G.P.malahov Ciscenje Organizma

5/13/2018 G.P.malahov Ciscenje Organizma - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/gpmalahov-ciscenje-organizma-55a7547e35379 1/86

-,ZLId

-.U>tn

-c . . : t



GENADIJ PETROVIC MALAHOVNazivoriginala

I(EJIllTEJIbHbIE CI1JlhI

01.lI1IJJ;EHI1E orrAHM3MAH3.D:aI-lHe nepepafioraanoe H ,n;OIIOJUleHI-lOe

CISCENJE

ORGANIZMA

r. n. MAJIAXOB

- prevod sa ruskog -

Preveo sa rnskog

Mahrnut Sehic

BEOGRAD

2002.



Izdavaci:

IGP Prometej Beograd iMahmut Sehic

Beograd, ul. Prve pruge 43

Tel. 011-31-931-13, tel/fax 011-2604-751

E-mail: [email protected]

Web site: www.prometej-becgrad.co.yu

Tel.lfax 011-2154-475

E-mail: [email protected]

[email protected]

Za izdavaca

Borivoje Uscumlic, inz,

Glavni i odgovorni urednik

Milisav V. Dordevic

Strueni konsultant prevoda

Boris Kitanoski, prof. dr.sci.med,

Jezicki redaktor

Milka Canic, profesor

Kompjuterska obrada

Branko Vukoicic

Mahrnut Sehic

Stampa

" P ro m etej " - Beograd

© Copyright, IGP "Prometej", Mahmut Sehic

SADRiAJ

PREDGOVOR AUTORA 9

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU 10

MISLJENJA LEKARA - NAUCNIKA 0KNllZI ll

NAP OMENA PREVODIOCA 12

CISCENJE ORGANIZMA 15

1. DEBELO CREVO 15

1.1. Anatomija debelog creva 16

1.2. Funkcije debelog creva 18

1.3. Uloga mikroflore 11 debelom crevu : 23

1A. Stvaranje toplote u debelom crevu 261.5. Energetska funkcija debelog creva 27

1.6. Stimulisuci sistem debelog creva 30

2. SISTEM CISCENJA ORGANIZMAI

DEBELO CREVO 31

3. CISCENJE I USPOSTAVLJANJE FUNKCIJE

DEBELOG CREVA 35

3.1. Priprema organizma za ciscenje 36

3.2. Ciscenje pornocu klistira 383.3. Sank Praksalana 46

3.4. Ishrana za prociscavanje 54

3.5. Obnova celija inerava debelog creva 54

3.6. Vezbekoje daju zdravlje, snagu, dug zivot i

Cine ljude srecnim 57

3.7. Cetrnaest saveta za poboljsanje zdravlja 64

3.8. 0 stetnosti purgativa (laksativa) 653.9. Oslobadanje ad polipa 653.10. Biolosko dejstvo iprimena mlecnice 66

5

mailto:[email protected]

http://www.prometej-becgrad.co.yu/





http://www.prometej-becgrad.co.yu/




4. USPOSTAYLJANJE NORMALNE

MIKROFLORE U DEBELOM CREVU 69

5. SIMPTOMATIKA PATOLOGIJE, REGULISANJE 1

SIMPTOMI NORMALNOG RADA

DEBELOG CREVA 71

5.1. Simptomi patologije715.2. Regulisanje rada debelog creva 72

5.3. Simptorni normalnog rada 73

6. JETRA 75

6.1. Opsti podaci 0 jetri injenim funkcijama 75

6.1.1. Anatomija jetre 75

6.1.2. Krvotok itvaranje limfe u jetri 76

6.1.3. Funkcije jetre 776.1.4. Stvaranje zuo-j 77

6.2. Patologija jetre 79

6.2.1. Stvaranje zucnog kamenca iupala zucnih kanala .796.2.2. Portalna hipertonija i njene posledice 84

6.3. Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre 876.3.1. Dijagnoza bolesti zucnog kamenca 89

6.3.2. Dijagnoza hronicnog hepatitisa 89

6.3.3. Diskinezija zucnih kanala 90

6.3.4. Upala zucncg m eh ura i Z LL Cl,lihkanala 90

6A. Efekat Ciscenjajetre 916.5. Fizioloski mehanizmi koji se koriste PI;

oiscenju jetre : 93

6.6. Najprostije inajefikasnije ciscenje jetre 976.7.. Pral~ti?na uputstva za ciscenje iecenje jetre l 006.7.1. BIo] c'dicenja jetre ivreme kada treba cistiti jehu 101

6.7.2. Islirana posle ciscenja jetre iprofilaksa 102

6.8. Ostala sredstva za jacanje funkcije jetre 106

7. ~OvGOVOR z e . . pVE GLAVNE TERAPlJECISCENJA - CISCENJE DEBELOG CREVA

1JETRE 111

8. J?RUGOSTEPENA CISCENJA ORGANIZMA 114

8.1. Ciscenje bubrega 114

6

8.1.1. Sta se moze koristiti kod oboljenja bubrega .118

8.1.2. Metodologija oiscenja bubrega 120

8.1.3. Ciscenje bubrega pomocu urina (mokrace) 1218.1.4. Gis6enje bubrega pomocu lubenice 122

8.1.5. Siscenje bubrega IJOmOCll cdvara iz korenja sipka .123

8.1.6. 9iscellje bubrega pomocu sokova 1 Z povrca 124

8.1.7. Ciscenje bubrega pomocu smole iz jele 124

8..1.8. Profilaksa oboljenjububrega. .. .. . . . . . .. 126

9. OSNOVNE POSTAVKE CISCENJA ORGANI-

ZMA I ODRZAVANJA CISTOCE UNJEMU 127

9,1. Covekov otganizam 127

9.2. Svojstva tkiva covecjeg organizma 128

9.3. Uticaj .okoline ihrane 11<1 svojstva coveejeg tkiva 1329.3.1. Uslovi spoljasnje sredine 132

9.3.2. Uticaj hrane na stanje koloida organizma 133

9..4. Svoj~~va l11a~erija~najvise upotrebljavanih u

terapij ama olscellJ a 134v ,v, VA

10. NACINI CIScENJA 136

10.1. Ciscenje koloidnih rastvora organizma 136

10.2. Kombinovano ciscenje koloida celija i

unutrasnjih sredina organizma 138

10.3 Cjscel1je organizma od necistoca j soli .139

10.3.1.Ciscenje od soli pomocu Iorbera 150

lOA. Analiza uarcdne medicine u borbi sa reumatizmom 15110.5. Ciscenje organizma od tumora (benignih,

Ki:stozl1ih, ~1alignih), polipa, glista, patogenih

mikroorganizama 15210.6. Clscenje ceonih igajmorovih sinusa od sluzi 159

10.7. Ciscenje covekovog organizma od

J?ptogene energije 161

10.8. Ciscenje organizma sisanjem ulja (biljnog masla) 164

11. ~r:[ANJA I ODGOVORI U YEZI SACISCENJEM ORGANIZMA ,. 167

7



PREDGOVOR AUTORA

Mnogi ljudi lioce da ih drugi izlece iii da

se to uradi potnocu nekog instrumenta, ne

priznajuci svo]u krivicu i ne trudeci se do

pronadu gresku koja je uzrok njihove

nesrece.

Z.Osava

U potrazi za lIZrOC1l11a pogorsanja licnog zdravlja u

pocetku sam c itao po pulam u literaturu 0 lecenju, a zatim i

strucnu - nallCI111. Postepeno 111i se o tv ara o d ra go ce n svet

lekovitih sila. U mnostvu fragm entam ih podataka ipometnjiposle tolikih saznanja uocio sam poredak i zakone kojih se

treba bezuslovno pridrzavati,

Odbacivao sam sve sto mi se u ci ni lo s uv is nim iIaznim, a

prihvatao saznanjai iskustva koja Sll davala rezultate 11 ozdrav-

ljenju mog organizma. Stecena znanja prenosio sam drugim

ljudirna i, pri tom, posmatrao kako se oni bore sa bolescu ipro-

nalaze puteve do svog zdravlja.

U toku istrazivanja naisao sam na bezb ro j u nik atn ih

naucnih radova koji su ob ja sn javal i fenornen i zl ec en ja p om oc u

ishrane. Nazalost, oni se nisu mogli naci u jednoj ovakvoj

knjizi, vee zasluzuju specijalna izdanja dostupna sirem krugu

ljudi.

U proteklih 100 godina u nasem zivotu se najvise izmenila

ishrana. Pojavilo se mnogo rafiniranih ivestackih produkata,

koji ne mogu n a pravi n acin cia se prilagode evoluciono ofor-

mljenim mehanizrnima za probavu i asimilaciju hrane. Na

pTvom mestu strada zel udacno-crevni trakt, a zatim se

patologija siri dalje. Zato je pravo zdravlje velika retkost. U

vecini slucajeva dovoljno je promeniti same ishranu pa da

organ iz am po cn e brzo da se obnavlja,

9



Stari mudraci su govorili - ako si oboleo, promeni nacin

.z ivota. Ako to ne pomaze, promeni ishranu. Ako i to ne

pornogne, pribegavaj lekovima i lekarima.

U ovoj knjizi pokusao sam da uopstirn i sa naucue tacke

objasnim od kojih "sila" zavisi nase zdravlje. Aka ih

poznajemo one ce uas pokretati, a mi se tada rnozemo leciti i

sann.Ovaj tom posveceu je otkrivanju mehanizma lecenja

pemocu ishrane iclscenja tela.Autor izrazava zahvalnost svim ljudima koji su skupljali

znanja 0 coveku i onome sto I11U je najdragocenije - zdrav lju.

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Velika popularn ost, n ova saz nan ja, m ali broj prirneraka

zahtevali Btl novo, dcpunjeno izdanje knjige L eko v ir e sile.

Osim toga, skupoca i nedostatak mnogih produkata za

ishranu, koji se koriste u terapijama ciscenja, a koje smo

potencirali IIprvomizdanju nisu dostupna velikorn broju ljudi,

koj [rna je uoslalom inameujena ova knj iga.

. Potom, autor je tragao za pristupima lecenju organizrna

c:iscenjelll) kao i za onim produktima II ishrani koj i su

jednostavniji iefikasniji.U prvom izdanju greskorn je izostalo poglavlje 0

vitaminima koje je osiromasilo knjigu ne saruo sadrzajem nego

iformorn,

Skupi lekovii medicinska nega ucinili su da pravovremeno

idobro lecenje postanu privilegija jednog drustvenog sloja -

bogatih Jjudi. Otuda ova knjiga, Sazeta, pristupacna, popularno

pisana. Kao nada, mogucnost inacin cia sebi pomognete bez

p 0 1 1 1 0 c i drugih. Treba poverovati O V i 1 1 1 saznanjima i iskustvu.

Treba se prepustiti cia vas vade zdravlju ani koji to najbolje

znaju, Jer znanja u ovojknjizi nisu naucna fantastika, carolija,

10

sarlatanstvo. Naprotiv. Ona su samo putokaz ... Onaj isti koji

nalazimo iu starostavnim knjgama i,1 savremenoj medicinskoj

naucl.

Treba ziveti po zakonima majke zemlje govorio je Isus

Hrist. Jedino taka mozete se SAlv11 preporoditi. On navodi da

radi toga treba povremeno cisfiti organizam ipravilno, pri-

rodno se hraniti. Nama kao pravim ucenicima ostaje da ispu-

njavamo njegove zavete icia se nasladujemo zdravljem, a

samim tim plodotvornirn idugim zivotom.

* * *

MISLJENJA LEKARA- NAUCNlKA 0 KNITZI

Zaista je zadivljujuci svet ljudi entuzijasta. Meni kao

lekaru posebno su interesantni Ijudi koji Sll forrnalno daleko od

medicine, a prakticno srasli sa njom .

Posebno je zanimljiv region Rostovske oblasti. Profirije

Ivanov Sri svojih 12 zapovesti odusevio je hiljade ljudi,

Nadezda Semjonova, propagirajuci zdrav nacin zivota, u cijojje osnovi odvojena ishrana, suprotno od onoga sto deklarise

institut za ishranu A kadem ije m edic inskih nauka (AMN)

SSSR-a, pravi cuda, iako su ta euda same dec prirode. Na kraju,

Genadij Malahov P 0 l 1 1 0 C U prirodnih metoda obelele ljude cini

zdravim, Nedavno izasla njegova prva k njig a L ek ov ire sile

dostojna je toga cia je preporucimo kao metodski prirucnik za

lekare razlicitog profila. Odusevljava to, s 1 0 Malahov Genadij,

iako nije lekar, prakticno bez gre~ke poznaje fiziologiju,

patologiju zeludacno-crevnog trakta idaje prakticne prepo-

HIke, bez kojih bolesnik ne moze da ozdravi,

11



Sigurno je cia knjiga ove islicne tematike moze naici na

negativne reakcije zvanicne medicine, ali se nadamo cia ce i

nauka prihvatiti one sto su iskustva i praksa potvrdili. Metocle i

sredstva narodne medicine moraju sto je moguce pre da prodru

u zivot.U tome je garancija za uspesno resavanje problema lecenja

stanovnistva ove planete.

Doktor medicinskih nauka

laureat drzavne premije

zasluzni pronalazac

Ruske federacije

I.NEUMIVAKlN

NAPOMENA PREVODIOCA

Dobra knjiga je kao lepa zena - upoznas je izaljubis se.

Nazalost, do kompleta knjiga G. P. Malahova Lekovite sile

dosao sam sa zakasnjenjem, jet mi je u meduvrernenu (1997)

umrla supruga ad tumora na jetri, a mislim cia se 1110gb izleciti

primenorn metoda lecenja koje opisuje Malahov,

Za vreme njenog lecenja hemoterapijorn Ll bolnici uverio

sam se koliko je hemoterapija stetna za organizam - razara ga

kao atomska bornba. Trazeci za nju pomoci od savremene me-dicine dosao sam do zaklj ucka da je iveliki broj lekara protiv

upotrebe citostatika za lecenje tumora, ali mdustrija lekova

trazi svoje zrtve.Slusajuci komentare lekara 0 toku bolesti, prateci rezultate

lecenja iTad lekara u bolnici, dosao sam do saznanja da jedan

broj lekara, kao sto je to slucaj sa svim profesijama, ima dosta

neznanja ipovrsnosti tI radu (svi smo mi, ipak, ljudi].

. ad detinjstva sam se vise puta uverio 11 efikasnost

tradicionalnih- narodnih metoda lecenja. Majka mi se izlecila

urinoterapijorn ad teske bolesti.

12

U pro Ieee 1998. go cline oboleo sam od isijasa i lecio sam se

u stanu, nepokretan, oko 20 dana, posle cega su mi na VMA u

Beogradu uradeni medicinski pregledi ipredlozena operacija.

Istog dana moj poznanik, doktor medicinskih nauka, profesor,

savetovao 1 1 1 i je cia prethodno pokusam lecenje kod narodnih

lekara "kostolomaca". Posto sam poznavao jednog takvog u

okolini Becgrada pozvao sam ga telefonom iugovorio lecenje.

Drugovi su me nepokretnog prevezli do .Jcostolomca", a vratio

sam se preporoden. Mogao sam da sedim ihodarn. Osecao sam

'jos pomalo bol u desnoj nazi. Prilikom terapije izlecena mi je i

ukocenost vrata inekoliko prsljenova na kicrni koji su me

godinama mucili. Predlozene su 111ios 2 terapije, ali je ijedna

bila dovoljna. Posle druge terapije osecao sam se odlicno. Vee

su prosle dye godine ad tada a ja nemarn nikakvih problema.

Kao sto kaze Malahov, prosao sam bez operacije.

Kornplet knj iga Malahovai druge medicinske knjige, kao i

specijalne uloske za cipele sa magnetima, dobio sam od

prijatelja iz Moskve kada je saznao da sam oboleo od isijasa.Kada sam procitao knjige Malahova cdusevio sam se

probJematikom koja se u njima razmatra, nacinom i

jednostavnoscu stila izrazavanja, toliko prihvatljivim za siri

hug citalaca. Shvatio sam da save ti imetode lecenja navedeni

U ovim knj igama mnogima mogu pomoci pri lecenju, a mnoge

caki vratiti iz .mrtvih".

Primenjujern dosta saveta iz ove knjige. Bez clijete sam

smrsao oko 6 kg, vitalniji sam i aktivniji iako nisam uradio ni

jedno ciseenje.

U zakljucku bih citirao zavrsni kolofon knjige Ciud-Ji(udzbenik tradicionalne tibetske medicine) koju Malahov cestoporninje icitira (koju sam, takode, preveo ali, nazalost jos

nisam objavio):

"Neka ani, koji su se zrtvovali na izdavanju teksta, duze

zive, uvecavaju svoje vrline, bogatstvo i, izbavivsi se od tri

otrova sansare najboljim lekom - otvaranjem ociju mudrosti,

brzo dostignu nivo Bude, iznad koga nema nista".

13



rC]SCENJE ORGANIZMA

1. DEBELO CREVO

Samo mali broj [judi zna kakvu ulogu ima debela creva

za odrzavanje vitalnosti i zdravlja naseg organizma. Ni

drevnim mudracima, jogistima, tibetskim i egipatskim

lekarima, takode, nije bila nepoznato da se debelo crevo

mora odrzavati u idealnorn stanju, aka covek zeli da budezdrav,

U manuskriptu Jevandelje mira (sveta) Isusa Hrista 1 Z Iveka nase ere Hristov ucenik levan zapisao je:

". ..Un utrasnj a nee istcca je jos strasnija od spoljasnje. Zato

onaj, koji se cisti same spolja, a ostaje necist iznutra, lici nagrobnicu, ukrasenu bljestavim slikama, unutra napunjenu

d k~· "a vratnorn pa oscu.

Isus Hrist preporucuje i sredstvo za cistenje debe log Cleva

- klistir,

" . .. Uzmite veliku tikvu (bundevu), sa stablom (lozom)velicine coveka; ocistite tikvu iznutra inapunite je recnom

vodom, zagrejanom na suncu. Obesite tikvu na granu drveta,

kleknite ispred Andela Vode itrpite se ... da voda prodre u sva

vasa creva ... Molite Andela Vode da oslobodi vase tela od svih

necistoca ibolesti, koje ga pune. Zatirn ispustite voduiz svogtela, da se sa njom izbaci sve . .. necisto i smrdljivo, I sop-

stvenim o c i m a tete videti i svojim n O S O l 1 1 osetiti sve gndosti inecistoce, koje skrnave Hram vaseg tela. Ivi tete takode

shvatiti, koliko je u varna postojalo grehova i mucilo vas

nebrojenim bolestima",

15



Koliko jednostavnosti i istine IIovim recima isavetirua. A

savremena mediciua se potrudila da odgovori inn drugn pitanja

ida protumaci anatomij IIovog naizgled obicnog, a take vazncg

organa covecjeg tela.

1.1. Anatorniju dehelogereva

Debelo creve je zavrsni deaprobavng trakta covekovogorganizma. Njegovim pocetkom smatra so slepo creve, na

cijem kraju uzlaznim delorn tanka creve ulazi 1 .1 debelo creve.

Debelo crevo se zavrsava otvororn crnara. Duzina debelog

creva kod covekn u proseku iznosi oko 2 metra, U debelomcrevu se izdvajaju elva deb: debelo ipravo creve (sl. J) .

Slik« 1 - Delovi dlfbe/og crcva:

J- slepo c('eva; 2 - uzlazui lieu creva (koloJIl lSCelldell~~; 3- dcstut krivina ere-

vu; 4 -poprecilo crevo (iw/oII/J'IIJlsl'el':ws); 5 -lev« kriviu« crcva; 6 - silazui

deo ereI/O (kolondescendens]; 7 - Siglll.lI:· 6 ' - jJmi'o erevo (rektum}; 9 - C}'-

vuljuk; 10 - tnnko ,'J'(!I'(.l

16

Precnik raznih delova debelog creva nije isti. Ked slepag

creva iuzlaznog deb dostize 7-8 centimetara, a kod sigme

svega 3-4 centimetra,

Zid creva sastavljen je iz cetiri sloja, Iznutra je creve

prekriveno sluzastom opnom. Ona stvara izdvaja sluz, koja

stiti zid creva ipotpomaze cirkulaciju sadrzaja creva,

Ispod sluzokoze je sloj masnog vlaknastog vezivnog tkiva(pcdsluznica), kroz koje prolaze krvni iIimfui sudovi,

Pored ostalog, tu se nalazi imisicna apna. Ona se sastoji iz

dva sloja: unutrusnji cirkularni (kruzni) ispoljasnji uzduzni.

Zahvaljujuci tim misicnim slojevima dolazi do mesanja iprenosenja sadrzaja

creva prema izlazu,

Serozna apna pre-

kriva debelo crevo

spolja.

Debljina zidova

creva na svim delo-

vima nije ista, U de-

snoj polovini ona iz-

nasi same 1-2 mili-

metra, a u sigmi - 5

milirne tara.

Na slici 2 jasno se

vidi da se debelo

creve nalazi u trbusnoj

duplji ida se dodiruje

sa svim trbusnirn 01'-

ganima, il i je Ll nji-

hovoj neposrednoj bli-

ZUllo

Kael muskaraca

debelo crevo je spredasmesteno ispred mokracnog rnehura, semeuog mehura, pros-

tate, a kod zena - ispred materice i. ispred zadnjeg zida vagine

(rodnice}. Upalni procesi u tim organirna mogu se prenositi nil

debelo creve iobratno,

Slika 2 - Rll1.meXtaj aebe/og creva II trbusno]

duplji:

1 - jetra; 2 - zeludac; 3 - iucni mehur; 4-

pankreas (gllsleraca); 5 - bubrezi; 6-mokracni mehur

17



1.2. Funkcije debelog creva

Debelo crevo irna raznovrsne funkcije, ali cemo izdvoj iii irazmotriti samo osnovne, prema njihovoj vazaosti izuacaju.

a) Upijajuca

U debelorn crevu su dorninantni procesi repsorpcije. Ovdese upi~aju glukoza, vitamini iaminokiseline, koje proizvode

bak~ell}e crevne supljine, do 95% vade ielektroliti, Na taj

nacm, iz tankog ereva u debelo crevo svakodnevno prolazi oko

200? grarna kasaste hrane (himusa). Od toga posle upijanjaostaje 200-300 grama ekskrementa,

b) Evakuativna

. U debelom crevu se nagomilavaju j zadrzavaju eks-

krementne mase do njihovog izbacivanja, lako se ekskre-

memtn~ mase sporo krecu kroz debelo crevo (sadrzaj Cleva

prolazi kroz tanka crevo (5 metara) za 4-5 casova, kroz debelo

(2 metra) za 12-18 casova), one se nigde ne smeju zadrzavati.

Pre, nego se osvr~emo na ostale funkcije debelog creva,

~azm?tncemo slucaj zadrzavanja evakuativne funkcij e..Ukol~ko u toku24-32 casane dade ciapraznjenja creva (stolice)

ta pOJC1vae svrstava IIzatvor.

Jez.ik prekriven skramorn, disanje sa smradom (zadah 1 Z

usta), iznenadna glavobolja, nesvestica, apatija, sanjivost

(pospanost),. m:x~nina \I, donjem delu stornaka, nadirnanje

stoI1:aka, bolovi j krcanje u stomaku, srnanjenje ili gubitak

ape~lta, .r~z~raZlji .vost, r::1Iacne misli , prisilna, nedovoljnastolica tipicni su sunptonu zatvora.

Jed~n od najcescih uzroka zatvora jeste uzimanje V1S0-

.k:okal?ncne hrane male zapremine, Losa navika da se glad uto1i

send;Vlcem sa cajem ili kafom dovodi do toga da se stvara u

cTe~mlUmalo ckskremeutne mase koja ne izaziva refleks na

stol~cu. ~ezultat togaje ciapo nekoliko dana nema defekacije.

TO,~e 0~lg1edaL1.lucaj ~atvora_Ali, cak ipri regularnoj stolicivecina ljudi pat! ad skrivenog oblika zatvora.

~epravil:1<l. ishranaje prvi i. osnovni razlog za nastanak ave

neprijatne pOJUve. Skrobasta ikuvana hrann, Iisena vitamina i

18

mineralnih elernenata (krompir, tesrenine ad sitno mlevenog

brasna, obilno dodavanje masti, secera), pomesana sa

belancevinastom hranom (mesorn, kobasicama, sirom, jajima,

mlekom), prolaskom kroz debelo crevo ostavlja na zidovima

.creva sloj ekskrementa - "talog". Skupljajuci se u naborima-

dzepovima (divertikulama) debelog creva, od tog "taloga" pri

nedostatku vode - dehidraciji (tu se upija do 95% vode) stvara

se ekskrement.

Kako u prvom, taka iu drugom slucaju, u debelom crevu se

odvijaju procesi truljenja i vrenja. Toksieni produkti tih

pI~cesa zajedno sa vodorn dospevaju u krvotok iuzrokuju

pOJavu poznatu pod nazivorn "crevna autointoksinacija".

Profesor K.Petrovskij u clanku ,,]os jednom a ishrani•• ••• "., ' ;

njemm teonjama I preporukama (easopis "Nauka j 21vot",

br.5-8, 1980) ist.ice:

"Jos je Mecnikov 1 . . 1 . tvrdio: crevna autointoksinacija je

glavna prepreka naputu za dugovecnost, U eksperimentima on

je u zivotinje unosio trule produkte iz creva coveka sio jeizazvalo izrazenu sklerozu aorte.

Izrazena autointoksikacija moze se razvijati pri postojanju

tri uslova: prvi, nedovoljno aktivan nacin zivota, drugi, ishrana

rafinisanorn, pretezno masnom hranom sa malo povrca, zeleni i

voca i. "treei, nervno-ernocionalna preopterecenja :i cesti

stresovi,

Sledeci vazan podatak jeste da su zidovi debelog creva

najcesce .debljine 1-2 milirnetra. Usled toga kroz laj tanjusni

zidic IItrbusnju duplju lako prodiru toksicni eksudati (gnojni

'izlivi), truj uci najblize organe.jerru, bubrege, polne organe itd.Da biste proverili stanje svojih organa posluzite se

sledecom jednostavnom metodom. Uzmite 1-3 supene kasike

sveze iscedenog soka ad cvekle. Aka yam je posle toga

mokraca tamna, znaci da je vasa sluzokoza prestala kvalitetno

da obavlja svojufunkciju, Aka sok ad cvekle boji mokracu, isto

taka ~:roz te zidove lako prodiru i toksiui, cirkulisuci po celom

orgamzmu.

Obicno se u cetrdesetirn godinarna naseg :livota debelo

creve cesto puni ekskrementom. Ono se rasteze, deforrnise,

pritisce isa svojih mesta stesnjava druge organe trbusne

19



Stika 3 -Patotosko debclo CI'l!I'(!, jS'f'I~/;rlllll~ uaslage ekskreiuenia

duplje. Ti organi izgledaju kao da su zagnjureni U ekskre-mentnu vrecicu. Ni a kakvom uormalnorn radu (funkcio-

nisanju) tih organa ne maze b iti reci. Pazljivo proucite sliku J i

procitajte objasnjenja HZ nju.

Pritiskanje zidova debelog creva, a takode iduzi kontakt

ekskrernentnih masa sa crevnim zidorn (postoji ekskrement,

koj i se godinnma "taIo2.io" najednom mestu) dovode do slabe

ishrane tog deb, njegovog slabog snabdevanja krvlju,

prouzrokuju zastoj krvi i trovanje toksinima od ekskremeuta.

Kao rezultat toga nastaju razlicita cboljenja. Zbog ostecenja

sluzokoze > razlicite vrste kolitisa; ad prevelikog grcenja .i

zastoja krvi u samorn zidu debelog creva - hemoroidi i

varikozno (sa kvrgama) prosirenje vena; ad dugotrajnog

dejstva toksina najednorn mestu - polipi iumori.

o masovnosti opisane slike moze se suditi prema

statistickim podacima, koje navodi doktor rnedicinskih nauka,

profesor v.P.Petrov u brosuri "Fakultet zdravlja' (broj 9,1986).

Pri profilaktickim pregledima prakticno zdravih ljudi

proktalgiena oboljenja (bolovi IIcmaru) ispoljavaju se kod 306

od 1000 ljudi ..

20

L

Objasnjenja uz sliku preuzeta su iz Ruske narodne medi-

cine Kurenova i knjige Umesnost (veitina) samolecenja

prirodnim. sredstvima Mantovanija Romola. Procitajte v ih

pazljivo.

Nepravilna dijeta i nedozvoljene hernijske supstance,

aditivi u hrani zagaduju ideformisu debelo creve.

Na slici 1 prikazano je zdravo debelo creve kakvo hi

trebalo da bude. Ali, U99 ad 100 slucajeva one vise podseca na

sliku 3.

Obratite paznju ua presek debelog creva. Na njemuje 11

centru vidljiva prozracnost u ekskrementnoj materiji, koja se

tame nalazila 20 ivise godina!Istaknuti nemacki lekar - hirurg obavio je 280 posmrtnih

obdukcija iu 240 slucajeva uocio je priblizno takvu sliku, kaoon slid. 3. Drugi lekar iz Londona, razrezavsi debelo creve

jednog mrtvaca, izvadio je iz njega 25 funti (10 kg) starcg

"okamenjel1og" ekskrementakoji idalje cuva u velikoj tegli sa

alkoholom.Neb hirurzi izjavljuju da do 70 procenata Cleva, koje su

oni isekli, sadrzi strani materijal, gliste, a takcde ifekalije,stvrdnute kao kamen tokom vise godina. Unutrasnji zidovi

creva se zato cine pokriveni materijalom koji je tu davno

dospeo, vrlo cesto okamenjenim, Oni podsecaju na svod peci

kame je potrebno pOfPWIO cis6enje.

Doktor Lamur izjavljuje: "Mi mozerno sa potPU110l11s igu l110SCU rec i ci a je o sn ov ni u zro k kod 90% teskih bolesti, oe l

kojihpati covecanstvo, zatvor izadrska fekalnih rnasa, koje

treba cla se izbacuju 1Zorganizma."Doktor Ilja Mecnikov u knjizi Izucavanjecovekove pri-

rode navodi podatke, premakojima ad 1148 slucajeva Taka

(tumor a) Cleva .koje je on razmotrio 1022, iI i 89 procenata,

nastali su u debelom crevu.

Samouki narodni lekar N.A.Semjollova u osvrtu na ovaj

problem kaze: "Trenutno trovanje tela otrovima kroz crevnu

pregradu stvara odredenu koncentraciju necistoca u krvi, Jedna

polovina covecanstva sposobna je ciaIItelu zadrzi rastvaracenecistoca - to su mast iveda. Ljudi se nadimaju, sire, uve-cavaju. Druga polovina, verovatno, zbog svojstava svog Clevai

21

. .



odredenog redosleda II razmeni malerija, ue zadrzava

rastvarace necistoca nego OL1 ] venu. Koncentracija necistoca u

krvi kod poslednjih, nesrecnih, treba cia bude veca, nego ked

ugojenih. Narodna mudrost je, shodno iskustvu, procenila tu

prirodnu pojavu: "Dok debeli smrsa - mrsavi izdahne." Oba

tipa pate oelzatvora, oelgomile nanosa, od trovanja sopstvenim

ekskrementom, Organizam se truje polako, na trovanje se

privikava oel detinjstva, sa penom u ustima stiteci svoje navikeII ishrani, svoje voljene peljrnene, simike (sirnice), pite sa

mesom, mlecne kase, mlad kravlji sir sa secerorn ujutru.

Dakako l Snaga idanaknavikama, Ali, to 'ide take sve, dole

bolest ne pritera uza zid, kada vam lekar, prema recima doktora

Amosova, izda menicu, koju, avaj, niko ne moze da isplati."

Takode postepeno, od detinjstva, razvija se atonija

(mlitavost, malaksalost) debelog creva. Zbog trovanja zidova

debelog creva, a takode injegovog rastezanja ekskrementom,

.nervi imislci zidova debelog creva toliko se paralizuju, cLa

prestaju da reaguju na nounalni refleks, peristaltika ne postoji.Otuda nella nipotrebe za defekacijom za duzi period.

Zatvore podstice ignorisanje potreba za defekacijom jos iz

detinjstva. Eva tipicnog primera koji sam uzeo iz knjige

Mantovanija Romola Umetnost sopstvenog izlecenjo priro-

dnim sredstvima.

.Kada na nekoliko minuta pre odmora ucenik oseca

potrebu za nuzdom, ali trpeci, ne odlucuje da za to zamoli, 1Z

straha da 111U to nece dozvol iti, da ce obratiti na sebe paznju ili

zbog drugih razloga, antiperistalticki pokret odbacuje materijal

u podudisajni cleo, gcle se on gomila. Nuzda se stisava ili calepotpuno nestaje. ZV0111za odmor, clete se sa Z a1 10 S0 1l1 igra inuzda ponovo c1ajeznake 0sebi, ali one to opet trpi, misleci da

ce unati vremena posle igre da ode u toalet, Sasvim

neocekivano za njega dolazi vreme da se vrati u ucionicu, a

nuzda_ takode daje znake 0 sebi. Ovoga puta, bojeci se pri-

me.db1, ?n se ne odlucuje da zamoli za izlazak i in i sve napore

da lS~}JL.Ako ~etakva zadrska cesto ponavlja ona ubrzo izaziva

sm~nJen~~ akh\lnost~ 0 osetljivosti nerava, koji odgovaraj u na

tu ft~nkCIJU. Refleksi ne daju potrebnu iritaciju, a . osecaj nuzde

slabi, kao da odlazi u drugi plan. Dete cak .i ne primecuje, bez

22

obzira 11a lose varenje, ostale tegobe (bolove) u glavi, smanjen

uspehu skoli.jer tokom 4-5 dana uzastopce nije islo u toalet.'

U zrelom dobu: jutarnja zUTba,necdgovarajuci toalet, cesta

sluzbena putovanja tipicni su uzroci zbog kojih se javlja zatvor,

To se posebno odnosi 1 1 < 1 zene. Od 100 zena koje se Ieee 95boluje od zatvora. Trudnoca, posebno u drugoj polovini, takode

podstice zatvor.

o uzrocima zatvora ] zagadivanja debelog crevaekskrementom vise reci bice U opisu ostalih funkcija debelogcreva,

c) IzlucujucaDebelo crevo ima sposobnost da jzlucuje IIuzani otvor

creva sokove za varenje hrane sa manj om kolicinom fermenata.

Iz krvi U otvor creva mogu se luciti soli, alkohol idrugematerije, koje ponekad nadrazuju sluznicu ipcdsticu razvoj

bolesti, vezanih za sluznicu, Isto razdrazujuce dejstvo na

sluzokozu debelog creva imaju slana luana iljuta hrana. Po

pravilu, stanje hemoroida se uvek pogorsava posle uzimanjaharingi, suhomesnatih proizvoda iela sa sircetom.

1.3. Uloga mikroflore 11 debelom crevu

Pre nego proucimo ulogu mikroflore u c1ebelom crevu

treba znati koji mikroorganizmi ."caruju" U ovom delu naseg

tela.

U debelom crevu zivi vise od 400 - 500 razlicitih vrsta

bakterija imikroorganizama. Naucnici tvrde da u 1 gramu

ekskrementa irna u proseku 30 - 40milijardi bakterija j

mikroorganizama. Prema podacima Koande, covek sa feka-

lijama izlucuje dnevno oko 17 triliona mikrobal Namece se

logicko pitanje, zasto ih ima toliko mnogo? Da li je pravilna

funkcija debelog creva moguoa bez njih?

Sledi zakljucak da normalna mikroflora debelog creva ne

same da ucestvuje 11zavrsnom delu procesa varenja hrane, vee

1 Z vlakana hrane- proizvodi mnogobrojne vazne vitamine,

." Hranljiva vlakna su biljni materijal koji ne usvaja organizam: celulozapektin, lingin itd., 0 cemuje detaljnije iz loz en o u poglavlju 0 ishrani.

23



eminekiseline, enzime, hormone i druge hrauljive materije ..

Reeju, mikroflora je bitan dodata~( unasoji.slmnri, ci.ni je

stabilnom imanje zavisnom od okoline. U uslovima normalnog

funkcionisanja creva bakterije imikroorganizrni su sposobni do.

sprece iu~jste najH1zI~citij~Ta~ogel:e i.Il1ikrob~."... '. 'Na pnmeT, crevm bacili smtetizuju 9 razlicitih vitannna:

B1, B2, B6, biotin, panteonsku, nikotinsku iolijevu kiselinu,

B 12 ivitamin K. UIJravO ti idrugi mikrobi imaju, takode,

fennentativno dejstvo, jer razlazu hranljive materije po istom

tipu, kao i fermenti za varenje hrane, sintetizuju acetilholin,

podsticu unosenje gvozda u organizam; produkti zivo.fne

aktivnosti mikroba imaju regulaciono dejstvc 11<1 vegetanvrn

nervni sistem, a stimulisu :i nas imunoloski sistem,

Za normalnu zivotllu aktivnost mikroorganizama potrebne

su odredene okolnosti - malo kisela sredina 1 . hranljiva vlakna,

U vecini creva kod Ijudi koji se normalno Inane uslovi u

debelom crevu su daleko ad potrebnih. Ekskrementne mase

koje trule stvaraju alkalnu sredinu. A ta sredina omogueavarazvoj patogene mikroflore.

Kao sto je poznato, crevni bacili sintetizuju vitamiue grupe

B, koji imaju ulogu tehnickog nadzora, sprecavaju nekon-

trolisani rast tkiva, lJO] acavaju imunitet, tj. ostvaruju protiv-

kanceroznu zastitu, Godine 1982, u Iistu "Pravda" objavljeno

je kratko saopstenje 0 tome, daje u Latvijskoj akaderniji nauka

otkrivena sema narusavanja protivkancerozne zastite. 1z toga

proistice da se pri trulj enju belancev ina u debelom crevu stvara

metan, koji unistava vitamine grupe B.

Pokazalo se claje doktor Gerzon bio upravu kada je rekaoc1aje rak - osveta prirode za nepravilno pOJede11LL hranu, U

knjizi Lecenje nib 011 kaze CIase od 10 000 slucajeva raka-

9999 javljaju kae rezultat trovanja sepstvenim ekskrernentnim

masama, a samo jedan slucaj usled stvarno nereverzibilnih

promena organizma degenerativnog karaktera,

Plesan, keja se stvara pri truljenju produkata hrane,

PQgo~dlljerazvoju ozbiljne patologije IIorganizrnu.

Sta POVOdPll l toga kaze teoretioar i p rak tic ar m ag is ta r

bioloskih nauka Arakeljan S,A., koji se bavi pitanjima

24

podmladivanj 11 organizrna ("Gradevinske novine", 1. januar

1985): ."U Matenadarani - cuveno:m svetskom muzeju drevno-

jermenskih rukopisa - postoje dela srednjovekovnih lekara,

kao nil primer, Mhitara Geracija, gde se kao uzrok tumora

priznaje plesan. Kao sto je poznato uzrok Taka kod co~ek~,

2ivoti11ja.iplica do dams nije poznat, Ali se zna, da hranjenje

ptica svezirn, plesnjivim krompirom, naglo povecava brojobolelih ptica, . .

