:polnoi bespolno. U oba sluaja dobijamo neku vrstuspora.Polno(savreno, mejotsko) stanje se naziva teleomorf. Polno razmnoavanjeje vaan izvor genetske raznovrsnosti koji omoguava gljivama da se

prilagode novim sredinama.Bespolno (nesavreno, mitotiko) stanje gljive se nazivaanamorf.Carstvo gljiva se deli na nekoliko glavnih rodova, od kojih su dva najbitnija

za umsku patologiju(AscomycotaiBasidiomycota).PripadniciDikarya,potcarstvoAscomycota,su poznati kaogljive meinarke.Sa oko 64 000 vrsti, one predstavljaju najvei razdeo gljiva. Njihove hife suseptirane. Specifina karakteristika kojoj ovaj rod duguje ime je upravo"askus" (to znai"vrea" ili "meina"), mikroskopski seksualni organ u komse formiraju nepokretne spore zvane askospore. eutim, neke vrste

Askomiceta se razmnoavaju bespolnim putem, to znai da poseduju

(izvor:EnciklopedijaBritanika)
http://media-2.web.britannica.com/eb-media/46/102446-004-190284A4.jpghttp://media-2.web.britannica.com/eb-media/46/102446-004-190284A4.jpghttp://media-2.web.britannica.com/eb-media/46/102446-004-190284A4.jpg


15/117

8

seksualni ciklus tokom kojeg bi se prizvodili aksusi ili askospore nije

primeen.Askusi izrastaju iz podloge plodnih hifa, koja se naziva himenijum. Veinaaskusa se nalazi u nekoj vrsti plodonosnih tela (Figure 5.) koja se nazivaju

askokarpi:

- kleistotecij - potpuno zatvoreni okrugli askokarp;- peritecij - askokarp u obliku pljoske sa malim otvorom i sopstvenim

zidom;

- apotecij - otvoreni peharast ili tanjirast askokarp;- pseudotecij - askokarp u kojima se sporonosna tela nalaze u

odeljcima unutar strome.

Askus iaskospore

Kleistotecij Peritecij Apotecij Golasporonosna

telaSlika 5. Neki primeri polnih organa (plodnosnih tela) askomiceta.

Bespolno razmnoavanje se deavaputem stvaranja konidija (slika 6.) kojese razvijaju na konidioforima koji pak rastu zasebno ili u grupama na

podlogama od hifa, ili na plodnosnim telima zvanimpiknidi.

Slika 6. osnovni sastavni elementi gljiva

(1. konidije 2. hife i konidiofori 3. haustorije).

Izvor:A

rios2005

Izvor:A

rios,2005


16/117

9

U askomicete spadaju uzronici niza razliitih biljnih bolesti kao to subolesti lia (pepelnica, osipanje iglica, pegavost lista, crna pegavost),suenje i rak drveta.Najteebolesti lia supepelnicai osipanje etina.Pepelnica je gljivino oboljenje koje napada veliki broj razliitih biljaka.Uzroni agensi su obligatnitj. potrebno im je tkivo domaina da bi rasli i nemogu da budu lako uzgojeni u laboratorijskim uslovima. itav niz razliitihgljivica iz reda Erysiphales moe da prouzrokuje pepelnicu i ovu bolest jelako identifikovati jer su njeni simptomi krajnje specifini.Na liu i mladimstabljikama inficiranih biljaka se pojavljuju bele pepeljaste pege. Kako bolest

napreduje, pege postaju vee i gue rasporeene poto se formira veliki brojaseksualnih spora (konidija), pa pepelnica moe da se rairi nadole i nagorepo biljci ukoliko je tkivo pogodno za infekciju. Na kraju letnjeg perioda

polna plodonosna tela (kleistotecije) se pojavljuju na micelijumskomprekrivau kao male smee ili crne take (slika 7). Pepelnica moe dobro dase razvije u sredinama sa visokim stepenom vlanosti i umerenimtemperaturama.

Slika 7. ivotni ciklus pepelnice(obligatna bolest lista ) 1

1

Microsphaera aliphitoides novo ime je Erisiphe aliphitoides , dok Uncinula salicis novoime je Savadea salicis .

Izvor:BlanariTatar1981
http://en.wikipedia.org/wiki/Erysiphaleshttp://en.wikipedia.org/wiki/Erysiphales


17/117

10

Osipanje etinamoemo primetiti kod niza etinarskih vrsta, a izazivaju gamnoge razliite vrste gljiva. Gljivice prezimljuju u inficiranim etinama nadrveu, kao i onim opalim. Plodonosna tela oslobaaju askospore ili kondije

to izaziva nove infekcije u uslovima visoke vlanosti, prvenstveno tokomprolea i poetka leta, ali do infekcije moe doi sve do jeseni. Gljivica semoe iriti putem kie ili vode koja kaplje, vetra ili nekim mehanikimputem.

Visoki nivo vlanosti i slaba cirkulacija vazduha pospeuju irenje bolesti.Obino se pojavljuje uveim zasadima kao to su plantae i rasadnici boraili smre.Izrazito osipanje etina u kombinaciji sa drugim stresogenim faktorima kaoto su sua ili povrede mogu da uine drvo podlonim tetoinama koje

napadaju obolelo drvee (poput potkornjaka).Suenje drveaizazivaju gljive koje rastu unutar vaskularnog sistema biljaka.One remete protok hranjivih materija to dovodi do izrazitog gubitkatenosti, suenja lia, odumiranja grana, a esto i smrti drveta. Sposobnostgljiva koje izazivaju suenje drveta da napadnu vaskularno tkivo ivogdrvea ini ovu grupu jedinstvenom. Ovu infekciju moemo identifikovati naosnovu prisustva bezbojnih traka ili zona na spoljnom sloju ksilema.

Termin "rak" oznaava mrtvu oblast ili izraslinu na kori, grani ili stabluinficiranog drveta. Gljive koje izazivaju rak obino napadaju ranjeno ili

povreeno tkivo kore. Kora drveta predstavlja barijeru i prirodnu zatitu odinfekcije, pa veina gljiva uzronika raka ulazi u domaina kroz rane i, umanjoj meri, prirodne otvore (stome, lenticele i lisne oiljke). Veina vrstidrvea je podlona napadima jednog ili dva agensa koji izazivaju rak. Njihmoemo klasifikovati kao nezarazne (abiotike) agense poput mraza iopekotina od sunca, ili zarazne (biotike) agense poput bakterija i gljiva.Veinu zaraznih vrsta raka prouzrokuju gljive iz razdelaAscomycota.Uz nekoliko izuzetaka,Basidiomycota se razmnoavaju samopolnim putemi to formiranjem specijalizovanih tapiastih plodonosnih organa zvanihbazidi koji normalno sadre eksterne spore (obino etiri). Ove

specijalizovane spore se obino nazivajubazidiospore. Tipinibazid, koji seponekad naziva holobazid, je aseptiran(nema poprene zidove), tapiastogoblika i obino proizvodietiri spore.Nekibazidi, kao oni kodgljivica kojeizazivaju rdju, su podeljeni na etiri elije.Zaraze koje obino povezujemo sa Basidiomycota ukljuuju re iodumiranje drveta. ivotni ciklus re obino ukljuuje do pet stadijumaspora (tabela 1.) i dva domaina koji se smenjuju.


18/117

11

Tabela 1.Plodonosna tela i stadijumi spora u kompletnim ivotnimciklusima re.

Plodonosno telo Vrsta spore

piknid (spermogonij) pikniospore (spermacijske)

aecij aeciospore

uredinij urediniospore

telij teliospore

bazid bazidiospore

Re izazivaju mnoga teka oboljenja ekonomski bitnih domaina,ukljuujui drvee. Takoe imaju najsloeniji ivotni ciklus od svih gljiva(slika 8.).

Slika 8. ivotni ciklus re.

Odumiranje drveta predstavlja propadanje drveta izazavano

mikroorganizmima. U svrhu praktinosti, naveemogljive kao jedini agenskoji izaziva odumiranja drveta.

Izvor:htt:/

/bus.bio.usd.edu.au/learnin/resources/Mcolo

2/
http://bugs.bio.usyd.edu.au/learning/resources/Mycology2/


19/117

12

Najvaniji tipovi odumiranja su sledei:- smea trule(rastvara hemicelulozu i celulozu u drvetu),- bela trule (gljivice unitavaju lignin, celulozu i hemicelulozu udrvetu),

- meka trule(unitava celulozu u drvetu).

Uopteno govorei, ivo drvee obino odumireprvo iznutra (trule srike) amrtvo spolja ka unutra (trule beljike). Najtetniji umski patogeni iz ovegrupe su gljivice koje izazivaju trule korena. One napadaju i unitavajukorenski sistem drveta, to dovodi do prestanka rasta, odumiranja i smrtiinficiranog drvea, a moe ga iupati i vetar. Drvee sa obolelim korenomje takoe podlonije napadu tetoina, naroito potkornjaka.

Faktori koji utiu na razvoj i destruktivnost bolesti drvea su:

1. virulencija patogena;2.pogodnost okruenja za razvoj patogena;3.podlonost domainske populacije.

Slika 9. odel trougla zaraze koji pokazuje faktore koji utiu na bolest.

Efekat ova tri faktora moemo predstaviti modelom koji zovemo trougaozaraze (slika 9). Ukoliko je maksimalni efekat svakog faktora predstavljen

stranama jednakostraninog trougla, onda unutranjost trougla predstavljanajtei oblik bolesti. Smanjenje podlonosti domaina ili virulencijepatogena, ili pak promene koje dovode do stvaranja manje povoljnog

okruenja za razvoj tog patogena e negativno uticati na teinu bolestiSimptombolesti se izraava kao reakcija domaina na uzronika dok jeznakdokaz bolesti koji nije posledica odgovora domaina. Znaci su obinostrukture patogena. Bolest prvo primeujemo na osnovu prisustva simptomai/ili znakova, a identifikacija specifinog tipa simptoma ili znaka je od

pomoi pri postavljanju dijagnoze bolesti.


