NOVE

Godina II • Broj 144 • 6. decembar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 13

str

7

Kultura

str 2

Ljudi

str 8

Kao u kući, svojoj a zajedničkoj!

str 14

Predstavom „Kapital” zatvoren 11. „Desire“ festival

U BajnatuGrad

str 17

J O Š M E G R E J E Š E S T B U K T I N J A

Urban: „Ne bavimo se festivalom 8 dana, već cele godine.“

Dragutin Filipović

Tihijana Daraboš:

PACOVSKIM K ANALIMA

ISPOD ŽICE

Novi lekovi usporavaju

multipla sklerozu

Društvo

Mladi bi trebalo da uče zanate!

Na Čikeriji i Ašothalomu otkrivena

dva podzemna

tunela, kuda su migranti ulazili u

Mađarsku

NOVEkultura2 Broj 1446. decembar 2019.

Međunarodni festival sa-vremenog pozorišta „De-sire“, 11. po redu, otvoren je predstavom Bitef teatra „M.I.R.A“ sa Mirjanom Ka-ranović u ulozi Mire Traji-lović, a završen predstavom “Kapital” pozorišta “Deže Kostolanji” u režiji Andra-ša Urbana.

Ovogodišnji „Desire“ prikazao je predstave iz devet zemalja, a pored pozorišnih predstava odr-žava se i bogat program u okviru „Akademije Desire“. Festival je otvoren minutom ćutanja u čast na nedavno preminulog Josipa Tikvickog, vernog posetioca po-zorišnih predstava i bioskopa.

Direktor „Desire“ festiva-la Andraš Urban, ujedno i redi-telj predstave M.I.R.A. istakao je da za njega svaki festival kao praznik a da ovogodišnji otva-ra sa posvetom Miri Trajlović i

njenim dostignućima. Stoga je prvo pozorišno delo koje je pri-kazano na ovogodišnjem festiva-lu posvećeno Miri ali i kulturnom konceptu koji je nastao u godina-ma njenog rada, kao i ljudima koji su menjali kulturnu svest na ovim prostorima.

„Ako gledamo slučaj Mire Trajlović, mi danas imamo mno-go njenih učenika, njenih đaka, ustvari svi smo njeni đaci i svi smo mi njena deca. Pratiti taj njen put, to ne predstavlja no-stalgiju, već je to jedan ozbiljan kulturni koncept koji se deša-vao tih godina. Ja sam to neka-ko doživljavao kao deo priče Jo-vana Ćirilova, ali to je bila samo njihova priča, jer su to ljudi koji su vrlo ozbiljno menjali kultur-nu svest na ovim prostorima. Što se tiče „Desire“ festivala, ja mi-slim da smo mi jako skloni tome da čuvamo naš komfor i da na fe-stival kao i na Bitef gledamo kao

na ventil koji će odraditi naš po-sao, a naš posao je upravo ovde i sada, da menjamo ono što tre-ba da se menja, a ne da čeka-mo da neko drugi to uradi, a mi se u ponedeljak vraćamo istom onom građanskom teatru iz 19. veka ili još gore. Jedno vre-me je tragedija Bitef teatra bila

nemogućnost da se implementi-ra i sama Mira je govorila o tome da se Bitef najteže implemeti-ra među glumcima jugosloven-skog glumišta i danas traje bor-ba da se shvati da su umetnost i pozorište vrlo ozbiljna stvar, da to nije samo mašina koja radi i koja se gleda iz nekog kulturnog

običaja. „ rekao je Andraš Ur-ban, direktor „Desire“ festivala i dodao da je svake godine ose-ćaj isti kada počinje festival, da on i njegov tim osećaju adrena-lin ali i da festival doživljavaju kao veliki praznik.

„Mi ne radimo festival, pa se u ponedeljak vraćamo neče-mu drugom, nego radimo festi-val koji zovemo stvarnost. Da-kle, nismo buntovnici, revolu-cionari samo za vreme festiva-la, već cele godine, jer se ne ba-vimo time samo osam dana, već 365 dana. Znači, to nam je ži-vot.“ zaključio je Andraš Ur-ban i zaključio da se tokom trajanja festivala u vazduhu oseća pozitivna atmosfera, kao i da u samom gradu gde postoji je-dan sloj gađana, ljudi se angažu-ju za festival da dođu, da gledaju predstave da na kraju daju svo-ju ocenu.

B.N.

Urban: „Ne bavimo se festivalom 8 dana, već cele godine.“

Predstavom „Kapital” zatvoren 11. „Desire“ festival

SRPSKI KULTURNI CENTAR SVETI SAVA : PREDSTAVLJENA KNJIGA

ĐORĐA RANDELJA

PATRIJARH PAVLE, SVETAC KOJEG SMO

POZNAVALI •U Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava”, u Zaduž-

nini Dušana Radića, sinoć je predstavljena knjiga Đorđa Randelja, “Patrijarh Pavle, svetac kojeg smo poznavali”

Sinoć je u prepu-

noj svečanoj sali Srp-skog kulturnog cen-tra Subotice pred-stavljena knjiga Đor-đa Randelja, “Patri-jarh Pavle, svetac ko-jeg smo poznavali”, a gosti na promoci su bili Predrag Mara-vić i Đorđe Ran-delj, autor knjige. “Patrijarh Pavle, sve-tac kojeg smo pozna-vali” - knjiga napisa-na posle smrti našeg patrijarha Pavla, 44-og patrijarha na tro-nu Svetog Save, autor Đorđe Randelj napi-sao je sa namerom da približi narodu neve-rovatan i jedinstven život jedinstvenog čo-veka, koji je, u najgorih 20 godina novije srpske istorije, spasao obraz i dušu našem narodu. Knjiga je doživela četiri izdanja i nedavno je, po zapovesti novog patrijarha srpskog Irineja, prevedena i na engle-ski jezik – izašla je uz njegov blagoslov i u izdanju Patrijaršije SPC. Danas se ta knjiga može dobiti u svim crkvama i svim eparhijama naše SPC od Nemačke i Austrije do Amerike, Kanade i Australije, ali Randelj nam kaže, da je nije morao ni prevoditi, jer Srbi u Čikagu ili recimo Torontu, više vole da je imaju na srpskom nego na engleskom jeziku”, rečeno je u najavi SPC-a promocije izuzetne knjige o našem patrijarhu Pavlu.

Promocija je održana sinoć, kada su Nove Subotičke novine bile u štampi, pa ćemo tekst sa tog izuzetnog kulturnog događaja u SPC-u za naše čitaoce doneti u narednom broju Novina.

N.H. K.

Zbog velikog intere-sovanja publike za jed-nočasovni nastup mae-stralnog violiniste Jova-na Kolundžije u subo-tu, 7. decembra u Subo-tici, obezbeđen je dodat-ni kontigent besplatnih ulaznica.

Za sektor “Galerija” u Subotičkoj sinagogi biće dostupno još 150 ulazni-ca, koje će biti podelje-ne u četvrtak i petak, 5.

i 6. decembra u Turi-stičkom-info centru u Gradskoj kući. Koncert Jovana Kolundžije po-činje u 19.30 časova, a ulazi u Subotičku sina-gogu će biti otvoreni u 19 časova.

Uz Kolundžiju, na-stupiće i najtalentova-niji učenici Muzičke škole u Subotici.

N.H.K.

Obezbeđene dodatne ulaznice za veliki koncert poznatog violiniste u Subotici

U Sinagogi koncert Jovana Kolundžije

• U Gradskoj bibliote-ci ljubitelji evergrina ima-će priliku da besplatno pri-sustvuju koncertu mladog umetnika Marka Križano-vića, koji će kao vokalni so-lista prirediti koncert ever-grin muzike.

Prvi samostalni koncert vo-

kalnog soliste Marka Križanovi-ća, održaće se u Gradskoj biblio-teci, u utorak 10. decembra, u 19 sati i 30 minuta. Mladi Križano-vić izvešče starogradske kompo-zicije, koje lično doživljava kao evergrin muziku.

Uz klavirsku pratnju Šandora Kolompara, na jednoiposatnom koncertu nastupiće kao gost i vo-kalni solista Tamara Babić.

„Izvešću stare gradske

kompozicije Šešir moj, Cura biće žena, Sonja i druge. Iako ih mnogi ne doživljavaju kao ever-grin muziku, izvođenje tih kompozicija za mene je pravi Panonski ever-grin.”, kaže 23-godišnji umetnik Križanović.

Marko Križanović je vanredno završio nižu Muzičku školu u Subo-tici, odsek solo pevanja i nastavio je da se usavr-šava. Član je Katedral-nog hora Albe Vidaković, a ovo mu je prvi samostalni kon-cert u Subotici.

„Za mene je ova muzika prvo oplemenjenje. Pored gradske i narodne muzike izvodim i du-hovnu muziku. Zanima me da

jednog dana nastupam i na veli-kim koncertnim scenama, pa se zato i usavršavam u tom pravcu”, kaže Križanović.

N.H.K.

U Gradskoj biblioteci 10. decembra izuzetan koncert mladog vokalnog soliste

Panonski evergrin Marka Križanovića

NOVE zapažanja 3Broj 1446. decembar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs), (urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik gl. i odg. urednikaNada Harminc Karanovićtel: 552-859

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,(mgazeta88@gmail.com)

Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435(mkcartoons@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Najstarija dva zanata na svetu su prosti-tucija i špijunaža. Kroz istoriju, te dve gru-pe zanatlija nikada nisu ostali bez posla. Do dan danas, biti nazivan kurvom ili špijunom i dalje su najgore uvrede. Kurve su uvek osta-le kurve ali su se špijuni prilagođavali vreme-nima. Biti tajni agent je sasvim druga priča. Tajnog agenta mogu da mrze na protivničkoj strani, ali su dragi u sredini za koju rade. Ko-liko god da svet u 21. veku poseduje nesluće-nu tehnologiju, malo šta se u ovoj oblasti pro-menilo. Špijuni i dalje rade punom parom kao i kurve. Bez ova dna najstarija zanata izgle-da je teško zamisliti život u civilizaciji. Možda neće biti „kamenjarki“ ali će kurvanje i dalje ostati. Možda neće biti tajnih agenata poput 007 i Džejms Bonda ali će špijuniranja uvek biti.

Koliko je tek ljudi 1944 i 1945 nastradalo na pravdi Boga, zato što ih je prvi komšija pri-javio OZNI kao saradnike okupatora. U naro-du se kaže, odšpijao ljude. Saradnja sa oku-patorom u to vreme je bio veoma širok po-jam. Prodaš recimo nemačkom vojniku kilo-gram jabuka na pijaci, nek to vidi komšija i posle rata te prijavi Narodnom sudu za sara-nju sa neprijateljem. Početkom 1945. godine, beogradsko odeljenje Gestapoa bilo je došlo u situaciju da izda štampano obaveštenje, da zbog masovnog broja prijava građana ( špiju-niranje svojih komšija) do daljnjeg neće pri-mati cinkarenja. A tek koliko je ljudi 1948. go-dine zaglavilo na Goli otok, jer ih je komši-ja prijavio da su uzvikivali Staljin gore, a oni ustvari rekli „ stani more“.

Još i danas se u Bajmoku prepričava isti-nita priča, kako je neki Jovanović četrdeset osme prijavio nekog svog komšiju Babića da čita i krije zabranjene ruske knjige. Nesret-nog Babića, OZNA je odmah uhapsila, drža-la nedelju dana u zatvoru, ubivši „boga u nje-mu“. Čupali su mu brkove i palili tabane za-paljenom novinskom hartijom. Pretražili su mu kuću, tavan, štale, svinjce i koševe za ku-kuruz i kad ništa nisu mogli da nađu, pustiše isprebijanog Babića kući.

Posle dvadesetak godina kada je to sve prošlo i skoro zaboravljeno, već ostareli Babić

pozove svog komšiju Jovanovića da mu na-vodno nešto pomogne u bašti. Popiju prvo ra-kiju i kafu a onda ga stari Babić odvede po-red jednog drveta, tutne mu ašov u ruke, izva-di pištolj iz džepa i naredi da kopa. Dok je kopao, Jovanović se preznojavao, misleći da sam sebe kopa grob. Kopao je komšija tako dugo sve dok nije udario u limeni kofer. Ba-bić naredi da ga izvadi, otvori a u njemu pore-đana čitava biblioteka sovjetskih izdanja knji-ga iz prvih poratnih godina. Čak i brošura o KPSS neka vrsta „kratkog kursa“ za boljše-vike. Na kraju je Babić stavio pištolj u džep, pljunuo prvog komšiji i otišao ćutke. Umrli su oba u zimu te iste godine.

Siroti Ilija Čvorović morao je da puzi, pli-va pa čak da ide u operu da bi rasklinkao svog podstanara za koga je umislio da je strani špi-jun. Iako je Branislav Nušić,“Sumljivo lice“ napisao 1888. godine a Dušan Kovačević svo-ju komediju “ Balkanski špijun“ 100 godi-na kasnije, obe drame imaju istu temu, ide-ološku paranoju ili lov na ljude koji su ozna-čeni kao državni neprijatelji. Glavni lik Nuši-ćeve komedije je korumpirani državni službe-nik Jerotije Pantić, koji u hvatanju sumljivog lica ,špijuna koji rade protiv države, vidi svo-ju odličnu priliku za napredak u karijeri. Ne-što slično dešava se i u „Balkanskom špijunu“ gde bivši staljinista Ilija Čvorović izmišlja da je njegov podstanar Petar Jakovljević, opasan čovek koji radi protiv države i ugrožava njenu bezbednost. Ilija je na Golom otoku ,pa kada se vratio sa robije dobio je zadatak da isledni-ku redovno javlja o sumnjivim licima u gradu. I u jednom i drugom komadu,glavni likovi Je-rotije i Ilija bave se hvatanjem izdajnika.

Svi koji imamo računare, nije nam potre-ban Ilija Čvorović da nas špijunira. Najno-viji Lenovi laptovi se već prodaju sa fabrički ugrađenim poklopcima za web kamere. Ovaj renomirani svetski proizvođač računara tvrdi da hakeri zaista mogu preko virusa da preuz-mu kontrolu nam našom veb kamerom. Hit-no moram da završim ovu kolumnu i zaklo-pim računar, jer mi lampica na laptopu sve-tluca. Plašim se onih Čvorovća sa špijunskih satelita na nebu.

Izvinite, ali ovo je vaša slika, gospodo ljubitelji pasa! U koje, iskreno rečeno, ne spadam naročito, jer su mi sumnjivi psi kao životinje koje su vernije čoveku, nego svojoj vrsti, a isto tako i ljudi kojima je pas bolji prijatelj nego komšija, kolega ili rod rođeni. Ali, ukusi su razičiti, pa ako neko voli da sa psetom deli stan (dvorišta su nešto drugo), tanjir, pa čak i krevet, to je njegova stvar, psiho-patologija koju bih prepustio stručnjacima, ali o nečemu u tom slučaju ipak moraju da povedu računa.

Možda je nji-ma, ali nije svima prijatno naići na pseće g....ce u cen-tru grada, ostavl-jeno pored drve-ta usred šetališta, ili još lepše u tra-vi u nekom pa-rku, gde roditel-ji ili bake i dede izvode svoju decu, odnosno unuke da se igraju! Kako se sve naziva taj čin kada se u to ugazi („stati na minu“ i slično), ima izraza i izraza, a koliko je „prijatno“, ne vre-di pominjati.

Ipak, ima bahatih „kučkara“ (za razliku od „mačkara“, koji se druže sa macama), koji svoje četvoronožne gospodare (kažu da takvi u stvari služe psima, a ne oni njima i da su u tom odnosu psi istinski gospodari), izvedu da obave fi ziološke potrebe i ne pada im na pamet da ponesu lopaticu, metlu, kesu – bilo šta od pribora kojim će taj produkt da pokupe i odnesu do prve kante za smeće, ili još bolje svojoj kući!

Teror „kučkara“ postaje sve veći, treba prošetati ponekad pa-rkovima i zelenim površinama na koje ih puštaju, stati i gledati pa se zapitati, onako uzalud: ima li u ovoj zemlji reda, zakona, države, (komunalne) policije, inspekcije, koga god da to sankcioniše? Pre svega, postoji li u glavama tih ljudi nešto što će ih navesti da raz-misle o svojim postupcima i da li su oni u skladu sa predstavom čoveka kao socijalnog bića?

MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin MitrićŠPIJUNI

Izvinite...

Kosanović

NOVEgrad4 Broj 1446. decembar 2019.

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban primio je u svom ka-binetu u Gradskoj kući, novog ambasadora Crne Gore u Srbiji Tarzana Miloševića.

Novopostavljenom ambasa-doru Crne Gore, gradonačelnik je poželeo dobrodošlicu i uspe-šan diplomatski mandat i ista-kao, da mu poseta njegove ekse-lencije predstavlja izuzetnu čast i zadovoljstvo.

Tokom srdačnog susre-ta, gradonačelnik Laban upo-znao je ambasadora Miloše-vića sa ekonomskim razvo-jem, privrednim, kulturnim i turističkim potencijalima Su-botice. Razgovaralo se i o od-nosima između dve zemlje,

trgovinskoj razmeni ovog regi-ona sa Crnom Gorom i intenzi-viranju saradnje između grada

Subotice i prijateljskih crno-gorskih opština.

B.N.

Ovogodišnji, 9. Zimski vašar – “Winterfest”, otvo-ren je 5. decembra, na Trgu Republike u Subotici!

Zimski vašar „Winterfest“ or-ganizuje se u cilju očuvanja tra-dicije izrade narodnih rukotvori-na, prezentovanja velikog broja proizvoda retkih i starih zanata regiona, uvek iznova zanimljivih umetničkih ručnih radova, pro-mocije široke ponude domaće i organske hrane, bogate ponude različitih vrsta kuvanog vina, kao i gastronomske ponude tradicio-nalnih jela sa ovdašnjeg područ-ja, a sve u duhu predstojećih bo-žićnih i novogodišnjih praznika.

Na preko 90 prodajnih štandova

zanatlije, preduzetnici i ostali izlaga-či predstaviće se posetiocima sa svo-jim umetničkim rukotvorinama, ori-ginalnim idejama za poklone, slatki-šima i toplim napicima. Reportažu

sa Zimskog subotičkog vašara, do-nosimo u narednom broju.

Tradicionalno Zimski vašar organizuje JKP Subotičke pijace.

N.H.K.

Dečje pozorište Suboti-ca od 1. do 3. decembra, bilo domaćin 50. Susreta profe-sionalnih pozorišta lutaka Srbije.

- Ove godine su se poklopi-

le dve manifestacije koje su ju-bilarne - Dečje pozorište Subo-tica slavi 85 godina rada i zato smo se prijavili da budemo do-maćini našeg jedinog nacional-nog lutkarskog festivala, koji je ove godine takođe jubilarni zato što je 50. pa je Subotica od 1. do 3. decembra bila pravi praznik stvaralaštva za decu - rekla je Marta Aroksalaši Stamen-ković, direktor Dečjeg pozori-šta Subotica.

Na sceni bioskopa “Jadran”, sceni Pozorišta “Kostolanji Deže” i sceni Dečjeg pozorišta publika je imala prilike da vidi predsta-ve “Alisa u zemlji čuda” Pozorišta lutaka “Pinokio” iz Zemuna, “Na

vukovom tragu” Pozorišta mla-dih iz Novog Sada, “Tihi dečak” Pozorišta za decu iz Kragujevca, “Divožder ili zašto ne želim da

odrastem” Narodnog po-zorišta “Toša Jovanović” iz Zrenjanina, “Vuk koji je is-pao iz knjige” Pozorišta lu-taka iz Niša, “Čudotvorno kresivo” Malog pozorišta “Duško Radović” iz Beogra-da, te predstavu subotičkog Dečjeg pozorišta “Teatru s ljubavlju”.

U okviru pratećeg pro-grama predstavljena je mo-nografi ja Lutkarskog po-zorišta iz Zrenjanina, kao i knjiga za decu Biljane Vu-jović “Bajkin džep”. Arok-salaši je posebno naglasila, da je Grad Subotica pomo-gao Dečije pozorište Subo-tica i izgradio protivpožar-ni izlaz, tako da je u Dečjem pozorištu lepo, veselo, po-

učno, zabavno za decu i roditelje, ali pre svega bezbedno, rekla je direktorka Dečijeg pozorišta.

A. Šiška

Prva poseta ambasadora Miloševića Subotici

Gradonačelnik razgovarao sa novim ambasadorom Crne Gore

Na Trgu Republike, Subotičani od juče obilaze štandove zanatlija sa bogatim ponudama proizvoda na Zimskom vašaru

Juče otvoren tradicionalni “Winterfest”

Dečije pozorište Subotica bilo domaćin 50. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije

Praznik za decu

Stazama peščare i Radanovačkom šumom prošlo preko 550 takmičara

Održan šesti Memorijal U zajedničkoj organizaciji MZ Makova sedmica, Udruženja građa-

na „Poželi želju“ i Atletskog kluba „Tron“ sa Palića, u nedelju je odr-žan šesti međunarodni Memorijal „Mihajlo Kampoš“. Preko 550 uče-snika iz Srbije, Mađarske i Hrvatske, kretalo se ucrtanim stazama Su-botičke Peščare na rutama dužine 12 i 24 km.

Prema rečima predsednika Saveta MZ Makova sedmica Mirsada Nalića, ova manifestacija je privukla pažnju mnogih trekera iz ze-mlje i regiona zbog kvalitetne organizacije i staza.

„Ljudi su oduševljeni konfi guracijom terena, gde vi peščanom sta-zom ulazite u šumu. Staze kojima su se kretali takmičari su bile mak-simalno sređene i uređene i to je jedan veliki plus za organizatore ali i za Grad Suboticu. Staze su vodile subotičkom Peščarom, kroz Ra-danovačke šume do Tresetišta i nazad i na tom potezu ljudi su uživa-li u prirodi koja se nalazi na obodu našega grada. Važno je istaći da je Zoran Vukmanov zajedno sa svojim ljudima tokom godine pripre-mao svaki metar staze, čisteći je i postavljajući markere, kako bi sve proteklo u najboljem redu. Mi smo već razgovarali o narednim kora-cima, želja nam je da naredne godine u maju održimo i Kup Makove sedmice takođe u okviru treking lige, a da ponovo u novembru doče-kamo ljude na sedmom Memorijalu „Mihajlo Kampoš“.

Po završetku takmičarskog dana, pobednicima su obezbeđene me-dalje, a za sve učesnike upriličen je ručak koji su organizatori obezbe-dili zajedno sa penzionerima Makove sedmice. B.N.

Cene ulaznica nepromenjene

Otvorena nova sezona klizanja

Klizalište na Stadionu malih sportova, otvo-rilo je svoja vra-ta u sredu za sve ljubitelje sporto-va na ledu. Kao i prethodnih godi-na, termini za re-kreativce ostaju isti, pa će građa-ni Subotice na moći da izađu na led radnim danima u dva termina od 10 do 12 časova i od 18 do 20 časova, dok su vikendom obezbeđe-ni termini od 10 do 12 časova, od 15 do 17 časova i od 18 do 20 časo-va. Cene ulaznica su iste kao i prethodnih godina i iznose 110 dinara sa sopstenim klizaljkama, odnosno 200 dinara ukoliko iznajmljujete klizaljke za dva sata klizanja.

B.N.

Marta Aroksalaši Stamenković

NOVE grad 5Broj 1446. decembar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Novi trendovi u svetu digitlnih tehnologija kao i unapređivnje i osiguravanje uspeha u on-line poslovanju, bile su teme održa-ne konferencije „IT4 Business“. Konferencij je na Velikoj terasi okupila oko 200 učesnika koji su slušali predavanja stručnjaka iz Mađarske, Švedske i Srbije o te-mama iz sveta IT biznisa.

Druga „IT4 Business“ akade-mija održan je u organizaciji Su-botičkog informacionog-tehno-loškog klastera sa ciljem pribli-žavanja digitalizacije poslovanja kompanijama koje su zaintere-sovane da se uključe.

„Zbog toga je digitalizaci-ja poslovanja u današnje vre-me neophodna i veoma je bitno da se isprate najnoviji trendovi na području novih tehnologija, bez obzira na to kakav proizvod prave. Klaster bi želeo da nasta-vi održavanje konferencije ovog tipa, jer je ova konferencija za-pravo proizvod toga što je proš-le godine bila velika zaintereso-vanost učesnika, kao i naša želja

da nastavimo da radimo ovako nešto, da približavamo digital-no poslovanje i digitalizaciju po-slovanja svima koji su zaintere-sovani.” istakao je Oliver Gu-ganović, menadžer Klastera.

Za postizanje uspeha u on-li-ne poslovanju, neophodno je imati jasno definisan cilj, objaš-njava Ivana Petrović, e-com-merce konsultant firme Opti-mus Media, koja je prisutnima govorila o značaju on-line biznis poslovanja.

„Tradicionalni marketing se ne razlikuje mnogo od onlajn marketinga, onlajn je samo do-datni kanal. Dakle, ako neko već uspešno posluje u oflajnu, njemu je onlajn zapravo nado-gradnja poslovanja. Ljudi su u grču i česta je zabluda da će se oflajn ugasiti ako se poslo-vanje prebaci na onlajn, a za-pravo će im onlajn pomoći da oflajn bude još jači. Znači, rad-nici neće ostati bez posla, radnja se neće zatvoriti, samo će imati mnogo jači efekat u celokupnom

poslovanju.” objašnjava Ivana Petrović consultant firme Opti-mus Media.

Pored učesnika iz IT sve-ta, konferenciji su prisustvova-li i predstavnici kompanija koja usko sarađuju sa IT kompani-jama, kako bi stekli nova zna-nja. Marko Vojnović iz firme „Autoplaneta“ bavi se prodajom auto kozmetike, opreme i delo-va za laka putnička i komercijal-na vozila, a ovaj skup bio je prili-ka unaprede svoje preduzetničke kompetencije.

“Generalno, mi smo pioniri kada je u pitanju usvajanje no-vih tehnologija u poslovanju i odnosu prodavac-kupac i ova-kve konferencije nam dobro dođu, jer uvek možemo da sa-znamo nešto novo, u kom sme-ru se kreću nove tendencije, kao i da iskoristimo ovu priliku da porazgovaramo sa ljudima koji možda i nisu iz naše branše, a koji imaju neke novije i drugači-je ideje “ rekao je Marko Vojno-vić iz kompanije “Autoplaneta”.

Svoju podršku konferenciji kroz edukativno predavanje dao je i Centar za digitalnu transfor-maciju Privredne komore Srbi-je, koji ima ulogu instrumenta za podršku mikro, malim i srednjim preduzećima u unapređenju po-slovanja kroz proces digitalne transformacije.

“Mi smo odlučili da pristupi-mo tom problemu na jedan dru-gačiji način tako što kompanije vodimo od početka do kraja kroz ceo process, tako što im obez-beđujemo konsultante koji su

specijalno obučeni i sertifikovani za tu namenu. Nakon toga kada se definiše kroz konsalting šta je potrebno da se unapredi odno-sno implementira kako bi firma podigla svoje poslovanje, mi uče-stvujemo u delu koji se odnosi na implementaciju, tako da pre-duzeća od početka do kraja do-bijaju jedan set usluga, a sve to se dodatno subvencioniše za 50 odsto.” izjavio je Filip Mrdak, rukovodilac Centra za digitalnu transformaciju Privredne komo-re Srbije. B.N.

Konferencija okupila 200 učesnika

Unapređenje digitalnog poslovanja - tema održane „IT4 Business“ akademije

Održana 162 sednicaGradskog veća

Usvajana i odluka o izmenama i dopunama

budžeta Grada! U Zelenoj većnici Gradske kuće, 4. decembra,

održana je 162. sednica Gradskog veća, na kojoj je razmatrano šest tačaka dnevnog reda i upu-ćene Skupštini na razmatranje. među ključnim tačkama je i usvajanje odluke o izmenama i do-punama budžeta Grada!