.... S tim u vezi, glavni uzrok vecine srcano-vaskularnih

oboljenja, prema mom. misljenju, - nisu naslage ho.lester~la

(njega je mnogo manje nego sto se misli), vee plesni .." Ovim

problemom bavili su se isrednjovekovnij~nDenski l?kari.."Kada se coveknajede ipri tome orgamzam ne prihvati sve

pr~dllkte, c~eohrane truli. A 11p~esni, koja.se nL~V!ja, Jclij~:~mekoje se usisava II krv, 1'aznOS1 po telu 1 pocinje da mce 1:~

najpogodnijim, tj . . oslabljenim tnestirna tela. To 1110gU biti

delovi krvnih sudova, Klijajuci, spore dajuprodukt zivotneaktivnosti u vidu belih materija 8 1 i c 1 1 1 . h vosku. To su jermenski

Iekari nazivali "be1i rak", a savrerneni lekari skleroza. Prolazi

vreme, proces se odugovlacir itru Ieee == creva .izaz~;aju

regeneraciju plesni, koja napada zglobove, tJ . "prosh rak - u

nasoj terminolcgiji artritis ..Dalje se pojavljuje c~epo.,u kome seodlazu preradeni produkti, koje je covek prebacio LLepotrebne

u toj kolicini, I?e~onovalli. delovi P~',odLLkat~Trane,. u. vi~~preradevina, nazrvaj II se "C1'111111 rakom - u nasoj ten11l11010g1J

'malignim tU.I11orol1.1,rotiv kojeg nema zastite .." .. .

Na ta j na611, ovde j e p ri ka za n lanac patologije - skleroza,

artritis iTalc, koji imaju svoj pocetak (zametak) u debelom

crevu.Kada ocistite debelo creve ietru uvericete se u istinitost

navedenog jer ce te ugledati plesan koja je 1 Z vas izasla u vidu

crnih komadica,

Spoljasnji simptom stvaranja plesni. u ?rgm:1.zmu i

degcneracije sluznice debelog creva, a takode c.Wlta:m]]10~e 1 ' : ,bice stvaranje crnih naslaga na zubima. Pri uspostavljanju

poretka u debelom crevu idovoljnom snabdevanju organiz~na

vitarninorn A i li k arot inom , te naslage ce same ad sebe nestati.

25



C,ovek koji S6 n orm aln o 1 11 '< 11 11koro uvek.se nalazi u stauju

avitaminoze vitamina A.:P.ri tome postepeno, al i sigurno dolazi

do degeneracije sluznice debelcg creva, narusavaju se procesinjegove regeneracije, To Jejedan ad uzroka, st.obas u debelom

c r e vu na s t a j e kohtis u razlici ti m oblicirna.polipi io z n a k a k vo

srnece. Medutim, zdravlje se moze popraviti, 0 cemu ce biti reci

u daljem tekstu,

1.4. Stvaranje toplote u debelom crevu

Razmotricerno jos jednu funkciju debelog creva koju jenedavno otkrila savremena uauka, ali za koju SLI znalij Os drevnimudraci,

Debelo crevo je svojevrsna originalna "pe6", koja zagreva

sve organe trbusne duplje, a posredstvom krvi iceo crganizam.JeT sloj ispod sluznice creva je najvece spremiste krvnihsudova, pa prema tome ikrvi.

Mehanizam dejstva "peei" je sledeci: pri realizacij igenetickog pro gram a razvojabilo kojeg organizma U okolnusredinu se salje velika kolieina energije. Talco je dokazano da

jaja.kokoske sama sebezagrevaju, a uloga kvockeje da odrzava'oclrec1eml temperatura tog zagrejavanja.

Mikroorganizrni, koji zive u debelom crevu, pri razvoju,takode, izdvajajuenergij L L I I vidu toplote, koja zagreva venoznukrv iunutrasnje organe koji nalezu 11 adebelo creve. Zato se nebez razloga u toku 24 casa formira "17 triliona mikroorga-111Z< lma !

Obratimo paznju ponovo11a

slike 2 i4. Prireda nije bezrazloga smestila debelo creve 1 1 < 1 mesto gde se 11<1132i. Upravo

takva konfiguracija 1 razmestaj creva doprinose najboljem

zagrevanju trbusnih organa, krvi iIimfe. Masno tkivo keje

okruzujecrevo, sluzi kao svojevrsna toplotna izolacija, koja

spreeava gubitak toplete kroz prednji zid stomaka iboka;

pozadi leda sa snaznim m isicirna, a dole kosti 1<:a1'11Celuze ka o

0810nac ikostur te "peei", u sm er av a] u ci toploru s a to k0 11 1krviilimfe nagore.

Moguce Cia je to jedan od razloga koji doprinose da

vertikalni polozaj trupa bolje CLLva toplotu i izaziva manje

26

Stika 4 - Debela C!"(iVOkao 7,agl"clJlI{ krvi

gubitke toplote u vidu toplotncg zracenja (koje je usmereno

nagore), nego horizontalni pclozaj, a takcde bolje podstice

cirkulaciju krvi, Iimfe ienergije (prema kineskim izvorima),koji se kreeu odozdo nagore iobratno, Priroda je sve veoma

111Udro, ekonomicno iskladno stvorila,

1.5. Energetska funkeija debelug creva

01.0 svakog zivog bien forrnira se svetlucanje - aureola,

koja govori 0prisustvu plazrnencg stanja materije u organizmu

- bioplazrne.

Mikrobi, takode, imaju oko sebe svetlucanje - bioplazmu,koja napaja vodu ielektrolite, koje upija debelo crevo ...A

elektroliti su, kao sto jepoznato.jedan ad boljih akumulatora i

prenosnika energije. Ti energetski zasiceni elektroliti zajedno

sa krvotokom i Iimfotokom raznose se po celom organizmu i

predaju svoj visoki energetski potencijal svim celijama tela,

stalno ih dopunjujuci, a takode dopunjuju sopstveno plazmeno

telo orgamzma kroz sistem kineskih kanala."

' " .Ako kanalom provodljivosti srnatramo elektrolit". Ovu frazu U!ZBO sam iz

knjige Pitanja bioenergetike, Alma-Ate, iz 1969 ,

27



o tome SU z11a11 odavno u d rev no j Indiji , Kini, Japanu i

Tibetu. Deo stornaka oko pupka oni su nazivali "Pee Hara" ,

"Nabhipadma" (lotos pupka) itd. Taj cleo odgovara elementu

vatra" isi1a111<1ransformacij e ne samo L L fizickom nego i l

psihickom smislu (varenje hrane, prihvatanje, pretvaranje

neorganskih materija u organske, a takode transforrnacija

organskih materija u psihicku energiju).Tumaceci sarno fizicki smisao toga dela, iz navedenog

postaje jasno zasto su drevni mudraci clebelo crevo nazivali

"pee", odakle se uzima element "vatre", gde se obavlja tran-

sformacija organskih materij a u psihicku energiju (bioplazmu),

o tome c1a toplotna ienergetska funkcija debelog creva

daju bitan doprinos energetici citavog organizma mozemo se

prakticno uveriti.

" Iskljucimo" gladovanjem debelo creve. Mikroflora ce

prestati c1aizvrsava svoje funkcije. "Pee" se gasi, imi osecamo

da nam je hladno. Hodamo tromo iiscrpljeno, gubimo snagu.

Ako je gladovanje - prema tvrdenju mnogih autora - kvalitetna

dragocena ishrana na racun unutrasnjih rezervi, zasto se

smanjuju temperatura tela i zivahnost? Glavni energetski

ciklus- trikarbonske kiseline (ciklus Krebs a) - pcstoje kako pri

gladovanju, tako 1pri jelu. Otuda hi prilikom glaclovanj a (ishra-

nom unutrasnjim rezervama) proizilazilo samo .jedenje"

samog sebe, bez gubitka temperature tela igubitka tonusa dok

se ima sin jesti, Ali, u praksi toga nema, prema tome ine

postoji. Verovatno je takva forma postojanja dornacina 1

mikrcorganizama, kao jednog organizma, vise energetski neza-

visna, ekonomicna 1stabilna, nego organizam bez mikroflore.

Otuda je jasno zasto se pri dnevnom obroku Inane od 1000

kalorija, ali koji sadrze zive biljne produkte (voce, povrce,

proklijalo zrno, orasi, kase) ljudi mnogo bolje osecaju 1

izdrzljiviji su nego kada pojedu 3000 1 vise kalorija dnevno

.anrtve" kuvane hrane, koja ne daje hranu za mikrofloru, vee

preopterecuje sistem za izlucivanje idopunski mu oduzima

energiju na otklanjanje iodstranjivanje stetnih uticaja, To je

razlog sto savrerneni ljudi zebu, iako nose toplu odeeu isto sebrzo umaraju ne samo od fizickog nego iad umnog rada.

28

JETRA

POLNEZLEZDE

Slika 5 - Stillutli.~uCisistetn debelog creva

ZE lUDACNE BOLESTI

BOLEST!

STl'IASTE

ZLEZDEl

iBOLESTl MOKRACNOGMEHURA

Stika 6 - Fannirunje "taloga" i bolcsti. Israfirano "talog"

29



1.6. Stimulisuei sistem debelog creva

Nasorganizam ima posebne sisterne, nakoje stimulativno

deluju raznovrsni uticaji spoljasnje sredine.

Na primer, posredstvom mehallick?g nac1r~ivanja tabana

stopala stimulisu se svi iivotno vazui orgam; posredstvom

zvucnih oscilacija stimulisu se posebne zone na usnoj skoljci,

takode povezane sa celim organizmom; svetlosni nadrazajipreko acne duzice stimulisu ceo organizam, sto omog~cava

dijagnostiku, Na kozi se nalaze odredene zone, koje su

povezane saunutrasnjim organima, takozvane Zaharina~ GeCk1.

zone itd,

Dakle, debelo crevo ima poseban sistem cijim se

posredstvom podstice ceo organizam. N a slici 5 iz knjige

Kurenoya Ruski narodni lecnik vidi se da svaki dee debelog

creva st imulise odredeni organ. Ta stimulacija se obavlja na

sledeci nacin: divertikula se popunjava obradenom (svarenorn)

kasicom od hrane, u kojoj se bumo razrnnozavaju rnikro-organizmi, izdvajajuci energiju u vidu bioplazme, koja

stimulisuce utice na taj cleo, a preko njega na organ, povezan sa

tim delom.

Aka je dati deo napunjen "talogom" ekskrementa, nema

stimulacije. Postepeno se gasi funkcija c1atog organa, a. t ime irazvoj specificne patclogije.

Kao sto pokazuje praksa, talog se postepeno nagomilavana mestima pregiba debelog creva, gde se usporava kretanje

ekskrementnih masa. Na slici 61)[ii<azani su "talog" inajcesce

bolesti. Tako, mesto prelaska tankog creva u debelo hrani

sluzokozu 11osnog zdrela; uzlazni pregib ~ tiroidnu zlezdu,jetru, bubrege, z u c n i mehur; silazni pregib - bronhije, slezinu,

~al1kIeaS; krivine sigme - jajrrike, mokracni mehur, polneorgane.

Stimulisuci sistem c1ebelog Cleva ukazuje na neobicnu

dovitljivost prirode ina njenn sposobnost da koristi sve sa

maksimalnom koriscu pri minimalnim gubicima.

30

2. SISTEM CISCENJA ORGANIZMA IDEBELO CREVO

Postoji na hiljade bolesti,

alije zdravlje samo jedno.

L.Bemes

Dosli smo do jos jednog vaznog pitanja. Karla ga

razjasnirno, shvaticerno koliko istiue i11.1.a tome da ~ sve

bolesti ulaze na usta.

Nas organizam irna mccan ivisestepeni sistern C:lSCel1ja.

Prvo u debelom crevu se neutralisu iizlucuju toksini .i

nepotrebne hranljive materije. Sledeci st.epen za c:iscel1je je

jetra. U nj oj se neutralise sve sto je d~i:\Io~ creva. Jetra ill ~llo.zeodbacivati kroz weni kanal u creva 1 dalje kroz creva obicnim

.putem, ali ih moze i"zakapsulirati" u svojimzu~nn,n ~al1~l~m~iostaviti tLL za ceo zivot. U jetri se takcde f01"U1uaJu JedmJel1JIT

para, uz o~ove s~ sjedi~ljuju odredene ~l:ate"lije,P~l~?~CUkojihse ti otrovi lako izbacuju kroz poslednji stepen prociscavanja

organizma ~ bubrege. . . . . v. • .

Bubrezima.pomaze vezrvno tkivo. To su tetrve, zil~, zidovi

sudova, tj . one celije organizma koje sluze kao kostur 111a koje

se pricvrscuju radne celije. . ..Dakle vezivno tkivo apsorbuje raznovrsnu necistocu da hi

krvotok bio cist. Kada postoji mogucnost za to vezivno. tkivo

sve sto je apsorbovalo vraca u krv, odakle se potom necistoca

izbacuje kroz bubrege. .o tome koliko vezivno tkivo moze apsorbovati u sebe,

11ustruje sledeci primer, koji navcdi JU.A.Andrejev:

"Majka dclazi oe l lekara vidno u zn em iI e1 !IT ~ saopstava

porodici da Sll lekari njihovoj. kcerki progt~oz1Tab Sl_111t kroz

nedelju dana. Place. KGi pupoljak ad ]7 g?c11~a,lepo~~~a.,:ZarDe treba nesto uraditi"? - pita. Cela porodica Je u akciji, resem

da podu svojim putem. Prvo smo ocistili jetru (0 tome ce bib

31



reci u daljem tekstu). Poceli smo opste ciscenje organizma -

gladovanjem. Dvadeset 05a111 dana tamlada devojka dobijala je

same vodu iklistire, svakcga dana 2 le i istira. Svakodnevno je iz

nje izlazila ogromna kol ic in a n ec is to ce . Devojka je sa 63

kilograma spala na 40 kilograma, Znaci 23 kil ograma necistoce

nalazilo se u njoj, unutar celija",Ovoj prici dodajem same - unutar celija vezivncg tkiva

kroz koje se hrane sve ostale - racine celije.Masno t1<.1vOe t a k c d e s v o j e v r s t a n " t a l o z n : i k " necistoca,

buduci da se rnaterije u njemu ne razmenjuju koliko je to

porrebno organizmu. 0 tome N.A. Sernjonova kaze:

.Ako su svi ti stepeni .kao pantljika' popunjeni, <1 takodeaka se jede 11111ogokrobaste j masne hrane, koju opisani organi

ne izbacuju, ukljucuje se stepeuizbacivanja necistoca kroz

SUIJljeorgane koji imaju izlaz spolja.

Prvo se UTad ukljucuje nosna duplja, Kroz nju se skrobne,

masne idruge neeistoce izbacuju II vidu sluzi ..Otuda su sva

nasa iskasljavanja iusmrkavanja.Ako se preoptereti ita j kanal za ciscenje, ukljueuju se

dopunski: gajmorovi sinusi, slusni kanali uusima, kod zena va-

gina (bela pranje idruge izlucevine) cesto krmeljive oci.

A kada ito nije dovoljno ili su zbog n elcog drugog

uzroka navedeni kanali zatvoreni, ukljucuju se poslednja

dva - pluca ikoza,o tome da se u clebelom crevu odvija proces truljenja i

druge nenormalne pojave stvaranjem stetnih gasova, mozese suditi po teskom, neprijatnom zadahu, koji pr i disanju

izlazi iz usta. Mnogi se trude ciaodstrane taj zadah - talco storedovno peru iciste zube, ispiraju usta, koriste dezodorans.

Medutim, zadah ostaje kakav je bi o .i zato treba znati da jeneprijatan zadah samo posledica, a uzrok je na suprotnojstrani. Ocistite debelo crevo izadah ce nestati sam od sebe.

Na kraju, sluz se stvara u sarnim plucima. Skrobaste idruge izlncevine u vidu sluzi Sll predivna hrana za patogene

mikroorganizme. Ti mikroorganizmi, koji sa vazduhorn

dospevaju u pluca, nalaze ovde idealne uslove za razrnno-

zavnnje - toplotu, vlagu ihrauu, Produkti prerade sluzi od

32

Tstrane mikrcorganizama u vidu gnoja izlucuju se kroz

bronhije .i nosnu duplju. Od toksicnog sadrzajn gnoja

nadrazuje se iupaljuje sluzokoza pluca, nOSDeduplje sa svim

posledicama koje proisticu otuda. lsti je imehanizam

nastajauja erozije vagine iup ale sredojeg uha iunutrasnjeg

uha.Koza signalizira da je organizam preopterecen necisto-

cama - odvratnim zadahorn, ospama, nriteserima, bubuljicama.ekcemima razlicite vrste. S tim u vezi treba napornenuti, da SLl

u zavisuosti od ishrane simptomi razliciti, no.primer, ad ishrane

mesom - zaudaraju noge; ad skrobaste hrane sa secerom imasnocama pojavljuju se bubuljice, miteseri pri cemu je

njihovalokalizo.cija na telu veorna razlicita: ~ice, leda,gnl~~i,

straznjica, noge, ramena, Iuopste, od nepravilne kOll1b.mac~j~prcdukata ishrane pored navedenih pojava mcgu se javiti j

furunkuli (~irevi).Pivski kvasac, kojise primenj ujekod furunkuloze, pcmaze

bolje varenje iprihvatanje hrane zahvaljujuci vitaminima izgrupe B koji se nalaze u njemu. To omogucava da se u samorn

zacetku zaustavi proces nepravilnog inekvalitetnog prilrva-

tanja hrane, bez trulezi, koja se Iuci kao gnoj kroz furunkule.Kvasac takode, normalizuje pH sredinu u debelom crevu.

Upravota dva mehanizma, pored udarnog dejstva vitamina

grupe B, cine osnovu lekovitog dejstva pivskogkvasca.. .Smanjenje toplotne funkcije debelog creva, zagadivanje

organizma neeistoeama navodi na zakljucak da se uegde

nagomilava sluz. Na primer, U gmdnimzlezc1ama kod~enn.Prvo u tim zlezclama smaojena je razrnena matenja u

pOledel~u sa ostalim organizmom. Drugc, uzimanje hl.adne

Irrane a posebno ohladenih napitaka, koji naglo hla?e taj cleoorganizma, izaziva stvrdnuce masne iskrobaste SIUZI 1 formira

,,:kiste". . .Zbog sedeceg 1 1 a ( \ 1 1 1 a z i v o t a 1 rada naglo se koch krvotok u

maloj karlici idolazi do zastoja krvi. To je drugi uzrok, sto se

upravo tu n a g o m i l a v a sluz -leod muskaraca o l e o p r o s t a t e , a k o d

zena - u jaj nicima. .. . . . . .. .Najstetniji produkti koji iz az iv aj u k istu g rl lC h.l J~lJn:ik~, tj.

tumor prostate,jesll sladoled, s111rZ~11lt.aavlaka (vrhnje), kisela

33



pavlaka (kajmak), hladno Pl1110111<lSIlO mleko. AJ(O i ll cesto

upotrebljavate, tada c ere - kao sto kaze Miki Kus, specijalista2Ja makrobiotiku, - obavezno ima ti k is tu ,

U toj kisti spore plesni rastu kao na hranljivom tlustvara se rak, koji metastazira. Mi ga sami lrranimo

negujemo, a zatim se cudimo od eega je sve nastalo.

Ako prvi lanac patologije: skleroza - rak - nastaj II ad

necistog debelog creva, tadai drugi: preopterecenje sistema za'izlucivanje - naslage sluzi- snizavanje zastitnih sila

organizma - rak, takode uastaju 1 Z necistog debe log creva.

Kao zaklj ucak navodim o odlornak iz knjige Umetnost

sopstvenog lecenja (samolecenje) prirodnim sredstvima.

Doktor Pose pise: "Ja sam ustanovio, cia se kod zena

obolelih od Taka dojke, u 9 od lOs lucajeva uocava zadrska u

radu creva, Ako bi se na 10 - 15 godina pre toga sprovela

odgovarajuca profilaktika, kod nj ih se ne bi poj avio ni otokgrudi, ni rak bilo keg oblika."

Nije potrebno dalje navoditi ove primere patoloskihprocesa koji nastaju od necistog debel og creva, Ono sto je bituo

jeste - treba imati ZORA V O I CISTO debelo creve.

34

3. CISCENJE 1USPOSTAVLJANJE FUNKCIJAD EBELO G CREV A

Pre opisa rehabilitacije debelog creva, sumiracemo

saznanja 0 tome sta treba uciniti da jedan od najvaznijih delova

naseg organizma besprekorno funkcionise.1..Uspostaviti cistocu debelog creva inormalizovati slabo

kiselu pH sredinu debelog Cleva.

To omcgucava da se likvidira glavno zariste zagadenosti

organizma - da se rastereti sis tern za Ciscenje.

Creva se zagaduju od nepravilne kombinacije hranljivih

produkata, kuvane irafinirane Inane, nepravilnog uzimanjatecnosti ivestackih napitaka.

Izbegavati hranu, koja izaziva zatvor i koja se jake

stvrdnjava. To su sve vrste mesa, cokolada, kakao, slatkisi, beli

secer, kravlje mleko, jaja, beli hleb, kolaci 1 torte. .

Ne uzimati hranu elva, tri ii i vise puta (prema G.S.

Satalovoj cak i10 puta) nego sto je dozvoljeno. .

2. Uspostaviti peristaltiku i zidove creva sto ce

omoguciti debelorn crevu da u potpunosti izvrsava svoje

funkcije.Ovaj proces narusava se i rastezanjem zidova creva

ekskrementom, stvaranjem "taloga" usled ishrane toksicnimprodnktima; nedostatkom neophodne prirodne hrane;

avitaminozom vitamina A; svesnim uzdrzavanjem od potrebe

za nuzdom (stolicom); koriscenjem purgativa.

3. Uspostaviti mikrofloru debelog creva, jer:

a) poboljsava ishranu ma racun dopunskih hranljivib

materija ivitarnina, koji se sintetizuju mikrobima;

b) regulise toplotne ienergetske funkcije debelog creva,

koja se ispoljava procesom norrnalizacije zagrevanja c.itaYog

organizma iovecanjem snage bioplazmenog dela orgamzma;

35



c) norrnalizuje creva, sto nas organizam cini vise Zlvotno

sposobnim;

d) normalizuje ipovecava moe imunog sistema organizma,

Disbakterioza nastaje od kuvane irafinisane hrane lisene

hranljivih vlakana. Upotreba lekova, uarocito antibiotika,

remeti iunistava nasu mikrofloru.

3.1. Priprema urgallizma za Ciscenje

Pre nego sto se pristupi ciscenju to se odnosi on bilo koj i

nacin ciscenja, treba obaviti priprerne koje se sastoje u

smeksavanju organizrna. To je prvi inajvainiji postupak, ad

cije efikasnosti zavisi uspeh procesa Clscenja. Sustina

smeksavanja jeste u: prethodnoj pripremi, koja omogucava da

se necistoce ioksini, rna gde da $U naslagani, pokrenu idovedu

do organa za izlucivanje. Zadatak same procedure cisceujujeste same cia izbaci napolje to sto je pridoslo inakupilo se II

organima za izlucivanje.

Krv iz debelog creva dolazi u jetru. Ako jetra ne uspe da

neutralise bujicu toksina koji dolaze iz debelog creva, krv ih

dalje raznosi po celom organizmu, gde se oni akumuliraju iizlucuju sto je na slici oznaceno strelicama.

Organizam se rnoze smeksavati na razne nacine, U

zavisnosti od toga sta coveku najvise odgovara. Glavni zadatak

smeksavanjn jeste: opusriti , zagrejati i nahraniti organizam

vlagom. To se postize odlaskom u vlaznu saunu, suvu saunu illtusiranje toplorn vodom. Dehidriranim suvonjavim ljudirnavise odgovara topla kupka u kadi, gojaznima - suva sauna, a

svima ostalima vlazna sauna. Starcima prija topla kupka,

mladima- vlazna sauna. Duzina trajanja jedne takve terapije je

ad 5 do 25 minuta sa OBAVEZNIM kratkim (10-20 sekundi)

prohladnim ili hladnim tusiranjem nil kraju. Glavno sto treba

osetit~ posle terapije smeksavanja jeste opusteno (oslabljeno)

zagrej uno telo. Takvih terapija (reba imati od 3 do 5, a L L nekim

slucajevima ivise. Sve zavisi od stepena zagadenosti orga-

36

T

Sliku 7 - Sistesu C;,Ul!lIja organizm« jdebelog crevtu

j -debelo ('revo, 2- krv, 3- [etra, 4- bubrezi, 5- vezivuo tkivo, 6- niasno tkivo,

7- pluca, , S ' - koia, 9 - zel'Ll'ld pO/IIi orgaui, IU- ceonl sinusi, j J- suzni kunul,

J 2-s/ui'ni kanal, 13- Gajmorovi (maksilarni] sinusi, 14-IISIW duplja ijezilt.

nizma isvojstava izlucivanih necistoca. Treba ihprimenjivatijednom dnevno ill svakog drugog dana prema mogucnostima i

individualnoj izdrzljivosti toplote.

Smeksavanje organizrna podstice uzimanje 20 gram a

topljenog masla ujutru na gladan stomak, kao iblaga masaza

maslom (uljem) celog tela ujutru, a zatim tusiranje toplom

vodom. Ipak, treba zapamtiti, ugojenim osobama sa masuom

kozorn j viskolll sluzi to ne odgovara. Njirna se preporucuje

lagano trcanje,ko_je zagreva ceo organizam, pojacava

cirkulacij LL i izbacuje necistccu kroz kozu.

37

T



3.2. CiscelIje P0ll10CU klistira

Posta ste organizam omeksali sa 3-5 terapija, maze se precina ciscenje debelog creva, Prema ucenju prirodnjaka, svnko

ledenje treba poceti sa rendgenskim snimkom debelog creva injegcvim Cisaenjem.

Pristupacan iefikasan nacin zit ciseenje debelog creva jesu

~ KLISTIRI. Prema drevnim medicinskim izvorima -Ajuverdi, Czud-si, klistiri P 0 1 1 1 a Z U da se covekov organizam

oslobodi ad 80% bolesti, Stoga se prema toj terapiji treba

odnositi sa p~.tpunom ?z,?iljl1oscu. Autorje isprobao veliki broj

razlicitih vanjanata k.hshra (sastav, doza, periodicnost I t ( 1 . ) . . Na

osno:vu tog ekSl)~nmenta o1'or111.10je lien} pristup tom

-probl~mu, aprnksaje pokazala daje takav pristup najefikasnijiad svih kOJI su poznati.

Da bis:m~ u I)otp~l1lostishvatilipostupak klistiranjaneophodno Je da razmotrnno sve detalje. Kao osnovauzima se

vo~a, koja tnehanicki ispira sadrzaj debelog neva, ali zae]cs]~::remen.tnatalozen' na zidove to nije doveljno ..Obicno Be

~Odl cloda.J.e,sok od limuna (ill rastvor Iinrunske kiseline),

jabukovo su·.ce,slab rastvor hipennangana ilidrugi antiseptici i

trave (kamilica, mlecnica i sl.). Te rnaterije delimicno

n~rmahz10u kisel~t .sred·iI1LLu debelorn crevu, deluju na

1l111~ro.floIU,~,l~o~e(a"1porrebne inepotrebne mikroorganizrne i

gehllllcnomtmlJU sluzokozu. Na primer, rnlecika je dobro susi,Sta onda ciniti?

Zakljtu~.~c se name~e sam: l-,!reba trazitj~~1.ater.ijukoja ceomogu~av.at1 da se otkida ,.,t~dog ; 2 - ingridijenti treba da

nOlmal1ZuJl~ pH unutrasnje sredine ida selektivno sprecavajupatogenu mikrofIom, ne dirajuci onu koja je potrebna, j 3 - onaue sme danadrazuje sluzokozu creva,

T.akva icle~lna.materij a postoji Uprircdi, a proizvodi je sam

OTg~m_zatn.TOJe nJ~govo "velicanstvo." vlas ti ti urin (mokraca),Onje idealan po SVllU parametrima.

1) UrD: t.ne s~mo da ispira debelo creve, nego z bo g. v ec ekoncentracije soh, od one u plazmi krvi (razlika moze dostizati

d~ 150 putal), ~11na raeun osmozeaispumpava" vodu iz zidova

debelog creva 1 ca k iz prostora oko njega. To dovcdi ne same

38

do "ofkiseljaval1ja", vee ido odvajanja talcga.iekskrementa isluzi iz trbusne duplje.

2) Urinima pH kiselu sredinu, 11 koricentraciji koja najvise

odgovara nasem organizmu, Zato ne postoj i opasnost od

predoziranja - nekima je on potreban vise, drugima manje.

Zbog toga sto je urin produkt samog organizma, on selektivnounistava sve patogene U organizmu, ue dirajuci one sto je

potrebno ikorisno. Na taj 11a611 11potpunosti iBEZOP ASNOuspostavlja se potrebna sredina imikroflora debelog creva.

Kod mnogih zivotinja, ria primer, ptica, objedinjeno je

izbacivanje urina iekskrementa ..Neka vas to nezbunjuje.

3) Urin, posebno vlastiti, ne moze u organizmu nista danadrazi. Naprotiv, 011 otklanja nadrazivanje ileei gal U urinuorganizam sam struktuira vodu, U njemu postoje vlastitiantiseptici, a hormoni, vitamini ibelaucevine s u o - najbolji

regeneratori sluzokoze bilo keg dela orgarrizma'

Za.klistiranje semaze koristiti kako vlastiti min, takoiurinzdravih (judi, posebno jednogcdisnje dece.

Ipak autorjei efekat te terapije poboljsao VISESTRUKIM

pcvecanjem. Radi toga je potrebno skupiti 2 litra urina ad bilo

kojih ljudi, a najbolje od ukucana. Naliti ga u emajliranu

posudu ibez poklapanjaposude kuvati dole ne ostane 500

grama, Kao rezultat dobija se univerzalna supstanca, koja se 11

potpunosti razlikuje ad zltkih sredina naseg organizma.

Ohladiteje .i sa podgrejanom uradite klistir. Ako ste ranije radili

klistire, tj. ako ste ih radili nekoliko puta, posle jednog ovakvog

klistira mozete pomisliti ciavi uopste nisin niste uradili, buduci

da toliko "blaga" moze izaci, a korne niste ni sanjali. Oseticete,

pri tom, neobienu snagu i110C tog sastava, Zasto taka deluje?To snaino dejstvo objasnjava se sledecirnfaktorima ..1) Veda postaje drukcija, Ona poprima superstrukturu,

Ostaju najpostojaniji zitki kristali "otpomi 11atemperaturu",

koji prema istrazivanjirna naucnika Cine nas organizam

neverovatno otpornim na sve vrste nepovoljnih uticaja,

2) Koncentracija soli u takvom urinu moze se povecati za

600 putal To je neobicna sila, koja ne same da "usisava" vcdu

iz organizma, vee izbog veoma jakog gorkog ukusa otkida

polipe debelog creva sa mnostvom druge patologije. Veoma

39



S 1 1 < . 1 2 : n ose stimulisu zidovi c r e v a , peristaltika s e j avlj a s a m a od

sebe, Od 1-2 takva klistira beze gliste i drugi zivimikroorganizmi, ali se pri tom ue gubi mikroflora neophodna

nasem organizmu.

3) Usled terrnicke obrade u takvom urinu unistavaju s~ sve

organske supstance, aljee zato stvaraju nove - ueorganske,

nebelancevinaste, koje su visestruko snaznije od honnena,

vitamina idrugog.Rezultat takvih klistira jeste jos brze normalizovanje pH

sredine i mikroflore, obnavljanje sluznice, ali i peristaltike.

OStTIl toga, Ieee se hemoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis.

Ali ito nije sve: usled velike "llsis(lvajuce" sposobnosti u

debelo creve dolazi tecnost iz cele trbusne duplje, povlaceci za

sobom sluz ..Na racun toga, oslobadamo se patoloske sluzi (odkoje se mozemo osloboditi samo dugotrajnim gladovajern),

koja je j,zasela" u bubrezirna, pankreasu, na zidovima

mokracncg mehura, u polnimorgauima itd. iugrozavanjihovu

zivotnu aktivnost, Oslobadajuci se s 1 1 1 z 1 , svi t. i organi sepono voobnavljaju (preporoduju) - u sta ce te 5e sami uveriti.

UCVTSCUjU se 11115i61u predelu prepona, koji ad sluzenja

(nagomilavanj a sluzi) slabe ipucaju. Smatramo da je to jedan

ad glavnih faktora stvaranja kile (hematoma). Rasterecuju se

svi sistemi za izlucivanje, narocito 110S11[1 duplj a..Mnogi ljudi sl l

primenjivali ave klistire iuverilj Stl se u njihovu delotvomost.

Predostroinosti su neznatne, ali ill treba znati.1) Kod jako ostecene sluzokoze debelog creva, 11a primer,

gnoJnog kolitisa, upareni urin ce u pocetku izazivati bol, shean

onorn od opekotina. Istrpite, iii klistir prefhodno uraditeobienim urinom. Bol ukazuje na to ciase sve sto nije potrebno

odvaja ida se 08te6e110meso zalecuje ..Uskoro ce se formirati

novo, zdravotkivo 1vi necete vise osecati bol.

NagIa_SRvamoda nije obavezno odmah pocinjati sa urrnorn

ukuvanim 11 a pari do cetvrtine prvobitne zapremine. U pocetku

je bolje raditi klistir obicnitnurinom. Zatirn ga ukuvajte do

pola, a nakon toga. do cetvrtine. Dalje se ne srne ukuvavati, jer

S6 struktura vode 1 Z najbolje energetske, heksaedarske prizme,pretvara U obicni sapun iefekat se gubi.

40

Tj 2) Moguca je veorna jaka kontrareakcija organizma na

povisenu energetiku, koja se javlja kod takvog klistira. Od

izobilja energije vas organizam se u pooetku moze ."prevrtati" ivi ce te se osecati veoma lose..Ona izravnava neujednacenost u

energetici organizrna, pa kod kojeg je najizrazenija javljaju se i

najvece kontrareakcije. Zbog toga treba poceti ad malog ciabi

postepeno sve doslo u normalu.

Kada smo upoznali ove osobine, pristupamo opisu sameterapije. Aka budete radili sa vlastitirn urinom (preporucujemo

vam ciapocnete sa njirn) ,uzmite jedan litar, a aka klistir radite

sa ukuvanim do cetvrtine litra pocnite sa 100-150 grama ipostepeno povecavajte kolicinu dolene dovedete do 500 gram a..

Ako ste gadljivi, jednostavno zasolite vodu, dodajuci u jedan

litar vode 2 supene kasike kuhinjske.soli.U prvom slucaju (kada se koristi obican urin) primenjujte

Esmarbovo lonce, IIdrugom (ukuvan urin na pari do cetvrineprvobitne zapremine) obicnu strcaJjku (gumenu krusku),

Tehnologija upotrbe Esmarhovog lonceta je sledeca:

nalijte 1 1 termoforurin iobesite ga na visinu do 1,5 metra iznad

poda. Naglavak sa cevcice (trube) skidate ipodrnazujetemaslom ili vazelinom. Podvezite cevcicu, da ne hi isticala

tecnost (ako ima slaviniea, tadaje zatvorite). Zauzmite IJOZU sa

osloncem na kolena iaktove (karlica mora biti iznadramena),unesite trubu II anus na dubinu 25-50 centimetara, Zatim

otpustite povez ipostepeno pustajte tecnost u debelo creve.

UPOZORENJE I Ako debelocrevo ima patoloske naslage

iii je previse napunjeno ekskrementorn, tecnost pri brzom

unosenju moze da se izliva obratno ii i da nadima tu malusupljiuu, koja se nalazi ispred zacepljenja, izazivajuci bolove.

Da se to 11 e bi clogodilo, k011t1'o118ite ulivanje > blagovremeno

pritezite trubu prstima. Prema stepenu prolaska tecnosti sa

prlj avstinom, povecavajte meduprostor. Pri tome disite polako,

ravnomerno, ali duboko stornakorn - "istmajuCiga pri udisaju i

"uvlaceci ga pri izdisaju. Sve avo ce Yam omoguciti daizbegnete razlicite komplikacije i . neprijatnosti. Kada debelo

creve bude ocisceno - dva litra tecnosti uliva se u njega za

30-40 sekundi Iako ilobodno.

41



Peste ste uneli tecnost, lezite na leda i podignite karlicu.

Mnogo je bolje, aka napravi te stoj na ramenima ('.,sar-

vangasanu") iIi zabacile noge iza glave ("plug"). U takvom

polozaju ostanite 30-60 sekundi. Pri tom mozete jos uvlacit i 'i

stomak. Usled ove raduje tecnost kroz silazni cleocreva prodire

u pcprecuo crevo. Zatim lagano lezite na Ieda iokreni te se no

desni bok. Tecnostiz poprecnog odeljka clebelog creva

dospeva u tesko dostupni uzlazni odeljak idalje 11 slepi, Upravota tehnika omogucava da se podjednako iu potpunosti ispere

celo debelo creve. Pridrzavaj te se tih nijans ier su proverene u

praksi, U suprotnom, ispracete iizleciti sarno dec debelog

oreva, ostavivsi patologiju - rasadnik buducih bolesti na

njegovom zacetku u slepom crevu,

Terapiju je pozeljno sprovoditi posle praznjenja debelog

oreva, Ako pitate koje je vrerne pcgodno ikoliko teba da traje

klistir drevni lekari savetuju bilo koje vreme, a najbolje je od

zalaska sunca do plVOg sumraka, Prema mom saznanju mime

odlezite na ledima i1 i na desnom boku 5-15 minuta, aka ne budevelike uuzde (potrebe). Zatirn mozete da se podignete i

prosetate, Kada osetite potrebu za nuzdom - idite u toalet,

Prednost urinskih klistim.je u tome, sto se oni sami zadrzavaju

U organizmu koliko je potrebno. U pocetku potrebe za nuzdom

Sl1 ucesralije iace a zatim, sto je debelo creve cistije, one 511

rede. Zato se ne uznemiravajte, organizarn zna kada ga treba

ispustiti , jer sve se zbiva poel njegovom kontrolorn.

Seme sprovodenja urinskih. klistira su sledece:

Vlastitirn urinom (iii urinorn mladog zdravog coveka, ili,

jos bolje dece) jednol itarski klistir - radite svakodnevno 1 I toku

nedelje dana. Druge nedelje radite ih svaki drugi dan; trece=-

posle elva dana; cetvrte - nakon tri dana i pete - jednom

nedeljno. Zatim se mogu produzitijedanput u toku 1-2 nedelje.

Ovaj ciklus ponovite 2-3 puta u toku gcdine, u dane prolecne 1

jesenje ravnodnevnice, a takode (posebno tople} u janua-lTI-februaru,

Sa 'ukuvanim urinorn ciklus izgleda ovako, Pocnite sa 10 0

grama.i krozjedan dan (svakog clrugog dana) povecavajte dozu

jes za 1 00 grarna, Tako cete dostici dozu odSOO grarua, uradite

2-4 takva klistira, a zatim svakog drugog dana smanjujte dozu

42

T, za ].00 grama, dok ne dodete do prethodnih 100 grama, Dalj e

mozete raditi JOO-150-gramski mikroklist irjedanput \l to ku 1 -2

nedelje. Ponovite ovaj ciklus naisti nacin kao i prethodni

(vlastitim urinom) u istim rokovima.

Ako se pojave kemp likacij e, ue povecavnjte dozu, vee

uradite nekoliko klistira sa istorn dozom, a zatim dOZlL

smanjujte. U sledecem ciklusu kod vas ce sve bit] normalno.

Dajemo nekoliko ociglednih primera za primenu urinovihklistira,

POLIPJ u debelom crevu. - Autor je isam patio od njih.