20/117

13

4. Identifikacija oteenja

Modifikovano u skladu sa smernicama ICP ume.

Spisak simptoma sa odabirom verovatnih uzroka (Simptomi su podvueni,uzroci i uzroniciispisani kurzivom)

I ETINARI

I.1 etineI.1.1 Promena boje u svetlo zelenu do utekod

a. etina izraslih tekue godinepoevi od osnove etina bora i smrena lokacijama sa krenjakim ili movarnim tlom, (krena-) hloroza

izazvana nedostatkom Mn-, Fe-; zajedno sa curenjem smole:gljivinaoboljenja korena;

b.starijih etina poevi od vrha etina: nedostatak Mg-, K-;dvogodinjih borovih etina: preuranjeno bioloko starenjeprouzrokovano stresom npr. suom, ozonom (trogodinjih etina:normalno bioloko starenje)

c. etina svih starosti praeno prestankom rasta etina i izbojaka:nedostatak hranjivih materija - uglanom azota; ute pegepraenesavijanjem ili kovrdanjemetina i pojavom belih vunastih larvi na

jelama: hermesiI.1.2 Promena boje u crvenkastu do smee(nekroza) koda. etina izraslih tekue godine na izolovanim delovima kronje:zimsko

suenje; praeno deformacijom izbojaka: kasni mraz ili infekcijagljivicomBotrytis cinerea;praeno smru mlaih izbojaka: gljivinainfekcija bora npr. Gremmeniella abietina, Cenangium ferruginosum,

Sphaeropsis sapinea; blizina industrijskih biljaka: visoka

koncentracija zagaivaa u vazduhu; blizina puteva: so kojom seposipaju zaleeni putevi;

b.starijih etina i to na vrhovima: nedostatak K-, Mg-; na celimiglicama: bioloko starenje; uglavnom na dvogodinjim etinama uznedostatak starijih: gljivice koje izazivaju osipanje etina npr.Lophodermium macrosporumna smri,L. seditiosumna belom boru;izmet insekata i polupojedene etine ili potpuno smee iglicepokrivene mreom svilenskastih vlakana: ose predivice npr.Cephalcia abietis;

c. etina svihstarosti samo pri vrhu kronje: na belom boru gljivice kojeizazivaju ru; u celoj kronji: gljivino oboljenje korena npr.prouzrokovano gljivicama Armillariaspp.,Heterobasidion annosum;


21/117

14

praeno otpadanjem kore: napad potkornjaka npr. Ips typographus,Pityogenes chalcographusna smri;

I.1.3Nepotpune ili nedostajue etinea.etine izrasle tekue godine delimino ili potpuno odsutne na

izolovanim delovima kronje: zimsko suenje; delimino ili potpunoodsutne: visoka koncentracija zagaivaa u vazduhu; so kojom seposipaju zaleeni putevi; gljivina infekcija npr. Gremmeniellaabietina na smri i boru, Cenangium ferruginosum, ili Sphaeropsissapineana boru; nit nalik na deformisane ostatke etina na smri: osapredivicaPristiphora abietina;

b.starije etine delimino ili potpuno odsutne: bioloko starenje;dvogodinje ili starije etine nedostaju: gljivice koje izazivajuosipanje iglica [s. I.1.2.b); praznine meu etinama iz prethodnih

godina zajedno sa izmetom insekata i ostacima etina: ose predivicenpr. Cephalcia abietis na smri;

c.etine svihstarosti delimino ili potpuno odsutne:gljivice kojenapadaju koren; potkornjaci; potpuna ili delimina defolijacijazajedno sa ostacima etina: gusenice na razliitim etinarimanpr. larve ose predivice Diprion pini; iglice delimino odsutneuz male rane na gornjima stranama grana:teta odgrada;

I.1.4. Deformacija etinaa.Vai na mladim smrama: Sacchiphantes abietis;

b.Savijanje i kovrdanjepraeno pojavom utih pega i belih vunastihlarvi na mladim jelama: hermesi;

I.2 Mladi izbojci i pupoljci

I.2.1 Defolijacija: [s. I.1.3.a] ili nedostajui vrhovi na borovima: Tomicuspiniperda;

I.2.2 Nekrozazimsko suenje,visoka koncentracijazagaivaa u vazduhu;sokojom se posipaju zaleeni putevi; gljivina infekcija npr. Gremmeniellaabietina na smri i boru, Cenangium ferruginosum, ili Sphaeropsis sapineana boru;

I.2.3 Izbojci na boru ne izrastaju: Tomicus piniperda;

I.2.4 Deformisani izbojci koji vise: kasni mraz; savijaju se nadole nedostatak

Cu-; na mladim borovima vie puta izuvijani:Rhyacionia buoliana;

I. 3 Grane

I.3.1 Gole grane i vrhovi kronji; oteenje od mraza; [vidi i I.1.3])I. 3.2 Rak, rane, curenje smole

a.Rak rane na borovima uz curenje smole i natekline: gljivice koje

izazivaju ru;


22/117

15

b.Rane - brojne, male na gornjim stranama grana: oteenje odgrada;ree, vee, gde je kora delimino oguljenasa debla:glodari;

c.Curenje smole: [v. I.3.2.a]I.3.3 Deformacije: vetiije metle na jelama: gljivica koja izaziva ruMelampsorella caryophyllacearum;

I.3 4 Gnezda gusenica npr. Thaumetopoea pityocampa;

I.3.5 Imele;

I.4 Stablo

I.4.1 Rak drveta, curenje smole, rane

a.Rak rane na borovima praene obilnim curenjem smole, otekline ineki znaci tela gljiva:gljive koje izazivaju ru;

b.curenje smole sa vrha smre: trule korena prouzrokovana gljivicom

Armillaria ostoyae;c.rane - duge trake sa kojih u sredini otpadaju delovi drveta: munja;

duge uske radijalne naprsline delimino ili potpuno pokrivenenovom korom: pukotine na smriprouzrokovanesuom; usamljeneuske vertikalne rane ili niz od nekoliko kosih rana : teta odsee;

I.4.2 Znakovi insekata: crvotoine, smea ili bela praina nastala buenjem,curenje smole na mestu buenja: insekti koje ive u kori ili drvetu;I.4.3 Znakovi gljiva

a. uti ili narandasti plikovina borovima: mehurasta ra;

b.klobuci ili druge karponoe: gljive koja izazivaju truljenje drveta;c. ulegnuaispunjena smolom na borovima:gljivice koje izazivaju ru;I.4.4 Otekline na jeli: gljivica Melampsorella caryophyllacearum koja

izaziva ru; na ariu: viegodiinji rak izazvan gljivicom Lachnellulawillkommii;

I.5. Vrat grane

I.5.1 Obilno curenje smole: gljivice koje izazivaju trule korena. npr.Armillaria spp.;

I.5.2 Znakovi insekata: crvotoine, smea ili bela praina nastala buenjem:insekti koje ive u kori ili drvetu;I.5.3 Znaci gljiva peurke ili drugi karpofori: gljive koje ive na drvetu igljive koje izazivaju truljenje drveta.

II. LIARI

II.1 LieII.1.1 utilo

a.trouglast vrh kronjena bukvi:Rhynchaenus fagi(prekinuti razvoj);


23/117

16

b.na obodu lista ili prostoru izmeu ila: nedostatak hranjivih materija,sua,zagaenje;

c.male pege na liu breze i topole,poevi od donje kronje: infekcijarom;

d.na celom listu osim na ilama, delimino na kronjama hrastova ibukvi koje rastu na krenjakom zemljitu: krena hloroza;

e.potpuno na delovima kronji bukvi: viegodinji rak izazvangljivicomNectria ditissimakoji delimino oguli koru sa grana;

f.potpuno poevi od vrha kronjekod bukve, breze, topole:sua;II.1.2 Tamnjenje gornje povrine lista: ozon; ultraljubiasto zraenje;

II.1.3 Smea boja(nekroza)

a.delimino nekrotine lezije, poevi od donje kronje i iskljuujuivrh:gljivina infekcija;

b.delimino nekrotino rupiasto liena bukvi:Rhynchaenus fagi;c.nekroza izmeu ila ili na obodu lista: nedostatak hranjivih materija,

sua,zagaenje;d.potpuna nekroza, poevi od vrha kronje:sua;e.potpuna nekroza, poevi od donjeg dela kronje: kasni mraz,

gljivina infekcija;II.1.4 Lie prekriveno izvesnom materijom

a.crnom: aava plesan;b.belom:pepelnica;II.1.5 ali, okrznuti listovi koji prerano otpadaju ili uopte ne postoje

a.mali listovi, proreena kronja: delimino guljenje kore na stablukoje izazivaju gljivice i/ili insekti npr. bolest kore bukve;

b.prerano opadanje lia: sua, gljivino oboljenje korena, npr.Phytophthora;

c.zarezi i rupe na delimino pojedenom liu: gusenice; Rhynchaenusfagi;

d.nedostatak lia: defolijacija prouzrokovana gusenicama npr.Operophthera brumata, Tortrix viridana, Lymantria dispar, praznine

meu letnjim izdancima hrasta:pepelnica;

II.2 Mladi izbojci

II.2.1 Odumiranje: rani stadijumi odumiranja hrastova, bolest kore bukve;

II.2.2 Prestanak rasta hrasta i topole: uglavnomsua;II.2.3 Nekroza primarno u donjim delovima kronje: mraz; gljivinainfekcija;


24/117

17

II.3. Grane

II.3.1 Ogoljene grane

a.vrh kronje se sui, odumiranje: krajnji stadijumi odumiranja hrasta,bolesti kore bukve;bolest korena izazvana gljivicama npr.Armillaria,

Phytophthora spp.; na izloenim ivicama bukovih sastojina:opekotine od sunca zajedno sa sekundarnim insektima; na lokacijama

sa tankim slojem plodnog zemljita ili vlanim zemljitem: sua iliprezasienost vlagom;

b.kora koja je pocrvenela usled delatnosti detlia: larve potkornjakanpr. Scolytus spp. ili buaa, npr. Agrilus spp. u kasnim fazamaodumiranja hrasta ili bukve;

II.3.2 Rak, curenje sluzi, ranea.rak rane u obliku oteklina prekrivenih nepravilnim ili okruglim

zadebljanjima: viegodinji rakovi, npr. prouzrokovaniNectria spp.;b.curenje sluzi na bukvi:Agrilus viridis;

c.brojne male rane na gornjim stranama grana: oteenja od grada;malobrojnije i veerane , delimino oguljenegrane:glodari

II.3.3 Deformacije

a.Gale, tumori: bakterije, gljive, insekti; otekline: viegodinji rakovi[v. II.3.2.a]; nepravilnosti u rastu sa nepoznatim uzrokom

b.Vetiije metle na bukvinom, trenjevom i grabovom drvetu:Taphrinaspp.

