GODINA 2006.GODINA2006. broj 34broj34sve{tenika slu`io sv. Liturgiju i prisustvovao sve~anoj akademiji. 10. Na dan Sabora srpskih svetiteqa, povodom krsne slave Eparhije biha}ko-petrova~ke

GODINA 2006.GODINA 2006. broj 34broj 34

11 22

44

55

77

66

88

33

1-

4:N

aV

eli

ku

Go

spo

jin

u28

. 08.

2006

. uM

anas

tir

uU

spew

aP

res

vete

Bo

gor

odi

ce

uD

ob

run

u,M

itr

op

ol

it

Ni

ko

laj

osv

eti

oje

{es

tn

ovi

hzv

on

a,p

ok

lo

np

ri

vred

ni

ka

ihr

i{

}an

aU

vca,

Pr

ib

oja

, Vaq

eva,

Ml

aden

ovc

a,^

ajn

i~

a.

5-

8:S

ve~

ano

mak

adem

ijo

mu

Ist

o~

no

mS

araj

evu

usa

li

“Sl

avi

ja”

zavr

{en

aje

pr

osl

ava

125

godi

na

Sar

ajev

ske

bo

gosl

ovi

je.

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Maj3. U velikoj dvorani Kolar~eve Narodne Zadu`bine u

Beogradu, pozdravnom besjedom otvorio Sve~anuakademiju povodom proslave 125 godina Sarajevskebogoslovije.

6. Na praznik sv. Velikomu~enika Georgija, a povodommanastirske slave, sluìo sv. Liturgiju u manastirusv. Georgija na Ravnoj Romaniji, prelomio slavskikola~ i osve{tao novosagra|eni manastirski konak

9. U velikoj dvorani Banskog dvora u Bawoj Luci, po-zdravnom besjedom otvorio Sve~anu akademiju povo-dom proslave 125 godina Sarajevske bogoslovije.

12. Na praznik sv. Vasilija Ostro{kog, uz sasluèweEpiskopa humskog G. Maksima, sluìo sv. Liturgijuu kapeli Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovije uFo~i i prelomio slavski kola~ povodom slave ovihdviju {kola, a potom prisustvovao sve~anoj akade-miji te dodjeli diploma i nagrada.

14. Sluìo sv. Liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bo-gorodice u Beogradu i izvr{io vjen~awe Slavka iAne Ani~i}.

15. U sjedi{tu Me|ureligijskog vije}a u Sarajevu, saostalim ~lanovima MRV, primio u posjetu Visokogpredstavnika u BiH g. Kristijana [varc-[ilinga.

15-26. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~estvovao uradu Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravo-slavne Crkve.

18. U patrijar{ijskom dvoru u Beogradu, primio najvi-{e odlikovawe Srpske pravoslavne crkve - ordenSvetog Save prvog stepena - za pedesetogodi{wiprosvetni rad i tridesetpetogodi{we revnosno ar-hijerejsko sluèwe u eparhijama Australijsko-No-vozelandskoj, Dalmatinskoj i Dabrobosanskoj

21. U manastiru Leli}u kod Vaqeva sluìo sv. Litur-giju i prisustvovao Sve~anoj akademiji povodom 125godina od ro|ewa, 50 od upokojewa i 15 od prenosamo{tiju sv. Nikolaja Ohridskog i @i~kog.

22. Na praznik Prenosa mo{tiju sv. Nikolaja, sluìosv. Liturgiju u Nikolajevskom hramu u Zemunu i pre-lomio slavski kola~.

24. Na praznik sv. Kirila i Metodija, prisustvovao sv.arhijerejskoj Liturgiji u manastiru Pe}koj Patri-jar{iji.

28. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Nikolaja u Draè-vini - metohu manastira Dobruna.

29. U patrijar{ijskom dvoru u Beogradu, prisustvovaosastanku izme|u Wegove Svetosti Patrijarha srp-

skog G. Pavla i Visokog predstavnika u BiH g. Kri-stijana [varc-[ilinga.

Jun5. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u

posjetu g. Zuhaira Al-[una, novoimenovanog amba-sadora Palestine u Bosni i Hercegovini.

8. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio, uodvojenim posjetama, odlaze}eg ambasadora Francu-ske g. Anrija de Fabijanija i g. Sta{u Ko{arca, po-slanika u Narodnoj skup{tini Republike Srpske.

10. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu dao inter-vju za Radio-televiziju Republike Srpske.- U Sabornoj crkvi u Sarajevu prisustvovao Godi-{wem koncertu Kamernog hora Odsjeka za crkvenumuziku i pojawe Muzi~ke akademije u Isto~nom Sa-rajevu.

11. Na praznik Silaska Sv. Duha na Apostole, sluìosv. Liturgiju u manastiru Svete Trojice u Vozu}icikod Zavidovi}a i prelomio slavski kola~.

12. Na Duhovski ponedeqak sluìo sv. Liturgiju u hra-mu Svete Trojice u Ustikolini.

16. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu g. Grujicu Spasovi}a, novoimenovanog amba-sadora Srbije u Bosni i Hercegovini.

18. U manastiru Podlastvi Grbaqskoj kod Tivta, sa Mi-tropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijemsluìo sv. Liturgiju i parastos za srpske rodoqubepobijene na kraju Drugog svjetskog rata.

22. U sjedi{tu Me|ureligijskog vije}a u Sarajevu u~e-stvovao u radu redovne sjednice MRV BiH.

25. Prisustvovao sv. Liturgiji u hramu sv. prorokaIlije u Sokocu.

29. Povodom zajedni~ke ispovijesti i pri~e{}a svihsve{tenika Mitropolije dabrobosanske sluìo sv.Liturgiju u hramu sv. proroka Ilije u Sokocu, a po-tom odrào predavawe na bratskom sastanku sve-{tenstva.

Jul2. U Romanijskoj Lazarici - hramu sv. proroka Ilije u

Sokocu, povodom 14. Vidovdanskog sabora na Roma-nijskom Kosovu, sa episkopima: ni{kim Irinejem ibanatskim Nikanorom sluìo Sv. Liturgiju, prelo-mio slavski kola~ i prisustvovao sve~anoj akademi-ji.

5. U Ambasadi Sjediwenih ameri~kih dràva u Saraje-vu prisustvovao prijemu povodom Dana nezavisnosti.

6. Prisustvovao prijemu u rezidenciji Visokog pred-stavnika u BiH g. Kristijana [varc-[ilinga.

7. Na praznik Ro|ewa sv. Jovana Krstiteqa, povodomhramovne slave, sluìo sv. Liturgiju u Turbetu iprelomio slavski kola~.

12. Na praznik sv. Apostola Petra i Pavla, povodomhramovne slave, sluìo sv. Liturgiju u Rudom i pre-lomio slavski kola~.

14. U Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovao ~inu na-re~ewa izabranog Episkopa australijsko-novoze-landskog Irineja (Dobrijevi}a) i sve~anom bdeniju.

15. U Sabornoj crkvi u Beogradu, zajedno sa Mitropoli-tom crnogorsko-primorskim Amfilohijem i Arhi-jerejima SPC, sluìo sv. Liturgiju na kojoj je u ~inepiskopa hirotonisan arhimandrit Irinej (Dobri-jevi}).

18. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu ambasadora Vadima Kuzwecova, zamjenika{efa Misije OSCE u Bosni i Hercegovini.

21. Na praznik sv. Prokopija, povodom hramovne slave,u Visokom sluìo sv. Liturgiju i prelomio slavskikola~.-Na Palama, povodom Krsne slave SOD “Jahorina”,prelomio slavski kola~.

22. U Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovao ~inu na-re~ewa izabranog Episkopa moravi~kog Antonija(Panteli}a) i sve~anom bdeniju.

23. U Sabornoj crkvi u Beogradu, zajedno sa Patrijar-hom srpskim Pavlom i Arhijerejima SPC, sluìosv. Liturgiju na kojoj je u ~in episkopa hirotonisanarhimandrit Antonije (Panteli}).

26. Na praznik Sabora sv. arhangela Gavrila, a povodommanastirske slave, zajedno sa Episkopom mile{ev-skim Filaretom, sluìo sv. Liturgiju i prelomioslavski kola~ u manastiru Kumanici u Mile{evskojeparhiji.

29. U manastiru Mile{evi, u Eparhiji mile{evskoj,sluìo sv. Liturgiju.

30. U hramu sv. Jovana Krstiteqa u Vi{egradskoj Bawisluìo sv. Liturgiju.

31. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu g. Zorana Te{anovi}a, zamjenika ministracivilnih poslova Bosne i Hercegovine.

Avgust1. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u

posjetu g. Mladena Ivani}a, ministra inostranihposlova Bosne i Hercegovine.

� � � � � � � � �

4

��

2. Na praznik sv. proroka Ilije sluìo sv. Liturgijuu hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mokrom.

9. Na dan sv. velikomu~enika Pantelejmona, a povo-dom slave hrama na Vu~ijoj Luci, sluìo sv. Litur-giju i prelomio slavski kola~.

11. Povodom tradicionalnog narodnog sabora na Rav-noj Romaniji, u hramu sv. velikomu~enika Georgijasluìo sv. Liturgiju i prisustvovao sve~anoj aka-demiji.

12. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu dr Jozefa Homejera, umirovqenog biskupaHildeshajma i predsjednika Savjeta biskupskihkonferencija Evropske Unije.

13. Povodom 200-godi{wice Bitke na Mi{aru, sa Epi-skopom {aba~ko-vaqevskim Lavrentijem sluìosv. Liturgiju i parastos mi{arskim junacima u cr-kvi na Oridu u Eparhiji {aba~ko-vaqevskoj.

15. Zajedno s Nadbiskupom vrhbosanskim kardinalomVinkom Puqi}em, posjetio me|unarodni i ekumen-ski kamp mira Friedensgrund u Fraweva~kom sa-mostanu u Gu~oj Gori kod Travnika.

19. Na praznik Preobraèwa Gospodweg sluìo sv.Liturgiju, te izvr{io ~in osve}ewa gro`|a i lo-mqewe kola~a u Preobraèwskom hramu u Saraje-vu.

20. Prisustvovao sv. Liturgiji u hramu sv. Petra i Pa-vla u Borikama.

25. U Ravnom kod Kupresa izvr{io ~in osve}ewa teme-qa hrama sv. proroka Ilije u obnavqawu, te slu-ìo sv. Liturgiju.

27. Sluìo sv. Liturgiju u hramu Uspewa PresveteBogorodice na Palama.- Uo~i praznika Uspewa Presvete Bogorodice, uUspenskom hramu u âjni~u prisustvovao pra-zni~nom Ve~erwem bogosluèwu.

28. Na praznik Uspewa Presvete Bogorodice, povodommanastirske slave, sluìo sv. Liturgiju u manasti-ru Dobrunu kod Vi{egrada, prelomio slavski ko-la~, te osve{tao nova manastirska zvona.

31. U kapeli Bogoslovskog Fakulteta i Bogoslovije uFo~i sluìo sv. Liturgiju i priziv Svetoga Duhapovodom po~etka nove {kolske godine u Bogoslo-viji sv. Petra Dabrobosanskog.

Septembar3. U manastiru Soko grad u Eparhiji {aba~ko-vaqev-

skoj, povodom zavr{etka jubileja sv. Nikolajaohridskog i ì~kog, uz sasluèwe vi{e episkopa isve{tenika sluìo sv. Liturgiju i prisustvovaosve~anoj akademiji.

10. Na dan Sabora srpskih svetiteqa, povodom krsneslave Eparhije biha}ko-petrova~ke i obiqeàva-

wa 15 godina arhijerejskog sluèwa Episkopa bi-ha}ko-petrova~kog Hrizostoma, sa Mitropolitomcrnogorsko-primorskim Amfilohijem i Episko-pom Hrizostomom sluìo sv. Liturgiju u hramu sv.Petra i Pavla u Bosanskom Petrovcu i prisustvo-vao sve~anom programu u hramovnoj porti.

11. Na praznik Usjekovawa sv. Jovana Krstiteqa, slu-ìo sv. Liturgiju u kapeli Bogoslovskog Fakulte-ta i Bogoslovije u Fo~i.

12. U delegaciji Svetog arhijerejskog sinoda posjetioVisokog predstavnika u Bosni i Hercegovini g.Kristijana [varc-[ilinga.- U Isto~nom Sarajevu prisustvovao donatorskojve~eri za dovr{etak parohijskog doma kod hramana Dobriwi.

17. Na dan sv. Petra Dabrobosanskog, povodom hramov-ne slave, u Vojkovi}ima sluìo sv. Liturgiju iprelomio slavski kola~ uz sasluèwe Episkopabiha}ko-petrova~kog Hrizostoma.

20. Uo~i praznika Ro|ewa Presvete Bogorodice, u vi-{egradskom hramu prisustvovao prazni~nom Ve-~erwem bogosluèwu.

21. Povodom hramovne slave, praznika Ro|ewa Presve-te Bogorodice, sluìo sv. Liturgiju u Sabornojcrkvi u Sarajevu i prelomio slavski kola~.

22. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu g. Imrea Vargu, novoimenovanog ambasado-ra Ma|arske u Bosni i Hercegovini.

27. Na praznik Vozdvièwa âsnog Krsta, u kapeliBogoslovskog Fakulteta i Bogoslovije sluìo sv.Liturgiju.

28. U Sarajevu, sa ostalim ~lanovima Me|ureligijskogvije}a, posjetio g. Daglasa Meklhejnija, ambasadoraSjediwenih ameri~kih dràva u Bosni i Hercego-vini.

29. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio,u odvojenim posjetama, g. Mirka Bawca, direktoraPedago{kog zavoda Republike Srpske i g. IgoraDavidovi}a, glavnog pregovara~a Bosne i Hercego-vine za prijem u Evropsku Uniju.

30. Povodom dodjele ordena Svetog Save, kojima jeSveti Arhijerejski Sabor Srpske PravoslavneCrkve odlikovao Bogosloviju sv. Petra sarajev-skog, Mitropolita dabrobosanskog Nikolaja i g.Qubinka Vidakovi}a, prisustvovao sv. Liturgiji ukapeli Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovije uFo~i, koju je sluìo Episkop zvorni~ko-tuzlanskiVasilije, te prizivu Sv. Duha na po~etku nove aka-demske godine na Bogoslovskom fakultetu i sve~a-noj akademiji u fakultetskom amfiteatru.

Oktobar1. U hramu sv. petra i Pavla na Borikama sluìo sv.

Liturgiju povodom 99 godina od wegovog osve}ewa.4.-6. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~estvovao

na jesewem zasjedawu Svetog Arhijerejskog SaboraSrpske Pravoslavne Crkve.

7. Na praznik sv. prvomu~enice Tekle sluìo sv. Li-turgiju u hramu sv. Arhan|ela Mihaila i Gavrila uSarajevu, izvr{io osve}ewe vode i prelomio slav-ski kola~ Kola srpskih sestara iz Sarajeva.- U Ni{u, u~estvovao u osve}ewu nove zgrade Bogo-slovije sv. Kirila i Metodija i prisustvovao sve-~anoj ankademiji.

8. Sa vi{e arhijereja SPC, izvr{io veliko osve}e-we obnovqenog Saborne crkve u Ni{u i sluìo sv.Liturgiju.

14. Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, osve-{tao temeqe novog hrama u Fo~i i sluìo sv. Li-turgiju.

15. Uz sasluèwe Episkopa lipqanskog Teodosija, iz-vr{io veliko osve}ewe obnovqenog hrama sv. Jova-na Krstiteqa u Zim~i i sluìo sv. Liturgiju.

19. U Sabornoj crkvi u Sarajevu prisustvovao molitviza mir u svijetu i ambasadore i diplomate koji ì-ve i rade u Bosni i Hercegovini, te pozdravio zva-nice na prijemu u mitropolitskoj rezidenciji.

21. U manastiru Dobrunu osve{tao 35 novih antiminsai sluìo sv. Liturgiju.

22. U hramu sv. proroka Ilije u Busova~i sluìo sv.Liturgiju.

23. Na islamskom fakultetu u Sarajevu prisustvovaosve~anom prijemu, koji povodom muslimanskog pra-znika ramazan-Bajrama priredio reisulema Islam-ske zajednice u BiH g. Mustafa Ceri}.

26. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio,u odvojenim susretima, novoimenovanog ambasadoraWema~ke u Bosni i Hercegovini g. Mihaela [mun-ka, glavnog kapelana EUFORA protojereja Alek-sandra Sarapika, te pomo}nog biskupa vrhbosan-skog Pera Sudara i generalnog vikara vrhbosanskenadbiskupije dr Mata Zovki}a.- U rezidenciji Konak u Sarajevu prisustvovao sve-~anom prijemu, koji je povodom nacionalnog pra-znika Austrije priredio ambasador Verner Al-mhofer.

27. Na praznik sv. Petke-Paraskeve, povodom hramov-ne slave, u Bijelom Brdu kod Vi{egrada sluìo sv.Liturgiju i prelomio slavski kola~.

29. U manastiru sv. Georgija na Ravnoj Romaniji osve-{tao 35 novih antiminsa i sluìo sv. Liturgiju.

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

BO@I]NA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

NIKOLAJ��

��

��

MIR BO@IJI -HRISTOS SE RODI!

Radujmo se i veselimo se sve-tlom Prazniku Ro|ewa Hristo-vog, koga do~ekujemo kao veruju}iqudi sa me|usobnim pozdravom:

Hristos se rodi! i Zaista serodi!

Sabrali ste se ovde u ovom sve-tom hramu radosnog lica i du{ev-no raspoloèni, kao {to re~ePremudri Solomon: “Radosno sr-ce veseli lice” (Pr. Sol. 15,13).Radujemo se i o~ekujemo, po re~i-ma Starozavetnika, Wegov dola-zak u ovaj gre{ni svet da nam po-ru~i: na{ ìvot ne sme biti urazvratu bilo koje vrste, bilokoje razuzdanosti, koja se i danasprime}uje. Spasewe ~ovekovo jetamo gde je mir i sloga, poslu-{nost i odanost starijima, oda-kle je oti{la vika i buka, mr`wai nasiqe, netrpeqivost i zlo-pam}ewe i svi drugi postupci,koji su greh i neprijateqstvoprema Bogu i ~oveku.

Doga|aj ovog Hristovog Pra-znika, predo~en je svima Sveti-ma, svima religijama, ali to jo{nisu svi shvatili. Ovo je Sve-tlost koja obasjava sve i svakoga,i ovaj plamen ni~im se ne moèugasiti. Bogo~ovek, nije sledio~ulnostima i zemnim naklono-stima kao svi ostali qudi, nego

je vladao wima. On je podràosvoje vlastito u~ewe, koje mi zo-vemo blaga vest - Jevan|eqe, ipreneo ga na nas preko SvetihApostola i wihovih naslednika.Kada vama govorim, ja govorimRe~ Boìju, re~ Svetog Pisma sao~iglednim razlozima, pobu|enSvetim Pismom. Te{ko je i opa-sno raditi protiv svoje vere uBoga, protiv svoje savesti.

Preporu~ujem i vama, deci Bo-ìjoj, da shvatite Wegovo ro|e-we kao delo Boìjeg spasewa nasgre{nih qudi. On nas je stvoriokao delo Wegove qubavi prema~oveku. Zbog toga Psalmopevacpi{e: “Carevi zemaqski i svinarodi, knezovi i sve sudije ze-maqske, momci i devojke, starcii deca, neka hvale ime Gospodwe,jer je samo Wegovo ime uzvi{eno,slava Wegova je na zemqi i na ne-bu” (Ps. 148,11-13).

Re~ Boìja pojavila se u telujednom u istoriji ~ove~anstva,

pod imenom Isusa Hrista. To jevelika tajna neba i zemqe,sli~na tajni, pojavi, du{e ~ove-kove u izgovorenoj re~i. On sepojavquje u ovom svetu, prizrakuistine i blagodati, prizrakuslobode i ~istote, prizraku sve-tlosti i krasote, kao Istina iblagodat, sloboda i ~istota, sve-tlost i krasota, da bi qude u~io,vodio i spasavao svojom milo-{}u.

Retki su na{i ~asovi danas ukojima zaboravqamo na vreme ikaèmo - neka bude ve~nost. Tako,mi se zadràvamo na onome {to jedaleko od nas, a ne na onome {toje blizu. “Treba sluìti ~asti iimenu” re~e, vladika Rade - We-go{. Mnogo puta je i nama Srbi-ma govorio i govori prorokAmos: “Udari}u dom veliki da serazvali i mali dom da se potuca”(Amos 6,11). Svakako, pod veli-kim domom misli prorok na hri-{}ane, a pod malim domom na dru-ge narode, pod ovim nebom i u na-{e vreme. Bog se javio u ovom sve-tu kako bi slomio gordost qud-sku, te da prestanu grehom zidativavilonsku kulu, pa se pojaviokao “Knez ovoga sveta”.

Moramo sebe u~initi ìvot-nijim, biti ~ist izvor prema jed-noj reci. Uzalud }emo, bra}o i se-stre, èleti da reka bude bistraako je izvor zamu}en. Moramo,najpre, kao deca Boìja pri}iHristu, kao {to je On svojim ro-|ewem pri{ao nama, pa potomprizivati decu na{u. [ta Bogo-mladenac nama danas na ovaj Pra-znik poru~uje? Sveti VladikaNikolaj ohridski i ì~ki pi{e:“Vi Srbi spadate u one narode usvetu koji su ponièni i ucveqe-ni, a Ja sam uvek bio s ponièni-ma i ucveqenima. Ja sam drug iprijateq va{, koji broji uzdahe imeri suze va{e. Ja hodam rame uz

5

��

“Ja sam s vama

i niko ne moè na vas”

6

��

rame s vama kroz istoriju va{u ipratim va{e padawe i va{e usta-jawe. Vi ste me ~esto previ|ali iizbegavali, no Ja vam se nikad ni-sam nametao, kao {to se praviprijateq nikada ne name}e, nitiga ispu{ta iz o~iju i srca svoga.

Drugi narodi su Mi podizalirasko{ne hramove, posvetili miveliki deo svoje nauke i umetno-sti, vi{e posvednevno paliliogaw pred oltarom i vi{e kle~a-li pred likom mojim, no vi, paipak sam Ja sa vama kao i s wima.Odbacite nedostojna ube|ewa.Osloba|ajte i ja~ajte svaki samogsebe. Spoqa{wa sloboda ne vre-di mnogo bez unutra{we slobode,i spoqa{wa mo} bez unutra{wemo}i. Drìte se zbiqe, a zbiqaje, da svi morate u èqenu gra|e-vinu uloìti po jednu dobru ci-glu. Svi ste vi zidari svoje na-rodne budu}nosti".

Vi ste se mnogo puta uverili daje “nepravda slagala samu sebe”(Ps. 26,12). Kod nas cveta nerad,kra|a, neodgovornost, bezdet-nost, samovoqa, neznawe svojeistorije, bludni{tvo, bezverje,kolebqivost u vidu trske, klawa-we svima vetrovima koji nadola-ze, udaqavawe od sopstvenog og-wi{ta, materijalizacija. Mora-mo se ve`bati u qubavi premabli`wima, a ne mrzeti bilo ko-ga, ne zavideti drugome. Moramo{tedeti u{i na{e od grubih to-nova neguju}i muziku budu}nosti.

De{avaju se samoubistva, tajnajteì greh nad samim sobom iubistva drugih. No, molimo se:“Ne odbaci me u starosti; kad meizda snaga, nemoj me napustiti”(Ps. 70,9) i jo{ se molite: “Kadza|em u duboku starost, Boè, ne-moj me napustiti, da bih objavqi-vao mi{icu tvoju svakom budu}emnara{taju” (Ps. 70,18). Svi bezizuzetka moramo biti ministrisvojih unutra{wih poslova - svo-jih sopstvenih dela, takore}i po-licija du{e svoje.

Samoodgovornima pred Bogomi qudima veli prorok David:“[ta su strele u ruci jakoga, tosu sinovi ro|eni u mladosti”(Ps. 126,4), ali i jo{: “Sinovi suti kao mladice masline oko sto-la tvoga” (Ps. 127,3) i ti blago-slovom Boìjim o~e, “da vidi{sinove sinova svojih” (Ps. 127,6).

Pokoravaju}i se Boìjoj zapo-vesti: “Ra|ajte se i mnoìte se”

(Post. 1,28; sr. 9,1). Psalmopevacdaqe veli: “Na{i sinovi u svojojmladala~koj snazi su kao nov za-sad, na{e k}eri su naki}ene, pre-ukra{ene nali~e hramu” (Ps.143,12).

Nije nikakvo ponièwe bitidete, da budemo u delima kao decana{a, “jer je takvih Carstvo Ne-besko” (Mt. 19,14). To je neopho-dan uslov za ulazak u Carstvo Bo-ìje, koje je nama hri{}animaObe}ana zemqa. Budimo kao decai prizivajmo svoju decu sebi, tesjajne vitezove na{e budu}nosti.Ne odequjmo decu svoju od sebe,nego ih pustimo da pri|u nama.

Ovo govorim radi toga jer svetiapostol Pavle re~e: “Nisu pra-vedni pred Bogom oni koji slu{a-ju Zakon, nego }e se opravdationi koji ispuwavaju Zakon” (Rim.2,3). I Bogomladenac Hristos go-vori: “Ne}e svaki koji mi govori:Gospode, Gospode, u}i u CarstvoNebesko, no koji tvori voqu OcaMojega koji je na nebesima” (Mt.7,21).

Za nas hri{}ane, Hristov do-lazak je vazda bio uzrok neiskaza-nih nebeskih dobara, onih kojihje prvostvoreni (Adam) imao uRaju. Zapovest koju mu je Bog dao:“ono jedi, ovo nemoj jesti”, bilesu neka ikona (praslika) posta,kojeg smo se i mi dràli, kako bi-smo ovaj veliki Praznik dostoj-no do~ekali, da zajedni~ki pri-|emo Vladici Hristu, gde je po-trebno jo{ vi{e qubomudrija.