Isprobao je vise vrsta klistira (izmedu ostalog isa mlecnicom,koja ked nekih ljudi jako SUS] sluznicu debelog creva, sto

dovodi do kornplikacija), ali je efekat bio nikakav. Posle prvih

2-3 mikroklistira sa ukuvanim urinorn do cetvrtine, polipi su

spontano poceli cianestaju, Nikakav neprijatan osecaj pri tom

nije uocen. 0 tome su mi pricali idrugi ljudi, koji su radiliklistire,

HRONJCNJ PARAPROKTITIS. - Moj bliski poznanikbolovao je od ove bolesti. Ranije je bio operisan, ali se posle

izvesnog vremeua javio recidiv. U medici (perineumu)

formirao se gnojni ell velicine pesnice ipredstojalaje nova

operacija, Autor ga je posavetovno da uradi elva puta dnevno

mikroklistir (100-150grama)lIkllvanim urmom do cetvrtineicla na perineumu stalno cldi oblogu natopljenu tim 1n;no111.

'Nakon 2 nedelje sve je proslo. Usput su iscezh i hronicni

hernoroidi. Poznanik se seta kako Sll prvi mikroklistiri izazval i

jake pecenje u pukotinamu idubini gnojnog cira, Ali posle

izbacivanja gnoja iz njih sve se izgubilo. Operacija iostalolecenje nisu bili potrebni. Vee godinu dana posle terapije moj

prijatelj nema nikakvih recidiva ..

ZATVORl GLISTE, GUB/TAK APETITA I GLAVOBO-

LJA. - Meni je sa zahvalnoscu dosao 70-gocl~isnji muskarac

(visokog vojnog obrazovanja) i ispricao da je patio ad

navedenih bolesti. Posle citanja moje knjige a urinoterapiji

uradio je 2-3 mikroklistira urinom ukuvanim do cetvrt111e. One

sto se potorn sa njim dcgadalo neobicno ga je zadivilo.

Odjednorn je iz njega izaslo nekol iko krupnih glista U obliku

solitera 1 ugrusei sluzi u obliku meduze. Posle toga orevo je

43

i



proradilo samo, apetit se vratio , nestalaje glavobolja od koje je

bolesnik patio vise godina. 0 izlecenju od zatvora i glista

autoru su pricali 1 drugi ljudi. Ali, dalje ispovesti i kazivanja

necemo navoditi.

OSLOBA£JANJE OD SLUZIU PREDELU STOMAKA. - 0

ovome se autor uverio eksperimentom 11asamorn sebi. Nestaloje prerhematomskostaoje (ostri bolovi u preponama pri naglom

podizanju tezine od 10 do 20 kilcgrama sa poda); znatuo sepovecala osetljivost za vreme polnog akta iuopste pojacala se

polna funkcija; prestalo je izlucivanje sluzi iz nosne duplje;

iscezao je hronicni kolitis, To su potvrdili imoji sledbenici.

Prirnera blagotvornog dejstva urinskih klistira ima jos

(posebno je efikasan za lecenje zenskih bolesti), ali je iovo

dovoljno, da bi smo se uverili u efikasnost slicnih klistira. Ipak,

ako vam oni 1 Z bilo kojih razloga ne odgovaraju - mozete

koristiti druge, manje delotvome klistire: sa kuhinjskom solju,

limunskorn kiselinom (l kafena kasicica kiseline na 2 litra

vade), jabukovim sircetom 4-6% (2-3 supene kasike na 2 litravode) - i tako dalje, postupajuci prema uputstvu kao sa obicnirn

urinom. Slicni klistiri 11.10gu se poboljsati ako se koristi

zagrejana do 38-40 stepeni otopljena (odmrznuta), nama-gnetisana veda.

Navescemo jos ueke interesantne ikorisne vrste klistira

koje preporucuju Ajuverda j C z u c l - s i . Autor ill je isprobao na

sebi, a primenili su ih idrugi Ijudi. Ovi klistiri posebno se

preporueuju osobama cijie organizam sidon dehidraciji, tj.

koji imaju losu cirkulaciju (stalno hladne ruke inoge), Slicr;i

simptcmi javljaju se kod osoba neznetelesne grade sa suvom,

perutajucom kozom kojima je uvek hladno. Takvi klistiri

posebno pomazu zimi kada je hladno iuho vrerne.

. Sp~lj~ll simptomi dehidracije ihladenja organizma (premaajuverdi, iz ravnoteze je izasao zivotni princip vetar - dosa

Vata) jesu: prekomerno stvaranje gasova, zatvori ili ovciji

ekskrement, :bolovi u slabinama, sakrumu (krstima), prepon-

sko-slabinskim zglobovima (kukovima), produzene men-

stJ:u:~ije, gubit~k. semena, suvoca i perutanje koze, zimo-grozljivost, gubitak suage, mrsavljenje. Ako imate takve iiislicne simptome, narocito za vreme hladnog, suvog doba

44

godine, primenjujte sledece mikroklistire svakcdnevno ili

svakog drugog dnna da biste se postepeno oslobodili tih rnuka.

Klistiri se rade na sledeci nacin: u 100 grama obicnog mleka

dodati 20 grama istopljeuog mas laca. Sve zagrejati cia bi se

maslac rastopio .j toplo, pomocu spricaljke, uneti IIanus. Ovu

terapiju pozeljno je primenjivati pri zalasku sunca. Zatim

cdlezati ..Po pravilu, organizam zudrzava ovaj sastav onoliko

koliko mu je potrebno, Kao rezultat ove tenrpijesupstanca(koja se nalazi na kvantnom nivou), koja je 1.1 organizmuizazvala suvocu ihladnocu, upija se ineutralise. Suvoca i

tvrdoca neutralisu se vlagom mleka iorneksavaju maslacem, a

hladnoca-c toplotom.kojaje bila u mleku idOPUDSki se pojavilapri njenom kiseljenju. Po pravilu.jiosle 2-3 takva mikroklistira

stolica postaje meka, laka iu vidu kobasice,Vi rnozete jsprobati nekoliko smesa za klistiri izabrati

najpogodniju za sebe, Gojazni ljudi treba da imaju na umu da

slicni klistiri L110gu povecati kolicinu Sh1Z1 u njihovotn

organizmu, pa ihzato treba primenjivati obazrivo.

Prva smesa: mleko (100 grama), pretopljeni maslac (20

grama) - protiv zatvora, ovcjeg ekskrementa, stvaranja gasova

(normalizuje se imikroflora) , isusivanja idehidracije orga-

mzrna.

Druga smes»: osnova je kao kod prve smese (mlekoi

p re to plje ni m a sla c) , p lu s p rs to hv at d umb ira il i b ib era , oclnosno

aleve paprike ...Ova smesa pomaze u slucajevima kao iprva, ali

dOFU11.ski neutralise sluz u organizmu, Zbog toga se

preporucuje gojaznim ljudima.

Treca smesa: osnova kao kod prve, sa dodatkom'h kafene

kasike (5-10 grama) kuhinjske soli. To pojacava dejstvo prve

smese.

Cetvrta sniesa: osuova kao ked prve smese, sa dodatkom

J /2 kafene kasieice ili jedne supene kasike jakog ekstrakta

pelina ii i 1 /2 kafene kasike sob ad belog luka. Ovo veoma

dobro pomaze ked zucnih poremecaj a.

45

. .



Kao zamena mleku il i njegovom razblazivacu (50 grama

prema 50 grama) moze se koristiti odvar od mesa (narocito

ov~jeg). ili kostiju. Sve te pojedinosti, svaka na svoj nacin

dejstvuju na orgamzam, smeksavaju ga, smanjuju sluz iii iuc.

Pr.ema tome, delo~ug za stvaralacki pristup vlastitom

zdravlju - korenu orgamzrna - debelom crevu je obiman, Zatoprobajte, birajtenajbolje za sebe.i ozdravljajte,

p.os~~.ste ocistili debelo creve, mozete jedanput u 2-3nedelje ih jedanput tromesecno primenjivati idealni metod za

ispiranje CELOG trakta za varenje hrane - Sank Praksalanu,

3.3. Sank Pl'aksalana

~ ~ar;,k Pral:salana iIi V,:risara - oznacava "poslllpakskoljke , zat~ st~vodaprolazlJa-ozJcanal za varenje hrane kao

~roz praznu s~oIJku. ~ oda, progutana kroz usta, prolazi kroz

zeludac, a zat11TI,prostim tokorn, dostupnim svim smrtnicima

kro~ eel? crevo sve do izlaza iz njega, Vezba traje dok ne pocn~da izlazi voda iste prozracnosti, kao sto je usla.

Priprema

Zagrejati voelu do t~l11perature tela, posoliti je prema

proracunu ~.-6gra~l1ana litar, sta je 1l:l110gomanje nego sto jekonce~traclJa soh 11 krvnoj plazmi (mala supena kasika

zaravmena ~lalitar vade). Vocla mora biti zasoljena, jer bez

pnmese soh ona hI se apsorbovala posredstvom OSl.110Zekroz

sluzokozu izati1l11zl~eivala u vidu rnokrace, a ne kroz zaduji

prolaz Cemar). A:1coJ~ veda odvise slana, mozete smanjitikoncentraciju soh da bi voda postala prihvatljiva za vas.

Pogodan momenat

. . Najpcgcdniji 1 1.1 0m e? at je u j urru na gladan stomak. Celo

lS~JlranJe,kao sto po~~uJe pIaksa~ traje jedan cas do cas ipo, aprema stepenu usvaJanJa_45-60 rmnuta.

Postupak za prolazak vcde .kroz kanal za varenje Inane.1. Popijte castl slane vode ..

2. Odmah llraditeprop'isane pokrete.

46

3. Ispij te caSu j uradite seriju pokreta, Za vreme tih pokreta

veda ce polako prolaziti u creve, ne izazivajuci gadenje iii

povracanje.

Produzite sa naizmenienimispijanjem case vode i

pokretima dok ne popijere svih 6 c u s a vode.Tada treba iei u toalet,

Obicno do pIve evakuacije dolazi skoro odmah. Posle prve

porcije necistoca, koja ima formu eksla::ementa, slede druge,rnekse, a zatim iecne.

Ako do toga ne dode odrnah ili u roku od 5 minuta, treba

ponoviti kretanje, ne pijuci vise vodu, azatim se vratiti 1 I toalet,

Ako nema ocekivanog rezultata, treba zadejstvovati evakuaciju

posredstvom ispiranja (pola litre yodel, koje se vrsi obicnim

sredstvima (kruska ili po Jokeru), Cim sifon bude zadej-

stvovan, to jest cim krene prvi ekskrement, ostalo sledi

autornatski.

Jedan savet: Posle svake posete toaletui upotrebe obicnog

toaletnog papira top 10m vodom opratiemar, osusiti ga inamazati zejtinom (uljem), ciah i se sprecilo nadrazivanje odsoli. Neki osetljivi ljudi pcdlozni su tom slab 0111 nadraZaju, koji

se moze lako spreciti.Posle tog prvog praznjenja treba ponovo ispiti c a s u vode,

nastaviti kretanje, zatim se vratiti u toalet isvaki put ce doci doevakuacije. Prcduziti tako naizmeuicno: piti vodu, raditi vezbe

iici u toalet, dok veda ne pocne cia i zloz i e is ta kao sio je uneta uorganizam. U zavisnosti oelzagadenosti creva bice potrebno od10 do 14 casa, retko kad vise.

Kada buclete zadovoljni rezultatom, to jest kada veda bude

dovoljno cista, prema vasem misljenju, 11 a izlazu, treba daprekinete terapiju. Vi cete ici u toalet j o s nekoliko puta, a zatim

mozete popiti 3 case neslane vade iuraditi Vamana-Dhouti

(stavite dva prsta u usta c1abiste izazvali povracanje), To ce

iskljiciti sifon iu potpunosti isprazuitizeludac, Prema tradicij ijogisti uvek vezbaju Vamana-Dhouti pcsle Sank Praksalane

(slika 8).

Prva vema

Polazni polozaj: stojeci, rastavite stopala priblizno 11a 30ceutimetara, prepletite prste ruku, dlanove okrenite nagore.

Dobroispravite leda, disite normalno.

47



48

1

OKR ET UU2VOPOGLEDATI w : .DESNUPETU

3

a

Slilca 6 ' - Ve1i)(J" VflIIlUfUl-Dlwuti"

1 .

v ENT IL ZDRELA

VENTIL SFINKTER

~,~~--r-- OODI

VENTlL BAUS IJEVA

- ......----CMAJl. (ANUS)

Stika 9 - Sellla protaska voi le kroz iellu/ftcllo-crcl'lli trakt

Ne pokrecuci gornji cleo trupa, naklonite se 1 1a desnu

stranu, ne zadrzavajuci se u krajnjem polozaju 'ispravite se iodmah se uaklonite na desnu stranu, Ponoviti to dvostruko

kretanje 4 puta, to jest napravite 8 naklona, naizmenicno ulevo i

udesno, sio ce varn u krajnjem slucaju oduzeti aka deset

sekundi. Ti pokreti otvaraju ulaz zeluca ipri svakom pokretu

(naklouu) deo vode prodire L L 12-valacno crevo iz Zeluca.

Na slici 9 prikazana su ventili-vratanca, koja t reba otvarati

pomocu izvedenih pokreta .

.Druga veiba

Ova vezba primorava vodu cia se krece prema tankomcrevu.

Polazni polozaj je ish, t i . stojeci sa rastavljenim stopalima.

Ispravite desnu ruku horizontalno isavijte levu ruku take da

.kaziprst iveliki prst dodiruju desnu kljucnu least. Zatim

okrenite trup, usmeravajuci ispruzenu ruku unazad sto je

moguce dalje, Gledajte u vrhove prstiju. Ne zaustavljajuci se na

kraju okretaja, vratite se odmah u pocetni polozaj inapravite

zaokret u drugu stranu. Ova dvostruko kretanje rreba ponoviti 4

puta, Vezba treba da traje 10 sekundi,

49



Teca veiba

Voda prcduzava da dolazi II tanko creve zahvaljujuci

sledecoj vezbi: izvedite varijantu i.K bra", s tim sto sumo palci

nogu idlanovidodiruju pod. Shodno tome, kukovi ostaju iznad

zernlje. Stopala su rasirena priblizuo za 30 centimetara (sto je

veoma vazno zapamtiti}. Kada ste zauzeli polozaj, okrenite

glavu irup dokne ugledate suprotnu petu (tj. ako se okrecete

udesno treba da gledate L L levu petu). Ne zadrzavajuci se ukrajnjem polozaju vratite se u pocetni polozaj 'i isto uradite na

clrugu stranu. Ponovite 4 puta 1)0 elva pokreta. Vrerne za vezbu

je 10-15 sekundi.

Cetvrta veiba

Vodu, kojaje dospela do kraja iankog creva, treba provesti

kroz debelo crevo posredstvom cetvrlog iposlednjeg pokreta,On je najslozenij i iz cele serije pokreta, iako dostupan

svakorne, izuzev osobarna ..koje pate oel oboljeuja kolena ili

meniskusa. Ti 1 judi mogu pribeei nize opisanoj varijanti.

Pocetni poloza]:

A) cllcnite, sa stcpalima rastavljenim priblizno 30

centimetara, pri eemu se pete JJostavljaju sa spoljasnje strane

kukova, a ne pod straznjicom. Sake polozite 113 kolena, koja surastavljena priblizno 30 centimetarn;

B) okrenite trup j postavite leva koleno na pod jspred

suprotnog stopala. Dlanovirna gurajte naizmenicno desni kukprema lev om boku j levi kuk prema desnom boku take cia

prignjece polovinu stornaka ipritisnu debelo creve. Gledajte

iza sebe cia hi se pojacao zaokret trupa i izvrsio pritisak -U3

stomak.

Za vreme prethodnih vezbi bilo je beznacajno cia li prvo

poceti na desnu stranu iIi on levu stranu. Za ovu vezbu

preporucljivo je pritiskati prvo clesnu stranu stomaka. Kaoi sve

pretho~ue vezbe iove vezbe treba uradiri 4 pula 1I trajanju od 15sekundi.

Varijanta cetvrte veibe

. Za ovu vez~~ uzima se pocetni polozaj ad Ardha Mat-

siendrasana (savijena poza), Pri tome, stopalo je jednostavno

50

I._ .

pripijeno uzunutrasnju stranu kukai ne prolazi na d ru gu stra nu .

Rame je zaokrenuto sto je moguce bJ ize savijenom kolenu, a

Ifup je blago povijen unazad. Ruke se oslanjaj I I 1 1< .1 savijeno

koleno ,koje sluzikao poluga za zaokretanje kicme iprit iskanje

kuka prema donjem delu stornaka.

Moguci neuspesl

Ako posle 4 ispijene c a s e , na primer, osecate da sadrzajzehlca ne prolazi uorrnalno u creva ida je nastao osecaj

prepunjenosti, koji izaziva mucninu, znaci da se "ventil"

izrnedu zeluca i12-1Jalacl1og creva uije otvorio kao sto bi

trebalo. Ponovo uradite 2 ii i 3 pula seriju vezbi, ne piju~.i vise

vodu. Nestanak mucnine pokazace daje prolaz otvoren. Ci l11 je

sifou zadejstvovan, nema teskocai vi mozete produziti proces.

Kod nekih osoba moze se dogoditi cia prepreka ad gasova iz

produkata vrenja sprecava cia se sifou zadejstvuje. U tom

slucaju dovoljno je rukama pritisnuti stomak Tli uraditi

Satvangasnnu (stoj na ramenima) zajednos a4 ostale vezbe.

U najnepovoljnijem slucaju, ~i.ela se veda u potpunosti

zadrzava u zelucu; preostaju yam dva 'resenja: izazvati

povracanje zagolicavsi osnovu jezika sa elvaprsta desne luke

da bi se nadrazio refleks povracanja. Do olaksanja ce doci

radikalno i istog trenutka. Iii uista ne raditi. Voda ce se

evakuisati sam a ad sebe u vidu mokrnce. Posle ave vezbe treba

se odmoriti i izbegavati gladovaoje.

Prvo uzimanje obroka

Posle Smik' Praksalane obavezno se treba pridrzavati

sledecih uputstava: ne jesti ranije G el 30 minuta posle vezbi ni

kasnije od jednog casa posle zavrsetka vezbi. Apsolutno se

ZABRANTUJE da se probavui trakt ostavi bez hrane vise oel

jednog casa posle vezbe.

PRVO JELO bice od kuvanog pirinca (ali ue iz celog

pirinca cija bi ljuska nadrazivala sluzokozu creva), kuvanog na

vodi icakprekuvauog, tj, zrna treba cia se tope u ustima.Pirinacmoze biti priprernljen sa blago zasoljenim paradajz sosom, ali

bez bibera kao prilog. Pirincu se maze dodati dobro prokuvana

51



levioa ili rnrkva. Zajedno sa tim jelorn treba pojesti 40 grarna

maslaca. Mozete ga pomesati sa piriucom iii pojesti kasicicom.

Pinnae se maze zameuiti skuvanom psenicom, ovsem itd.

Napomena

Pinnae se ne sme kuvati na mleku. U toku 24 casa, poslevezbi, zabranjeno je piti mleko if kefir. .

.~sim t?g~, u toku tih 24 casa zabranjena su kisela jela i.naprci (to Je jedan od uzroka zabrane kefira), voce i SVeZe

povrce, Hleb se dozvoljava za vreme drugog jela posle vezbi,

Za vreme drugog jela pio sam sok od mrkve ilijabuke sa sokornod evekle (u odnosu 1:4 il i 1:5) jeo sam salatu i osecao sam se

norrnalno ..Prerna tome, odnosite se prerna ovim preporukamastv~rala.cl(J. Nakon 24 casa mozete se vratiti uobicajenom

rezimu ishrane, izbegavajuci, ipak, svaku prekomernost imeso.

Pice

Apsorbovanje slane vode, posredstvom visoke esmozne

aktivnosti, privuci ce deo tecnosti iz krvi u crevnu sredinu. Nataj. l1aCin~tecni deo krvi protice u smeru, suprotnom obicnom

usisavanju, prociscavajuci, prj tome, IVIIK.RODLACICE

tankog idebelog creva. Upravo ovaj podatak cini unikatuom

Sank Pra~st~lanu. ~e ]J_oznajem ni jedno ci8cenje, koje bi tako

do?ro oels.tdo nase mikrodlacice (glikokaliks) kao nnvedeniuniverzalni porozni katalizaror od cije efikasnosti uzlavnomzavisi inasa ishrana, > e » . ,

. U.vez~sa tim kod vas ce sejavljati prirodni osecaj zedi. Ne

~IZll1.;ilJten~kak:~l.teco~st, c~kJ , ; i c.isill vodu, pre prvogjela, zato

sto cete prcduziti da hranite S.I[OO, tJ . da idete U toalet, Zavreme prvog jela i. :posle njega mozete piti vodu ili blage.ekstrakte (odvnre), 111kao 8to sam ja cinio - sveze iscedenesokove. .

. To sto ce se eksk.rement pojaviti rek kroz 24 ii i 30 casova,ni!<0ga nece zacu~ltl. Ekskrement ce biti zlatast, zut ibezmmsa, kao ked dojenceta.

Lien, koja pate od zatvora, mogu raditi Sank Praksalanu

svake l1edel~e,a1.iS~:110 sa 6 c a s u vode, U tom ShLCajU ceo ciklus

se sprovodi priblizno za oko 30 minuta, To je najbolje

52

I

prevaspitavanje creva. Pr i tome se ne rastezu zidovi debelog

creva."

Povoljni uticajiPored toga sto cete ocistiti ceo probavni kanal, oseticete j

cl:rugepovoljne efekte: sveze disanje, debar san, nestanak ospisa lica iela. Ako se budete hranili prema opisu datom u claljem

tekstu, isceznuce telesni mirisi..Pri tome se tonizuje (okre-pljuje) jetra - sto se primecuje prema bojiprvih ekskremenrnihpraznjeuja - idruge zlezde, povezane sa probavnim traktom,posebno pankreas.

Slucajeve slabije izrazenog dijabetesa sa uspehom su Iecililekari Lonavli (prirodnjaci SM) sprovcdenjem Sank Prak-salane svakog tre6eg dana u toku 2 meseca. Ova terapij a

propracena je odgovarajucim rezimomishrane itd.Po svoj prilici, Langerhansova ostrvca, razmesteua u

pankreasu, Iuce vise insulina pod uticajem opste stimulaoije tezlezde. Ciscenje probavnog trakta povlaci za sobom pravilnu

asimilaciju hrane i, s110000 tome, primorava na gojenje mrsave,a 11amrsavljenje one kojima je potrebno ciaizgube tezinu,

KontraindikacijeKontraindikacije su rnalobrojne, Osobe koje pate od cira

na zelucu treba, to se podrazumeva, da se uzdrze od Praksalaneirvo da se izlece od svoje bolesti. lsto se odnosi i1 a ljude koji

pate ad jakog ostecenja probavnog trakta, dizenterije, proliva,jakog kolitisa (kod hronicnog kolitisa bolesnik moze imati

olaksanje od te vezbe, koja se praktikuje van kriznog perioda),

jakog apendicitisa i od ozbiljnih oboljenja kao sto sutuberkuloza creva iak.

Ove vezbe su efikasne u zavrsnom lecenju oksiuroze (belihglista). U stvari kada se evakuise ettav sadrzaj creva, tada se

ghste (helminti) zajedno sa jajascima izlucuju napolje. Ali,

dlacice su tako mnogobrojne da poneko jajasce uvek moze da

umakne.

* Klistir rnoze ciabude stetan ako ga voda koja brzo dospeva IIdebelo creve

jako rasteze, izazivajuci bol, Da do toga ne bi doslo postepeno tivodite

v od u, s tis ka ju ci c ev ci cu (t rn bic u) p rs ti ma

53



Sank Praksa1ana- recju - izvrsna stvar, Uverio sam se u to

licnim eksperimentorn. Jedino sto mogu da eloelam OS110Vn0l11

tekstu, jeste: da biste Sank Praksalanu sto brze uvezbali 1 1

pocetku je praktikujte jedanput u dve neclelje.

3.4. Ishrana za prociscavanje

Veliki prirodnjak Po] Breg izmislio je efikasno sredstvo zauspostavljanje Cistoce clebelog ereva - gladovanje. Ako

gladujete jedanput neeleljno u toku 24-36 casova pomoci ceteorganizmu cla dobije dopunsku energiju, koja se ranije gubila

preradorn iasimilaeijom hrane, a sacla se koristi za druge

potrebe organizma. Za to vrerne se ekskrementni kamencici

donekle "otkise1javaju" od zidova creva. Prvo jelo posle tog

uzdrzavanja - sveza salata od mrkve ikupusa bez dodataka

(zacina) irnasla sluzi kao svojevrsna metla, koja guli iizbacuje

"taIog" napolje. Slicnu salatu izmislio je inas V.S.Mihajlov.

3.5. Obnova celija i nerava debelog creva

Preci cerno na obnovu zielova inerava debelog creva, Stapovodorn toga kaze doktor Voker:

"Na osnovu eksperimenata mi smo ustanovili, c1aelebelocreve ni u kom slucaju ne moze da se razvija iradi norrnalno,

ako se covek hrani samo kuvanom iiipreradenorn hranom. Zato

je skoro nernoguce naci coveka kod kojeg je debelo crevo

idealno zdravo. Ako se osecate lose, (reba pre svega da

sprovedete seriju ispiranja clebelog ereva k1istirom. Posle toga

svezi sokovi od povrca omogucice proees regeneracije.Ustanovljeno je daje najbolj a ishrana smesa sokova sargarepe ispanaca,

Recepte za sokove uzeo sam iz knjige Svez! sukovi odponca. Kolicina sokova data je u uncama. Unca je jednaka28,3 grama.

Prerna tome, najbolji sok za debelo crevo je mrkva

(sargarepa) - 10, spanac - 6 unci; nesto slabija smesa: 111rkva-

10, cv~kla - 3, krastavac - 3 unce; iako pak netna uopste nicega

tada ptjte sok od mrkve, najmanje pola litra svakodnevno.

54

Motorika debe log creva se norrnalizuje i poboljsava

ukljucivanjem Ll ishranu dovoljne kolicine produkata ( ' 1 1 a-

mimica), bogatih hranljivim vlaknima - povrca ivoca, cistil:

neobradenih prekrupa. Ta luana, pored ostalog, ima clejstvo

mrsavljenja zahvaljujuci tome sto stvara veliku masu u

debelom crevu koja pojacava 1l10t0l11U funkciju debelog creva,

Vlaknasto vezivno tkivo veoma dobro apsorbuje Z U G , koja

nadrazujuce utice na zidove debelog creva i time stirnulisernotoriku, sto takode pospesuje normalno praznjenje.

Od voca izrazito jako clejstvo na peristaltiku imaju: suve

smokve, sIjive, grozde, suvo voce. U crevima ono jako nabubri,

uvecava se po obimu itezini.

Od povrca veoma jako dejstvo slabljenja imaju: mrkva,cvekla isalate od svezeg kupusa. Bel ikupus u glavicama ima

mnogo vlaknastog vezivnog tkiva ikoristan je (moze se

iskoristiti) kod zatvora. Ali kod koli lisa on se ne preporucuje

posto je to vezivno vlaknasto tkivo grubo.

OSi111navec1enih, veoma "jakih" produkata preporucuju seidrugi: lubenice, dinje, med, zejtin (ulje), crni hleb.

Veoma je korisno uzimati sveze iscedene sokove od

povrca ivoca - 300-500 grama, pored navedenih.

Isklijala psenica odlicno deluje na stolicu iregulise ceo

zeludacno-crevni trakt.

Neki ljudi ]JIi uzimanju vece kolicine povrca ivoca pocinjuda se zale na naduvenost stomaka, kao ina stvaranje iizbacivanje gasova.

Gasove najvise stvaraju: grasak, pasulj, luk, kupus, cvekla,

al i oni ipotpomazu praznjenje creva. U manjem stepenu

gasove stvaraju: krompir, krastavci, mrkva, gljive, skoro sve

jagode ivoce, a takode icrni hleb imleko.Stvaranje gasova u crevima objasnjava se time sto zivotno

vazni aktivni elementi, koje sadrze POVTeeivoce, narocito

sumpor ihlor, razlazu hemijskom reakcijom produkte truljenja,

"talog" u crevima. Posebno je cenjen sok od svezeg kupusa, sa

velikom koncentracijorn sump ora i hlora, koji prociscava

sluzokozu zeluea icreva.N udirno jos jedan test P01110CU kojeg mozete utvrditi

stepen zagadenosti zidova debelog ereva iuopste toksicncg

55



stanja celog zeludacno-crevnog trakra. Aka se posle popijenog

soka ed kupusa stvara veta ko 1LG in a ga s ova ilise osecnju druge

neugodnosti, to ukazuje na prisuslvo zagadenosri clebelogcreva,

Na upotrebu soka od svezeg kupusa treba se privikavati

postepeuo. Upocetku ga pijte pomesanog, pola-pola, sa 80k0111

oel mrkve, a zatim postepeno smaujujte cleo soka od mrkve.

Kako kaze doktor Voker, 300 grama svezeg soka od kupusadnevno moze varn dati dovoljnu kolicinu zive organske hrane,

koju vam nece dati 11i50 kg kuvanog iiikonzerviranog kupusa.

On takode upozorava cia dodavanje soli 1 1 kupus iii njegov sokunistava vrednosti OVOiD povrcu, H so je inace u vecim . 1 < : 0 I i -cinama stetna.

Stvaranje gasova, takode, se javlja .pri nepravilnojkornbi uacij iprodukata, na prj mer, graska sa hlebom, pasulja sa

mesornitd. Pozeljno je cia se navedeni produkti .Jcoji stvaraju

gasove' jedu odvojeuo, posle sveze sirove salate, a tecnosti i

sokovi piju pre jela. Ako varn je sluznica Cleva normalna necebiti "taloga", a nestace igasovi.

Aka biljua hrana izaziva vreuje 1Icrevima, ona se ne maze

11 njima razlagati, posto je sama njena kiselost izlucuje iz

organizma, donekle slabeci stolicu. To irna stimulisuce dejstvo

1 brzo eisti creva prirodnim putem.

Kod izrazene naduvenosti stomaka mogu se prlmenjivatismese za izbacivanje gasova - e.k trakti (odvari) od cvetovakarnilice isemena mirodije.

Za normalizaciju stolice pornoci ce V3m idruga sredstva.

. 1. Bioritam clebeJog creva.je od 7 do 9 casova ujutru prerna

lokalnom vremenu. To Sll elva cusa najvecih aktivnosti dehelogneva u toku dana.

2. Jcgist SV3mi Sivananda savetuje: treba udisati svez

jutarnji vazduh koji podstice evakuaciju,

3. Potrebu za stolicorn mnogo je lakse izazvati kod sebe za

vreme izmokravanja. Postoji odredena aualogija izmedu

refleksa pokreta mokracnog rnehura i pokreta spoljasnjegCleva. Otuda, nuzda ima veliki uticaj ba s IItom momentu ..

R.oll1olo Mantovani ne savetuje cia sebe dovodite do

osecaja "l1uzde" > vee da izazivate nuzdu snagom vo lje,

56

koristeci se opisanim mehanizmima, To ce, naravno, uciniti

vase debelo creve "svesnim", lake upravljajucim iznatnomanje necistim.

4. Veoma vazan znacaj ima poza (stav, polozaj) pri

praznjenju creva. Obicno su to dva polozaja: sedeci nawe soljii u c e c i polozaj - "poza orla". U , ,}Joziorla", kada su kukovi uz

stornak ipomazu misicima trbusnih zidova, potrebuo je manje

napora za praznjenje creva, Iskljucuje se SllviS110napinjanje,St.o je veoma vazno kod obolelog emma, a takcde i za

profilaktiku. ,,Poza orla" omogucava trenutni akt defekacije u

toku 5-7 minuta. Pri tom, osnovna (glavna) masa

ekskrementncg sadrzaja izlazi pri Frvom napinjanju.

Akt defekacije treba vrsiti posle dubokog udisanja

(udisaja), pri cemu se dijafragma spusta iorgani trbusne duplje,pritiskajuci na debelo creve, potpomazu njegovo praznjenje.

To je trenutni akt defekacije. Od detinjstva treba uciti dete

takvom aktu,

Primena ova cetiri momenta u razli C i tim kombiuacijama inarocito objedinjeno pomoci ce prirodno regulisanjepotrebe za

stolicom, ornogucice da se njome maze upravljati, cia to bude

akt volje.

Ipak, postoje oslabljena i"tvrdoglava" debela Cleva koja je

pozeljno dopunski razraditi kompleksorn fizickih vezbi. U

tome nam pomaze joga. ~Navodimo seriju vezbi jogist.e Svame Sivanande. On

savetuje da se ove vezbe rade svakcdnevno 5-10 minuta, jer,

prema tvrdenju Svame, omogucavaju da se za samo nekoliko

dana postigne savrseno zdravlje.

3.6. Vezbe koje daju zdravlje, snagu, dug iivot j Cine

ljude srecnim (sllka 10)

1. Utthita sirSa ekapada cakrasana

Lezite na leda, sa rukama pod straznjicu, ' i l i ih ispruzite duzt.ela. Podignite glavu, naizmenicno savijajuci Doge j radite

pokrete "voznje bicikla", Pri vezbauju kolena naizmenicno

57

opt



treba da dodiruju grudi. Svako stopalo pri t l 1 1 1 pokretima

opisuje hug. Drzite glavu podignutu (slabi ljudi ne moraju da

podizu glavu). Ako osetite zarnor, predahnite, a zatim ponovitevezbu jedan ili dva puta. Vezba otklanja deformitete straznjice,

struka, stomaka, leda, grudi, nogu, kolena, stopala, Ona cistispermu, odstranjuje nocne polucije, prociscava krv, isteruje

gliste i cak Ieci paralizu. Ako je paralizovana ruka,

upraznjavajte iste takve vezbe, kao sa nogama, Regularnompraksom (stalnim vezbanjern) ove vezbe postizu se zdravlje i

snaga u celom organizmu.

2. Utthita dvi padasana (ispruiena stopala)

\

Lezite na leda, pritisnuvsi ispruzene ruke 11 a pod. Polako

podignite ispruzene noge pod ugao od 45 stepeni, ne savijajuciih u kolenima. Posle toga il1spustite ne dodirujuci zemlju - pod

itd. Vezbu ponovite 4-5 puta.

Vezba i 1 1 1 a veci efekat ako se radi sa pcdignutom glavom.

3. Utthita eka padasana (ispruieno stopalo)

Lezite na led a ipcdignite Doge pod uglorn od 45 stepeni,

Zatim naizmenicno polako podizite i spustajte jednu nogu, ne ..dodirujuci pod.

Vezba dobro ucvrscuje muskulaturu stomaka iCleva, cisti

serne, spreeava nocne polucije, a takodeisteruje gliste, Vezba

daje bolje rezultate ako se izvodi sa podignutom glavom, alislabim osobama se ne preporucuje.

4. Utthita hasta merudandasana (camac)

. Lezite na leda, podignite ispustite na pod ispruzene ruke

iznad glave. Polako prinosite obe ruke vrhovima nogu

(stopala), ne podizuci noge ine savijajuci kclena, dok ne osetite

naprezanje misica stornaka. Ostanite u tom polozaju 10-15

58

sekundi. Zatirn ispruzite ruke napred i dodirnite glavom

kolena. Posle toga polako se vracajte u polaznu poziciju.

Ponovite postupak nekoliko puta. Vezba odstranjuje

deformitete stomaka, leda, kicme, grudi, struka, vrata itd.

5. Utthita hasta eka padasana

Lezite na pod. Ispruzite ruke duz tela. Podignite ill nagore i

ispruzite napred. Odvojte trup od poda, zauzevsi pclozaj kao na

slici 10 pod 5. eim osetite napregnutost misica stomaka polako

pcdizite naizmenicno noge, tako da se izrnedu poda ipripodignute noge obrazuje ugaa od 45 stepeni.

Ponovite vezbu 3-4 puta, a zatim ubrzanim tempom - 5

puta.Vezba ucvrscuje Cleva i daje efekte kao i prethodne vezbe.

6. Pada parsva catanasana

Lezite na leda. Ispruzite ruke u stranu ipostavite dlanove

na pod. Zatim polako podignite spojene noge pod ug10111od 45

stepeni u odnosu na pod. Ostanite u tom polozaju neko vreme.

Zatim ih polako naklonite ulevo iudesno, dok ne dodirnu pod.

Dlanovi se sve vreme nalaze na poclu. Potorn vratite noge u

vertikalni polozaj ipolako ih spustite na pod. Posle kratkog

predaha ponovite vezbu jos 1-2 puta.

Vezba dobro ucvrscuje struk icreva, otklanja promene na

rebrima, srcu iplucima.Onima koji imaju slabo srce vezba se ne preporucuje,

7. Bhudiangasana

Lezite 11(1 pod ipostavite dlanove na pod u nivou grudi.

Oslanjajuci se na ruke, podignite gornji deo tela, istegnite struk

izabacite glavu unazad. Vratire se 1I pocetni polozaj, Vezbu

ponovite 4-5 puta.

59



Vezba odstranjuje gojaznost j oboljenja organa smestenih

u trbusnoj duplji, a takcde ucvrscuje misice stomaka, grudnog

kosa, vrata Lruku.

8. Dhanura 'ana

Lezite na stomak. Savijte noge lL kolenima, uhvatite se za

gleznjeve na nozi (clanke) ipovucite il l uvis (nagore) taka da seruke isprave, leda protegnu, a stornak zategne. U pocetku nekakolena budu rastavljena Posle krace prakse vezbajte sa

skupljeuim kolenima, U toku vezbe zaljuljajte se 4-6 ]J1Lta.

Vremenom ce se stornak znregnuti,

~~~

~ ~ /'....,

~~~

~ v = -.

10

suu: 10 Kompleks veibi jllgiste (jogastu,oj SI'(lIIiC Sh'ulIlmde

60

Vezba odstranjuje sva oboljenja rprobavnog sistema, a

takcde isve nedostatke U razvoju kicme .. Ova asana je vrlo

vazna, Treba daje rade svaki muskarae isvaka Zena.

9. Ardha salabhasana

Lezite na stomak. Ispruzite ruke duz tela istavite zadnju(gornju) stranu 8aka na pod. Podignite glavu, ustremivsi poglednapred. Podignite jednu nogu uvis, ne savijajuci je 11 kolenu.

Ponovite vezbu sa drugom nogorn. Pri vezbanju prsti na

ncgama treba da budu ispruzeni,

Vezba otklanja bolove u ledima, leci oboljenja jetre i

slezine, Neke zene pate odjakih bolova ispod stomaka, od C!ega

se mogu izbaviti praktikujuci ovu asanu.

J O. Mukta hasta kati cakrasana

Stanite uspravno, rasirivsi Doge. Savijte trup unapred i

spustite sastavljene ruke sto je moguce nize. Za6m polako

vracajte ruke itela (trup) u vertikalnu ravan S levanagore na

desno. Pouovite vezbu u drugu stranu. Odvezbajte na svakoj

strani po 3-4 kruzna pokreta. Ovu vezbu vezbajte polako.

Vezba u pocetku moze izazvati vrtoglavicu icak pad. Ona

dobra uevrscuje misice stomaka, grudnog kosa i 1 1 m , a leci iI-JRONlCNE ZATVORE. Zato ovu asanu treba da vezbasvako .

11. Prustha valita hanumasana

Stanite uspravl1o, sastavivsi 11oge. Izbacite levu nogu

napred sto je moguee dalje, savivsi je u kolenu. Desna nogaostaje ispruzena, Podignite ruke sa spojenim dlanovima iznad

glave, zabacujuci ill unazad. Zatim spustite ruke nadole,

dodirujuci pod iokrecuci trup ulevo. Ponovite vezbu na

suprotnu stranu. Odvefbajte ovu vezbu 11a obe strane. Vezba

izazivajako naprezanje svih misica te la , dob ro 'Ll cv Is6u :j estruk i

61

'9'



Ieci oboljenja organa, smestenih II trbusnoj duplji l grudnomkosu,

12. Dandhimanthanasana

Stanite uspravno. Spojite !loge i ispruzite unapred ruke,

stegnutih pesnica. Snazno izbacujte naizmenicno ruke,

imitirajuci pokrete boksera, Trup (telo) se pri tome okrece uobe strane.