II.4 Stablo

II.4.1 Rak, curenje sluzi, rane,

a.rak rane u obliku oteklina prekrivenih neoravilnim ili okruglim

zadebljanjima: viegodinji rakovi, npr. prouzrokovaniNectria spp.;b.curenje sluzi na gornjim delovima stabla: jednogodinji rakovi

prouzrokovani gljivicama kao to je npr. Nectria coccinea; ilidelatnou insekata npr. Agrilus spp.; curenje sluzi na niimdelovima stabla: gljivino oboljenje korena npr. Armillaria spp.,Phytophthora spp.;

c.rane u obliku dugih uskih traka na junoj strani stabla: zimski mraz;krae i ire rane na donjoj junoj strani stabla: opekotine od sunca;duge trake sa kojih u sredini otpadaju delovi drveta: munja;

usamljene uske vertikalne rane ili niz od nekoliko kosih: oteenje odsee;

II.4.2 Znaci insekata

a.crvotoine, praina iz crvotoina, crvenilo kore usled delatnosti

detlia: insekti koje ive u kori ili drvetu;


25/117

18

b.bele take na bukvi: bukvine titaste vai, jajaca gusenica npr.gubara;

II.4.3 Znaci gljiva

a.Ulegnua ili trake i uzdune pukotine npr. na hrastu: Phellinusrobustus, na bukvi:Fomes fomentarius

b.Peurkerazliitih gljiva koje izazivaju truljenje drvetaII.4.4 Deformacije

a.Gale, tumori : bakterije, gljive, insekti; otekline: viegodinji rak[v.1I.3.2.a]; nepravilnosti u rastu sa nepoznatim uzrokom

b.uzdune brazdeoko osnove stabla, uglavnom na hrastu: "pukotine odmraza

II.5 Osnova granaII.5.1 Curenje sluzi na bukvi ili hrastu:Phytophthora Armillaria;

II.5.2 Znakovi insekata: crvotoine, smea ili bela praina nastala buenjem:insekti koje ive u kori ili drvetu;II.5.3 Znakovi gljivine infekcije:peurkenpr. Ganodermaspp. na bukvi


26/117

19

5. Smernice za procenu

Naravno da ne oekujemo podnoenje izvetaja o svakoj tetoini ili bolestikoje nisu od ekonomskog znaaja. Oekujemo, meutim, da e vlasnik ili

upravlja umom ako postanu svesni neke vee i opasne tete to i prijavitirelevantnim umarskim slubama.Svesni smo da procena tete, ak i uz najbolje namere, obinopodrazumeva iodreeni stepen greke. Stoga preporuujemo procenu (toleranciju) tanostiod 10%.

Izvetaj o teti treba da prati sledee korake:- nakon otkria tete treba odrediti sledee podatke:

Lokaciju (lokalitet, odeljak)

Vrstu drveta koja je napadnuta

Tip oteenja: odreuje se na osnovu poglavlja 4 i detaljnogopisa (poglavlja 7-8-9) datog u ovom pruruniku. Trebakoristiti ifru za tip oteenja.

Oteeno podruje Uestalost oteenja(% oteenog drvea) Ozbiljnost oteenja(% drveta) Oteena drvna masa(ukoliko je to primenjivo)

- Ako je primenjen neki vid zatite: Metod

Delotvornost i uticaj- U izvetaju: popuniti tabelu i poslati je Zavodu za umarstvo

Kosova (KFI).

Izvetaj e se podnositi etiri puta godinje i to sledeih datuma: 31.03.

30.06.

30.09.

31.12.ak i ako ne budu primeena nikakva oteenja u datom podruju, ipak

postoji obaveza podnoenja praznog izvetaja krajem svake godine(31.12.).

Ukoliko se pojave tetoine koje zahtevaju proglaenje karantina (odvojenispisak), relevantni organi moraju odmah biti obaveteni.Izvetaj mora da bude poslan telu nadlenomza praenje zdravlja uma.

Izvetaj se moe podneti u elektronskom obliku ili na papiru, uz upotrebutabele iz ovog izvetaja (aneksa) koja je data samo u svrhu orijentacije.


27/117

20

6. Abiotiki faktori

Oteenja od snega(ifra: SNOWDAM)

Akumulacija mokrog snega na borovima Simptomi oteenja od snega su koncentrisani umalim grupama

Domaini: Svi etinari su podloni.Rasprostranjenost: U celoj Evropi gde god postoje velike koliine mokrogsnega

Oteenja: Oteenja od snega su prouzrokovana velikom koliinom snegakoja se skuplja na kronjama i stablu drvea. U Evropi na godinjem nivouoko 4 miliona kubnih metara drvne grae pretrpi oteenja od snega.Oteenja od snega zavise od koliine i vrste snega. okri snegee pada ukasnu jesen ili rano prolee. Vetar moeda dovede do pada snega sa drveta,ali i do velike akumulacije mokrog snega. Ozbiljnost oteenja od snega je ukorelaciji sa karakteristikama drveta. Pad prenika stabla i odlike kronje sunajvaniji inioci koji kontroliu stabilnost drveta. Teke snene padavinemogu da prouzrokuju veliki mortalitet u mladim zasadima. Nakon to pretrpioteenja od snega, drvee je esto podlono drugim potonjim tipovimaoteenja. oe doi do napada insekata i gljiva to zauzvrat moe dadovede do umiranja drvea. Insekti koji najvie napadaju beli bor i smrunakon to pretrpe oteenja od snega su potkornjaci.Znaci i simptomi: Kod mlaeg drvea oteenja od snega se odraavaju uprivremeno ili stalno savijenom stablu, a u zavisnosti od trajanja i kretanja

snenih naslaga i u lomljenju stabla i grana. ee dolazi do lomljenja

fotorafia:S.irev

fotorafia:S.irev


28/117

21

stabala nego do izvaljivanja drveta, toje moda prouzrokovano time to jeza vreme najveih snenih padavina umsko tlo obino smrznuto. Simptomisu koncentrisani u malim grupama ili se pojavljuju na pojedinanomizdvojenom drveu u okviru pogoene sastojine. Najei oblik oteenjajeste upravo lomljenje stabla, naroito u sredovenim borovim sastojinama.Oiljci na stablu i granama kao i mesta preloma predstavljaju ulaznu taku zabolest.

Zatita: Najbolje je da se u rizinim zonama sade rezistentne vrste.eutim, jo uvek nije najjasnije da li bi takve vrste uspevale nanajrizinijim lokacijama na kojima se trenutno nalaze beli bor i smra. Drugimogui nain da se povea otpornost na sneni teret jeste da se drvee gaji umeovitim sastojinama ili da se prati prirodna sukcesija.Vreme podnoenja izvetaja: 31.03. (I), 31.12. (IV).

Oteenja od vetra(ifra: WINDDAM)

Oteenja od jakog vetra Oteenja od vetra mogu da idu ruku pod ruku saaktivnostima potkornjaka i gljivica koje izazivaju

truljenje drveta

Domaini: Sve vrste su podlone teti od vetra.Rasprostranjenost: U celoj Evropi gde god duvaju jaki vetrovi.

Oteenja: Periodina izloenost jakim vetrovima moe da u velikoj merismanji kvalitet i visinu stabla i kronje. Drvee moe da bude izvaljeno ioboreno, a vetar moe i da polomi stablo ili grane u kronji. Do smrti drveta

dolazi ukoliko drvo bude oboreno. Drvee koje je konstantno izloeno vetru,

fotorafia:S.irev

fotorafia:S.irev


29/117

22

naroito na veim nadmorskim visinama, jepodlono zimskom suenju.Vetar je odgovoran za vie od polovine teta u evropskim umama i predviase da e se taj trend nastaviti, imajui u vidu trenutnu praksu gazdovanjaumama i promene klime. U januaru 2005. godine je kroz Severnu Evropuprotutnjala snana oluja "Gudrun" koja je u vedskoj oborila i unitilakoliinu drvea jednaku obimu see na godinjem nivou (75 miliona m).Tokom 2007. godine, oluja "Kiril" je nanela veliku tetu u ravnicamaSevernozapadne Evrope, a u januaru 2009. godine je jo jedna velika olujanazvana "Klaus" otetila velika umovita podruja.Znaci i simptomi: Tipovi oteenja koje nanosi vetar ukljuuju lomljenje, dokoga dolazi kad je pritisak vetra na drvo vei od maksimalnog optereenjakoje drvo moe da izdri pre preloma, i izvaljivanje, do kog dolazi kad jepritisak vetra na drvo manji od snage stabla, ali jai od njegovog korenja, pa

se drvo ne slomi ve bude izvaljeno i oboreno. Jaki vetrovi takoe mogu i daodlome grane. teta moe da bude ograniena na male oblasti ili pak daobuhvata velike povrine. Drvee koje je pretrpelo povrede ili prelome usleddelovanja vetra je podlono napadima sekundarnih tetoina poputpotkornjaka i gljiva koje izazivaju truljenje drveta. Obino etinari odumirusporije od tvrdog drveta. Drvee koje je podlono oteenjima od vetra jeobino bolesno, raste uz obod ponjevenih polja, ima plitko korenje ili jeizloeno delovanju drugih stresogenih faktora.Zatita: Rizik od oteenja izazvanih vetrom bi mogao da bude smanjen na

nivou sastojine, pa i regije, uz pomo odgovarajueg gazdovanja umama(npr. izbor najboljih vrsta za obnavljanje, briga o sastojinama sa mladicama,vrsta i intezitet proredne see, duina rotacije, vremenski i prostorni obrascikonane see).Vreme podnoenja izvetaja: 31.03 (I), 30.06 (II), 30.09. (III), 31.12 (IV).