Prva od šest razmatranih tačaka dnevnog reda je Nacrt

i utvrđivan predlog Odluke o boravišnoj taksi, koji će biti upućen Skupštini grada na usvajanje, a na dnevnom redu je bilo i usvajanje odluke o pribavljanju gradskog građe-vinskog zemljišta, neposrednom pogodbom, od VOSTOK INVESTMENTS d.o.o. Subotica

Razmatran je Nacrta i utvrđivan predlog Odluke o iz-menama i dopunama Odluke obudžetu Grada Subotice za 2019. godinu i upućivanje Skupštini grada na usvaja-nje, kao i nacrt i utvrđivanje predloga Rešenja o imeno-vanju člana Nadzornog odbora Javnog komunalnog pre-duzeća „Čistoća i zelenilo“ Subotica, koji će takođe biti upućen na usvajanje Skupštini grada.

Članovi Gradskog veća su utvrđivali i predlog Reše-nja o razrešenju i imenovanju člana Upravnog odbora ustanove Zoološki vrt Palić – Palicsi Állatkert – Zoološ-ki vrt Palić kao i predlog Pravilnika o izmenama Pravilni-ka o sredstvima za podsticanje programa, ili nedostaju-ćeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog in-teres, koja realizuju udruženja u oblasti društvenog i hu-manitarnog rada, a koji se finansiraju iz budžeta grada Subotice. Obe odluke su upućena Skupštini na razmatra-nje, a odbornici će dati poslednju reč oko prihvatanja od-luka.Odluke članova Gradskog veća su usvajane u vreme zaključenja Novih Subotičkih Novina, pa ćemo izvestiti čitaoce o odlukama oko svih šest tačaka dnevnog reda u narednom broju. N.H.K.

Jedna od najlepših zim-skih manifestacija na Paliću, Trka Deda Mrazeva, ove godi-ne će se održati u nedelju, 8. decembra.

Porodična manifestacija Trka

Deda Mrazeva na Paliću, slavi zimu, praznike, Božić i Novu godinu. Trka je namenjena za sportiste i rekrea-tivce, za mlade i stare, za pojedince, porodice, škole i radne organizacije, za sve koji se raduju Deda Mrazu.

Nakon trke, u okviru dečjeg pro-grama, u Velikoj Sali Velike terase, organizovane su i kreativne radioni-ce u saradnji sa MZ Palić i PU “Školi-ca”, a u okviru kojih će najmađi ima-ti priliku da naprave svog Deda Mra-za. U 12 časova, Dečje pozorište Su-botica će odigrati predstavu “Baba Hola”, takođe u Velikoj Sali Velike terase.

Ove godine, prijatelj manifestacije

je Pionir doo, koji će svojim proizvo-dima ulepšati manifestaciju i obra-dovati najmlađe učesnike.

„I ove godine smo uneli humani-tarnu notu u našu manifestaciju, te

smo organizovali akciju “Budi i ti Deda Mraz” u saradnji sa Crvenim krstom Subotica. Pozivamo sve lju-de dobre volje, da na dan manife-stacije doniraju paketiće, koji će da-lje biti uručeni deci iz najugroženi-jih porodica u Subotici, na Paliću i ostalim mesnim zajednicama. Pake-tići mogu da sadrže slatkiše, igrač-ke, školski pribor ili nešto drugo, po sopstvenom izboru, a što će obra-dovati mališane tokom predstojećih praznika. Paketići će se moći predati organizatoru i volonterima Crvenog krsta Subotice, na dan manifestaci-je, na info pultu, koji će biti pozicio-niran na Velikoj terasi, u periodu od 10 do 13 časova”, kaže Radmila Ša-kić, rukovodilac sektora za turizam preduzeća Park Palić.

Start trke je predviđen u 11 časo-va, u Velikom parku, ispred Velike terase.

N.H.K.

Najlepša zimska manifestacija održava se u nedelju, na Paliću

Trka Deda Mrazeva

Privremeno zatvaranje ulice Maksima Gorkog

Zbog rekonstrukcije ulice Maksima Gorkog i nanošenja završnog as-

faltnog sloja u delu ulice Maksima Gorkog, od ulice Đure Đakovića do ulice Matije Gupca, doći će do privremene obustave saobraćaja (potpu-no zatvaranje) i to od 5.decembra, od 16 časova do 6. decembra do 15 ča-sova i od 7. decembra od 10 do 17 časova.

Alternativni pravac 1: kroz ulice Đure Đakovića, Zmaj Jovinu, Trg sinagoge, Petefi Šandora, Trg žrtava fašizma, Matije Gupca. Alterna-tivni pravac 2: kroz ulice Trg Lazara Nešića, Mirka Bogovića, Mati-je Gupca, saopštila je šef službe za lokalni ekonomski razvoj Božidar-ka Golubović.

N.H.K.

ekologija/hronika6 Broj 1446. decembar 2019.

NOVE

•Gradski odbor Zelenih Subotice obavestio je me-dije da su uspešno završi-li projekat „Zaštitimo i oči-stimo Kelebijsku šumu“ i da su iz nje uklonili 125 kub-nih metara otpada. Akci-ja je pokrenuta u septem-bru i okončana je posledn-jeg dana novembra!

“Otpad koji se u Kelebijskoj šumi nelegalno odlagao dece-nijama uklonjen je sa površine od ukupno 1400 hektara, odne-to je 125 kubnih metara komu-nalnog otpada, životinjskih osta-taka i građevinskog šuta u uku-pno 25 velikih kontejnera. U naj-većoj meri dominira plastični otpad, što predstavlja jedan od najvećih problema kada je u pi-tanju zagađenje životne sredi-ne. Čitav zapadni deo Kelebijske šume, koji predstavlja oko 40 od-sto ukupne površine ovog zašti-ćenog pojasa životne sredine pod

šumom, očišćen je od divljih de-ponija i poslovi su uspešno pri-vedeni kraju”, saopštili su Zeleni Subotice.

Projekat „Zaštitimo i očistimo Kelebijsku šumu“ Zeleni Suboti-ce su sproveli sredstvima Mini-starstva životne sredine Republi-ke Srbije, uz podršku Grada Su-botice, Mesne zajednice Kelebija i Šumske uprave iz Subotice, te uz nesebičnu saradnju JKP „Či-stoća i zelenilo“ Subotica, čijim su kamionima metalni kontej-neri postavljani duboko u šumi, na mestima skrivenih nelegalnih odlagališta smeća.

Prva aktivnost na terenu je održana 23.09.2019. godine, u 39 radnih dana učestvovalo je 41 aktivista, volontera i simpatize-ra Zelenih Subotice, a tokom od-vijanja aktivnosti pridruživali su se i pojedini meštani naselja Ke-lebija, kao i pojedinci iz drugih delova grada koji su o akciji sa-znavali preko društvenih mreža i medija.

Za naredni projekat ostaje uklanjanje otpada iz centralnog i istočnog dela Subotičke šume, koji su takođe na brojnim loka-cijama zagađeni divljim deponi-jama. Ispunjavanje svoje misije

borbe za zdravu životnu sredinu Zeleni Subotice nastavljaju kon-kretnim angažmanom na terenu, uz izuzetno korektnu saradnju sa lokalnom samoupravom i nad-ležnim državnim organima.

Kao i uvek, apelujemo na gra-đane da ne bacaju otpad na me-sta koja za to nisu predviđena, da čuvaju svoj grad i svoju oko-linu, a nadležne inspekcije pozi-vamo da oštro sankcionišu sva-koga ko krši zakon. Za trajno re-šenje problema namernog zaga-đenja Kelebijske šume potreban je mnogo veći angažman svih od-govornih u ekološkom lancu na-šeg grada, od inspekcija i komu-nalne policije koje represivnim merama moraju da spreče dalje odlaganje smeća na sada očišće-nim površinama, do odgovornih u JKP „Palić-Ludoš“ koji bi mo-rali fizičkim barijerama da zatvo-re sve putne ulaze u šumu za mo-torna vozila, kako bi neodgovor-ni pojedinci bili sprečeni da i da-lje odlažu otpad.

Građano koji žele da se pri-druže u aktivnostima, mogu da dostave svoje podatke (office@zelenisubotice.rs) ili putem po-ruke na zvaničnoj Fb stranici Ze-leniSubotice.rs MR

Zeleni Subotice u akciji

Očistili Kelebijsku šumu

Zeleni u akciji: 125 kubnih metara otpada izneto je iz Kelebijske šume

• Osnovni sud u

Subotici progla-

sio je A. K. krivim

i osudio ga na šest

meseci zatvora za

krivično delo na-

silničko po-

našanje koje

je izvršio nad

maloletnim A.

S. (17).

Kako saznajemo, u ovom slučaju sklopljen je spo-razum o priznanju krivičnog dela između zamenika Osnov-nog javnog tužilaštva i okrivlje-nog. Prema presudi takav spora-zum je prihvaćen, a A. K. je pro-glašen krivim jer je „31. oktobra oko 18,30 časova, bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima vr-šenjem nasilja prema drugima“.

- Navedenim sporazumom se odriče prava na suđenje i prava na ulaganje žalbe protiv odluke suda – navodi se u presudi.

Kako su „Subotičke novi-ne“ objavile, A. K. je jedan od

šestorice članova grupe napada-ča na sugrađanima, A. S. Sred-njoškolac je krenuo prema auto-buskoj stanici u blizini Katedrale Svete Terezije Avilske kada je na njega nasrnula grupa vršnjaka. Nekolicina je imala drvene pa-lice. Tukli su ga besomučno bez ijednog povoda. Mladić je zado-bio više povreda lica i tela koje su okarakterisane kao lake, ali je jako krvario i još uvek trpi posle-dice udaraca i šutiranja.

Policija je ubrzo identifikovala napadače i najstarijem A. K., je-dinom punoletnom među njima, određen je pritvor. Protiv ostalih

su podnete krivične prijave i postupak vodi Više javno tu-žilaštvo jer su u pitanju ma-loletna lica. Među njima je bio maloletnik koji je tako-đe završio u pritvoru, jer je

nakon brutalnog napada na A. S. slao preteće poruke devojči-ci koja je bila svedok incidenta i prebijanja. Kako je „Blic“ pisao A. P. (14) je prijatelju devojčice (16) napisao da će je ubiti ako je sretne ili se nešto desi, pošto je znao da je u izjavi svedočila da je prepoznala jednog od napadača.

Napadnuti srednjoškolac je čekao drugaricu da bi zajed-no otišli na pozorišnu predsta-vu. Od težih, a možda i tragič-nih posledica, napada spasili su ga ga svedoci koji su povikali na huligane.

V. K. B.

Osuđen napadač (18) na srednjoškolca (17)

Šest meseci zatvora, zbog nasilja nad maloletnikom!

Alžirac uhapšen u Subotici

Osumnjičen za ubistvo u pokušaju

•Alžirac uhapšen u Subotici, osumnjičen za ubistvo u

pokušaju. Naneo povrede sunarodniku, a zatim pobegao! Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su

tridesetogodišnjeg državljanina Alžira zbog postojanja osnova sum-nje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju.

Sumnja se da je on sinoć u centru Subotice, nakon kraće svađe, na-neo teške telesne povrede svom sunarodniku, a potom pobegao.

Policija ga je ubrzo pronašla i uhapsila.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će,

uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Suboti-ci. N.H.K.

Od 18. do 24. novembra 2019. godine na području Policijske uprave u Subotici

dogodilo se 11 saobraćajnih nezgoda.

Dve osobe lakše i jedna teže povređena

U periodu od 18. do 24. novembra 2019. godine na području Poli-cijske uprave u Subotici dogodilo se 11 saobraćajnih nezgoda.

U tri saobraćajne nezgode dve osobe su teže povređene i jedna osoba je lakše povređena dok je u osam saobraćajnih nezgoda priči-njena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je podnela 30 zahteva za pokreta-nje prekršajnog postupka, izdat je 491 prekršajni nalog i iz saobraća-ja je isključeno sedam vozača.

Zbog teške ili potpune alkoholisanosti zadržana su tri lica.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situaci-

je u Subotici imali su 11 intervencija.

N.H.K.

Mesto na kojem je pretučen maloletni A. S. (17)

NOVE aktuelno 7Broj 1446. decembar 2019.

•Mađarska policija ot-

krila dva podzemna tu-

nela na Čike-

riji i u Ašot-

halomu ko-

jima su mi-

granti ile-

galni stizali

u tu zemlju iz

Srbije. Podze-

mnim kanalom ispod

žice kod Bačkih Vino-

grada prešlo u Ma-

đarsku 44 migran-

ta, dok je kod Čike-

rije ilegalni prelaz

na vreme otkriven

i zatrpan. Mešta-

ni Čikerije misle da

su migranti zapo-

seli neki od napu-

štenih salaša, gde

se danju odmaraju

a noću kopaju tunele ispod

žičane ograde. U Čikeriji

ovi nevoljnici koji sve pre-

duzimaju da se dokopa-

ju zapada kupuju i visoke

merdevine kako bi prešli

granicu.

Na konferenciji za novinare u Budim-pešti krajem minule nedelje, Gergelj Gu-ljaš, šef kabinete mađarskog premijera sa-opštio je da je njihova policija otkrila i za-trpala dva tunela kojima su migranti iz Sr-bije tajnim kanalima stizali u Mađarsku. Jedan tunel pronađen je u mađarskom selu Ašothalom gde se na srpskoj strani nalazi subotičko naselje Bački Vinogra-di a drugi tunel ispod žice dug 21,7 me-tara prokopan je u selu Čikerija kraj Lju-tova. Oba tunela otkrivena su nedugo po-što su probijena i samo je kod Ašothalo-ma uhapšeno 44 migranata koji su prola-zili kroz ovaj podzemni tunel. Oba tunela su iskopana ručno i bez unutrašnje potpo-re i bili su opasni po život. Čim je proko-pan tunel na Čikeriji, mađarska policija ga je odmah otkriva i ovim tajnim putem ni jedan migrant nije ušao u Mađarsku.

Tu smo na Čikeriji da vidimo koliko meštano ovog kako ga zovu „naše malo misto“ značju o ovim sada aktuelnim događajima.

-Čuo sam na televizoru ne-što pominju Čikeriju,- priča nam Atila Horvat. Dok sam ja ustao, našao daljinski i pojačao

teve, cela priča se zavr-šila. E,tek sle-deći dan sam saznao da po selu divane, kako su tuda negde u šumi na granici mi-granti kopali tunele ispod žice da biže u Mađarsku. Kada su kopa-

li i gde, ne znam, nisam ih držao fenjer. Sigurno negde u šumi uz granicu. Da su bili u polju, neko bi ih sigurno video,a često vidim da i mađarski helikopteri patroli-raju duž granice“.

Posle Prvog svetskog rata,pred sam kraj 1918.,Čikerija je pode-ljena na dva dela. Granica je po-

stavljena sredinom sela, severni deo pri-pao je Mađarskoj a južni Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Skrajnuti od glav-nih puteva,oba naselja sa istim imenomi, ušuškano u gustoj listopadnoj i četinar-skoj šumi je godinama tavorilo. Ime na-šeg dela naselja pročulo se zadnjih skoro trideset godina, kad su kroz ovo selo pro-lazili prvo svi švercerski a sada migrant-ski putevi. U vreme sankcija i ratova ovu-

da su srpsko-mađarsku granicu ilegalno prelazili i šleperi sa švercerskom robom i cisterne pune nafte.

-Nas praktično deli jedna ulica,a jedni kod drugih moramo ići zaobilaznim pu-tevima i do 30 kilometara na granične

prelaze Bajmok i Kelebija,-kaže Mir-ko Tumbas,uzorni stočar sa Čikerije čija je kuća na kraju sela. Bliže nam je de-set puta mađarsko istoimeno selo nego naša Mesna zajednica Tavankut. Mi ose-timo i miris „birkaš paprikaša“ kad kom-

šije kuvaju,čujemo njihovu muziku kad se vesele,a po njihovom crkvenom zvo-nu navijamo satove i znamo kad treba ići na užinu“. Nekda smo divanili „preko plo-ta“ a sad nas je razdvojila žičana ograda na mađarskoj strani, pa se više ne može-mo gledati tako blizu. A ima ih ovde u selu dosta koji imaju rodbinu s druge strane granice“.

Njegov brat Ivan Tumbas nam priča da je pre nego što je mađarska podigla žiča-nu ogradu na granici svi migranski putevi su išli kroz Čikeriju.

-Dnevno je tu pored naše kuće prolazi-lo i do sto migranata,- priča Ivan. Zama-knu tu u šumu, koja je uz samu granicu i nestanu. Sada ih je puno manje. Znaju da ne mogu lako da pređu i samo oni uporni su dolazili. Čudno nam je da ih niko nije video. Pa verovatno su nosili neki alat. I to je veliki posao. Iskopati 22 metra tunela ispod zemlje. To su mogli da rade samo sa onim malim vojnim ašovima,a kako su iz-bacivali zemlju i šta su sa njom radili“.

Svoju verziku priče ima i Lojzija Orčić.-Oni dolaze noću da ih niko ne vidi.

Naselili su neki napušteni salaš, tamo se „skućili“ i u šumi, da ih niko ne primeti, kopali su taj podzemni tunel. Nije to mo-glo za dan ili dva da se iskopa. Da su sva-ki dan odnekud dolazili sigurno bi ih vi-deli. U zadnju kuću u selu, odmah uz gra-nicu, nekog Ferike, ne znam mu prezime, već desetak puta su obijali i naseljavali se unutra. Vlasnik živi u gradu, neko mu mo-bilnim javi i on sa policijom već nekoliko puta je dolazio da ih istera. Tako je vero-vatno i sada bilo kad su kopali ovaj podze-mni kanal. Nedavno su ušli na salaš i kod Antuna Horvata i naselili se u njegovu šta-lu. Ja lično zvao čoveka da mu javim. Do-šao je sa ćerkom i odatle ih oterao,- pri-ča Orčić.

Imao je Lojzija Orčić sa migrantima na Čikeriji i veoma neobičan susret,gde ga je kako on priča u „mrkloj noć“ spasila obič-na ručna svetiljka na baterije.

-Vraćao sam se noću kući na Čekiriju,- nastavlja priču Alojzija. Iz grada sam do Ljutova dosao autobusom a onda sam do Čikerije letnjim putem krenuo biciklom. Bilo je negde 11,50 sati noću. U daljini na putu sam video neke crne senke kako se

pomiču. Izvadio sam sijalicu iz džepa i počeo sa njom da ma-šem. Odjednom su senke ne-stale. Kad sam biciklom bliže došao, dvadesetak migrana-ta poležalo je pored puta. Pro-šao sam ih, ali da ne lažem bilo me je strah. Šta da nisam imao bateriju. Možda su baš to bili ti koji su kopali podzemne tune-le ispod žice da bi se dokopali Mađarske“.

Najmanje 100 izbeglica dnevno pokušava prelaske duž srpsko-mađarske granice kod Horgoša do Kelebije. Kod Hor-goša, migranti obijaju parkira-ne prikolice kamiona i ulaze u njih da bi se prokrijumčari u Mađarsku, a kod Kelebije po-kušavaju peške, pa potom pre-skaču zaštitnu ogradu na ma-đarskoj granici. Sad su eto po-čeli da kopaju i podzemne ka-nala da bi ispod žice se doko-pali EU.

-Sad je veliko zatišje, kako je

ranije bilo,- priča Jakov Tumbas. Dolaze sada u manjim grupama od 3 do 5 i dosta su ljubazni i mirni. Dođu mi tu na kapiju i traže vodu i cigare. Nedavno sam primetio da ove veće grupe imaju vođu sa kartom i stalno je na vezi sa nekim putem mobil-nog. Ovde se u Čikeriji priča da sada po selu kupuju merdevine i to one veće, vero-vatno da bi prešli preko žice. Od mene to nisu tražili, a i da jesu, ja ih ne bih razu-meo šta traže“.

Milutin Mitrić

Na Čikeriji i Ašothalomu otkrivena dva podzemna tunela kuda su migranti ulazili u Mađarsku

PACOVSKIM KANALIMA ISPOD ŽICE

PRIHVATNI CENTAR

U Prihvatnom centru u Suboti-ci trenutno boravi 56 ljudi, većinom žena i dece. Isto toliki broj u gradu borave van kampa na železničkoj sta-nici i u blizini granice od Horgoša do Tavankuta.

Najviše migranata u Subotici ima iz Avganistana(25), Sirije(22), Irana(5) i Etireje(4).

PONTONI I TUNELIZnačajno je povećan broj pokuša-

ja nezakonitih prelazaka mađarske granice.

Mađarski ministar Gergelj Guljaš je na konferenciji za štampu održanoj u Budimpešti izjavio da je u 2019. go-dine zabeleženo 11.808 pokušaja ne-zakonitih prelazaka, od čega 2.418 u novembru ove godine. Ministar je re-kao da migranti pokušavaju da uđu u državu novim tehnikama, gradeći pontone i podzemne tunele iznad i is-pod žice, ali sve im je uzalud.

Mađarska je ovih dana upozori-la da oko 10.000 migranata trenutno čeka da preko Mađarske uđe u EU.

•Mađarska policija ot-

krila dva podzemna tu-

mnim kanalom ispod

žice kod Bačkih Vino-

grada prešlo u Ma-

đarsku 44 migran-

ta, dok je kod Čike-

rije ilegalni prelaz

na vreme otkriven

i zatrpan. Mešta-

ni Čikerije misle da

su migranti zapo-

seli neki od napu-

štenih salaša, gde

Tu smo na Čikeriji da vidimo koliko meštano ovog kako ga zovu „naše malo misto“ značju o ovim sada aktuelnim događajima.

-Čuo sam na televizoru ne-što pominju Čikeriju,- priča nam Atila Horvat. Dok sam ja ustao, našao daljinski i pojačao

teve, cela priča se zavr-šila. E,tek sle-deći dan sam saznao da po selu divane, kako su tuda negde u šumi na granici mi-granti kopali tunele ispod žice da biže u Mađarsku. Kada su kopa-

li i gde, ne znam, nisam ih držao fenjer. Sigurno negde u šumi uz granicu. Da su bili u polju, neko bi ih sigurno video,a često vidim da i mađarski helikopteri patroli-raju duž granice“.

Posle Prvog svetskog rata,pred sam kraj 1918.,Čikerija je pode-ljena na dva dela. Granica je po-

Alojzija Orčić

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1446. decembar 2019.

Iako je ponudila tržištu nove slastičarske proizvode i nove ukuse slatkiša, dugogodišnji po-slastičar Tihijana Daraboš kaže da je tradicionalno slastičarstvo i dalje dominantno na našem trži-štu, pa ko živi od tog posla, mora i da se prilagođava tržištu.

O tajnama slastičarskog zana-ta i kuhinje Tihijana govori za Nove Subotičke novine, a otkriva nam da iako je lično kao slasti-čar otvorena za nove kombina-cije sirovina i ukusa, smatra da naše tržište još nije toliko otvore-no za eksperimente. Želja joj je, da u budućnosti ima u slastičarni i posebnu ponudu, specijalnu vi-trinu u kojoj će mušterijama po-nuditi svoje kombinacije kola-ča i drugih proizvoda vrhunskog kvaliteta, koji su i kod nas i u sve-tu unapredili slastičarski zanat.

Tihijana Daraboš već dugi niz godina vodi poslastičarnicu „Da-raboš nova”, a Subtičani rado ku-puju njene torte, kolače i druga peciva.

Kako ste dospeli u svet pravljenja poslastica?

—Slučajno sam završila u ovom poslu, što se na kraju po-kazalo kao dobro. Kao odličan đak prijavila sam se u Ekonom-sku školu, ali je za tu školu bilo veliko interesovanje, pa sam ne-kako završila prva na rang li-sti ugostitelja, smer poslastičar. Tamo sam i ostala, završila ško-lu, a vreme je pokazalo da je to bio dobar izbor, jer ekonomista imamo mnogo, a zanati tek do-bijaju na ceni. To je i moj savet, da bi deca trebalo više da budu okrenuta ka zanatima, posebno onima koji su deficitarni.

Šta sve obuhvata posao poslastičara?

—Nije isto biti samo posla-stičar ili voditi radnju, tu je ra-zlika. Poslastičari prave kolače, torte, poslastice, a vlasnik rad-nje se obavezuje na mnogo više stvari, ponekad malo mora zna-ti i psihologiju, jer je u kontaktu

i sa zaposlenima koje treba zna-ti usmeriti da rade ono što je po-trebno, ali i sa mušterijama. S druge strane, tu su i neki poslovi koji uopšte nemaju veze s posla-stičarstvom, kao na primer voditi administrativni deo posla.

Može li svako da bude do-bar zanatlija?

—Poslastičar može biti svako s ugostiteljskom srednjom ško-lom. Međutim, mi se ne bavimo tehnologijom, već proizvodnjom od gotovih sirovina, ne sastavlja-mo nešto od potkomponenti, već od gotovog proizvoda. Sada ima-mo kvalifikovanih poslastičara, ali ja već nekih 15 godina obuča-vam ljude u ovom zanatu, a do-sta sam ih i zaposlila. Za učenje tog zanata je potrebna dobra vo-

lja i malo vremena, dobra volja i s jedne i sa druge strane. Nekom je dovoljno mesec dana, da već nešto savlada u praksi, a nekom treba i pola godine pa i više.

Mora li poslastičar ima-ti posebne veštine, poput spretnosti?

—Ako osoba baš voli posao, trebalo bi da bude kreativna u svakom pogledu, u stvaranju no-vih kombinacija ukusa, ali i pri završnoj dekoraciji poslastičar-skog proizvoda. Takođe, mora biti spremna da uči, jer se svake

godine pojavi neki novi stil ukra-šavanja torti, pa se i to mora na-učiti. U svakom slučaju, trudimo se ukrasiti torte onako kako mu-šterija želi. Možda je najviše po-trebna upornost onih koji žele da se bave ovim poslom. Sve može steći radom, praksom i znanjem. U poslu ostaje onaj ko je istrajan, nauči pa stekne i veštinu. Kad sam krenula u ovaj posao, nisam znala sve što sad znam, ali još uvek za sebe kažem da nisam do-voljno dobar poslastičar i da još puno toga mogu naučiti.

Kakve poslastice Suboti-čani najviše vole?

—Sada se pomalo menja ukus ljudi. Kad sam otvorila radnju, mušterije su uglavnom bile ori-jentisane na poznate recepte i na

stare torte. Doboš torta je bila, ali i sada je još uvek omiljena. Međutim, mlađe generacije pri-hvataju i neke novije vrste torti i kolača. Treba vremena da ljudi prihvate nove ukuse. Kad se ne-što novo pojavi , kad počne inter-net da bruji o novom proizvodu, onda mušterije pokazuju inte-res i žele probati taj novitet. Mla-đe generacije prihvataju novine, a stariji još uvek vole one klasič-ne torte.

Na koji način stičete zna-nje i kako pratite trendove?

—Dosta informacija dobijam na internetu, a već nekoliko go-dina se u Srbiji organizuju i se-minari na koje odlazim, potom se informacije mogu dobiti na sajmovima, a i firme koje nas snabdevaju sirovinama, ponekad održavaju obuke. Ako neko želi naučiti, sada je na internetu sve dostupno, ali najvažniji su upor-nost i trud. Iz prvog puta sigurno neće ništa uspeti, ali iz trećeg ili četvrtog verovatno hoće.

Često ste i u proizvodnom pogonu. Šta tamo radite?

—Završni deo, dekoraciju po-slatičarskog asortimana uglav-nom preuzimam ja. Poslastičar-stvo nije samo napraviti tortu po receptu, potrebno je malo i igrati se. Ponekad je u redu pridržavati

se recepta, ali kako puno zavisi i od sirovina koje nisu uvek iste, recept se nekad mora i korigovati, a to je moj posao.