Razmi{qaju}i o re~enom u ovojposlanici, a po re~i Svetog Saveprvog srpskog prosvetiteqa iu~iteqa: “potrebno nam je izgra-|ivati dobra dela i u ovom na{emvarqivom vremenu, a ne da namìvot hramqe po nedostatku”.

Razmi{qaju}i o svemu re~e-nom, qubqeni, i brinu}i se mno-go za svoje spasewe, za ovaj Pra-znik i svako drugo qubomudrije,pokaìmo veliku promenu ìvo-ta, i svaki dan ùrimo da ~inimodobra dela, sabiraju}i velikoBogatstvo vrline. Upu}ujmo mo-litve na{e Samome Bogomladen-cu Hristu, kome je, sa Ocem i Du-hom Svetim slava, ~ast i sila, sa-da i u sve vekove, pozdravqaju}ivas:

Hristos se rodi!

Od Boga svima blagoslovena nova2007. godina!

Ikona

Presvete Bogorodice

“Kijevo-Pe~erska”

Momci i devojke, starci i deca

neka hvale Ime Gospodwe

(Ps 148,12-13)

DRAGA SRPSKA OMLADINO,I na po~etku ove godine Go-

spodwe, ispuwena je du{a moja va-{im pitawima dok vam ovo pi-{em. U svojim razmi{qawimavra}am se u na{u pro{lost, ~e-sto zastajem i upore|ujem onda-{wost i sada{wost na{u. Odlu-~ih se da govorim i budem koli-ko- toliko od koristi vama mla-dima, a na radost svima do kojih}e ova moja poruka do}i.

Evo nas na po~etku jo{ jedneNove godine. Mladi konstatujuda ova godina brzo pro|e, a stari-ji }e re}i: “nama u mladosti nijetako brzo prolazila godina kaovama sada”. Isto tako, malo se go-vori koliko je u protekloj godi-ni dobra u~iweno i umnoèno.Malo se govori i o zlu koje je uprethodnoj godini po~iweno, pase nedovoqno razmi{qa o tomekako ga suzbiti. Neko mudar u na-{em narodu re~e: “Nema ve}egzla od zle pameti”. Ta zla pametse u svetu stalno projavquje, pa iu na{em vremenu.

Bez sumwe, na{a sveta Crkvablagosiqa i slavi Boga, pa smo imi blagosloveni od Boga, od svogpostojawa pa do danas. Na{e pro-slavqawe Boga moè se vr{itisamo kroz na{ moralni ìvot i~iwewem dobra, bez ~ovekougod-ni~ke mudrosti. Nastavimo ve-kovnu tradiciju srpske pro{lo-sti povratkom ~istim izvorimajednoosmi{qavaju}eg ìvota, za-snovanog na veri u Boga, kako su

nam i preci ~inili, ìveli isvetlu pro{lost ostavili.

Ova poruka se upu}uje vamamladima, koji ste sjajni vitezovina{e budu}nosti. U svoju bu-du}nost morate u}i dobro pri-premqeni, sa samoodgovorno{}u,kako biste bili tipi~an plodsvoga rodnog kraja i svoga naroda.Shvatite da }ete i vi u budu}no-sti biti predstavqeni i ocewe-ni, u svome narodu i {ire, ne sa-mo po na~inu svoga ìvota, nego ipo zaslugama u ìvotu: “Duhov-nom kao i du{evnom, gipkom ko-liko i ponosnom, opreznom kao ineustra{ivom”, kako re~e kwi-èvnik Jovan Du~i}.

Nema sumwe, ~ovek ìvi u ra-znim opasnostima, pa i vi, dragimoji. Uàsi ìvota postaju jed-nim delom deo na{e sudbine, a~ovek koji nije traìo smisao uìvotu, kao da ga nije ni ìveo.Zato se moè i treba govoriti otome {ta je predmet i zadatakìvota. Gospod je rekao: “Buditei vi savr{eni, kao {to je savr-{en Otac va{ nebeski” (Mt5,48). To je Boìja zapovest, a ni-je tek savet niti preporuka. Pozapovesti Boga Tvorca, to je za-datak na{eg ìvota, a ne ono {tonam robovi greha nude.

Tih ponuda mladim qudima imana pretek. Zato ste vi mladi da-nas u najve}oj opasnosti. Nudivam se sve i sva{ta, a to je pogi-bao za va{u du{u i ìvot uop-{te. O svemu tome morate ozbiq-no razmi{qati, i svojom slobo-dom voqe odlu~ivati se za ono{to je svrha va{ega ìvota. Pi-sao je kwièvnik Dobrica ]osi}da svaki ~ovek u svojoj zrelosti

mora biti strogi sudija svojojmladosti porodi~nog i li~nogìvota.

Du~i} pi{e: “Lukrecije, veli-ki pesnik, govori na jednom mestuo neredima u du{i ~oveka, kojihnabraja pet: oholost, razvrat,razdra`qivost, rasko{ i le-wost”. Da li je pesnik Lukrecijepobrojao sve grehove? Svakako danije, ima ih jo{ mnogo. [ta da ka-èmo o alkoholi~arima, onimakoji danas konzumiraju drogu ra-znih vrsta, o neradu, kra|ama,bezdetnosti i bezbra~nosti, ko-lebqivosti, udaqavawu od sop-stvenog ogwi{ta, neposlu{no-sti, mr`wi, bezbo`nosti, mate-rijalizmu i o drugim gresima?Danas kada se sve to ~ini - a ~inise - tu nema ve`bawa u qubavi niprema Bogu, ni prema sebi, nitiprema bli`wima. To se ne moèokarakterisati kao izraz dobranego zla, a zlo nikom dobra ne do-nosi. Oni koji zlo ~ine, nikadane priznaju da su oni uzrok zlave} misle da je to neko drugi.

U svemu ovome, draga na{aomladino, morate biti najener-gi~niji borci protiv svakoga zla,pa i protiv uzimawa droge. Ako tubitku budete uspe{no vodili,droga }e prestati da caruje i uzi-ma svoj danak u {kolama, porodi-cama, pri vo`wi automobila, naulici, u raznim klubovima i nasastancima. Nema sumwe da uzrok~ovekove nesre}e po~iva u wego-vom egoizmu, jer ho}e da drugi ra-de za wega. Beàwe od rada i napo-ra, to je, naàlost veliki motivborbe u qudskom dru{tvu. Ne mu-~iti se a posti}i bogatstvo, pro-daju}i ono {to u krajwoj liniji

7

��

NOVOGODI[WA PORUKA MLADIMA

donosi smrt, nije nikakvo dobro-~instvo, nije ni milosr|e, nitiqubav prema Bogu ili bli`wima.Prodaja droge, kao i preporuka dase zlo ~ini, jeste nemoralno delomoralno ubogih qudi. To trebaznati i takvih se kloniti, bez ob-zira na poznanstvo, drugarstvo,po{tovawe i prijateqstvo. Govo-rio je i u~io svoju duhovnu decusveti vladika Nikolaj ohridski iì~ki: “U ovom svetu sna i sawa-wa, samo du{a ~ovekova nosi javuu sebi. Avaj ~oveku koji i to malojave pretvara u san! Kada osvanedan probu|ewa, ne}e se imati {tau wemu probuditi”. Tako je narko-manija otegnuto, razvu~eno samou-bistvo. U trenutku kada ~ovekustupa svoju slobodu da bi postaonarkoman, nesmotreno je sebi uzeoslobodu da upravo slobodu i vla-dawe sobom zauvek izgubi. Bio jeslobodan da postane rob, jer su upozadini trgovci drogom, pi{ejedan stru~wak.

Ovo vam s qubavqu pi{em, imolim da izloèno prihvatite, aina~e je dosta re~eno o ovom ve-likom zlu kod nas. @elim vama,draga srpska omladino, da u ovoj2007. godini u~inite sve mogu}e usuzbijawu ovog zla, a da {to vi{edominiraju dobra dela, a da se odzla klonite.

Srda~no svima, a posebno vamamladima, ~estitamo Novu 2007.godinu!

Bog vas blagoslovio i svakimdobrom obradovao kao Boìje sa-radnike u Boìjem stvarala-{tvu, a on uvek, pa i danas, stva-ra.

Va{ dobroèlateq,

Mitropolit

dabrobosanski

NIKOLAJ

NIKOLAJPO MILOSTI BO@IJOJ SRPSKI PRAVOSLAVNI

MITROPOLIT EPARHIJE DABROBOSALSKE, SVEMU

SVE[TENSTVU, MONA[TVU I BLAGOÊSTIVOM

NARODU SRPSKOM, BLAGODAT, MILOST I MIR OD

BOGA I SVETOGA SAVE UZ SVERADOSNI POZDRAV:

OD BOGA VAM BLAGOSLOVENA KRSNA SLAVA,

SVETI SAVA!

Rastko Nemawi}, u mona{tvu

Sava, nije izdrào uninije, du-

hovnu inertnost i besplodnost.

Krenuo je duhovnom stazom bor-

be i pregnu}a, da se usavr{ava

po pravilima Hristovog u~ewa.

Kao iskusan borac na putu Je-

van|eqa, Sveti Grigorije Bogo-

slov kaè: “Nebavqewe raznim

stvarima, najve}e je od svih de-

la”. Razmi{qaju}i o ovoj sveto-

ota~koj misli, pita sebe mladi

Rastko: “îji sam ja sluga i izgu-

bqeni sin?” I odgovara: “Bogom

}u se hvaliti po vas dan i Tvoje

ime }u ispovedati do veka” (Ps

43,8), i “Gospode, otkrih ti ì-

vot svoj” (Ps 55,8). Sveti Sava je

bogodostojno u obe ruke uzeo sr-

ce svoje i kao blagougodnu `r-

tvu uzneo je Bogu. A Bog mu je iz

Svog nebeskog obitavali{ta

nisposlao blagoslov i dar Duha

Svetoga.

Mladi Nemawi} Rastko, bio

je uveren da }e na{a majka Cr-

kva uvek biti ukras svetlosti.

Kao weno duhovno ~edo, ogrnut

haqinom zlatom izatkanom, od-

lu~uje se za izgra|ivawe svoga

ìvota podvi`ni{tvom i moli-

tvom, starawe za du{u `rtvom i

do krvi. Sam sobom preporu~uje

da pokoqewa srpska kora~aju u

roditeqsku qubav Crkve, koja

kroz mona{tvo pomaè du{u ~o-

vekovu i podsti~e pravilno

vaspitawe omladine srpske i

wihove rodbine. Ovoj tihoj deci

Crkve, kakvi su monasi i danas,

pridruìo se princ Rastko, za-

mona{en u Rusiku od ruskih mo-

naha manastira Pantelejmona.

8

��

SVETOSAVSKA POSLANICA

Na pitawe ~ime }e mladi} is-

praviti svoj put, Rastkov odgo-

vor je bio: “ûvaju}i Tvoje re~i

Gospode” (Ps 118,9) i jo{: “Smi-

luj se na mene, Boè; isceli mi

du{u, jer ti sagre{ih” (Ps 40,4).

Ni{ta u svetu nije slu~ajno,

pa ni ìvot monaha nije samo

ono {to se vidi, nego i ono {to

je sakriveno i {to se shvata po-

mo}u na{ih tajanstvenih ~ula,

ili barem verom u svetu Crkvu.

Gledajte kako je podvi`ni{tvo

vaspita~ vrline! Gledajte {ta

bezbra~nost i siroma{tvo do-

nose onima koji se ugledaju na

Hrista! On ih uvodi na Nebo, ~i-

ni ih gra|anima Neba, nasled-

nicima Bogo~oveka. Treba na-

glasiti da umnoàvawe mona-

{tva u Crkvi, pa i u na{oj Srp-

skoj, nije stvar propisa ni sred-

stava, nego li~nosti koje ìve

ovaj visoki ideal. Kao {to tra-

ì svoje propovednike, Sveta

Crkva traì u mona{tvu i

li~nosti koje poznaju i savreme-

nu problematiku.

U{av{i u problematiku pra-

voslavnog mona{tva, nije mali

broj na{ih vladara i velmoà

koji su, hode}i putem Nemawi-

nim i Savinim, smatrali sebe

slugama Hristovim i ispred

svoga naroda pri{li mona{tvu.

Te{ko je pomenuti sva wihova

imena, kao {to je te{ko navesti

sva dela Svetoga Save i wego-

vog oca Nemawe. Po ugledu na

wih, stotine i stotine, mo`da

hiqade knezova, ~elnika, voj-

voda i velmoà, hodili su sve-

tosavskim putem, tj. putem Hri-

stovim, kao sluge Hristove slu-

`be. Zadu`binama i drugim `r-

tvama, spremali su se da budu sa

Svetim Savom i proslavqaju

Boga pred prestolom Wegovim.