30/117

23

Ekstremne temperature

(ifra: TEMPEXT)

Pukotine izazavane mrazom obinp nalazimo nastarijem drveu

Oteenja od visokih temperatura na drvetu sa tankom itamnom korom

Domaini: Podlono je svo drvee svake starosti.Rasprostranjenost: irom Evrope, naroito u oblastima sa slabim protokomvazduha (mrazni depovi) ili toplom i suvom klimom.Oteenja: Kasni proleni mraz je obino tetniji po etinare od ranogjesenjeg. Lezije ili naprsline izazvane mrazom (mrazopucine) postaju ulazne

take za rak i gljive koje izazivaju odumiranje drveta i mogu da dovedu dolomljenja stabla. Nekoliko gljiva koje izazivaju rak deluju kao slabi patogeni

koji prate oteenja izazvana mrazom.raz moe da izazove smrt kod liarskog drvea koje je ostalo bez korezbog raka. Glavni povod za zabrinutost predstavlja mogunost ulaza bolestikroz pukotine ili rak rane. Pukotine izazvane mrazom su naroito uobiajenekod hrasta i drugog drvea sa irokim srcastim srnim zracima. Povrinapokrivena mrtvom korom moe da dozvoli ulazak gljiva koje izazivajuodumiranje. Oteeno drveemoe da bude podlonije napadima insekata.Znaci i simptomi: Niske temperature. Mraz moe da oteti ili ubije lie,pupoljke i granice na neuobiajeno niskim temperaturamakoje se javljaju uodreeno doba godine. Do ovakvih povreda moe da doe krajem prolea,kada su novo lie i izdanci jo uvek soni i neni, ili poetkom jeseni prenego to su pupoljci i vrhovi izdanaka u stanju da podnesu ekstremneklimatske uslove.

Do pukotina izazvanih mrazom dolazi usled abnormalnog skupljanja beljike.

U sluaju tih pukotina, drvo se skuplja uglavnom vetrtikalno u odnosu na

fotorafia:S.irev

fotorafia:S.irev


31/117

24

prstenove rasta (radijalno skupljanje). Stoga deblo drveta (stablo) moe danapukne. Ova vrsta oteenja se odlikuje dugim vertikalnim pukotinama nastablu i moe da se pojavi na visini od 10 metara od zemlje. Pukotineizazvane mrazom obino sreemo kod starijeg drvea, naroito hrastova.Visoke temperature. etine ili listovi mogu biti oteeni iznenadnimpoveanjem temperature (oegotine na liu). Ivice listova izgledajunagorelo ili opreno. Boja etinabrzo prelazi iz zdrave zelene u crvenu.Kod velikog drvea dolazi do smrti vrha kronje(odumiranja)zbog stalnihvisokih temperatura tokom leta i jeseni kad je vlanost zemljita niska. Treavrsta povreda izazvanih visokom temperaturom jesu oegotine na kori(opekotine od sunca ili rak rane izazvane vruinom) do kojih moe da doe kad kora i kambijum iznenada postanu izloeni solarnom zagrevanju.Upravljai umama rizikuju da prouzrokuju pojavu ove bolesti kad proreuju

guste sastojine tokom letnjeg perioda, naroito ako drvee ima tanku i tamnukoru.

Kontrola: Iako se abiotike povrede ne mogu u potpunosti izbei, teta moebiti spreena ili maksimalno smanjena putem planiranja, dobrih tehnikauzgoja i gazdovanja. Ljudi su od kljunog znaaja za izlaenje na kraj saabiotikim povredama putem razliitih umarskih tehnika.Vreme podnoenja izvetaja: 31.03. (I), 30.06. (II), 30.09. (III), 31.12. (IV).


32/117

25

Rane: izazvane vatrom, mehanikog i ivotinjskog porekla(ifra: WOODDAM)

Rane nastale od vatre prepoznajemo po crnoj iugljenisanoj kori

Rana nastala usled skupljanja smole naPinus nigra

Domaini: Podlono je drvee svih starostiRaprostranjenost: irom Evrope.Oteenja: Rane izazvane vatrom. Tokom poslednjih godina, u razliitimregionima Evrope su izbili veliki umski poari sa ekstremnim posledicama.Ljudi sve ee prouzrokuju umske poare, a povrede od vatre mogu dadovedu do prestanka rasta, gubitka kvaliteta drveta i smrti. Povrede od vatre

mogu nastati od direktne izloenosti plamenu ili od toplotnog zraenja.Mehanike rane. ehanike povrede koje ljudi mogu direktno ili indirektno

da prouzrokuju utiu na rast i ivot drveta. Zajedniki element ovakve vrsteoteenja jeste ljudski nemar. Mehanike povrede mogu da nastanu kaoposledica udara ili trljanja razliitih izvora poput vozila (tegljai, kola itd.),drvea ili grana koje su u padu udarile drugo stablo ili drugih izvorakontakta.

Rane ivotinjskog porekla.Kopitari najee oteuju drvee na dva glavnanaina: (i) tako to pasu sadnice, izbojke, mladice i lie, ili (ii), tako totrljaju rogove o mladice i vee drvee.Drvee sa tanjom korom je podlonije ranama. Vano je prepoznati da manjerane (koje nisu toliko ozbiljne da mu prekinu rast) mogu da predstavljaju

take ulaska za patogene ili gljive trulenice i/ili destruktivne insekte.

fotorafia:S.irev

fotorafia:S.irev


33/117

26

Drvea koje preivi takve povredeje podnekad podlonijetruljenju korena,osnove debla i stabla i/ili napadu potkornjaka.

Znaci i simptomi: Stvaranje otvorenih rana na kori i lomljenje stabla ili grana

moe biti izazvano poarom, a mogu biti i ivotinjskog ili mehanikogporekla.

Rane od vatre moemo identifikovati po crnim i nagorelim tragovima nakori. Tokom vremena, neki dokazi gorenja obino ostaju na kori i/iliizloenom drvetu pri osnovi stabala.ehanike rane, koje su tipino izazvane seom, obino prepoznajemo uobliku dubokih brazdi na donjem deblu ili potpornom korenju. Iz rana moeda curi smola (kod etinara) i na ivicama oteenja se vremenom stvarajuzadebljanja. U zavisnosti od veliine rane, ova zadebljanja mogu davremenom oforme novu koru i samim tim zatvore ranu.

Polomljene grane ukazuju na to da su kopitari o njih trljali rogove. ivotinjetakoe mogu da donjim sekutiima skinu koru sa drveta to prouzrokujevetikalne brazde na stablu i granama. Stoka moe da prouzrokuje slinaoteenja. Poznavanje lokalnih populacija sisara takoe moe da nampomogne pri identifikaciji uzroka tete. Da bismo odredili koja je vrstaivotinje prouzrokovala oteenje moemo potraiti znake kopitara poputizmeta i otisaka pored oteenog drveta.Kontrola: Do umskih poara najee dolazi tokom sunih ili vrelih perioda.Ovi periodi traju od ranog prolea do kasne jeseni kad je esto suvo i vrue .

Upravljanje poarimabi trebalo da ukljuuje elemente prevencije. Mnogeumske poare prouzrokuju ljudi i edukacija javnosti predstavlja najboljuopciju za smanjenje obima problema. Nakon poara se moe pribeisanitarnoj sei kako bi se uklonilo oteeno drvee sa velikim ranama prenego to ga nasele gljive truleniceili tetni insekti.Po pitanju mehanikih oteenja povezanih sa seom, preventivne opcijeukljuuju: maksimalno ograniiti ulaske u sastojine, drati vozila podalje od preostalog neposeenog drvea, i propisati kazne koje se zasnivaju na brojuoteenih stabala. Jedna od popularnih opcija za zatitu uma od divljihivotinja jeste smanjenje populacija krupne divljai putem lova. Do veliketete ivotinjskog porekla dolazi samo tokom kratkog vremenskog perioda iliu malim delovima ume. U takvim sluajvima se teta moe smanjitipodizanjem ograda. Postoji nekoliko vrsta ograda koje zadovoljavaju

razliite potrebe.Ljudska kosa ima miris koji odbija mnoge divlje sisare. U rano proleevreice napunjene ljudskom kosom se kae na drvee oko zatiene oblasti iredovno se menjajtu tokom vegetativne sezone. Ovaj metod je jednostavan i

vrlo ekonomian poto se kosa moe nabavitiiz lokalnih frizerskih salona ibrijanica.

Vreme podnoenja izvetaja: 31.03 (I), 30.06. (II), 30.09. (III), 31.12. (IV).


34/117

27

Zagaenje vazduha(ifra: AIRPOLL)

Simptomi ozonskih oteenjanaFagussylvatica.

Simptomi ozonskih oteenjana iglicamaPinus spp.

Domaini: Sve vrste drvea svih starosti su podlone.Rasprostranjenost: irom Evrope.

Oteenja: Kvalitet vazduha je postao znaajan izvor stresa kad je u pitanjuzdravlje umai odgovoran je za velika oteenja na biljkama. Zagaivai izvazduha su prouzrokovali promene u fiziologiji biljaka i biogeohemijskim

ciklusima; te promene su dovele do samnjenja otpornosti drvea na insekte ibolesti. Zagaivai vazduha koji utiu na zdravlje uma ukljuuju veukoncentracije ozona (O3) i atmosferskog ugljen-dioksida (CO2) i kisele kie.Emisije sumpor dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx) i niza drugih

zagaivaa, kao to su npr. emisije amonijaka (NH3) nastale kao rezultathranjenja ivotinja, takoe utiu na ume, naroito u onim regionima sveta

koji prolaze kroz ubrzanu industrijalizaciju. Rastui nivoi ultraljubiastog-Bzraenja nastali istanjivanjem stratosferskog ozonskog omotaa naglobalnom nivou predstavljaju potencijalnu pretnju zdravlju uma. Poredtoga postoje i dokazi o poveanju emisija trajnih organskih zagaivaa(POP).