Osim kreiranja proizvoda, ima i dru-gih stvari koje treba uraditi?

—Da, treba nabaviti sirovine, informisati se o novim stvarima. Imamo 40-tak zaposlenih, treba voditi i usmeravati nji-hov rad. Tu je i obuka no-vih ljudi, potom kreativni rad na novim receptima, pa onda vođenje doku-mentacije i administra-

cije, što sada već zauzima veći deo vremena, ali i to je potreb-no uraditi.

Kako nastaju novi recep-ti, kako ih isprobavate?

—Nove recepte uglavnom prvo isprobam sama, nekoliko puta napravim proizvod. Sva-ko od osoblja proba i kaže svo-je mišljenje. Za svaku tortu po-stoji više recepata, pa korigu-jem ukuse, dok ne dobijem ono što želim. Svaki novi recept se bar nekoliko puta isproba, pre nego što krene u prodaju, jer

nije dobro eksperimentisati sa mušterijama.

Kako se uči posao poslastičara?

—Smer poslastičar je nekada bio u okviru Ekonomske škole, zatim puno godina nije postojao, a od ove godine je Hemijsko teh-nološka škola uvela smer za po-slastičare. Za ovaj posao je važno i školsko obrazovanje, ali i prak-sa, a pošto se zaintersovani go-dinama nisu mogli obrazovati za ovaj profil, morala sam i obuča-vati ljude. Nakon obuke, oni su znali „tehnički“ deo proizvodnje kolača, ali se nedostatak škol-skog znanja pokaže, kada dođe do nekog problema, do neke greške. Ja znam kako ispravi-ti grešku, a tome učim i ljude. U firmi je proizvodnja podeljena na delove, niko ne radi tortu od po-četka, do kraja. Ja sam ona koja znam ceo proces izrade proizvo-da, pa mogu u svakom delu da pripomognem ili da dam savet .

Šta je ono što predstavlja teškoću u ovom poslu?

—Posao poslastičara nije lak, ni fizički, a i zbog toga što posla-stičari rade i vikendima i prazni-cima - onda kad svi ljudi najvi-še odmaraju. Mnoge baš to odbi-ja od posla. Fizički deo posla za-visi od obima proizvodnje i vr-ste ponude, ali za svaki deo proi-zvodnje je potrebna i fizička sna-ga. Radimo s velikim mikserima, kazan je težak, a i kod dekorisa-nja je potrebna snaga, jer se ru-kama istiskuju ukrasi, obično i na više torti.

Šta biste preporučili mla-dima, onima koji su pred iz-borom svog zanimanja?

—Mladi ne bi trebalo da beže od zanata, jer su zanatske uslu-ge svima potrebne. Mnogi žele studirati, a akademsko znanje je svakako korisno i u poslastičar-stvu. Ako se voli, svaki posao je kreativan i omogućuje napredo-vanje u životu.

Nela Skenderović

Razgovor sa Tihijanom Daraboš, majstorom poslastičarem i vlasnicom „Daraboš nova”

Mladi bi trebalo da uče zanate!

Ovu rubriku podržava grad Subotica

•Tihijana Daraboš je odmah osvojila Subotičane kvali-

tetom svojih proizvoda, a recept za svoje mesto na tra-

žištu kaže da je stekla otvorenošću za nove kombinacije

sirovina i ukusa, u tražnji prehrambenih, posebno slat-

kih proizvoda. Tihijana već deceniju ipo obučava ljude u

ovom zanatu, a mnoge je i zaposlila, pa poručuje mladi-

ma da bi trebalo profesionalno da se opredele za zanat-

ske poslove!

NOVE ljudi i društvo 9Broj 1446. decembar 2019.

• Na Otvorenom Univerzitetu Subotica, otvorena je samostal-na izlozba VIA DEL TEATRO, svet-ske likovne umetnice Aleksandre Kokotović, koja o svom stvaranju eskluzivno govori za Nove Subotič-ke novine!

Nakon tri veoma uspešne samostalne

izložbe ove godine u Beogradu u kući kra-lja Petra, Galeriji Progres i Pedagoškom muzeju, galerija Otvorenog Univerzite-ta Subotica je otvorila prostor za novu sa-mostalnu izložbu svetske i naše umetnice Aleksandre Kokotović.

Posetioci imaju priliku da vide 20 novih radova likovne umetnice Kokotović, koje je stvarala specijalno za ovu priliku i koje po prvi put predstavlja, aslikarka i skul-ptorka, je dugogodišnja članica Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).

„Izlozba je nastala kao omaž mojoj lju-bavi i svojevrsnoj strasti prema pozoristu i operi. Od malih nogu sam bila svesna šta pozorište predstavlja za društvo. Odla-zak na predstavu je bio veoma bitan doga-djaj. Birala se svečana toaleta, najlepši na-kit, leptir masne, kravate. Za neke, pozori-šte je mesto zabave, razbibrige i opuštanja, dok je za druge psihološko-društveni feno-men”, kaže Aleksandra.

Umetnica pozorište doživljava kao prostor u kome komunicirate sa

svakodnevnicom, koja u vama izazove katarzu.

„Pozorište mora imati određen društve-no angažovani komentar na vreme u kome živimo. Maska, na latinskom znaci perso-

na, bile su važan rekvizit od antičkog te-atra do avangardnog, lišćem se pokrivalo lice i pre nego što su nastale prve maske, a znamo i za maske pravljene od kore drve-ta”, prenosi nam značenje motiva sa svojih

slika umetnica Kokotović. „Ovom izložbom, istraživala

sam i analizirala ulogu i značaj po-zorišne maske, upotrebe u pojedi-nim, najmarkantnijim istorijskim periodima, kada maska i maskira-nje predstavljaju esencijalnu po-zorišnu konvenciju i oblik, rekvi-zit, deo kostima i izražavanja ek-spresije izvođača pred publikom”.

Često je čoveku potrebna ma-ska, da bi se duhovno iskazao i svoje unutrašnje stanje izrazio.

„Koristila sam akvarel, a lako-ćom likovnog dodira stvorila izve-sni fantastični, teatralni univer-zum, u kome posmatrač može da vidi naznake ili, pak, otkrije svo-ju personu skrivenu iza maske”, objašnjava Kokotović deo motiva svojih slika sa izložbe u Subotici.

Kao umetnica proputovala je či-tav svet, od svog Sarajeva do Srbi-je i Amerike, što bi za čitaoce bila veoma zanimljiva priča o njenom doživljaju „velikog” sveta, što je ostalo za drugu priliku.

„Svaka slika subotičke izložbe rad nosi ime jedne od Italijanskih opera, dok sam celinu naslovila VIA DEL TEATRO. Na-slovnu sliku sam posvetila AIDI, a Subo-tica mi je jako privlačna, kao grad koji gla-si za gnezdo izuzetno kulturnih i otmenih

gradjana, dok sama izlozba može biti i uvertira za uskoro potpuno rekonstruisan istorijski spomenik pod zaštitom države, Subotičko Narodno pozorište

Izložba Aleksandre Kokotović otvorena je do 15 decembra. N.H.K.

Na Otvorenom univerzitetu Subotica otvorena izložba svetske umetnice

VIA DEL TEATRO, Aleksandre Kokotović

• Bez velikih planova za osvajnjem plesne scene, a pred-vođeni poznatim folklorašem, grupa Subotičana, vredno uči najlepše plesove i igre, od val-cera i kola do Hava nagile.

Od brojnih grupa u zemlji koje se bave plesom izdvaja ih što primaju članove bez obzira na starosnu dob, pa među njima ima i penzionera, ali i mladih rekreativnih plesača.

Za energiju koja vuče u kolo, osme-he i osećaj zadovoljstva zbog trokora-ka zaslužan je Stevan Tonković, po-znatiji kao Pipuš. Da li zbog kondici-je ili vedre naravi koju uspešno pre-nosi na učenike, Pipuš sa 70 godina života ima energiju mladića.

- Imao sam manje od pet godina kada sam prvi put nastupio u subo-tičkom Narodnom pozorištu. Igrao sam bunjevačko momačko kolo sa zvečkama na gumenim čizmama. Igranjem se bavim već 65 godina. Dok sam bio u vojsci, morao sam da napravim pauzu, ali sam se kao voj-nik bavio muzikom. Ples i muzika me prate ceo život – kaže Pipuš.

Folklor je igrao u KUDŽ „Bratstvo –Jedinstvo“, OKUD „Mladost“, „Bu-njevačko kolo“, a kao mladić se pri-javio na konkurs Ansambla „Kolo“ u Beogradu i oduševio na audiciji. Ra-dio je na istraživanju folklora i napi-sao knjigu „Dragulji bunjevačke ri-znice“, jedinu knjigu o bunjevačkom plesnom stvaralaštvu.

U „Kolu“ je ostao četiri godine.

Nije mogao da reši stambeno pitanje i vratio se u Suboticu. Zaposlio se i nikada nije prestao da se bavi folklo-rom. Pre 14 godina, pomislio je, ako postoji aerobik zašto ne bi postojao ples uz narodnu muziku. Pokrenuo je rekreativni folklor, a kada su i drugi Subotičani počeli da organizuju slič-ne susrete, rešio je da započne časo-ve kakve niko ne radi „Trokorak – Pi-pušova škola plesa“.

- Učimo valcer, tango, sirtaki, kan-tri ples, jevrejski ples, polku, sve, a najviše pažnje posvećujemo plesu sa našeg područja, a to su čardaš, užič-ko, moravac, bunjevačko kolo. Naj-teže su bunjevačke igre, naročito su teške muškarcima - kaže Pipuš.

Trenutno okuplja više od 50 ljudi i zbog velike zainteresovanosti morao je da uvede dodatne termine u toku

nedelje i vikendom.- Dolaze od 25 do 65 godina sta-

rosti. Ne vidi se razlika ako neko ima smisla za ples. A ako nema i taj nau-či. Od mene su mnogi izgubili opkla-du, a među njima je i jedan pozna-ti Subotičanin, neću otkriti identitet, koji je došao i rekao da ima dve leve noge. Ubrzo sam ga naučio „čačak“ i morao je da plati večeru – ponosan je na učenike.

Objašnjava da njegovi časovi plesa nisu priprema za javni nastup.

- Potrebne su samo patike i do-bra volja, a preporučujem i peškir jer ovde ima dosta znoja. Uvek savetu-jem da posle plesa ne treba jesti već piti tečnost, ali neće da me slušaju, osim u koracima - zaključuje.

V. K. B.

Za rekreativni ples nikad nije kasno

Uče valcer, kolo, sirtaki, vesele se i uživaju u ritmu

Subotica dobar primer pomoći osobama sa invaliditetom

„Različiti a isti“ 15. Manifestacija „Različiti a isti“ održana je u atriu-

mu hotela Galerija u sklopu obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom.

Učesnici manifestacije su bili korisnici Gerontološ-kog centra Subotica, štićenici Doma za decu i omladinu ometenih u razvoju „Kolevka“ kao i učenici Školskog cen-tra sa domom učenika „Dositej Obradović“ i OISŠ „Žar-ko Zrenjanin“.

Direktor Gerontološkog centra Subotica dr Nenad Ivanišević rekao je da subotičke ustanove socijalne za-štite svakodnevno bave osobama sa invaliditetom.

-Imamo veliki broj dece sa invaliditetom koja se upisiju u škole, a cilj je da pokažemo da takav čovek ne sme biti isključen iz zajednice. Oni su sastavni deo društva i na nama je da pokažemo da su oni ravno-pravni građani.

Suzana Paunović, direktorica Kancelarije za ljudska i manjinska prava, u ime Vlade Srbije istakla je važnost da se Međunarodni dan osoba sa invalidite-tom obeležava u lokalnim samoupravama.

B.N.

NOVEpovodi10 Broj 1446. decembar 2019.

•Po već dobro pozna-toj tradicji, koja traje već 25 godina, u Maloj Bosni je održana „Izložba božićnja-ka”. Prve nedelje Adventa, Udruženje građana „Bunje-vačka vila” iz Male Bosne je pripremilo izložbu sa bo-žićnjacima u prvom planu, a bilo je tu i još drugih pri-godnih eksponata kojima se najavljuje najradosniji hri-šćanski praznik.

Božićnjaci su nastali na salašima, zahvaljujući mašti žena, a zbog udaljenosti od crkve i velike vere u Boga. Dan-as su prepoznati kao značajan deo identiteta Bunjevaca, koji se zahvaljujući vrednim ljudima održao i sačuvao. Prenosi se na

mlađe generacije preko časova bunjevačkog jezika, nezaobilaz-ni je deo svake božićne izložbe i našao je svoj put do svake kuće.

Kako govori začetnica ide-je izložbe božićnjaka, Marija Bošnjak, izložbe su prvo organ-zovane u crkvi.

– Po kućama smo se skuplja-li i pravili figurice, a kada smo videli da smo spremni, sami smo organizovali izložbu. S početka je bilo skromno, da bi se pre de-setak godina to omasovilo. Ug-lavnom su to radile starije žene, kojih je vremenom bilo sve manje, pa smo se zato okrenu-li najmlađima – seća se Marija Bošnjak svojih početaka i razvoja ideje vezane za očuvanje tradicije izrade božićnjaka.

Kako i sama kaže, figurice za

božićnjake je počela pravit sa pet godina. Učila je od mame i bake. Danas svoje znanje prinosi na decu koja su takođe izlagala.

Obraćajući se prisutni-ma u ime Nacionalnog save-ta bunjevačke nacionalne man-jine, predsednik Izvršnog odbo-ra Branko Pokornić je nagla-sio da je za njega božićnjak Sve-to pismo u malo.

– Mesec koji donosi radost i ovoga puta započeo je izložbom božićnjaka, koji u sebi sadrži kruv i zajedništvo. Na neki način, žito i kruv našli su se na božićnom stolu. To je za nas Hrišćane velika stvar – kazao je tom prilikom Pokornić, a direktor Gerontološkog centra, čiji je klub u Maloj Bosni takođe uzeo učešće na izložbi, dr Nenad Ivanišević nije krio oduševljenje:

– Ono što me već godina-ma fascinira jeste da kraj godi-ne uvek pokaže ko je jači pol. Sve ovo su radile vredne ženske ruke, sa strane izlažu vredne žene i to uvek pokaže da se bez obzira ko-liko god mi ponekad mislili ko je jači pol upravo danas pokaže da jedni bez drugih ne možemo.

Izložbu je otvorenom progla-sio velečasni Dragan Muhar-em, nadovezajući se na reči svo-jih prethodnih govornika.

– Bez žene nema adventa, bez

Marije nema Božića. Tu je još jedna Marija, kojoj čestitam ju-bilej – istakao je, između ostalog, župnik crkve Presvetog trojstva iz Male Bosne.

Povodom svojeg dvadeset-petogodišnjeg rada Marija Bošnjak je najavila i predstavljan-je knjige pod nazivom „Staza” u izdanju „Bunjevačkog media cen-tra”, koja je zakazana za četvrtak, 12. decembar, sa početkom u 19 sati, u Art bioskopu „Lifka” u Sub-otici. N. S.

I ove godine Advent u bunjevačkoj zajednici počeo je izložbom božićnjaka

Sveto pismo u malom

• Prisajedinjenje koje je Velika narodna skupština izglasala 25.novembra 1918. godine u Novom Sadu, do sada su obeležavali Bunjev-ci kao svoj dan, a od prošle godine to je zvanično i Dan Vojvodine. Podsećanje na 101. godišnjicu istorijskog događaja obeleženo je izlož-bom somborskog slikara Đorđa Vukadinovića

Za bunjevačku zajednicu u Su-

botici 25. novembar, kada je Voj-vodina prisajedinjena Srbiji, a sa-mim tim i Kraljevini Srba Hrva-ta i Slovenaca, značajan je da-tum i nacionalni praznik, kao dan oslobođenja, koji se označa-va već duže vreme, a sada je to i Dan Vojvodine. Tim povodom, u prostorijama Bunjevačke matice otvorena je izložba radova koje je odabrao slikar Đorđe Vukadi-nović iz Sombora.

„Drago nam je što je i Vojvo-dina shvatila značaj ovog istorij-skog datuma, došlo je do buđe-nja samosvesti koliko je on važan za Bunjevce i Vojvodinu i čitavu Srbiju, koja je u Velikom ratu iz-gubila preko 1,2 miliona života. To je zajednički praznik, jer mi Bunjevci Srbiju smatramo svo-jom državom, a pogotovo se po-nosimo što su na Velikoj narod-noj skupštini od 742 delegata, među sedam žena učestvovale i tri naše Bunjevke. To je bilo kada su žene prvi put u Evropi dobile pravo glasa i glasale, pa je utoli-ko datum značajniji. Među njima je bila i subotička slikarka Jele-na Čović i u njenu čast organi-zovali smo ovu izložbu našeg ve-likog prijatelja Bunjevačke mati-ce, Đorđa Vukadinovića“, rekao je

Veljko Vojnić, predsednik Bu-njevačke Matice i potpredsednik Nacionalnog saveta Bunjevaca.

Da harmonični i složni rad svih bunjevačkih institucija donosi re-zultate, složila se i dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsedni-ca NSB, koja i kao vršilac dužno-sti rukovodi Centrom za kulturu.

„Bunjevci već godinama sla-ve 25. novembar i ovo je 101 go-dina od prisajedinjenja, što zna-či da mi pišemo novi, drugi vek, za koji se nadam i virujem da će biti puno sritniji i puno bolji, bez ratova i sa mnogo prostora i mo-gućnosti za razvijanje i srpske i bunjevačke nacionalne zajednice, da hrabrim koracima ide u Evro-pu, u kojoj smo mi, inače, oduvek i bili. Važan je, pre svega, prospe-ritet ove države, a samim tim će i nama biti bolje. Budućnost Bu-njevaca je da očuvaju svoj iden-titet, posle 101 godine ponovo smo, od oktobra, dobili bunje-vački jezik u Gimnaziji u Suboti-ci, što znači da đaci mogu da uče svoj maternji, bunjevački jezik.

Mi smo mala grana slovenskog stabla, mali narod ali velikog srca i velike upornosti. A ako me pitate kako ćemo u budućnosti – ovako, pa još i malo bolje!“, izjavila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Bunjevačka matica proširuje svoju kulturnu delatnost, u toku je formiranje zavičajne bibliote-ke, a predstoji i promocija knji-ge o slamarskoj tehnici „Šum žita u pletenici“, posvećene slamarki Ivani Dulić.

Postavka, koju je za Bunjevač-ku maticu priredio Đorđe Vukadi-nović ima 21 delo, nastalo od 2013. godine na kolonijama, a zastuplje-ni su slikari iz Jermenije, Beloru-sije, Rusije i Srbije. Među eminen-tnim imenima su Jermenac Šva-mon Švamonijan, ruski akademik i narodni umetnik Rusije Petar Stronski, Aleksandar Saša Begov zaslužni umetnik Rusije, akade-mik Andrej Zaharov i drugi, a od domaćih zastupljeni su Janoš Me-saroš, Slavko Radivojević, Šandor Šlajf, Radule Bošković i drugi.

M.Radojčin

POVODI : U Bunjevačkoj matici otvorena izložba povodom 25. novembra

Veliki dan za Bunjevce i Vojvodinu

Klub pesnika Orfej u čitaonici Gradske biblioteke proslavio 24. godišnjicu

postojanja Kluba

Orfej svome Gradu U čitaonici Gradske biblioteke u petak, 29. novembra,

Klub pesnika “Orfej” proslavio je svoj 24. rođendan, knji-ževnom večeri i svečanošću koju su priredili članovi Klu-ba i subotički pesnici. Klub je svečanošću obeležio 24. go-dine postojanja i rada.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici rukovodstva kluba “Or-

fej”, članovi, pesnici, simpatizeri. U pozdravnom govoru, nekoliko reči o radu kluba, članovima pesnicima rekli su Emanuel Švorc, Natalija Janić, Thea Vilfan i drugi.

U blokovima poezije, smenjivali su se članovi kluba pesnici i drugi učesnici - Ivana Papeš Bogosavljev, Vuka Mutabdži-ja, Jasmin Ademović, Adrijana Marjanušić, Alana Šiš-ka, Thea Vilfan, Teodora Zorić, Radoman Jovanović, Jelica Makaji, Elvira i Natalija Janić, Dijana Uherek, Nedeljka Šarčević, Aranka Kiš, Natalija Janić, Gabrije-la Diklić.

U muzičkom delu programa u čitaonici Gradske biblioteke veli-kim aplauzom pored pesničkih stihova publika je nagradila i učesni-ke muzičkog dela programa Juhas Kristinu na violini, Aleksandru Tolić na flauti, Vujicu Lazović na gitari, Szarvas Bernadettu solistu, Jelenu Popović koja je nastupila na klaviru.

Svečanost u čitaonici Gradske biblioteke “Orfej svome Gradu” uve-ličao je veliki broj zvanica, pored pesnika i ljubitelja poezije.

A. Šiška

Sa otvaranja izložbe: Veljko Vojnić, Đorđe Vukadinović i Mile Tasić

NOVE socijala/zdravstvo 11Broj 1446. decembar 2019.

U Poliklinici Sente od da-

nas možete sebi priuštiti pre-gled kompletnog koštanog sistema, uz informaciju o procentu rizika od osteopo-roze. Pacijenti sa implantom bez problema mogu izvršiti pregled sa informacijama za lekara specijalistu o stepe-nu uspešnosti izvedene ope-racije. Uz jedinstveni prikaz rezultata u 3D moguće je imati kompletniju sliku pro-blema i rešenja. Pored celokupnog, moguće izvršiti snimanje regija od in-teresa kao što su koleno, kuk, rame, lakat, skočni zglob, kičma,...

Preveniranje osteoporoze kao bolesti čovečanstva 21.veka je sada dos-tupno svima. Informacija o riziku od preloma može biti prelomni trenutak u vašoj pažnji i brizi o sebi.

Pored ljudi sa problemima koštanog sistema na našoj DEXI možete izvršiti snimanje kompletnog tela sa indeksima telesne težine, mišićne mase, debljine što je za sve sportiste prilika kako da prate svoje napredo-vanje kao i odstupanja, tako i da ciljano naprave strategiju za određeni deo tela. Uz pomoć nutricioniste, a uz rezultate sa DEXE vaš lični rezultat mora biti na maksimumu!

Pored odraslih, preglede mogu imati i pedijatrijski pacijenti koji uz spe-cijalna softverska rešenja na našem aparatu imaju detaljniji izveštaj svog kliničkog stanja, može se pratiti razvojno doba deteta kao i odstupanja od očekivanih referentnih vrednosti.

Novi osteodenzitometar u Subotici!

Pregled kompletnog koštanog sistema u roku od 5 minuta!

Sportski savez Grada Subotice i Gradsko udruženje za pomoć oso-bama sa autizmom “Autizam Su-botica” organizovali su prošlog petka, druženje subotičkih sporti-sta sa osobama sa autizmom i nji-hovim prijateljima u akciji “Zako-trljajmo kugle zajedno”.

Zahvaljujući “Jumanji bowling cen-

tru” koji je ustupio staze za kuglanje dru-ženje je održano u petak 29. novembra, a sportskom danu prisustvovali su i Da-vor Štefanek predsednik Sportskog Saveza Srbije i Goran Marinković, generalni sekretar. Njima kao i “Juma-nji bowling centru” koji besplatno ustu-pa kuglanje za decu , se posebno zahva-lila u ime Udruženja “Autizam Suboti-ca” Suzana Skenderović, predsednik Udruženja.

- Sportski savez Srbije će uvek podr-žavati ovakve akcije. Cilj je da se što više dece uključi u sport, ovoj deci izuzetno znači druženje sa sportistima. Decu tre-ba podržati, dati im prostor za trenin-ge, da svi budu deo jednog zdravog ži-vota, a toga nema bez sale i treninga. Na nama, koji vodimo sport u Srbiji je, da im obezbedimo što bolje uslove - ista-kao je Štefanek.

- Naša deca nisu diskriminisana, ali nisu dovoljno uključena u razvoj što se sporta tiče. Hvala Sportskom savezu Sr-bije i Sportskom savezu Subotice i svim sportistima koji su došli. Pokušavamo da uključimo decu u razne sportove, u skladu sa mogućnostima, ili da napravi-mo jednu ustaljenu aktivnost koja bi se dešavala. Jedna aktivnost nedeljno jeste

nešto, ali nije dovoljno za našu decu. Ujedno, kroz ovakve aktivnosti radimo na inkluziji. Zahvaljujemo se i prijate-ljima iz “Kolevke “ Udruženju “Zajedno” ,Zumba fitness kod Mely” i đacima iz OŠ “Đuro Salaj”. Naša deca vole da kuglaju i na terenu su svi isti.

Želja nam je tradicionalno takmiče-nje ili već druženje koje ćem da organi-zujemo, jer na taj način se upoznajemo, družimo.

Mnogi se verovatno nisu susretali dok neki sigurno nisu.Tu su se čule razne ide-je da pokušamo da treniramo s njima,da ih gledamo na utakmicama,ostvarila se saradnja sa Zumba FItness kod Mely da deca koja žele da se priključe aktivnosti-ma kod njih to mogu.

Uspešno uključivanje u društvenu zajednicu je korak napred urađen i za-jednički velikim ogromnim srcem mo-žemo sve.

Mnogo toga je još potrebno poro-dicama i osobama sa autizmom i dru-gim smetnjama u razvoju i kontinu-itetu osnaživanje porodice,sportske aktivnosti,logoped,defektolog - rekla je Suzana Skenderović, predsednik

Udruženja “Autizam Subotica”.Druženju i kuglanju u “Jumanji

bowling centru”je u velikoj meri pomo-gao i generalni sekretar Saveza Dejan Vuković, koji se zahvalio subotičkim sportistima koji su se odazvali pozivu i izdvojili vreme za druženje u kuglani.

Nino Manojlović, predsednik Srp-skog saveza za rekreativni sport osoba sa invaliditetom takođe je izrazio zado-voljstvo zbog akcije, i dodao da je Su-botica jedan od gradova gde se ulaže dosta energije da se napreduje u obla-sti sporta.

- Ono što mi kao Savez imamo za cilj je da se na teritoriji cele Srbije razvije svest o potrebi rekreativnog bavljena sportom osoba sa smetnjama u razvoju. Ne treba potencirati takmičarske rezul-tate, već da se deca tokom cele godine - kazao je Manojlović.

Na kraju lepog druženja odbojkašica Spartaka, Milica Živanović pokloni-la je svoj dres jednom detetu Udruženja, dok je Sportski savez Subotice uručio skroman poklon svoj deci osoba sa au-tizmom koji su prisustvovali tom sport-skom danu. A. Šiška

Lidl Srbija i Crvenik krst Subotica zajednički pomažu socijalno ugrožene sugrađane

Pomoć za najsiromašnije U zajedničkoj akciji Kompanija “Lidl Srbija” i Crveni

krst Subotica do 15. decembra, pomažu socijalno naju-groženije sugrađane. Pokrenuta je kampanja u kojoj su-građani kupovinom određenih proizvoda od 28. novem-bra, u prodajnom objektu “Lidl-a”, mogu da pomognu najugroženije sugrađane.

Organizatori akcije

“Lidl” i Crveni krst Subotica kažu da se pomoć najugro-ženijima sastoji od toga što su u “Lidl-u” određeni arti-kli kao što su brašno, ulje, šećer, pirinač, keks, bom-bone, sredstva za higijenu i drugi, obeleženi odgovara-jućim znakom. Građani na-kon kupovine, mogu ukoli-ko žele da ih odlože u za to predviđenom prostoru, koji se nalazi iza kase.

- Deo pomoći koja se pri-kupi u prodajnom objektu “Lidl-a” kažu da će biti sor-tiran u pakete hrane i hi-gijene koji će biti podeljeni sugrađanima, kao i za na-mirnice za potrebe Narod-ne kuhinje - kažu u Crve-nom krstu.