Srbi su Svetim Savom i Nema-

wom vaspitavani da ne idu kri-

vudavim putem, nego, sluèwem

Bogu (teodulijom), nebeskim ì-

votom na zemqi. Gledali su ne-

bo, a ne zemqu, starali se za ne-

besko, a ne za zemaqsko. Tako

ìve}i, nisu nijedno gubili. Taj

nacionalizam srpski univer-

zalno je hri{}anski, jevan|el-

ski, a kod nas Srba uvek postojao

i ostao. Svetosavski nacionali-

zam mogao bi se okarakterisati:

Ure|ivati svoju ku}u, i vi{kom

svoje snage i svoga blaga pomaga-

ti svakome narodu da uredi svoju

ku}u, kao {to Srbi i danas ho}e

i èle sa Kosovom i Metohijom i

drugim narodima u okruèwu.

Ima li {ta spasonosnije za sav

svet od ovoga {to su Srbi uvek

~inili, uvek èleli i danas è-

le da ~ine i ve} ~ine?

Mona{tvo kod Srba je ogrom-

na istorijska stvarnost. Igrala

je kod Srba ve}u ulogu od zadu-

`binarstva. Zadu`binar daje

svoje, a monah daje sebe na slu-

`bu Bogu i svome rodu. U tome je

mona{tvo uzvi{enije od zadu-

`binarstva. Primer starca Ne-

mawe i mladi}a Rastka-Save

delovao je na druge veoma pozi-

tivno, tako da i danas uti~u na

starije i mla|e oba pola, da se

otresu svega zemaqskog i privo-

le Carstvu Nebeskom, da po|u

putem mona{kog podviga, sluè-

}i svojoj Crkvi, svom qubqenom

narodu i spasewu svoje du{e.

Monah je u srpskoj istoriji uz-

dignut iznad svakog drugog zva-

wa i titule zbog dràwa moral-

nog zakona.

Ponovimo, kod Srba su u mona-

he odlazili ne samo oni koji su

bili ìvotno pripremqeni, ne-

go i oni koji su bili visokih

zvawa, i na visokim poloàji-

ma. Zamona{io se mo}ni Nema-

wa u svojoj zadu`bini manasti-

ru Studenici, supruga mu u mona-

{tvu nosi ime Anastasija, pa

najmla|i sin Rastko, pa kraq

Stevan Prvoven~ani u mona-

{tvu Simon, pa kraq Vladi-

slav, kraq Uro{, kraq Predi-

slav u mona{tvu arhiepiskop

Sava ££, pa polubra}a cara Du{a-

na, carica Milica, despotica

Efimija, prvi srpski diploma-

ta. Tu je i majka Angelina i Mak-

sim sin wen, sa mnogim ~lanovi-

ma iz ku}e Brankovi}a, pi{e

sveti vladika Nikolaj ohrid-

ski i ì~ki. To je sve bilo tiho,

jer je srpski narod imao narod-

nu Crkvu, narodnu dinastiju, na-

rodnu dràvu, narodnu prosve-

tu, narodnu kulturu, {irokogru-

dost svetosavskog nacionali-

zma, svoje svetosavsko srpsko

doma}instvo.

Sveti Sava je svoje nastroje-

we odgovorno negovao, a nije go-

vorio o kraqevskom dvoru,

spremawu vojske, raspore|iva-

wu poslova i du`nosti, nego je

govorio samo o veri, pa o veri i

ìvotu po Bogu i u Bogu. înio je

tako, jer je vera Istina, a Isti-

na je svetost. To je vera u Hrista

po Wegovom svetom Jevan|equ.

Hristos je govorio: “Ja sam sve-

tlost svetu, ko ide za mnom ne}e

hoditi po tami” (Jn 8,12; sr.

12,35 i 46). Sveti Sava je hodio

po Hristu Gospodu i molio se:

“Gospode, Ti si moj za{titnik,

moj Bog je moje spasewe” (Ps 44,9

9

��

i 11), i: “Nisam se zagledao u ni-

{tavne stvari i la`na odu{e-

qewa” (Ps 39,4).

Premudri Solomon govori:

“Svemu ima vreme i svakom po-

slu pod nebom ima vreme” (Prop

3,1). Tako je i u na{oj pro{losti

bilo vreme kada je bitisao Sve-

ti Sava i u~io svoj narod mnogim

poslovima. Savina je misao da

Crkva i Dràva sluè Doma}inu

- Bogu. To je biblijska misao, od-

nosno zapovest Boìja i u Sta-

rom i u Novom Zavetu. Psalmope-

vac razmatra svu zemqu i sve

{to je na zemqi, pa zadovoqan

govori Bogu: “Sve sluì Tebi”

(Ps 118,91). Svetog Savu kao mo-

naha i, docnije kao poglavara

Srpske Crkve, Bog je upu}ivao da

wegov narod sluì Bogu, pa da i

on Gospodu moè re}i: “Svi Sr-

bi sluè Tebi”. Naravno, on zna

da onaj ne~astivi nikada ne go-

vori o slu`bi Bogu ni sebi, nego

o gospodarewu i uìvawu u ovom

svetu. Ni o ~emu drugom ne mi-

sli, nego da sebi podjarmi qude

onim {to on ~ini, a to je tama, a

on je otac tame.

Naravno, Novi Zavet je, po

prevashodstvu, Ustav slu`be

Bogu, svete, savr{ene, beskom-

promisne. Ni Hristos nije do-

{ao da Mu sluè, nego da sluì

svima. Sve je to znao na{ mudri

Sveti Sava. Boqe od nas je znao

da je na{ kratki ìvot pod ovim

nebom dat nama qudima radi

sluèwa, a ne radi gospodare-

wa, preìvawa i uìvawa. On

je jo{ znao da sluèwe moè bi-

ti dvojako: ili Bogu ili satani.

Zato se trudio da to~ak sveko-

like energije svoga naroda po-

krene na sluèwe Bogu.

Pozivamo svu svetosavsku de-

cu, ali i sve qude dobre voqe,

da povedu borbu protiv svih

zloupotreba otrova, koji na{u

decu odvode u nequdskost, u

opasnu drogu - dana{wu zarazu,

koja na{u mlade` neminovno

odvodi u preranu smrt. U ime

Boìje i Svetoga Save, poziva-

mo sve prodavce raznih vrsta

droga, od onih najnaivnijih pa

do onih najopasnijih, da presta-

nu sa rasturawem toga velikog

zla. Pozivamo ih na moralnu od-

govornost, da jednom shvate da

je boqe i siroma{no ìveti, a

baviti se krajwe moralno odgo-

vornim poslovima, koji su svima

dobro do{li, a nikako {tetni

po ìvot ~ovekov. To zlo je uze-

lo velikog maha u {kolama, pa

pozivamo i sve predava~e u

{kolama da se bore protiv wega

i spasavaju svoju decu, koja vi{e

nisu mno{tvo u na{im porodi-

cama, ni u na{im {kolama. Pri

ovoj pojavi ne smemo biti bez-

bri`ni, kao ni pri drugim poja-

vama greha i svakoga zla. Na{oj

deci trebamo biti najpre rodi-

teqi pa u~iteqi.

Zavr{avaju}i, dragi moji, ovu

svoju poruku, pozivam i sve na{e

roditeqe da svoju decu nepre-

stano pou~avaju, neka se klone

od svakog greha, jer greh nikom

dobra ne donosi. Sveti Vasilije

Veliki pita: “Ho}e{ li da bu-

de{ prijateq ovih u~enika Bo-

ìjih ili onih koji su prepuni

duha lukavosti?” Vidimo kako je

sve ~ove~ije ta{to, jer ni{ta ne-

}e preostati kada do|e smrt; sve

ovo za malo se javqa i brzo pro-

pada. “Uzdajte se svi u Boga, a ne

veli~ajte sa svojom premudro-

{}u”, poru~uje na{ dràvotvo-

rac Sveti Stefan Nemawa. Bla-

èn je ~ovek koji je na{ao premu-

drost, jer boqe je wu kupovati

nego imati riznice zlata i sre-

bra. @ivot bez prave vere nije

uspe{an, niti se bez dobrih de-

la moè predstati pred Gospo-

da, nego treba oboje da biva, ka-

ko bi bio savr{en Bo`ji ~ovek, a

ne da nam ìvot hramqe zbog ne-

dostataka. Jer vera spasava kao

{to re~e Apostol, “qubavqu de-

laju}i” (Gal 5,6). Ovo upu}uje

svojoj qubqenoj deci srpskoj

Sveti Sava, kome neka je slava,

~ast i na{e poklowewe, uz na{

sveradosni pozdrav:

OD BOGA VAM BLAGOSLO-

VENA KRSNA SLAVA

SVETI SAVA!

Mitropolit

dabrobosanski

NIKOLAJ

10

��

11

��

VRLINA

�� !" #$�%&� #' ()� �� #)

�"*&+� %�, , -+#%". #&/�0 �" ��.1��

2�'� + �' %" +#$"� #�' %),)3+ ()�

� �� #$�%&�,) �&). ' 3+$ "� # * 0 �

4&"&"! �'�!)$ !�5 �� 6�"*&" +

*1�." "!" �+!�� .1 �� 4"�"7&+�

'"80 "%& *�� , ' 1+!� *"&*� �� "�

#%+.� $" 4&�') -+#%"%)� !�" !�� #$"

#�7��+�%'"&+% ( $0 �& *� � !" ��

*)� !�" $1�� / !", . "�1+!),

4&"#%"%� + * 71"*+'"#%0

�"5 1+� $ 9)%+$� -"' ! �� "�

#%+.� %�!�' #% 4 � '&1+� : "#%"�

,�1+ #) ()�+ !",+ #) �"#%+.1+ '&1"

'+#"! #% 4 � '&1+�� !�" 2%" , �''�

�+#", + $�".+ �&).+ !",+ #) )$&1+

7� #' %� !�" $1�� / !", 4& �"#+2

#� $ #%� �� $ #%"� � �� "�+ %" + �

"# % 0

�' %+% (+ #) �"#%+.1+ '&;)��/

'&1+� � , & #) #'�!"�� '�" -+�+1+

� 4& !+��) *"&*) �� , #% !�)0 �!" +

$+ � 41�- $" +#!& �" 7*". #'",+;

.& ;�� + � %&)�+$" # � �". 3 # "��

'&�%+%+ "� ��# + �)2� 3 ��2� "#%��

%+ #+&"$�2�� ) '&1+��$�0 �%&�#%+

#) 4)#%+1 �)*"! !"& � ) �)2+ ��

2", + � +#!"&

12

��

^UDNO RO\EWE HRISTOVO DOKAZUJE ISTINUDA JE ON PRAVI MESIJA

Otro~a rodisja nam, sin... i

dadesja nam

(Isaija 9,6)

��9�1+ # + &�9�,) # $�".+ ()�+�� #' %)� �1+ �+-+, &"9 < "�"*+-�+; ()�+� �+, # #1�'+1" +#4&"'"�+1" # %�!" �+'�+$ -)�+$�� *) + �� 7 $(+0 �#%"&+,� 7�� #��$" , ��" � "*+-�" &"9 < � !", , "*,�'( �" #' %) #� ' 1+!+$ -)�+$� +-)��+$ �".�9�,+$�0

��!" )#& � %�$� �"3+ 7�#+,� # -)�� #' %1"#%� � "*+-�� 7' 7�� 4"�,�'+ # �� *)� ��. 1+ �"5+,+ #+9"�2 �� 7 $()� 7�4",�2 4";'�1�) 4 �#$) �".) + "*,�'+2 *1�."- #%+'+$4�#%+&+$� &��"#% ' 1+!) !",� 3 *+�%+ #'+$ ()�+$�0 ��#%�'( �+ + )4)�3 �+ "� � * #!+; .1�#�+!�� 4�#%+&+"'+ �"1�7 ) �+%1 , $ + # 4"7�&�'"$# !1�

13

��

14

��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG ZOSIMAEpiskopa Vavilonskog (u Egiptu)

Prepodobni Zosim, prozvan Kiliks, po{to jebio ro|en iz Kilikije, od mladosti zavole Boga,odre~e se sveta, ode na Sinajsku Goru, obu~e se ta-mo u mona{ki ~in i stade usrdno upra`wavatibogougodne podvige. Ipak on ne ostade dugo naSinaju. êznu}i za potpuno bezmolvnim ìvotompustiwa~kim, on jo{ u mladim godinama otide saSinajske Gore u Libijsku oblast i tamo se nasta-ni u pusto mesto zvano Amonijak. Tu on stade ì-veti potpuno usamqeno, sluè}i jedino Bogu. Ahode}i po toj pustiwi, on obrete nekoga starca,odevenog u o{tri kostret. Pribliìv{i se star-cu, Zosim htede da mu se pokloni i da po obi~ajuzatraì od wega blagoslov. Ali ga starac predu-predi, rekav{i mu: “Za{to si do{ao ovamo Zosi-me? Idi odavde, jer ti ne moè{ ovde ostati”. AZosim misle}i da ga starac poznaje odavno, po-kloni mu se i izmoliv{i blagoslov od wega, upi-ta ga: “U~ini mi tu qubav, o~e, pa mi kaì, od ku-da me poznaje{”?