Vezba odstranjuje zatvor, ucvrscuje misice grudnog kosa itrbusne presije,

13. Vaksa sprusta dianu vriksa '(IIW

Stanite uspravno. Sastavite 110geiisturite grudi. Zatim

brzo podizite noge savijene u kolenima. Noge podizitenaizmenicno isto je moguce vise.

Ova asana je veoma vazna. Ona smaujuje obim stomaka,ucvrscuje rnisice trbusne presije, cisti seme iotklanja nocnepolucije.

14. Elw sthana palajanasann

Nagnite se unapred j podizite naizmenicno kolena,

dodiruj uci petarna straznjicu, kao pri trcanju u mestu, Vezba se

izvodi besumno, na vrhovirna prstiju, na jednom mestu, U

pocetku trcite polako, a zatim brze. Posle 2-5 minuta takvog

f :r ca nj a c al c iiskusni trkac oseca umor,Brzo hodanje ircanje su prirodne vezbe izato se smatraju

jednima od najboljih vezbi, Zahvaljujuci takvom vezbanju

ccvek postaje aktivan, njegova pluca isrce se okrepljuju, Oni

koji imaju bolesno srce, ov u vezbu treba da vezbaju u laganomternpu. .

Vezba prociscava krv, otklanja zatvor, uCVfscLye misice

nogu, povecava apetit i II potpunosti odstran juje nocne

poluG.ije .. Svi bolovi ked coveka nestaju, aka se regularno

praktikuje ova vezba, Caki sarno jedno takvo vezbanje cini

62

coveka savrseno zdravim i produzuje mu zivot. Debelim

ljudima je potrebno da se koriste plodovirna ov e cudesne

vezbe,

Slike koje prikazujemo pomoci ce vam da se bolje snadete

u predlozenom kompleksu vezbi.

Ko nema dovoljno vremena, ili je fizicki slab ioles tan, II

krajnjem slucaju treba da vezba asane uavedene pod brojevirna

1,3,7,8 i14. Ako su nekome potrebni dopunski ustupci, trebada se ogranici na asane 1,3 i14.

Da bismo II potpunosti objedinili ovo" poglavlje,

navescemo sistem disanja, koji preporucuje Svarna Sivananda i

njegovih 14 saveta 1Zknjige Jogisti, kao sredstvo za lecenje

svih poremecaja u trbusnoj duplji.

Bhastrika pranajama

Ova vezba sama ad sebe predstavlja prirodno disanje, ali

lagauo iduboko, koje proizvodi pistav ZV11k kroz nos. Prednji

zid stomaka se, pri tom, pokreee unazad iunapred. Ipak, budite

pasljivi: pri izdisanju uvucite atornak, priudisanju ispupcite(isturite) stornak, kao fudbalsku loptu. U pocetku se ova vezba

moze vezbati pred ogledalom. Najbolje je vezbu poceti saizdisajem.

Pcenite sa 3-4 umerena udisaja iizdisaja, Nikada to ne

radite brzo, izbegavajte zamore, posto to slabi mozak, izaziva

vrtcglavicu imoze oak dovesti do ludila, Pri udisanju gruditreba da se isprse sto je moguce vise, a ramena da ostanu

nepokretna. .

Svakih nedelju dana povecavajte trajanje vezbe za 1-2

udisaja-izdisaja, tako da ih za 6 meseci povecate do 108. Na ta j

uacin, uradicete 324 udisaja-izdisaja, uz 3 vezbe. Posle svakevezbe dobra se odmorite, Ne sme se uraditi vise od 324

udisaja-izdisaja u 3 vezbe. ..Bhastrika pranajama -cudesl1a vezba. Ona moze dati

savrseno zdravljei dug zivot. Blagotvorno utice na mozak,

pluca i zeludac, cini Ul11 neobicno snaznim i izostravapamcenje, Ova vezbaje dragoceno sredstvo, koje stimulise lad

mozga, Ona istovrerneno leci polipe, to1121116s, usna ioena

oboljenja, astmu, kijavicu, kasalj, a takode ioboljenja srca,

rpale, ljudi sa slabim srcem treba oprezno da otpocnu sa

63

T



prakticnim izvodenjem ave vezbe ida postepeno povecavajuopterecenje.

Vezba Ieci slabo varenje zeluca izatvore, koj iSl1 zodinamazago~eavali ~juc~imazivot, n .takoc1ekiJu iapendicit. Opadm~ekose 1 ~e?~ vlasi u pOtP11~10StJ se zaustavljnju. Boreiscezavaju,

lls.tu~aJUCln:esto glatkoj 1 elasticnoj kozi..Takav je neobicniuhcaJ bhastrika pranajame.

. . ~TaJ:tikujte je svakcdnevno ujutro 1 uvece ili, u krajnjem~l~LcnJu,edanput .dnevno ~ .dobro prevetreno] iCistoj prostorijiili, p~, na obali mora 'ili reke, okrenuvsi se licem prema

strUFllJ~ vaz.cluha. Nal~on. 4..:6meseci pojavice se zadivljujucirezul~ah . c a l c 1kod h:-ol1!cmhbolesnika. Vleme1101Uce onaj koj:ipraktikuje OVll vezbu postati najsrecniji covel:: i savrseni-]oglsta.

3.7. Cetrnflest suveta za P()bolj!i{u~iezdrav(ja

, 1. Nikada ne budite Ienji (inertni) da izgubite 15 minuta na

vezbanje asana i vezbi za stomak. Takvo svakcdnevnovezbanje ce v~m obezbediti zdravlje idugzivot, Zahvaljujuci

tome oslobo~lcete =. o.d up6t.re~e lekova iIi bilo kojih drugihsredstava pn slabosti J oboljenja. Sarno zdravlje rnoze datip~'avu,srecu, Ako nema zdravlja - nema 1 1 i blagostanja, ni miraillsrece.

. 2.~eibajt~, ne gresitel In~ajte unutrasnje spokojstvo j

i:ivotnu radost, Za vrerne vezbanja drzite usta zatvorena ..To ceyam obezbediti zdravlje, lepotu Idug zivot. .

, .3....Nema vezbi - nema jelal To treba da yam postanedeviza.

4. Jedite redov~lo. Stvorite naviku da blagovrernenoodgovarate na zovprirode.

,.5.. Ne jed~te, aka vam se ue jede, Cak ni ad najmanjepotrebe z:astohcom (nuzdom) ne smete odustati,

, 6. S?mnlatori kao Mo 8U; caj, kafa, duvan, purgativi ubilokem oblikusu veoma opasni.

7. Ne jedite llOCU ine spavajte danju, To izaziva zatvore,

8. ~~o se, d,,:,oU1~lite,est! il i ne - ne jedite! Aka sepredornisljate, ~a li (k~.lcleteu tcalet - idite] To je zlatni kljuc zazdravlje, srecu '1 dug zrvot:

64

9. Jedite polako ine pijte za vrerne jela vodu, Zed treba

utoliti te k jedan cas posle jela.

10. Sazvacite svaki zalogaj hrane 32 puta, da hi ste

obezbedili zdrave zube, redovnu stolicu i da ne dobijete zatvor injegove posledice.

11. Ne buditeprimamljivi na pecenu (przenu), prekuvanu,

bajatu, vrucu, hlaclnu iesku hranu .

12. Jedite same kadaste radosni, oslobodeni teskih misli.Nikadane uzimajte hranu iapifke ako ste gnevni, razdrazljivi ideprimirani,

13. Posle jela polako presetajte unapred iunazad,masirajuci istovremeno stomak rukorn, obezbedujuci dobrovarenje hrane (probavu) .j peristaltiku, -

14. Posebno sepobrinite za dusevno zdravlje imil, posto jeone vaznije od hrane za dobro zdravlje, energiju, srecu idugovecl1ost.

Svi koji se pridrzavajn nasih vezbi isaveta nikada nece

znati za poremecaje tel-uea. Nakon 4-6 meseci redovnog

praktikovanja ovih vezbi (asana) potpuno tete se izleciti adsvih oboljenja probavnih organa.

3..8. 0 stetnosti purgative (Iaksativa)

Purgativi dejstviju na zidove creva slicno udarcu bica -

izazivajuci u poeetku hiperaktivnost, posle koje nastupa

depresija (to je zakon fiziologije), O S 1 1 1 1 toga, purgativi ne

same da ne Ieee ooveka, vee, dejstvujuci na uzroke oboljenja,

dopunski pogorsavaju bolest icine je neizlecivom. Dejstvopurgativa najzad kvari filtrirajuce membrane iluzokozu ereva,

koji se nepovratno unistavaju,

3.9. Oslobadanje od polipa

Ako su kod vas, prilikom ispitivanja debelog creva,

otkriveni polipi j.li su Yam se vremenom pojavili specifieni

viseci mladezi na vratu, ispod pazuha, to takcde ukazuje 1:1a

+



stvaranje polipa. Poznato je da su polipi dobrccudnenecplazme ida se vremenorn mogu pretvoriti II zlocudne.

Lekari najcesce preporucuju da se operativno odstrane. Ipak,

moze seprobati metodprofesora A.M. Amineva, koji .ie, prerna

nasem misljenju, ovaj pozajmio iz uarodne medicine.

U nasem klubu "Bodrost" postoje uspesni primeri ovog

metoda. On se sastoji u primeni trave rnlecnice,

.Najpre nekoliko reci 0 mlecnici. Velika mlecnica(bradavica"). Koristi se nadzernni dec biljke (trava). Najbolje i

najjace dejstvo ove trave je u vrerne njenog cvetanja,

3.10. Biolosko dejstvo iprlmena mlecnice

Upotrebljavaju se ekstrakt trave mlecnice ivezi sok izuje,Tim preparatom spaljuju se kondilome, njime se leci

papilomatoza grkljana. Za vreme eksperimentisanja prepnrati

rnlecnice sprecavali su razvoj zlocudnih turnorabakteriostaticki su uticali na uzrocnike tuberkuloze.

U narodnoj medicini mlecni sok, eksrrakt i t inkture

mlecnice primenjivali su sekao sredstvo za ublazavanje bolova

ispazmaliticko sredstvo pri oboljenju jetre izucnog mehura

(zucnih kamenja, vitiliga, zutice },katara zeluca icreva, p1'o11v<1,

poremecaj au varenju hrane, Za priprernanje ekstrakta iinkturenajbolje je upotrebljavati svezu biljnu sirovinu.

U bugarskoj narodnoj medicini mlecni sok od mlecnice

upotrebljavaju za odstranjivanje bradavica,

Ja sam ga primenjivao 11asledeci nacin, Kod mene je doslastarija z~~a,teska 118 kgi zamolila me da j oj pornognem da seoslobodi izrasline u usnoj skoljci. Iz daljeg razgovora saznao

sam~a_je ona iIIl:ala veoma mnogo visecih mladeza. Preporucio

sam J O J da uradi kuru klistira sa so ko m mlecnice. Kako se to

Iad~.U~etibiljku, isitnitije (iseckati) iiscediti sok-jec1nu, dye,kohko Je potrebno, kasika.

* Infom1~?iju,o mlecnici ~ re ~l z( w s am i z k n ji ge .Biljna lekovita sredstva" Llredakclji prof N.P, Masjutine,

66

Prvi put u 2 litra tcple prol<uvane vode doelati kafenu

knsicicu sveze iscedenog soka mlecnice. Kura se sastoji iz '15

svnkodnevnih klistira. Zatim se 15 dana pauzira.

Druga kuru sa istorn kolicinom vode, ali jedna supena

kasika soka od mlecnice.Za vreme sprovodenja druge kure ova starica dosla je kod

mene iekla mi je da je iz nje pri klistiranju, zajedno sa vodom,

izasao kornadic mesa koji podseca nakokosijiptlpak (polip).Pos1e trece hue , kada je pocela da upotrebljava po 2

su pe ne k asik e m le ci ke, dosla je ked melle ir ek la 1 '1 .11i a j o j j e

otpala izraslina na usnoj skoljci.Za krako vrerne (oko 6 meseci) kod nje SL I se desavale

zadivljujuce metamorfoze, calc toliko pozitivne da su mnogi

zainteresovani poceli da 1Jl)otreblpvaju mleciku. Dnnas je

telesna tezina ove pacijentkinje oko 87 kilograma, Krasi je

zadivljujuce SVeZe lice i,kao sto sa 1 11a kaze, "leti kao balerina".

Dakle, postupak je sledeci:1 kura - 10-20 dana uzimati kafenu kasicicu soka od

mlecike . .Posle toga -pallzirati 15-20 dana.II kuru - traje takcde 10-20 dana, ali se klistiri rade sa

jednom supenom kasikom soka mlecike. Pauzirati ponovo

15-20 dana,1 11 kura - ista kao iprethodne dve s tim sto se doza soka od

mlecike povecava prema licnom osecaju (za cajnu, a moze j za

supenu kasiku). , "v

Broj kura, takode, prema 11cno111osecaju, all .ne vise ,D.cl4

uzastopno. Zatim napraviti pauzu od mesec dana 1 ponovrti, a

jos bolje je sprovesti slican ciklus sa nesto vecom dozom

(poceti talcoGe postepeno) sledece godine."

* Kod v ec in e J ju cli p os le k ~u 'e klistira sa~ ec ~o m d ol~ i d o ? C;v! ·.scav ,ru;tj~creva. Ov a p ojav a je p riro dn a, Jer mlecika un a s vo Js tv ,a " l~ us lv an Ja ~"olkiclanja". Da bi se sprecilo ocvl'sCavanje (ukrucivanje) creva Inonnaiizovala sluzokoza debelog creva, p re po ruGuj em d a s e odrnah posle

kure sa rnlecikom made 2-5 klistira sa 'top lim mlekom iU njemu

rastopljenirn maslacem (300 grarna mleka~ 30 ~ra tll~ maslaca). Takav

klistir S0 rad i jed no m d nev uo POl1l06l1 o bi cn e s trc al jk c. K ad a ~ lD es etem lek o lez ite n a led a, p od ig niie k arlic u, i. odle:liLe tako 3 0.4:; rm nuta, azatirn idite L I toalet, Za to vrc me ce se n on nalizovati sluznica debelog

creva, a c vr st oc a c e n es ra li .

6 7



Nestanak visecih mladeza na vratu, ispod pazuha itd.ukazuje 11anestanak polipa 1 .1 debe I0111 crevu.

Opisani klistiri sa ukuvanim urinom 111110'-'0 su efikasnij i. b

nego sa m~eclkom_ Zato preporucl.IJem da se oslobadate polipa

pomocu njega, a ovu metodologiju da ostavite II rezervi za

svaki slucaj. Mlecika u potpunosti odgovara ugojenim ljudimaiakvi klistiri su za njih blagodet. i»

6 8

4. USPOSTAVLJANJE NORMALNEMIKROFLORB U DEBELOM CREVU

Kada je 0'ovom pitanju rec oclmah se treba ograditi, jer se

potrebna mikroflora u debelom crevu nikada ne moze negovati,

ako covek redovno upotrebljava produkte koji sadrze

termofilni kvasac. Taj kvasac, kao agresor, izoblicava ikvari

potrebnu mikrofloru. Ovde ne rnoze biti nikakvih kompromisa,

pa se treba u potpunosti cdreci termofilnog hleba iproizvoda

koji ga sadrze, Zamenite hleb kasom, ii i ga pecite sami prema

receptu Arakeljana ili Karavejeva bez kvasca.Da biste uspostavili normalnu mikrofloru debelog Cleva

pomoci ce yam radnje opisane u poglavlju 1 (1.3. i3_1.MS).Kada ocistimo inormalizujemo pH sredinu u debelom crevu,

stvoricemo pogodne uslove za razvoj potrebne mikroflore.

Promenite svakodnevnu ishranu, koristite sto vise sveze

pripremljene sokove od povrca, salata, neobradenih prekrupa,

proklijal ih zrna, oraha ili lesnika. Uvedite jagode idivlje jestive

trave u dnevni obrok, sto ce dobro doci kao pocetna sirovina za

razvoj normalne mikroflore. Jer, unosenje hrane U organizam

vee posle desetak minuta pomaze mikroorganizmima, koji

naseljavaju supljinu zeludacno-crevl1og trakta i sluzokozucreva da se aktiviraju iazmnozavaju.

Naucnici su oclavno ustanovili da se mikroflora debelog

creva menja u zavisnosti od ishrane, da jedna vrsta mikroba

moze potisnuti drugu. Na taj nacin, u zavisnosti od hrane koju

uzirnamo, mi mozemo u sebi gajiti raznovrsne mikro-

.organizme. Ali crevna mikroflora- evoluciono utvrdena forma

(oblik) postojanja vecine visecelijskih organizama itreba da

bude strogo specificna. Ked coveka ona se pravilno razvija

samo ako se uzima kao sveza biljna hrana uz mali dodatak

69

•



pray] [00 pripremljene, neobrane hrane - prekrupe i drugo.

Takva m ikroflora omogucava l 1a111 Cia prevarimo 50 odsto

hranljivih vlakanai da iz njih dobijemo dopunsku hranu, a

uporedo s tim biljna vlakna obezbeduju antitoksicnost udebelom crevu.

Kuvana i rafinisana luana nepravilno kombinovana,bogata be1ancevinama j secerol11 omogucava "kllltivisanje"

patogene mikrofl ore, koja negativno utice 1)<1 apsorpcijukalcijuma (to je jedan od uzroka oJJsteg kvarenja zuba) ine

dozvoljava norrnalno furikcionisunje i rehabilitaciju debelog

creva (ova je drugi uzrok masovne pojave porernecaja ioboljenja debelog creva).

O S 1 1 1 1 toga, vo6e, posebno jagode j povrce su osnovni

izvori organskih kiselina, koje podsticu odrzavanje potrebne(slabo kisele) pl-l sredine u citavom probuvnom kanalu ..Kuvani

produkti, belancevine isecer, suprotno tome, porneraju pH

sredinu prerna alkalnoj strani, koja je pogodna za vrenje itruljenj e.

Da bi se uspostavila mikroflora pomaze gIadovanje sanakl1adnom pravilnom ishranom, To je jedan od kracih putevaprornene mikroflore od patoloske ka normalnoj.

Sank Praksalann, takode, potpomaze naglu izmenumikroflore, ako se.posle toga pravilno jecle (hrani).

Ako dobro proucite ovo poglavlje iprimenite nase savetepostacete vlasnik svih prednosti, koje daju normalnumikrofloru. .

Ako Se strogo pridrzavate neophodnog rezima ishrane, zamesec-dvj, vasa mikroflora ce se promeniri. A ako se ne

pridrzavare tog rezima ishrane strogo; moguce je da uopste ne

dode do promene, narccito ako se TIeizvrsi cis6enje, tj . klistiripo Vokeru. .

70

5. SIMPTOMATIKA PATOLOGIJE,REGULISANJE I SIMPTOMINORMALNOG

RADA DEBELOG CREVA

Dakle, mnogo sino saznali 0 funkciji , debelog creva inacinima uspostavljanja njegovog rada. Pri t?n1 ste sigumo

pornislili - ovo vaZi za druge, kod mene Je, sve u red~L.

Razmislite 0 tome trezveno. Prema pOdaCll:1a :_nnoglh

proktologa, izmedu ostalo!?, iosnivaca proktoloske skol~ u

Rusiji profesora A.M.Amlneva, kod uzrasta do 3. godinenastaju najrazliciti ja oboljenja zeludacno-cT~vnog trakta, . . .

Ovo p og la v lje c e v am v er ov a! 11 ~,p o1 11 0C t d.a~~na!e d a 1 1J e

vase debelo crevo U redu, pokazujuci one sp~~JasDJe?llnpto~e

(koji povremeno ili nil~ako 11~maju v~ze sa njim) , k,OJ1l.tk:azu~una patoloski proces u njernu ~:kaku,: Je topToce~ upw.vo). ~? cenam pomoci da se OTlJentlsel~o 1 da sa odredenim ciljemodaberemo sredstva tad", na sebi.

5.1. Simptomipatologtje

a) Zatvor: oblozen jezik, sml:ad pri d~sanju, iznenadna

glavobolja, apatija? ~alljiv~st, mucnina u d01?Jemdel~ stom~a,naduvenost, bolovi ikrcanje 11 stomaku, gubitak apetita, ~asllna

- nedovoljna stolica, oS}Jena kozi, ~e~Jrijatan zadah lZ tela,

zatvorenost, razdrazljivost, mracne 11.11811; . ,

b) nespecificni gnojni kolitis (upala sluzUlce. debelog

creva stvaranje gnojnih rana); javlja se u uzrastu od 10 do 30

gOdin'a. Spoljasnji simptomi iznlZe~,i su kod 60-7~ odsto

bolesnika; patoloske promene na kozi, upala sluzokoze usne

71



duplje (stomatitisi), ostecenje ocne sluznice (konjunktivitisi)upal a zglobova (arfritisi), oboljenja jetre; ,

c) polipi .signaliziraju?» sebi rastom visecih mladeza navratu, ispod pazuha;

d) erne naslage na zubima u ka zu ju n a p risu stv o skrivenedegener?tivll~ promene sluzokoze debelog creva, njenog

oblaganja orrum filrnom od plesni i avitaminoze vitamina A'

e) o~ ra~nov~'snih .d~s.!i/.J1kc~(aebelog ere va stradaju koz~ is1.u.zok?za: SmLl~]tlS, l 'l1111IS,angina, adencmopatija, stomati tis,

gmgJ~~hs, glositis (upala jezika), odontalgij a (zubobolj a),

bro~1111Jall1aast~na, l~lehu~asti. hsaj usta (sto mi, presto,nazrvarno grozmcom, iliosrpeojem usta)",

J\ko yam se na~edelTi simptomi pocnu j avljati cesce il i Vee

postoje (normalno 11 1uopste nema), pocnite da sprovodite pro-gram lecenja debelog creva.