Već u prvoj nedelji otkako je akcija počela, primetna je veća za-interesovanost sugrađana za kupovinom proizvoda u “Lidl-u” kako bi se pomoglo najsiromašnijima.

Inače, pored ove akcije, Crveni krst Subotica je zahvaljujući ne-sebičnoj donaciji subotičkog Udruženja građana u mogućnosti da u ovim hladnim danima pomogne više ugroženih porodica na terito-riji Grada. Kako kažu u Crvenom krstu, donacija se sastoji od pre-hrambenih i higijenskih artikala, kao i slatkiša koji će se naći u pa-ketima za najmlađe. A. Šiška

Udruženje Autizam Subotica i Sportski savez Subotice organizovali druženje u kuglanju

Zakotrljajmo kugle zajedno

NOVEzdravstvo12 Broj 1446. decembar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEJelena Pavlović, pomoćnik direktora za

farmaceutske poslove “Apoteka Subotica”

Uzroci nastanka i otkrivanje dijabetesa

Od svih slučajeva novootkrivenog dijabetesa,

preko 90% čini dijabetes tipa 2, a dijabetes tipa 1 se javlja u 5-10% slučajeva.

Dijabetes tip 1 se javlja kod dece i mlađih osoba prvenstveno. Često se otkriva u toku ili nakon neke infekcije (grip, nezeb, upala pluća), a njegov nastanak može biti podstaknut i stre-snom situacijom. U nastanku dijabetesa tipa 1 značajnu ulogu igra genetski faktor, mada deca dijabetičara ne moraju oboleti od dijabetesa. U manjem broju slučajeva uzrok je nepoznate prirode.

Dijabetes tipa 2 se javlja kod 90% obolelih od od dijabetesa, a broj obo-lelih raste sa godinama. Na nagli porast obolelih od dijabetesa tipa 2 znatno utiče i savremeni način života- smanjena fizička aktivnost, ishrana bogata za-sićenim mastima i gojaznost.

Simptomi dijabetesa se javljaju ukoliko vrednosti glikemije prelaze 11.1 mmol/L.

U klasične simptome dijabetesa spadaju :često i obilno mokrenje ( poliurija)preterana žeđ ( polidipsija )nagli gubitak u telesnoj težini unatoč povećanoj gladi i unosu većih koli-

čina hranepovećana glad ( polifagija)osećaj slabosti i lakog zamaranjasmetnje u vidusvrab u području genitalijasklonost ka infekcijama, sporo zarastanje rana, pojava čireva na koži…Privremena dijagnoza dijabetesa :vrednost glikemije natašte >7.0 mmol/L ( povišena glikemija natašte

-engl. IFG-impaired fasting glucose)OGTT-glikemija nakon 2 sata ≥ 11.1 mmol/L ( intolerancija glukoze - engl.

IGT- impaired glukoze tolerance)glikemija u bilo kojem uzorku krvi ( bez obzira na obroke) ≥ 11.1 mmol/L i

postoji prisustvo klasičnih simptoma dijabetesa ( povećana glad, žeđ, mokre-nje, gubitak u težini)

Ukoliko vam se u jednom uzorku krvi pokažu ovakve, povišene vrednosti glikemije, merenje šećera u krvi treba ponoviti, za dva do tri dana. Ukoliko se rezultati slažu u dva uzastopna merenja, postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Međutim, mnoge osobe sa dijabetesom nemaju nikakve simptome bolesti, što zavisi od vrednosti glikemije u krvi. Stoga se za osobe preko 45 godina ži-vota preporučuje merenje glikemije svake 3 godine, kako bolest ne bi napre-dovala neopaženo. Hronične komplikacije dijabetesa zavise od dužine „ dija-betičkog staža” i kod 20-50% tek dijagnostifikovanih dijabetičara već posto-je specifične komplikacije vezane za dijabetes, što je znak višegodišnjeg po-stojanja bolesti.

Postoje osobe kod kojih postoji tzv predijabetesno stanje. To su osobe kod kojih vrednosti glikemije više od normalnih , ali ipak nedovoljno visoke za postavljanje dijagnoze dijabetesa:

vrednost glikemije natašte 5.6-6.9 mmol/LOGTT - glikemija nakon 2h- 7.8-11.1 mmol/LStanje predijabetesa se često javlja uz tzv. metabolički sindrom koji

karakteriše abdominalna gojaznost (gojaznost u predelu unutrašnjih organa), hipertenzija (povišeni krvni pritisak) i povišeni nivo masnoća (lipida) , pre svega triglicerida u krvi.

tekst se nalazi na sajtu www.apotekasubotica.rs

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Kantarion Kantarion se u narodu odavno mnogo

upotrebljava i ceni, spolja protiv opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao anti-septik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva. Kantarion utiće na sluzokožu želu-ca, stimuliše lučenje brojnih želudačnih žlez-da, olakšavajuci proces varenja. Ispoljava i analgetsko dejstvo (ublažavaju bolove), pa se može primeniti i kod gastritisa praćenih bo-lom i kod ulkusa (čira) na želucu ili na dva-naestopalačnom crevu.Utvrđeno je da je kantarion izuzetno koristan kod tzv. reaktivnih depresija.

Kantarionom se mogu lečiti i neuroze,nervoze, nesanice, poremećaj spa-vanja, osećaj malaksalosti i iscrpljenosti. Kantarion se koristi i protiv noćnog mokrenja.

Kantarionovo ulje pravi se tako što se 60 gr svežih cvetova kantariona pre-lije do vrha flaše od 1 lit.maslinovim ili nekim drugim jestivim uljem. Flaša se zatvori i izlozi suncu 6 nedelja. Čaj od kantariona: 2 k.k biljke se prelije sa jed-nom šoljom proključale vode i ostavie da stoji 20 min. poklopljen.

Obeležavanje jubileja Društva za cerebralnu i deč-ju paralizu Severnobačkog okruga Subotica 20 godina od osnivanja, poklopilo se sa Međunarodnim danom osoba sa invaliditetom, koji su Ujedinjene nacije usta-novile 1992. godine. To je bila prilika da se svečano-šću u Velikoj većnici Grad-ske kuće, u utorak, 3. de-cembra, obeleži taj značaj-ni datum, a poslata je i po-ruka na koje se sve proble-me i daje susreću osobe sa invaliditetom.

Prema rečima Eve Blaško

Mihalik, predsednice Društva, pored ostvarenih uspeha , oso-be sa invaliditetom i dalje maju još nekoliko ciljeva, poput oba-ranja arhitektonskih barijera, uvođenje servisa personalne asi-stencije i stvaranje malih kuć-nih zajednica, koje bi omogući-le institucionalizaciju osoba sa invaliditetom.

- Invaliditet nije i ne sme da bude prepreka za naše sugra-đane da se aktivno uključuju u zajednicu i društvo kojem pri-padaju. Mislim da je Konven-cija Ujedinjenih nacija upravo stavila težište na to da se ljudi ne smeštaju u institucije, već u male kućne zajednice sa podrš-kama. Sredina koja je još uvek nepristupačna za osobe sa in-validitetom, bilo da su arhitek-tonske ili informacione prepre-ke u pitanju, zahteva i uvođe-nje servisa personalne asistenci-je, koji je od presudnog značaja, jer je naše okruženje često takvo da je nemoguće savladati te pre-preke. Naravno, težnja je i da se sve osobe sa invaliditetom aktiv-no uključe u sve tokove društve-nog života, kao što su se i uklju-čivale svih ovih 20 godina - re-kla je Mihalik.

Govoreći da u Subotici da-nas živi više od 10 hiljada oso-ba sa invaliditetom, čija udru-ženja i aktivnosti pomaže i Grad Subotica, preko konkursa u obla-sti društvenog i humanitarnog rada, Ilija Đukanović, član

Gradskog veća za socijalna pita-nja je rekao, da je ove godine za te potrebe iz gradskog budžeta izdvojeno 8 miliona dinara, što još uvek nije dovoljno, te da će se u narednim godinama lokal-na samouprava fokusirati na iz-dvajanje većih sredstava, ali i na unapređenje usluga personalnih asistenata.

- Akcenat je najpre stavljen na zaposlenje osoba sa invalidi-tetom, ali i na druge oblike po-drške u zdravstvu, kulturi i spor-tu. Moramo kao društvo da pru-

žimo punu podršku našim su-građanima i invaliditet ne sme da bude prepreka za iskazivanje

određenih znanja, veština, ta-lenta i uspeha ovih ljudi - rekao je Đukanović.

Apsolvent pedagogije na Filo-zofskom fakultetu u Beogradu, Mila Beganović nam je rekla da nakon završetka studija pla-nira da se posveti prosvetnom radu, ali i da nastavi da poma-že svojim prijateljima iz Druš-tva za cerebralnu i dečju parali-zu, čija je članica od osnivanja. Mila je rekla i da svaki dan tre-ba pričati i uticati na svest ljudi da se još više pomaže osobama sa invaliditetom.

A. Šiška

Društvo za cerebralnu i dečju paralizu SBO u Velikoj većnici obeležilo 20 godina od osnivanja

U Subotici živi oko 10.000 osoba sa invaliditetom

U SBO 5o dece sa dečjom paralizom

Prema podatcima Druš-tva za cerebralnu i dečju pa-ralizu SBO, u Okrugu odno-sno Subotici, danas živi 5o-toro dece sa dečjom parali-zom. Oni su članovi Društva, i njima se svesrdno i uvek prvo pomaže. I dalje među-tim i deca koja boluju od te bolesti kao i odrasli, svakod-nevno se susreću sa proble-mima koji još uvek nisu re-šeni, ali za koje postoje naja-ve da će ubrzo biti.

Zavod za javno zdravlje Subo-tica, Crveni krst Subotica i Dom zdravlja Subotica nastavljaju sa akcijom „Selu u pohode - proveri svoje rizike, kontroliši zdravlje!”.

U okviru te akcije, meštani Palića će 10. decembra u termi-nu od 8 do 11 časova u prostorija-ma tamošnje mesne zajednice u

ulici Splitska aleja 1, imati priliku da provere svoje zdravlje.

Svi zainteresovani sugrađani će moći izmeriti krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, te izmeri-ti telesnu visinu i težinu i utvrditi indeks telesne mase (BMI). Pu-šačima će se izmeriti vrednosti ugljen-monoksida u izdahnutom

vazduhu i dati saveti za presta-nak pušenja. Lekari Doma zdrav-lja i Zavoda za javno zdravlje Su-botica će deliti savete za očuva-nje i unapređenje dobrog zdrav-lja, najavili su organizatori akci-je “Selu u pohode”.

A. Šiška

Akcija Selu u pohode na Paliću

Eva Blaško Mihalik

Mila Beganović

NOVE zdravstvo 13Broj 1446. decembar 2019.

U sklopu Evropske ne-delje testiranja na HIV i hepatitise, koja se u na-šoj zemlji obeležava po sedmi put, Zavod za jav-no zdravlje Subotica je u četvrtak 28. novembra, održao celodnevnu akci-ju testiranja na HIV vi-rus, kao i na viruse hepa-titisa B i C. Akcija je bila besplatna i poverljiva, a za navedena testira-nja nije trebala bilo ka-kva važeća zdravstvena dokumentacija. Na testi-ranje se odazvalo 48 su-građana, pri čemu su ot-krivena dva nova slučaja hepatitis C virusne infek-cije, kao i po jedan slučaj HIV-a, odnosno, hepati-tis B virusne infekcije.

U Zavod za javno zdravlje Su-

botica je od početka godine, pa do sredine novembra, pristiglo pet novih prijava o licima obole-lim od akutne hepatitis B virusne infekcije, kao i po tri prijave o li-cima obolelim od hronične hepa-titis B odnosne hronične hepa-titis C infekcije. U isto vreme, u ZZJZ Subotica su otkrivena dva nova slučaja infekcije HIV-om.

Svetski AIDS dan, 1. decem-bar, ZJZ Subotica je obeležio be-splatnim i poverljivim testira-njem na HIV u ponedeljak, 2. decembra, u terminima od 9 do 14, kao i od 19 do 24 časa. Na

testiranje se odazvalo 29 naših sugrađana.

Vakcina protiv hepatitisa B daje dobre

rezultate

- Virusni hepatitisi, ali pre svega hepatitis B i C, zbog mo-gućnosti nastanka hroničnih in-fekcija kod obolelih, imaju veliki javnozdravstveni značaj u čita-vom svetu, pa tako i u našoj ze-mlji. Prevencija u vidu vakcine postoji u slučaju hepatitis B in-fekcije, dok u slučaju hepatitisa C ostaje, za sada, jedino opšta tj. nespecifična prevencija, jer vak-cina protiv ove bolesti još uvek nije proizvedena. S obzirom da je imunizacija protiv hepatitisa B ušla u kalendar obevezne imu-nizacije naše Republike 2006. godine, nakon trinaest godina

primene ove vakcine, još je uvek rano govoriti o smanjenju bro-ja obolelih, ali je svakako jasno da će se u narednom periodu be-ležiti konstantno opadanje broja novoobolelih slučajeva ove bole-sti. S obzirom da je hepatitis B isključivo infekcija ljudi, postoji teoretski osnov da će se ovo obo-ljenje i trajno odstraniti tj. era-dicirati, a što je u direktnoj sraz-meri sa brojem vakcinisanih. I pored postojanja odlične vakci-ne, koja stvara imunitet kod go-tovo 99% vakcinisanih osoba, terapija hepatitis B hronične in-fekcije je za sada i dalje veliki iza-zov. S druge strane, i ako vakci-na protiv hepatitisa C ne posto-ji, po pitanju lečenja ove infek-cije poslednjih godina su ostva-reni ogromni rezultati, te je ova virusna infekcija izlečiva u blizu 100% slučajeva -pojašnjava za

naš list dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavo-du za javno zdravlje.

Novoregistrovani HIV-om

Dr Bohucki kaže da kao i u slučaju hepatitisa C, za sada ne postoji ni vakcina protiv in-fekcije HIV virusom, ali da su i ovde ostvareni izuzetni pomaci u terapiji.

- Dok je u prošlosti infekcija virusom HIV-a neminovno do-vodila do postepene progresije bolesti, te nastanka poslednjeg stadijuma bolesti čija je skraće-nica AIDS odnosno SIDA, danas se savremenom terapijom pre-kida progresija ove infekcije, a narušeni imuni sistem se goto-vo u potpunosti oporavlja. Po-slednjih godina se smanjuje broj

registrovanih slučajeva AIDS-a u svim zemljama gde je dostupna savremena terapija, i smatra se da će se umiranje od AIDS-a sve-sti na minimum. Zapravo, umira-nje od poslednjeg stadijuma HIV infekcije može u potpunosti i da se eliminiše, ukoliko se lice započe-lo pravovremeno lečiti. Današnja strategija borbe protiv HIV-a sa-stoji se u ranom otkrivanju što ve-ćeg broja HIV pozitivnih osoba, i istovremenom započinjanju tera-pije. Na ovaj način se pomaže in-ficiranoj osobi da stavi pod kon-trolu infekciju, te da čitav niz go-dina tj. decenija živi sa HIV viru-som bez bilo kakvih zdravstvenih problema. U isto vreme, osoba koja redovno uzima terapiju, u toj meri ima smanjenju koncentra-ciju virusa HIV-a u svom orga-nizmu, da prestaje da bude izvor zaraze za bilo koju drugu osobu, čak i u slučaju nezaštićenog sek-sualnog odnosa. Drugim rečima, neophodno je da se otkrije sva-ka HIV pozitivna osoba, te da se odmah započne sa lečenjem istih, sve u cilju poboljšanja njihovog zdravstvenog stanja, a istovreme-no se na ovaj način i sprečava da HIV pozitivna osoba zarazi bilo koju narednu osobu, jer savreme-na terapija upravo ovo i može da učini. Osnovni problem u nave-denom preventivnom konceptu borbe protiv HIV-a je u tome što se i dalje ne testira dovoljan broj osoba - navodi dr Bohucki.

A. Šiška

•Od Nove godine i paci-jentima u Srbiji biće dostu-pni najsavremeniji lekovi za multipla sklerozu. Kako je najavljeno iz RFZO, od 2020. uvodi se savremena terapija druge i treće gene-racije lekova o trošku Repu-bličkog fonda za zdravstve-no osiguranje, što će obole-lima znatno usporiti tu au-toimunu bolest!

Vest o donošenju odluke da se

inovativni lekovi za multipla skle-rozu uvode na listu RFZO, doče-kana je sa oduševljenjem, jer ovo je prvi put da se država zauzela za obolele sa tom dijagnozom, kažu u subotičkom Udruženju za borbu protiv multipla skleroze.

Od Nove godine i pacijenti-ma u Srbiji biće dostupni najsa-vremeniji lekovi. Od 2020. uvo-di se savremena terapija druge i treće generacije lekova o trošku Republičkog fonda za zdravstve-no osiguranje.

U RFZO kažu, da ne očekuju da će svi pacijeneti moći da do-biju terapiju, te da je činjenica je da se nigde u svetu sto posto lju-di ne leči, ali napredak postoji i

biće kontinuiran, što je kako tvr-de i najbitnije.

Kriterijumi za nove lekove - šaroliki

Ko će od pacijenata dobija-ti najnovije lekove, procenjivaće se na osnovu kriterijuma i opšteg stanja obolelih, tvrde nadležni u RFZO. Tu vest kao i informaci-ju o novim lekovima, koji će biti uvedeni na listu RFZO, u subo-tičkom Udruženju za borbu pro-tiv multipleskleroze, dočekali su sa oduševljenjem.

- Ovo je sjajno, jer je ovo prvi put da se država zauzela

za takvu dijagnozu. Svi mi koji smo bolesni od te autoimune bo-lesti deceniju i više, borimo se kako znamo i umemo, jer su le-kovi prve generacije nedostupni većini pacijenata. Ova bolest je opaka, jer je u svojoj osnovi ne-vidljiva. Napadne bez najave, onda kad smo najproduktivniji( između dvadesete i četrdesete) i baci nas na kolene. Sve je više i mlađih koji još nisu ni zagreba-li život. Biti u invalidskoj penzi-ji sa trideset i pet kao ja, bio je strašan udarac, jer sam odra-dila trećinu radnog staža i za-nemoćala. Upravo je to ono što se nadamo da će primena inova-tivnih lekova usporiti, produžiti vreme da budemo svrsishodni sami sebi, ali i društvu u celini - kaže u komentaru za naš list, po-vodom vesti o savremenijim le-kovima na listi RFZO, Mirjana Krnajski , predsednik subotič-kog Udruženja obolelih od mul-tipla skleroze.

Novi lekovi zaustavljaju napredovanje bolesti

Mirjana ima četrdeset godina i sama je obolela od te bolesti, a

kaže da će lekovi novije genera-cije zaustaviti napredovanje bo-lesti, da će duže oboleli biti rad-no sposobni, društveno i socijal-no prihvaćeni i samim tim im-plementirani u svet sa svima rav-nopravno, što je i cilj.

- Na svemu smo zahvalni, jer pored svega znamo koliko su

lekovi skupi, ali važno je da što više obolelih osnaži, a novoobo-leli da što duže osta-nu u dobrom stanju. Jer u bolesti nismo sami, tu su cele poro-dice, prijatelji famili-ja na koje bolest ta-kođe utiče. Grad Su-botica sa gradonačel-nikom Bogdanom Labanom i članom veća za socijalna pita-nja Ilijom Đukano-vićem izašli su nam u susret i omogućili nam mnoge olakšice - dodaje Mirjana.

Lekari takođe igra-ju važnu ulogu i nadam se da će se maksimalno potruditi da nas o svim detaljima vezanim za

lekove kao i načinom na koji će se dobijati, ko je prioritetan, kakvi su uslovi za dobijanje lekova, obave-ste na adekvatan način. Kao Udru-ženje, bićemo u interakciji sa svim relevantnim akterima i šansu koja nam se nudi prihvatićemo sa odu-ševljenjem, zaključila je Mirjana.

A. Šiška

Evropska Nedelja testiranja na HIV, hepatitise i Svetski AIDS dan obeležena i u subotičkom Zavodu za javno zdravlje

Registrovana dva nova slučaja HIV infekcije

Lekovi nove generacije za multipla sklerozu olakšaće život obolelima od te autoimune bolesti

Novi lekovi usporavaju multipla sklerozu

I dalje malo registrovanih na HIV zbog stigme

ZZJZ Subotica, na godišnjem nivou, ima između 200 do 250 obavljenih testiranja, što je nedovoljno veliki broj u odnosu na broj stanovnika Okruga. Osnovni razlog ovako malog broja te-stiranih lica na HIV je u stigmatizaciji koje ovo oboljenje i da-lje ima, ne samo kod nas, nego i u nizu drugih zemalja. ZZJZ Su-botica svake godine u okviru obeležavanja svetskog AIDS dana, sprovodi i noćno testiranje na HIV, koje je u terminu od 19 do 24 sata uvek posećeno više nego bilo koje drugo testiranje tokom uobičajenog radnog vremena. Najsvežiji primer ovo odlično i po-kazuje, kada je 2. decembra tokom pre podneva, došlo osmoro zainteresovanih, dok je na noćno testiranje došlo njih 21.

dr Nebojša Bohucki

U Srbiji oko 9.000 obolelih od multipleskleroze

Procenjuje se da oko 9.000 osoba u Srbiji ima multiplesklerozu, teško ne-urološko oboljenje koje se najčešće javlja između 20. i 40. godine života. Oko 1.200 pacijenata leči se prvom ge-neracijom lekova.

Mirjana Krnajski

NOVEgrad14 Broj 1446. decembar 2019.

•Novo rukovod-

stvo mesne zajed-

nice Bajnat odre-

dilo je prioritete

koje treba reša-

vati u najskorije

vreme, ali ni dru-

gi planovi i potre-

be nisu od manjeg

značaja. U dvori-

štu postoji prostor

u kojem bi mo-

glo da bude deči-

je igralište. Kako

iskoristiti salu?

Deo Bajnata je ur-

banizovan i novi-

ji, a deo su stare,

mahom dotraja-

le kuće sa starač-

kim domaćinstvi-

ma, često na ivici

egzistencije.

Na području Bajnata oko 3500 stanovnika živi između ulica Eu-gena Kumičića, Senćanskog puta do teretne stanice sa severa, do železničke pruge Subotica-Pačir na jugu, a sa istoka i zapada su granice železnička pruga (teretna stanica i ulica Braće Radić, sa pro-dužetkom do leve strane Pačirske pruge. Dom mesne zajednice na-lazi se u Braće Radić 83 i mesto je gde građani mogu da se obrate sa svim svojim pitanjima i problemi-ma utorkom i četvrtkom, jer u tim danima imaju sekretaricu.

„Da li su dovoljna dva dana, re-alno, ako bi mesna zajednica tre-balo da bude servis građana, ona-ko kako bi mi to želeli, onda nije, ali sekretarica, koja ostala tri dana radi na Prozivki, zaista je ažurna i angažovana, tako da sve neka-ko ipak ide“, kaže Radmila Šuš-njar, u novom mandatu na čelu Saveta mesne zajednice Bajnat, koja veruje da se uz trud i zalaga-nje dosta ciljeva i napretka u inte-resu stanovnika može ostvariti.

„U prethodnom mandatu bila sam potpredsednik Saveta i ni-sam ulazila u neke aktivnosti, bila sam tu da pomognem kada se ne-što dešava, ali sada imam više

vremena i volje i optimi-sta sam da se mogu privu-ći i zainteresovati građa-ni. Pre svega, mesnu za-jednicu doživljavam kao svoju kuću u kojoj bih pra-vila promene i sprema-la neke ćoškove koji dugo nisu dirani, nešto pome-rila, nešto sklonila i sta-vila na svoje mesto. Ovo nam je zajednička kuća, taj naš Dom mesne zajed-nice, i treba poći od svog dvorišta da se sredi – da se tu napravi neka bašta, ili čak igralište za decu, za-što da ne, ako već imamo prostor, zašto ne bi majke sa decom mogle da uđu u dvorište, recimo prepod-ne kada je sekretarica tu, i provedu vreme u nje-mu?“, razmišlja predsed-nica Saveta.

Ima u dvorištu još toga za rešavanje – dvorišne zgrade, četiri prostorije sa ukupno oko 80 kvadratnih me-tara, u koje se odlažu nepotreb-ne stvari i dotrajali nameštaj, ali zbog neodržavanja propadaju, pa bi im trebalo osmisliti namenu. Sam Dom, međutim, iako je lepo uređen i ima prelepu salu, nema namenu, jer odlukom Grada, kao njegovo vlasništvo, ne može da se izdaje za razne proslave, rođenda-ne i slično kao ranije. Povremeno se održavaju priredbe, Sunčane jeseni i to je sve.

„Na Bajnatu su uglavnom sta-rije kuće i ljudi često nemaju mo-gućnosti za proslave i okupljanje većeg broja gostiju, pa dolaze i pitaju, ali nama to nije dozvolje-

no. Trebalo bi da se nađe rešenje, kada već postoji takva sala da se i koristi“, kaže Radmila Šušnjar.

Četiri prioriteta

Kada se krene dalje od sopstve-nog dvorišta, šta je to što u mesnoj zajednici Bajnat zahteva „sprema-nje“, s obzirom da ovaj deo grada spada u komunalno dobro opre-mljene, što se tiče vodovoda, ka-nalizacije, puteva i slično? Prošle

godine, prilikom rekonstrukci-je ulice Dragiše Mišovića, na in-sistiranje iz mesne zajednice deo puta, u blizini obdaništa, je regu-lisan i proširen, a sada ima neko-liko tačaka koje su problematične i čekaju na rešavanje.

„U planu smo za narednu go-dinu naveli četiri prioriteta, dobili smo odgovor da za sada možemo da se opredelimo za dva. Jedan od njih je raskrsnica ulice Nade Dimić i Braće Radić, kod peka-re, koja je veoma kritična jer tu deca pretrčavaju kada idu u peka-ru a vozači voze brzo iz oba sme-ra. Opasno je ne samo za pešake, nego i za vozače i često se jedva

izbegnu nesreće. Po nama rešenje je ili kružni tok ili pešački semafor „na poziv“, kakav postoji na Sen-ćanskom putu. „Ležeći policajci“ ništa ne bi pomogli. Drugi priori-tet za koji smo dobili obećanje da će biti rešen je kružni tok na Baj-natskoj ulici, kod bivšeg „Vitoro-ga“, gde pešaci koji dolaze sa pro-zivke, i obratno, nemaju pešač-ku stazu i prelaz. Ovde, kako smo čuli, treba da se izmeste hitna po-moć i vatrogasci po urbanističkim

rešenjima, ali dok to ne bude, moralo bi se nešto učiniti“, objaš-njava Radmila.

Ni ostale dve stav-ke, međutim, nisu za potcenjivanje i odla-ganje, pogotovo u uli-ci Ivana Zetovića, gde je zbog kiša popu-stila kolovozna kon-strukcija kod slivni-ka i stvorila se rupa. Posebna priča su tro-toari u ulici Mihovi-la Pavleka Miškine, koji građanima zada-ju brige.

„ S v o j e v r e m e n o kada su pravljeni tro-toari, njihov sliv nije odrađen kako treba i oni su nagnuti pre-ma kućama. Atmos-ferske padavine ih zbog toga podlivaju, a kuće su stare, nabi-janice ili od mešanog

materijala, bez temelja, pa tonu i pucaju. Tražili smo od grada da se taj problem reši i trotoari ponovo naprave“, kaže Radmila Šušnjar.

Bajnat je, gledano urbanistič-ki, podeljen na deo od ulice Dra-giše Mišovića prema gradu, koji je više urbaniji, i od Dragiše Mi-šovića do Bajnatske, gde su kuće više „ušuškane“, ali i naselje-ne staračkim domaćinstvima od jednog ili dva člana. Da li su ne-davna rušenja kuća u ulici Braće Radić navela građane da se obra-ćaju mesnoj zajednici, neizbežno je pitanje za predsednicu Saveta.