Povrina uma koja je u opasnosti od ozona, sumpora i acidifikacije rastezahvaljujui trenutnim socijalnim i ekonomskim trendovima.Najagresivnijizagaiva u vazduhu koji pogaa drvee i izvesno je da e se tako nastaviti iu budunosti jeO3. Negativni potencijalni uticaj ozona na drvee, naroitonjihov rast, vidljive povrede listova/etina, produktivnost ili umskibiodiverzitet je podrobno dokumentovan. U nekim delovima Evrope,

fotorafia:M.J.SanciV.Calataud

fotora

fia:V.Calataud


35/117

28

ambijentalni nivoi ozona su dovoljno visoki da izazovu vidljive povrede u

autohtonim vrstama.

Kontrola: Procena vidljive povrede je ostvariv nain da se detektuje uticajzagaivaa vazduha na umske biljke i identifikuju potencijalne oblastirizika. Stanje kronje je najire prihvaeni pokazatelj zdravlja i vitalnostiuma u Evropi. Parametri koji se procenjuju pored stanja kronje ukljuujupromene boje i oteenja izazvana biotikim i abiotikim iniocima. Ciljprocene uzroka oteenja jeste da se prikupi to vie informacija o situacijikoja je dovela do oteenja na drvetu kako bi se omoguila diferencijalnadijagnoza.

Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).


36/117

29

7. Biotiki faktori

Ovde su opisani tetoine i patogeni koji napadaju odreeno drvee-domaine

Legenda za tabele ivotnih ciklusa:J: jaje, L: larva, P: lutka, I: imago;

Pojava razvojne faze:

Period nanoenja tete:

7.1. etinarske vrste

7.1.1. Polifagne tetoine i patogeni na etinarskim vrstama drveta

Hylobius abietisVeliki borov surla(ifra: HYLOABI)

Hylobius abietislarva buba oteenje

Domaini: Polifagne vrste na irokoj lepezi etinara.Rasprostranjenost: Evropa i veliki deo Azije. Na Kosovu ih nalazimo svuda

gde i etinare. teta je naroito velika kada su na tim lokacijama prisutni ipanjevi svee poseenog drvea i mladice.Morfologija: Bubaje tamno smee bojesa utim linijama na pokrilcima, alidlaice kojima joj je telo pokriveno daju utisak da je ukasto-smea. Duinatela odrasle bube iznosi od 8 do 16 mm. Larve su tipine za ike: uto-bele i

beznoge.

fotorafie:.ok

a


37/117

30

ivotni ciklus: Prva nova generacija buba moeda se pojavi krajem leta, alise obino u ovo vreme ne hrane. Nakon prezimljavanja, veliki broj bubamoe da se pojavi u kratkom vremenskom periodu krajem marta. Bube ivevie godina, te zato odrasle jedinke moemo naitokom cele godine. Nakonparenja enke polau jaja u svee poseene panjeve ili komade drveta (kojina sebi imaju koru) u umi. Razvoj larvi traje od 2 do 5 nedelja. Period lutketraje dodatnih 2 do 5 nedelja. Temperatura znaajno utie na razvoj, gde seon ubrzava sa rastom iste. Izlegle bube trae mlado drvee gde se hraneizbojcima i korenjem (hranjenje do sazrevanja). Nakon polaganja jaja odrasle

jedinke se opet hrane mladim biljkama. Bube ne mogu da lete.

Oteenja, simptomi: Bube se hrane korom mladih (2-3 godine starosti)sadnica. Galerije se uglavnom nalaze na donjem delu biljke, ponekad i na

korenju. Za ovu vrstu su tipine galerije nalik na odvod. Hranjenje tokom

sazrevanja esto moe da izazove smrt drveta.Kontrola: Izbegavajte iste see na veim povrinama i ponovnopoumljavanje. Postoje specifini mamci za ovu vrstu bube (sa razliitimstepenima efikasnosti), ali komadii kore duglazije (Pseudotsuga spp.) suidealno sredstvo za prikupljanje buba (okrenite unutranji deo komada koreka tlu:bube e se skupljati pod korom).Vreme podnoenja izvetaja: 30.09.(III).ivotni ciklus i period nanoenja ete:

JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DECI

J

L

P

I


38/117

31

I ps amitinusMali smrin potkornjak(ifra: IPSAMIT)

Ips amitinusbuba galerije

Domaini: Vrste smre (Picea) i bora (Pinus)Rasprostranjenost: Planinski predeli Evrope na veim nadmorskim visinama(iznad 1000m). Na Kosovu ih nalazimo na veim nadmorskim visinama usastojinama smre i bora.Morfologija: Vrlo slina vrsti (I. typographus), pa samo dobro obueni

strunjak moe da ih razlikuje.ivotni ciklus: Ova vrsta obino ima jednu, ponekad dve generacije, uzavisnosti od nadmorske visine i klimatskih uslova.

Oteenja, simptomi: Buba napada staro i veliko drvee(sa debelom korom).atine galerije NISU paralelne sa osom stabla. Obino postoje 2 do 3matine galerijepo porodici. U veini sluajeva ovog insekta prate i drugevrste potkornjaka (npr.Pityogenes chalcographus).

Kontrola: Najdelotvorniji metod zatite je takozvanoisto gazdovanje, topodrazumeva uklanjanje drvnog materijala za razmnoavanje iz umekoji jetu ostao nakon see ili drugih aktivnosti: uklanjanje napadnutog drvea,sklanjanje drvne grae iz sastojina, naroito pre perioda rojenja buba (tj.kraja marta).

Vreme podnoenja izvetaja: 30.09. (III).

fotorafia:M.Jurc

fotorafia:F.Lakatos


39/117

32

Trypodendron li neatum

(ifra: XYLOLIN)

Trypodendron lineatumbuba galerije

Domaini: Sve vrste etinara.Rasprostranjenost: Evropa, Azija i S. Amerika. Na Kosovu ih nalazimo

svuda gde i etinare.Morfologija: Buba je duga od 3 do 4 mm, smea, sa svetlo smeim prugamana pokrilcima.

ivotni ciklus: Do dve generacije godinje. Prve bube se roje veoma rano,krajem februara, a druga generacija u junu. Odrasle bube bue galerije udrvetu i gaje tzv. ambrozija gljive u njima (zato ih zovu i ambrozijskebube). I odrasle jedinke i larve se hrane ovim gljivama. Posle nekoliko danagalerije postaju crne.

Oteenja, simptomi: Galerije se nalaze u drvetu (a ne pod korom, kao to jesluajkod potkornjaka). Zbog karakteristinog oblika se nazivaju lestviastegalerije. Praina koja ispada iz ulaznih otvora je bela (buai drveta), a nesmea (potkornjaci).Kontrola: Uklanjanje odgovarajueg drveai umskog materijala kao to sutrupciposeenog drvea)predstavljaju najbolje metode zatite.Vreme podnoenja izvetaja: 30.09. (III).

(fotografija:M.Jurc)

(fotografija:P.Kapitola)


40/117

33

Fomitopsis pini cola- Borova guba

(ifra: FOMIPIN)

Plodonosno teloFomitopsis pinicola Povrina pora je blede boje sa malim utim cevima

Domaini: Svi etinari su podloni.Rsprostranjenost: Uobiajena u veini zemalja kopnene Evrope.ivotni ciklus: Gljive koje rastu na drveumoemo nai tokom cele godine,ali ove viegodinje gljive isputaju spore tokom kasnog leta i jeseni. oguda ive nekoliko godina i kada preseete peurku lako moete da izbrojiteslojeve cevica i tako odredite starost plodonosnog tela. Truljenje ivogdrveta poinje nakon nastanka oteenja kao to su rane na stablu ili

polomljene grane. Povrede izazvane olujom dovode do napretka truljenjaizloenog drveta. U nekim umama je i vatra jedan od bitnijih uzrokapovreda drvea, kao iseauz pomo tekih mainaZnaci i simptomi: Plodnosno telo (peurka) je kopitasta ili trouglasta, tvrde igrube teksture, dimenzija do 30-40 x 25 x 10 cm. Gornja povrina je manje-vie glatka, prvo narandasto-uta sa belim obrubom, a kasnije tamnocrvenado smea, esto sa crvenim obrubom. F. pinicola raste na ivim i mrtvimetinarima ili (ree) na listopadnom drveu. Ima drvenasto plodonosno teloije pore se poklapaju sa bazidijimana njegovoj donjoj strani. Povrina pora

je bledo-uta do okoladno smee, sa 3 do 4 pore po milimetru. Kao i kod

(fotografije:S.irev)


41/117

34

veinepolipora plodnosno telo je viegodinje, gde se svake godine ispodstarih pora formira sloj novih.

Kontrola: Veoma je teko uspeno kontrolisati truljenje drveta uopte, aliizvestan broj faktora moe da smanji rizik od ozbiljne tete. Prvo trebasmanjiti odumiranje drvea zatitom istih od povreda.Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).

Heterobasidion annosumAnnosus trule korena(ifra: HETEANN).

Smea trule u korenu i deblu smre Plodonosno teloHeterobasidion annosum

Domaini: Svi etinari su podloni, a moe da se pojavi i kod mnogihliarskih vrsta, naroito bukve.Rasprostranjenost: Uobiajena u veini zemalja kopnene Evrope.

ivotni ciklus: Sporofore obino nastaju pri dnu stabla, na korenu ipanjevima inficiranog drvea, a ponekad i na etinarskim ostacima nakonsee.Bazidiosporese isputaju kroz pore na donjoj straniplodonosnog tela islue kao inokolum za nove infekcije. Strujanje vazduha nanosi bazidiosporena svee poseene panjevepa patogen prodire u unutranjost panja ikorenskisistem. oe da pree sa inficiranog na zdravog domaina ukoliko sekorenovi dva drveta dodiruju ili preko plemki korena. Na ovaj nainH.annosumnastavlja da se iri na susedno drvee u podruju grubo krunogoblika, to dovodi do velikog stepena truljenja i kod borova ili, kad postojivelika koliina inokoluma, umiranja drvea.