5.2. Regulisanje rada debelog creva

Evo nekoliko preponrka. kako da se orijentisete premaekskrcmentnim masarna, da 1 1 yam odgovaraishranaili ne ikako Je cesto mozete upotrebljavati.

~~~Ulti .te s~edece; sve vrste mesa, ribe.jaja, mleko, mladi~(ravlJl.s11·,sl:'evl, supe bujoni, tursija (kiseline), kakao, kafa,

jak c a . ) , bell ~hleb, pos1a~ticarskj kolaci, torte, beli secer,smuckane kase, fida,. beli dvopek - skloni su da stvaraju

eks~rement:~:l0 kamenje. Borovnicn, divlja tresnja, kupina,

krlls~e.' dun] a.- presto stezu, Zbog toga sto ti produkti po svornsadrzaJu SCllTIl od sebe predstavljaju jednorodnu, mOnOmell1LI

masu, ona se, dehidrirajuci (ostajuci bez vcde) u debe]om

creVl~,~pretvara u tvrdi ekskrement, koji, ako se ne llatalozi u

skladlstIma deb~log .cr,~va, moze da ozledi irani CUlm pri

:zlazu. "Nagolml~vaJuel se u takozvane "ekslG'ementnecepove , mas a bitno otezava akt de fekacije, prouzrokuje

* Infonnaciju, J~avedGnlipod la~kom e), preuzeo sam iz knjige Hahmana O.CJ)~tls tll( ) ~~ akupull/~ur/.l. AkuplIl'lktura - drevuokineski metod leceuja,njeno kllJllcko-elr:lpe/;lIllenlalno pO!l'rdivanje.

72

nepotrebno naprezanje, koje izaziva pukotine na cmaru itd. U

zakljucku, u pocetku vidite da i zl az i " ov (; j:i izrnet" (u obliku

orascica), a zatim tecniji. Da do toga ne bi doslo, starajte se da

manje koristite navedene produkte iIi i ll kornbinujte sa biljnom

grubovlaknastorn hranorn. Hranljiva vlakna zadrzavaju vodu,

sto sprecava dehidraciju ekskrementnih .masa, [)~ menjaosmozni pritisak u supljinama organa probavnog SIstema 1

forrnira fekalne mase potrebne konzistencije. Prema.tome, elmse pojavi "ovcji izmet", * odmah treba da se prisetite koje ste od

navedenih produkata jeli, Odustanite privremeno od tog

produkta, jedite vise salate, neobrane krupice, a zatim

povremeno ukljucujte taj produkt u svoj dnevni obrok. To ce

Yam omoguciti da regulisete stolicu ida yam creva funkcionisu

1101111alno.

5.3. Simptomi norrnalnog rada

Pazljivo posmatrajte svoju stolicu. Ona mora da buderedovna j u idealnom slucaju creva treba cia prorade 1-2 casa

posle s~akog uzimanja hrane, Ekskrement po svojoj

konzistenciji (cvrstoci, gustini) treba dapods~6anajedn?ro?nuu vidu paste masu oblika kobasice bez nepnjatnog mmsa 1 ne

sme da prlja klozetsku solju (ne sme da se zalepi da se ne moz~

oribati) posle pustanja vode. Defekacija treba da bude laguna J

rnomentalna.

Posle svake stolice (nuzde) treba oprati (a ne brisati

papirom) cmar. To se moze raditi u kupatilu ispo~ ~11~azaode.

Treba koristiti prohladnu voelu, mlaz ne sme biti jak, da neiritira. Posleispiumja trebu medicu (perineum) posusiti

specijalnim mekim peskiricem. ..To je, u principu, osnovno sto treba znati 0 debelom crevu,

da bi smo ga mogli samostalno obnoviti iuciniti zdravim.

Preporucujemo cia se pocne od urinskih klistira. Ost~lo

birajte prema licnom osecanju ispecificnosti obo]jel!ja. Hranitese pravilno, 0 tome vidite odgovarajuce pcglavlje. Ako ue

* Mo~ .e s e u ra di ti i l is tir s a m le kom . T o je j o1 e fik as nij e,

73



zehte da. iz o~no::a prornenite isliranu, ponovo cete zapusitid~bel0 crevo Inas trud da vas clovedemo do dobrog zdravl' abice uzaludan, ~

. . Ka~a de~elo ~levo.postal1e~isto.> treba pristupiti ciscenju

Jeh~. ~~~1~0~l11~tIam ta .clva.clscen~a. obaveznim i glavnim.DaIJ~ cl.s~enJe _ 1 rehabilitacija prOlshcu sami od sebe )1"]

pravilnoj ishrani, 1

74

6. JETRA

Samo strpljivi zavrse posao,

oni koji iure padaju.

Saadi

Posle ciscenja debelog creva prema metodi Vokera trebapristupiti ciscenjujetre. .

Sva venozna krv iz creva, OSil1.1 donjeg odeljka debelogcreva, prolazi kroz jetru. Tokom godina zivota ona je ucinila

bezopasnimi "kapsuhraIa" je u sebi nmogo toga sto cete isam;videti posle specijalnog Ciscenja vaseg organizma,

U ovom poglavlju razmotricemo kako c1revne, tako i

savremene preporuke za poboljsanje stanja jetre, a

razrnotricemo isustinu metoda ciscenja jetre sa naucne tacke

gledista.

6:1. Opsti podaci 0 jetri injenim funkcijama

6.1.1. Anatomija jetre

Covekova jetra formira se u trecoj nedelji embrionalnog

razvoja. Iz pocetnog odeljka primarnog srednjeg creva razvija

se embrion jetre. Jetra ~ najveca zlezda u organizmu covekalezi od 1,5 do 2 kilograma. Ona je meke konzistencije, 1111a

oblik nepravilno zasecenog konusa sa zaokrugljenim

krajevima, Na njoj se raz1ikuju dve povrsine: gornja,

ispupcena, usmerena prema dijafragmi koja se dodiruje sa

njenom donjom povrsinom, idonja, usmerena nadole iunazad,koja se dcdiruje sa nizom organa trbusne duplje. Skoro.sa svih

strana jetra je pokrivena trbusnom maramicom. Izuzetak je

njena zadnja ~ gornja povrsina koja je srasla sa donjom

povrsinom dij afragme.

75

Jetra je nepokretan organ, buduci da je vezana za Stvaranje limfe ujetri sasvimje intenzivno.posto od 1/3 clo



dijafragmu. Pri udisanj u i izdisanj L L ona prati pokrete

dijafragrne. Dokazano je ucesce dijafragmalnih nerava u

inervaciji jetre. Drzanje jetre na svom mestu omogucavapritisak trbusne presije.

6 .1 . 2 . Krvotok i stvaranje limfe ujetri

Ujetrije veoma razvijen venozni sistem ne samo po duzini

nego i po zapremini. Sistem se deli na vratnu venu isistem

jetrenih vena. Svojevrsnost vratne vene sastoji se u tome sto

ona pccinje i zavrsava se kapil8rima. Ako jetrena arterij a

dostavlja krv, bogatu kiseonikom, za napajanje jetrenog tkiva,

to vratna vena skuplja krv iz celog zeluclacno-crevnog trakta i

slezine icini osnovni sud, koji odrec1ujefunkcijujetre. Ona cini

jednu od osnovnih spojniea krvnih sudova (obilazni protoci su

normalno zatvoreni) sa venama debelcg creva: gornjom,

.srednjom idonj om. Zahvaljujuci tim venoznim spoj evima jetra

igra vaznu ulogu u radu bubrega, slezine, zeluca, srca idrugihorgana.

Prema nekim podacima, moze se smatrati, da kroz jetru

protekne u jednoj minuti u proseku 1500 mililitara krvi (1,5 1),

od cega 1200 (80%) - kroz V1'at11Uenu i300 mililitara (20%)-

kroz jetrenu arteriju. Krv, koja dolazi u vratnu venu iz razlicitih

pregrada trbusne duplje, delimicno se mesa 1cdlazi kao nekim

posebnim krvotokorn. Priblizno kao 1 5 1 0 jedna reb, ulivajuci se

H drugu, neko vreme tece posebnim tOk0111,pre nego sto ce se

pornesati, Uvezi sa tim Urazne delove jetrenog tkiva dospeva

krv prvenstveno iz razlicitih trbusnih pregrada. Tako, krv 1 Zslezine vise dospeva u levi deo jetre, a od debelog creva - udesni.

Druga OSob1najetrenog krvotoka je sporiji tok krvi kroz

je~-~ne krvne sudove u poredenju sa drugim organima. Ali,

pritisak u vratnoj veni u poredenju sa venama drugih delova

raz.1ikuje se po jacini - od 7 do 14 milimetara zivinog stuba.

Osim toga, treba imati 11aumu, da se krvotok u samoj jetri

menja u zavis110sti od kretanja grudnog kosai kretanjadijafragme. < :>

76

1/2 ukupne limfe u telu dclazi iz ovog organa.

6.1.3. Funkcijejetre

Jetra je istovremeno olgal: p.robave In·~ne, krvoto~a irazmene rnaterija. Razmena ugljenika, rnasnoca, belancevina,

vode, minerala, pigmenata, vitamina ih?r~ona ~uoIga~:llzmu

tesno je povezana sa funkcijom jet~e. U~lJ?Jse ~·s~ spec]fic~e,zastitne i neutralisuce fermentativne 1 1Z1ucuJuc~ funkc~Je,usmerene na odrzavanje kontinuiteta unutrasnje sredine

organizma. Tako se, otrov11im. mat~rijan:a, .~oje dolaz~ ]Z

debelog creva - indol, skatol, trramm, pnpaJaJu sumpOlna I

glukorulova kiselina i stvaraju .se malo?trovne. (rnalotoksicne)

etarsko-sump?me ~iselil1e. Ta)~edll~JenJau obliku pare odvode

se dalje kanalima SIstema ~a Cl~C~l1Je. . .. .U vezi sa navedenim isticemo pnmer ko]]. navcdi

E.P .Suvalova ("Bolesti jetre izucnih puteva", tad objavljen u

casopisu .Fakultet zdravlja) .. .,,Pri ulasku u krv bilo k.akvl~: stranih (ne'poz~lahh)

materija, na primer, cestica uglja, 11J.111potpuno~h pnhv~~a

jetra. Isame u .slu~a~evima, ~ada Je ~oza stranih matenja

velika, one se pojavljuju u dlUgll~ orgamma... .Zajedno s tim, jetra ucestvuje u meduprostor~10] razmem

materija nezavisno o? pro.bave l~~·ane.On~ .u.cest':'-lje1 1 pro~esuhemolize (raspada entrocita, koji su otsluzili SVOJvek), kOJ.as~vrsi u slezini i u krvotoku. Ovaj ploces se zavrsava U jetn

stvaranjem zlLci. .....Treba napomenuti da je funkcija Jetre.l stv~ranJe mokrace,

Ona se stvara samo tu, kao konacni prolzv?d razmenebelancevina, a izlucuju je bubrezi. To ukazuje 11a tesnu

povezanost funkcija jetre ibubrega.

6 .1 . 4. S tv a ra n .j e i :u ri

Stvaranje zuci 'je sl~eci~clla funkcija jetre,. ali se t~

priprerna radom (funk~lOl11SanJem) !1~~a,~Ig~an~] tkiva. Za 2casa u coveku se stvon 800-1000 mililitara ZlLC)'

77

Zue kroz zUGne kanale, ciji je presek 4 milimetra a duzina Masnoce - 3,1%.



2-6 centimetara, dolazi do kanala besike ..Precnik kanala besike

u proseku je 3 milimetra, a njegova duzina 3-7 centimetanl.Zajednicki kanal za lueenje z L l c i , Ll koji se slivaju oba navedena

kanala ima precnik 6 milimetara iduzinu 7-8 ceutimerara, Prj

embolij,i (zapusavanju) us~a a tvor opsteg ztlcnog kanab maze

se. uvecati do 1,5-2 centunetra u precniku bez bile kakvepatologije!

Z : u -cni pute~i. su bogata snahdeveni glatkomisicrnmvl~l1lma, zalrvaljujuci cemu rnogu aktivno da pokrecu zue casujednom, cas u drugom smeru.

_Deo zu~i l1a~omilav~ s~. U zeludacnom mehuru, cija je

d~.JI~a 12:18 .centlmetara IkOJ1maze zepreminski primiri do 60

rnililitara ZUCl. Ipak, on se lako rasteze imoze se slobodno bez

ostecenja, sn~~.stit.ido 20~ mililitara t.ecnosti. On je t<.Jcoc1e

~nab~even ll1~SlCn~mvla~mlma J maze se skracivati zajedno sa

zu.e~llmkanalima, lzl~CLllLlciwe u dvanaestopalacno crevo podpritiskom 200-300 milimetara vodenog stubal

'v Zucni mehur il;na sposobnost kOl1centracije zuci za 10-20 iVlS~ P ll ta! M?t~~nl, nerv Zl~cnog mehura je pokretan injimeupravlja desni dijafragmalni nerv.

. . . Ener~ija, _poh'e;bpa za menu sekreciju, stvara se 11aracun

dls~nJJ tk i va J=. Zu c je se~1'et jetrenih celija. Ukuszuci je

~~[ak ~a naknudn,l.nl svlaU~ashmukusom. Miris je svojevrstana~omat!can, reakcija ZUGI Je slabo alkalna. Zuc l.lcestvuje U

cl~:,noJ pl'?baVl 111:an.e:€otpomaze neutralizaciju hranljivekaslce~ koj a dolazi lZ zeluca u clVa11aestopalacno crevo

en~ulzn:a masno~e ipotpom8ze njihovo upijanje; irit irajllC,~~

deJstv~lJe na peristaltiku debelog creva. Sa njom se iz krvilzluCllJ~ ra~n~. egzogene vmaterije i endogene materije koje,

nagom)la~aJucl ~eu J::rvl,stetno uticu na aktivnost organizma, atakode se izlucuje visak holesrerina.

Eva sadrzaja zucllog mehura:Vcda > oko 84%.

Zuena kise1in a - 7% .

Mucin iigmenti - 4,1 %.

Mineralne materije (rniuerali) - 0,8%.

78

I

Holesterin - 0,6% iniz drugih materija,

ZUG se stvara neprekidno. Sm anjuje se pri gladovanju,

pregrevanju, a povecava pri smaojenju spolj asnje temperature,

pojacanju portalnog krvotoka i prisustvu belancevina, a

narocitomasti u unetoj hrani.

6.2. Patologij.a jetre

6.2.1. Stvaranje iuimog karnenca i upala zucnih kanala

Razmotrimo po redosledu sastvane delove zLlci: posle vode:lucne kiseline zanzimaj u drugo rnesto - 7%. One se stvaraju u

jetri iz holesterina. Njihovo glavno svojstvo je da smanjuju

povrsinski napon tecnosti, Smanjenje sadrzaja zllenih kiselina

zbog narusavanja sposobnosti celija jetre, pri razlicitim

povredama, mogucnost cia sintetizuje te kiseline : i 1 i pri zastoju

z u e l UZllcnom mehuru - jedan je od glavnih uzroka izdvajanjasoli kalcijuma iz rastvora holesterina i stvaranja zucnog

karnenca.

Z u e n i pigmenti, u osnovi, predstvaljeni su pigmentom

bilirubinom (zlatastozute boje) ibiliverdinom (zelene boje). Pri

oksidaciji bilirubin se pretvara (transforrnise) u biliverdin. On

se uglavnorn, stvara 1 Z hernoglobina krvi. Po hemijskirn

karakteristikama ovi pigmenti su bliski porfirima (purpurni,

grimizni kamen).

Holesteriu - rnaterija porrebna organizmu, koja ulazi u

sastav celija, Ipak, njegova prekornerna kolicina je stetna zaorgamzam.

Saznali smo da zastoj z u c i i li smanjenje sadrzaja zucnill

kiselina u njoj zbog narusavanja funkcije jetre cia il l stvara

(proizvodi) dovodi do rasta povrsinskcg naprezanja Zuei. ~opotpomaze stvaranje koloidnih rastvora holesterina, masmh

kiselina, fosfornih iugljenicnih soli kalcija, a takode, tesko

rastvorljivih l.l vodi bilirubina kalcija. Ako sadrzaj :lllemh

kiselina opadne ispod potrebne norme, tacla iz rastvora ~~'e

svega ispadaju holesterin imasnoce. Stvara se emulzija

79

•



h~.lest<?:ina, koja :e.po~tepel1o ~tvrclnjava..iholes~eril1 ~e u njojkristalise. Ako u ZllCnnn kanalima postoji zapaljenski proces

stvaraju se drug; karnencici. Prema podacirna Asofa ~

holesterinov kamen U zucl raste vise meseci icak nekoliko

godina, U uslovima upale njegov rast se znatno ubrzava.

Upala zllcnog mehuru (holicistitis) i zucnih kanala

(l~~langitis).nastajl.l.l! vecini slucajeva prj prisustvu kamenja u

njuna, kao 1mikroorganizama, koji su prodrli u zucn:i mehuruglavnom 1ZCleva.

~rema I_Daterijali ;ma sa obdukcija B.Ridel je urtvrdio da je

svaki deseti covek (111aO Zllcno kamenje. Stvaranje zucnos

kamenca lI~}nynom zavisi od isl:f.ane ipocinje od 16-20 godiu:'

a u 70-godlSllJa1<a mogu se uociti koelsval e trece osobe.

~hodno podacima Pavlova l.P., Bruna, Kladinskog N.N. i

d~ug1l1k?ko sacl~'iajz~ci, tako injegova evakuacija iz creva L J

direktnoj Sll. zavisnosti od sastava hrane. Take se kod masne i

belancevinar:na bogat~.lllane izdvaja gusca, koncentrovana ZllC,

bogata cvrstuu. matenjama (holesterinom ibilirubinom).. . Zer~e boluJ:U:6 put~x cesce od kan~enva~ Zucinego muskarci,

TlUdl:oca povoJ~no l:t.lce : 1 < 1 stvarauje zucncg kamenca, posto

dolazL~do zastoja ZUC1 U zucuom meJ1UIu (materica stesnjava

~n:ItraSl1Jost, po~e6ava unutartrbusni pritisak imenja polozaj

zucnog rnehura [ kanala), a takode, zbog povisenog sadrzaja

holesterina u krvi u poslednjirn rnesecima trudnoce i

neposredno posle porodaja (prvih dana), Inkraju, za vreme

trud~o~e moze dolaziti do nekih narusavanja funkcionalnoz

sta!lJ: )etrc. O~obenos~~ zenskog j muskeg disanja, takod;'

o~Jasl1JavaJ~ h.ekv.enc~JLl ovo~ oboljenja. Kod zena pri

grudnom disanju Iu,:ip se plica ekskurzija dijafragme Ll

p~Te:~enJu sa n:uslm~ - trbusnim disanjem, a pokreti

dijafragme F~~oIJuo uticu na protok zl.lci u zucnim kanalima.

Diskinezija zu~nih kal1:1~ j~ ~0:el11ecaj motorike koji

b~ag?vre.r:ne~o d ~lttJ e n a pr~nJenJe zucnog m ehura. U osnovi

dl~~GnezIJ~ Zl1.cmh ~anala Je promena aktivnosti centralnog

nelVll0gsl~te:na. Pn tome se n~rusava usaglaseno skracivanje

111.usJ<.ulatu;e ~ucnog ~l1ehur~, s f l~l i< .tern Odeli (misica stezaca) iprolazak ZUCl U opsti (zajednicki) zlicni kana! i dvanae-

stopalacno creve. Pored toga, maze doci do slabljenja rnisica

80

zucnih ka:nala. Uzrok toj slabosti mcgu biti osobenosti telesne

konsirnkc,ij e (astenicni tip), sedeci nacin zivota, ~ gla~r~i je ~

nedostatak prirodue ishrane,bogate mineralimn, vitammima, 1

drugim potrebnim materijuma. . . . ..' ,Prilikom ciscenja (ncemu ce biti rec; kasnije) lZ vas ce

izaci najraznovL'SLU.l1 kamencici N esumnji vo =. ~a ~

interesovati da saznate kakvi su to kamenclcl , odakle su izasli,

a takcde usled cega su nastali. .Zucni kamencici 1I. zllcnom mehuru imaju okrugao oblik.

Zuclli kamellCiCiunutar jetre nih kanala mogu biti razgranati (u

o blik u g ra ne) ida preds tav l ja ju preCiZl1llk op iju z uc nih l< an ala .

Unutar jetre, u z11cnim knnalima i zu~nom mehuru susrecu ~~tvrdi, bodljikavi, 11 obliku grane crru plgmentl1l. kamencici.

Ciscel1jen1 jetre oni se drobe izlaze u v idu ~el11enkl.sl.ll1cokreta.icrnog peska, kao kameno-ugljeno pf'1S1m~ .vel1cme" do 6milimetara. Prema sastavu zlLcni kamencici se dele na

holesterinske, velike kombinovane, slozene holesterin-

sko-pigmentno-solne ipigmen.tne.

Holesterinski kamencici irnaju velicinu oe l zrna graska dosljive; okrugao oblik, glatku povrsinu, belu ili svetlozutu boju i

Stika 11-KreIClltje (lllk): ...

J- 'tuttli/! kanala; 2- ulaz i grllIul/lje u jetri vraine vene: . 3·j~~I:efL~ arlerl]e j

Geliri segmc!lllljelre, koj! se 11 proseku. cistajcellI/lll t.lscelldem

81

pojavljuju se UzLU'inommehuru. Oni sumeki, lagani, plivaju na medusobno, obrazuju u pocetku desni i levi rdanjski kanal



vodi. Uzrok stvaranja ovih kamencica jeste - obogacivanje

zuci holesterinom, a takode smanjenje zastitnih koloida -

zuenih kiselina iastoj zuci.Holestelinsko-pigmentno-k:recnjaeki je najcdca vrsta

zucuih kamencica. Oni su uvek u gomili i imaju oblik

nepravilnih Jlo1iedara. Njihova velicina je od glave ciode do

krupnog zma graska; boja belicasta, sivkasta (ako preovladavaholesterin ikrec u kori kamencica) iiimrka iamnozelena (ako

preovladava pigment biliverdina). Stvaranje tih kamencica

izazivaju llajces6e infekcije iupale zuenog mehura izlLenih

kanala. Njihovo stvaranje je moguce ibez infekcije, a kao

rezultat nepravline kornbinacije produkata ishrane, koji su

prosli kroz termicku obradu.

Pigmentno-krecnjacki karnencici SlJ crnozeleni, mnogo-

brojni, lomljivi iraznovrsnog oblika. Ponekad su to mrke

izmrvljene grudvice, Dokazano je, da se ti kamencici taloze Ll

unutaijetrenim zucnim kanalima. Liseni su holesterina, sadrze

primesu bakra iazvijaju se iz mikrolita. Mikroliti su lJI'ecnika

7-60 mikrona, imaju belancevinastu osnovu, zu6ne pigmente i

krecnjak. Nastaju usled toga sto strane cestice dospevaju 1 Z

Cleva u krv, gde se vezu sa bel ancev inama ipigmentima tuci ipol~ko se odstranjuju kroz zucne kanale. U'creva dospevaju u

ob1ikL~.kllvane hr~ne ivode, jeT se 11 procesu probave organske

m~t~nJe pre tv m:aJ LL U neorganske - padaju kao talog (kao LL

cajmku. posle kljucanja), koje organizam ne prima ikao strani

produkt luci se zajedno sa zuci . U nekim slucajevima mikroliti

su OS110V<1 nastajanja pigmentno-krecnih karnencica, koji se

stv~TaJuu zucnim kanalima imehuru. Mogu se obrazovati elvaob1ika. kar:1enca: cisti pcgmentni kamenac, vezan za proces

hemolize, 1 zemljani pigmentni kamenac, povezan sa zastojemZuei.

Na srecu najredi je c'ist krecni kamenac, On je bee ivrd i

stv~ra.se u proce~Llupale kao rezultat ispiranjakrecom ostataka

cehJ.~1 belancevinastih masa. Kalcijum (krec) iU OV0111 slucajudobija se 1Z kuvane hrane. ..

Medurezanjski kanali za vizlucivanje zuci protezu se

.uporedo sa. medurezanjskim krvnim sudovirna i, spajajuci se

82

(kanal reznja), a zatim zajednicki jetreni kanal. . _ .Sistemi unutarjetrenih zucnih puteva desnog ievog reznja

jetre su strcgo razgraniceni. Desui rezanjski zuc~.li kanal

prihvata z u e iz prednjeg 1zadnjeg kanab. Pros~or koji zah:,ata

svaki od tih kanala naziva se segmentom jetre, Svaki od

segmenata skuplja ZL~Czmedmeza.njskih kanala za izlucivanje

na teritorij isegmenta. Granice izmedu segmenata, po pravilu,

z

1-~-Hl~--·E~

5-#-f+14~~ ........s

""_":+-+!'9IH-I-- It

"Q,~----1_...,Q.-----q

Slika J 2 - Paiologija kod porta/tie iJiperto!lije.. ..

Sire/ice WI semi oZl1!lcavaju oteiano oticanje krvi (lj, povl'Illl'II pritisak), a

kao posledicu toga zastoje u tim orgallima. J - vrutrut vena; 2~slezina SCI

odlaznom lIenom; 3- gomja mczcnterijiunska vena; 4 - dorYlI J!le~e~Lt:-

rijr.lInska vella; 5 - bubreine Vc!!e; 6 - gomja supl]« l i e l1a; 7 - S p ? y _ t r S I l J . u

Po dtu lis ailU l v en a: 8 . o p s u: ( zu j 'e d ni ck a ) p( dudisajna vella; 9 - dOIYu. s up l ;u

"'. . I ..,. li tie 1e 1 -1vena' 10 _ (ll'lfls/omo;;a medu gralltlJIICl vrulue Ilene Iaorqe suptje I .

pred~Lu debelog creva; 1J: unustonioza !zm~dLt W't~i1Il vratlle I'en.e Igorrye

s u p l] « v e li e 1 1 predeluJedl1Jt lka r zeiuca

83



ne narusavaju se 1 1 1 zucnimputevima, ni arterijama, 1 1 i venarna

vratnog sistema.Otuda zakljucak cia u proseku jedno ciscenje "probija"

jedan segment a njih je cetiri. Prema tome, cia bi se ocistila

jetra, potrebno je ipozelj no uraditi najmanje cetiri ciscenj a.

6.2.2. Portalna hipertonija i njene posledice

Savrernenaishrana cini nasu krv kiselijorn (normalan pH

krvi je slaboalkalni), liseuom dovoljne kolicine z1vih*

mineraluih materija, vitamina j mnostva c!rugih elemenata.

Malopokretni nacin zi.votai navedeno stanje krvi neprimetnodovode do diskinezije sistema za izlucivanje zuci, a velicinaotpora u kana lu za izlucivauje ZUc! maze narasti do 750-800

milirnetara vodenog stuba (skoro cela atmosferul). Koncen-

tracija zuCi, kao sto je poznato, moze ciase poveca za 20 j vise

puta ..Materije, koje se nalaze u taka koncentrisauom obliku,

mogu da se taloze. Kao sto je ukazivano, pIVO se kristaliseholesterin, za njim bilirubin sa produktima njegove oksidacije,

soli, krec. Ta trojka je glavni sastojak ZllCll0g kamenca.

Uporedo sa tvrdim kamencem u jetrenim kanalima se skladisti

amorfna (bezoblicna) bilirubinsko-kalcijeva masa, slicna

ugruscima. U zucnom mehuru 1 kanalima moze se nalaziti

zu.6kastobe'li pesak, lako prljajuca masa IIvidu kasice. Jetra kao

da se nadimaiznutra oeltill zucnih rrombova kako tvrdih, lako j

U obliku mazuta. Pri 1 0m se vrs i jak priiisak na okolna tkiva,buduci da pritisak z ' u c i u kanalu za izbacivanje z u e i moze

dostici atmcsferul To otezava protok arterijske krvi kojaraznosi kiseonik po jetrenim arterijama, iposebno sprecavakrvotok kroz vratnu venu, koja sa sobom nosi hranljive

materije 1 Z creva, Kao rezul tnt toga nastaj e portalna hip ertonij a.

UVelika) medicinskoj enciklopediji terminorn - portal ana

hipertonija definise se poviseni krvni pritisak u vratnoj veni

* " Zi vi " p ro du kt r az lik uje s e o d .r nr tv og " p os to ja nje m b io pla zm cn og 1 1 0 ] j < l ,

k oje p rj te rm ic ko] o bra dl n esta je , A to mi u " z.ivim " m in era l irn a n ala ze sen avi sem encrg et sk o rn potencijalu j i ma ju l ev i z ao kr et . K e d "m rt vo g" toga

nema.

84

S/iktl f 3 Tipovi kolaternla IW prcdnjcin I rbL l& rl ~m .z ieh l p r i illji:~IC/:vell~ll~

fo1og

rLlj ; S l l J 1 j U : t- "g/ova /Iledu~e": 2 _ gOn-lP. tlP~ 3 ~ donji lip.

kombiruu. 'ija sa pritiskorn na donju s up lj u v eJ !l 1

(njen drugi naziv je portalna vena). On se javlja kao pos~ediG~

(uzrok sam naveo u prethodnom teks~u,. G.:tv!.), oteza~ogprotoka krvi kroz jetru, vezano za pOJedme l laznovisne

meha:nicke prepreke. . v '. ,.' " ,

Na primer, zllcni_ tron~~ovi t~ZtlCl1ll11kanalima stvaraju s~

belancev inastom iuflltraclJom jetre. B.~la:nc~vll1as.te ~ase ,

odlazuci se 11 jetri, sire jetrenu konstrukciju, pritiskuju e~lteh~ecelije, dovodeci ih do atrofije, sto uzrokuJe promene strukture

organa, k t .deDeo krvi, koji nije prosao kroz jehu pre 0 VIa ne vene, 1 '.

obilazno (takozvani kolateralni krvotok) kroz anastom~ze s~omjiJ.1.1 idonjirn supljiro vel1an;a, ,vellUl1?-a de~elog C1e:va 1

~rugi111(vidi sliku). Na~tup~ L~~ecanJeslezine ~lsl~dZll:stoJa(aaka je zastoj krvi, tada disanje i ishrana, a otuda 1njena funkcija

. I~ '" , ' oi :! it o p ri n edo v () lj n oj'" Dnevni obroci hrnne bogati be an~e\'lm lma, r~al ,. .... oremeC'a' a i

fl 'z,i.~kojaktivIlosti - glal'nl su razlozi z an as ta Ja 11 Je SV il l OV Ll lP J

boljeoja.

85

slabi - specijalisti za slezinu to treba cia evidentjraju), zastoj u



venoznom sistemu pankreasa (gusterace) dovodi do

distro!Ic,nih pron:~L1au njernu ido porernecaja njegove funkcije

(~~ 11 . ce to. ?lh ! ? lav~TI uz rok I~ske. iz lec iv osti secern og

~lJabellsa - cllJabe!H~anma za nctiranje). Zastoj II venamazeluca 1crev.a narusava sekretorna iapsorbujuca svojstva tih

OI~ana (~a 11 se moz~a ovde ~rije uzrok nevarenja .j slabog

prihva,tanJ~ hrane - distroficarima za notitanje). To, takode,~OV~dl do jakog krvoprolica, narocito 1Z sudova zeluca, creva,jednjaka, clebelog Cleva, do obiluih menstruacija kod zena,

tr~rnbov~ l'~anogama.i h~moroida. Arterijski pritisak opada ~

(hipertonicima za notiranje) .

· Usled atro~ije celija jetre od pritiska ilokalnog nedostatkaishrane, nastaje ~orernec.~~ u. rszll1e~li ugljenih hidrata,1l1a~n06a, be];,~nceVllla, vodevminerala 1 tome slicno. Nernasmls!a nabrap~i 1~oreme6aje i oboljenja, nastale usled

l1~~nISavanJ~l ~vlh .tIll razmena (koje se osim toga tesko

dlJag~oshc~r~Ju); 1 tako je j< lSD<. I cudovisnost posledicazaprljanosti 1zagusenosti nase jetre.

· .0znacaju i~tre za funkcionisanj e naseg organizma govoriJ ogista Svama Sivananda u knjizi .T oza terapij a:

"81 ba j . 0.. ' ..a a jetra je osnovni uslov narusavanja naseg opsteg~dr.avlJa, a to pos~bl1o uttc~ na ~·ast,organizma IIcelini. Zdravljejetre vo~~z~eduJe zdravlje J v't.nlnost celog crganizma.NqJvazl11Je zle~de u or~amzmLl. - hipofiza stitastai pankreas,

koje pot 'pol~1azu raz~oJ orgamzma, omogucavaj II l1 1U rast i

}J~maZLLJ~tn 1 .1 proc~sl~na:probave hrane- para! izuju se, kada sep!e,napl?Z~L, nastoJeclcla pom og.1ll1 bolesnoj jetri. Opsf

p~[~me?aJ ~1es~mo dn ut~ceon \~lst 1razvoj organizrua, vee je .i

bremenit uznsnim posledicama.

· Intere~al1tno i originalno zapazanje 0 uzrocima oboljenjajetre nalazimo u Czud-siu:

"Sklo_nost lea vrucem, "ljutom", .vrelom", "masnOln".

~eukroh,;l gnev u duhovnoj prirodi, san 11 zarko podne iposleJela,_ te.zak rad, prenapregnutost, ~Qpanje tvrde zemlje,

na~eza~~ sul~~~luka, tuca, bOl~b~,ltrkIvanje.iz sve snage, padsa konja 1sa s.tnnog obrouka (litice), poturanje ispoel predmeta

~epadu, udamc. ~ kamen, ba,lm~ od , t~1~tke, meso, secer izcerne h~ske.',~aJ 1 drugo Llvel ikoj kO!JC1111 osnovni su uslovi

za upalu ZUCl. .

86

Slika 14 - Bolne taiike kofl oboljemja ot! ZIlC/l.ogkamen CIl: J- tack« zucl10gmehura; 2- e p ig o st ra ln a z on a b o le ?i lj iv os ti ; 3- ho!edolwsno-pi .1l lkreatskLlzona; 4 - ramena zOlla; 5 - larlee VIII. IX iXI gnuliwg rebra (prsljeno); 6-

/ ( 1 ( 3 / [ 1 1 l op a ti ci lo g H g !a ; 7 - tacJcadij l' l ji ' llg i1!alnog nerva.

Mi mozemo upotrebljavati lunnu bogatu vitaminimn,

mil1eralnim materijama idrugim ll<\jkvalitetnijim hranljivim

materijama, ali zbog "zapnsenosti starije carice" (kako jetrunazivaju tihetski lekari) deo hranljivih materija obilazi jetru,

prolazeci kroz anasto11.1oze II druge vene i ne pretvarajuci sezbog toga u potrebni oblik - prihvatljiv za orga:nizam: To je

razlog sto patimo od nedostafka hraulj ivih elemenata (sto se u

stvari iuocava), Hranlj ive materije, koje su zaobisle jetru,

postaju strane organizl11u i izazivaju razlicite alergijske

reakcije. Zato, pre nego sto odete lekaru da mucite sebe

ispitujuci alergeue i tome slicno, ocisti te svoju jetru, pa ce i

alergijn nestati.Uopste, cak pri pravilnoj ishrani iridrzavanju svih drugih

principa lecenja, sa zapusenorn jetrom krecerno se rnnogo

sporije, nego sto zelimo. Upravo stoga mnogi se razocaraju kad

nastane prjrodni pJ;oces ozdmvLjenj:1.

6.3. Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre

Najpre cemo se osvmuti na poznate simptome oboljenja

jetre a zatim ih uporediti idopuniti snvremenim .Obratirno se ponovo Czud-siu. Tibetski lekari SILSl~natra~1

da postoje tri glavne bolesti koje nastaju od vetra, Z llC l l ~ hl~ l.

Porem.ecaj jedne od nn:vedenih funkcija dovodi do obolJeJ)Ji1.

87

Prema njihovom misljenju funkcije z u e i mogu se podehti napet vrsta.

6.3.1. Dijagnoza bolesti Z U L : / W g kamenca



Z~:c: p:r?bav ? a., koja .menja boju, kOj~l se pretvara,poboljsava VId 1 cini da bolje raspozuajemo boje.

Probavna rue, nalazi se u zelucu izrnedu svarene i

nesvare~le hrane. O~a vari hranu, odvaja sok od taloga, dajetoplotu "l snagu ostalirn vrstama zuai.

?l~C,.1<.ojanenja boju, nalazi se u jetri, Ona u potpunosti

menJjl boju prozracnog soka u crvenu.Zuc, koja pretvara, nalazi se u srcu. Ona daje dusi

osecajnost, gordost, razum i trasnost",

ZUc, koja daje vid, nalazi se U ocima irazvija nasupercepciju za oblik, .

Zuc, jasna boja, nalezi se u kozi i ein i jarkom njenu boju(ten). .

v Prema kineskim .l11edicinskim izvorima funkcija jetre i

zllcnog mehura odnosi se 11aelement. "drvo" iesno je povezanasa:

tkivom tela

culnim organimaizlucevinama

emocijama

zvucimaukusorn

- prolece- zelena, plava- Jupiter

- piletina

- m i si ci- vid

- suze

- gnev

- krik- kiselo

god. dob.bojom

planetom

mesom

zitaricama - psenica

plodovima - sljiva

Tibetanoi su razlikovali 26 oboljenia Zuci, a kineski lekari

su se prema snovima ucili da postavljaju dijagnozu. Tako se,

koc~pune jetre (~. k~da Je energetski funkcija jetre najveca)

sanJaJ~ gneV:111snOV1; kod prazne jetre (ti. kada je slaba

:uerg1Ja) sanja se Burna. Savremena rnedicina oboljenja jetre izeludacnog mehura definise na sledeci nacin:

* ,;... svako novo. ubistvo na bojnom polju trebalo je cia stimulise l icnu

h ra ?r os t s ~ lU " a. Ja - _n a taj nac~, n ep ri ja te lj j e d o bi ja o s vo js tv o nekakvogp~SlY~O~. stlOlUl~s~ h rabrosri O tud.a potice i .. J jud .o z el er sk i ob ic a jkimo au .. . PI ema, Sl11tOlt~kml narcdnim yerOY1I11jJ!na lZYOr smelostl u

?o~e1co .; ol :l t e1u J~ ~e tr ~ ( k. im~~ . Srnatralo s e c ia kada ratnik pojede svezuJe hu h ra bi o g neprijatelja, dobija novu snagu ismelost", (Pul S C l / ! 1 U l " c l j a ) .

88

~I-

Najtipicniji simptomi oboljenja od zucnog kamenca Sll jaki

bolni napadi - z l l c n i iIi jetreni grcevi. .. .

Bel pocinje uapadima "U trajanju od nekoliko nnnuta do

nekoliko Casova. Najcesce se bo l pojavljuje iznenada, pouekad

joj prethode gubitak apetita, mucnina, tegobe ispod lop~'tice: i

osecaj pritiska 11 desnoj podrebrici (mozda usled zasicenja

zucnog mehura sa zu6). . _ .Uzroci koji izazivaju zucne greeve su nervna ) fizicka

prernorenost (zamor) , em~cije,. hladenje tel~, z.asice9jev ~

razdrazenost zeluca posle 11ZIlUffi1J<l hrane, narocito ljute. Zucni

grcevi ked zena cesto se poklapaju sa menstruacijama iIi

nastaju posle porodaja. Orc se obicno javlja u prvoj p.010vi11i

n06, kada su funkcije jetre i zucnog mehura rnaksimalne,

nakou 3-4 casa posle vecere, tj. U mornentu najveceg

izlucivanja z u c i u dvauaestopalacno creve i njegovog

maksimalncg zasicenja i razdrazenesti hranljivom kasicom,

Bol je o s tar, jak, na rnornente kao da razdire 11a delovedesnu stranu stomaka. U pocetku napada bol je rasprostranjen,

ali se ubrzo koncentrise na ODec1elovetela koji su prikazani na

slici ]4.

Zueni grc je obicno pracen mucninom iJOVraCal?Je~n~pocetku hrane, a zatim sluzi i fucl, pri cemu se u pOJedm1111

slucajevima sa obilnimizlucivanjern z u c i izbacuju imali z u c n ikamencici.

Bolesnici se cesto :lale na hladnocu u udovima, Kod nekih

sepojavljuju grcevi misica listova nogu i misica prstiju na

rukama.

6.3.2. Dij aglloza hronicnog hepatitisa

Opsti simptomi - slabost, gubi tak apetita, ponekad gor~ina

U ustima, pecenje L L epigastricnom predelu. Ceste ~nucn111e?

zatvori, ponekad j prolivi. Kod kornplikacija bolesti - svra~

koze, povisena temperatura od 37,1. do 37,6 stepeni

Celziusovih.

v Neretko. uocava se ~ poremecaj n~lvnog sistema: poti-sten.ost, Zl1oJe~lJe,razdrazljivost, nesarnce. Pn pregledu kod

•vee javili mozete ih spreciti, zaustaviti j otkloniti a ne ci a



tre6~1~eo?olehh, o.arocit.o llperiod~~ kulminacije bola moze se

UOCI~. pnsusrvo ,Jetreru~l dlanova (crvenilo koze U predelu

povrsme dlanova, palca 1malog prsta), a takode .zvezdica" nakrvnirn sudovima .

. Zvezdica je, u stvari, mali pulzirajuci sud (kapilar), od

kojeg ,se zrakas!o granaju ta~ki nezni sudovi (kapilari), koji

P?dsecaJu na nozice pauka, Njihov pre cnik je od velicine glavec l O d e do zrna graska. N aj c e s c e se kapilarske zvezdice nalaze na

lieu, ramenima 'i podlaktieama, na ledima. Kada se

funkeionalno stanje jerre poboljsa cni 1110gU cianestanu,

Kod hronicnog heparitisa oboljevaju zglobovi ipluca,

6.3.3. Diskinezija zlIcnih kanala

01)~ti. simptomi .-: l~ell.l·o~icniporem.e6aji, bolovi u desnoj

p~d;eb~lCLHIPotom::n~ oblik -. b,0lav1 U .d~snoJ podrebricipracem stalncm mucmnom, recidiv (podrigivanje), atonicnizatvor,

Hipertonieni oblik - povremeni bolovi mucnine. naizme-nicni prolivi izatvori. >,

6.3.4. Upala Z l I . C N O g mehura i zucnih kana/a

Opst~ simptomi.- do pojave bolova - osecaj tegobe u

lJ1:ed~lu]spod lopa~~a nakon

l - ?casa posle jela, koji je

propracen naduvenoseu stomaka, lakorn groznicom inemoci

po?Ie uzlmanJa~'?ne, prolivi, koji nastaju narocito posle

UZ1I11anj3pecene il i przene hrane, Vidljiva je iksantomatoz8

koze: na lieu.( ocnim ~apcim~, obrazima, ustima), na pregibirna

l<llct°v~a,j)rs~m1a LlvV ld u z ut lh n~llja, koje su izdignute iznacl

pov~'~ll1e1(Q~e.Moze se uocavati nadimauje falanga (clanaka)prstn II U obliku kobasice.

,Prel!la sin:pt?ll1in~a koje smo naveli turnacitei razrnisljaj te

o zdravlju sV?Je jetre I zLLcnog mehura. Ako su se ti simptomi

90

dovodite sebe II bezizlazan polozaj. Ako sumnjate 1I sebe iu

licnu proeenu svog zdravstvenog stanja, porrazite 1)0I.1)OC

lekara, koj ice sigurno postaviti pravu clijagnozu,a varna ostaje

da odlucite kako cete se dalje leciti.

6.4. Efekat Clscenja jetre

Mnogi misle daje sa njihovom jetrom sve II redu - sto je

velika.zabluda. Uverio sam se u to na sopstvenorn iskustvu, ali i

na iskustvu drugih ljudi. Zucni kamenac se ujet~'i veoma cvrsto

drzi ine moze se take jednostavno savladati. Pre eiscenjajetre

gladovao sam nekoliko puta po 7 dana.jedanput lOa jednom

] 8, a po 3 dana oko cLeset puta. Osim toga, gladovao sam i

nedeljno po 24-36 casova u toku 3 godine. Mojprijatelj je

izdrzao serij LL gladovan ja ~ 3 pu ta po 19 dana sa preki dom 0 eL

dva meseca. Kada smo nasdvojica poceli cia 6sbmo jehu, iz

nje je izlazila po tegla oeLpola 11t1'akarnencica. Bile je tu imnogo zastarele zuCi, boje katrana, tamne kozice, pahuljica i

drugih predmeta nad kojima ccvek ostaje zgadeu,

Prve godine kuru Cis6enja uradio sam 5 puta (svega 8

ciscenja), a efekat je bio zapanjujuci. Tacnije, osetio sam

neobicnu lakocu, krepkost iobnavljanje celcg organizma. Spo-

znao sam sta je V RAVO ZDRA V LJE, s ve o no ! lto n isam dobio

IIproteklih pet godina lecenih u zdravstvenim ustanovama. Ali

to SLl samo moja licna osecanja. U klubu , Bodrost", na cijem

sam celu, kroz ovo cis6enje prosli su mnogi ine jedanput.

Dolazili su ljudi od kojih su lekari odustali, bilo zbog njihovogopsteg zdravstvenog stanja ii i usled toga sto SL Lsuvise stari i

nemocni. Posle terapije eis6enja jetre, oni su se preporodili.

Primera radi, Savin:ih Nikolaj Timofejevic, roden 1925.

godine dopuzao je jednog decembra u klub toliko bolestan da

se mislilo da nece doziveti sledece prolece. Ali posebna

ishrana, Cis6enje clebelog creva ijetre, kao iurinotera~ija

ucinili su cudo. Ovaj krepak startle prilagodio je svoju tez111LL

visini. Mozete ga videti kako trej same IIgacicama iazmislja

ci a jos dugo, cI:ugoz~ivi . Za taj preobrazaj bilo mu je petrebno

91

nesto vise od pola godine, i, uzgrecl sve je uradio samostalno,iako je njegovo obrazovanje bile veorna oskudno - zavrsio je

stanju posle drugog infarkta. Resili S1110 cia rnu pomognem? iugovorili smo cia S6 kod nje leci odredeno vreme. On Je,



samo 3 razreda osnovne skole. Mogu da navedem jos primera-

Magdesjan, Halangot imnogi drugi, putili su deserak godina od

kamenca LL zu6. Lekari su im predlagali operaciju, ali im poslecis6enjajetre oua vise nije bila potrebna

. Ovo je samo rnoje iskustvo, a po Rus'iji se terapija ciscenja

mal svuda, 11 uarocito tame, gde su ljudi savladali vestinu

lecel~ja pomocu narodne medicine -. Nadezda AleksejevnaSemjonova u gradu Sahti, na primer.

. futeresanta~l je i slucaj Leojingradanina .LA. Andrej eva.

.-!l1130 sam p~·lhkll.d~ se susretnem sa ovakvim slucojem,istovremeno 1 tuznim I poucnim, Mladic od 31 godiou nekako

je dos~o l~odnas bled.jnrsav sa sipnjom, Trebalo je da lUU se

operativnim put:em odstrani deo norte srca, tj, da se taj cleo

zamen~ .krvml11,sudom sa butine. N ije 1111aokuda, Tesko je

l~odao 1Je~:,a ~]sao, U gotovo bezizlaznoj situaciji masio se za

literaturu iz nJe saznao da je procenat uspeha operacija alicnih

~]e?ovom slucaju do 30 %. Boreci se za svoj zivot dosao je naIdeJU d~mozda postoje druge mogucnosti? Jer.kakav j e S111iS(10

operacije ako k:roz tvoje krvne .~udove umesto krvi tece sadrzajkloake?, Grozna krv. Operacija moze biti iuspesna, a .ko

garantuje ~a sve nece opet biti po starom. A sta potom? Sinula

111U Je rmsao - ocistiri jetru, Otputovao je do Tat janeAleksandrovne Burjeve, koju neki ovde nazivaju legendom. Ta

~tanca ~cLx~5,go?1l1a savrseno je rl1zracliJ,a postupak cis.ceoj~jetre. PI ocistil a .Ie jetru mnogun poznatun kosmonau tuna I

nu:o~im ljudima na visokim polozajirna, calc 1 uekimu iz

Min~stat$tvc~ .zd~·av]ja Rusije, koje ne priznaje alternativnu

medl.~1l1Umti bile sta drugo sto se kosi sa dostignucima i

znanjima. nauke. !a~jana Aleksandrovna je shvatila slozenost

tog sluca:]'_l1.pTO(':hshla ll1U je jetru elva puta uzastopce. Posle

tog~ rnladic je presao na normalnu ishranu, Kroz mesec dana

s~eh su ~akako trei d,~4. s~rata oran iciokao da lULL nikada nijebila po~ebna operacija. Njegova krv je bila tista.

fatJ,ana Ale~androvna cisti jetru ljudima svih uzrasta, od

rete do 105 g~(~1l1e~a pocljeclnakim uspehom 1 efektom. KadaJe mome ocu bilo VIse oel 80 godina bio je u veorna teskom

92

nata vno, sumnj ao, strahovao i poclsmevao se t ~1 l1 metodu

Iecenja. Ali, posto je Tatjana Aleksandrovna s~anJa odl1Jeg,~

ona se podsmevala njegovom strahu, 1)<1~e moj ,otae pre~~o ~

pristao 11akuru cis6enja. Iz njegovog tela izaslo J~ ~Ovelikih 1

200 malih kamencioa. Kako je uopste mcgao elaZ1\l1 keo zdrav

covek sa talco zagadenom jetrom. Postoji zena,kGjaje 5 godina

tragalaza Tatj anom Aleksandrovom po celomsve~uzato s ~ ojojje bilo predlozeno da isece zlloni mehur, u kame Je l:a.snimku

bio vidljiv veliki kamen sa jos 60-ak kamen,elea vel~~me zrna

pasulja] to je proslo bez operacije - sve su 1 : 1 I_Zbac~h.Primeri koje smo naveli u ovom pcglavlju 1ZHIZ110 govore

o visestrukoj koristi ovog cisoenj ainjegovoj neskodlj ivosti.

U sledecern poglavlju bice reci 0 tome da li je ova ciscenje

stvamo bezopasno ion cemu se zasniva njegovo dejstvo.

6.5. Flzioloski tnehanizml koji Sf koriste

pri..ciscenjll jetre

Kao osnovni argument protiv ove vrste ciscenja protivnici

navode da su zllcni kanali precnikn 3-4 milimetra, a izlazekamencici ad 20 ivise milimetara, pri cemll bez operacije,

slobcdnim prolazom to ne moze da se desi. Kada, pak, ljudi

sam] kazu da su licno videli izbaceno kamenje, protivnic: ovog

Ciscenja zakljucuju daje to ekskremeutnokamenje, lzbaceno,iz

debeloz creva. Zastrasuju pristalice eve metode 1110gUCUl1

zatvorom, zapusenjem kanala idrugim komplikacij ama. Ali,

avaj, ti ljudi apsolutno nista nisu osmislili u da~oj t~rap~ji.

Vratimo se brosuri Fakultet zdravlja objavljenoj 1986.

godine. Na 34. stranici, clan -k~respondent Aka~.emije medi-

C 1 1 1 S k i h nauka SSSR, profesor Savalova Jevgenija Petrovna,

nacelnik katedre infektivnih bolesti iepidemiologije Prvo*

lenjingradskcg medioinskcg instituta imena "LP .pavI.o-va

opisuje "slepo" ispiranje zucnih. pute,v~ bez sonde, koje se

naziva "dubazan ikoje uveliko pnmenjuju lekari,

93

Postupak sprovodenja dubaze je sledeci:

. .Ujutru 11agla~lall stoll~ak bolesniku dati da popije 200-250

•

3. Lecenje toplotom je najbolj inacin za stisavanje upale i

bolnih spazmi u jetri .



mililitara (2,5 decihtra} mineralne vcdeiz prethodno otvorene

flase neg~iraue i~islabo gazirane koja je hila na sobnoj

teruperaturl: U mmeralnu, vodu moze se dcdati 5 grama

s'UDlp?rn~klselog m~gnezljllll1a iii sorbita, sto podsticeenergicnije oslobadanje zucnog mehura, Nakon 15-20 minutaponovo ispiti istu kolicinu mineralne vode.

Posle uzimanja mineralne vode bolesnik se nalazi uhorizontalnom polozaju, u postelji 1,5-2 casa, sa termoforom

(grejalicom) u predelu desne podrebrice. Dubaza se maze

obaviti ako se kao sredstvo za razdrazival1je koristi same

la.stvor sumpornokiselog magnez·ijLl.ma,ilisorbita, iiiekstrakta(tinkture) lZ trava protiv zu6.

. ' l ! j~I(O. efibs~la sredstva, koja omogucavaju povecano

lucenje ~UC1, spadaju ZUn;?~leeodjnja, rnaslac, sumpornokiselimagnezijum, so "barbara Ikarlovarska so.

?d 40 clo 50 mililitar~ 33%-tn~g rastvorn ioagnezijuma,

::agteJanog do 40 stepeni C, rzaziva kOl1trakciju (stezanje)::'l.~nog mehura (sfinkter Lu~kens.a) izajedl1ickog (opsteg)

me.nog .~anala (sfinkter Oddi), Onome, ko tesko podnosi

,mag?eZ]JU~l:, ~a}u se .koncentrisani rastvori secera, glukoze,sorblta,. ksilita ilimaslmovog ulja.

v NaJeftkasnlj~ za otvaranje sfinktera Oddi i pfaznjenje

ZiUc~og mehura JeSLl masnoce iz Inane i produkti probave II

crevnna.

v ?vi podaci su strogo naucm, Iz njih mi vee znamo da se

ZllC11l kanali ~OGU ispirati. A sada cemo se vratiti iskustvunarodne medlcllle, tj. onome na cemu se ona zasniva,

. 1. ~o!aze~i o~ navedenog, nama je potrebno jako sredstvoprotiv ~cl. Vl~an (narodni lekari) su uocil] da uzimanje vecih

doza b~ljno~ 1:1J (naroci tomashno.vog) urnnogome pOtpolUaze

c L : ' 1 se . 1 Z , ? a C 1 z~c, odnosno da se tzazove kontrakcija zucnogmehura 1maksu11<.dl1ootvore svi zllcni kanali.

. 2. Poj~CaI~O luc?nje ZUG' i iz jetre p od stic u kiseline.

LInmnsk~: ](I~ehna, koja se sadrz] u 1111111118ko111oku, stim ulise

tu fwikc~JU 1 uz to Tast~ara tvrde izbocine _ ku..kice kojezadrzavaju Zllcne karnencice u kanalimn

94

Radi toga mi na 3-4 casa pre ciseenja zagrevamo predeo

jetre j produzavamo ga zagrevati i posle uzunanja maslaca i

limunskog soka, Pored ostalog, poznato nam je, da se

kamencici u 90-99% slucajeva sastoje iz holesterina. Toplora ih

rastapa, ne dolazi do bolnih spazmi ioni slobodno prolaze kroz

zucne kanale.4. Buduci ciaillcni kanab imaju glatku muskulaturu, mogu

da se sire do 2 centimetra Uprecniku, a pri kontrakciji stvaraju

takav potisak, cia se z u e izbacuje pod pritiskom od 300

milimetara vodenog stuba, a kod ekstremnih slucajeva pritisak

moze dostici i800 milimetara vodenog stuba!

5. Mcgue je iobmut sluca] - resorpcija zucnog kamenja.

Do toga dolazi na bazi otpadanjakoloida itvaranja pukotina, atakode delimicnim rastvaranjem IInormalnoj z u c i . Ovde se

moze dejstvovati u elvapravca: a) povecanjem kolicine zucnih

kiselina, koje smanjuju povrsinsko naprezauje z u e ] i, samirntim, podsticu otpadanje koloida sa njihovim delimicnim

rastvaranjem, ib) povecanjem kcloidne zastite.

Razmotrimo varijantu a). U salu coveka, koje se topi pri

temperaturi od 15 stepeni C (pri telesnoj temperaturi one je

tecno), sadrzi se oko 70% oleinske kiseline. Takiselina spada u

gmpu nezasicenih masnih kiselina. Vazuija bioloska svojstva

nezasicenih masnih kiselina jesu: 1- potpomazu pretvaranje

holesterina u lako rastvorljiva jedinjenja i,samim tim, podsticu

njegovo izlucivanje iz organizma; 2 - norrnalizuju uticaj na

stanje zidova krvnih sudova, zbog povecane elasticnosti i

smanjene propustljivosti. Oleinska kiselina se topi pritemperaturi od 13 stepeni C, pri cernu je Dna skoro jedina

masna kiselina.koja ulazi u sastav Zivotilljskili masti paje zato

njen sadrzaj u tim mastima glavni faktor, koji .oclre.duje

temperaturu njihovog topljenja. Najbogatije oleinsko~

kiselinom je maslinovo ulje (80-81 %), au suncokretovom ulju

ga ima dvostruko manje (39%). Oleinska ki~elina se sl~o~:0u.

potpunosti apsorbuje u crevima j organizam Je lako koristi pn

razmeni materija.

95

Iz o~og pogl~;lja., riam je ;iasno, d? idem~ putem rapidnogpovecanJa ~1ezaS'lCemh.m<1smh kiselina, koje dejstvuju kao

•8. Sugerisuci sebi da se zllcni kanali sire, da se ~uc obilno

luci, a takode saljuci mislirna tame energiju, pojacavamo



zucn~ 1{1s~111le,~lstvan]J~1holesterin u datorn ciscenj u ilIZ to~ove~ava.JuelastH)nost zidova ne same krvnih sudova nego i

~ucmh kan~la. Pored toga, one Sllsredne orgauizmu i zato su za

1sh:'am~,'l1<l:Jp~·eporucljiviji.rirodni prcdukti, koji ill sadrze.Najbolji od tih produkatajesre maslinovo ulje.

Varijanta. b). U prirodi postoje zastitne materije,'4g1avn0I:?, vlsok~moLe~u_1arn,a jedinjenja, kao na primer,belance.vme, pol~~ahandl, J niskomolekularoe povrsin-

sko-~h.v~le matenje, kao sto su oleati nalrijuma ikalijuma

sapO~n1l111r~ge ..T~.kva zastitna materija skuplja se na povrsini

kolmda? pokrivajuci gasulfatnom pokoricom. Zastitni ornotaci

stvo~en~ na t~ n,aci~~ sprecavaju ll1e1usobno slepljivanjekoloidnih ces!~ca l njihovo talozenje, Zuc, kao sto nam je

PO~~1at? , sadrzi ~4% vode, Tu vodu treba zasititi navedenim

zastitnim .mat,en~ama, k?je, prodiruci u mikropore zucnog

kamena, .1zazlVa]U odvajanje koloida i njihovo naknadno

rastvaranje.lzv.ori zas~it~ih koloida su: l.Siwvi, sveze pripremljeni

sokov~ lZ povrca 1 ":bC~. 2:Sve~a sopstvena mokraca (urin) .

.Sredstva z~boJenJ~.unna, izmerena U njemu, najfinije su

~~shce organsl?h materija ..U dnevn~j rnok~:aci.ill je oko jedan

olam: ..O~u~a,]~ sops~el:1 unn ~laJ~o~ahp 1 najdostupnijamat~llJa zas~ltnn:1 koloidima. Najbolje Je upotrebljavnt] urin

obojen II SVOJU prirodnuzuckasn, boju. U bezbojl1om u rin u 1 11 jemalo, zato go prosipaju,

Razmotrif smo glavne fizioloske mehanizme, no koj:imase zasmy.aJu navedena ciscenja jetre. Ipak, postoji jos nekoliko

dopunskih:, ,6. LimUl10v sok ima veoma jak kiseo ukus. Ka~ sto tvrdi

kin~ska nUl'odna ~nedici?a, ~iseo ukus stimulise funkciju jetre.Rowa.toga, etericna ul}a h~unovog soka dejstvuju istovre-meno 1 kao sredstvo za 'izbacivanje zllei iantiseptieki.

(ak 7. P:ren:a kOl1statacij~.l11~kineskih lekara - iglo-terapeula. 1,pun1ctulOloga) funkcIJa jetre I zllcnog mehura najjaca je

:lOCU od 23 do 3 casa. 10 Je vrerne bioloskog ritma jetre i'zucnog rnehura,

96

efekat.

9. Prerna ucenju jogista, disanje same kroz desnunozdrv L J

podstice zagrevanje organizma ipovecuva njegovu "n.zlazuclI

silu" .

10. Stvaranje izlucivanje tuci povecava se pri povecanju

portalnog krvotoka iprisustvom masnoca u pojedenoj hrani. Ti

uslovi se mogu ispuniti , ako se kroz ueko vreme posle uzimanja

Inane iimunovog soka uradi lagano, ritmicno disanje joge, sa

akcentom na zatezanje dijafragme sto je moguce vise za vreme

izdisaja.

11. Za vrerne pU110g meseca povecava se sposobnost

organizma za ciscenje. U prolece je najjaea funkcija jetre, aujesen '0ajslabija, Buduci da yam je poznato na kakvim

fizioloskim mehanizmirna se ciscenj a zasnivaj II 0pisacemo

proces samog Ciscenja.

6.6.Najprustije inajefikasnije ciscenje jetre

Naveli smo da su maslinovo ulje i l imunov sok idealne

rnaterije za C'iscenje, ali su one, nazalost, dostupne malorn broju

ljudi. Postav lj a se pitanje cia li postoje zamene koj e imaju iste

vrednosti. Na veliko zadovoljstvo ima ih dovoljno. Umesto

maslinovog ulja moze se koristiti bile koje suncokretovo ulje

(rafinisano, nerafinisano, przen0), a umesto limunovog soka

kristalisana limunova kiselina, a takodeiprircdni

produkti saJakim prircdnim kiselim ukusom - mahovnica (oxycoccus),

oblepiha (hippophae rhamnoides), ogrozd itd. Kao stopokazuje praksa, ciscenje tim elementima sprovodi se isto kao 1

sa idealnim ingridientima (maslinovim uljem i limunom).

Autor se 11 to uverio licno, a 0 tome govore 'i drugi ljudi, koji BU

koristili zamene. Prema t01l1El, slobodno mozete koristiti

navedene zamene - suncokretovo 'ili kukuruzno ulje;

kristalisanu limunovu kiselinu (limuntus, 8M) (razl 'eauje se

talco cia rastvor P? ukusu podseoa na prirodni lill111110V sDk) i

prirodni jestivi produkti sa jakim kiselim ukusom, koji rastu u

•

Kada ispijete ulje isok ( ko li ci na i sP -Uen og. ul ja isoka kre~e

se od 100 do 300 grama) mozete sprovesti mz mera koje



vasem regicnu.Cela tajna efikasnosti ciscenja jetre sastoji se u

PRETHODNOJ PRrPREMl - smeksavanju organizma.

Smeksavanje u vidu toplih vodenih terapija (vidi cdgovarajuce

poglavlje) treba obaviti najamanje 3-4 puta. Svaku topletnu

.terapiju zavrsavati kratkim prohladnim dejstvom. Upravo tada

ce od prve iz vas izaci kamencici iosrala prljavstina, Poslednjusmeksavajucu terapiju uraditi dan p re c is ce nja jetre .

Ako 3-4 dana pre Ciscenja budete uzimali mahorn biljnu

hranu i upotrebljavali vecu kolicinu sveze iscedenog soka (1

dec cvekle i4-5 delova jabuke, pozeljno kiselih) iuradite

klistire za ciscenje (sa urinom) jedanput dnevno - vasa

prethodna priprema bice idealna.

Na kraju, dolazi dan terapije ciscenja. Pozeljno je da to

bude za vreme punog meseca 1 da pri tom budete odmorni i

smireni. Ujutro, posle toaleta - uradite klistir. Zatim doruckujte

laku hranu prethodno ispivsi navedeni sok. Rucak takode mora

biti lagani nakon 1-2 casa poenite da zagrevate predeo jetre,

Prislonite termofor sa toplom vodom (elektricnu grejalicu -

jastuce) na jetru, Hoc1ajte sa tennoforom preostali dec dana do

terapije ciscenja.

Oleo 19-20 casova uvece otpocnite terapiju ciscenja jetre.

Prethcdno zagrejte ulje 1rastvor l imunove kiseline d o tern pera-

ture od 30-35 stepeni C. Dozu odredite prerna sopstveuoj tezini

iprema tome kako yam organizam podnosi ulje,

Dakle, sve je gotovo. Pred varna su dye case, jedna sa

uljem, druga sa sokom. Uzmite jedan-dva gutljaja ulja izalijtegasa toliko gutljajasoka, Nakon L5-20 minuta, ako se ne pojavi

mucnina, ponovite postupak, sacekajte 15-20 minuta iponovo

popijte nekoliko gutljaja. To traje sve dole ue ispijete celu

kolicinu ulja isoh. Mirno sedite igledajte televiziju ili citajteknjigu,

Ako ne podnosite ulje ine pocne da vas muci posleprvog

uzimauja, treba sacekati dole ne nestane n ep rija tn i o sec aj u

ustima ielucu. Ako mucnina ne 1)1:01azireba srnanji ti kolicinu

soka iulja, Termofor mozete skinuti, amozete gal dalje drzati.

98

pojacavaju efekat. Oleo 1-1,5 cas pos~e u~imanj~ ingridienatazauzmite udobnu sedecu l)OZU (najbolje sedite na pete),

zapusite levu nozdrvu idisite kroz desnu. N.ajezik.stavlte m , 0 1 l 0

Ij ute paprike, a 11< 1 predeo jetre Kllzne:ovlJev upl~katoT, al·! s~

metalnim rglioama. Sve ce to pospesitt stvar~nJe energije ~

toplote sa njenim usmeravanjem prema predel.lLJetre. DOPUllSki

podesite da na izlasku usmerite vat.renu struju prema pl:ede~ujetre. Pri tom, disite polaleo,. ntn~lcko (4-6 puta u mll~ut9'

snazno radeci c1ijafragmoD1.libacuJte stornak za vrerne U d l S U J ~

j podizite ga nagore za vreme izdisaja ..Time cet~.obezbed~h

predivnu masazu jetre, :poja.cacete. U I1JOJkrvotok I lspracete_Je

ad ugrusaka. Takvo disanje radite 15-30 mmuta, odm?nte

jedan cas pa postupak po~ovite ...~a VIer~1Bodmora stavite u

predelu jetre rnagnetm aplikator III prost, J.ecln?stavan magnet.

Magnetoterapije je vazan faktor, kOJ I pojacava kapilarni

krvotok. Naucnici su ustanovil i, cia crvena krvna zrnca samo

zbog jednog krvnog pritiska nisu \I stanju cia. se hec:u krozkapilare. Glavni mehanizam njiho~og kre~a:nJa sastoji se u

tome, da na prosii ..enom kraju kapilara pnhsa~ med:~obr:o

priblizava crvena krvna ZTnCU. ! ' l a rac~:l1 .to.ga sto 0111 imaJu

istovrsno elektricno punjenje, om se odblJaJuJedno o~ drugog u

stranu manje koncentracije izahvaljujuci tome prodiru 1kreeu

se po kapilarima. .. .. . . 'v •.

Ovo je p os eb no vazno koristrti mel!pobol J sa~1Ja k~vo~oka . u

jetri, II kojoj postoji lI:nikatt:i. venozm kaplla~:m sl~te~:Dbpunski, magnetno }JoIJe aktivira ferment~, kO J I U teraptj I

ciscenja unaju znacajnu ulogu. Sve to zajedno -. toplot~,

aktivnost fermenata, pojacan krvotok, povecan ~roJ~rvemh

krvnih zrnaca, suazan snop slobodnih elektro?a 1Z aph~<:atora

omogucava da razmeksate, ispe~·e!~ iizbacite napolje svu

necistocu ikamenje. Ova doVI tljivost omogu6ava da s~

zadejstvuju najdublji kvantni potellcij~l~ or~~ll1z~a OdgOVOIUl

za zivotnu aktivnost, ciscenje irehabilitacija. ~ikakva d:ug~

terapija cis6enja ne utice tak~ ~l1aZn?.'kao ova kOJ.u sm~ opisali,Priblizno oko 23 easa nocu, ili kasnije (ponekad I U zonQ, ~ada

je bioritam jetre i zllcnog mehura maksimal(,ln, pOCll1Je izb-

9~

acrvanje kamenja i necistoca. To se izbacuje prolivorn.

Videcete sve "bIago" sticano nepravilnim nacinom zivota,Ne radite c is ce n je j et re posle teskog [ada i posle duzeg

gladovanja. Odrnorite se 3 do 5 dana da biste uakupili snagu.



losom ishranom iodmah cere shvatiti, ciase taka ne sme Zlveti i

c I . a ni 0kakvom zdravlju ne moze biti reci, ako to "blago" ostajeu organizmu. ObiC110se ujutrujavi jo s jedan proliv i moze izaci

jos veca kolicina kamencica itllc'i, koja podseca na mazut.Bopunski se procistite klistirorn. Malo se cdmorite ipotom

mozete jesti. Pozeljno je daprvo jelo bude 0,5 litara soka (od

sargarepe sa cveklom iabukom 1:5). Sok 6e dopunski isprativasu jetru, Tek posle toga mozete jesti sala te, kasicu na vcdi ivratiti.se uobicajenom nacinu ishrane izivota.

6.7. Praktieua uputstva za ciscenj e ileeenje jetre

Praksa je pokazala da muskarci j zene sa telesnom tezinorn

od 60 do 65 kilograma, ali u zavisnosti od toga kako podnose

ulje, pIVO Cls6enje jetre treba da uradesu 150-200 grama ulja,

da ne bi nastupilo povracanje, U narednirn Ciscenjima mozete 'povecati dozu do 300 grama, a rnozete zadrzati istu, sto ce bitidovoljno.

Aka se posle izvesnog vremena javi povracanje i u

sadrzaju koji povratite uocite 8 1 1 1 z n i sekret (zelen, ern ili slicne

boje) znak je, da su ulje isok proradili u zelucu iocisrili ga od

patoloske skrame koja se tamo nalazila. To se kod nekih ljudi

desava pr i prvorn ciscenju. Drugo ciscenje uradite sa manjomkolicinom soka - i ulja, a u trecem-. malo povecajte ..

Za vreme ciscenja potrudite se da budete opusteni, mimi ida ne mislite na tok ipostupak c:is6enja. Po pravilu, za vreme

ciscenja pomocu ulja iIimunovog soka ne osecaju se nikakvi

bolovi: U ~ekim slucajevima, kada dode do jakog praznjenja,

proterrvanja - oseticete kao da jetra "dise".ll1ista vise. Zbog

toga se ne plasite.jer strah suzava krvne sudove izucne kanale.

Taka semoze dogoditi clakocLvas nisrane izade sto ce biti drugi

~~rok povracanja, Aka iz bilo kog razloga osetite strah, nemir

1 1 1 nervozu, u vezi sa ocelcivanjem i aka se osecate

"tlapregnutim1

', stesnjenjm - popijte 2 tablete sredstva zaumirenje. Sve ostalo doci ce automatski.

100

Inace, mcgu iskrsnuti dye neugodnosti: prva.jednostavno tete'pojesti ulje iok idruga, mnogo cete se iscrpiti. Upamtite, to je

ipak prodiranje ujetru, a ona treba da ima snage za prekomerno

uaprezanje .. Sami cete osetiti kako ana vibrira j "dise", a

uarocito za vreme prvih Cis6er0a.

6.7.1. Broj cisce/'y:ajetre i vretne kada treba Cistitijetru

Prvo ciscenje je najteze jer organizam gubi 11l110g0 snage.

Desava se CIaseprvi put izbacuje veorna rnnogo stare zlIci,plesni, belicaste niti, a kamencica skoro da nerna. To ne znaci

da je ciscenje bilo neuspesno. Naprotiv, sve je normalno,

jednostavno jetra je bila veoma zapusena, : i same drugim inarednim Ci.scenjima izbacicete kamenje,

Drugo inaredna ciscenja uradite prema licnom osecaju, a

ana ce zasigurno bib mnogo laksa. 12 licnog iskustva navodimda sam prva tri ciscenja uradio sa pauzom ad hi nedelje, cetvrto

- .kroz rnesec.peto - kroz elva. Sledece godine uradio sam jos

elva izatim druge godine jos jedno.

Mozete se pridrzavati ipreporuka Andrejeva - jedno

ciscenje trornesecno. Moj saver je ci a se II toku mesec dana za

vreme plU10g meseca made prva 3-4 ciscel1ja ..Setite se, sto se

bIze oslobodite prljavstine u jetri, brze cete normalizovati

probavu Inane, krvotok iazmenu materija! Treba se eistiti sve

dok se ne oslobodite svih ugrusaka,

Namece se opravdano pitanje - zastoje

potrebno tako

mnogo cistiti jetru? OgdOV(H je zato sto se jetra sastoji iz cetiri

dela. Za vreme jednog ciscenja u POtPUllOSti se procisti jedan

deo (vidi odgovarajncu sliku). Za vreme drugog - sledeci iaka

redom. JeI, aka makarjedan deo ostane zapusen, neka od VIsta

razmena materija bice kao ianije narusena. .

Treba znati ia osobinu da su sekamencici ujetri iU C - 1 1 1 m

kanalima odvajali postepeno, poprimajuci uzduzui oblik sa

zagladenim krajevima. U takvorn obliku oni, 11j~1~o~ebno

uznem iravali zidove zucnih k:< 111a1a,n iti au ih Inhrah. Uz

101

eis6~I1~e,.vi ih drobite ~izbacujete, Njihov oblik ipolozaj se

·?:~e~1JaJ.U. zato ]:le08.ta11kamencici mcgu svojom hrapavoscuSok od cvekle je L L svakorn S lucaj u unikatni produkt, jer se

mineralne materije U njernu nalaze u alkalnim jedinjenjima.



mtirati zidove ZUC~llh k'111al~1 1 mehura, izazivajuoi njihovu

upalu. To se, narocito odnosi na one ljude kod kojih postoji

tvrdo kamenje. Za vreme narednih cistenja oni se smanjuju izatim sloboduo izlaze.

.. . . .U drevno~i]]eskoj knjizi SUllen} naiazimo sledeci zapis 0

jetn: .Bolesti jetre: ozelravIjenje 11 leto ako u le to nema

ozdTa~lje?ja - komphkacije nastaju u jesen, u jesen nisi umro c

ocekuj z.nnu, u p1'01e6e j~ zabranjeno da stojis na putuvetra ... Ljudi sa obolelom jetrom pri svitanju su razumniposlepodne uznemireni, LL ponce mimi."

Prokomentarisimo ov~ reci. Osobama sa obolelorn jetrorn

n~ prel~OruCllJe se da clscenje jetre rude ujesen. Shodno