„Nismo imali takvih reakci-ja, niko nam se nije obratio, lju-di se ne izjašnjavaju, mislim da je to zbog toga što je to taj urbaniji deo, pa to njima možda

ni ne smeta toliko. Za mene je Bajnat najlepši deo grada, vo-lim jer ima ulica gde se deca igra-ju na ulici isto kao u moje vreme, ali ima i dosta oronulih, zapušte-nih kuća u koje je teško ući čak i u dvorište, ljudi, pogotovo stari-ji, često žive sami i ne mogu da ih održavaju, pa se pretvaraju u ruševine. Oni često nemaju ni za lekove ni za ogrev, trebalo bi im

pomoći, ali – kako?“, pita se Rad-mila Šušnjar.

„Čep za osmeh“ i vino za praznik

Zvanično, na području Bajnata registrovano je desetak socijalnih slučajeva i oni preko Crvenog krsta dobijaju pakete pomoći, koji im se uručuju u mesnoj zajednici. Ljudi koji su u teškoj materijalnoj situ-aciji, smatra predsednica Saveta, ipak je mnogo više i neki se obra-ćaju mesnoj zajednici pokazujući spisak lekova koji su im neophod-ni i ček od penzije, koji te troško-ve jedva pokriva! Teško je pomoći, ali svaka pomoć, makar koliko bila mala, uvek je dragocena!

„Pokrenuli smo akciju „Čep za osmeh“ a to je sakupljanje plastič-ne pet ambalaže koju građani do-nose u dvorište mesne zajednice. Kada se nakupi, dajemo je jednoj ženi sa detetom koja teško živi, da bi ona taj materijal prodala. Gra-đani su prihvatili tu akciju i dono-se plastičnu ambalažu kod nas, pa tako doprinosimo i očuvanju ži-votne sredine“, kaže Radmila dok pokazuje punu kesu čepova odvo-jenih od plastičnih boca.

Da se građani u mesnoj zajed-nici osećaju kao kod svoje kuće, pomažu i druženja, bilo je i ku-vanja kotlića za koje je materijal „sponzorisao“ jedan član Saveta mesne zajednice. Uspela je i akci-ja besplatne kontrole vida sa opti-čarskom radnjom, pošto je najav-ljena flajerima koji su deljeni od kuće do kuće i odziv je bio izne-nađujuće dobar. Bajnat ima svo-ju tradiciju, „šetnju Deda Mraze-va“, koja će ove godine biti orga-nizovana 21. decembra.

„Toga dana naši Deda Mrazevi će pozvoniti na vrata građanima, bombone smo već spremili, veru-jemo da će biti i nekih simbolič-nih poklončića, a tu „šetnju“ vole ne samo deca nego i stariji. Da bi obeležili predstojeće božićne i no-vogodišnje praznike, kao i pret-hodne godine, kuvaćemo vino na ulazu u mesnu zajednicu, deli-ti prolaznicima i pozvati građane na druženje, a možda će biti i ko-tlić...“, kaže Radmila Šušnjar.

M.Radojčin

Radmila Šušnjar, predsednica Saveta mesne zajednice Bajnat

Kao u kući, svojoj a zajedničkoj!

Radmila Šušnjar sa optimizmom je prihvatila da bude na čelu Saveta mesne zajednice

Raskrsnica, nezgodna za pešake ali i vozače

Sala se povremeno koristi, a onda se okupe uglavnom stariji sugrađani

NOVE istorija 15Broj 1446. decembar 2019.

Arsenije III Crnojević (Čarno-jević) bio je arhiepiskop pećki i patrijarh srpski od 1672. do 1706. Prema mnogim istoričarima, Ar-senije III je bio u istoriji srpske cr-kve treća najznačajnija figura po-sle svetog Save, osnovača autoke-falne Srpske crkve (1219), i Maka-rija Sokolovića prvog srpskog pa-trijarha posle obnavljanja Pećke patrijaršije 1557. godine.

Arsenije III je rođen u Baji-

cama („od Cetinja roždenijem“, kako je govorio). Sa ovim i slič-nim detaljima Subotičani će moći da se upoznaju putem predavanja koje će dr Nenad Ninković, docent na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u No-vom Sadu održati u Subotici, 12. decembra, u svečanoj sali Otvore-nog univerziteta u Subotici, sa po-četkom u 19. časova.

On će govoriti o patrijarhu Ar-seniju III Crnojeviću kao „puto-vođi srpskog opstanka“ u vreme-nima kada je za to bio uslov na-seljavanje na teritoriji Habzbur-ške monarhije. Međutim, želje za uspostavljanjem veza postojale su sa obe strane.„Težnju poveziva-nja Vojvodine sa Srbijom i Srbi-je s područjem današnje Vojvodi-nom lako je objasniti jer je velika

povezanost Srba iz Srbije i pro-stora današnje Vojvodine istorij-ska konstanta bar od promena koje je doneo Veliki bečki rat kra-jem 17. veka. Ne treba zaboraviti da se prostor današnje Vojvodine naseljavao dugo Srbima južno od Save i Dunava, da su u Srem i Ba-nat tokom ratova u 18. veku dola-zile izbeglice iz Srbije, da je jaka veza postojala tokom čitavog 19. veka, od pomoći ustaničkoj Srbiji,

do uticaja „prečana“ na izgradnju institucija u mladoj srpskoj drža-vi“, kaže doc. Dr Ninković.

Od Peći do Krušedola

Arsenije III Crnojević je postao iguman Pećkog manastira 1665. godine, da bi krajem 1672. bio iza-bran za patrijarha srpskog. Zala-gao se za uspostavljanje veza među Srbima i preduzeo niz kanonskih poseta, kao što su bile Bosni 1674., Braničevu i Sremu iste godine, za-tim Žiči i Braničevu 1677, Smede-revu 1680. i Budisavcima 1682. Te godine uoči rata između Turske i Austrije krenuo je na poklonjenje Hristovom grobu, u Jerusalimu je bio gost patrijarha jerusalimskog Dositeja Notarisa, i za vreme pu-tovanja vodio je dnevnik koji ima

veliku vrednost dokumenta i knji-ževnog dela. Vratio se u Peć posle Vaskrsa 1683. godine kada je rat već počeo.

“Kada se car Leopold I obratio 1687. carigradskom patrijarhu da podrži hrišćansku stvar, Arsenije III se našao u nezavidnoj situaci-ji, jer je pristajanjem uz zapadne sile pretila opasnost pravoslavlju. Turska Porta nije imala poverenja u njega, patrijarh je u dva maha bio u opasnosti da izgubi glavu i stoga je bio prinuđen da novem-bra 1689. ode iz Peći u Nikšić. U to vreme austrijska vojska je pro-drla sve do Prištine i njen zapo-vednik Pikolomini apelovao je na Srbe da se dignu na oružje. Arse-nije III se u Prizrenu sastao sa ge-neralom Pikolominijem i podržao borbu svojih sunarodnika pro-tiv Osmanskog carstva i savez sa Habzburškom monarhijom“, na-vodi profesor Nenad Ninković.

Međutim, smrću Pikolomini-ja od kuge, ratna sreća se okrenu-la u korist Turaka. Kada je video da se carska vojska povlači, Arse-nije III krenuo je sa narodom ja-nuara 1690. prema Beogradu. Po-što se u Beču saznalo da Srbi na-puštaju svoja ognjišta, car Leo-pold I je 6. aprila izdao Pozivno pismo kojim je sve porobljene na-rode pozvao na oružje garantujući im slobodu, povlastice, pravo na svoju veroispovest i na izbor voj-vode, obećao im je da će biti izuze-ti od svakog javnog tereta i danka izuzev u slučaju ratnih prilika. Na zahtev patrijarha da srpska Crkva u novoj zemlji dobije onaj položaj koji je imala pod Turcima, car je odgovorio Privilegijom od 21. av-gusta 1690.

Uskoro po prelasku dela srp-skog naroda u Austriju, patrijarh se dva puta obraćao Beču s mol-bom da se dozvoli otvaranje srp-skih škola i štamparije, ali mu one nisu ispunjene. Punih 11 godina patrijarh nije imao stalno sedište i selio se od Sentandreje do Kovina, Sirača, Hopova, Sečuja, Futoga i Pakraca, a 1701. car mu je naložio

da mora da stanuje u Sentande-riji, oduzeo mu titulu patrijarha i ograničio mu prava. Srbi su u Ra-kocijevom ustanku (1703-1711) stali na stranu Austrije i car Jo-zef I je tu vernost nagradio potvr-dom Privilegija. Patrijarh je umro u Beču, 1706. godine, i sahranjen je u manastiru Krušedol.

(Ne)ispunjena obećanja

Dr Nenad Ninković, pišući o Sr-bima u Revoluciji 1848-49. godi-ne, na naučnoj konferenciji održa-noj prošle godine u Kaštelu Ečka, obradio je istorijat srpskih zahte-va u Vojvodini koji su se tada po-stavili, a vodili su poreklo iz peri-oda naseljavanja u toku Velike se-obe 1690. godine i posle nje. On je objasnio na osnovu čega su Srbi zahtevali teritoriju i vojvodu.

„Postojanje Vojvodstva ili srp-ske istorijske teritorije je bila osnova nacionalnog razvoja, jer je bilo koji narod Habzburške mo-narhije mogao osigurati svoj ra-zvoj samo ako je ovo imao. Srbi su u vreme Revolucije imali dugu istoriju borbe da steknu ovakvu teritoriju, od zahteva iznetih 1694. na Zboru u Baji, preko pokuša-ja da dobiju za sebe Banat, na Te-mišvarskom saboru 1790. Nasto-jali su da steknu nacionalnu teri-toriju kako bi omogućili sopstve-ni razvoj, kao i organizovanje in-stitucija. Pitanje postojanja voj-vode jedno je od onih koji govo-re o istorijskom kontinuitetu, jer

je uporište za zahtev pronađeno u Pozivnom pismu cara Leopol-da I iz 1690. iako je svima bilo ja-sno da je doneto u kriznom rat-nom vremenu i da je važilo za pro-stor koji nije ušao u sastav Habz-burške monarhije. Ipak, pome-nuti car je učinio presedan kada je 1691. dozvolio izbor podvojvo-de Jovana Monasterlije. Iako, to-kom 18. veka, nije bilo sličnih za-hteva, uporište je nađeno u istorij-skim dokumentima u presedanu iz 1691. godine“, zaključio je pro-fesor Nenad Ninković.

Posle smrti patrijarha Arse-nija III sledeća pitanja izbila su na dnevni red: ko će ga nasledi-ti, kako će se zvati nova crkvena oblast i kakav će biti njen odnos prema Pećkoj patrijaršiji. Sabor koji je održan u manastiru Kruše-dolu osnovao je Krušedolsku arhi-episkopiju (mitropoliju), izabrao za naslednika patrijarha Arseni-ja III jenopoljskog episkopa Isai-ju Đakovića, koji je bio vrlo zaslu-žan čovek, upoznat sa prilikama u Monarhiji. Pošto su Turci 1716. zapalili manastir Krušedol sredi-šte Krušedolsko-karlovačke mi-tropolije preneto je iz manastira u Sremske Karlovce.

Predavanje „Arsenije Čarnoje-vić – putovođa srpskog opstanka“, organizuje Udruženje Srba grada Subotice „Arsenije Čarnojević“, u nastavku serije istorijskih tribina započete u septembru temom „Ko je bio Jovan Nenad Crni“.

M. Radojčin

Dr Nenad Ninković, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Arsenije Čarnojević – putovođa srpskog

opstanka• Težnju povezivanja prostora današnje Vojvodine sa Srbijom i

obratno je lako objasniti, jer je to bila istorijska konstanta još od

Velikog bečkog rata krajem 17. veka, kaže docent dr Ninković, čija

je uža specijalnost tema naseljavanja panonske ravnice pod vo-

đstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića i njegova uloga u bor-

bi Srba za opstanak na ovim prostorima.

Arsenije III Čarnojević, vođa velike seobe Srba, posle Svetog Save i Makarija Sokolovića treća najznačajnija ličnost u srpskoj istoriji

Profesor doktor Nenad Ninković: istorijske težnje povezivanja Vojvodine sa Srbijom

NOVEtradicija16 Broj 1446. decembar 2019.

• Povodom pro-

slave Dana Repub-

like, 29. novem-

bra, polaganjem

venca i odavanjem

pošte pred spomen

obeležjem sa likom

Josipa Broza Tita,

tradicionalno je

obeležen 29. no-

vembar u parku

Mini Jugoslavi-

je. Prisutnima su

se obratili Blaško

Gabrić i Mikloš

Olajoš Nađ, aktivis-

ta antifašističke

ideologije.

Svečana Akademija povo-dom proslave “rođendana” bivše Socijalističke Federativne Re-publike Jugoslavije održana je u svečanoj sali Otvorenog Univer-ziteta, Subotica. Specifično, za ovu priliku otvoren je 1. ulaz kako bi pr-ijem gostiju protekao nesmetano.

Dan Republike obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja

AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943., kada su predstavnici par-tizanskog pokreta otpora progla-

sili federalno uređenje Jugoslavi-je i ustavotvornu skupštinu FNRJ, po završetku drugog svetskog rata, pre sedam i po decenija, 29. no-vembra 1945.

Komemorativno-muzički pro-gram u svečanoj sali protekao je dostojanstveno, a dvočasovnom svečanom programu prisustvovalo preko 120 gostiju, poštovalaca tek-ovina nekadašnjeg socijalističkog uređenja. Neki učesnici su imali priliku da se prisete i ličnih iskus-tava, kao, recimo najstariji parti-zan, Čika Miša – Mihajlo Kmezić, rođen daleke 1929. godine, ili čika Dragutin Filipović rođen 1938. Susret veterana NOB-a bio je dirljiv, međusobno su se oslovl-javali “druže”, što je propraćeno

pažnjom i poštovanjem.Akademija je otvorena in-

toniranjem himne SFRJ, u iz-vedbi hora Subotičke Fra-jle, u pratnji muzičkog sas-tava Stanimirović-Krčelić-Sarajlić. Pevale su se i pes-me “Po šumama i gorama”, ”Tamo daleko”, “Salaš u Ma-lom Ritu”, “Živela Jugoslavi-ja”, a nakon vokalne izvedbe koja je zagrejala srca pris-utnih nastupile su učenice Kovač Lea ( 5. razred O.Š Ki-zur Ištvan) i Kovač Jovana ( 4. razred O.Š. J.J.Zmaj) u pionirskim uniformama, sa crvenim zvezdama na plavim kapama i crvenim mara-mama oko vrata. Josip Ma-tak je nastupio sa više pes-mama, dok se nije zaorila i “Jugoslavija”.

Livija Kaporjai je re-citovala pesmu na mađarskom “Petofi brigad”, a Branko Buljovčić je sa gov-

ornice podsetio na podatke u vezi obeležavanja jubileja radnih akcija tog slavnog doba. Publiku su im-presionirali mladi učenici Muzičke škole Kolompar Emese koja je svirala flautu i Kolompar Oskar,

klarinet. Sofija Gerdeljan, autor-ka 4 knjige, čitala je svoju poeziju, a stihove je govorio Babijanović Geza, dok je učenica 6. razre-da Osnovne Muzičke Škole Izol-da Papp iz Kanjiže svirala “Ron-do” nepoznatog autora iz 16.veka. Blaško Gabrić je evocirao vreme bivše Jugoslavije, a kratku poruku i poziv na saradnju je preneo i Goran Gabrić, trenutni predsednik

udruženja građana “4.Mini Jugo-slavija”. Pročitani su stihovi Mihai-la Miše Kmezića, recitovala je svoje stihove Katica Bačić iz Ljutova.

Dodeljene su i zahvalnice AVNOJ-a za životno delo Miši

Kmeziću, Katici Bačić, Zoltanu Kujundžiću i Ivanu Kinčešu. Na-stupila je i Suzana Krivokapić sa svojom pesmom “Prvi Put”, a Ar-ijana Mioski je gocorila stihove Jure Kaštelana, a program je vodio Mikloš Olajoš Nađ, koji podseća, da se raspadom SFRJ, prestalo sa obeležavanjem Dana Republike, u svim republikama nekadašnje zajedničke države, osim u Srbiji.

Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Ju-goslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ. A.R.S.

•U Gradskom muzeju Su-botica otvorena je 29. no-vembra izložba pod nazi-vom GRUPA BOSCH+BOSCH I SUBOTICA - 50 godina od osnivanja !

Na izložbi su prikazani radovi članova grupe: Atile Černika, La-sla Kerekeša, Katalin Ladik, Zol-tana Mađara, Slavka Matkovi-ća, Lasla Salme, Balinta Sombati-ja, Slobodana Tomanovića, Ante Vukova, te dva likovna stvaraoca bliskih grupi, Jožefa Ača i Jožefa Markulika.

Izložbeni eksponati potiču iz privatne svojine i kolekcija usta-nova: Galerija acb, Budimpešta, Galerija Matice srpske, Novi Sad, Gradska biblioteka i Gradski mu-zej Subotica, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Savremena galerija Subotica i drugih. Kustosi izložbe su Ljubica Vuković Du-lić, Olga K. Ninkov.

Grupa Bosch+Bosch osnova-na je u subotičkoj poslastičarnici

Triglav 27. avgusta 1969. godi-ne, na inicijativu Slavka Matkovi-ća (1948–1994). Svoj rad grupa je započela pod okriljem likovne re-dakcije Tribine mladih u Suboti-ci. Pri osnivanju njeni članovi su bili Balint Sombati (1950), Laslo Salma (1949–2005), Zoltan Ma-đar (1951), Edita Baš (1951–2011), Ištvan Krekovič i Slobodan To-

manović. Iz grupe su ubrzo, zbog drugačijeg umetničkog opredelje-nja, istupili Edita Baš, Ištvan Kre-kovič, Zoltan Mađar i Slobodan

Tomanović, a pristupili su Laslo Kerekeš (1954–2011) 1971. godine, Katalin Ladik (1942) i Atila Černik (1941) 1973. godine i Ante Vukov (1955–2012) 1975. godine. Grupa se raspala 1976. godine.

Od 1970. godine članovi Gru-pe Bosch+Bosch bili su okrenuti ka radikalnim, inovativnim i ne-oavangardnim umetničkim istra-

živanjima. Grupa je preuzimala nove umetničke tendencije koje se na polju vizuelnih umetnosti jav-ljaju između 1969–1976. Područja

umetničkog delovanja njenih čla-nova bila su: vizuelna semiologi-ja, tipografska, konkretna poezija, konceptualna umetnost, književ-nost, film, performansi, multime-diji, kritika i tekstovi o umetnosti, novi strip i mail art.

Prilog izložbi predstavlja re-print dvadeset izabranih teksto-va i novinskih priloga vezanih za Grupu Bosch+Bosch, koji osim informativnog imaju i edukativni

karakter. Pojedini autori su, nai-me, razvijali i teorijsku te kritičku praksu kroz tekstove i ilustraci-je radova, u časopisima Új Sym-posion i Híd, kao i u Subotici, u časopisu Rukovet. Članci su doku-menti i objašnjavaju pojedina područja umetničkog promišljanja i delovanja članova Grupe, ujedno predstavljajući prilog razumevan-ju pojedinih segmenata izložbe.

N.H.K.

Tradicija koja je još uvek sačuvana u Srbiji

U Subotici proslavljen Dan Republike

U Gradskom muzeju Subotica otvorena izložba

Pola veka od osnivanja : BOSCH+BOSH I SUBOTICA

Svečana akademija na Otvorenom univerzitetu

NOVE ljudi 17Broj 1446. decembar 2019.

Tu smo u ulici Braće Milašina 105. u poseti drugu Dragutinu Filipoviću (81) koga komunja-re nisu povukle da skrene sa sta-ze revolucije. Puna kuća marksi-stičke literature, a umesto ikone sveca, na zidu je velika Titova sli-ka. Tu su pored njega s leva i de-sna Lenjin, Mark i Engels. Danas je Dragutinu slava 29 novem-bar, dan nekadašnje Juge. Kad je potpuno i „načisto propala“, Dragutin je odlučio da ovaj dan uzme za krsnu slavu.

-Kod mene nema sveća, žita ni slavskog kolača, priča drug Di-mitrije Filipović jedan od 40 pre-ostalih subotičkih komunista. - Ikona mi je Titova slika ispred koje se klanjam, a ne krstim, onda pustim himnu „Hej Slove-ni“ i na kraju kroz plač prošapu-tam: Srećan ti dan bivša Jugo. Nismo bili dostojni da te danas imamo! A imali smo nekada sve. Mir, poštovanje u svetu, radno mesto, pristojnu redovnu pla-tu. Besplatno smo se lečili, ško-lovali, dobijali besplatne stano-ve. Imali svinjokolje, čvarke i ka-vurne. Išli smo po mesec dana na more. E, to sve nam je bilo loše. Mislili smo da će nam stranci doneti blagostanje. Tuđa ruka, svrab ne češe. Kakvi smo mi to debili. Ali ja jedini u mojoj kući još uvek verujem u plamen šest buktinja upaljenih u Jajcu.

Tito i partija još uvek opstaju u Subotici. Ovde, trenutno ima

40 komunista, koji u novčaniku nose crvenu knjižicu SKJ, gde je na vrhu korica zlatnim slovima ispisano: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“ Oni i danas peva-ju: “druže Tito mi smo tvoji, u ži-votu, dok je koji“. Organizovani su u Udruženje komunisti Subo-tice, a ovakvih sličnih udruženja i partija u Srbiji ima desetak. Jedi-no „crveni“ u našem gradu ima-ju svoje službene prostorije i to iste one gde je nekada bio sme-šten Opštinski Komitet SKJ. Je-dan od njihovih članova je i Dra-gutin Filipović, koji kući i

na sala-šu u Ljuto-vu ima toliko marksističke lete-rature, da indoktrini-ra celu Evropu.

-Prvo sa ovim knjigama napunio sam jednu sobu, onda hod-nike i sve orma-ne. I kad više u kući nije bilo mesta za knji-ge, kupio sam salaš na Ljuto-vu i tamo od-neo dela Mar-ksa, Engelsa i Lenjina,- priča

drug Dragutin. Ovde sam osta-vio sva sabrana Titova dela, da ih sačuvam od miševa. Tamo na sa-lašu knjige marksista su odlična hrana za pacove. A ove literatu-re imam za jednu gradsku biblio-teku. Ja bih to nekome poklonio, ali niko ih neće. Radio sam dugo i u Nemačkoj kao zidar i tamo ku-povao dosta ovih knjiga. Nabav-ljao sam ih i u antikvarnicama i nisam štedeo novac da ih kupim. Sada ih niko neće. Došla „duša pod nos“ i ne znam šta da radim sa marksistima. Ljuti mi se i žena Rozalija, gde god po kući kroči, zapne za moje knjige, Titove sli-ke i partijske zastave. Kad sam se neki dan pripremao za obeleža-vanje 29 novembra, Rozalija mi veli: „opet ideš na neke glupo-sti“. Deca mi se smeju i po pita-nju marksizma nema više jedin-stva ni u mojoj kući. Svi su kre-nuli stranputicom, jedino sam ja još na Titovom putu“.

Na zidu u Dragutinovoj kući velika slika, kao na maturskom panou svih članova Izvršnog ko-miteta SKJ iz 1946.godine. Is-

pod ove slike crvene partij-ske zastave. Tu su orde-

nja, pionirske marame i brojne značke sa likom druga Tita.

-Najviše me ljute ovi koji danas pljuju

Tita, kao bio dik-tator,-

nastavlja priču Filipović. - Nije dao da Jugoslavija bude Staljino-va ruska gubernija. Kao nije do-zvolio demokratiju, a o čemu se narod danas pita. Ova uvezena demokratija kod nas, manje više svodi se na to, da jednom u četi-ri godine, stanete pred glasačku kutiju, izaberete vlast, koja će vas u naredne četiri godine maltreti-rati. A u međuvremenu, niko vas ništa ne pita, niti imate priliku da negde nešto kažete, a ni da na nešto utičete. Sve se svodi na bor-bu za procente i cenzus na izbori-ma za vlast. Kao mrzite Tita, što niko nije mogao napredovati ako nije bio član partije. Pa kako bi

Tito rekao, „majku vam vašu“ ko sad dobija posao ili napreduje. Samo partijski članovi na vlasti. Da ne napreduju možda nezavi-sni intelektualci. Čije banke da-nas imamo, čiju hranu jedemo. Gde su nam deca, sa nama ili su pobegla u inostranstvo. Sad nam Švabe i Francuzi uvaljuju priču o Evropskoj uniji. Pa za vreme Tita imali smo jaču uniju od EU“.

I dok je četrdesetak subotičkih komunista evociralo uspome-ne na 29 novembar, dan Juge, u gradu se na svakom koraku „sla-vio“ Crni petak (Black Friday).

-Za radničku klasu došli su crni dani,- misli drug Dragu-tin Filipović. Ovo je vreme uni-žene radničke klase. U tranzici-ji, najdeblji kraj izvukli su radni-ci i prošli su kao „bos po trnju“. Pljačkaška privatizacija ostavi-la ih je bez posla i na ulici da se snalaze, kako znaju i umeju. Od Subotice, nekada industrijskog grada, napravljena je obična pri-vredna selendra. Skoro dvadese-tak poslednjih godina, u Malom Bajmoku se otvaraju neke, kako ih ja zovem „kontejner fabrike“ i za ovo vreme zaposlile su tek 5.000 radnika, koliko je u Tito-vo vreme imao samo jedan soci-jalitički „Sever“, koji je svoje mo-tore izvozio u čitav svet. Umesto da negde rade, radnici bivših fa-brika „visili“ su po sudovima da traže pravdu, ali je ona bila ne-dostižna. Što je najgore, niko se o radnicima ne brine. Sindikalno organizovanje je slabo. I u Subo-tici ima stranih fi rmi koje ne doz-vljavaju formiranje sindikata. Ili, ako i ima sindikata, predsednik je od poslovodstva kupljen. Ču-jem da ima i takvih stranih fa-

brika kod nas, gde radnici, da ne bi trošili vreme na po-

slu, nose pelene. Je li to bilo negde u Ti-

tovo vreme. Da i ne govorim o dužini radnog vremena, odla-

sku na bolovanja i porodiljsko, plaćanje dopri-nosa. Radnici nam se žale, sve-sni su svog nezavidnog položa-ja, ali nemaju kud. U strahu od gubitka i kakvog-takvog posla,

ne pristaju da govore javno. Što je najgore i država na sve ovo „žmuri“, kako bi privu-kla investitore“.

M.M

U poseti Dragutinu Filipoviću koji nije menjao komunistički dres

JOŠ ME GREJE ŠEST BUKTINJA

•Umesto krsne slave Aranđelovda-

na Dragutin Filipović slavi Sveti 29 –

ti, dan bivše Juge. Puna kuća i salaš

marksističke literature, jedino se do-

bro čuvaju sabrana dela druga Tita

da ih ne pojedu miševi. Niko danas

ne vodi brigu o radnicima i oni su kod

inostranih i domaćih poslodavaca,

savremeni robovi. U istraživanjima,

skoro 70 odsto ispitanika u Srbiji mis-

li da se u socijalizmu bolje živelo

PEVALO SE „HEJ

SLOVENI..“Subotički Jugosloveni u

čast 29. novembra održa-li su Svečanu akademiju na Otvorenom univerzitetu. Pe-valo se o Jugoslaviji, od Var-dara do Triglava, a u progra-mu su učestvovle „Subotičke dame“ i umetnici-amateri iz Subotice i okoline. Na sve-čanosti povodom dana biv-še Juge, uručene su i AV-NOJ-ske zahvalnice za život-no delo aktivistima Udru-ženju „Centar Tito“. To pri-znanje ove godine su dobi-li: Mihajilo Kmezić, Ka-

tica Bačić, Zoltan Ku-jundžić i Ivan

Kinčeš.

dan od njihovih članova je i Dra-gutin Filipović, koji kući i

na sala-šu u Ljuto-vu ima toliko marksističke lete-rature, da indoktrini-ra celu Evropu.