Starac mu odgovori: “Pre dva dana javi mi seneki ~ovek neobi~nog izgleda i re~e mi: Eto, ktebi ide jedan inok sa Sinaja po imenu Zosim; ne-moj mu dati blagoslova da ostane u ovoj pustiwi stobom, jer ho}u da mu poverim crkvu Vavilonsku{to je u Egiptu”.

Rekav{i to Zosimu, stari pustiwak se udaqiod wega na domet ba~enog kamena i stade na moli-tvu, podigav{i ruke svoje k Bogu. Moliv{i se ta-ko oko dva sata on, zavr{iv{i svoju molitvu,opet do|e k Zosimu, pa zagrliv{i ga o~inski, po-qubi ga u lice i re~e: “êdo moje milo, dobro je{to si do{ao ovamo, jer te Bog dovede k meni, datelo moje preda{ zemqi”. Zosim onda upita star-ca: “Koliko godina, o~e, boravi{ na ovom me-stu”? Starac odgovori: “Navr{i{e se 45 godinaod kako sam ovde”. - Dok starac govora{e to, licewegovo zasija kao ogaw. I obra}aju}i se ponovo

Zosimu stari podvi`nik re~e: “Mir tebi, ~edo,moli se za mene”. Rekav{i to on leè na zemqu, iotide ka Gospodu. A blaèni Zosim iskopa grob,pogrebe ~esno telo tog velikog podvi`nika; iprovev{i na tom mestu dva dana, on se vrati naGoru Sinaj slave}i Boga.

Za vreme boravka wegovog u manastiru na Si-naju k wemu do|e jedan razbojnik mole}i ga i go-vore}i: “Smiluj se name, Avo, i primi me u mona-{tvo, da bi u bezmolviju, u molitvenim samovawui tihovawu oplakao grehe svoje. Ja mnoga ubistvapo~inih i sada ho}u da odustanem od svih dela mo-jih i da se kajem u sve dane ìvota svoga”. Po{toga pou~i, prepodobni Zosim ga obu~e u ino~kiobraz. No posle kratkog vremena prepodobni re-~e razbojniku: “Veruj mi, ~edo, tebi je nemogu}eostati ovde. Jer ako koji velikodostojnik saznada si ovde, uhapsi}e te; isto tako, ako koji od ne-

prijateqa dozna, ubi}e te”. Zato poslu{aj mene, ija }u te odvesti u neki udaqeni manastir.

Inok pristade, i sveti starac ga odvede u ki-noviju ave Doroteja, koja se nalazila u bliziniGaze. Smestiv{i ga u toj obiteqi, Zosim se vratiu svoj manastir na Sinajskoj Gori. A brat ovajprovede u kinoviji ave Doroteja devet godina. Nopo{to izu~i psaltir i naviknu na sve mona{ketrudove, on se ponovo vrati k prepodobnom Zosi-mu i re~e mu: “U~ini mi tu milost o~e, daj mi na-trag moje svetovno odelo, a mona{ko uzmi od me-ne”. Prepodobni ga sa tugom upita: “Zbog ~ega ~e-do?” Inok mu odgovori: “Kao {to sam zna{, o~e,evo devet godina provedoh u op{teì}nom mana-stiru, i koliko mogoh postih se, i ìveh u uzdr-àwu sa svakom kroto{}u, }utawem i strahom Bo-ìjim, pokoravaju}i se svima, u nadi da }e mi Bogpo beskrajnoj dobroti svojoj i po neiskazanom mi-losr|u svom oprostiti mno{tvo grehova mojih.Ali, pored svega toga, ja svagda vidim pred sobomdete koje mi govori: “Za{to si me ubio”? I tovidim ne samo u snu, nego i na javi: i kada u crkvistojim, i kada Boànstvenim Tajnama pristupam,i kada u trpezi sa bratijom jedem. Prosto me nina jedan trenutak ne ostavqa na miru: kuda godi{ao, ja pred sobom vidim to dete, koje mi nepre-stano govori jedno i isto: “Za{to si me ubio”?Zbog toga, o~e, ja sam odlu~io da idem onamo gdesam razbojni{tvo u~inio, da bi me uhvatili ipredali sudu. Ja moram da umrem za bezumno ubi-stvo toga deteta.”

I tako, uzev{i od prepodobnog oca svetovnoodelo, inok ga obu~e i ode u svet. A kada do|e ugrad Diospoq, on bi uhva}en i drugog dana mu gla-vu otseko{e. Tako on otide ka Bogu, po{to krvqusvojom opra grehe svoje.

Uskoro posle toga prepodobni Zosim, nepre-kidno mu~en neodoqivom èqom za ìvotom u pu-

stiwskom bezmolviju, molitvenom tihovawu,i ti-{ini, daleko od qudi, ponovo namisli da napustiSinajsku Goru. I on, uzev{i sa sobom svog u~eni-ka Jovana, otputova u pustiwu Porfirion. Putu-ju}i po toj pustiwi, oni sreto{e dva pustiwaka:jedan od wih po imenu Pavle, be{e rodom iz Ga-late, a drugi Teodor, iz Melitinske oblasti, kojise postrigao u manastiru ave Jevtimija Velikog.I jedan i drugi podvi`nik ima|ahu na sebi ode}uod bivoqe koè. Prepodobni Zosim se sa svojimu~enikom nastani u blizini ovih pustiwaka, okodva popri{ta daleko od wih, i proìve tamo dvegodine. No jednog dana u~enika Zosiminog Jovanaujede zmija: otrov se razli po celom telu wego-vom, i Jovanu udari silna krv iz o~iju, nosa, u{i-ju, i on umre.

To veoma oàlosti blaènog Zosima, i on po-|e ka spomenutoj dvojici pustiwaka. A oni, ugle-dav{i ga utu~enog i silno oàlo{}enog, i pre no{to im Zosim i{ta progovori upita{e ga: [ta,avo Zosimo, umre li brat tvoj? A on, udiviv{i sewihovoj prozorqivosti, ispri~a im na koji na~inumre wegov brat, {to je wima i bez toga ve} bilopoznato. Tada oba podvi`nika ustado{e i sa Zo-simom po|o{e ka bratu Jovanu. A kada ugleda{emrtvog brata gde leì na zemqi, oni reko{e Zo-simu: Ne tuguj, avo Zosimo, Bog }e ti pomo}i.

Posle ovih re~i oni se gromkim glasom obra-ti mrtvacu: “Brate Jovane, ustani, jer si potre-ban tvome starcu.” I tog ~asa mrtvac oìve, iustade sa zemqe. Onda starci potraì{e zmiju,pa kad je na|o{e, rastrgo{e je na dvoje. Zatim re-ko{e prepodobnom Zosimu: “Avo Zosimo, mi tinesumwivo saop{tavamo voqu Boìju: idi na Si-najsku Goru, jer Bog ho}e da ti poveri episkop-stvo crkve Vavilonske {to je u Egiptu.”

ûv{i to, prepodobni Zosim uze blagoslov odtih svetih pustiwaka, pa se sa svojim u~enikomJovanom ponovo vrati na Sinaj. No posle nekogvremena ava Sinajske Gore psla blaènog Zosima,i druga dva brata sa wim, u Aleksandriju radi ne-

kih poslova Sinajskih manastira. Aleksandrijskipatrijarh blaèni Apolinarije zadrà ih i ru-kopoloì za episkope: jednoga u Iliopoq, drugo-ga u Leontopoq, a Zosimu u Vavilon Egipatski.Jer u starini behu dva Vavilona: prvi - znameni-tiji i drevniji, nalazio se u Haldejskoj zemqi, uwemu su carovali Navuhodonosor i ostali haldej-ski carevi, a drugi - mawe poznat i sa mawe ìte-qa mnogo, nalazio se u Egiptu. Ovaj grad su osno-vali na obali Nila, preseqenici iz drevnog Va-vilona, i dali mu ime svoje ostavqene postojbine- Kairo.

U ovom dakle Egipatskom Vavilonu prepodob-ni Zosim, po voqi Boìjoj i po proro{tvu sve-tih pustiwaka, primi arhijerejski presto, i stadepasti Hristovo stado. On dobro upravqa{e sve-tom Crkvom, sluè}i za primer stadu re~ju i ì-votom. I provede on na prestolu dosta godina, imnoge uputi na put spasewa. A kada svetiteq za|eu duboku starost, onda on, vide}i svoju iznemo-glost i o~ekuju}i blisku smrt ostavi episkopskipresto i ponovo se vrati na Sinaj, mesto svog pr-vobitnog boravka. Poìvev{i tu malo, on skon~au Gospodu, i sada u horu svetih jeraraha predstojiVladici na{em, Gospodu Isusu Hristu, kome sla-va vavek. Amin.

Iz @itija svetih

za Juni

MIR BO@JI -HRISTOS SE RODI

Mir Bo`ji! Hristos se rodi!

Da nas Duhom preporodi,

Od grijeha oslobodi,

Kr{tewem u Svetoj vodi,

[to u vje~ni ìvot vodi.

Gdje qubav Boìja dovodi,

Onog koji vjerom hodi,

Dok morem ìvota brodi,

Isku{ewa ko prebrodi,

Kome samo dobro godi,

Na put zla ne zahodi,

Kuda idu svi izrodi,

Koje nada ne dovodi,

Na put {to u @ivot vodi.

Mir Bo`ji - Hristos se rodi!

Tebi i meni re~e: Hodi,

Ko Petar {to je i{o po vodi,

I okova se oslobodi,

Ko Pavle {to se preporodi,

Da ga slu{aju svi narodi,

Gospod ih qubavqu rukovodi.

Gospod nam do|e i re~e: Hodi,

Zato se Bog na zemqi rodi,

Da gre{ne qude oslobodi,

Sa Bogom ~ovjeka da orodi,

Stvorewe da bogoorodi.

Poslu{aj Ga ~ovje~e gordi,

Otrgni se od mra~nih hordi,

Zapjevaj pjesmu boì}nu, hodi,

Mir Bo`ji - Hristos se rodi!

Vaistinu se Hristos rodi!

M. V.

15

��

ODKUDA JE NA SVETU ZLO?

Odkuda, dakle, kukoq?

(Mt. 13,27)

�&1" # - #%" �� #' %) -+� %�!'�.&, 2�� , 1� + 4",�'(),) %�!'+ �"�.�9�+� !"+ ��'"� -"' !� �� 7�4+%��"�!)�� , %�, !)!"(: �+, 1+ -)��4",�' � !&"%!+, �' ( + !&'"5 ��+,��+�� 4"!"&�+, �!"' + *),�+, �#,�':��!)�� , ��!1 %�, !)!"(: ��!'� , #$ #� 71� #� �"*&"$� 71"* + 4�!"#%+#� ��9 1#!"$ �"*&"%"$: ��'�" # %&)�+� $)-+ + �"'+,� )$ ()�#!+, ��& 2+ 4+%�< � "�!)�� , 71" �� #' %)�4� �� < .� � $".�2 #�$ "�."'"&+�%+0 �� !"1+!" , �)5�� -"' ! �4�#+�% () �#)#)� !"+ , "�."'"&+" �� 4+�%�< " #)�*+�+ #' %� 4&+%-"$� !",)#'�!+, &�7)$ %+ $"5 � 4&+%-"$ " !)�!"()0

�� 2

4& '�& #' %#! � #�$" ) %", *"&*+"-+23�'�,) #'",) �)2)� "�+ %+$ #' ,�#�+, + *"( )'+9�,) #'", � $"3+ +#1�*"#%+� ,�- "# 3�,) #'",) .&, �2�"#% + $�1" 4" $�1" 4�5 ."' *1�."#%+� 5+'"�%'"&�+$ 1)-�$� ()*�'+ #'", � 5 1+�� "�$ !2� "%'&��)1� #&/� .&, �2�+-!� + �� +, 4"!& � + 4"*)�+ ��"�4"-�) �"' 5+'"%0 �7�"#+ +$ "�4& � "-+ 4&+$ & *1�."- #%+,� + +7�"*1+-�'�

JOVAN RAJI](1726-1801)

Raji} je jedan od najva`nijih inajplodnijih pisaca ruske {kolekod nas.