~~~sk.oJ~i?ritn:ologiji, II~ogodisn)e dobajetraje uajslabija, a

c]sc~nJe JO] moze o~uzetl poslednju snagu, sto ce pogorsati

st~n]~, obolelog. Na.JceIishodnije je (posle toga, ako ste je

o(hSh~l 4-5 pu.ta u toku IJrve godine) ova oiscenje obaviti u

prolec~, nm'?Olto ~ rn~rtu, kada drvece pocinje da pupi. U tovreme ]e.tra]e u naJboljem stanju. Ali 11 tom periodu Fostarajte

s~ da izbegavate ..vetrovito vreme, da ne . bi patogenabiovremenskn energlJa vetra prodirala u vas organizam i uticalana jetru,

. .: Slican zapis. ~1<lJazil~oiu Czud-siu: .Vetar se ispoljava u

pellodu"r.asta bIlJaka." ~uc - poc~v ad leta. U letnje doba

"m~no.l "prohladno },elo nagomilavaju ZlIO, ali se ona nece

p~~ell11h. Od "mas~log 1 toplote ona ce se ujesen iritirati, astisace se od hladnoce pocetkom zime."

6.7.2.1shrana posle ci§Cel~i{(jetre iprofilaksa

o i~lU'~niposle ciscenj ajetre vet je bilo reci. Ponovicemo

same - jedite .kad gOvdimate al?etit iosetite glad. Pijte sveze

]sc:d~ne ~okove ad snrgarepe til sole od jabuka sa cveklom,

~OZ~1J110.Je da jabuke budu kisele, jer pornesane sa cveklcmImilJu pnjatan ukus 1miris.

102

lspitivanja dejstvu sokovu od cvekle, sargarepe i kupusa

pokazala su da se zuc najefikasnije [uri upravo odsoka 1Z

cvekle. Protivzucna svojstva cvekle bila Sll poznata idrevnim

lekarima. Avicena je pisao; ... cvekla otvara zagusenja ujetri l

slezini", Nas savremenik c 1 0 1 < : t o 1 ' Voker naUCl10 je dokazao

koliko je korisno prociscavanje sokom od cvekle, zahvaljujuci

tome sto avo povrce sadrzi"Zive" atome hlora u sebi. Nasinaucnici otkrili Sll u cvekli betain, koji nije uocen kod drugog

}JOVIta. Betain - unikatna materija, po hernijskom sastavu

bliska je holinu i lecitinu, poznatim regulatorima razmene

materija. Betain potpomaze asimilaciju belaucevina i

poboljsava rad jetre.

U cvekli se nalaze saponini, koj ivezuju holesterin iz creva

II tesko asimilirajuci kompleks. Uopste saponini sluze kao

osnova za dobijanje lekova protiv slderoze.

U cvekli ima ivitarnina Ukoji podstice zarastanje gnojnih

rana, poboljsava razmenu holesterinn slicno rnetioninu iimaprotivalergijsko iprotivskleroticno clejstvo.

Magnezijum, koji se takcde nalazi u cvekli, regulise tonus

krvnih sudova iprecava stvaranje trombova IInjima.

Sovjetski nauenik B.P.Tonin mnogobrojnim eksperi-

mentima dokazao je da pojedine vrste povrcn ivoca sadrze

fitoncide, koji pogubno uticu na mikrobe. Oel povrca fitoncidi

se nalaze, pre svega, IIcruom luku, belorn luku isargarepi!

Upotreba tog povrca pomaze clscenje usne supljine, zeluca i

Cleva od mikroba, Sargarepa ima itu prednost, !ito nema

specifican miris, koji se oseca od cmog luka icesnj aka.Lekovita svojstva navedenih sokova uticu na to da se vasajetra brzo obnavlja, sto je narocito vazno koel starijih ljudi.

Salata iz sveze zeleni, posoljena 'i malo zakiseljena,

'najbolje prirodnim kiselinama: limunovim sokom, maho-vnicom, morskim kupusom, jabukovim sircetom takcde

ubrzava izbacivanje stetnil: materija iz organizma. S1i6nD

deluje ikasa, skuva~a na vodi, sa clodatko~ maslaca, ulja imorskog kupusa. To je prava hranaza rucak 1veceru, Sledeceg

dana moze se jesti raznovrsnija hrana,

103

Uz vee vise puta ponovljen podarak ciajetra ima moe brze

:~ge~e~'acije J O B . jedna ~anin:lljivost. Kod pasai drugih

+

aktivno ucestvuje U regeneraciji jetre. Vitamin K podstice

proces zgrusnjavanja krvi ipovecava energetski potencijal



ZlVOtl'l1j a, na primer, P l " l . odstraujivaoju 75% tkiva jetre,potpuna l"egen~racIJa ~~staJe kroz 8 nedelja. P r i tom iz dnevnogobroka. h'~ba izostaviti sleclece. namirnice: peceno iii przeno

meso 1 ribu, J~e masne bujone, riblje corbe, konzerve,.suhomes~late proizvode, masne zakuske (narocito hladne) ali it~ple. Osim toga, hrana, bogataskrobom, posebno bela brasno i

k1sel_a t~es~a- zapusavaju tkivo jetre i cine je tvrdom. PI;oboIJvenJ:u~eh'etesko ~epodno~e mahunarke i gljive. Zabranjuje

se J.os: sirce (oeaf), ~I be:!", slacl c_a(senf), tursija, repa, rotkvica,

e1111 luk,~eh ~uk,.k1se!Jak (~elJe), ~paL1ac, jaka kafa i kakao,alkohol. Ljutajela J prOlz~odl saIjutim ukusom negativno uticu'l1~ Jec.:nJe jetre .. Drevni .l.ekan Sl.l uocili cia osecaj ukusa

Shll~~hse r?Zno~:?Z11Uene,l:gljUu organ izmu i. ci a se posredstvomtog c~l:a s.hll1ul~s~funkcije organa. Tako, kiseo ukus stimulisefunkciju Je~re 1. zucnog mehura, Indirektno jetru stimulise i

~alo z~solJ~na hrana. Ne prija joj opal iljut ukus, jer ]JOred

jetre ostecuje Sl.lIZ0~.OZuzeluca i dvanaestopalacnog creva.

PI::na tome,. 0vlll, koj I zele da p~boljSaju funkciju jetre treba

c~sc~ d~ uk1J~ICUJUu sVO] dne~l1J obrok produkte Sa prirodno

kiselim 1 slall~n uk:uSOl~l, ~ ?a izbegavaj LLoporu i1jutu hranu.1\ko s~e,previae stUl1u!lsali jetru navedenim ukusima, on a to

signalizira pojavorn .~lsel.og ~lkLlsana jeziku, U tom slucaju

Sl~alljlte hranu .sa .1~lS~IU1.1 I slani L U ukusorn, a povecajte

produkte ~aoponrn Iljubm. uknson~, Treba postici harrnoniju u~1111Odl1~S l l11a - n e st an ak b il o k akvi h osecaja ukusu 11pauzamalzmeduJela.

Za holesni.ke sa ostecenom jerrorn vazni su vitamin]

~,C,B,K Nonnaliz~cijl~ rada jetre posebno podsticu vitamini= grupe B'1:'ako? vltm1Jl~~B.-6 pojacava antitoksicnu funkciju

jetre (ovog,v1taJ?lna najvise una u proklij aloj psenici ipivskom

~v~sc:r), vitamin ~ J . ' ucestvuje u energetskoj razmeni celija

Je:_tIe. 1. sprecava nJ1ho:,0 umstavanje (ima ga. U proJdijaloj

ps.emcI, kvascu, Par~daJzu, zumancem). F0Iieva kiselin ai vita-

mIn. .B-,12. ucestVUJ:.l u rczmeni belancevina fermenata i

oksldaCI~nl1n reakCl]ama, potpomazu sintezu belaucevina 1

razmatraju se kao faktori rasta ..Dokazano je cia vitamin B-12

104

-celija jetre. Njegov nedcstatak U orgnnizmu nastaje pri

narusavanju procesa izdvajanja zllci i asimilacije masti u

crevima (ovi vitamini 1 1 vecoj kolicini sadrze se u produktima

koje smo naveli. Askorbinska kiselina (vitamin C) ukolicini do

1 grama dnevno poboljsava lad jetre, povecava njenu

antitoksicnu funkciju ipojacava regenerativne procese (salata

iz kupusa, ekstrakt od sipka, sok od jabuka idr.).

Pri oboljenj u jetre izllcnih kanab narusava se apsorpcija

mineralnih materija i pojacava njihovo izbacivanje iz

organizma, Prirodnih mineralnih materija je veorna runogo u

navedenim sokovima. OS1111toga, u lako prihvatljivom obliku,

a takode u povrcu ivocu.

Dijeta bez soli smanjuje stvaranjei izlucivanje ferrnenata 11

zeludacno-crevni trakt 1Z jetre izllenih kanab 1, samim tim,

smiruje obolele organe.

Pri sastavljanju dijete za oboljenja jetre veorna je vazno

znati stanje creva, Treba otkloniti zatvore, U suprotnorn, zatvorpojacava proees truljenja u crevima iasimilaciju toksicnih

materija u krvi, koje preko vratne vene dospevaju u jetru,

pogorsavajuci njeno stanje. U tom slucoju lecenje se

produzava. Za dobru probavu inesmetan tad jetre, z u c i icrevanajbolji su sveze povrce i voce. Sekreciju z u c i posebno

iritiraju: cvekla, mrkva, tikvice, paradajz (rajcica), karfiol,

grozde, Iubenica, bastenska jagoda, jabuke, suva sljiva.

Ukljucivanje zrna proklijale psenice ubrzava lecenje jetre.

Smesa se ptiprerna na sledeci nacin: 100 grama prokl ijalih zrna

psenice samleti na masini za mlevenje mesa i toj masi dodatisamlevenu cveklu - 100 grarna, mrkve - 100, susenih kajsija-

100, mahovnice - 50 (i li sok od jednog limuna), malo meda s

tim da se dobije nakiseo, prijatan ukus. Ovu smesu

upotrebljavati umesto kasa ili svakog drugog dana, Uzimati

jednog dana kasu, drugog smesu. Odnos komponenti u smesi

moze biti razlicit, ali 100 gram a proklij ale psenice je obavezne.

Maslac ibiljno ulje dodavati Sarno u gotova jela, a ne u

procesu kulinarske obrade.

105

. NajTaci0nalnij~ je uzimati obroke 4-5 pura dnevno (takva

ishrana preporuc.ll]e se ]<a.d cboljenju jetre). Rede uzimanje

zadrzava u tim udubljenjima. Postupak ponovite jos 2~3 puta 1I

toku dana sa trajanjem od 2 do 5 minute. Izbegavajte suvu



h~·~n.e IJ1:ou:rokl!Je l]t1gon:!l~~arlJe mash, zastoj z u c . t , razvojdiskinezije zuclllh kanala Injiliove upale,

. Prema tome, vase jelo treba da cine - sveze isceden]

SOkDVi , sala~e, kas~ j.smese. Postarajte se ciaSV e to p rim en j u jete

u TaznOV1'Snl11~oblicima: p~~r~e malo dinstati, pored knsajestiorahe, krompir, mlad kravlji su o

. J jos je?DOm savet zlata vredan: Ako vam je jetra obolelaneophodno Je cia svakog dana uzimate do 21i Ira sveze iscedenih

~o~?v~. ani poboljsavaju kr:voto~c 1 .1 jetri i funkcionalno staoje

celijajetre; poclstICu.st.varal1]e glikogena, povecavaju transport

glikoze prenw t.10V111 1<'1,nor~11a! izuju razrnenu glikoze,

bela n~ eV ll 1~ l,_ ~ 11 as no ca , . . elektoh~[l. Pod njihovim uticajem

111el:~<lJu se flZlcko-h~~111Js.ka Svo)stva tuci; smanjuje se njena

lepljivost, koncentraclJa holesterina a povecava sadrza] zucnihkiselina.

.. Pri s.manjenoj sekreciji zeluca sveze jscedeni sok uz ima se

15-20 mmuta pre jela.Pri povisenoj sekretornoj funkciji zeluca - ua 1-1 ipo cas

pr e jela. .

. Pri normalnoj. kiselosti zell1ca - 30-45 minuta pr e jela.

Mogl~ se k?nsbb. sredst:," za Jzbaciv~l1je Zl1Ci: smilje,

kuvkulllzna stigma, I zd [~? JJ enn n ann (metvica), gospino zeJj e ,pizma, koren masJacka, sipurak.

. ~ecept za ekstrakt ~?smilja~ kukuruzne stigme, gospinog

zelja: na. ! supenu kasiku SUVl]) trava - [ casa vode, To

prokuvati 1 upotrebljavnti po 100 grama 2-3 puta dnevno prejela: .

6.8. Os tala sredstva za j~I.611ljc funkcije jetre

Za stimulaciju fi.m}ccije jetre pozelj no je tusirati celo telo

hladD.o~1 .. v~d~m (l~aJbolje, ledenom) ujutro prj svitanju,

Kontl~l~dll~aclJe pnl.LkOll1 pnmene ove terapije javJjnju se kod

boles~llk~l S~l obolelun sr~em. Posle ove terapije protrljajte

udubljenja ispod puzuha Jei' se pri esteceuju jetre energiju

1 0 6

klirnu, odnosno saune sa suvorn parom jer to steti jerri. Shodno

Ajuverdinoj tradiciji, vrelina i SLlV vazduh pogoduju

preiritiranju dose Pitta, koja je odgovorna za funkcijujetre.

Od vezbi, koje potpomazu istimulisu rad jetre, posebno su

korisne Bhastrika pranajama (vidi poglavlje ,,Debelo creve") ikompleks joga vezbi Svame Sivanande. Te vezbe idisanje S 1 . 1

izvrsna unutrasnja masaza za sve organe trbusne duplje i ,

naravno, jetre.

Jetra je pokretno tkivo rneke konzistencije. Buduci da je

fiksirana za dijafragmu, ona prati njeno kretanje pri udisaju i

izdisaju. Ritmicno skupljanje iopustanje omogucava da se jetra

bolje snabdeva krvlju (a preko nje hranljivim materijama i

kiseonikom), pa samim tim ida podstice odlazak zllci.

Navedene asane (slika 15) p0111061 ce vam da celishodnije

uticete na jetru kao dopuusko opterecenje. Asane birati

indi vidualno, prema licnim mogucnostima.

1 . Nasika sprusta diatui parsvasana

Siroko rasirite noge 1 luke. Oslonite se njima ua pod,

okrenite tela licem nadole.

Zatim podignite trup sto je mcguce vise. Savijajuci ruku,

premestite centar teze 11a jeduu stranu. Savijte nogu u kolenu idcdirnite glavu il i nos, naklanjnjuci glavu kakolenu. Ponovite

vezbu na drugu stranu.

Vezba je dobro opterecenje za misice stornaka, leda,grudnog kosa ivrata, a takode leci oboljenja jetre, slezine i

aliena oboljenja,

2. A rdha matsendrasana

Sedite, ispruzivsi 1 1 0ge napred, Savijte desnu nog,u. i

smestite petu izmedu anus a imosnice, a levu ncgu prebaclte

preko desne butine ipostavite na pod. Stavite desnu ruku na

l O y

1<;01e110esne noge, a levu ruku zabncite za leda. Uhvarite se za

butinu desne noge, Ponovite vezbu na drugu stranu.

Vezba otklanja nedostatke 11 razvoj 1I grudnog kosa,

. . .

6. Prustha valita vriksasana

Stanite lIspravl1o, siroko rastavivsi noge. Ne savijajuci



stornaka, leda, vrata, ruku, nogu itd, sprecava oboljenjajetre i

sleeine, zgusnjava seme, prekida nocne polucije j u potpunostileci kill! iapendicitis.

3. Garbhasana (embrion)

Sedite u padmasanu. S i 1 0 1 1 1 proturite ruke izrnedu but ina i{\lanaka(gle.zanja)l1a nozi. Savijte ruke u laktovima ipodupriteobraze pesnieama.

Sve prednosti opisanih vezbi postizu se vezbanjem oveasane. Pored toga, Ieee se oboljenja jetre .i slezine.

4. Dolasana

.Lezite 1 1 < . 1 stomak, ispruzivsi rukei noge na pravoj liniji.

Podignite uvis ruke inoge ijuljajte seuapred-nazad.

Vezba pornaze da se smanje masne naslage na stomaku, da

se poveca apetit, Ieee oboljenja jetre i slezine, odstrane

nedostaci u razvoju rnisica grudncg kosa irarnenog pojasa.

5 . A r dh a § a ia b ha s a }l .a

Le~ite na stornak, ispruzivsi ruke duz tela i polozite zadnju

stranu saka ~lapo~. Malo podignite glavu, ustremivsi pogled

llapre~. Podlgmte jednu nogu uvis, ue savijajuci je u kolenu.

~ono~:te vezbu, podizuci drugu nogu. Prilikom vezbanjaispruzi te stopala.

y e z b a odstranjuje belove u ledima, leci oboljenja jetre .i

sle~l,ne. Neke zene pate od jakih bolova ispcd stomaka, od

'kojih se mogu oslobodiji aka praktikuju ovu asanu,

108

noge, nagnite se unazad j probajte da dodirnete rukom pete.

Drugu ruku zabacite unazad. Ponovite vezbu na dn~guil:·an~l.

Vezba ima iste efekte kao iprethodna, same sto Ieci oboljenja

jetre islezine.

7. Bhu prusta dianu prustha valitasana

Kleknite na kolena, spojivsi ih jedno liZ drugo. Spoljasnji

(gornji) dec stopala treba da le~i l~apodu. Stopa!a tr.eh~ispruziti, Podignite abe ruke izabacite ihunazad, pokusavajuci

da dodirnete pod.Vezba ima iste efekte kao iprethodna, a takode leci

oboljenja jetre, slezine ikilu (hematorn),

8. Bhu sprusta eka pada sarvangasana

Lezite na leda, azatim sastavite j ispruzitenoge. Podignite

celo telo vertikalno Uodnosu na pod, pridrzavajuci leda rukama

Slika 15- I]SiIIW ko]e [die o.boijclljajetre

1 0 9

j oslanjajuci se 11avrat 1potiljak. Zatim dlanove stavite na pod,

stim da, jedna 110ga ostane na mcstu '1 drugu nagnite prema

7. POGOVOR ZA DVE GLAVNE TERAPlJECISCENJA - CISCENJE DEBELOG CREV A I



zemlji, prerna glavi, dok ona ne dodirne pod. Zatim zamenite

polozaj nogu, Ponovite vezbu 4-5 pula.Vezba odstranjuje oboljenja jetre, slezine, leCi kilu,

apendicitis, povecava apetit, otklanja nocne polucije i

produzava zivot.

9. Majurasana

Kleknite na kolena sa rukama na podu, pri cern'll su "pete"

dlanova, t i . gleznjevi ruku u pravoj liniji sa rastavljeuimkolenima, Prsti su okrenuti unazad,

lI4al~ prsti iboone strane sake (delovi od malih prstiju ka

gleznjevima ruku) treba da se medusobno dodiruju, da bi sake

bile ~.t:l1edllSobnom kontaktu. Nagnite gornji cleo trupa,gledajuci daleko ispred sebe. Priblizite laktove jedan lIZ drugi,

koliko je moguce. Da hi poza bila savrsena oni se morajudodirivati sto je U pocetku nemoguce. Pcdesite predeo pupka

nasuprot laktovima. Polako se nagnite napred, s tim, da se

odvojite stopalima nogu ida ispruzite telo u ravan. Ova vezba

je odliena za probavne organe: zeludac, jetru islezinu.

. Kompresija trbusne aorte izaziva priticanje krvi IIzeludac,

jetru islezinu, Jogisti posebno isticu dejstvo ave vezbe naslezinu. Ako nakon 4 ili 5 casova posle obilnog uzimanja hrane

probava j . o s nije zavrsena, "Majurasana" regulise taj problemza nekoliko trenutaka. Ona je korisna u borbi sa slabim

vare11j:ID u.zelucu. ~o je u pitanju zastoj krvi u slezini ietri,

ova v~z~a il~ deblokrra za tren oka. Asana sprecava trornost iprazm zucm mehur. Ona se, takode, bori isa gutanjemvazduha,

110

JETRE

lz prethodnog teksta nije tesko ~ale]jlll~itida cov~k r~oze

sebi pomoci bez mnogo truda i skupih lekova. Dovoljno Je da

pripojavi tipicnih tegoba 1111ana ":I]11U cia: .1. Unutrasnja necistoca, koja se stv ..~ra od l1:pravdne.

ishrane (nista manja od necistoce uma koja s~ talozi u svakoj

celiji tela), prvo se talofi u debelom crew. S)vaJ org~L1, ' : O J I n~s

snabdeva dopunskim hranljivim l11atenJ.am.a, cln~61 nasu

ishranu kvalitetnom (u njemu se pod uticajem 1111hof10I~,

bioplazme inarocito ibog l<_onst.rukcijedebelog creva stvarajuhranljive materije ielernenti, k?Jl se hranom ue mogu web .~adeset godiua!), pretvara se u najvecu, lJslovn~ receno, depoIDJll

organizma - rasad oboljenja iotrov~, (proi:ht'lJ!e yO~10VO ~eoteksta "Sistem ciscenja idebelo crevo ). ZahvalJuJuCl to:ue sto

se u njemu. prvenstveno asimiluje veda u krv, s~e necl~toce,

otrovi i drugi otpaci kao lavina dospevaju u nas organ;lzaD:'l.

Nije bitno koliko je nas organizarn i sistem za n.eutrahs.anje

(stetnih uticaja, SM) prirodno snazan. Vazno ~e zna.~l davenozna krv donjeg dela debelog creva ne prolazi kroz jetru,

vee dolazi neoclscena pravo u SRCE. AJm je debe~o c.revo

neeisto (zatvori, nasilna, nedovoljna stolica jtd.), krv iz~~Jega,zasicena toksinima, podriva osnovu citavog naseg zivota,

prouzrokujuci svima poznata iuve~iko raSlJ{ostranJena sTem.~a

oboljenja (srcane mane nedostac.1 itd.}, Savrel1~eno le.ce~]e

O V 1 h bolesti je besperspekhvno, Jer se, srce (SI1C·~10 di ugnnorganima) rehabilituje dotokom ciste, zdrave krvi, a-ona Je

konstantno necista,U zakljucku, 01 najsavremenijemetode lecenja, skupi

uvozni l e k o v i i. oprema nece vam pOlllo61 ako V a t " i t : e od

lH

sopstvenog neznanja inepisrnenosti. Zato autor koncentrise

v~~u p.~nju na prvu i najglavniju terapiju - ciseenje ireha-bilitacija debelog creva - KORENA lSHRANE ORGA-

+

neznanja. A 0110 sto treba cia ucinimo za sebe jeste da

prepoznamo rune simptorne oboljeoja ida clejstvujemo brzo.