-Prvo sa ovim knjigama napunio sam jednu sobu, onda hod-nike i sve orma-ne. I kad više u kući nije bilo mesta za knji-ge, kupio sam salaš na Ljuto-vu i tamo od-neo dela Mar-ksa, Engelsa i Lenjina,- priča

panou svih članova Izvršnog ko-miteta SKJ iz 1946.godine. Is-

pod ove slike crvene partij-ske zastave. Tu su orde-

nja, pionirske marame i brojne značke sa likom druga Tita.

-Najviše me ljute ovi koji danas pljuju

Tita, kao bio dik-tator,-

tak poslednjih godina, u Malom Bajmoku se otvaraju neke, kako ih ja zovem „kontejner fabrike“ i za ovo vreme zaposlile su tek 5.000 radnika, koliko je u Tito-vo vreme imao samo jedan soci-jalitički „Sever“, koji je svoje mo-tore izvozio u čitav svet. Umesto da negde rade, radnici bivših fa-brika „visili“ su po sudovima da traže pravdu, ali je ona bila ne-dostižna. Što je najgore, niko se o radnicima ne brine. Sindikalno organizovanje je slabo. I u Subo-tici ima stranih fi rmi koje ne doz-vljavaju formiranje sindikata. Ili, ako i ima sindikata, predsednik je od poslovodstva kupljen. Ču-jem da ima i takvih stranih fa-

brika kod nas, gde radnici, da ne bi trošili vreme na po-

slu, nose pelene. Je li to bilo negde u Ti-

tovo vreme. Da i ne govorim o dužini radnog vremena, odla-

sku na bolovanja i porodiljsko, plaćanje dopri-nosa. Radnici nam se žale, sve-sni su svog nezavidnog položa-ja, ali nemaju kud. U strahu od gubitka i kakvog-takvog posla,

ne pristaju da govore javno. Što je najgore i država na sve ovo „žmuri“, kako bi privu-kla investitore“.

valo se o Jugoslaviji, od Var-dara do Triglava, a u progra-mu su učestvovle „Subotičke dame“ i umetnici-amateri iz Subotice i okoline. Na sve-čanosti povodom dana biv-še Juge, uručene su i AV-NOJ-ske zahvalnice za život-no delo aktivistima Udru-ženju „Centar Tito“. To pri-znanje ove godine su dobi-li: Mihajilo Kmezić, Ka-

tica Bačić, Zoltan Ku-jundžić i Ivan

Kinčeš.

NOVEreklame18 Broj 1446. decembar 2019.

NOVE enigmatika 19Broj 1446. decembar 2019.

NOVEčitulje/pomeni20 Broj 1446. decembar 2019.

Bolno sjećanje na našeg voljenog

SINIŠA VIDAKOVIĆ1980-2011.

Prolaze dani, vreme pored nas leti,al’ u svakom trenu naše srce te se sjeti.Puno nam fališ!Dušanka, Ive, Dino, Maro i Božena (PF-169)

Prošlo je tužnih godinu dana od kada nije sa nama voljeni suprug, otac, deda, tast i svekar

ANTUN JURČAK1939-2019.

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje.

Supruga Marija, ćerka Branka i sin Tomica sa po-rodicama (P-711)

Poslednji pozdrav voljenoj sestri, zaovi, šogori-ci i tetki

ANA VUKOVrođena: Pančić

1936-2019.

U tišini vječnog mira ne čujemo ti glas, ali osjeća-mo da si blizu nas.

Počivaj u miru Božjem!Sestre: č. s. Mirjam, Mariška i Marta, brat Mar-

ko, snaje: Ruža i Vera, šogor Šime, nećaci i nećaki-nje. (P-713)

Poslednji pozdrav

ANTUN BILJANSKI1968-2019.

Dragi Tata, darovao si nam ono najvrednije-ži-vot, podršku, neizmernu ljubav.

Uvek si imao vremena za nas. Bio si i ostao najbolji.

Čast nam je zvati se tvojom decom.

Vole te Davor, Željka i Iva (PF-171)

Poslednji pozdrav

ANTUN BILJANSKI1968-2019.

Lepi moj, prerano si otišao.Neopisivo boli ova tišina, svaka kafa koju neće-

mo zajedno piti, ples koji nećemo više plesati, uspo-mene koje više nećemo stvarati...

Putuj sretno i neka te anđeli čuvaju.Volim te...i čekaj me.Tvoja Vesna (PF-172)

Dana 09.12.2019. godine navršava se šest tužnih meseci otkad nisi sa mnom, deda moj

JOVAN MARKOVIĆ1945-2019.

Dragi deda, vreme koje prolazi nije pomoglo da prihvatim da te više nema pored mene. U mislima sam svaki dan sa tobom, nedostaješ mi mnogo.

Imam želju deda, da se sretnemo kada dođe vre-me, na nekom boljem mestu, gde ćemo nastaviti sve ono ‘’naše’’...

Do tada, čuvam te u srcu i mislima. Volim te deda!

Tvoj unuk Dario (PF-173)

Dana 09.12.2019. godine navršava se šest meseci tuge otkad nije sa mnom moj voljeni suprug

JOVAN MARKOVIĆ1945-2019.

Jedini moj, živeti bez tebe, bez ljubavi tvoje i bez tvoje dobrote, preteško je.

Tuga i tišina su u mom srcu, a u mojoj duši nada da srešćemo se opet voljeno moje...

Da nakon ovog bola što živim bez tebe, opet u lju-bavi srca nam se spoje.

Tvoja supruga Ljiljana (PF-174)

Dana 09.12.2019. godine navršava se šest meseci otkad nisi sa mnom dragi tata

JOVAN MARKOVIĆ1945-2019.

Predobri oče moj, nedostaješ mi za sve što donosi život... Beskraj-

na je tuga živeti bez tebe, ali i nemerljiva sreća život proživljen sa tobom. Hvala tata, za sve mudre reči koje mi poput zvezda pokazuju put na nebu tuge iznad mene.

Čekaj me tata, kao nekada... Raširenih ruku, sa osmehom, da ti padnem u zagrljaj, tamo, gde ra-stanci više ne postoje...

Volim te svom dušom svojom...Tvoja ćerka Vesna (PF-175)

Dana 10. decembra 2019. godine navršava se 14 godina kako smo izgubili dragog supruga, oca, sina i brata

DRAGAN STOJANOVIĆ1962-2005.

Tvoje odsustvo iz naših života za nas predstavlja večnu žalost, bol i tugu.

Supruga Angela, ćerka Ivet, majka Rozalija, sestra Gordana, brat Slobodan sa porodicama (P-712)

Prošla je jedna godina od kako nije sa nama naša voljena sestra, zaova, šogorica i tetka

JANJA ŠARČEVIĆrođena: Pančić

1938-2018.

U tišini vječnog mira ne čujemo ti glas, ali osjeća-mo da si blizu nas.

Počivaj u miru Božjem!

Sestre: č. s. Mirjam, Mariška i Marta, brat Mar-ko, snaje: Ruža i Vera, šogor Šime, nećaci i nećaki-nje. (P-714)

PETKO DIMITROV1933-2019.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe.

Počivaj u miru!Tvoji najmiliji, rodbina i prijatelji. (PG-79)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

IN MEMORIAM

SINIŠA VIDAKOVIĆ

1980-2011.

U jednoj suzi hiljadu snovau jednoj suzi more boliu jednoj suzi vreme stalo-nestalo.Kažu da vreme lječi sve rane, a to istina nije.Nedostaješ... Tako nedostaješ!

Nećaka Vanja, sestra Nataša, mama Anica i tata Željko (PF-168)

NOVE čitulje/pomeni 21Broj 1446. decembar 2019.

TUŽNO SEĆANJE

U tišini večnog mira neka Vas prati naša ljubav jača od zaborava.

Sveta misa će se održati 7. decembra 2019. godi-ne u 9 časova u Crkvi Isusovo Uskrsnuće.

Vaši najmiliji (P-716)

MIJO ŠARČEVIĆ1929-2003.

JANJA ŠARČEVIĆ1938-2018.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1446. decembar 2019.

SARKOFAGPogrebno preduzeće za prevoz i prodaju pogrebne opreme u Subotici, Čantaviru,

Staroj Moravici i Tavankutu.DEŽURSTVO OD 0-24h

Korektnim dugogodišnjim radom i iskustvom od 20 godina, svrstani smo i posedujemo “SERTI-FIKAT FIRMA OD POVERENJA” I “BONITETNA OCENA A+”.

Vršimo usluge:-Prevoz pokojnika u zemlji i inostranstvu-Prodaja pogrebne opreme iz sopstvene proizvod-

nje po povoljnim cenama-Smeštaj i prevoz pokojnika u hladnjaču i do grob-

nog mesta-Organizovanje kremacije i priprema potrebne

dokumentacije-Podnošenje zahteva za izdavanje Izvoda Matič-

ne Knjige Umrlih-Podnošenje zahteva za isplatu osiguranja na

osnovu potpisanih polisa osiguranja korinika (DDOR)

RAČUN POGREBNIH USLUGA I OPREME UMANJUJEMO ZA IZNOS

KOJI REFUNDIRA PENZIJSKO INVALIDSKO OSIGURANJE SRBIJE.Telefoni: 024/558-011, 063/528-

905 i 063/117-40-83 Subotica, Izvorska 30

(preko puta ulaza u Bolnicu)

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606Funero 554-433

VAŽNI TELEFONI

SEĆANJE

Godine prolaze, uspomene ne blede, zauvek ste ostali u srcu vašem sinu i bratu

Gustiki (P-721)

JELENA VOJNIĆ JADRIĆ

rođena: Pijuković Ilona

1921-2010.

GUSTIKA VOJNIĆ JADRIĆ

1924-1983.

MARIJA DOJIĆrođena: Vojnić

Jadrić1951-2018.

Prošlo je tužnih šest meseci od kad nije sa nama

JELENA MATKOVIĆ ARADSKI

rođena: Kokai13.08.1936 – 27.05.2019.

‘’Sve dok živimo u srcima onih koje smo ostavi-li za sobom, nećemo umreti’’...

Tužni tvoji: Toma, Bea, Olga, Goga, Natala, Iska, Domi, Dana, Balint i Tomica (P-722)

POSLEDNJI POZDRAV NAŠEM VOLJENOM

EROR JOVANU

1944-2019.

BOL I TUGA SE NE MERE REČIMA NI VREME-NOM KOJE PROLAZI, VEĆ PRAZNINOM KOJA OSTAJE.

TVOJI: NENA, NIKA, DRAGICA, SLAĐA, NACA I NENAD (P-720)

Poslednji pozdrav voljenom bratu

BABIČKOVIĆ BELA1941-2019.

Od sestre Katice sa porodicom.

Počivaj u miru! (P-717)

Poslednji pozdrav voljenom bratu

BABIČKOVIĆ BELA1941-2019.

Od sestre Eržike i brata Stipana sa porodicama.Počivaj u miru! (P-718)

Poslednji pozdrav voljenom tati i dedi

BABIČKOVIĆ BELA1941-2019.

Od sinova Lacike i Becike sa suprugama i unu-ka Davida.

Počivaj u miru! (P-719)

NOVE

RAZNO

-,,GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Ser-visiramo belu tehniku od svih proizvođača, - Originalni rezervni de-lovi – Ivana Antunovi-ća 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135)

-ROLOMONT rolet-ne AL i PVC, veneci-janeri, trakaste zave-se, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panel-ne zavese, tende. - Mi-loša Obilića 19 Tel. 571-299 ili 063/551-299 (P-136)

-BUŠIMO BUNA-RE sa ili bez ispira-nja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-137)

-Predlažemo uslu-ge komplet relaksacio-ne i parcijalne masaže. Uporedo radim i lečev-nu masažu sa vežbama. Dolazim na kućnu adre-su po gradu Subotice i Palića. Tel.: 064/984-4195 (P-141)

KUĆE I PLACEVI

-Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 moti-ke u Donjem Tavanku-tu. Tel.:064/1838-710 (1-144)

-Menjamo kuću sa velikim dvorištem za investitore ili za stano-ve. Tel.: 024/535-537 (2-144)

STANOVI

-Prodajem dvosob-ni stan 52kv u ul. Bra-će Radića sa cg i svim priključcima. Tel.: 064/161-1483(3-144)

-Prodajem stan 30kv kod Ekonom-skog fakulteta, ca,

ceo je renoviran. Tel.: 064/161-1483 (4-144)

-Prodajem 3s. stan, dva kupatila i wc, lift, cg alokator, renoviran. Cena: 53.000 Eur. ili zamena za 2s. uz vašu doplatu. (5-144)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdajem tri name-štene kancelarije kod megamarketa 024, se-gedinski put. Tel.: 063/535-763 (6-144)

KUPOPRODAJA

-Kupujem, proda-jem i menjam znač-ke, fudbalske mono-grafije . Tel.:542-310 ili 062/852-8228 (7-144)

-Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu pro-cenu vrednosti. Intere-sovati se od ponedelj-ka do subote između 9 i 17h. Tel.:065/583-3665 (8-144)

-Prodajem el. pilu, skoro nova. ‘’POWER-

PLUS’’-14, Belgija.Cena:5.500,00 din.

Tel.: 065/353-0825 (9-144)

-Prodaju se: lada sa-mara 90’, dvobrazni plug 12 ‘’Leopard’’, ka-mionska prikolica 14t/ reg. za traktor. Starine: kolevka, ormani, vitri-ne, krevet, zavese, ro-leri, kačice, bunjevač-ka garderoba i sl. Tel.: 024/528-682 (10-144)

-Kupujem ordenje, medalje, i stare sportske značke. Tel.: 064/615-59-82 (11-144)

-Polovna vespa iz Kine na električni po-gon. Cena:77 Eur, pu-njač i kaciga su sa mo-tociklom, bez registra-

cije. Tel.: 065/602-

3089 ili 061/635-5938

(12-144)

-Prodajem nov tro-

sed, jako lep, proda-

jem novu crnu mušku

jaknu, šporet pola bu-

tan, pola struja, tv sta-

riji tip. Tel.: 061/219-

6512 (13-144)

Zastava-101 sa od-ličnim motorom i me-njačem za delove. Tel.: 062/723-326 (14-144)

čitulje/pomeni/oglasi22 Broj 1446. decembar 2019.

NOVE

GRAD SUBOTICAGRADSKA UPRAVASEKRETARIJAT ZA GRAĐEVINARSTVO U skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i iz-

gradnji („Službeni glasnik RS g, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10- odluka US, 24/11, 121/12, 42/13- odlu-ka US, 50/13- odluka US, 98/13- odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19 – dr. zakon)

o g l a š a v a R A N I J A V N I U V I D

P O V O D O M I Z R A D EPlana generalne regulacije VI za delove zona

„Mali Radanovac g i „Radanovac gPlana generalne regulacije za naselje Mišićevoi Plana detaljne regulacije za uređenje i izgradnju

kompleksa „Mlečne pijace g

Odluke o izradi navedenih planova su objavljeni u „Službenom listu Grada Subotice“ broj 28/2019.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 09. do 23.decembra 2019. godine radnim danima od 8-15 časova, u Gradskoj upravi Suboti-ce, Trg slobode 1, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, kancelarija br. 204.

Sekretarijat za građevinarstvo, kao nosilac izrade navedenih planova, organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade navedenog plana, mogućim rešenjima za ra-zvoj prostornih celina, mogućim rešenjima za urba-nu obnovu, kao i efektima planiranja.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduze-ća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata da daju mi-šljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i ste-pena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i su-gestije u pisanoj formi Sekretarijatu za građevinar-stvo, Stara gradska kuća (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), Trg slobode 1, od 09. do 23.decembra 2019.god.

Primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica koje evidentira nosilac izrade mogu uticati na planska rešenja.

VENERA BIKE d.o.o

RADNIK U PROIZVODNJI

- rad u pogonu proizvodnje bicikli, siguran posao, rad u dve smene,

06h–14h i 14h–22h.

MAGACIONER - izdavanje robe po računu,

pakovanje robe, utovar i istovar robe. Radno iskustvo na sličnim poslovima će se smatrati prednošću, spremnost

na prekovremeni rad, pozeljno poznavanje rada na viljuskaru.

Prijave odneti na adresu Matije Gubca 1, 24000 Subotica, svaki radni dan od 8-20h. ili na e-mail: posao@venerabike.com kontakt: +381605155709

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobarice, po-moćne radnice, geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

Poslednji pozdrav voljenom sinu, suprugu, ocu, dedi, tastu i bratu

RELJA CVIJIĆ1956-2019.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

Tvoji najmiliji (PF-170)

IN MEMORIAMDana 21. novembra 2019. godine preminuo je

naš voljeni

MILOŠ BERBERIĆ1934-2019.

Sahrana je obavljena u Brizbenu, Australija.Ožalošćeni: Njegovi najmiliji (P-715)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).

Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na

spratu

RASPISUJU KONKURSZA PRIJEM

NOVINARASA ILI BEZ ISKUSTVA

SAMOSTALNOST - KREATIVNOST

Budi i ti deo istorije,jer ćeš pisati za novine koje

postoje preko 125 godina!

CV DONETI LIČNO U REDAKCIJU

NOVE

NOVE

NOVE dečja strana 23Broj 1446. decembar 2019.

Uz maštu i basne

Dorian Kalo, 2. raz. OŠ JJ ZmajBoglarka Varga Poljak, 2. raz. OŠ JJ Zmaj

Uz maštu i basne

Dorian Kalo, 2. raz. OŠ JJ ZmajDorian Kalo, 2. raz. OŠ JJ ZmajDorian Kalo, 2. raz. OŠ JJ ZmajDorian Kalo, 2. raz. OŠ JJ ZmajDorian Kalo, 2. raz. OŠ JJ Zmaj

Dorina Voros, LR „Emart”

Mate Erdelyi Pataki, 2. raz. OŠ JJ Zmaj

Kata Nađ Kanas, 2. raz. OŠ JJ Zmaj

NOVEgrad/reklame24 Broj 1446. decembar 2019.

Život Toma Montgomerija je nai-zgled savršen jer potiče iz bogate porodi-ce. Mada nije siguran da želi dete u ovom okrutnom svetu, jer je njegovo detinjstvo bilo bez ljubavi, Tom je još kao tinejdžer obećao sebi da će pronaći srodnu dušu, nekoga ko će ga bezuslovno voleti.

Ana Kol se još kao tinejdžerka zarekla da će imati veliku i bučnu porodicu ka-kvu je oduvek želela. Detinjstvo je provela u domu, i to je bila je-dina misao koja joj je

pomogla da pregura teške dane.Onda su se jednog dana sreli u liftu –

dve uništene duše iz dva različita sveta – zavoleli se i započeli vezu. Da li će njiho-va ljubav biti dovoljna da prevaziđu bol iz prošlosti? Ili će Ana i Teo slomiti jed-no drugom srce?

Svaka ljubavna priča ima dve strane. Ovo je Teova.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Nevesta do srede”

Ljubomir Milodanović,

Subotica

Aleksandra Gredeljević, Subotica

Amanda Praus

TEO

Apoteka Subotica - vaša apoteka sa

tradicijom

NOVE reklame 25Broj 1446. decembar 2019.

NOVEsport26 Broj 1446. decembar 2019.

Poslednja takmičarska utakmi-ca u 2019. godine u Subotici ostaće upamćena po dobrom fudbalerima Spartak Ždrepčeve krvi, pre svega Lazaru Tufegdžiću koji je sa tri gola bio centralna figura u pobedi Subotičana protiv Proletera iz No-vog Sada sa 4:1 (1:1). Spartak je na startu utakmice nagovestio dobru formu, ali je posle početne predno-sti zaostao. Srećom, bila je to tek na-java za furiozno drugo poluvreme.

Prvu dobru priliku imao je Bala-banović za goste, ali je dobro rea-govao mladi Dubljanić, da bi gosti ubrzo ponovo pretili preko Čolo-vića. Spartak uzvraća dobrim pro-dorom Denkovića, a u 10. minutu Lazar Tufegdžić postiže prvi gol. Pratio je ofanzivac Subotičana šta radi zadnja linija Proletera, isko-ristio je jednu nesmotrenost, preva-rio potom svoje čuvare, pa i golma-na Petrića za 1:0.

Golubovi su se posle gola povu-kli. Nizali su greške na sredini te-rena, otupela se oštrica napada, a ubrzo stiže i kazna. Posle jedne od brojnih lako izgubljenih lopti Mar-janović u 28. minutu poravnava na 1:1.

Od početka nastavka ponovo su se ređale prilike Spartaka, a veliku šansu imao je Tufegdžić u 54. mi-nutu. Nije pogodio tada, ali jeste u 62. minutu, posle asistencija Mar-čića. Novu priliku za Golubove

imao je Srećković, Petrić skre-će loptu u korner, a nakon prekida izvedenog od strane Denkovića Marčić glavom povećava prednost Spartaka na 3:1. Bila je već tada raz-bijena četa iz Novog Sada, a kona-čan rezultat postavlja raspolože-ni Lazar Tufegdžić u 84. minu-tu meča.

Spartak ŽK: Dubljanić, Dun-đerski, Milutinović, Tekijaški, Milošević, Marčić, Vidaković, Obradović (84. Baić), Tufeg-džić, Denković (85. Gojkov), Šormaz (46. Srećković).

Proleter: Petrić, Tanasin, An-drejević, Leandro, S. Jovano-vić (74. Novaković), Balabano-vić, B. Jovanović (66. Šćepano-vić), Čolović, Babić, Marjano-vić, Mirosavljev (60. Rušević).

U završnom okršaju u 2019. godini Golubove čeka gostova-nje Crvenoj zvezdi, predstojećeg vikenda.

U derbi susretu TSC-a i Spar-tak Ždrepčeve krvi, u meču 18. kola Super lige Srbije, igranom u Senti, nije bilo pobednika. Iako je domaća ekipa iz Bač-ke Topole dva puta vodila, ko-načan rezultat bio je 2:2 (1:1), a slobodno se može reći da je bod Subotičanima doneo što-per Vladimir Otašević sa dva vredna pogotka.

U borberbnom i ofanzivnom meču ekipa TSC-a je prva doš-la do prednosti. Igrao se dva-naesti minut kada su domaći poveli, gol je postigao Miliće-vić. Spartak je tražio put do br-zog poravnanja, šanse su ima-li Marčić, Tufegdžuć i Den-ković, ali je golman Filipović ostao nesavladan. Poravnanje stiže u 31. minutu, nakon kor-nera Denkovića Otašević po-ravnava na 1:1. Mogao je Spar-tak da dođe do prednosti u fini-šu prvog dela igre, ali idelanu priliku ne koristi Šormaz.

I drugo poluvreme je bilo obeleženo ofanzivnom igrom, šansama, ali i odbranama na obe strane. Prvo je popustila od-brana Golubova, u 72. minutu

Janko Tumbasević, nekada igrač Spartaka, postiže gol za novu radost Bačkotopolčana.

Uprkos šansama, Spartak nije uspevao da dođe do porav-nanja, i kada se činilo da će i u drugom okršaju protiv rivala iz Bačke Topole izgubiti, Otaše-vić u trećem minutu sudijske nadoknade postavlja konačan rezultat meča.

TSC: Filipović, Varga,

Skopljak, Tomanović, Tumbasević, Milićević, Si-lađi, Babić, Duronjić (Ar-senijević), Grabež, Lukić (Rovčanin).

Spartak ŽK: Dubljanić, Dunđerski, Otašević, Te-kijaški, Milošević, Marčić (Jočić), Vidaković, Obra-dović, Tufegdžić, Srećko-vić (Denković), Šormaz (Baić).

Ubedljivom pobedom u Subotici fudbaleri častili navijače

Het-trik Tufegdžića

Super liga Srbije za fudbalere

Otašević doneo remi

Korekcije u pauziVladimir Gaćinović, šef

struke u Subotici, bio je zado-voljan izdanjem Spartaka u dru-gom poluvremenu.

– Proleter je u prvom polu-vremenu bio mnogo bolji, dok smo mi bili totalno van ritma. Nismo ličili na sebe, ni jedna li-nija nije funkcionisala kako tre-ba i sreća je što je bilo 1:1. Na poluvremenu smo napravili ko-rekciju i skroz drugačija je bila ekipa u nastavku. U posled-nje vreme pružamo dobre par-tije i žao mi je što se baš sada završava polusezona, jer smo ušli u dobru formu. „Skocka-li” smo ekipu gde se zna ko šta radi. I ako neko podbaci, onaj ko ulazi sa klupe ga dobro za-meni. Ostala je još utakmica sa Crvenom zvezdom gde idemo rasterećeni,ali željni da pokaže-mo da sve ovo kako smo igra-li u jesenjem delu nije slučajno i da smo sve bolji i bolji i da ova mlada ekipa napreduje.

Lazar Tufegdzic postiže prvi pogodak

Junak u remiju u Senti bio je štoper Vladimir Otašević

Bod u nadoknadiJunak u osvajanju boda na gostovanju TSC-u u Senti bio je Vladimir Ota-

šević. Štoper Subotičana postigao je dva gola, a po važnosti se posebno ističe drugi, u sudijskoj nadoknadi, za veliki bod Spartak Ždrepčeve krvi.

– I pored uslova koji baš nisu bili prikladni za igru, jer se na momente spuštala gusta magla, odigrali smo jednu veo-ma dobru utakmicu gde smo imali velik broj šan-si, ali smo na kraju „ju-rili” rezultat. Pokazali smo karakter, uspeli da izjednačimo i zasluže-no osvojimo bod, mada smo po prikazanom na terenu mogli i više. Is-postavilo se da sam oba gola postigao, ali su oni plod dobre igre kom-pletnog tima i naše želje da uvek odigramo naj-bolje što možemo i ostvarimo povoljan rezultat – ističe Otašević, pa se osvr-će na filozofiju igre koju gaje u Subotici, a koja je ofanzivna:

– Bez obzira na rezultat nema stajanja. Igramo napadački fudbal, na gol više. TSC je dobra ekipa, iskusna i već duži period igraju zajedno, a mi smo u naletu forme. Imamo mlade igrače kojima je trebalo vreme i koji će tek da se dokazuju i potvrde da mogu mnogo više. Na nekim prethodnim utakmicama smo i pored dobre igre ostajali bez bodova, jer nas je mimoilazila i sportska sreća, a ovog puta smo zasluženo upisali bod.

Vladimir Otašević

Počinje 47. izdanje Novogodišnjeg turnira u fudbalu

Prvi mečevi u nedeljuU nedelju, 8. decembra, počinje 47. izdanje Novogodišnjeg turnira u

malom fudbalu. Prema planu, u nedelju je planirano odigravanje devet mečeva, u period od 12 do 21 sat. Nastavak grupne faze sledi 14. i 15. de-cembra, odnosno, 21. i 22. decembra, dok je osmina finala planirana za 28. decembar.

U 2019. godini biće igrani i mečevi četvrtfinala, 29. decembra, a po-tom sledi pauza do 4. januara 2020. godine kada će biti održan turnir za najmlađe. U nedelju, 5. januara, na programu su polufinala, dok je final-ni dan Novogodišnjeg turnira planiran za subotu, 11. januar.

Žrebanje je danas, u petak, 6. decembra, od 18 sati, u Sportskom sa-vezu Subotice.

Poziv za Đurasovića i Miodragovića

U reprezentacijiFudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi Aleksa Đurasović i Ilija Mio-

dragović dobili su pozive za nastup u omladinskoj, odnosno kadetskoj reprezentaciji Srbije.