(fotografija:S.irev)



42/117

35

Znakovi i simptomi: Borovi ili teko inficirane smre i jele ne rastunormalno, ima kratke etine i zadrava ih samo tokom tekueg godinjegdoba. Jedna od indikacija infekcije je i to to etine postanu svetlozelene iliute, a sa napretkom bolesti kronja poprimi smeu boju i drvo se osui.Jedan od simptoma moe biti i veliki urod iarki. Inficirano drvee moe dabude oboreno od strane vetra dok je jo ivo jer je nestabilno zbog truljenjakorena, ili pak (to je naroito sluaj sa borovima)moe da bude ubijeno jersu mu patogeni izgulili koru, a da i dalje ostane uspravno. Kod oborenog

drvea, kao i esto kod stojeeg mrtvog drvea, moemo uoiti smeu truleu podruju korena (svi etinari) i potpornog korenja (smra i jela).Plodonosna telaH. annosum(sinonimFomes annosus) moemo obino naina osnovi mrtvog drvea i na drveu u kasnim fazama infekcije. Ove peurkeimaju tamno smei eir i sloj kremasto belih pora.

Kontrola: Upravlja umom treba da maksimalno smanji nain gazdovanjakojim se stvaraju primarna arita infekcije, kao to su rane na korenju,stablu i granama, kao i panjevima. Na visokorizinim lokacijama trebazatititi panjeve svee poseenih etinara primenom boraksa, uree ili gljivetrulenicePhlebiopsis gigantea. Treba smanjiti broj proreda po ophodnji. Naravniarskim visokorizinim lokacijama moe da se isplati iskopavanjepanjeva pre ponovnog saenja.Visokorizino za etinare: naroito one koji rastu na srednje i veomaplodnom zemljitu sa dobrom drenaom, esto bivem poljoprivrednom.

Niskorizino: slabo plodno zemljite sa loom drenaom.Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).


43/117

36

7.1.2. tetoinei patogeni na borovima (Pinusspp.)

Acantholyda(Hycorsia) spp. (e.g. A.hieroglyphica)Velika borova osapredivica

(ifra: ACANHIE)

Krupni kadar gnezdaAcantholyda hieroglyphica gnezdo

Domain: Glavni domain je beli bor, ali se larve hrane etinama i drugihvrsta bora, naroito mladog drvea.Rasprostranjenost: Evropa, gde god da ima borova. Na Kosovu su ose

predivice rasprostranjene po celoj zemlji.

Morfologija: Odrasla osa predivica ima raspon krila od 12 do 17 mm. Glava i

grudi su joj crne, a trbuh crvenkast. Larve su sivkasto zelene, bez lanihnogu

ivotni ciklus: Ova vrsta ima jednu generaciju godinje. Prezimljava kaopredlutka u tlu, a ose se roje od sredine maja do kraja juna. Larve se hrane

etinama od sredine juna do kraja vegetativnog perioda.Oteenja simptomi: Na gornjim delovima grana tipino nalazimo labavumreu larvi napunjenu smeim sekretom/deliima elija. Na mladom drveuobino dolazi do masovne najezde i teke defolijacije.Kontrola: Gnezda tite larve od tetnihfaktora ivotne sredine, ukljuujui iinsekticide.Nivo tete uglavnom ne zahteva primenu insekticida.

Vreme podnoenja izvetaja: 30.09 (III).ivotni ciklus i period nanoenja tete:

JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC

L

P

I

J

L

(fotografija:.oka)

(fotografija:F.Lakatos)


44/117

37

Neodipr ion serti ferRia borova zolja(ifra: NEODSER)

JajaNeodiprion sertiferna iglicama larve

Domaini: Razliite vrste bora, naroito beli bor(Pinus silvestris).Rasprostranjenost: Evroazija. Na Kosovu je nalazimo i u brdovitim i u

planinskim predelima, naroito u zasadima.Morfologija: Larve su zelene sa crnom glavom (Diprion pini). Zolje su

duine od 6 do 9 mm, enke su smee-ute, a mujaci crni sa tipinimeljastim antenama.ivotni ciklus: Jedna generacija godinje (Diprion pini). Roje se od julado oktobra, a nakon parenja enke polau jajaca u redovima na etinama.

Prezimljuju u stadijumu jajeta. Larve se izleu u aprilu i hrane se u grupama.Ukoliko ih neko uznemiri, larve se ukoe u specifinoj pozigde se povijuunazad. Stadijum lutke se odvija u zemljitu.Oteenja, simptomi: Larve se hrane etinama od prethodne godine uvelikim grupama. etine izrasle ove godine ostaju netaknute. Velike grupegusenica su jasno vidljive na vrhovima grana.

Kontrola: Tokom masovnih najezdi moe biti neophodna primena insekticida(postoji virusni preparat).

Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II.)ivotni ciklus i period nanoenja tete:


J

L

P

I

J

(fotografije:.oka)


45/117

38

Diprion piniobina borova zolja(ifra: DIPRPIN)

LarveDiprion pini zolja

Domaini: Razliite vrste bora. Glavni domain: beli bor.Rasprostranjenost: irom Evrope. U nekim oblastima nije tako uobiajenakaoN. sertifer.

Morfologija: Larve su ukaste sa smeom glavom(Neodiprion sertifer).Raspon krila odrasle jedinke je 8 do 10 mm.

ivotni ciklus: Dve generacije godinje (Neodiprion sertifer). Odrasliinsekti se roje u maju (prva generacija) i avgustu (druga generacija) Larve se

hrane u grupama. Prva generacija prolazi kroz stadijum lutke u telu ili na

kronji, dok druga samo u tlu. Lare prezimljuju u tlu kao predlutke. Ustadijum lutke prelaze tokom sledeeg prolea.Oteenja, simptomi: Hrane se starijim kao i novim etinama, to moe dadovede do potpune defolijacije i smrti drveta. Larve se nekad hrane i korom

mladih granica.Kontrola: Tokom masovnih najezdi moe biti neophodna primena insekticidaVreme podnoenja izvetaja: 30.09. (III).ivotni ciklus i period nanoenja tete:


LP

I

J

L

P

I

J

L

(fotografije:.oka)


46/117

39

Thaumetopoea pityocampaborov etnik(ifra: THAUPIT)

GnezdoThaumetopoea pityocampa gusenice

Domaini: Razliite vrste bora(Pinusspp.).Rasprostranjenost: Posvuda po mediteranskom podruju Evrope i SevernojAfrici. Postepeno se iri i na Severnu Evropu.Morfologija: Odrasli insekti imaju kremasta prednja krila sa smeim aramai bela zadnja krila. Gusenice su dlakave i narandasto-smee boje sa plavimtrakama. Kao i kod hrastovog litijaa(koji je srodna vrsta) larve se kreu upovorkama jedna tik iza druge. Gusenice imaju krae dlaice nego to jesluaj kod hrastovog litijaa, sa manjim varijacijama u duini istih, ipokrivene su gustim ekinjama.ivotni ciklus: Gusenice prezimljavaju u atorolikim gnezdima visoko naborovima, i formiraju povorke na tlu poetkom prolea pre nego tokrajemleta krenu da prolaze kroz stadijum lutke u tlu. eutim, u stadijumu lutkemogu da ostanu uspavane to im produava ivotni ciklus na preko dvegodine. Roje se u maju i julu, iako jedinke ive samo oko dan. Nakonparenja polau jaja u borovima. Gusenice se legu u jesen i tad poinju da se

hrane etinama.Oteenja, simptomi: Ova vrsta izaziva vie problema na polju ljudskogzdravlja nego tete uumama. I ive gusenice i stara naputena gnezda imajuhiljade nadraujuih dlaica, koje mogu da izazovu ozbiljnu koprivnjau.Gnezda sa larvama su takoe vidljiva na vrhovima drvea sa velikeudaljenosti. Gusenice najee susreemo tokom zime i ranog prolea.Kontrola: ehanika zatita (ukoliko je to mogue), kao npr. orezivanjezaraenih grana.Vreme podnoenja izvetaja: 30.12 (IV).

(fotografija:B.

Foster)

(fotografija:F.

Lakatos)


47/117

40

ivotni ciklus i period nanoenja tete:


LP

I

J

L

Rhyacionia buoli ana- borov savija(ifra: RHYABOU)

Rhyacionia buolianalarva oteenja

Domaini: Razliite vrste boraRasprostranjenost: Evropa, ali je introdukovan u S. Ameriku. Na Kosovu je

veoma uobiajen u oblastima pokrivenim borovima.Morfologija: Raspon krila savijaa je9-12 mm, prednje krilo je crvenkasto, azadnje sivo. Gusenica je dugaka6 do 8 mm.ivotni ciklus: Roje se od maja do juna. Polau jaja pored primarnihpupoljaka. Izlegle larve progrizaju kroz pupoljak i ostaju u njemu tokom

kompletnog razvoja (ukljuujui prezimljavanje).Oteenja, simptomi: Larve se hrane primarnim izbojcima i time izazivajudeformacije. Nakon regeneracije izbojak ostaje deformisan. Kasnije su ove

deformacije vidljive i sa velike udaljenosti

Kontrola: Trenutno ne postoji delotvorni metod

Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II)

(foto

grafije:.oka)


48/117

41

ivotni ciklus i period nanoenja tete:


LP

I

J

L

Monochamus spp.Striibube(ifra: MONOSP)

Monochamus spp. odrasle jedinke tokom parenja

Domaini: Razliite etinarske vrste (bor, smra, ). Predstavljaju velikiproblem za borove ume zbog svoje ulogevektora borove nematode.Rasprostranjenost: Evropa (iskljuujui Veliku Britaniju), ali nekolikoMonochamus vrsta nastanjuje kontinentalnu Aziju. ee ih nalazimo uplaninskim podrujima, ali se pojavljuju i u zasadima u niim predelima.Morfologija: Larve su tipine larve striibube. Bube su dugake 18-24 mm.Telo im je crno, ali bube izgledaju svetlije zbog dlaica na protoraksu ipokrilcima.ivotni ciklus: Jedna generacija godinje. Bube se pojavljuju u junu i julu (uzavisnosti od nadmorske visine lokacije). Nakon dranja(vidi dole) i parenjaenke polau jaja na balvane koji se nalaze na tlu ili umirue drvee.Oteenja, simptomi: Larve se prvo hrane pod korom, ali u kasnijoj fazi buedrvo i uvlae se u rupe u kojima i prolaze kroz stadiijum lutke. Bitnaoteenja nastaju tokom hranjenja do sazrevanja izleglih buba, gde oneprenose nematode koje im se nalaze ispod pokrilaca sa umirueg drvea naivo. Izlazni otvori su krunog oblika.