Neophoclno je radikalno ocistiti jetru, uspostaviti njene



NIZMA.Po~le t~meljitog ciscenja morate mikroklistirima sa

~UVanlll1 ~r1l1om, uz maksimalno strpljenje, stalno odrzavati

cistocu u njemu, a ponekad sprovesti iprofilakticke kure 2-3

puta godisnje.

2. Pri savremenoj neprirodnoj, rafiniranoj ishrani nasajetrase r:everovatno brzo zapusava. Dodajte tome konstantni dotok

neclstoca itoksina i~ debelog neva. Ali rezerve jetre su

k~losa~~e. Dok~ano J.e, da .Je ;' t~'idesetim-eetrdeseti1l1 godi-~dl~a zlV~tavvecl deo Jetrel111:celija (50-60 %) vee zapusen iIsk~Jucenlz Zlvo~~1edelatnosti. Covek spolja izgleda zclrav, ali

skrivena Ratolog1]Uv~c u:Zl~1asvoj danak - brzo se zarnaramo,

~~ko oboIJe:ramo, yopvlJu)u .se hronione bolesti, brzo se gase

zrvotne akh~no~tl. Lecenje 1 U OV0111lucaju razlicitih sim-

p~oma (ob~lJenJU krvoto~a, disajnog, probavnog i nervnog

~lstema,. ~oze., hOIm?nalmh .porel~ecaja, onkoloskih oboljenjaIt~.), kOJ1pO!lCUod jednog istog izvora zaraze - neciste krvi in~en~g z~stoJa u ,:,enoznom sist~mu (skrivena ilij avna portalnaI11peIt0l11JU)~edl~amentozno Je besperspektivno. Koliko su

~as puta n~ljukah lekov~ma, pa ekstraseansama, energijom i

sta ste dobl1~? Je!Ta svejedno ne obavlja svoju funkciju na

pohe~?n naell: ( 1 1 1 l?robavnog organa, ni krvotoka, n1razrnenematenp).' krv je necista 1 uz to veoma slabo cirkulise. Ako dode

do zastoja ~:vi, to je siguran sirnptom da je energija zastala

1l1?og? ramje. Kao zakljucak, ispostavlja se da su celije

OIgamzm~ n~. l~ladnom .I,emu (Iemljenju) (nema regularnog

dotoka ~lIanl~lVIl~!n~tenJa); u. p~luzapusen01l1 stanju (slab

dotok klS~01l1k~ 1 ~~h~a~Je u~lJe111cnekiseline) "do usiju" 11

sopst:e?oJ necistoci ,(sl~~e ] otrovi, odumrli celijski organi

skupl}aJu s.e unutar celija zbog slabosti krvotoka injegovezaprljanosti),

ak . I na ~·aju:.odsustvo humoralne idruge regulacije zivotnihc tivnosti celija od strane organizrna (mutacije unutar njegazbog sopstvene zaprljai ti) d ..c 1051 vo e uas najgorim putem razvoiabolesti - u RAK Kod b 1 . al . . J" .ove 0 esti, t, <ode, patimo od licnog

112

funkcije dabi masa hronicnih ieskih bolesti nestala sarna,Zato je sledeca terapija posle ciscenja debelog creva -

ciscenje JEIRE. Kada se ona ocisti irehabilituje obnovljen je

CEO ORGANIZAM. Nestaju faktori rizika koji truju nas

organizam icine da smo cesto na ivici izmedu bolestii zdravlj a,

zivota ismrti.Lekari pregledima i biohenrijskim analizama mogu

utvrditi stanje organizma, ali je lecenje prepusteno varna,

Vrhunac lekarske umetnosti i Ijudske umetnosti jeste -

rehabilitaciia organizma NJEGOV 1MVLASIITIM SILAMA.U osnovi ove metodologije sadrzano je visevekovno iskustvo,

koje se sada potvrduje savremenim saznanjima, oduhotvo-

renim stvaralaekim pristupoll1 autora.Da biste se ponovo rodih ibili cili ostaje samo ciaprimenite

OVll terapiju.

11 3

8. DRUGOSTEPENA CISCENJA ORGANIZMA

+

bubreznomzlezdom. Rastoj anje izrnedu gornj ih polova desnog

i levog bubrega je manje, nego izmedu c l O . l l j . i h polova, zbog

cega uzduzne ose bubrega obrazuj u ugao koji Je otvoren prema



NUe velika krasta

da se ne moie sesti.

Narodna poslovica

Po~le W;~enja debelog Cleva j jetre stioemo vecu otpornost

preu:a l1llekcljama? POVeeaV<lmO prorok krvi kroz te organe bezugrusaka 1 necistoce, manje se z a1 11 a1 '3 1 11 0 z ra cimo. ,.. ,?p.h!DlZm01111 v.?ljon~zazivolo.m. Pti tom, izbegavamo slozeneIrizicne operacije koje, rna koliko da su efikasne, preelstavljajumnogo vecu traumu od obicnog klistira.

Neki .J j : udi pate od karnena II bubregu, prekomerneto~s]Onosh limfe, medutkivne teenosti, krvi, poliartritisa iome

slicno. Kako se na najbolji nacin boriti protiv ovih bolesti _ viseu naredllom poglavlju

8.1. Ciscenje bubrega

. B~lbrezj SH po vaznosti, alii ucestanosti oboJjenja blizubo]esh. srca I krvnih sudova. Zato se OV0 1 1 1 organu mora

posvett~l posebna paznja j bolje upoznati njegova fun.kcija.

.Bubrezi ~ organ u :paUl covekovog sistema za izlucivanje,

fon]]~:'al1 je r:rell1~ tipu zlezde. U osnovi, funkcija bubregasastoJl. se u OISeenJUorganizma od azotastih produkata. Kod

odraslih osoba bubrezi imaju oblik boba (graha). Tezina

bub~l:ega se krece od 120 do 200 grama, Boja je jarkobraon.

Du~na bubrega odras10g coveka je 10-12 centirnerra sirina 5-6

cel:hmet.?ra, ~ de'bljina 3-~ ceutimetra. Ispupceni lcr:lj bubrega

oklen~t J~ plema. spoIJa 1 dclimicoo unazad. Ugnuti kra] je

nasuprot IS.t.O~raJ~ SUplotnog bubrega, Svaki bubreg ima dva

pola: gornji 1 donji. Gornji je vise zaobljen, zaldonjen nad-

114

dole .

Desni bubreg je smesten obicno za 2-3 centunetra nize od

levcg. Otuda se kamenje cesce susrece 11desnorn bubregu. Koel

zena su bubrezi smesteni nize, nego kod muskaraca.

Za 24 casa kroz bubrege se isfiltrira priblizno 150 1itar~

krvil Filtriranje krvi ·i asimilaoija vrse se obrnuto kroz slojepitela, Prema tome, kvalitet funkcije ?uble~a, umnogome,zavisi od funkeionalnih karakteristika epitela.?

Oel 100 Iitara tecnosti koj a je prosla kroz rnlazeve tecnosti

U mokracu se pretvara samo jedan litar, a oel 270 grama

profiltriranog natrijuma u krv se vraca 263grama. . .

Bubrezi - organ homeostaze. Mokraca Je SUl11m~1'1

proizvod mnogih . procesa, usmerenih na ~?ezbedenJe

stabilnosti unutrasnje sredine. Otuda su funkcije bubrega

sledece:

1. Izlucujuca - izlucivanje stranih materija ineisparljivihprodukata razmene, odnosno azotnih prod~ata. ..

2. Regulise se postojanost koncentracije natnjuma.

3. Regulise se zapremina van6elijsk~. v~c1eu telu ..

4_Regulise se stabilnost koncentracije J ona u _hvl.

5. Regulise se kiselo-alkalna ravnoteza orgamzma.

Kanal zaispustanje mokrace ima c11~inuked ~:1.uskaraca22-25 centimetara, a kod zena 2,4-4 centimetra, N ajsire mesto

L L mokracnom kanalu iznosi 1,25 centimetara.

Mokracni kanali su duzine 28-34 centimetra, Mokraca tece

kroz mokracni kanal zahvaljujuci aktivnim peristaltickirn

kontrakcijama, koje je iguraju. Precnik mokracnog kana:l~

moze se znatno povecavati, zahvaljujuci velikoj elasticnosti 1

kod teskoca U oticanju mokrace moze da se rasiri do 8

centimetara u precnikul ..

Posle ovih opstih saznanj a 0bub rezim amozemo gO\~?1l.~~bolesti bubreznog kamenca. Hipokrat, Galen, persij SkI 1

,,- . I f ~1,' • 1J'e epitela, umnogome, zavisi odSkrecerno paLJ.l]u (a unkciorusan ,

p r is u st va v it ami n s A U organizrnu,

arapski Iekari 113stajanje kamena u mokraci doveli su u vezu Sa

gecgrafskim karakterietikamn okolnog zemljista, klimatskimuslovima, vodorn za pice.

•

oksalurije kod zdravcg coveka usled SUVlSl10g stvaranja

oksalata II crevima, upijanje i njihovo izlucivanje sa

mokracom. ,. .



Savl:emeni podaci su sledeci: narusavanjeil i promenaodnosa izrnedu mokracne kiseline i dnLg ih solii 1<0101da

mokrace; alkalno-kiseli kalcijum sposoban je da se kristalise.

Normalna mokraca imokraca obolelih od kamenca u mokra6i

sadr~i~azlicjte lllukoproteide sa uegativnim l1abojem. Kod

obo]reIlJa od bubreznog kame?-ca 1I0c~va se cvrsto jedinjenjekalcljUma. ~a, al1lon-muko~pohsahandlIna, koje se pretvara u

n~r~stvOlljlVl kompleks. Normalna rnokraca sadrzi oko 90

miligrarna opsteg biokoloida, kod obolelih u proseku 500

miligrama. Pri neclostatku vitarnina A m oze se stvarati ka-

m~nac, Ekspe1'im~ntaI11o je dokozano da vitamin A (B-karotin)

sprecava stvaranje hHl1enca 1 potp0111aZe rastVUl"anje veefonniranog kamenca.

Nacin ishrane je, takode, znacajari u nastajanju bolesti

bubrez?-og kalll~n~a, mtrbcito u decjem uzrastu, Preuranjenoi

iskljucivo .hl'anJ~n]e odojcadi kasama ijelima od testenina

prouzrokttju veliku smrtnost i oboljenja, izmendu ostalih

veoma, Sl: fl'~~entn~ oboljenja od bubreznog kamel1ca~

Otkla:nJan]e 10S1h~1avl.kau lsl~~'aTIIomogucilo je da se naglo

sman]e llav~del1a oboljenja, NIJe sporno da su kase -j testenine

bogate kalcijurnom. Ali.' kada .se laj kalcijum termicki obradi,

nas .?I,?an:zam ga 11 epnh~ata I on sluti kao izvor ~a stvUl'allje?Ubl~ZUO~ karnenca. To Je glavni uzrok zbog kojeg se posle

lzbac]~anJa kamenca on ponovo javlja. Covek ne feli da zna

uzrok ime~~jaga, tj. rnenja svoju nepravilnu ishranu.

vIn[ekcIJa~ koja,ov~ iIi onim putem dospeva 1I bubrege,

moze izazvan obolJenJe od bubrez-nog karnenca, Stafilokokenep~~~e~~:}(),u samom bubregu uticu 11a re akc i ju mola-aee,

meu] < l J UC1. kiselu reakciju u alkalnu (usled baktelioloskocr

pretv.aTan]a tnokrace u mokracno-kiseli amonijak). Rezulta~togaje talog u mokraci

O~reden znaca] u f ~m l1 ir an ju k am e nc a irnaju i crevne

b~~erlJe: Taka, u ,Cl'e~mla coveka obitava bakterija koja

proizvodi . alk:,al.no-klselJ krec. Raz111l1ozavan je tih bakterija

(koje se jav]J<:1Ju usled nepravilne ishrane) iznziva pojavu

1 1 6 \

Veliki znaca] II recidivima stvaranja kamenca ima JetT~:Jedna od funkcija jetre i jeste stvaranje mokrace, To se vrsi

samo ovde, a mokraca, kao konacni produkt razrnene

belancevina, izlucuje se bubrezima. .. ,Mokraca je zasiceni vcdeni rastvor neorganskih I

organskih soli (kristaloida), koje se zadrzavaju l~lastvorel~Qm,odmerenorn stanju zahvaljujuci temperatunnm uslovima,

kiselinskim odnosorn soli iprisustvu zastitnih koloida. 0111

odrzavaju soli u rastvorenom stanjui spr~cavaJu ,nj.ihovotalozenje. Koliko su koloidi vazni za lastva~'anJe soh. VLd!se na

prirneru mokracne kiseline, koja se 1I vodi rast~ara u odno~ll

1 :39.480. Zas ti tn i k ol oi di su veorna nezne cestice organskih

materija, odmerene 11 mokraci, isastoje se iz materija koje ~oje

mokracu. U dnevnoj mokraci ill ima 1 gram. O c l l u C L L J 1 l 6 1 , : ' - 1zastitno dejstvo je njihov specificni izgle~l. Jedau deo 1 1 J 1 h

nalazi se u krvi, drugi se stvara u bubrezima pod uticajemz'ivotue aktivncsti bubreznih celija. Otuda se proces stvaranja

kamenca u bubrezima maze posmatrati delimicno kao rezultat

nedovoljnog, u kolicinskem ili kvalitet.noIl1 smislu st~aml1ja

zastitnih koloida bubreznim element una, kao svojevrsno

oboljenje bubrezne celije, Veoma vazan fhl(~or u nastajanju

diskoloidourije - prornene funkcionalnog d~Jstva bubreg~ -

jeste poremecaj regulacije njegov,og nervncg slstell1~, U vezt sa

tim kineski lekari navode cl a se C1* zbog straha spusta nadole I

onemogucava sve faze normalnog zivota: rad,.komul~ikacjje,

emocij e, san itd. Pored toga, ostecuje bubrege, tj, strah Je uzrok

sto centralni nervni sistem stetno utice na bubrege. Ako se ta

emocija zadrzava iii se cesto ponavlja ~arusava se stv~~~nje

koloida, a pocinje stvaranje kamenca. Om su, takode, uO~lh da

slatkisi (skrob treba da se prervori ''. seee:? pre nego st~ ga

organizam f'rihv~~i) remete n?:~~11alnutu~CCJJububr~ga:. I!=en~a

Ajuverdi iCzud-siu, sve lrranJlJlv~ matenje 1~osl~~me~<l11~aJuspecific-:un ukus. Take, meso, riba, mlecni pI odukti , krupe,

" "Ci" - ekvivalent jogistickoj "prani" =univcrzelnom obliku energije,

11J .

hleb, slan~ hrana posle varenja pretvaraju se 11himus slatkoz

uku,sa. ,Setlt,'e se savremenih istraiivanJ'a Kjutera i Ve'l I , ' ! = ?tvrdui Ire- .' . c ~a,(Q.l1po VI l~U.OVO C revno posmatiill1Je.

+

2-4 puta, Vlastila mokraca sadrzi mokracevinu LL organskom

obliku, zato je onaizvanredno diureticko sredstvo, koje nema

stetna sporedna dejstva. U savrernenoj medicini je dokazano,



Velicinakamenjn js 11 proseku 20-50 zrama AI'l desavr ,d b d ' J ' ( . ] " b cr. '" - <L, a sea U e I ne (0 I <~ kiJograrna. Knll1euje se najcesce nalazi u

desnom bub?~egu, jer debelo crevo sa desne strane ima tanak

zid, kro~ koji toks]c,m egzudati (gnojni izlivi) stetno dejstvuju

11ade~~ bubreg. OsnTI toga, on je sklon pomeranju iojavama

zastojal Dvostrano kamenie se javlja u 10 1701 ] ~ ,~ c < ,- /0 S ucajeva

8.1.1, Sta se moie koristitipri oboljenja bubrega '!

Ja sam katnen It mokracni kanal uronio

mel1. i j : , /~~l l71enmokracni kanal prekrio. '

Presusi Zlvotl'orni izvor, 11101a"a60 visene kaplje u mokracui kanal.

0. Hajwn

,~e sarno drevni nego isavremeni lekari u borbi sa bolescu

~ou~~e~o~ karnenca ~)feporucujll obiJno uzimanje napitaka j

'P ',p. e. '-:e6e kolicine vade, sokova, cajeva j supa potrebniSll za ispuanje bubreznih k 'I' , v • . •

,.. . ,~. .,' at J C < I I casrca I za Istovrell1enosmanJell~e CVIstIh materija U mokraci.

"1K~n~te~e.naj:'a21:ovrsnija diureticna sredstvn. Koja su odnjl ] ~a.J~fika.~ll1Ja I n~be~op~sll1~a? , .

S. ; o~l.kahJl~ma - 12 l1J111e mtrat napktivniji ali toksican

veze lseeaem sokovii , " b' '., ' , 'k ~.. ",LZ povrca ogati su kahJull10m - svezaanjeva supa Ona ,. d t I'k

. '1'<' 'pIe s .av ja smesu sveze iscedenihso ova. oc llU'kve-7 delov I, 4 ,v •

3 dela, ' a, ee et a - , pe rS l l11a - 2 I spanaca .

Mokraca - sl'lbotolcs.'x '. I ti "di . tik. uri .. ' ,lvl1l l re a Iv no aktiv ni osmoticki, uta I ,])llll1el1JlIJe se u duevnoj dozi od 50 do 60 grarna (trip LL , 3 p o 15-20 grama) P' C'. di , C " ,

, ove ava iurez is (lucenje mokrace) za

1 1 8

da elekroliti urina (mokrace) imaju veliki znacaj pr i rastvaranju

oksalata idrugog kamenja.

o tome dr Mitkal u knjizi Urinska terapija kaze: "Urin

sadrzi brzoraspadajuce soli. Te soli narusavaju kiselost,

Rezultat toga je da se mnoge bolesti Ieee dejstvom 1 1 a njihove

uzroke. Te soli otklanjaju belove u bubrezima, crevima imateriel. Urin cisti bubrege, mokracne kauale iodstranjuje

kamenje iz bubrega..;"

Mokraca (urin) zivotinja najverovatnije je efikasnija za

rastvaranje mokracnog kamenja, Cuveni srednjovekovni

jermenski lekar Amirdovlat Amasiaci u knjizi Nepotrebno za

neznalice ("Naucno nasledstvo," tom B, M., "Naulca", 1990)

pisao je: .Mokraca od vepra (divlje svinje). Ako je popijete,

rastvoricete 1 razdrobiti karnen, koji se nalazi u mokracnom

h I· "e uru. spitano.

Glukoza, ksiloza, fiuktoza - povecavaju ekskreciju

(izlucivanje) vode, jona natrijuma ihlora.

Diureticna sredstva, kcja ruticu na krvotok -srcani

glikozidi (pustikara, gorocvet j dr.), poboljsavaju krvotok

(izmedu ostalcg iu bubrezima), kodsrcanih mana stvaraju

uslove za smanjenje otoka.

Takva diureticna sredstva, kao caj sa lim Ullom, eaj od

listova loze (vinograda), od rastavica iii lipov P O t P O L U a Z L L

pojacane io e s c e kontrakcije bubrezne karlice i mokracnih

kanala, kao j da guraju u mokracni mehur soli ikamencice.

Narodna medicina je odavno otkrila diureticko sredstvo'koje 11 potpunosti odgovara opisanim uslovima - lubenica. U

knjizi Jestive lekovite biljke Kavkaza lubenici je dato ]Josebn6

mesto:

.Lubenica (sredina i odvar od kore) ispoljava jako

diureticno sredstvo, ali ne razdrazuje bubrege ikanale za

izbacivanje mokrace. Oluzivanje mokrace potpomaze

rastvaranje soh i sprecava stvaranje kamenca ieska (za zdrave

bubrege treba pojesti 2 - 2,,5 kilograma lubenice dnevno)."

Tople kupke potpomazu norrnalizaciju kapilarnog

krvotoka, opustanje spazmi, sto poboljsava rad bubrega isprecava sklerotizaciju nefrona. Opustanje isirenje kanala za

Neki ljudi pokusavaj« da izvlaiie kamenac kroz razrez na

boku. iii ledim a, ali to je veoma VPll."11O delo, koje Cini covek

lisen razuma.



izbacivanje mokrace potpomaze bezbolni prolazak peska j

sitnijeg kamenja,

Na rastvaranje kamenca direktno U t i C 1 1 materije sa vecimsadrzajem etericnih ulja specificnog gorko-prohladncg ukusa,Takve rnaterije se u izobilj LL sadrze u pelinu i1 ) [ 2 1 1 1 i . Drevni

Iekari su preporucivali da se pije sok od pizme za rastvaranjekamena u bubrezima imokracnom mehuru.

Neuobicajeno jako bubrezni kamenac rastvara smola iz

jele, koja sadrzi Il1110g0etericnog u ljn gorko-prohladncg ukusa.

Sok od erne rotkvice takode rastvara kamenac.

Limunska kiselina idruge kiseline potpornazu rastvaranjefosfatnog ikarbonatnog kamenca.

Mircdija sadrzi 4% etericnog ulja, smiruje grceve (ostrebelove) u bubrezima, rastvara karnenac. Srodnici mirodije -celer ienhelj irnajuista svojstva. Te biljke je narocito potrebno

upotreblj avati za profil aktiku oboljenja oel bubreznog

kamenca, a uz to one pospesuju probavu hrane. Gospino zeljeima slicna svojstva kao inavedene biljke. .

Dokazano je da biljni pigmenti (ima ih mnogo narocito u

sveze iscedenim sokovima iz povrca i voca) pod uticajem

kiselkasto-osvezavajucih promena oksidiraju mokracu, slo

rastvara neke vrste mokracnog kamenca. Biljnih pigmenata

irna narocito ml1ogo Ll korenj u marene i sipka, a takode II

plodovima sipka isveze iscedenim sokovima od sargarepe icvekle. .

8.1.2. Metodologija Ci#enja bubrega

Ciljevi, kojima tete lekari pri lecenju ad kamenca u

bubregu jesu: prekid stvaranja njihove materije, sprecavanje

nastanka kamenca odstranjivanjem uzroku i njena popravka, azatim sitnjenje i drobljenje kamenca, njegovo od;'{(janje i

odstr~nj!1!Clnje.uzpomoc lekova, koji imaju takvo dejstvo, posleceg« t i l . izbacuju lako i postepeno ...

120

Za ciscenje ] lecenje bubrega najbolje je pridrzavati se

pouka Ibn Sina: .

1) Otklonite uz roke , koji stvarajukamenac. Radi togapromenite ishranu i nncin zivota s ciljem norrnalizacije

razmene materija.

2) Primenj ujte sredstva (prema tome sta vam odgovara ili

stu varn je pri wei) za drobljeuje (resorpoiju) kamenca,

pretvarajuci ga u pesak. .Birajre bilo koje sredstvo: sok od pizme, erne rorkvice, sok

od limuna, smclu od jele, korenje marene ili s1pka, svezeiscedene sokove 1 Z povrca, veprovu iiivlastitu mokracu (urin);

3) Odvajajte razdrobljeni kamenac (pesak) ipostepeno ga

izbacite.Istovremeno sa postupkorn pod 2) otpocnite pojacano da

primenjujete diureticna sredstva: pijte vlastiti rurin, c;,~ sa

limunom, caj od listova loze ii i rastavicn, ilijedite lubenicu.

Ako osetite daje pocelo izbacivanje izdrobljenog karnenca

iii peska primenjujre tople kupke radi njihovog boljeg i

bezbolnijeg izbacivanj a.U n aredn om tekstu bice vise reci 0 p ruk ti cnim postupc ima

ikoliko je mehnnizama ukljuceuo L L svako ciscenje.

8.1 3 C i s c e ' ? i e bubrega pomocu urina (mokrace)

Raodzibhaj Manibhaj Patel, cuveni lekar XX veka, op~suje

slucaj sa 35-godisnjim umetnikom, koj i je 7 ~o~hna .1111<10

kamenac u bubregu. Od operacije je odustao l lzl.eclO se,

stavljajuci kompresu sa urinorn j pijuci min (mokIu.cu).

Kornprese treba stavljati L L predelu obolelcg bubrega Pl~:'{onoci, a skoro say urin popiti u toku dana. Lecenje S6 VTS'L II

121

kurama po 20-30 dana do potpunog izlecenja, sa prekidima10-20 dana.

Raodzibhaj je sam jedanput osetio jake belove zbog

Podaci su uzeti iz istorije bolesti. "Na prvoj operaciji

odstranili su mi kamen iz clesnog bubrega. Kamen je bio mali,

ali je izazivao bezbrojne, bolne napade, Bl~breg s~u~stavlli, onje



~astoja umokrenj.u (anurije). Tadaj~ ispio svoju rnokracu, kojuJe mogao da simp! zajedan cas (da bi se bubrezi brze aktivirah 1 1

~alcvi~'11lucajevima moze se popitii tudi urin), Nakon dva casa

izlucivanje urina se obnovilo ibolovi su se stisali.

Prema svedocenju Raocl.Zibhaja, dijabetes se takode moze

leciti urinovom terapijom.

8 ,1 . 4. C l '§Ce l1 j eb l lb r e go pomocu lubenice

Ov~ ciscenje se rad,i leti u sezoni Iubenica. Radi toga treba

da stvorite zalihe Jubemca i crnog hleba, Ta hrana ce vam biti

potrebn~ L L t ? k u nede!je .dana. Ako ste gladni jedite Ilibenicll ,ako ste zedruyo,novo jedite lubenicu, ako imate veliku porrebu

z3vhr.anoI? jedire lubenicu sa hlebom. Za vrerne cis6enja

pozeljno Je pnsustvo ukucana zato st o ima trenutaka kada

pocinje ?a ~eizbacuje pesak, kamencici iusled toga moze docido slabljenja rada srca, Priprernite lekove za stimulaciju rada

SIca q<orva~ol, validol, tec~li amonijak isl.) ..Ciscenje bubregalubemcom je mala operacija, all bez noza. Ako u bubrezirna i

l 1 1 ? k : r a c l 1 ? n 1 mehuru postoje kamencici najpogodl1ije vreme za

njihovo lzbacivanje bice izmedu 17 i21 cas ]Jolokalnom

vreme.n~: Upravo u to vrel:le jsp?~java se bioritam rnokracnog

m~hlllaJ bubl:ega. Treba pnprerruti toplu.kupku iesti vise negoOblcn~ lubenicu ..Toplota siri kanale za izbacivanje mokrace,

otldan]a. belove 1 spazam (posebno kada bucLu prolazi Ii~ca~len(h61). L.ub~nica izaziva pojacano izlucivanje mokrace _

~splrallJe, .a blOnt~m6e da:tf potrebnu snagu ZI1 odvajal1je j

lZbaOlVaO]e peska 1 kall1enc]ca.

. Ov~ cis~e~je se rno.ze raditi. 2-3 nedelje dok se ne dobijuzadov?~avaJucl rezultati. Navodimo primer iz prakse'".

Kinlenko Nadezda Fjodorovna, 54 godine.

51 < 2vu ~iforD?aciju sam uzeo iz ~lrulka "Tabletc su postale nepotrebne'C < . 1 S 0 P 1 S .Priroda L covek", broj 12, 1989,· ,

122

jos radio. Nakol: 9 goch.nasve se ponovilo. Jos J_ecla:nk~l1len,

opet beskonacni napadi, Ovoga puta bubre_g mje ylzclrzao -

unisten je od hidronefroze, pa su ga odstranili. Presla S~ll1~1.arigorozni rezim dijeralne ishraue" Koel mene se pojavila

glavobolja, povecan krvni pritisak. Pocola sam cla trc~m.Bil~

111ije lakse, a glavoboljaje prosla. U martu 1987 ..godine nO~lnapadi javili su se u preostalom le~o.m bLlbregl.l: Rendgen ]e

pokazao kamen. Ceo juni su ll~e l~Clh U sm~aton]ul11u, ali bez

uspeha, Moje zdravstveno stanje bile Je OC3J1l0. . . .

U avgustu 1987 .. godine .obratila saO? s~ Sel11jono,vo] ~

pocola sam aktivno da se lecim }Jr~llla njennn l~:putstvlrna.1metodi. Posle prve nedelje .Jubenicuog napada b~men Je

ostao 11nmestu, ali je izlazio pesak. Posle druge nedeIJe on se

spustio izaglavio u ~onjoj tre.clni mokra:';nog kar:aLa. I'vna

kraju, posle trece nedelje "lubem.cl~og ud~ra . kamen Je lLSIJesno

izasaoiprolile su se suze za ramje izgubljenim bubT~gom zbogNEZNANJA. Sada se pridrzavam rezima posebne ishrane, pa

se ipritisak normalizovao. Srecna sam sto znam da mogupomoci svom organizmu u teskim trenucima!'

8.1.5. Ciscenje bubrega pomocu odvara iz korenja sipka

Za rastvaranje i cepanje do velicine zrna peska bilo kog

kamenja u organizrnu primenjuje se odvar iz korenjasipka. ,

Pripremanje odvara. Dve supene kasike izrezanog korer;lJ.apreliti c a s om vode, kuvati 15 minuta (da kljuca), ohladiti.

Procediti, Uzimati po 1/3 case 3 puta dnevno, u toplom.st~l1JU,u toku 1-2 nedelje. Odvar iz plodova sipka takode se koristi kod

oboljenja bubrega imokla6no~ mehura. ~6 t?me odvar ~ak~ u

prvorn tako i~l drug~n: SlU?~Jl~,m,ora iman tamnu boju, stoukazuje na veliku kolicinu biljnih pigmenata.

'" Ova j e o 1\ ig le cl an p ri me r d aj e r ig or oz ni r ez im d ij et al ne i sh ra ne b esm is li oa .

123

8.1.6. (:i§cel~je bubrega PO/t/OCII sokova iz povrca

Doktor Voker, osnivne savremene terapij e lecenja pornocu

Tjednoj vrsti kameua j ne dejstvuje na drugo. To Livekmorate

imati u vidu.Posle nedelju dana pripreme u diureticni ekstrakt (sok)



sokova.rpreporucnje svoju metcdu, Ll kojoj su udruzeua elva

mehanizma - biljni pigmenti ietericna ulja,PTel11anjegovoj tvrdnji, neorganske materije, uglavnom

kalcijum, koji se nalazi u hlebu idrugim koncentrovanim

skrobastim produktirna, stvara zrnaste tvorevine u bubrezima.

Za ciscenje iozdravljenje bubrega on preporucuje sledeci sok:mrkva= l Gunci (delova), cvekla-3,krastavac- 3 ili pak druga

varijanta: rnrkva - 9, celer - 5, persun - 2 dela.

Nesto 0 soku persuna. Ovaj sok je odlicno sredstvo kod

oboljenja mokracno-polncg trakta i veorna pornaze (zbog

specificnog gorko-prohladnog ukusa) ked kamenja u bubre-

zima imokracnorn mehuru, ked nefritisa, kada su beluncevine

U 1 11 0k ra 6i , a takodei kod drugih oboljenja bubrega.

Primenjuje se kako sok oel zeleni tako iod korenja. To je

jedan ad sokova sa najjacim dejstvom, zato ga ne treba

upotrebljavati u cistom obliku vise od 30-60 grama.

8.1. 7 Ci§6e.,.~jebubrega pomocu smole izjele

To je mozda najprosfiji i najefikasniji metod ciscellja

bubrega. Njegova sustina je u sledecern. U zavisnosti od

godisnjeg doba nedelju dana primenj ujte diureticna sredstva,

,Zimii 1 .1 kasnu.jesen treba nakupiti diureticne trave: dusicu,

zalfiju, melisu, sporis, gospino zelje (gospino zelje moze se

zameniti plodovima iiik oreo jem S lp Jc a). Mogu se brati idruge

trave sto zavisi od regiona. Trave isitniti j pornesati ill u

jednakim clelovima - od svake po 30 grarna. Preliti illkljucalcm vodorn iostaviti da odstoje dok 11edobiju tamnu

boju. Uzimati ih tople sa jednom supeuom kasikom rneda(100-150 gram a) pre jela,

. Krajem leta jec1ite lubenice, II prolece ileta - sveze

iscedene sokove 1)0Vokeru. Aleo, pak, nemate nista od toga-

upotre.blj~lvajte vlastiti u rin , Z ah val ju ju ci takvoj zameni

diureticnih 1 mstvarnjucih sredstava, dejstvovacete na ceo

spektar bubreznog knmenja . Jer, jedno sredstvo odgovara

124

dodajte 5 kapi smole odjele ive to p.ijte na 30 n)il1ut~ pre Jela:

Pozeljno je srnolu dobra IJrorncsati ~popit.i kroz slamcicu, ciabi

se sprecilo ostec~nje zuba. Take uzimate J s~;~~~O~lls/~no.l.u~puta dnevno pre jela u toku 5 dana. Rezultati ciscenja , idljivi su

vee posle 3-4 dana u vidu ueznatno zamucene .mokrace.

Kasnije mogu izlaziti ikamencici. Kroz dve nedelje avo semaze ponoviti sve dok se ne dobije zeljeni rezultat.

Sliku 16- Veiba "GlUe/IIi lig{1/' Jl(lpadIlZI'/lIr,I"

'V ~ •

Kao dopuna prethodno navedenim metodama Clscen~e

bubrega moze se primenjivati specijalna vezba za..lzba~LVlli~)~

peska iz bubrega. Ova vezba spada u vezbe serije "Trgar 1

naziva se "Gladn.i tigar napada zdvu". .'Lezite na stomak. Ruke inoge istovre111elVlUtIz~Je~

pcdignite uvis 3-5 puta, Ovaj pokret podstice droblJeuJe

splasnulih kaJ11el1~i6a i. izbacivanje pes~n. v. .••..

3 1 i c a 1 1 efekat rma Joga-asana "Luk , sa1110st o se prilikom

te vezbe treba vise ljuljati ijace istezati.

125

8.1.8. Profilaksa oboljenju bubrega

Ked urinsko-kiselog kamenja profilaksa je usmerena na

9. OSNOVNE POSTAVKE CI~CENJ~ .ORGANlZMA I ODRZAVANJA CISTOCE U

NJEMU



stvaranje urinske kiseline u manjim kolicinoma j njenom

sadejstvu na rastvaranju i izbacivanju karnenja. Iskljucuju se

produkti bogati belancevinarna ibuljoni (dzigerica, bubrezi,

mozak, przeno i suva meso, slana riba, mesne supe), koji

povecavaju specificnu tezinu preostalog azota, koji, izlucujuci

se 12organizma, povecava opterecenje bubrega. Preporucljivo

je da se piju sokovi po Vokeru, da se jedu salate, voce,

proklijala psenica. Salate pomalo "dosoljavajte" suvim mOI-

skim kupusorn, da biste stimulisali funkcij Ll bubrega.

Izbegavajte poslastice, koje slabe tu funkciju. Koristite

diureticne odvare.

Ako se stvorilo alkaluo kamenje (sto se desava vrlo retko),

treba koristiti vlastiti min, da bi se kamenje rastvorilo

zakiseljavanjern urina, a takode i limunov sok sa toplorn

vodom, Kako to uraditi, saznacete vise Upoglavlju 0 jetri ..

Osim toga, joga asane na pravi nacin dopunjuju pro-filaktiku oboljenja jetre ibubrega.

Bhudzangasana (zmija) - sprecava stvaranje kamenja u

bubrezima.

Salabhasana (cvrcak, 'ili njena laksa varijauta -

polucvrcak) - podmladuje bubrege,

Majurasa (paun) iArdha-matsiendrasnna (smotana poza)-

pomazu pri ispiranju bubrega krv J j u. Pcdseti te se kakve 1l..10Cne

arterije dolaze do bubrega (precnik jedne je J 2 milimetara). Pri

vezbanju ovih poza te arterije se stezu ikrv tesko dospeva II

bubrege. Posle zavrsetka asane stezanje prestaje ikrv sesnaznom bujicom usmerava po svim kapilarima bubrega,

otvarajuci ih ispirajuci necistocu.

O S 1 1 1 1 toga, stalno stimulisite opsti kapilarni krvotok. Utome Yam mogu pomoci trcaje, fizicke vezbe, jcga asane. Samo

zahvaljujuci takvom kompleksnorn pristupu vlastiti bubrezi

mogu ostati zdravi idugovecni. lmajte 1 1 < 1 Ll l1111 poslovicu

drevnih lekara: "Sa dobrim bubrezima moze se doziveti 100godina, oak iako je srce bolesno".

126

Zbog toga sto postoji veliki broj terapija za Clscenje v~~:n~a

je tesko opredeliti se za j~c1n~medu l1)1111a.eclnostavL11JeJe

pokazati staimje opst~,za.Jecll11ck? Kad tovspoz~~:va1(1 cO;,ekce sarnostalno odabrati metodu kOJa mu mo~e naJ~lse pomcci ..

Ali, pre nego sto se to uradi, razl11.otnmo 11lZ osobenosh,

koje obavezno treba znati: .1. Sastav covekovog orgamzma

2. Svojstva tkiva covekovog orga.nizm~ v :

3. Uticaj podneblja, hrane na SVO)S~v~vcovecJegl~IVa.- .4. Svojstva materija, koje se najvise upotrebljavaiu L L

terapijama cis6enja

9.1. Covekov ol'gallizam

Nas organizam je vrlo slozen sistem, Uvek lnc1}vidu''l.lani

specificne strukture on je Iasporec1e~1 u n~k?llko l~l.lVoa:

Istrazivanje tih nivoa pocecemo od ,:ehk?g, vidljivognrvce I

doci do onog koji uocavamo sa~o pn vel~(?1l1 uve6at:Ju, 0 ePrvi nivo je tela coveka, koje se sastoji iz skeleta, na k ill

se drze meka tkiva, prekrivena kozom. .... .CT 1ivaDt:tlginivo su meka t1<l:,a.Ona se s,ast.~JelZ ve~1Vnoo tG

("skeleta") na ko~a SlLn.~ve~el~eradne cel~Jeolgail~~111a:,edensTreci nivo Je celijski. Unutar 6ebJ3 vp.OStOJI ~~l... '.

sfruktura ("citoskelet"), koja odrzava poloz3J unutaleel~Jsklh

organa.

12 7

Razmotrimo pazljivije unutrasnju strukturu celije. Celija

formira supljinu, ukojoj se nalazi protoplazma. Protoplazmaje

kolcidni rastvor, koji se sastoji 80% iz vode, koju zadrzava

"skelet" -11aj tananija mrezica belancevinaste prirode. Otuda je

2. U zavisnosti od intenziteta metabolizma celije, koji

zavisi od proizvoclnog rada u njoj, rnenja se stanje "pihtija" ka

razblazivanju (razredi vanju) - pri povecanju, ilea zgusojavanju- pri smanjivanju intenziteta.



sva voda u celiji povezana i nalazi se u celijicamamrezice-skeleta, Sve tecne sredine organizma: krv, limfa,

kicrnena mozdina, z u c iurin takode su koloidni rastvori, kojiimaju taj ili neki drugi stepen lepljivosti,

Ako posmatramo opste paralele na SV i111 strukturnim

novoima naseg organizrna dolazimo do sledeceg zakljucka: za

odrzavanje odredene prostome forme (koja obezbeduje

n<vbo~je ispoljavanje zivotne akti vnosti organizma) celije,

tk1VO 1 celo telo irnaju sopstveni oslonac - "citoskelet", vezivno

tk i voi kosti. Od stanja tih "skeleta"i tecnosti unutarorganizma, umnogome, zavisi zivotna aktivnost organizma.