Raji} se rodio u SremskimKarlovcima od oca Radoslava -Raje, i majke Marije. [kolu jezar{io u Karlovcima kod Emanu-ila Koza~inskog, gde je dobro na-u~io slovenski i latinski jezik.Osetiv{i wegov vanredni dar,Raji}ev dobrotvor Petar Rajko-vi} po{aqe Jovana u Komoran utamo{wu Latinsku gimnaziju.Poku{aj u~iteqa jezuita da gaprevedu u katoli~ku veru, nateraJovana da napusti Komoran i pre-|e u [opron, gde zavr{i gimnazi-ju i filozofiju. @eqa za daqimznawem odvevde Raji}a pe{icepreko Be~a i Bredlave u Kijev,gde se upi{e u Duhovnu Akademi-ju. Na akademiji provede tri go-dine. Tu je mnogo nau~io i sa so-bom poneo u prepisu skoro sve bo-goslovske radove Teofana Pro-kopovi~a, episkopa Novgorod-skog. Iz Kijeva ide u Moskvu, gdese malo zadrì, pa se preko Poq-ske i Ugarske vrati u Karlovce.U Karlovcima nije mogao da do-bije mesto profesora gimnazije,a uvre|en od mitropolitovog ar-hi|akona Vi}entija-Vidaka, po-toweg mitropolita, Raji} opetnapusti Karlovce. Preko Kijeva,Vla{ke i Moldavije, do|e u Ca-rigrad, a odatle u Svetu Goru1758. godine Tu se u manastiruHilandaru, zadrào tri meseca.Na{av{i pune sanduke starihrukopisa, mno{tvo poveqa i hri-sovuqa na{ih starih vladara,hteo ih je ispisati radi svog radana istoriji. Ali mu kalu|eri hi-landarski ne dado{e da sve topregleda, radi hudosti jego i ma-lomu vozrastu mirskomu. Iz Sve-te Gore, preko Ni{a i Beograda,

vratio se opet u Karlovce. Tajput od Ja{a do Hilandara i na-trag do Karlovaca, opisao je Ra-ji} pod naslovom: MoreplovanijeIvana Raji}a, 1758. godine. Idu-}e godine dobi mesto profesorau Karlova~koj gimnaziji, gde jeostao tri godine.Do{av{i u su-kob sa neukom sredinom, koja nije

mogla da trpi mladog obrazova-nog teologa, napu{ta Karlovce iodlazi u Novi Sad, gde je preda-vao bogoslovqe na Duhovnoj ko-legiji. Godine 1771. se zakalu|e-ri i uskoro bude postavqen za ar-himandrita manastira Koviqa.Tu je proveo ostatak svoga ìvo-ta rade}i i pi{u}i svoja dela.Umro je 1801. godine i sahrawen umanastiru Koviqu.

îtav wegov rad moèmo pode-liti na bogoslovski, ~isto kwi-èvni i istorijski.

Bogoslovski rad

Raji} je bio naju~eniji bogo-slov svoga vremena. Zvali su gaSrpskim Zlatoustom, i govorilose: “U~en kao Raji}”. Mada nijeoriginalan pisac, Raji} je mnogodao za onda{wu mladu bogoslov-sku nauku i time mnogo doneo uborbi protiv unija}ewa i o~uva-wa Pravoslavqa. Na poqu bogo-slovske nauke najva`nije mu je de-lo:

Katihizis malij, {tampan uBe~u 1774. godine, koji je gotovosto godina bio {kolski katihi-zis pravoslavnih Srba ne samo uUgarskoj, ve} i u Srbiji. Osimtoga napisao je i crkvenu istori-ju za {kole, gde je naro~ito isti-cao ~istotu pravoslavqa. [tam-pao je ve}i broj propovedi i na-pisao veliki broj rasprava u ko-jima govaori o razlici izme|uPravoslavqa i katolicizma.

Sva Bogoslovska dela Raji}evavode u ruske izvore. Ruski |ak,Raji} je prevodio i prera|ivaodela poznatih ruskih teologa, anaro~ito Teofana Prokopovi~a.Ovi spisi odigrali su velikuulogu u o~uvawu pravoslavqa,ali su, {to je razumqivo, bezkwièvne vrednosti.

Kwièvni rad

Pored Bogoslovqa, Raji} sebavio lepom kwièvno{}u. Na-pisao je nekoliko pobo`nih iprigodnih pesama. Pesme su pisa-ne po ugledu na pobo`nu rusku po-eziju. Postoje dve zbirke wego-vih pesama, mawe kwièvne vred-nosti. Vrednost je wihova u tome{to su to prvi stihovi na{e no-vije kwièvnosti.

Me|utim, mnogo zna~ajniji jewegov epski spev:

18

��

19

��

Boj zmaja s orlovi - Spev je na-pisao 1789. godine a {tampan je1791. u Be~u. Tu je u formi alego-rije opevan tada{wi rat(1788-1790) izme|u Rusije i Au-strije (orlovi) s jedne strane iTurske (zmaj) sa druge. Spev veli-~a Rusiju i pravoslavqe, jer suSrbi u Rusiji gledali svog za-{titnika i osloboditeqa od Tu-raka. Pobedu Rusije Raji} veli~asa ogromnim odu{evqewem.Osim toga spev je napisan jednimlepim narodnim jezikom (Inte-resantno je navesti i kra}i navodRaji}ev, iz jednog wegovog pisma,o ovoj pesmi gde, izme|u ostalogveli: “Neka znadu da i mi starcipravu istoriju posledwega rata u{ali opisati moèmo i umemo”).

Raji} je napisao i jednu dramukoja nosi naslov:

Tragedija - sirje~ pe~alnija po-vest o smerti posledwega carjaserbskago Uro{a Pjatago - Dra-mu je dovr{io 1794. godine, a{tampao je u Budimu 1798. godine.Tragedija nije wegovo original-no delo. Istu je napisao Emanui-lo Koza~inski i obuhvatila jepet vekova srpske istorije (odStevana Prvovjen~anog do Vi-}entija Jovanovi}a). Drama jeprikazivana u {koli Koza~in-skog. Raji} je kao |ak prepisao ikasnije u starosti preradio, ne-{to izbacio, a ne{to, na osnovunovih istorijskih otkri}a, do-dao.Daqe, dramu je razdelio u de-vet “Dejstvija”, a ova na “Javqe-nija”. Da bi se razlikovali wego-vi sastavi od Koza~inskog, Raji}je svoje obeleìo sa “R”, a sasta-ve Koza~inskog sa “K”. Prolog jeKoza~inskog, a epilog Raji}ev.Mada je drama sa kwièvne stra-ne slaba, va`na je kao prvi poku-{aj te vrste kod nas.

Raji} je prevodio i sa we-ma~kog. Preveo je Cvijetnik,zbirku pri~a didakti~kog karak-tera, sa poukama iz Biblije.

Du{an M. Da~i}

POKAJANI RAZBOJNIK

��+ !",+ # ) #'",", 4&"#%"�)2�"�#%+ 4"!"&�'�,) &��+ �"#4"�� #& 3�"#%+5) �� /+( #'".� 4)%�� , & � ��'1�- �� # * 1)!�'#%'" � $"�� %+$ 2%" *+ !&+%+!"'�1+ �);"'�+!�0

& #' .�� +#4"' � $" # ��2 $�"*&"$ #)�+,+� � #�$" ��#�$" � ." +4& � #'+$�� !" 7�4"' �+0 �� !", # "%!&+'�,)� � #�$" 2%" # � 4"�."&2�'�,) � ." # 1�!2 + 1 - 0

" �"1�#!) ) "42% 5+3 �"*&".#)�+, + 4�#%+&�� 4&+#)#%'�"'�" #�$, ��"$ #%&�2�"$ #)9

O BO@ANSKOM PROMISLU

Starac Pajsije nam je ispripovedao slede}upri~u, èle}i da nam primerom pokaè kako seBog stara o svojoj deci, iako ga mi ~esto ne shva-tamo, pa se ~ak i gnevimo na Wega.

Jedan podvi`nik se molio Bogu prekliwu}iga da mu otkrije zbog ~ega su pravednici ~esto si-roma{ni i nepravedno pate dok su gre{ni i ne-pravedni bogati i zadovoqni. Dok se molio Boguda mu otkrije ovu misteriju, za~uo je glas koji muje rekao:

- Nemoj traìti da razume{ ono {to tvoj um iznawe ne mogu obuhvatiti, i nemoj ispitivati taj-ne Boìje, jer su Wegove odluke sli~ne beskraj-nom okeanu. Ali, ako èli{ da to sazna{, idi usvet i posmatraj qude. Onda }e{ biti u stawu dashvati{ ne{to od Boìjih odluka. Tada }e{ spo-znati da je premudri promisao Boìji neistra-ìv i nedoku~iv.

Kada je podvi`nik sve to ~uo, oti{ao je usvet. Po{to je izvesno vreme pe{a~io, stigao jedo jedne livade. Tu se nalazila jedna fontana, apored we staro izdubqeno drvo. Sakrio se u toudubqewe i po~eo da posmatra uùrbanu gomilukoja je prolazila pored livade. Nakon izvesnogvremena, pro{ao je jedan bogata{ ja{u}i na kowu.Zastao je kraj fontane da bi se napio vode i od-morio. Dok je sedeo, iz xepa je izvadio nov~aniksa zlatnicima i po~eo da ih broji. Kada je zavr-{io brojawe, gre{kom je nov~anik stavio na tra-vu umesto da ga vrati u xep. Zatim je jeo, odmoriose i odspavao. Ubrzo je krenuo, ne primetiv{i damu je nov~anik ostao u travi.

Posle izvesnog vremena, pojavio se jo{ jedanprolaznik. Zaustavio se pokraj fontane, a kada jespazio nov~anik sa zlatnicima, zgrabio ga je ipotr~ao u poqe. Nakon nekoliko minuta, pojaviose i tre}i ~ovek. Kako je bio umoran, popio je ma-lo vode i seo da pojede komad hleba. Dok je siro-mah jeo, vratio se onaj bogata{ da potraì svojnov~anik. Lice mu je pokazivalo stra{an gnev ion se zaputio pravo prema siromahu, vi~u}i od

besa i zahtevaju}i da mu vrati nov~anik. Siro-mah, pak, koji ni{ta nije znao niti o nov~anikuniti o zlatnicima, po~e da ga uverava da ni{taod toga nije ni video. Tada je bogata{ po~eo da gatu~e. Udarao ga je tako sna`no da je siromah nakraju izdahnuo. Bogata{ je onda po~eo da pretresawegovu ode}u ali, naravno, ni{ta nije na{ao.Oti{ao je ose}aju}i se veoma poti{teno.

Isposnik, koji je sedeo u dupqi i posmatrao{ta se de{ava, be{e zaprepa{}en. Mnogo se ras-tuìo i po~eo da pla~e, ose}aju}i veliku àlostzbog nepravedne siromahove smrti, pa je na krajuzavapio k Bogu:

- Gospode, {ta zna~i ovakva Tvoja voqa? @e-leo bih da znam kako Tvoja dobrota moè da pod-nese ovoliku nepravdu! Jedan ~ovek je izgubio no-vac, drugi ga je na{ao, a tre}i je zbog toga nepra-vedno ubijen!

Dok se molio i jecao, pred wim se pojavio an-geo Gospodwi:

- Nemoj da àli{ za siromahom, niti da mi-sli{ da se ovo nije desilo po voqi Boìjoj. Imajna umu da se neke stvari de{avaju ili zato {to

Bog tako dopu{ta, ili da bi time pou~io qudeili, pak, radi na{e koristi. A sada slu{aj: ~ovekkoji je izgubio novac je najbliì sused onog {toje novac na{ao. Ovaj drugi je nekada posedovaoimawe vredno stotinu zlatnika a bogata{, ina~evrlo pohlepan, prisilio ga je da to imawe prodaza samo pedeset zlatnika. Ose}aju}i se bespo-mo}no, siromah se molio Bogu da kazni wegovogsuseda. Bog ga je dvostruko nagradio. Drugi ~ovek,onaj umorni siromah koji je nepravedno ubijen,nekada je i sam po~inio ubistvo. On se, me|utim,iskreno pokajao i ostatak ìvota proveo je po-{tuju}i Boìju voqu. Stalno se molio Bogu damu oprosti i govorio: “Boè, dopusti da umremistom onakvom smr}u kakvu sam i izazvao”. Razu-me se da mu je Bog oprostio istog trenutka kadase pokajao zbog prestupa. Bog je, osim toga, biodirnut ose}ajno{}u i pravedno{}u ovoga ~oveka,koji se nije trudio samo da ìvi saglasno Boìjojvoqi nego i da, isto tako, plati za svoj greh. Bogje ispunio wegovu èqu i dopustio da bude umo-ren nasilnom smr}u - kao {to je i sam traìo - azatim ga vazneo na nebo, daruju}i mu venac slavezbog wegovog dubokog i iskrenog pokajawa.

Tre}i ~ovek, onaj pohlepni bogata{ {to je iz-gubio zlatnike i po~inio ubistvo, pao je u dvagreha, u pohlepu i tvrdi~luk. Bog je dopustio dapo~ini ubistvo kako bi mogao da doìvi bol koji}e ga na kraju dovesti do pokajawa. Po~iwenoubistvo je za wega postalo razlog da napusti sveti da se zamona{i.

Gle, dakle, i u kakvim okolnostima vidite daje Bog bio nepravedan, nemilosrdan i surov? Vine moète ispitivati Boìje odluke jer ih Onuvek donosi ispravno i saglasno putevima kojepoznaje, dok vi o wima pogre{no prosu|ujete ismatrate ih nepravednim. Treba da znate da semnoge stvari de{avaju po Boìjoj voqi i iz raz-loga koji su nam nepoznati. Mi, dakle, treba dakaèmo: “Pravedan si, Gospode, i pravi su sudoviTvoji” (Ps. 119; 137).