Đurasović će biti deo tima na međunarodnom prijateljskom turniru u Izraelu, gde će Srbija igrati protiv Izraela i Nemačke, dok Miodrago-vića čekaju dve prijateljske utakmice protiv Rusije.

Međunarodni nastup kadeta Spartaka

Drugi u HrvatskojKadetska selekcija Fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv osvojila je

drugo mesto na Međunarodnom memorijalnom turniru „Petar Kalinić Kija” u Solinu u Hrvatskoj.

Spartak je u grupnoj fazi savladao Solin na penale sa 7:6 (2:2), a potom Šturm (Graz) sa 2:1, te osvojio prvo mesto u grupi.

Odvelo je to Golubove u finalu gde su sa 0:1 poraženi od Karpata iz Ukraji-ne, te su na kraju osvojili drugo mesto.

FK Spartak ŽK: Slijepčević, Desnica, Radulović, Ignjatović, Ivan-dekić, Miletić, Stanić, Arsenin, Kopunović, Simin, Maljukan. Igrali su još: Kolarić, Đurđev, Bronja, Lakić, Knežević.

Futsal liga Vojvodine

Ubedljivi u KuliU desetom kolu Futsal lige Voj-

vodine Leteći Bajmočani su kao gosti savladali Hajduk u Kuli sa 9:2 (4:1)

Tri gola za Bajmočane po-stigao je Maravić, po dva Iv-ković i Cvetković, a po jedan su dodali Marinković i Vu-kelić za ubedljivu pobedu na gostovanju.

Leteći Bajmočani: Ristić, Ma-ravić, Ivković, Cvetković, Vu-kelić, Banjanin, Marinković, Maravić, Krvavac.

Bajmočani drže četvrto mesto koje vodi u baraž za viši rang. Het-trik Maravića

NOVE 27Broj 1446. decembar 2019. sport i fizička kultura

Iskreni osmeh, druženje i sport – mogli su se videti na svakom koraku Bowling centra „Jumanji” koji je u pe-tak, 29. novembra, ustupio staze i bio domaćin druženja sportista Subotice i dece sa autizmom i njihovih prijatelja. Plod je to zajedničke saradnje Grad-skog udruženja za pomoć osobama sa autizmom iz Subotice i Sportskog sa-veza Subotice, a uz podršku Sportskog saveza Srbije i Srpskog saveza za rekre-ativni sport osoba sa invaliditetom.

– Sportski savez Srbije će uvek podržavati ovakve akcije. Cilj je da se što više dece uključi u sport i biće sigurno još ovakvih akcija. Znači ovoj deci druženje sa sportistima. Treba napraviti i jedan zajednič-ki sastanak sa predstavnicima klu-bova u svakom mestu, jer sva deca imaju pravo da dolaze na treninge i da se bave sportom u skladu sa svo-jim mogućnostima. Decu treba podr-žati, dati im prostor za treninge, da svi budu deo jednog zdravog života, a toga nema bez sale i treninga. Na nama, koji vodimo sport u Srbiji, je da im obezbedimo što bolje uslove – istakao je Davor Štefanek, pred-sednik Sportskog saveza Srbije.

Suzana Skenderović iz Grad-skog udruženja za pomoć osobama sa autizmom bila je zahvalna spor-tistima i svima koji su podržali ova-kvu akciju.

– Ovo je sjajna akcija koja je izaš-la iz jednog razgovora da uključimo sportiste u priču, da pokažemo da deca sa autizmom i drugim smetnja-ma u razvoju mogu da se uključe u razne sportove. Naša deca nisu dis-kriminisana, ali nisu dovoljno uklju-čena u razvoj što se sporta tiče. Hva-la Sportskom savezu Srbije i Sport-skom savezu Subotice i svim sporti-stima koji su došli. Pokušavamo da uključimo decu u razne sportove, u skladu sa mogućnostima, ili da na-pravimo jednu ustaljenu aktivnost koja bi se dešavala. Jedna aktivnost nedeljno jeste nešto, ali nije dovoljno za našu decu. Ujedno, kroz ovakve aktivnosti radimo na inkluziji.

Organizaciju u Subotici pohva-lio je i Nino Manojlović, predsednik Srpskog saveza za rekreativni sport osoba sa invaliditetom.

Glavni partner u realizaciji akci-je bio je Sportski savez Subotice, a Dejan Vuković, generalni sekretar

potvrđuje da je ovo bila jedna od lep-ših obaveza.

– Tu smo da pomognemo, da do-vedemo sportiste da se druže sa de-com. Imamo dosta sportista i eki-pa, fudbalerke, košarkaše, rukome-taše, plivače, tenisere, sportsko pe-njanje. Mnogo dobrih sportista koji predstavlja naš grad širom zemlje je rado izdvojilo svoje vreme i družilo se sa decom.

Među sportistima koji su se dru-žili sa decom bila je i Violeta Slo-vić, kapiten Ženskog fudbalskog klu-ba Spartak.

– Drago mi je što je veliki broj sportista došao. Ovo je najveće za-dovoljstvo koje može da se deci i da im pokažemo da su deo nas. Rado pozivam svu ovu decu da dođu kod nas na treninge, na utakmice, da uživamo, kao što uživamo u ovom danu. Sport može mnogo da im pru-ži, pre svega prijateljstvo.

Da je i gostima sa druge strane prijalo druženje sa sportistima ista-kla je Tereza Torma.

– Lepo mi je danas ovde sa spor-tistima, a i inače volim da dolazim na kuglanje!

Lepo druženje sportista i dece u Bowling centru „Jumanji”

Više prostora za sportKup Srbije u karateu

Četrnaest zlatnih medaljaBeograd je u nedelju, 1. decembra, bio domaćin Kupa Srbije u karateu, u

kategorijama nada, kadeta, juniora i seniora. Već po običaju, među najbo-ljima u Srbiji bili su takmičari Karate kluba Spartak Enpi iz Subotice. Ekipa od jedanaest takmičara osvojila je dvadeset i jednu medalju, četrnaest zlat-nih, tri srebrne i četiri bronzane. Bilo je to dovoljjno da u generalnom pla-smanu Subotičani budu drugi, iza Karate klub Šotokan 021 iz Novog Sada, dok je Vladan Grbić, osvajač tri zlatne medalje, bio proglašen za najuspeš-nijeg takmičara.

Zlato su zaslužili, kate: Bognič Elvira – seniorke, Bognič Elvira – ve-teranke, borbe: Grbić Vladan – seniori teška kategorija, Grbić Vladan – seniori apsolutna kategorija, Grbić Sanja, Barašević Ines, Cvijin Nađa, Popović Milena, Popović Lidija, Buljovčić Dario, Ćeran Stefan, miks tim seniora (Grbić Vladan, Grbić Sanja), miks tim kadeta (Buljovčić Da-rio, Barašević Ines, Cvijin Nađa), miks tim nada (Pokronić Ognjen, Ćeran Stefan, Popović Milena).

Drugo mesto su osvojili, kate: Cvijin Nađa, Pokornić Ognjen, bor-be: tim kadetkinja (Cvijin Nađa, Brašević Ines), a bronzane, kate: Će-ran Stefan, Popović Milena, miks kata tim nada (Ćeran Stefan, Pokor-nić Ognjen, Cvijin Nađa), kata tim nada (Uzelac Nikola, Ćeran Stefan, Pokornić Ognjen).

Sledi novi nastup na Kupu Srbije, a takmičenje za petliće, poletarce i pioni-re biće održano u subotu, 7. decembra, u Temerinu.

Karatisti Spatak Enpija

Turnir Vojvodine u dizanju tegova

Zaključena sezona

Nastupom na „Turniru Vojvodi-ne” u dizanju tegova takmičari KDT Spartak okončali su sezonu, a pri-liku da se pokažu imali su mahom mlađi članovi trofejnog kluba iz Subotice.

Po osvojenim Sinklerovim bodo-vima sedmi je bio Aleksandar Sau-lić sa 175 kg (75+100), osmi Patrik Heder sa 172 kg (75+97), dvanae-sti Danijel Apro sa 157 kg (70+87), trinaesti Jovan Mirković sa 195 kg (85+110), četrnaesti Filip Pa-stor sa 157 kg (70+87), sedamnaesti Aleks Dorožmai sa 125 kg (55+70), a osamnaesti Adam Sabo sa 100 kg (45+55).

Bila je to prilika da Savez Vojvo-dine u dizanju tegova proglasi najbo-lje u 2019. godini. Tako je kod žena priznanje za najbolju takmičarku do 17 godina dobila Teodora Suba-nović. U konkurenciji seniora naj-bolji je Tivadar Kajdoči, kod ta-kmičara do 23 godine najbolji je Ta-maš Kajdoči, dok je Aleks Doro-žmai zaslužio priznanje kao najbo-lji u Vojvodini među takmičarima do 15 godina.

Lepa manifestacija na Paliću u nedelju

Trka Deda Mrazeva

U nedelju, 8. decembra, Palić je biti doma-ćin tradicionalne sportsko-rekreativno zabavne manifestacije - Trke Deda Mrazeva. Kako jav-ljaju organizatori, trka je namenjena za sporti-ste i rekreativce, za mlade i stare, za pojedin-ce, porodice, škole i radne organizacije tj. za sve koji se raduju Deda Mrazu.

Nakon trke, u okviru dečjeg programa, u Ve-likoj sali Velike terase, organizovane su i kre-ativne radionice u saradnji sa MZ Palić i PU „Školica”, a u okviru kojih će najmađi imati pri-liku da naprave svog Deda Mraza. U 12 časo-va, Dečje pozorište Subotica će odigrati pred-stavu „Baba Hola”, takođe u Velikoj sali Veli-ke terase.

Trku prati akcija „Budi i ti Deda Mraz” u saradnji sa Crvenim krstom Subotica, a svi ljude dobre volje, mogu da na dan manifesta-cije doniraju paketiće, koji će dalje biti uruče-ni deci iz najugroženijih porodica u Subotici, na Paliću i ostalim mesnim zajednicama. Pa-ketići će se moći predati organizatoru i volon-terima Crvenog krsta Subotice, na dan mani-festacije, na info pultu koji će biti pozicioni-ran na Velikoj terasi, u periodu od 10 do 13 časova.

Start trke je predviđen u 11 časova, u Veli-kom parku, ispred Velike terase.

U organizaciji Kara-te kluba Spartak odr-žano je tradicionalno takmičenje, 52. izda-nje Svetskog „Mikulaš kupa” koji je ove godi-ne okupio učesnika iz 57 klubova iz 12 država. Održano je i polaganje za učenička zvanja, ali i za majstorska zvanja karatea i budo veština. Uz testiranje spremno-sti, podeljeno je ukupno 270 „Mikulaš” paketića za najmlađe.

Najviše medalje su, po običaju, osvojili ta-kmičari iz Subotice. Iz Spartaka su se istakli Lena Hajdu, Ivan Ostrogonac, Sonja Sloboda, Ti-bor Sloboda, Nenad Jerković, Dajana Hor-vatski, Milica Suknović, Leon Babić, Ste-fan Jokić, Jova Kuzminović, Jovana Bore-nović, Tijana Sivčević, Denis Orčić, Matea Đurić, Nikola Ubavčić, Nikola Ostrogonac, Bojan Ostrogonac, Vidak Radu, Vanja Mu-ranji, Marko Babi, Sabina Dobo, Živko Na-đkanas, Slađan Stojlevski, Miroslav Čavić, Žolt Tamaši, Arpad Tamaši, Darko Sukno-vić, Lidija Romić, Nenad Borinović i Miro-slav Todorović.

Najbolji predstavnici Karate kluba Palić bili su

Krištof Hhorvat, Luka Aleksić, Maja Tatalo-vić, Nikolina Stančić, Anđela Drakulić, Do-minik Milković, Sebastijan Milković, Za-mulj Erdelji, Nimrod Erdelji, Akoš Beler, Tijana Zakić, Milica Marjanušić, Maja Mu-kić, Nedeljko Miličević, Anastasija Miliče-vić, David Kovač, Bekeš Kovač, Lara Hor-vat, Jasna Kujundžić Taloši, Emil F. Taloši, Mila F. Taloši, Rudolf Pasterko, Viktor Ver-ner, Leo Kereši, David Horvat, Edvin Beller, Dalibor Stančić.

Predstoje seminari, pripreme i takmičenja u pr-vom kvartalu 2020. godine, u Austriji, Mađarskoj, Španiji i Srbiji.

Tradicionalno karate takmičenje u Subotici

Svetski „Mikulaš kup”

NOVEsport28 Broj 1446. decembar 2019.

U sjajnoj timskoj predstavi u Subotici odbojkaši Spartaka sti-gli su do pobede pro-tiv Partizana od 3:0 (25:21, 25:21, 25:22). Nije bilo slabog me-sta u subotičkom timu, a uz takvu igru mogao se desiti samo jedan is-hod. Pobeda, iako mak-simalna, stigla je nakon prave „rudarske” borbe od prvog do poslednjeg poena.

Nije dobro počelo za Spartak. Uz loš ser-vis Golubova i dva blo-ka Radovića Partizan je poveo sa 6:1. Domaći su teško dolazili do po-ena, ali su, mic po mic, stigli do prvog izjedna-čenja nakon što je Ni-kolić smečirao u aut. Odgovornost je na sebe u napadu sve više preuzi-mao Radosavljević, a kada je pro-radio blok Nedeljkovića i Tumba-sa, Spartak prvi put vodi sa 18:17. Subotičani prednost više nisu ispu-štali. Radosavljević prvo realizu-je kontru, a potom beleži i as za lepu prednost od 21:18. Jungić je u fini-šu bio siguran, a posle asa Seizovi-ća Nestorović u napadu okonča-va set.

Uz as Tumbasa i blok Nedelj-kovića Spartak je poveo sa 5:2. Sle-di blok crno-belih, saveti su bili, čini se, dobri, pa gosti, posle greške Ne-storovića vode sa 7:6. Blok Tum-basa vodi Golubove na obavezni

odmor uz minimalnu prednost, a u naletu Spartak stiže do prednosti od 15:11, posle asa Radosavljevića. Nisu se, međutim, predavali ni go-sti iz Beograda, a Nikolić im dono-si priključak na 15:16. Usledio je pe-riod izjednačene igre i borbe za sva-ki poen, a publika u Hali sportova je mogla da odahne tek kada je Arse-noski blokirao za 23:20 i omogućio svojim saigračima mirniju završnicu drugog seta.

Uz servis greške sa obe strane protekao je uvodni deo trećeg seta, a minimalnu prednost od 8:7, po-sle efektnog poena Seizovića imao je Spartak. Na tehničkom tajm-autu tas je bio na strani gostiju, a bio je to

tek uvod u „rudarske” poene koji su usledili. Do dva poena predno-sti domaći stižu posle kontre Jungića, ali blok Marinkovića brzo vraća na nereše-no 17:17. Ni naredna prednost domaćih od dva poena nije dugo trajala, a kada je se-mafor pokazao 20:20 bilo je jasno kakva za-vršnica sledi. Erupci-ju oduševljenja naja-vio je Jungić koji re-šava silovito dug poen za 24:21, Partizan se nije lako predavao, ali Radosavljević iz teške situacije ne do-zvoljava da meč ode u četvrti set.

Spartak: Milo-vić (libero), Arsenoski 2 (2 bl), Jungić 14 (2 bl), Veselinović, Peić (libero), Seizović 6 (1 bl, 1 as), Simić, Nestorović 3, Dulić, Radosavljević 12 (3 as), Tum-bas 4 (2 bl, 1 as), Nedeljković 9 (4 bl).

Partizan: Mandić, Radović 5 (2 bl, 1 as), Koprivica 7 (1 bl, 1 as), Marinović 5 (1 bl), Lekić 2, Đorđević 5, Huzejrović, Kisić 2, Stašević (libero), Cvetković, Pe-trović, Peković (libero), Nikolić 13 (1 bl, 1 as).

Spartak i danas, u petak, 6. de-cembra, igra meč u Subotici. Od 19 sati, u Hali sportova u Subotici, Go-lubovi dočekuju ekipu Ribnice.

Svoje nastupe proteklog vikenda zabeležile su dve se-lekcije Hokej kluba na ledu Spartak.

Najmlađa takmičarska kategorija, do 8 godina, je u nedelju na turniru „C” kate-gorije u Segedinu (Mađar-ska) i na četiri utakmice za-beležila 100% učinak, te za-služeno osvojila prvo mesto. Redom su dobijene ekipe Se-gedin I (1:0), Kiskoros (7:0), Szigeti Bikak (3:0) i Segedin II (4:0). U nastavku sezone, naročito sad kad je postavljen led u Subotici, ova ekipa će „ukrstiti” palice na turnirima „B” kategorije.

Za U8 Spartak su nastupili: Stipić Relja, Lakićević Vidak, Mara-vić Stefan, Marko Mateo, Kovač Nina, Rajković Marin, Tikvic-ki David, Stanojević Jana, Bre-stovac Tara i Glogovac Momči-lo. Treneri: Brestovac Uroš i Mi-chelle Cox.

Selelekcija do 12 godina je igra-la u Budimpešti, na utakmici „B” pr-venstva Mađarske, u fuziji sa HC Ki-skoros, protiv ekipe KMH Girls. Po-sle ravnopravne borbe u prvoj polo-vini utakmice, ekipa Spartak Kisko-ros je uspela da slomi otpor vrlo spo-sobne (i godinu dana starije) ekipe

devojčica i zabeleži pobedu 8:1 (1:1 3:0 4:0).

Za U12 od igrača iz Subotice su nastupili: Bem Karlo, Temuno-vić Vanja, Penava Ognjen, Gubi-čak Leon, Marton Leon, Popov Jovana, Rac Sabo Hana, Bre-stovac Relja, Benčić Mihajlo,

Kujundžić Nikola i Milodanović Filip. Trener: Jaramazović Zoran.

I predstojeći vikend nosi aktivnosti. Selek-cija U8 ima turnir Pr-venstva Srbije u Novom Sadu, zatim ekipa U7 na-stupa na turniru u Subo-tici u sklopu novoformi-ranog takmičenja (Baby Kids Hokej), dok se-

lekcije U12 i U14 igraju utakmice u Mađarskoj.

U nedelju, 8. decembra, u Suboti-ci će gostovati jedna ekipa iz Čikaga (SAD), selekcija U13, i odigraće pri-jateljsku utakmicu sa odgovarajućom ekipom Spartaka. Utakmica počinje od 20,30 sati, a ulaz je besplatan.

Super liga Srbije za odbojkaše

Timska igra za veliku pobedu

Aktivnosti hokejaša na ledu Spartaka

Utakmice i u Subotici

Branislav Seizović bolji od trojnog bloka rivala

Iza odbojkaša Spartaka je vredna pobeda u Subotici

Bodovi i samopouzdanjeIza odbojkaša Spartaka je vredna pobeda u Subotici – sa 3:0 su Golubovi

savladali Partizan iz Beograda, a uz bodove je stigla i velika doza samopouz-danja. Maksimalna pobeda protiv kvalitetnog rivala došla je kao poručena na-kon serije od tri poraza.

Branislav Seizović je odlično iskoristio priliku koja mu je ukazana.– Iza nas je loš period, a ovo je bila prilika da i nakon tri poraza pokaže-

mo da imamo kvalitet, ali i karakter. Sve ono što nas je krasilo prethodnih sezona u Super ligi, krasi nas i dalje i nadam sa da ovako nastavljamo. Ima-li smo veću želju da pobedimo, ali i domaći teren i publiku u Subotici – ista-kao je Seizović posle meča.

– Koliko je bila zaslužena naša pobeda, toliko smo imali i više sportske sreće – govori Igor Žakić, trener Spartaka, pa nastavlja:

– Pogotovo se to videlo u trećem setu gde smo imali nekoliko čudnovatih odbrana i zaštita. Posle tri vezane utakmice koje smo izgubili, dve na stra-ni posle dugih putovanja, ostavljamo loš period treninga i utakmica iza nas. Trebalo nam je ovo kao neka inekcija dobre energije. Utakmicu smo dobili u prijemu servisa, izdržali smo izuzetno dobru serversku ekipu, a uspeli smo i da zaustavimo njihov prvi napad posle dobrog prijema.

Kup Srbije za odbojkaše i odbojkašice

Bez Spartaka u polufinalu

Ni odbojkaši ni odbojkašice Spartaka neće igrati u polufinalnim duelima Kupa Srbije, potvrđeno je to nakon revanš susreta igranih u sredu.

Odbojkaši su, nakon maksimalnog poraza u Nišu uspeli da u revanšu za-beleže pobedu, ali od 3:1 (20:25, 25:18, 25:18, 27:25). Zbog osvojenog seta u Subotici Nišlije su već posle uvodnog seta u revanšu u Subotici mogle da raz-mišljaju o narednoj fazi, dok Golubovima ostaje uteha u vidu pobede pred do-maćom publikom.

Spartak: Milović (libero), Arsenoski 8 (6 bl, 2 as), Jungić 15 (1 as), Veselinović 8 (1 bl), Peić (libero), Seizović 6 (1 as), Simić 5 (1 as), Nestorović 4 (1 as), Dulić, Radosavljević 3 (1 as), Tumbas 16 (9 bl), Nedeljković 11 (4 bl).

Kod seniorki nije bilo dilema, odbojkašice Železničara su i u Lajkovcu za-beležile pobedu, bilo je na kraju 3:1 (25:16, 25:8, 14:25, 25:13).

Spartak: Valente 9 (1 bl, 1 as), Korolija, Marić 4 (3 bl), Ruoya 12 (2 as), Džaković, Sarić, Baić, Zelenović 11 (1 bl, 2 as), Živanović 7 (2 bl, 1 as), Janković (libero).

Kvalifikacije za Prvenstvo Evrope u odbojci

Kadetkinje uspešneŽenska kadetska odbojkaška reprezentacija Srbije, koju kao trener

vodi Jovo Caković, plasirala se na Prvenstvo Evrope 2020. godine. Na kvalifikacionom turniru u Turskoj osvojile su prvo mesto, uz samo je-dan izgubljeni set.

Srbija je savladala Grčku sa 3:1 (25:19, 23:25, 25:21, 25:16), Rumu-niju sa 3:0 (25:18, 25:13, 25:15), Bugarsku sa 3:0 (25:15, 25:16, 25:8), i Tursku sa 3:0 (25:21, 25:23, 25:20).

U sastavu reprezentacije Srbije bile su i dve subotičke odbojkaši-ce, trenutno članice TENT-a, Nina Mandović i Ana Jaramazović, dok je pripreme sa reprezentacijom prošla i prvotimka Spartaka Ele-na Baić.

Počela sa radom „Školica klizanja” HK Spartak

Budite u pokretuUz poruku „Čekamo vas na ledu, budite u pokretu” u Hokej klubu na

ledu Spartak organizuju i ove sezone „Školicu klizanja”. Obuka je počela juče, u četvrtak, 5. decembra, a treninzi će biti održavani svakog dana, od 9 do 10 sati, i od 16 do 17 sati, na Gradskom klizalištu u Subotici.

Sve informacije mogu se dobiti na telefone 024552017 ili 0641465787.

NOVE sport 29Broj 1446. decembar 2019.

Uz sjajnu igru Nemanje Vuko-vića, te važne odbrane golmana Bi-žića u finišu, rukometaši Spartaka su stigli do važne pobede u Subotici. U 12. kolu Super lige sa 31:30 (16:16) savladali su ekipu Obilića, a važni bodovi su trasirali Subotičanima put van zone plej-auta.

Nije Spartak najbolje počeo uta-kmicu. Opet je bilo problema sa re-alizacijom u početnoj fazi meča, pa je u desetom minutu Obilić vodio sa 5:3. Spartak, srećom, stiže uskoro do preokreta, posle golova Kojadino-vića bilo je 6:5. Do prednosti od dva gola dolaze gosti, Savić je pogodio za 13:11 u 21. minutu, ali do kraja polu-vremena Spartak, preko Oljače, sti-že do poravnanja – 16:16.

Bio je to tek uvod u veliku bor-bu i niz preokreta koji su se de-sili u drugom delu meča. Odmah na početku drugog dela igre Obi-lić vodi sa 18:16. Subotičani su us-peli da dođu do poravnanja, ali da-lje nije bilo tečne igre, niti dovoljno snažne odbrane. Nije slutilo na do-bro kada je u 40. minutu Obilić po-veo sa 22:19. Tajm-aut trenera Sla-više Lakovića koji je tada usle-dio doneo je promene u igri doma-ćih. Odbrana je postala agresivnija, a posebno se u igri na celom terenu isticao Nemanja Vuković. Nje-gova igra bila je neuhvatljiva za ri-vala, pa su se ređali golovi. Za de-setak minuta Spartak od tri gola

minusa stiže do gola prednosti, bilo je 25:24. Ubrzo Vuković postiže gol „kroz iglene uši” za 27:25. Važ-ne odbrane zabeležio je golman Bi-žić, koji je zamenio Arđelana, a Pilipović na dva minuta do kraja poentira za 30:27.

Opet su rukometaši Spartaka pre-rano pomislili da je utakmici gotova, dozvolili su rivalu da stigne do gola zaostatka, ali vremena za više gosti nisu imali.

Spartak: Bižić (10 odbrana), Pilipović 7, Papež Bogosavljev, Željko P. Tukuljac 2, Jovan P. Tukuljac, Kolundžić 2, Vuko-vić 11, Oljača 1, Spremo, Ko-jadinović 4, Šukić 5, Đurović,

Karan, Ilić 1, Galfi, Arđelan (6 odbrana).

Obilić: Radović, Savić 4, Po-draščić, Vokši 2, Jestrović 3, Teodorović 2, Dražić, Mirić 2, Pavić 4, Milutinović, Dotlić 4, Mandić 4, Đorđević, Ivošević 5, Tasić.

Za najboljeg igrača utakmice pro-glašen je prvotimac Spartaka Nema-nja Vuković koji je meč okončao sa čak jedanaest pogodaka.

Naredno kolo nosi gostovanje eki-pi Šamota u Aranđelovcu, u subotu, 7. decembra. Šamot sa dve pobede i remijem drži začelje tabele, dok je Spartak sa pet pobeda i jednim remi-jem sedmi.

Iza košarkaša Sparta-ka je još jedan vikend bez pobede. U devetom kolu Druge lige Srbije Golubo-vi su pretrpeli šesti vezani poraz. Gostovali su ovoga puta u Smederevskoj Pa-lanci gde je domaća eki-pa Mladosti zabeležila po-bedu od 105:97 (28:16, 27:31, 22:22, 28:28). Su-botičanima nije pomogla ni efikasna partija due-ta Barna – Krstanović koji je zajedno postigao 61 poen.

Bolji šut donosi Mla-dosti početnu prednost od tri poena, da bi Krsta-nović popravio procen-te Golubova i sa pet veza-nih poena doneo poravna-nje. Polovinom četvrtine Spartak je i vodio sa pola koša posle pogotka Bar-ne, ali serija od 10:0 re-šava prvu četvrtinu. Ste-čena dvocifrena prednost u ranoj fazi meča pomogla je eki-pi iz Smederevske Palanke da lak-še kontroliše meč.

Imali su domaći i višak od 18 poena, vodili su sa 36:18 u 12. mi-nutu meča. Razigrao se tada Bar-na, pogađali su i Krstanović i Simjanovski trojke, a poenom Mirovića Spartak u 15. minu-tu stiže na pristojnih sedam poe-na zaostatka. Sledi dobra odbrana

Golubova, pa trojka Barne za po-vratak u meč na -4. Nastavio je Spartak sa efikasnom igrom,a Si-mjanovski pogađa za samo pola koša zaostatka u 18. minutu. Ipak, nedostajalo je u finišu koncentra-cije, Spartak prima dosta poena u završnici, a Trajković na sekun-du do kraja dobija i koristi tri slo-bodna bacanja za 55:47 na kraju druge četvrtine.