(fotografija:F.Lakatos)


49/117

42

Kontrola: Ukoliko borova nematoda ne postoji u odreenoj oblasti, nemapotrebe za zatitnim merama. Ali, ukoliko je nematoda introdukovana trebaotpoeti strogo istrebljavanje. Bube lako mogu biti introdukovane u noveoblasti transportom drveta sa korom.

Vreme podnoenja izvetaja: 30.09. (III).

Pissodes spp. (npr.P. notatus, P. pin i , P. pini philus)Borovi surlai(ifra: PISSOSPP)

Pissodes piniphilusbuba oteenje

Domaini: Sve vrste borovaRasprostranjenost: irom Evrope, gde god da raste borovo drvee. Nalazimoih i na Kosovu, ali su malobrojni. Tipini su za mlade i stare zasade bora.Morfologija: Buba je smea sa krljutastim tvorevinama na pronotumu ipokrilcima. Izgled ovih "krljuti"je specifian za svaku vrstu. Dugakaje 4-9 mm. Larve su duine1-8 mm, i predstavljaju tipine beznoge larve.ivotni ciklus: Roje se od aprila do avgusta. Tokom ovog perioda se hrane

mladim granicama i pupoljcima. Jaja polau u koru u malim grupama(2-6).Larve se izleu posle tri nedelje i ponu da prave tipine larvalne galerije.Stadijum lutke se odvija u tipinoj komori (ispunjenoj esticama drveta).Odrasle jedinke izlaze kroz kruni otvor. Razvoj lutke traje od 4 do 5nedelja. Prezimljava kao buba, i hibernacija nekad moe da potraje inekoliko godina.

Oteenja, simptomi: Delovi kronje se sue, a nekad i celo drvee. Tipinesimptome predstavlja nekoliko larvalnih galerija na mestima polaganja jaja i

komore za lutke. Prvi znaci napada su obino crvena boja etina i odumirui

(fotografija:PDILibrary

)

(fotografija:M.Zubrik)


50/117

43

delovi kronje. Neke vrste (npr.P. notatus)preferiraju mlado drvee, a druge(npr.P. pini) starije.

Kontrola: Uklanjanje napadnutog drvea smanjuje populaciju insekata iopasnost od sledeeg napada. Insekticidi nisu delotvorno sredstvo (zatienirazvoj).

Vreme podnoenja izvetaja: 30.09. (III).ivotni ciklus i period nanoenja tete:


I

J

L

P

I

Tomicus pini perdaVeliki borov savija(ifra: TOMIPIN)

Tomicus piniperdabuba oteenje izdanka galerije

Domaini: Sve vrste bora.Rasprostranjenost: Paleoarktika zona (Evropa i Azija). Na Kosovu sepojavljuju tamo gde ima drvea domaina (borova).Morfologija: Bube su tamnosmee, a glava i protoraks su im crni. Napokrilicima uoavamo dlake, a na njihovim krajevima male funikuluse.ivotni ciklus: Jedna do dve generacije godinje. Bube koje su bile uhibernaciji se roje veoma rano (krajem februara). Jaja polau na poseene

trupce ili drvee koje je ve pod stresom. Razvoj larve traje od pet do sedam

(fotografije:.oka)


51/117

44

nedelja. Do sazrevanja se hrane izbojcima u kronji. Za ovu vrstu suuobiajene masivne najezde, naroito ako je drvee ve oteeno delovanjemvetra i/ili usled snenih padavina.Oteenja, simptomi: Reprodukcija se odvija na poseenim trupcima idrveu koje je ve pod stresom. atine galerije su u obliku izduenoglatininog slova S. Sazrevaju unutar mladih izbojaka (starosti od jedne do trigodine). Izbojci umiru i brzo propadaju. Prezimljavaju u donjem delu stabla.

Kontrola: Uklanjanje napadnutog drvea (tj. poseenih balvana iz ume)smanjuje populaciju insekata.Na tritu postoje specifini feromoni pomoukojih je mogue kontrolisati rojenje i gustinu populacije.Vreme podnoenja izvetaja: 30.09. (III).ivotni ciklus i period nanoenja tete:


I

J

L

P

I

I ps sexdentatusestozubi borov potkornjak(ifra: IPSSEX)

Ips sexdentatusbuba galerije

Domaini: Razne vrste bora, uglavnomPinus silvestrisiP. nigra. Ponekadse pojavljuje i na drugim borovima i rodovima etinara.Rasprostranjenost: Kontinentalna Evropa i Azija. Na Kosovu se pojavljuje

gde i biljka domain.

(fotografije:.oka)


52/117

45

Morfologija: Jedna od najveih evropskih vrsti potkornjaka. Odrasle jedinkesu duge 6-8 mm, svetle (mlade) ili tamno (stare) smee. Na krajevimapokrilaca se nalazipo estzubaca, gde je etvrti najvei.ivotni ciklus: Obino dve generacije godinje, na veim nadmorskimvisinama samo jedna. Prva generacija se roji u aprilu, druga u avgustu.

Oteenja, simptomi: Napada poseene trupce i oslabljeno dubee drvee.Ulazni otvori (obino praeni piljevinom) su veliki (2 mm u preniku).atine galerije (2-4/po porodici) su veoma dugake (do 2m). Komore zaparenje su velike. Larvalne galerije su kratke, a komore za lutku velike i

jasno vidljive. Galerije su u kori, a ne drvetu. Ukolikopsotoje velike koliinepogodnog materijala za razmnoavanje, moe doi do masivne najezde.Kontrola: Uklanjanje pogodnog materijala za razmnoavanje (poseenihbalvana) moe da smanji gustinu populacije. Postoji prihvaeni i dostupni

feromon koji moe da se koristi za praenje situacije.Vremepodnoenja izvetaja: 30.09. (III).ivotni ciklus i period nanoenja tete:


I

J

L

P

IJ

L

P

I


53/117

46

Lophodermium sediti osumOsipanje borovih etina(ifra: LOPHSED)

Domaini: Lophodermium osipanje etina se pojavljuje na nizu vrsta rodaPinus spp. Osipanje etina uglavnom prouzrokuju dve gljivice iz redaLophodermium (L. seditiosumiL. pinastri).L. Pinastri, meutim, raste samona umiruim ili ve mrtvim etinama: njena plodonosna tela se mogu naiskoro svuda u unju.Rasprostranjenost: Uobiajena u veini evropskih zemalja.ivotni ciklus: Razvoj L. seditiosum je izuzetno nepravilan i zavisi odfaktora ivotne sredine. U sluaju velike vlanosti, plodnosna tela (apotecije)se cepaju uzduno i oslobaaju sitne askospore. Do ovoga procesa estodolazi tokom prohladnih kiovitih perioda tokom kasnog leta i jeseni, te seaskospore ire od etina na tlu i klijaju na povrini ivih etina. Konidijalnistadijum (piknidi) gljive nastaje prvi i ponekad se moe primetiti i preosipanja iglica. Ove aseksualne spore nemaju sposobnost klijanja i njihov

znaaj za ivotni ciklus gljive nam je i dalje nepoznat. Nakon to se

inficirane etine osue ili opadnu, apotecijegljive se pojavljuju na povrinilia u obliku tamnih elipsastih pega.Znaci i simptomi. Osipanje etina je opti termin kojim se opisuju bolestitokom kojih igliasto lie opada sa drveta domaina. oemo razlikovatiodreenevrste osipanja u odnosu na starost inficiranih etina i doba godine ukojem su napadnute, kao i u odnosu na vrstu gljiva i inficiranog domaina.eutim, veina osipanja etina ima neke zajednike karakteristike.Simptomi obino nisu oigledni do prolea godine koja nastupa nakoninfekcije. U tom momentu, inficirane etine poinju da menjaju boju, gdeprvo poute, a onda do momenta kad novi izbojci ponu da rastu postanu

Plodonosne strukture (apotecije)L. pinastri, Plodonosne strukture (apotecije)L. seditiosum,

(fotografija:A.K

unca)

(fotografija:P.Ka

pitola)


54/117

47

crvenkasto-smee (ponekad oiviene utim). U zavisnosti od snage vetra,inficirane etine uglavnom otpadnu sa drveta, pa u kronji ostanu samozdravije. Teko inficirane sadnice mogu da neko vreme u potpunosti ostanubez etina, dok na mladim izbojcima ne izrastu nove.Plodnosna tela (apotecije) se pojavljuju na mrtvim delovima inficiranih ili

opalim etinama i to na jednoj ili obe njihove strane. Plodnosno telo jeelipsastog oblika, duine 1-2 mm i otprilike upola tolike irine.Suzbijanje: Praktine mere suzbijanja za osipanje etina ne postoje osim urasadnicima i nekim mladima zasadima gde primena fungicida tokom

perioda infekcije moe da se koristi u svrhu delotvornog suzbijanja. Vremeprimene fungicida moe da varira u zavisnosti od geografske lokacije.Fungicid ne bi trebalo prskati tokom kinih perioda jer se hemikalije spiraju,ve tokom perioda sa slabom pokretljivou vazduha, npr. u ranim jutarnjim

satima,Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).

Sphaeropsis sapinea- suenje izbojaka bora(ifra: SPHASAP).

Piknidije na inficiranim dvogodinjim ljuspamaiarki

Piknidije na inficiranim mrtvim etinama

Domaini: Crni bor (Pinus nigra) je najpodloniji domain, a prati ga belibor (P. sylvestris).