Iz kwige

“Suze za svet”

20

��

21

��

O TOME [TA JE UÎNIO IROD, I KAKO JE SKONÂO

Kada se rodio Hristos, saglasnoproro~anstvima, u Vitlejemu Ju-dejskom, i vremenu na koje smo uka-zali, Irod, zbog glasova koji do|o-{e do wega preko mudraca sa Isto-ka (pogl. Mt. 2,12), veoma se raè-sti zbog toga. Smatraju}i da je we-gova vlast u opasnosti, on upitau~iteqe Zakona gde se o~ekuje ro-|ewe Hrista. Saznav{i da u pro-ro{tvu Miheja postoji kazivaweda }e se to zbiti u Vitlejemu, onizdade naredbu da se u tom mestu i

wegovoj okolini pobiju deca mla-|a od dve godine. Irod je smatraoda }e na taj na~in stradati i Hri-stos, ali Bogomladenac tada nijepostradao: Wegovi roditeqi sa-znali su o tome {ta se ima dogodi-ti, te oti|o{e sa Wim u Egipat.Tako nas u~i sveto Jevan|eqe. Po-trebno je znati i to kakva je kaznastigla Iroda zbog prestupa predHristom i Wegovim sunarodnici-ma. Nedugo zatim, bez i najmaweg

oklevawa, Iroda je jo{ za ìvotastigao sud Bo`ji, da bi se svimapokazalo ono {to je i zasluìo.Dràva je tobo` bila u blagosta-wu, ali on (Irod) dom svoj omra~ivelikim ne~a{}em: ubistvom è-ne, dece, ro|aka najbliìh po krvii najdraìh. Nemogu}e je ispisatisve te doga|aje jer kazivawe o wi-ma prevazi{lo bi i najgore trage-dije. O wima podrobno kazuje Jo-sif u svojoj “Istoriji”, kada govo-ri o Irodu. U H¤££ kwizi “Judej-

skih drevnosti” on ovim re~imaopisuje Irodov kraj: “Wegova sebolest pogor{avala jer ga Bog ka-zni zbog bezakowa koje je po~inio.To be{e slab ogaw koji je tiwao uwemu, i stalno se i{~ekivalo dase taj ogaw rasplamti... U Irodube{e velika èqa da pojede ne-{to, ali mu se nije moglo pomo}i utome; rane na wemu, a naro~ito onena desnoj strani utrobe, i upaqenenoge prepune nekakve prozra~ne

te~nosti, izazivale su stra{anbol. Smrad be{e veliki; wegov mu-{ki organ trulio je jer u wemu be-hu crvi. Mogao je disati samo kadabi ga uspravili u posteqi, a tadase od wega {irio svuda snaànsmrad po sobi. Sve wegove udovemu~ili su jaki gr~evi. Qudi, na-dahnuti Bogom, koji daje da se svemoè prozreti, kazivali su da Bogka`wava cara zbog grehova koje jepo~inio...”. Eto {ta kazuje pome-nuti pisac u svome delu. A u ££ kwi-zi “Istorije” on tako|e dajesli~na svedo~anstva o wemu: “î-tavo Irodovo telo be{e zahvatilabolest koja ga je razarala na razli-~ite na~ine. Imao je nekakvu sa-krivenu groznicu, nepodno{qivsvrab po ~itavom telu, neprestanebolove na desnoj strani trbuha.Noge su mu bile ote~ene kao kodbolesnika koji pate od vodene bo-lesti. Sav je smrdeo na upalu jerbe{e mno{tvo zagnojenih rana nawegovim udovima koje su bile pre-pune crva. Osim toga imao je i te-{ko, asmati~no disawe i gr~eve posvim delovima tela. Qudi, koji be-hu nadahnuti, videli su u toj bole-sti kaznu. Irod se borio sa tim mu-kama, èqan da ìvi; nadaju}i seozdravqewu, traìo je na~ine dabude isceqen. Naredio je da gaprenesu kroz Jordan, da bi do{aodo izvora sa toplom vodom Kalira,koje se zatim ulivaju u Aoaltovojezero; tu isti~e slatka voda kojaje dobra za pi}e. Lekari su odlu~i-li da wegovo telo potope u nekulekovitu kupku na~iwenu od leko-vitog biqa i uqa, ali kada su tou~inili, wega obuze nesvestica.Sluge, vide}i to, povika{e i on od

te buke do|e k svesti. Po{to mube{e boqe, sa verom u ozdravqe-we, naredio je da se obi~nim vojni-cima da po pedeset drahmi, a na-~alnicima (oficirima) i svojimprijateqima mnogo ve}e sume.

Tada se vratio u Jerihon, lo-{eg raspoloèwa. I pored toga{to je smrt ve} bila blizu wega,on naumi jo{ prestupnije delo:pozva vi|enije qude iz svih mestaJudeja i naredi da budu zatvorenina hipodromu. Tada pozva svojusestru Salomeju i wenoga muàAleksandra, te im re~e: “Znam da}e Jevreji praznovati moju smrt,ali ja jo{ imam vlasti da ih pri-moram da me oplakuju i da ridajukada bude moja sahrana. To }e sedesiti ako ispunite moju èqu:sve one koji su zatvoreni i koji senalaze pod straòm, onoga trenakada umrem, naredite straì daih sve pobiju, i neka ~itava Jude-ja, svaki wen dom, pla~e i tugu-je...”. Zatim, ne{to niè u tek-stu, Josif pi{e: “Ponovo mu~enèqom da jede, izme|u dva napadaka{qa, on je odlu~io da preduhi-tri sudbinu: uzeo je jabuku, a odslugu zatraì no` da bi isekaovo}e na komade, a onda, okrenuv-{i se da ga niko ne bi video {taradi, prese~e vene na desnoj ru-ci...”.

Josif tako|e kazuje da je on, predsamu smrt, naredio da ubiju wego-vog sina (a to je bio tre}i, posledvojice koji su ubijeni jo{ ranije),i taj sin je skon~ao u te{kim muka-ma. Takav je bio kraj cara Iroda,koji je dobio pravednu kaznu zbogubistva dece u Vitlejemu i okoli-ni, i zbog zle pomisli protiv Spa-siteqa na{eg. Posle Irodove smr-ti, an|eo Gospodwi se javi u snu Jo-

sifu, koji tada be{e u Egiptu, i za-povedi da zajedno sa Mladencem iMajkom Wegovom ponovo do|e u Ju-deju. I k tome jevan|elista dodaje:“Ali ~uv{i da Arhelaj caruje u Ju-deji umesto Iroda, oca svojega, po-boja se onamo i}i, primiv{i u snuzapovest, otide u krajeve galilej-ske” (Mt. 2, 22). Saglasno sa Jevan-|eqem, pomenuti istori~ar govorio Arhelajevoj vladavini posleIroda, i kazuje kako je po zave{ta-wu wegovog oca Iroda, i odluci ke-sara Avgusta, carsku vlast nad Ju-dejima dobio po nasledstvu, i kakoje kroz deset godina li{en vlasti,a wegova bra}a: Filip i IrodMla|i, zajedno sa Lisanijem, dobi-{e svoje tetrarhije.

Taj Josif, u H¤£££ kwizi svoje“Drevnosti” kazuje da je dvanae-ste godine vladavine Tiverija (aon je nasledio vlast od Avgusta,koji je upravqao 57 godina), vlastu Judeji data Pontiju Pilatu. Onje upravqao ~itavih deset godi-na, gotovo do smrti Tiverija. Ti-me on javno izobli~ava la`nostzapisa, koja su sa~iwena sasvimnedavno sa ciqem da blate Spasi-teqa na{eg. Samo vreme, nazna-~eno u zaglavqu, projavquje la-`nost te izmi{qotine. Oni vre-me stradawa Spasiteqa na{eg,kome Ga predado{e prestupni Je-vreji, stavqa u vreme ~etvrtogkonzulstva Tiverija, kada je bilasedma godina wegove vlasti; ali,ako je verovati Josifu, Pilat ta-da jo{ uvek nije upravqao Jude-jom. Josif u pomenutom delu di-rektno ukazuje da je Tiverije na-zna~io Pilata za prokuratoraJudeje u dvanaestoj godini svojevladavine.

M. R.

O DUHOVNIKU

�� 4"!& �)%+ #$+& �")$( $�

;"3 $" �� #�.� $" .1�') + �� #'",

#4�# < ) �"#4"�) 4"%4)�" 4"' &+�

$" �&)."$ � %& *� ,"2 4& � ." #%)�

4+$" �� %�, 4"�'+.� �!" 4"# �), $"

+"1 4&"�+/(+'"#%+ + &�7*"&+%"�

#%+� �� 4&"#)�+$"� +#4+%�$" + B�� #

%�!" +7&�7+$E +#!)2�$" #'". �);"'�

�". !&$��"2�� !�!" � *+#$" �"4�1+

) &)! $"&��&� )$ #%" !&$��"2��

*"1 #�+!� )$ #%" 1 !�&�� #%&�#�+!�

)$ #%" * #%&�#�+!�� + !�!" # � )$ �

#%) ) 4&+#%��+2%)� � *+#$" ��21+

�� 4)-+�+ + %�!" 4& %&4 1+ *&"�"�

1"$0 �" !�� ' 3 )9 $" �� %" 4"4&+�

2% *1�."- 23� + 4"!"&�"#%+� �

#$ $" �+ 7� 2%" '+2 #)�+%+ ��2 $

�"*&"$ ��#%�'�+!)� $�!�& ) < $)�

!�" -"' !)� $"5�� + '+� 1+ +7' #�

$�1 4".& 2! 0 ��- � #)� 3+� �+!��

!') !"&+#% "� 4"!"&�"#%+ � 3 $"

+$�%+0

�" ."� ;"3 �� "#%�� 4"!"1 �

*(+' ) #'"$ 4"' &

23

��

O MILOSR\U

[ta se to zbiva sa nama, bra}oi prijateqi? Za{to na sebi nosi-mo bolesti du{e koje su mnogoopasnije od telesnih bolesti?Telesna bolest, kao {to znamo,ne dolazi na{om voqom, dok du-{evna predstavqa proizvod na-{eg htewa; telesna se okon~avaovozemqskim ìvotom, a du{ev-na bolest nas prati i u onom sve-tu, u koji se posle smrti selimo;telesnu bolest treba àliti, adu{evnu treba omrznuti i izbe-gavati. Za{to ne pohitamo, dokjo{ ima vremena, da pomognemona{e srodnike po telu? Zbog ~e-ga, budu}i smo i sami telo, neprikrivamo telesne poùde? Za-{to se prepu{tamo izobiqu, asvakodnevno gledamo nevoqu na-{e bra}e? Ne dao mi Bog da ì-vim bogato kad oni oskudevaju,niti da uìvam u zdravqu tela,ako nisam spreman da olak{amwihovim ranama, niti da imamhrane u izobiqu ili udobne ode-}e, niti osiguran krov nad gla-vom, ako nisam spreman da delimhleb sa wima, ako ih ne snabdevamnajosnovnijom ode}om i ne pri-mim pod krov ku}e svoje! Namaprili~i da - ili sve ostavimo ra-di Hrista da bismo, uzev{i krst,istinski sledovali za wim i po-stav{i lagani, slobodni i ni~imvezani za zemqu, kao na krilima,leteli vi{wem svetu i uzvisiv-{i se smireno{}u, obogatili seubogo{}u, i u zamenu za sve zado-bili Hrista; ili - podeliti sve-koliko imawe svoje sa Hristomda bi se i na{e imawe i vladaweimovinom osvetilo kroz na{ebogougodno vladawe wome tj. da i

nemo}ni budu sau~esnici na{i utoj imovini. Ako }u ja sejati samoza sebe jednog, onda }u se izrazitire~ima Jovovim: eto, ja }u sejati,a drugi neka po`we; umesto p{e-nice neka izraste kopriva, a ume-sto je~ma trwe; neka olujni vetar

po~upa i ubije, a vihor neka raz-veje usev moj, tako da svi moji na-pori ostanu besplodni i zaludni.Ako ja budem izgra|ivao ìtni-ce, gradio riznice i skrovi{taod mamona i za mamone, neka oveno}i uzmu du{u moju i neka se is-trebi, na zloban na~in, ste~enobogatstvo.