Poenima Hukića i Ili-ća Mladost vodi sa opet dvocifrenih 67:57 polovi-nom treće četvrtine, a u poslednju deonicu Spar-tak ulazi sa osam poena minusa.

U još jednom naletu, posle vezanih Petrova Subotičani smanjuju zao-statak na četiri poena, ali potpunog preokreta nije bilo. Hukić pogađa važ-nu trojku za domaće u 39. minutu, kojom Mla-dost vodi sa 101:91, da bi Ilić u finišu sa linije slo-bodnih bacanja sprečio iznenađenje.

Mladost: Trajković 18, Todorović, Vejno-vić 8, Hukić 14, Ilić 23, Jugović, Marko-vić, Krstajić 3, Stani-savljević 11, Vuletić 20, Dimitrijević 5, Mi-loradović 3.

Spartak: Cvjetković 2, Krstanović 26, Kuridža, Barna 35, Mirović 6, Radoše-vić 7, Gazibegović, Bijelić, Si-mjanovski 7, Petrov 14.

U narednom kolu Spartak u su-botu, 7. novembra, od 18,30 sati, u Hali sportova u Subotici doče-kuje ekipu Proletera iz Zrenjani-na. Spartak je trenutno na deve-tom mestu sa 12 bodova, dok Zre-njaninci imaju dva boda više.

Super liga Srbije za rukometaše

Važna pobeda u Subotici

Druga liga Srbije za košarkaše

Vikend bez uspeha

Nemanja Vuković (sa loptom) bio je nezaustavljiv

Filip Barna

Leona Rogić napravila novi korak u karijeri

U seniorskoj konkurenciji

Iza Leone Rogić je dobar uvod nove sezone u umetničkom klizanju, dok takmičarki Spartaka tek predstoje pravi izazovi.

Nakon što je sezonu 2018/19 u Evro kupu okončala na deobi drugog mesta u konkurenciji juniorki, prvi nastup posle duže pauze bez leda imala je u ok-tobru, na „Gran priju” u Zagrebu. U konkurenciji 36 juniorki zauzela je solid-no 27. mesto. Ujedno, bio je to i momenat dogovora da krene sa takmičenji-ma u seniorskoj konkurenciji.

Tako je 16. novembra u Sofiji nastupila na „Denkova-Staviski kupu”, prvi put je nastupila među seniorkama, a u jakoj konkurenciji osvojila je sedmo mesto sa 108,69 bodova, što je njen prvi seniorski rezultat.

Novi seniorski ispit imala na Prvenstvu Srbije. Iako još ima pravo nastupa u konkurenciji juniorki, gde je trostruka prvakinja, oprobala se u jačoj kon-kurenciji. Osvojila je drugo mesto sa 112,19 bodova i 17 godina, iza prvakinje Antonine Dubnine, 24-godišnje ruske klizačice koja ima srpsko državljan-sto, ali živi i trenira u Moskvi.

Nakon dobrih izazova i rezultata sledi mali odmor, a onda nove pripreme, jer 2020. godina nosi nastup na Svetskom juniorskom prvenstvu u Estoniji.

Leona Rogić i Milica Stanković

Druga liga Srbije za košarkašice

Poraz u ŠapcuU osmom kolu Druge lige Srbije košarkašice Spartaka gostovale su u Šap-

cu gde ih je sa 75:67 (13:12, 13:16, 20:18, 29:21) savladala domaća ekipa Duge. Činilo se tokom većeg dela utakmice da Spartak može do bodova sa gostova-nja, ali je sve palo u vodu u poslednjoj četvrtini u kojoj domaća ekipa dola-zi do pobede.

Uz vezane poene Dušice Stanaćev Spartak stiže do poravnanja u prvoj četvrtini, a ubrzo i do prednosti od 8:6. Vodile su posle ponovodomaće, slede zatim loši napadina obe strane, da bi u poslednji minut Golubice ušče sa dva poena prednosti. Ipak, trojka Tripkovićeve zaključuje prvi period.

U 14. minutu Spartak prvi put vodi sa četiri poena viška, pogodila je Dara Kovačević, a potom slede četiri minuta bez koša na obe strane. Poslednja dva napada završena su trojkama, sa jedne strane pogađa Stepanović, sa druge Čiča, a na „velikom odmoru” Spartak je imao dva poena prednosti.

Košarkašice Duge su bile efikasnije u trećoj četvrtini, stigle su i do šest po-ena prednosti, ali Čiča pravi preokret, pa Golubice vode sa 40:39 u 28. minu-tu. Spartak vodi sa 46:43 na 15 sekundi do kraja četvrtine, ali i prima trojku u poslednjem napadu, pa je završnica čekana sa nerešenih – 46:46.

Šapčanke počinju četvrtinu serijom poena, a prednost su mic po mic diza-le, sve do komotnih 67:57 u 37. minutu. Posle toga Golubice više nisu ume-le da se vrate u egal.

Duga: Matić 20, Tripković 23, Stepanović 15, Bijić 2, Milinković 9, Prodanović 2, Ilić, Vitomir 2, Petrović, Đukanović 2, Vukašino-vić, Marković.

Spartak: Kerleta, Stanaćev 16, Popludijević 5, Savković 13, Kovače-vić 11, Petrekanović, Jovanović 2, Jelić 2, Cvijetić, Šujica, Čiča 18.

U devetom kolu Spartak u subotu, 7. decembra, od 16 sati, dočekuje eki-pu Ljubovije.

Završno okupljanje u VK Palić

Proglašenje pobednikaU subotu, 7. decembra, u 11 sati, u VIP sali Velike terase na Paliću biće

zvanično proglašeni najbolji učesnici Dunavskog kupa u veslanju za 2019. godinu.

Tom prilikom Veslački klub „Palić” proglasiće i najbolje veslače u 2019. go-dini, a ujedno će prijateljima kluba uručiti zahvalnice.

NOVEsport i fizička kultura30 Broj 1446. decembar 2019.

U Budimpšeti je završeno Prven-stvo Evrope u ping-pongu, a Srbiju je predstavljala ekipa Spartak Info-studa koju su činili Stefan Kosta-dinović, Robert Takarič i Dušan Kozlica, uz trenera Mirka Gavri-lovića. Nastup je okončan iznena-đenjem, u Suboticu je stigla meda-lja za drugo mesto u ekipnom delu takmičenja.

– Za nas je drugo mesto iznena-đenje. Prošle godine smo bili među najboljih osam, a ove, nakon pro-mena u ekipi, igrali smo veoma do-bro. Prvi meč u grupi bio je najbit-niji, igrali smo protiv Velike Brita-nije i pobedili sa 3:0. Posle toga sve

išlo lakše, pobedili smo u grupi Ru-muniju, treću i drugu ekipu Poljske. U četvrtfinalu je došla pobeda protiv Italije, a u polufinalu smo savladali prvu ekipu Poljske koja je bila veliki favorit. Finale je donelo meč protiv

Kečkemeta iz Ma-đarske ekipe koja je imala dva igra-ča koja su igrala finale pojedinač-nog dela. Uspeo sam da pobedim oba rivala, ali smo poraženi sa 2:3 zbog poraza u dublu. U dublu je presudilo isku-stvo, u Mađar-skoj postoji i liga u ping-pongu, a Takarič i ja smo prvi put bili u du-blu u ping-pon-gu – kaže Stefan Kostadinović koji je poslednje četiri godine naj-bolji igrač Srbije u ovom sportu, slič-nom, a opet dru-gačijem od sto-nog tenisa.

Nakon srebra u ekipnom delu, usledila je i borba u singlu. Takarič je ostvario plasman među najboljih šesnaest, a Kostadi-nović je otišao korak dalje.

– Opet sam u žrebu dobio Španca Havijera Benita. Nije opravdanje, ali treba znati da je on igrao samo pojedinačni deo, dok sam ja do po-četka singla odigrao već trinaest mečeva. Nezgodan mi je rival, i opet je uspeo da me savlada u četvrtfina-lu. Zanimljivo je da su u finalu bili igrači koje sam dosta lako pobedio u ekipnom delu, ali je Benito opet bio prepreka za mene.

Poraz u četvrtfinalu nije doneo is-punjenje cilja – plasman na Svetsko prvenstvo u Londonu, ali će, po sve-mu sudeći, subotički sportista ipak nastupiti na najvećem takmičenju.

– Po rezultatu u singlu nisam otišao na Svetsko prvenstvo, ali s obzirom na igre u ekipnom delu i zbog trenutne pozicije na 21. mestu svetske rang-liste biti verovatno ću biti pozvan da nastu-pim krajem januara u Londonu.

Ping-pong je sport koji poslednjih godina doživljava ekspanziju, a, već u Mađarskoj, na primer, postoji liga sa deset klubova.

I u proteklom periodu konja-ri iz subotičkog regiona imali su nastupe u inostranstvu.

Na hipodromu „Kinčem park” u Budimpešti ovoga puta je u pr-vom planu bilo grlo Zeal di Gi-rifalco sa Veljkom Mažićem koje je stiglo do šesnaestog tri-jumfa u dvadeset trka u tri se-zone u Mađarskoj. Slavili sa šest dužina prednosti u odnosu na konkurente i ostvarili vremen-ski rezultat 1:15,7 na distanci od 1.800 m autostart. Ostvareni re-zultat doneo je Veljku Mažiću 355. pobedu u Mađarskoj tokom devetnaest godina takmičenja i doprineo statističkom podat-ku da je Mažić trenutno najbolji vozač ove sezone sa 32 pobede. Slična je situacija i u konkuren-ciji vlasnika, Štala „Hico” zau-zima lidersku poziciju. Peto me-sto u istom nadmetanju zauzelo je grlo Villam Ville (1:17,9) sa vozačem i trenerom Goranom Zolnajiem.

Zahtevna trka „Baka Hen-dikep” na distanci od 4.200 m imala je sedam učesnika. Vozač i trener Goran Zolnaji nije us-peo da potvrdi prošlogodišnji re-zultat kada je slavio sa grlom

Wonderchild. Ovog puta nad-metao se sa grlom Ultimate Ugri u vlasništvu Davora Be-dića iz Subotice koje je zauzelo treće mesto ostvarivši vremen-ski rezultat 1:24,8 na 4.240 m sa startom iz okreta. Za jednu po-ziciju bolje je bilo grlo Lingot A.T. (1:24,2-4.260 m), odgoj kompanije Animal Trade iz Zma-jeva, dok se na peto mesto plasi-rao Dejan Katanić sa grlom u treningu kod Gorana Zolnajia, Unique Noble koja je zabeleži-la vremenski rezultat 1:25,3 na 4.220 m.

Poslednja trka koja je imala naše predstavnike je nadmetanje pod nazivom „Dr. Nemeth An-dras Emlekverseny” na distan-ci od 2.400 m autostart. Najbolji plasman zabeležio je trener i vo-zač Antun Horvatski sa grlom Victoria TIM u vlasništvu po-rodice Tišma iz Novog Sada.

Za to vreme Boris Kečeno-vić iz Subotice je sa svojim grli-ma nastupio u Italiji. Grlo Serial Killer NP, italijanskog odgoja, prvi put beleži nastup u matičnoj zemlji 29. novembra u Trstu. Pri-likom izlaska iz poslednje krivine Kečenović se već pozicinirao na

treće mesto i lako preslišao osta-le konkurente imajući priliku čak i da proslavi pobedu. Ostvare-ni vremenski rezultat iznosio je 1:16,9 na distanci od 1.660 m. Serial Killer NP ove sezone iza sebe ima osam pobeda i dva pla-smana na drugo mesto u dvana-est startova.

Nova destinacija za Kečeno-vića 30. novembra bila je Bolo-nja gde je nastupio sa grlom Di-ablo Boko. U trci sa dobrom konkurencijom naši predstav-nici plasirali su se na peto me-sto i ostvarili vremenski rezultat 1:17,2 na distanci od 2.080 m sa startom iz okreta.

Na putu ka kući Kečenović zastaje ponovo u Trstu i 2. de-cembra upisuje još jedan na-stup sa grlom Diablo Boko. Nakon konstantne borbe da se nađu u blizini vodećih učesni-ka uspevaju u samoj završnici čak i da iziđu na lidersku pozici-ju, ali se sa spoljašnje strane po-javljuje kolega iz Slovenije i od-nosi pobedu. Drugo mesto pri-palo je Kečenoviću i grlu Di-ablo Boko koji su zabležili vre-menski rezultat 1:17,3 na 1.660 m autostart.

Prvenstvo Evrope u ping pongu

Srebro iz Budimpešte

Nastupi konjara iz regiona u inostranstvu

Kečenović u Italiji

Nastavak Super lige

– Što se stonog tenisa tiče, predstojeći vikend nosi nasta-vak Super lige, i to kroz dvo-ko-lo. Prvo igramo protiv Crvene zvezde u Beogradu, na Mara-kani u subotu, a posle sledi go-stovanje u Bačkoj Palanci. Sada nam je na najbitniji meč protiv Zvezde. Izgubili smo od Železni-čara, pa nam je bitno da pro-bamo da iznenadimo Zvezdu, da se vratimo na mesto plej-ofa – govori prvotimac Spartak Infostuda.

Ekipno srebro: Kostadinović, Takarič i Kozlica

Međunarodni plivački miting „Feniks 2019”

Osvojili 59 medaljaU Somboru je u subotu, 30. novembra, održan tradicionalni plivački mi-

ting „Feniks 2019”. Među uspešnim učesnicima bili su i takmičari Plivačkog kluba Spartak Prozivka koji su osvojili čak 59 medalja.

Zlatne medalje osvojili su, kategorija 8 godina i mlađi: Marks Luka (50m prsno), Torbai Lena (50m prsno), kategorija 9 godina: Vukovojac Milan (50m prsno i 50m slobodno), Andrašić Nina (50m delfin), Kovač Striko Aleksandra (50m prsno i 50m slobodno), kategorija 10 godina: Milodano-vić Leon (50m delfin), Milanović Alex (50m prsno i 50m slobodno), ka-tegorija 11-12 godina: Ujvari Leon (100m slobodno,100m leđno, 200m leđ-no, 200m mešovito), Miler Filip (50m slobodno), Burić Žarko (200m del-fin), Gabrić Ognjen (200m slobodno), kategorija 13-14 godina: Martić Bo-jan (100m slobodno, 50m slobodno, 200m slobodno), Đuketić Ivan (200m prsno).

Srebrne medalje osvojili su, kategorija 8 godina i mlađi: Torbai Lena (50m delfin), kategorija 9 godina: Kovač Striko Aleksandra (50m del-fin), Dulać Lena (50m leđno), kategorija 10 godina: Milodanović Leon (50m leđno), Sudžum Dunja (50m leđno), kategorija 11-12 godina: Gabrić Ognjen (100m leđno, 200m leđno), Miler Filip (400m slobodno, 200m slobodno), Burić Žarko (200m prsno), Ždrnja Teodora (100m delfin, 100m leđno, 200m delfin, 200m mešovito), Čović Milica (400m slobodno, 200m leđno), Vukovojac Marija (100m prsno, 200m prsno), kategorija 13-14 godina: Đuketić Ivan (100m prsno, 50m slobodno).

Bronzane medalje osvojili su, kategorija 8 godina i mlađi: Rakić Darko (50m leđno), Marks Luka (50m slobodno), Čisar Adel (50m prsno), kate-gorija 9 godina: Andrašić Nina (50m leđno), Milošević Una (50m prsno), kategorija 10 godina: Milodanović Leon (50m slobodno), Komaromi At-hena (50m delfin, 50m prsno, 50m slobodno), kategorija 11-12 godina: Ga-brić Ognjen (100m slobodno), Burić Žarko (100m delfin), Kuzmanović Ognjen (200m leđno), Mandić Miloš (200m prsno), Vukovojac Mari-ja (100m delfin, 200m mešovito), Čović Milica (100m leđno), Martić Ena (100m prsno, 200m prsno).

Međunarodni plivački miting „Feniks 2019”

Andor Gencel najbolji takmičar

Iza takmičara Plivačkog kluba Spartak je dobar nastup na Međunarodnom plivačkom mitingu „Feniks 2019” u Somboru. Takmičari ovog kluba osvojili su 23 medalje, između ostalog četiri titule najboljih u kategoriji, oborena su i dva nacionalna rekorda, oboerio ih je Leon Hemi na 400 m kraul i 200 m mešovito među dečacima do 10 godina, dok je Andor Gencel nakon osva-janja zlata na 100 m kraul i 100 m delfin poneo priznanje najboljeg učesni-ka takmičenja.

Za najbolje u kategorijama proglašeni su, uz Gencela, Petra Botka (dve zlatne medalje, 50 delfin i 50 kraul i srebrna na 50 prsno), Jana Mut ( tri zlatne, 50 delfin, prsno i kraul) i Tea Mut (zlatna na 400 kraul i bronzana na 200 prsno).

Medalje su osvojili i Matković Srđan, srebrna 100 delfin, bronzana 100 leđno, Matković Aleksa, bronzana 50 delfin, Peić Tukuljac Đorđe, bron-zana 50 prsno, Macanko Vanja, zlatna 200 prsno, srebrna 100 prsno, bron-zana 200 mešovito, Ristić Aleksa, zlatna na 400 kraul, Romić Vanja, zlat-na na 200 mesovito, srebrna na 400 kraul, Skenderović Anja, srebrna na 200 i bronzana na 400 kraul i Dulić Doris zlatna na 200 prsno.

Zimsko prvenstvo u masters plivanju

Takmičenje u SuboticiU subotu, 30. no-

vembra, na bazenu SRC „Prozivka” održano је Zimsko pojedinačno i ekipno otvoreno ma-sters prvenstvo u 25 me-tartskim bazenima. U takmičenju je učestvo-valo 78 takmičara iz Sr-bije i inostranstva.

Plivački klub Spartak predstavljale su dve ma-sters plivačice, Noemi Priboj Marcikić, koja je osvojila prvo mesto u svojoj starosnoj katego-riji u disciplinama 50 m i 100 m prsno i 100 m mešovito, i drugo mesto u disciplini 50 m kra-ul, dok je Mirna Vidaković u svojoj starosnoj kategoriji osvojila prvo mesto u disciplini 50m delfin.

Mirna Vidaković i Noemi Priboj

NOVE sport 31Broj 1446. decembar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Veljko Gligorić, bokser Spar-taka, osvojio je prvo mesto na 62. izdanju „Zlatne rukavice”. Uz ve-liku radost zbog zlatne medalje, nakon nastupa u Pančevu osta-je i „ukus gorčine” zbog neprav-de prilikom izbora najboljeg bok-sera, odnosno osvajača prestižnog priznanja.

– Žalim što sam zbog nečije su-jete uskraćen za glavni trofej, ali i to je sastavni deo sporta. Vidim to kao prepreke kojih je bilo i biće i sa kojima moram da se nosim, ali i da nastavim dalje kako bih istra-jao u svom cilju – ističe Gligorić na početku razgovora za „Nove Subo-tičke novine”, pa nastavlja:

– „Zlatna rukavica” kao je-dan od najstarijih turnira u Evro-pi i najstariji u Srbiji je veliki mo-tiv za svakog borca. Ove godine je konkurencija sigurno najjača u poslednjih nekoliko godina. Oku-pila je boksere iz više od 20 ze-malja, među kojima su bili mno-gobrojni osvajači medalja sa Pr-venstva Evrope i Prvenstva sveta. Pripreme sam odradio u sklopu reprezentacije u Beogradu, gde su se sa nama zajedno spremali naj-bolji bokseri Ukrajine, Alžira, Ita-lije i Moldavije, a uslovi koje nam je obezbedio Bokserski savez Srbi-je su bili odlični.

Finale u kategoriji do 57 kg do-nelo je duel sa prvakom Ukrajine Olehom Čulijačevim.

– Meč je od početka krenuo že-stoko, Ukrajinac je u prvoj run-di nametnuo svoj tempo i od-neo tu rundu. Uz savete selektora

reprezentacije Milana Piperskog i trenera Tomislava Antelja ulazim u drugu rundu mnogo smirenije i preokrećem mec u svoju korist. Posle druge runde borba je bila izjednačena, a u treću ulazim sa istom taktikom za koju Ukrajinac nije imao rešenje. Kako je odmi-cala treća runda, moj protivnik je bio sve nervozniji, što sam ja isko-ristio da privedem meč u svoju ko-rist – govori Gligorić i naglašava:

– Ostavio sam srce u ringu, do poslednjeg minuta je bio visok tem-po borbe i odlukom 4:1 odnosim pobedu. Ovo je sigurno najveća po-beda u mojoj karijeri. Žao mi je što

nisam odneo i glavni trofej turnira „Zlatnu rukavicu”, koju sam očeki-vao kao jedini osvajač iz Srbije.

Nakon velike pobede nije bilo mnogo prostora za odmor, jer Gligorića već 10. decembra čeka put u Antaliju gde nastupa na Balkanijadi.

– Ako uzmem medalju u Tur-skoj, bila bi to kruna sezone, a za početak naredne je glavni cilj olimpijska viza za Tokio – isti-če Gligorić, uz zahvalnost Bokser-skom savezu Srbije, trenerima, ko-legama iz rerezentacije i svima koji su ga podržavali na putu do zlata na „rukavici”.

Posle uspeha u Pančevu Gligorić se sprema za Balkanijadu

Najveća pobeda u karijeri

Veljko Gligorić (levo)

Održano 62. izdanje „Zlatne rukavice”

Gligoriću zlatna medaljaVeljko Gligorić zabeležio je odličan nastup na jednom od najce-

njenijih bokserskih turnira u regionu – „Zlatnoj rukavici”. Šezdeset i drugo izdanje „Zlatne rukavice” održano je u Pančevu, a Gligorić, bokser Spartaka, osvojio je zlatnu medalju u kategoriji do 57 kg.

Gligorić je do zlata došao nakon što je u finalnoj borbi sa 4:1 savla-dao odličnog predstavnika Ukrajine Oleha Čulijačeva. Šteta je što na kraju Gligorić nije nagrađen i najvrednijim priznanje – „zlatnom rukavicom”. Naime, stručni žiri među pobednicima po kategorijama bira najboljeg, a iako je sve upućivalo na to da je Gligorićeva pobeda najvrednija, prestižno priznjanje otišlo je u ruke Viktora Vihrista iz Ukrajine, najboljeg u kategoriji +91 kg.

Na takmičenju u Pančevu nastupilo je 97 takmičara iz 25 zemalja, a konkurencija je ove godine bila posebno jaka, jer su borci koristili priliku da provere formu pred kvalifikacije za Olimpijske igre.

Najbolja reprezentacija bila je Ukrajina, sa šest boksera u final-nim borbama, najborbeniji par činili su Dejan Dašić (Srbija) i An-drej Vreme (Moldavija), dok je Viktor Petrov (Ukrajina) najbo-lji tehničar turnira.

U stručnoj komisiji koja je donela odluku o osvajaču „Zlatne ruka-vice” bili su Mirko Puzović, Dragomir Vujković, Dragan Vasi-ljević, Vukašin Dobrašinović, Ljubiša Simić, Tadija Kačar, Milivoj Labudović, Živorad Jelisijević, Bratislav Ristić, Fa-zlija Šaćirović i Mujo Bajrović.

Prvenstvo Srbije za gimnastičarke

Spartku treće mestoMeđu deset ekipa koje su nastupile na Prvenstvo Srbije u gimna-

stici za seniorke subotički Spartak je osvojio odlično treće mesto. Us-peh je veći ako se zna da je bronza u seniorskoj kategoriji osvojena sa timom sačinjenim od kadetkinja i juniorki, iza Novog Sada i Niša.

U pojedinačnoj konkurenciji najuspešnija iz ekipe Sokolskog društva Spartak bila je Lejla Erceg koja je zauzela peto mesto. Sta-ša Rakić bila je sedma, Nina Šabić osma, Noemi Vakula deveta, dok je Nađa Ristić bila šesnaesta.

Finale po spravama donelo je dve medalje Nini Šabić, bila je druga na preskoku i treća na razboju. Noemi Vakula je bila četvrta na pre-skoku, Lejla Erceg peta na razboju i partneru i šesta na gredi, Nađa Ristić šesta na parteru, dok je Staša Rakić bila osma na gredi.

Takmičarka sezona biće okončana predstojećeg vikenda na među-narodnom turniru u Novom Sadu.

Finalni turnir Super lige Srbije za rvače

Spartaku bronzaRvači Spartaka nisu uspeli da dođu do situacije da se

bore za titulu ekipnog prvaka Srbije. Na finalnom turni-ru Super lige Srbije, u konkurenciji za titulu bile su četi-ri najbolje ekipe, a Subotičani su zauzeli treće mesto, iza Proletera i Partizana.

Odluka o titulu pala je još u polufinalu, u duelu dva prva favorita Proletera i Spartaka. Zrenjaninci su zabe-ležili pobedu od 5:3, a meč odluke bio je duel Valen-tina Čabija i Aleksandra Maksimovića u katego-riji do 87 kg. Na nesreću Subotičana, slavio je Čabi i tako otvorio Proleteru put ka finalu, kasnije i očekiva-noj tituli.

U borbi za prvo mesto Proleter je sa 5:3 savladao Par-tizan, dok je Spartak bio treći, nakon što je sa 6:2 savla-dao Radnički iz Beograda.

Proleter – Spartak 5:3

Pojedinačno, do 60 kg: Kolompar – Gazdag 1:0 (3:1), do 67 kg: Fris – S. Nađ 0:1 (1:3), do 72 kg: M. Nemeš – T. Nađ 1:0 (TT, 9:0), do 77 kg: Ludoški – Štefanek 0:1 (tuš u prvoj rundi), do 82 kg: V. Nemeš – Zerge 1:0 (TT, 8:0), do 87 kg: Čabi – Maksimović 1:0 (TT, 10:2), do 97 kg: Petrušić – Franjković 0:1 (bez borbe), do 130 kg: Kadžaja – Horvat 1:0 (TT, 8:0).

Radnički – Spartak 2:6

Pojedinačno, do 60 kg: Marinković – Gazdag 0:1 (TT,8:0), do 67 kg: Dešić – S. Nađ 0:1 (0:5), do 72 kg: Ilić – T. Nađ 1:0 (5:4), do 77 kg: Čolić – Štefanek 0:1 (tuš u prvoj rundi), do 82 kg: Kovačević – Maksimović 0:1 (TT, 9:0), do 87 kg: Dickov – Zerge 1:0 (TT, 8:0), do 97 kg: Marković – Franjković 0:1 (tuš u prvoj rundi), do 130 kg: Despić – Horvat 0:1 (2:4).

Novi uspeh kik-boksera Miloša Keljanovića

Pobeda u Novom Sadu

Subotički kik-bokser Miloš Keljanović, tre-nutno član Vojvodine, zabeležio je vrednu pobedu proteklog vikenda. U nedelju, 1. decembra, u No-vom Sadu je održana profesionalna kik-boks revija „Kup nacija”, a reč je o aktivnostima nove profesi-onalne kik-boks organizacije koja će se baviti pro-mocijom najboljih domaćih boraca.

– Za protivnika sam imao borca iz Bosne i Hercegovine, Asmina Ramića. Borba je bila po K1 pravilima, 3 runde po 3 minuta. Uspeo sam da pobedim rivala tehničkim nokautom u drugoj rundi (prekidom od strane doktora) uz potpunu dominaciju u prvoj rundi – javlja nam Keljanović.

Super liga Srbije za kuglaše

Gostovanje u Kostolcu

U desetom kolu Super lige Srbije za kuglaše, ekipa Spartaka 024 gostuje za vikend u Kostolcu, ekkipi Rudara. Subo-tičani su trenutno treća ekipa Super lige Srbije sa skorom od šest pobeda i tri po-raza, dok je Rudar pretposlednji sa jed-nom pobedom i osam poraza.

NOVEreklame32 Broj 1446. decembar 2019.

060/052-44-13