Rasprostranjenost: Sphaeropsis sapineaje teak patogen borova u umerenimklimatskim zonama Evrope i drugde u svetu.

ivotni ciklus: Bolest obino inficira starije drvee oslabljeno stresogenimfaktorima kao to su sua, povrede korena, senovitost i rane izavane gradomili insektima. Bolest retko napada mlado drvee, mogue zato to gljiva raste

uglavnom u tkivu starih enskih iarki. Stoga su anse da se drvo koje nema


(fotografija:L.Granej)


55/117

48

odreenu koliinu mrtvih iarki zarazi veoma niske. eutim, ta mogunostpostoji ukoliko mladice i mlado drvee rastu blizu inficiranog drvea.Sphaeropsisgljiva prezimljava u obliku crnih piknidana inficiranom drvetu

ili opalim iarkama. Tokom kinih perioda, od ranog prolea do kasnejeseni, spore (konidije) se oslobaaju iz piknida i ire se vetrom i kiom.Gljiva takoe moe da se prenosi i putem micelijuma na semenkama bora imoe da spreiklijanjePinusvrsti.Znaci i simptomi.Najprimetniji simptom jeste smea diskoloracija, suenje ikrivljenje novih izbojaka i etina. Obino bolest prvo napada donje grane,koje pretrpe i najvea oteenja, a ponekad je infekcija koncentrisana namanjem delu kronjeili samo jednoj strani drveta. Tokom kiovitih proleagrane u celoj kronjimogu da imaju osuene vrhove. Smea diskoloracija seprvo pojavljuje kod osnove etina, a zatim napreduje ka vrhovima. Inficirane

etine obino umru kada dostignu polovinu ili tri etvrtine njihoveuobiajene duine. Generalno sve etine sa inficiranog izbojka umru. Crnetakice predstavljaju plodnosna tela gljive (piknide) koji se formiraju blizuosnove inficiranih mrtvih etina, na kori inficiranih granica ili grana i nainficiranim dvogodinjim ljuspama iarki.Kontrola: U rasadnicima je neophodno prskati fungicidom od otvaranja

pupoljaka do momenta kad su etine napola porasle. Gde je mogue trebaukloniti sve inficirane grane i enske iarke sa starih borova ili sa tla okorasadnika

Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).


56/117

49

Gremmeniella abietina- suenje grana i stabla(ifra: BRUNPIN).

Simptomi gljivice Gremmeniella abietina:goli izbojci nalik nasvee

Plodnosna tela (piknidi) na mladim izbojcima

Domaini: G. abietina uglavnom nalazi domaine u drveu rodova Abies,Picea iPinusvrsta. Glavni domaini suPicea abies iPinus sylvestris.Rasprostranjenost: Identifikovana su tri soja gljive iz Evrope, Severne

Amerike i Azije . Evropski soj je najvirulentniji i ima iru lepezu domaina.ivotni ciklus: Nakonpoetka infekcije, gljiva ubija pupoljak i iri se nadole,u stabljiku i uperke etina. Mali crnipiknidise pojavljuju pri osnovi mrtvihetina ili na vrhovima mrtvih izbojaka, ali konidije ne postaju brojne dokasne jeseni ili sledeeg prolea. Spore se uglavnom ire preko kapi kie.Evropski soj retko proizvodi polnu formu (apotecije), a severnoameriki

nikad to ne ini. Apotecije se pojavljuju u jesen druge godine ili proleetree na istom mestu kaopiknidi, ali godinu dana nakon smrti izbojaka.Askospore se ire tokom jula i avgusta. Kod tekih infekcija, svo liedomaina moe da bude inficirano i da se osui.G. abietina najvie oteujeetinare koji rastu na obodu svoje klimatkse oblasti i to u senci, u zasadimasa loom cirkulacijom vazduha i visokom vlanou. Klimatski uslovi poputkiovitog prolea i hladnog leta, sa velikom koliinom padavina i maglomobino pospeuju izbijanje tekih oblika bolesti.Znaci i simptomi: Prve dokaze bolesti vidimo u proleekada prologodinjeetine prvo poute, pa onda poprime crveno-smeu bojuod baze do vrha, toje propraeno osipanjem etina kao rezultatom odumiranja napadnutih


(fotografija:ArhivanemakogFederalnogbiolokogistraivakog

centrazapoljoprivreduiumarstvo)



57/117

50

izbojaka. Ogoljeni izbojci na kojima nema etina izgledaju kao svee.Takoe, moemo primetiti karakteristino utilo ksilema ako zaseemoinficirani izbojak. Godinu dana kasnije uperci svetlozelenih etina mogu dase razviju iz adventivnih pupoljaka koji izrastaju iz osnove mrtvih izbojaka i

mogu da nalikuju na male vetiije metle. U kasnu jesen ili proleepiknidiseformiraju u oiljku listova blizu zone tranzicije. Oni su tamno-smei do crnii iroki do 1 mm. Veoma malo drvee, kao to su sadnice u rasadniku, jeveoma podlono zarazi i osui se vrlo brzo, obino tokom prve godine.Veem drveu obino treba nekoliko godina da se osui, pri emu muodumire jedna po jedna grana.

Suzbijanje: Fungicidi su korieni u rasadnicima sa razliitim uspehom.Bolest se moe kontrolisati primenom fungicida od maja do sredine avgusta.eutim, jednom kad se G. abietina razmnoi u umi il zasadu, gotovo je

nemogue kotrolisati.Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).

Cenangium ferruginosum- Suenje grana bora(ifra: CENAFER).

etinepoprimaju braon boju od osnove ka vrhovima Peharasta plodonosna tela (apotecije) na granama

Domaini: Ovo gljivino oboljenje obino nalazimo na veini vrsta bora,smre i jele.Rasprostranjenost: Uobiajeno u veini evropskih zemalja.




58/117

51

ivotni ciklus: Bolest obino napada donje, zasenjene grane zrelog drvea.Klijajue spore ne mogu da direktno prodru kroz neoteenu koru, a infekcijase ne prenosi preko iglica. Glavni faktori koji utiu na izbijanje bolesti nisu upotpunosti jasni, ali borovi koji su pretrpeli stres usled sue, rana, insekata ilidrugih inilaca ee bivaju inficirani. ala crna plodonosna tela(apotecije)se pojavljuju na mrtvim granama. Po suvom vemenu apotecijese sparue, aliim se pokvase, otvore se i pokau narandastu unutranjost. Sporeproizvedene u plodnosnim telima (askospore) vetar raznosi do mesta nove

infekcije. Bolest moe da zarazi drvee bilo kada u rasponu od maja doseptembra.

Znaci i simptomi: C. ferruginosumse esto povezuje sa odumiranjem delovakronjePinus sylvestrisi P. nigra. Suenje grana moe da zadesi stabla svihstarosti. Bolest ima nekoliko dijagnostikih karakteristika. oe doi do

smee diskoloracije iglica koja je povezana sa odumiranjem grana. etine sesue od osnove ka vrhovima. Postoji jasna granica izmeu smee, mrtve korei ivog tkiva (u sluaju Gremmenielle abietinediskoloracija je utozelena).Takoe moemo da primetimo pojavu karakteristinih grozdova malih,peharastih tela (apotecija) na kori. Na inficiranom tkivu se lui malo ilinimalo smole. Smea diskoloracija iglica povezana sa smru grana moebrzo da nastupi sa dolaskom toplih i suvih dana tokom ranog leta.

Suzbijanje: Trenutno ne postoje registrovane hemikalije koje se preporuujeza izlaenje na kraj sa ovom gljivom. U umskim sastojinama paljivo

proreivanje moe da povea vitalnost zdravog ili neznatno inficiranogdrvea i sprei pojavu sekundarnih infekcija.Vreme podnoenja izvetaja: 30.06. (II), 30.09. (III).


59/117

52

Melampsora pin itorqua - Krivljenje izbojaka bora

(ifra: MELAPIN).

Glavni simptom su iskrivljeni ili prelomljeni izbojci DomainiMelampsora pinitorqua (domaini)

Domaini: Beli bor(Pinus sylvestris)ijasika(Populus tremula).Rasprostranjenost: Krivljenje izbojka bora napada drvee u celoj Evropi.ivotni ciklus: Ovaj patogen je makrociklinara sa pet stadijuma spori nadva domaina. Borovi su podloni napadu gljivica tokom ogranienogperioda izbijanja izbojaka, i to samo u sluaju da se ovaj kritini periodpodudari sa irenjem bazidiospora, na koje pak utiu klimatski faktori.Znaajno prisustvo "re" na borovima se obino povezuje sa vlanimvremenskim uslovima tokom prolea i ranog leta. Bazidiospore su osetljive

na suenje, to normalno ograniava raspon irenjaod lia jasike na tlu doizbojaka bora. Spermogonij i eciospore se pojavljuju na borovima krajem

perioda izbijanja izbojaka. Uredospore i teliospore se pojavljuju na liuPopulus tremula. Teliospore prezimljavaju na opalom liu jasike, a uprolee klijaju i stvaraju bazidije iz kojih se isputaju bazidiospore kojepotom inficiraju oblinjeborove u fazama izbijanja izbojaka.Znaci i simptomatologija: Glavni simptomi su savijeni ili polomljeni izbojci

pri vrhu kronji mladih belih borova, to moe dovesti do prestanka rasta iopadanja kvaliteta drvne grae. lae biljke su u veoj opasnosti od smrti

ili trajne povrede. U nekim sluajevima rane formirane tokom gljivine

(fotografije:P.Kapitola)


60/117

53

ecidijskefaze e zarasti i na kori e ostati samo mali oiljak. estoje glavnagrana savijena i lomi se na mestu rane izazvane infekcijom. Ovo moedovesti do formiranja nekoliko stabala kod jednog drveta.

Kontrola: Da bi se smanjio rizik od savijanja izbojaka, umari bi trebalo dauklone jasiku iz borovih sastojina, kao i oko rasadnika i izdanakih umab

Documents

Glavne Stetocine Nasih Vrsta !!!