Sv. Grigorije

Bogoslov

“Sabrana dela”

ZA[TO TAKOPLAÊ[

...Se}am se jednog divnog susreta. Posetio nasje jedan monah-pustiwak. Bilo mu je oko 70 godina.@iveo je u jednom zaba~enom mestu, na putu iz ma-nastira u skit kraj jedne re~ice usred {ume.Imao je bledo, izmu~eno, naborano i odavno neo-prano lice, tamno-sive vlasi i upale sivka-sto-plave o~i. Dugo smo razgovarali. Pri~ao namje o sebi slede}e:

“Ve} godinama tugujem kad na ne{to pomi-slim. Mi monasi koji smo se odrekli sveta, napu-stili ro|ake i domovinu, ostavili sve {to ~iniobi~an qudski ìvot, dali zavete pred Bogom,svetim angelima i qudima da }emo ìveti poHristovom zakonu, odrekli svoje voqe, i koji ì-vimo jednim tegobnim ìvotom, ipak - ne uspeva-mo u dobru. Koliko }e se nas spasti? Ja }u prvipropasti. Vidim da su i drugi robovi strasti. Akad sretnem mirjane, vidim da ìve u velikom ne-znawu, nemaru i ne kaju se. Tako sam postepeno, ine prime}uju}i, navikavao sebe na molitvu za savsvet. Mnogo sam tugovao kad sam pomi{qao na to{ta se tek u svetu de{ava kad se ni mi monasi,koji smo se odrekli sveta, ne spasavamo. Moja jetuga bivala sve ve}a, tako da sam ve} po~eo dapla~em suzama o~ajnika. Me|utim, pro{le godine,kada sam jednom sav o~ajan i iznemogao od pla~a,no}u leào na podu, desilo se da mi se javio Go-spod i upitao me: ”Za{to tako pla~e{?" Ja sam}utao. “Zar ti ne zna{ da }u ja suditi svetu?” Idaqe sam }utao... Gospod mi zatim re~e: “Pomilo-va}u svakog ~oveka koji je bar jedanput u ìvotuprizvao Boga”. Na to meni sine misao: “Pa, za{tose mi onda toliko mu~imo svaki dan?” Na ovaj po-kret moje du{e Gospod mi odgovori: “Oni kojistradaju zbog Mojih zapovesti, bi}e Moji prijate-qi u Carstvu nebeskom, dok }e ostali biti samopomilovani”. Zatim Gospod i{~eze".

Arhimandrit

Sofronije

“Starac Siluan”

ISTINSKASLU@BA

(nastavak iz pro{log broja)

��&+,� ��'&+1"'�� #�� , 4" / 1 �� #�$" 41�!�1�0�+&+1" ,) , "#%��'(�" #�$)0 �� , & %!"� #�$" �'� 4)%�� #'&�3�" !)3+� +#4& !+��" ,",, !�7+'�"2%� , -)" + '+� "� 4� "4 %"�1�7+"0

�)&� # , � # % 4)%� #4& $�1� ��$) ."'"&+ 4� � !�!" # #' +7$�!� 4&+1+!�0 ��"$ .� *�2 #+1"$ 7��&�5� �� , #�#1)2�0

� �+&+1"� 2%� %+ %" &��+2: �%�&��+2 %+: � & - "�� &5 3+ $�&�$)."%"')� , & #) ,", #)7 % !1 #'�!+ -�#0

�+&+1" , 4".1 �� &�7."' %�+$4".1 �"$� + !�" �� +, &�7)$ " 4+�%�

#"$� "*&�7)$+" #+��0 �� , "� '&�1" �"*&" 7��" �� $) %" � 3 4"3+ 7�&)!"$� "4 % # �+, #$ " 4&"%+'+%+'"(+ "!&)5� 4&"%+�+/ 0 ��%" , +�"2�"0

� � # �+#�$ �+ ��1� �� "'� 7��#%�� $ !�!'" �"*&"� ."'"&�2 !&"7�#)7 4&"%+�+/�� 1+ +4�! "'�!"2%"�+#�$ "- !+'�1� "� %'".� #+�� "5 #�-)'�,=

� ,��+ , 9�!"� # � " # 4".�)%"$.1�'"$� + 4"1"5+'2+ &)! �� !"1 ��0 �� , 7��"2%" 3 $) & 3+ #+�0 � �3+ 3 � 6�/"� "'" , 4" , '��9 ()= �#�$ ��$�&,��+�� !",+ %"'�&+$ �� 1 �9� *"1 #�+!�� + +#4+&�$ $) &�� =8 �#%�&�/ $) � $"5 �+2%� "�."'"&+�%+0

�)&� # 4"'&�%+� + )#%� # �+'��0 ��;=4&".&)2�1" # $1 !"= � & - "�� -+$ 3) ��;&��+%+ ��'&):

�� $�% &+�� 4+%�

TOGA BO@I]A HRISTOS JE BIO U NA[OJ KU]I

Bio je badwi dan. Snijega je bi-lo malo, ali je mraza i magle bilonapretek. Nas dece puno. Ja naj-mla|i. Ku}a mala, seqa~ka. Doksagoreva bukovina pucketa, pa jemilina biti pored vatre. Ju~e smozaklali pe~enicu. Pripremamo jesutra, kad osvane Boì}. Badwakje odse~en jo{ u ranu zoru.

Kratak zimski dan brzo je pro-{o i po~elo se ve} smrkavati.Stolice su sve iznesene iz ku}e.Ve~eras vaqa sedeti na slami ko-ju }e otac ili najstariji bratuneti, dok }e ga majka ili neko odnas posipati p{enicom èle}isre}no Badwe ve~e. Badwak }e seise}i i naloìti. Gore}e u {ted-waku, ali i u drugoj zgradici naogwi{tu koje se sa po{tovawem~uva. Otac }e upaliti sve}e, sta-viti àr u kadionicu, a mi svista}emo ispred ku}nih ikona namolitvu. Prvo }e okaditi ikone,badwak i sve nas a potom }e odni-jeti tamjan da okadi stoku i svedruge prostorije. Po zavr{enojmolitvi celiva}emo ikone iBadwak a potom posedati na sla-mu. Na slamu }e se postaviti po-sna jela uz koja }e se obavezno pi-ti kuvana rakija.

Vrata se otvori{e, u ku}u u|emajka sa Rabasom, koji je, tako mi sei sada ~ini drào u ruci jedan svojopanak i bio polusmrznut. Rabas jebio prosjak koji je stalno lutao pookolini i koga smo ~esto vi|ali.ôbani su ga ponekad ismevali onje sve ~ute}i podnosio.

“Otkud sad wega na|e?” Po~ehda negodujem, “zar da nam pokvariraspoloèwe?!”

“Eh, |eco moja, }utite!” re~emaja. Tako smo je zvali i mi i svikoji su je poznavali. “ûjem, kadsam se vrta}ala iz {tale, kakoneko tamo, prema na{oj livadi,nari~e. Odmah sam potr~ala davidim koje to i na{la sam ga, jad-nika, ovako smrznutog. Kaè daodavno nije jeo”.

Mi smo }utali. Mislim da niostaloj deci nije bilo pravo, alise, izuzev mene, niko nije bunio.Tako su nas u~ili: kad otac ilimajka ne{to kaù - za nas trebada bude sveto.

O~ekivao sam da }e majka sadaostaviti Rabasa da se malo odmo-ri i ogreje, a nama }e postavititu tako o~ekivanu ve~eru na sla-mi. U~inila je sve suprotno. Pr-vo je prosjaka stavila bliè sla-mi, skinila mu ~arape sa promr-zlih nogu, obukla mu druge ~istei suve i dala mu ve~eru. Tek kada

je wega potpuno namirila, re~emu da }e sutra sa nama Boì}ko-vati a posle neka po|e kad èli.On je blaèno klimnuo glavom iubrzo utonuo u san. Okupili smose pred ikonom. Posle molitve icelivawa badwaka, ostalo je ne-zaboravna ta ve~era na slami,pri svetlosti petrolejke i vatrekoja bukti u pe}i.

Osvanuo je Boì}. Svi su ranoustali. Maja kao da nije ni lega-la. Ve} je bila pripremila ~e-snicu. Kao i sino} prvo molitvai ka|ewe. Pre jela, maja je dari-vala Rabasa. Rekla da je on pola-àjnik jer se prvi na Boì} na-{ao u na{oj ku}i. Rabas je danasru~ao sa nama i odmah potom za-èleo da krene. Maja mu spremi utorbu hrane i isprati ga do kapi-je. Kad se ona vrati, ja opet pri-metih: “Ba{ je sve bilo lepo i si-no} i danas, samo da nismo mora-li brinuti o Rabasu”. Maja odgo-vori: “[to se ti buni{? Ti nisini brinuo o wemu nego ja”. I do-dade: “Eh, |eco moja, nije to nibio Rabas, nego Hristos”. On je uwemu do{ao i boì}kovao sa na-ma. Znate kako se u Jevan|equ ka-è: sve {to u~iniste jednom odnajmawih Meni u~iniste".

Sve to onda, kao dete, nisammogao da shvatim. Kako sam ra-stao bivalo mi je jasnije, posebnokada sam postao sve{tenik. Sreosam se sa mnogim qudskim neda}a-ma i nevoqama. Lik moje maje, è-ne velikog srca, velike vere, utakvim prilikama uvek se poja-vqivao. Nakon nekoliko godinamoje sve{teni~ke slu`be, na dru-

26

��

27

��

gi dan Duhova, ~itao sam u jevan-|equ: “Gledajte da ne prezretenijednog od Moje male bra}e. Neznate li da i wihovi an|eli gle-daju lice Boìje”. Odmah mi sestvorila slika onog Boì}a saHristom - Rabasom, tako da samsamom sebi glasno rekao: “Zaistaje Hristos tada Boì}kovao sanama”. Te uspomene ovlaìle sumi lice suzama. Ve} je pet godinaotkako je maja umrla kao monahi-wa Agapija, u manastiru Nikoqui tu sahrawena. Du{om, srcem imolitvama svaki dan palim sve}ena wenom grobu, iako sam pro-storno i suvi{e daleko. Molimse da postignem bar deo wenog sa-vr{enstva u molitvi, milostiwii smirenosti. Nije bila mnogopismena. Znala je samo da ~ita.Bila je mudra i puna straha Bo-ìjeg. Danas, tri majine k}eri sumonahiwe, sin sve{tenik dvojicaunuka sve{tenici. Ona je, kad susva deca bila zbrinuta, oti{la umanastir, zamona{ila se i umrlakao monahiwa Agapija. I sada ve-rujem da smo, samo wenim moli-tvama, pre pet godina svi biliokupqeni oko wenog odra. Biloje to uo~i na{e Krsne slave Sve-tog Nikole. Do{li smo da seoprostimo u nadi da }e nas wenesvete molitve iz Carstava Nebe-skog pratiti i ~uvati.

Neka ovih nekoliko redova ipred ovaj Boì}, kada }e Hri-stos, mo`da i sada kao tada, do}ida ve~era sa nama, budu izraz mojezahvalnosti prema tebi, rodi-teqko, za sve ono {to si za svoju,i ne samo za svoju, decu u~inila.

Hristos se rodi, majko!

Sve{tenik

Milun S. Kosti}

OSVIJESTI SE...

Koliko sami èlimo, toliko nam i opra{taBlagi Bog. Jer, On nas ovdje usli{ava, ako k We-mu vapijemo; ovdje nam opra{ta, ako Ga za to mo-limo; ovdje bri{e bezakowa na{a, ako ih prizna-jemo. Ovdje je utje{avawe, tamo - saslu{avawe; ov-dje trpqewe, tamo - strogost; ovdje snisho|ewe,tamo - pravednost; ovdje sloboda, tamo - sud; ovdjebezbjednost, tamo - tjeskoba; ovdje nasqe|e, tamo -mu~ewa; ovdje smijeh, tamo - pla~; ovdje ohladwe-

lost, tamo - kazna; ovdje nipoda{tavawe, tamoogaw vje~ni; ovdje gizda, tamo - crv {to nikad neumire; ovdje nadmenost, tamo - unièwe; ovdje gra-be`, tamo - {krgut zuba; ovdje je sve opto~enozlatom, tamo - tama i mrklina; ovdje nemar, tamoprestupqewa koja se ne pra{taju nikome.

Ko da ne prolije suze za nama, ko da nas neoplakuje? Omrznuv{i ìvot, smrt volimo. Razmi-sli sam iskreni brate moj, i izaberi ono boqe iza du{u korisnije. Zar je te{ko plakati zbog dje-la svojih ovdje, i kroz pokajawe u~initi sebe la-ko priznaju}im, ovdje se moliti pokajni~ki da sesuze ne bi prolivale ondje u ogwu bez ikakve ko-risti? Jer, prolivaju}i suze ovdje, dobija{ olak-{awe i svaku utjehu, a tamo, i pla~u}i, bi}e{podvrgnut nakazawu i napla}ivawu bezbrojnih ta-

lanata (dugova svojih). Isplati malo, umoqavaju-}i Vladiku da oprosti dugove du{e tvoje. Ako ov-dje ne}e{ od mnogoga malo da vrati{, tamo }e{biti duàn, poslije mnogih mu~ewa.

Osvijesti se makoliko, ~ovje~e, do|i k sebi, ikao tvar razumna, poznaj da je tebe radi sa nebasi{ao Svevi{wi Bog da bi te sa zemqe na

Documents

GODINA 2006.GODINA2006. broj 34broj34sve{tenika slu`io sv. Liturgiju i prisustvovao sve~anoj akademiji. 10. Na dan Sabora srpskih svetiteqa, povodom krsne slave Eparhije biha}ko-petrova~ke