9.2. Svojstva tkiva covecjeg organizma

?s~ovni deo celije je protoplazrna, koja predstavljakoloidni rastvor a on, sa svoje strane, podseca na tecne pihtije,

Zbog svojih svojstava tkiva 1110guda sadrze 99% vode, tj.

imaju svojstva tvrdih tela (elasticnost, cvrstocu) itecnih tela

(ele~!ro1?rovodlj~:,ost), sto je dobra sredina za odvijanj e

hemijskih reakcija. Na taj uacin, u celiji su koncentrisane sve

predno~ti tvrdih itecnih tela. Ipak, u tkivu (kao upihtijama)

neprekidno tece prcces postepenog samoocvrscenja prostornih

struktura zbog uticaja progresivne adhezije izmedu cestica.

Kao rezultat toga tkivo (pihtije) ima tendenciju da se pretvara u

TOgast~ rnasu - kserogel. Prircdno, u tako zgusnutoj proto-plazmi, ne mogu se u potpunosti obavljati procesi zivotne

aktivnosti i celije odumiru. Da se to Be bi dogodilo postoji

slozena antikoagulaciona zastita ne same unutar celije neao i u. b

samorn koloidnom rastvoru, Koje su osnovne sastavne kom-ponente ovezastite:

1. Cikloza ~ unutrasnji tokovi imesanje protoplazme (tj.pihtija) unutar celije. Ovi tokovi se cak uocavaju uhrskavicavim celijama.

128

3. Antikoagulaciona zastita u koloidnom rastvoru zavisi

od stanja micela (posebnih cestica).

Sarna micela 1111asledecu konstrukciju - jezgro koje se,

uglavnom, sastoji iz belancevina, Po pravilu, ta belancevina j e

nabijena, Povrsina belancevine sluzi kao apsorpcioni (talozeci)sloj, veoma aktivan, na kome inastaju fermentne reakcije. Oko

jezgra i apsorpcionog sloja (koje se naziva "granulom")

formira se difuzni sloj, koji ima suprotni naboj (potencijal) u

odnosu na jezgro. U tom sloju razmestaju se na odreden 11ac111

orijentisani molekuli vode, stvarajuci vodenu (sulfatnu) opnu.

Ta opna sprecava zblizavanje i slepljivanje (koagulaciju)

granula.

Na taj 11a611 micela sprecava slepljivanje uz vpomoc

sledecih faktora:

a) Karakteristicnim prostornim oblikorn belancevinaste

molekule. Ako se ta struktura narusava usled starenja,

ostecenja (denaturacije), apsorpcije, stranih cestica, smanjujese elektricni potencij aI, smanjuju se sulfatne obloge i

zgusnj avaju pihtije.

b) Velieina poteneij ala belancevinaste cestice sprecava

medusobno lepljenje cestica, tako cia ucvrscuje sulfatnu opnu.

Ako se potencijal jezgra smanjuje usled delimicne

neutralizacije jonima suprotncg potencijala, to slabi sulfatnu

opnu iocvrscivanje,

c) Sulfatna opna oko micela sprecava njihovo slepljivanj e.

Ako se iz bilo kojih razloga unutar celije smanji kolicina vode,to takode omogucava zgusnjavanje koloidnog rastvora. Kao

ilustracija moze se navesti sledeci primer: Pojeli ste slanu ribu,

Zasoljena krv na I'aCUl1 osmoze privlaci voclu iz celija pTem~

sebi. Otuda osecaj zedi ~ potreba da se celije zasite tecnoscu I

da se izbaci nepotrebna so. .. .Surnirajmo antikoagulacionu zastitu protcplazme celija 1

tecnih sredina organizrna: 1. Cikloza. 2. Metabolizam. 3.

Ocuvanje stabilnosti prostorne strukture (forme) belancevma-

129

jezgra micele. 4. Optimalni potencij al micele. 5. Prisustvodoveljaekolicine tecnosri U organizmu.

" . . f o \ k 0 "s~oar~IBi n0v~clena zastita, "protopbZJ.11atskimpihtijama 1 . tecnim sredinarna organizrnn, pocinju metamor-

T

3. Steven kserogela ispoljava se daljorn dehidracijom

koloidnog rastvora injegovim naglim smanjenjem po zapre-

mini. Pri torn se on pretvara u rcgastumasu, unutar koje S6

stvaraju ogromne sile stezanja (vise stotina kilograma 1 1 < 1 1



foze, k~je .se granaj~, u elv~,~mer~ - koacervaciju (nago-milavanje) 1koagulaciju (zgusnpvanJe).

KOACERV ACIJA k?loidnog rastvora (tecnih pihtija)dogada se kada se cestice (micele), delimicno izrrubivsi

sulfatnu opnu, medu.-sobno zblizavaju i formirnju zaje~nicku

vo.den~ ob~ogu ~redl~e kolOl(~nog ,rastvora, Kasnije. 1I takvoj

z<lJe~l1lck?J oprn mo~~ na~ta~l dalja dehidracija, zblizavanje

cestlca, 11Jlhovo~~ejJljlvanJe 1 talozenje, Pri tom Sll svojstva

.koacervatna kaplJlce. (cesbca, objeelil1jenib opstom vodenom

O!~~10m)akva cia011a1111<1 vecu lepljiVQst, nego koloidni rastvor

CIJI je Ol~a p ro iz vo d . . L.eplj~vost potpoll1aie asimilacijuizadrzaval1Je u tO J kap~Jlcl najrazlicitijih materija: boja, soli,

prcdukata razll1en~, s .hI'n sto je dejstvo fermenata usporeno 1. 1

po~:e(knJll sa kololdl;1ll1.rastvot;,m. Takve kapljice-skupljac:i

~a.Ju osnov~ z~ fo~.nlu~nJveugrusaka ~ tal~ga svega s'UYlsnog,

sto :e n_alazI:ucehJl, ~ ZUCI 1 ·~lI1nll.Opisani proces cirri osnovutalozenja sob, peska 1kamenja.

Koloidni rastvor KOAGULlllA. se u tri stepena:

. . , 1 . "SazreYanje", sto se izrazava ocvrscivanj em meha-nickih svojstava kclojdnog "skeleta". .

,. Spolja se ra j proces izrazavn deli01icllim zubitkomelashcno~ti, a kasnije u teskoj p ok re rljiv osn te la ~ jl ltru , U

IJocetku je telo kao"drveno", a zarirn se covek uhoda oj SYeprolazi,

. 2. "St~l'eqje" s~ ispoljava u tome, st o koloiclni. "skelet"

.t0I~(o ocvrs~ava da ~z s~be cedi tec~.msredinu ismanj uje se po@b~~. Ov~] s~epen lZazlv~ u organizmu dve vrste patologije-zgusnJuvanJe :~l;azredlVanJe.,.Zgusnjavanje prouzrokuje trom-

bozu, z~tvQr, ltifiltr~te, sras.tanja, izobIicavanja oblik:a organa

(na pnmer, sro?~h zalistaka). Razreqivanje, izazvano

ce~.enJelU tec~osh lZ k?loid?ih rastvora, stvara supljine u

kojima s~ odl~u.ek~udatI, n~clsto6a, soli, ugljeni hidrati (kiselimukopclisaharidij "]tome slicno, sa stvaranjem destruktivnihprocesa, koji vodereumatizmul formiranju kisti,

130

kvadratni centimetar preseka kserogela). Kao rezultat takvog

sabijanja sve materije (soli, pigmenti itd.), koje se nalaze u

njemu, presuju se u kompaktno kmnel1je.~rema mi~lJenjl~

nekih naucnika-lekara, upravo takose fonniraju jetrern, ZUCl1l 1

bubrezni kamenci.Buduci da .smo razmotrili prvi - kcloidni nivo organizma,

prelazimo na sledeci - vezivno-tkivni u koji su "upletene"

radne 6elije organizma,

Pored funkcije oslonca kroz ovo tkivo se obavlja niz

drugih procesa: transport i~·aSl)odel.<~ vode,~?l'i :i . dn~gih

materija, regulisanje enzemskih reakcija, rehabilitacija tkiva,

sprecavanje infekcija imnogi drugi procesi: . ..

Vezivno tkivo se sastoji 1 Z belancevine kolagena, koji

sacinjava 30% svih belaneevina organizma. Njeg?vi molekl~l~

cine t 1 ' i lanca aminokiselina. U procesu starenja tanke mti

kolagenai.sasivaju se" medusobno, obrazujuei grube konopce.

Toprouzrokuje IJromene ua vezivllo-tkivl1?ll1 kosturu

unutrasnjih organa idehidracije, pogorsava se ishrana k:roz

vezivno tkivo, slabi imunitet. Uvezivnom tkivu na celijskom

nivou nastaje koagulacija po principu "starenj a"

Na taj 11a61n, U sam 0111 vezivnom tkivu ukorenuje zalozen

princip po meri "sazreyanjq" .i "starenja" kolagena (kola -lepak) lea zbijanju iocvrscavanju.

Ako.jiak, razrnatramo ceo covecji organizam, pokazace s~

da zbog konstantnog gubitka tecnosti kroz pore koze, pn

disanju imokrenju, na nas clejstvuje stezuca isusujuca sila.Ako poznajemo tr i navedena strukturna nivoa argan1Z1~la,

mozerno da shvatimo koliko nas organizam gubi snage da bi se

odupro tendeneiji stezanja i dehidracije .. ~as zadat~ usvakodnevnom zivotu bio bi da se svnn sredstvitna

suprotstavimo stezanju idehidraciji, ~abij.aju~oj !,iE -!an,treba sup rotstav iti rasiru ju cu - In. AlL, rm na]cesce ra:ltmu

obrnuto, a zatirn se cudimo zasto se tL nasem orgamznru

formiraju ugrusci, kamenje idruge patoloske forme'.

131

9.3. Utica] okuline ihrane na svojstvu covecjeg tkiva

Buduci da smo navedena svojstva (koloida, protoplazme,

celija 1 tecnih sredina, vezivnog tkiva icelog organizma)

9.3.2. Utica} hrane 170 stanje koloida organizma

Hrana koju upotrebljavamo predstavlja KOLOIDNE

RASTVORE (belancevine, mleko, S l 1 " , jaja, testenine iskrobni



detaljno razmotrili nije tesko zakljuciti da li na njih pozitivno ili

negati~na uti e L L spoljasnja sredina, produkti ishrane idrugifaktori,

9 .3 . 1 . Uslovi spoljasnje sredine

Zbog toga, sto protoplazma celije i recnosti orzauizma

pre~st.avljuju tecne pilitije, spoljasnje hladenje ce p~dsticati

zgu~11J~vanJe, ~l zagrevanje - rnzredivanje, Suva vreme

dehidrira orga~~lzam, ~gusnjava "pihtije", a vlazno ga hidrira,prevodi u teenije stan] e.

Na taj nacin mi smo uocili dye suprotnosti: kornbinacija

hladnoce isuvoce pospesuju zgusnjavanje koloida orzanizma

dehid~'acij~ celija, talozenje necistoce, soli idrugih ~aterija:

kon:~ll1a~IJa top~ote I vlaznosti pospesuje ruzredivanje j re-

habilitaciju svojstava koloidnih rastvora prevodi zagla-1- " . ", c C-

v.Jenu nec.lsto~u, s~li i .druge materije u pokretljivije stanje,

C1111~oclstleelzluCIVUI1Je ste!nog i suvisnog iz celija, Ovo

. s. ta l1~e J~ pOgOC!~10za svuunutrasnju tecnost organizma: krv,

hmfu., . 1l1tercehJ~ku tecnost, kostnnu m ozdinu, m in , z u c iprctopluzrnu celija.

I~ navedenog sledi da je u pocetku bilo kojeg ciscenja

o~·gatl?.z:mapotrebno pr~thodno razrediti koloide organizma, da

bi O?l izbacili s~e sto Je U njima ,,zaglavljenc", da bi postali

teem (u~uesto pihtijasti), da b :i slobodno cirkulisali ibili lako

do~tup~ mestima za rizlucivanje. U suprotnorn, zgusnuta

t,plhhJ<~ cvrsto oJ?staje u organizmu i "drzi" SVll prljavstinu i

orne sl:cno (l~a pruner, zgusnuta ZliC1I Z1.lCnOl1l111el1uru). Usled

tog~ bl]o koja teraFija ciscenja bez prethodne priprerne

S~KS.AV AN~A ORGANlZMA pom ocu zagrevun ja 'i

hidratacije - dnje slab efekat.

132

produkti, voce ipovrce). .Ti produkti se u usnoj duplji usitnjavaju, smeksavaju

pljuvackom, nadimaju se u zelucu idalje posle varenja i

asimilacije dospevaju u krvotok. U krvotoku, limfi dolazi do

susreta kolcida organizma sa kcloidima upotrebljene hrane.

Sumo od tog jednog susreta povecava se lepljivost tecnih

sredina organizma. Osim toga, pretezna kolicina hranlj ivih

materija liDOS] se posle prethodne toplotne obrade. To znaci da

one 11esadrze POTENCTJAL ida su sklone koagulaciji. Da do

toga ne bi doslo, nas organizam odvaja cleo svcg elektricnog

potencijala. Usled toga, snizava se potencijalmicela 11e same U

celijama nego iu krvi, limfi itd. Ponavljanje ovog procesa

nekoliko puta dnevnoj iz godine Ll gcdinu - podriva osnovu

nase energetike. Koloidi svih nivoa organizma se zgusnjavaju

(smanjenjem potencijala jezgra medusobno se zblizavaju ispajaju micele), formiraju se ZASTOJNJ OELOVI, 1I.kojil~a

nastaju koacervatne ri koagulacione pojave (zgusnjavanje,

sleplj ivanje, talozenje, stvaranje kserogela).

Nepovoljni uslovi okolne sredine - hladnoca, suvoca,

promaja itd.; nedovoljno aktivan nacin zivata (usporenost

metabolizma); upotreba kuvane hrane, lisene elektricnog

potencijala - narocito koja je sklonu stvaranju ksercgela

(mleko, mlad kravlji sir, brasno, skrob,zivotinjske

belaneevine) cine da se postepeuo po celom organizmu

fonniraju italoze razlicite kompaktne mase ikamenje, kiste itumori. Aka pazljivo pogledamo svoj organizam, lako mozemo

1106ti nekoliko stadijuma tog procesa: gubi se opsta vitalnost,

pocinju da mrznu ruke inoge, telo je ujutru kao "c1rven~~',i1~

kraju, pojavljuju se stalna zarista ogranicene pokretljivosti.

Ako Sll kod vas ovi simptomi prisutni, pocnite sa pTograll:~n~

Ciscenja organizma. U suprotnom, ocekuju vas ozbiljni

problerni - soli, kamenje, tumori, kiste itd,

133

9.4. Svojstva rn ate rija , Ila jv is c upotr ebljavanih 11

terapij ama ciscenj a

Naredna medicina koja je srvarana v ek ov irn a, m eto do rn

+

zuutu voclu; nam agnetisanu odm rznutu vodu; protijevll vodu i

njenu narnagnetisanu vanjantu, ali i dr.uge vanJ~~l1te . ~: : rvedeL1~

vrste vode zahvaljujuci svojoj ciStOC1,.p.ot~ncl)lIlu 1 s.tnl~t.unizvanredno ispiraju organizam, odstranjuju iz njega prljavstinu



proba igresaka, odabrala je uajefikasnij e terapije isredstva za

c]scenje covecjeg organizma. Pitanju ciscenja organizma

pristupio sam sa naucne strane, a prunerima iz prakse

dokumentovacu sve tvrdnje.

U osnovi ciscenja covekovog organizma su tri osnovnaprincipa: otklanjanje uzroka, razredivanje koloida j primena

snaznodej stvujucih sredstava za razredivanje i drobljenje

kamena.

1. Da bismo odstranili uzroke, koji podsticu zgusnjavanje

kolcida, treba se p ri dr za va ti s le de ci h saveta:

a) o gr an ic iti iii iskljuciti 1 Z ishrane produkte, sklone

fonniranju ksercgela: meso, ribu, posebno mlecne produkte,

koji su bogati kazeinorn - zivotinjskim lepkom; skrobaste

produkte, narocito visokorafinisane, sitnomlevene i

dehidrirane (hleb.Riselo testo, skrob (slatkisi,keks)- skrobaste

iepljivoviuske lepkove;

h) iskljuciti stetne uticaje vremenskih faktora - 'hladnocu,

suvocu, promaju, suve zege;

c) promeniti nacin zivota (vise pokreta, aktivnosti,

dinamike).

Blagovrerneno pridrzavanje ovih preporuka ornogucice

nam da otklcnimo glavni uzrok svih tvrdlina, kamenihtvorevina iZASTOJA. .

2 .. D a bism o ornogucili razredivanje koloida i pojacah

njihovu cirkulaciju, treba postupiti na sledeci nacin:

. a) koristiti spoljasnju toplotu 1 1 nojraznovrsnijim vari-jantama. Za opste zagrevanje organizma koriste se banje (par-

na -kupatila), kade i druga prirucna sredstva, Za lokalno

zagrevanje - polukupke (rusiranja), parenja (saune), termofori

(!?rejalic_~), flas~eri, trljanja (masaze), O ve te ra pije p oja cav aju

cirkulaciju tecnih sredstava orzauizrna:- ,

b) u zima ti _r az li ci te n ap itk e. Postoji mnogo vnrijanti.

Za razredivanje i ciscenje koloidnih rastvora koristiti

destilovanu vodu; namagnetisanu destilovauu vodu; odmr-

134

inormalizuju sastav kolcidnih rastvora, .Upotreba tecnosti, zasicenih biokoloidima: ~~Vllra, t.mk-

tura sokova itd, jma ne samoopste nego 1 specificne efekte

(podstice se izlucivanje ZllCi i I~:lOk1'a6e~. Njih~ve micele

apsorbuju necistoce i izbacuju ih 1Z o1'ga111Z111a(ihste krv), aIJodsticu ismeksavanje ugrusaka. _

3. U posebnim slucajevima, kada su stvrdnuca ~tv~'dhne)

poprimila konzistenciju tromba, kserogel~, k _ a . 1 1 1 ~ n Ja 1.~o~eslicno primenjuju se jake materije za razredivanje Ich-obl]el1je

kamena ierapije. _' _ _ .U jab razredujuca sredstva spadaju tecnosti k?Je 1111aJU

veliku povrsinsku aktivnost: spiritus, votka, oci~ce11llcerozl: l.Na primer, voda ima povrsinski napon 72,8 elm/em, a urn:

64-69. N a racun tog svojstva urin ne sam e cla potapa, vee J

prodire unutar materije. To jzaziva otpadanje .koloida sa

lljihovim naknadnim rastvaraojem. Ukuvan d~ 1/ 4 prvobitnezaprem ine urin je jo s jab tecnost, \1 poredenju sa v otk om 1

spiritusom- . . _ -Unutar organizma 1110gU se u po tr eb lja va ti ra zn ov rsm

zacini koj ipojacavaj u toplo~ne i. cirkulatorn: .~)rocese .11

organizmu: biber, aleva paprika, cunei, karanfilic, dumbir.Veoma je debar pelin, ali ga treb_a upotrebljnvati oprezno,

odnosno 2-3 kure godisnje po nedelju dana.

13 5

10. NACINI CISCENJA

•

balkou. Posle 4-5 satije izvadite. Povrsina vode ilizidovi serpe

za to vreme bice zahvaceni prvim slojem leda, Ostatak vode

izlijte II drugu serpu. Led, koj.i je ostao u praznoj serpi,

koncentrisao je molekule teske vode, koja zamrzava pri



10.1. Cjscenje kololdnih rastvoru organlzma

Prema efektl~ lekovitog dejstva ova terapija cisceoja je na

prvom mestu,. ~b je treba sprovoditi samo posle ciscenjadebelog creva ] jetre. .

. .. . Zd[~vlje, rnladost, en~rg~tika, .natprosecne sposobnosti , upr vo~n ~ed.u zavise ad cistoce m Ic~la i sktrukturnog stanj a

ko J01dmh . l as tv o t~ (protoplazme celija, krvi, limfe itd.).

Da bi se kvalrtetno sprovela ova veoma znacajn» terapijatreba prethodno:

.- smeksati koloidnu pihtiju P01110CU toplih terapiJ'a (kupkabanja); s: ,

- zaistit i koloidnu pihtiju strukturisanom vodom:

-:- cia bi se odstranila necistoca, prilepljena u~ micelekoloidnog rastvora, v~?a 1110Ta biti veoma cista;

, ~ dopuniti potencijal sa~llih micel~,. a,radi bo1jeg ciscenjnpnVle:meno zaustaviti bUJIC"!1 hran lj ivih rnarerij ., unutaro rg aDLzr na .

.' Pr~n?a tome, u toku 3-6 rneseci redovno posecujte saunu ili

t~lmenJuJte tople kupke 2.~ 3 puta nedeJjno po 10-15 minuta.

l~e ne samo cia posbze.t~ srneksavanje pihtija, vee i~oJav~avat.e pro.cese cirkulacije 1. 1 organizmu, koji podstieulZl11Clval1Je1e6stoca, .

(b_ u toku tog'perioc1~ pijte ~pr:ipremajte hranu na protijevoj

olje 11 ~ c1esblova,noJ) vodi, koja se pre upotrebe moze

dopunski nmnagnetJsah, propustajuci je k1'02 kucni magne-totten. . c

Protijeva voda pripren . x: .. ," : ra ~~ na OWl] n ac in : o bic nu serpu sa

vodom stavite 11 zannzrvac III hladnjak frizidecl, a zirni na

136

ternperaturi od +3,8 stepeni C, a voda koja je potrebna

organizmu pri temperaturi minus I stepen C.

"Teski" led treba baciti , a serpu sa izlivenom vodom staviti

ponovo na mraz. Cim u njoj zarnrzne 2/3 iii priblizno tome,

nezamrznutu voelu prolijre - to je laka veda, koja sadrzinajraznovrsuijeprimese. Led, koji je ostao u serpi je zamrznuta

protijeva veda - ociscena od prirnesa oko 80% koja sadrzi 16

miligrama kalcijuma na litar tecnosti. Odeski hemicar N.Druzjak odredio je optimalni sadrza] kalcijuma Ll vodi za

zivotnu aktivnost organizma od 8-20 mg/l, Takvu vodu koriste

ljudi koji dugo Zive. Rastopite led j pijte ovu vodu.

Sto manje budete upotrebljavali II ishrani produkte koj iimaju jaka lepljiva svojstva (koncentrovana mleka, jela sa

mesom, skrob), efekat ce biti bolji. Uzdrzavanje od uzimanjahraue jednom nedeljno po 24-36i vise casova - poboljsava

cis,eenje.Da bib ilustrovao mocno dejstvo ove terapije ciscenja,

navescu nekoliko primera, koji nazalost ne koriste u potpunosti

sve mehanizme, ali ne postizu ni manje znacajne rezultate.

P rvi prim er. - A lekseju D im itrijevicu L abzi odstran ili sububreg, Imao je arterosklerozu sudova srca i mozga, cesteprehlade iruopste teze se kretao. Tokorn 3 godine pio je

protijevu vodu. Smrsao je sa 97 na 84 kilograma, Lice l11U je

postalo zategnuto, energicno, rumeno, kao u mladica. Koza ua

rukama ivratu bila je glatka, elasticna, bez bora. A sa1110 trigodine ranije imao je krajnje lepljivu krv, nabubrele vene. Svi

ovi pozitivni simptorni ocigledno ukazuju na jedno -uspostavljanje normalnih svojstava koloidnih rastvora naseg

organizma, a otuda su svi pcgubui efekti.Drugi primer. - Po] Breg je regularno sprovodio jedno ili

jednoipodnevno uzdrzavanje od hrane na destilovanoj vodi.

Osim toga, on je uzirnao prirodnu hranu bcgatu dragocenim

prirodnim biokcloidima. Takav program omogucavao mujeda

uvek bude veoma energican, radno sposoban i da vizuelno

pamti.

137

!ree] primer. - <?S.satalova u svojim lekcijama prepo-rLLCU]e upotrebu destilovane namagnetisane vode. Naravno

ODaje sam~ upotrebljavai predivno izgleda za svoje g oc 1i ne .. ,

. . ~ e tv rh ~nl~er. - N:Voker savetuje da se LLpotrebljava veca

•r

f

I

Veoma je dobro sprovoditi slicnu kuru cLseenja posle Nove

godine. Prvo, izbacuj LLse n ov og oc 1 isn je jelke j nema potrebe

Irati ti cetinare, Drugo, II to godisnje doba najsnazniji je

bioritarn bubrega i m okracnog m ehura, sto ce im on er noguc it i



ko.hcm~ sveze, Is~~del1lh sokova 1Z povrca i voca. Sokovi su

pr~rodll1 koloidni rastvori sa vee napunjeuim micelama,

strukturirauom vodom, Struktunrana veda iz sokova

potpo~aZ: ~azr~div.aD~~ z~snj,~~e pihtije, a micele apsorbuju

svu prljavstinu iz pihtija, cisteci ]11.N. Yokel" je ziveo oko 110go du:a , .0slIn ,sokoterapije. on je primenjivao gladovanje iupotrebljavao je hranu kO]3 ne sadrzi prirodne lepkove _zlvotll1Jske 1 skrobne produkte,

10.2.Kombil lOVa1l0 cis~enje Iwh~il.laccJija.i Illiutrasnjib

sredina orgaiuzma

. :Z a lcom binovano ,ciseenje .koloicla celija i ullutrasnjih~ledma.( delo:va) ,olgamzma sasvnn dobro se pokazao ekstrakt

1Z mladil, cetina jele, bora ismreke.

, . _ l! k ;I S ovog.ekstr,ak;t~ je 0 1 ? O L Svojstva oporog ukusa su:

;~~~~I~ca, prekrivajue., iizlucuj 1 I . 6 a ; pobo l jsava bo ju koze; jako

.. E kstrakt se koristi kao napitak i kao kupka, alii obie-dinjeno. J

.,~a unutra~l1jll v ~p oh :eb u ,e kstT a~ t ~ e yriprema na sledecj

I la ~l 11 . ,5 s up en ih k as ik n s l.t no l zr nf vl Je l1 'l h i gl ic a (celina) mladih

cet~llala sml"e~~, bora , jele preliti sa 0,5 litara prokuvane

(klJu~a:le) protijeve vade. Kuvati na slaboi vatri J 0 minutaostavit ddt .. . . J < ,

. c 1 a? s oJ I na topl~ l11 mestu preko noci, procediri,Ekstmkt se sipa U te rm os 1 UZIlT la se u toplom stanju tokorn dana

~le~ to vode v(po 112 c~se .4-6 puta dnevno). Za svaki dan se

;;?~e~a s~e~ ~kS!Talct11~zl?Ia,s~amo u toplorn ~.tanju (36-40

tr P I?-lC). ! .Ia Ja 11 J~ ~Ul~ J e 111d lVlduaJno , a kao o ri je nti r o je no ga)a11]a, SI~lZl vlastiti unn, Pol:-azatelj da je ekerrakt poceo da

deJ~tvuJe.J,este ,zamucenost unna. U zavisnosf ad rastvaraninnecistoca 1 c biti rs .. .)t.,. , '<:J<. ' . . 1 ~O_1O~l e iti lazl~crto obojen. e l111 urm po prim iprn odnu boju Iplozracnost - clscenje je zavrseno. .

138

cia se preopterecuju obilnim lucenjem necistoca.Da bi se uradila kupka sa cetinarima uzeti borove iglice,

sirno iseceue grancice i i z re zane sibrke od smreke Uele), Okokilogram suve mase, kuvati da kljuca 30 minuta II7-8 l11ar21

vode. Posle toga dobro j e p ok lo pi ti iostaviti ci a odstoji 12

casova. Dobar nastoj cetinara ima braon boju. Dalje ga sipati u

kadu sa toplom vcdom (36-40 stepeni C). Terapija traje od 10

do 20 ivise minuta, sto zavisi odlicncg osecaja, Temperatura

vode moze se oel terapije do terapije postepeno povecavati, alije licni osecaj najvaznij i kriterij Lim. 'Nedeljno treba uraditi 2-3

ovakve leupke. Posle terapije tusirati se hladnom vodom 10-20

sekundi. Ciklus siicnih kupki traje oleo mesec dana.

K orn bin ov an je k up ki sa eelinarin 1'1 ip ij en je e ks tr ak ta od

cetinara, pojacava efekat cis,6enja. Kao kriterijum cia je ovaj

kornbinovani ciklus zavrsen posluzice cisturin.

Valerij Tiscenko navodi da ekstrakt odcetinara izbacuje izorganizma pored otrova iradionukleotide. Slicno clscenj eunistava 80% svih bolesti.

° cetinarskim kupkama pohvalno se izrazavaju S.Knejp,P .M.Km:enov iA.S.Zalmanov. Pri tom, Knejp i Kurenov

ukazuju na ciseenje koze, krvotoka i stimulaciju nervnog

sistema. Zalmanov, pored navedenog istice da se pomocu ovih

kupki cisf svaka celija organizrna od .Joksina zamora", tj.

mikroleseva, koji se prircdno stvaraju ka o rezu ltat zivotiJe

aktivnosti ireba ill blagovremeno odstranit i. Ako to organizam

cini sa teskocom, dolazi do samotrovanja, Ciji je prvi simptom

brzo zamaranje.

10.3. Ciscellje orgauizma od necistoca isoli

Interesantno teoretsko obrazlozenje procesa ciscenja dao

je B.V. Bolotov. On srnatra da iz organizma odrasleg eoveka

moze izaci 2-3 kilograma soli koja je zapusila, uglavnom,

vezivno tkivo ikosti.

139

On preporucuje da se eel a terapija ciscenja izvede u dye

et~pe. ~azmohicemo njegove preporuke, 1 1 potom i l l pofkrepit i

pnmel11u:l .

Prvo sto Bolotov preporucuje jeste - pretvoriti necistocu

•koje zive U crevima ovaca, divljeg vepra i td.) . .Posle slatkih

produkata: caja, kompota 1 tome. s li cno ..snve~LJe ~e d.n se .l~n

jezi k stavi nekoliko zrnaca kuh IL~Jsk~oli. : 0 lZ<lZLVa1eak~LJU~eluca iprimorava ga da izbacuje k~sele f en l1el :t e - P?psme,



zaleglu u organizmu 11 soli.

. Drll~o) izabrati materije koje ce potpornoci izlucivanje soli

lZ orgamzma.Da bismo se izbavili oeLnecistcca, zaostalih u vezivnom

tkivu, Bolotov preporncuje da se na njih dejstvuje kiselinnma.Po trebn 0 je sa hn1110m unositi kiseline (askorbinsku,palmitinsku, nikotinsku, stearinsku limunsku, mlecnu isl.)

koje bi, s j edne strane, bile bezopasne za organizarn, a s druge

strane, rastvarale n ec is to cu , p re tv ara ju ci je u soli. Takve

kiseline nastaju kao rezultat kiseonickog previranja celija

zivotinjskog porekla. Radi toga Bolotov savetuje cia se jedu

kiseli krastavci, paradajz, kupus, cvekla, mrkva, crni luk,cesnjak, ukiseljene jabuke, pivo, razna vina, ukljucujuci

tocena, jela sa kvascem, mlecno-kiseli prcdukti (rnlad kravlji

sir, ovcji sir, kefir, razenka, acidofilni produkti, kumis - kiselo

kravlje mleko itome sl.), kao ivocno sirce. Ovaj autor daljeistice, da je SVAKI covekov organosposobljenza koriscenjesvojih kiselina, Zato je potrebno slo je rnoguce vise unositi

promene prilikorn njihove primene. Vocno soiree je pozeljno

upotrebljavati sa prokisnutim m lekorn. Radi toga je pogodno

sip ati _ poj ed nu c aj nu (p on ek ad L s up euu) k as ik u s ir ce ta ucasu

prokislog mleka . lIZ dodavanje kafene kasike meda, Ovo

upotrebljavati za vreme jela jedanput dnevno. Sirce treba

dodavatii 11 caj, kafu, supe, buljone .

.Z!l vreme pretvaranja neeistoce 1I soli pozeljno je da se ne

koristi zejtin (biljno ulje), koji ima veorna jake dejstvo zaizlucivanje z l . l c i iitno usporava proces prervaranja uecistoce usoli. U tom periodu preporucuje se prvenstveno masna ili ribljahrana, radi jaceg zakiseljavanja unutrasnje sredine.

Dakle, sustina prve etape jeste stvoriti opsru kiselost

organizma j unositi produkte koj i aktiviraj II mehauizam

vareuja: kisele krastavce, kupus itd. Pri tom se truditi cia se

lI~I~Seslo vise razn~)vrsnih proizvcda iz kvasca (kvasac mozebiti raznovrstan, a rzvor njegove sirovine mogu biti bakterije,

140

koji podsticu bolje. pretvaranJe necistoca u soli Iunistavaju

bolesne celije orgal1lzma. .U zakljucku Bolotov isticc da se nec~stoee ne l:1.10g~o~mah

pretvoriti u sob, ca k iIJl; sisternatskoj kiselosti. Klselme 1

luzine sa ve1ikom te8k060111dospevaju tamo gde .Ie pof1~b~o.Zato je Va.z110 pri sprovoctenju ove terapije baviti se fizickim

radom 1 masirati telo. .Kao rezultat vretvaranja neCisto~e u sol~ II 0~·gaI11z1ill!.e

stvaraju 111111era l11e soli al_ka~I~eO.li, kisele S?ll, soli rast:'orl]Lve

1. 1 vodi j nerastvorljive. lspiuvanja pokazuju da s~ ~bleno nerastvaraju alkalne soli, mineralne soli imasne sob tipaurata,

kao ni fosfati ioksalati. " . . . . v.

Postoji princip: SLICNO SE RASTV ~ SLl~NIM ..Na

primer, u kerozinu se rastvaraju svi naftni prOdllk~] ~.solidol,solarka, parafin itd, U alkoholu se rastvara svaki nlkohol -

glicerin, sorbit, ksihti. drugi. .... v y

Bolotov podv1acl da. se o V a : ) pnncip moz.e uspesno

primenjivati iza rastvarallJe. alkalnih soh u v~rgaL11zlllu.Radi

toga treba unositi luzine, all ?~zop~s~e za ZlVO!llt.1 .akhvllost

orgalliZ01a- ekstrakt nekih bl.lpka III sokova. Caj iz koi ena

suncokreta rastvara mnoge sob. .. ..Ujesen se de?el~ d.e]~vi ~(Orenj~seckaju na sitne dlaJ~a~~e

koreueice, dobro isprraju L sllse: Zatml s~ ~lrobena sl.tnepm clce

(velicine pasulja) ip.mkuvavaju u.e1l1aJh!'n:lo~11~JLll:kll (na 3litra vode c a s u korenja] oko 1-2 l11muta.. Ca] t~eba I.SPlt! za,2-~

dana. Zatim se to isto korenje pouovo kuva, all 5 IUmut,<~U lS.t?) .kolicini vode.lspij a se takode za 2-3 dm~a.~ad.a se popije o . a J , 1 2

prvog obroka, pije se sledeci. itd. Ovaj caj P~J~s euvelikimdozama nakon pcla sata posle jela ..Pn t0111, so.l~izlaze tek posle

2-3 nedelje, a min dobijaboju IOe. Treba ga pitt sve dok UDUl1e

postane prozracan kao.~oc1a... ..' . .Za vreme ovog cls6eL1Ju 11esmeju se jesf ljuta, kisela 1

slana jela, Hrana treba da bude blago posoljena . i prvenstveno

·biljna.

141

S?1i dobro rnstvara caj iz sporisa, poljskog rastaviea, kora

Iubem.ce , .blll'ld~va. P~red toga, :,oli se odlicno rastvaraju

s0k.ovlma l~ koren~ pers~l1a, rena, l J s ? a podbeJa, cikorije, repe,topma_mbuIa (divlje kruske). Doza Je 100 grarna 30 rninutaposle jela.

Tpreporucuje da se za to vreme uzimaju produkti koji jako

oksidisu unutrasnju sredinu organizma: meso, riba.jaja, mlecni

produkti, gljive".5...zabrati takvu materiju-nosioca koja ce lake prodreti u



. Najprakticll:ije je kod nas koristiti sok erne rotkvice. 00

tzvanredno ra~~ara l1l~erale u :lucrum kanalirna, mCllom

meh'!-ru, bubreznim karhcama, mokracnom mehuru, a takode ukrvnim sudovima,

. .~reba. uzeti 1~ ~g krtole (goI.nolja) erne rotkvice, oprati necl~teclkolU 1 ocediti sok, o~o ? 11t1'<;I.ok se cuva 11 frizideru, auljanu pogacu (melasu) rnesati sa rnedom IIodnosu 1kilogram

melase 300 grama meda (500 gram a secera), dodaiuci rnlecnu

surutku: Sve. ~e cuvn 1 1 < 1 toplom u tegli, presovano da ue bi

obud~Vllo. PItl po 1, k~fel1u kasi~icu. soka jedan sat posle jeJa.

Ako se nebud~ osecali bolovi u_Jetl'l, doza se moze postepenopovecavari od jedne supene kasike do dve, dok se ne dode do

~00,grama, SOkyod== rotkvice je jakprodukt za izbacivanje

ZllC1. Ako yse~ zllcmm k~nahma. nalazi mnogo soh, otezan je

prolazak ZUCI -:- o.tuda 1 bolovi. Stavljajte 11 predelu jetretel:11~!Or, l~rakh~uJte vruce kupke, Ako je bol podnosljiv,

terapija se izvodi dok :le nestane sob. Obicno se bol oseca

sam~ u pocet~a.l, zanm sesve uormalizuje. Soli izlaze

llepn.~?etno, ab jeefekat c~sc~nja. ogrornan. Terapiju trebaobavif 1-2 pula godisnje, pncll'Za;'<1JlIcl se za to vreme presne

dijete, o~n?sno izbegavau ljute Ikisele produkte, Kada nestane

soka~pocmte da upotrebJj'wate melasu, kojaje za to vreme vee

prok~sl~. Upotrebljavajtejeza vremejela po 1-3 supene ! c a s ike

do](~e una, To posebno tlcvrScuje tkivo pluca isrcani sistemkrvnih sudova. .

U zak:1juc.kl.l, Bolotovljevlm preporukama istaknimoglavno.

~. Obavezno po)acati .oksidacione procese u organizuru,

. Red~vno zas](::avatl orgarnzam beZOpaS111mkiseI-i l1ama.

3. Te.lns~ll11e 1~10raju cia obuhvate sve covekove organe-svakom klse:lll1a koja l1)U odgovara.

. . 4. U peno~u p~'etvaranja necistoce u soli dijeta treba dapomogne oksidaciju unutrasnje sredine organizmtl. Bolotov

142

sve delice organizma idonositi kiseline za oksidaciju neci-

stoce u soli.

6. Izabrati bezopasne slicne rastvore za rastvaranje soh.

7, Prvenstveno se pridrzavati biljne dijete.

Prvih pet tacaka cdnosi se na plVU etapu ciscenjapretvaranje necistoce U soli, a 6. i7, tach. na drugu etapu=-

rastvaranjei izlucivanje soh 1 Z organizma.All, cak iu tom slucaju Bolotov navodi da ne treba

ocekivati brze rezultate, potreban je krajnje savestan rad.Postupak se uproscava iskracuje, a efikasnost znatno

povecava ako se za to koristi unikatno tkivo vlastitog

organizrna - urin (tj. vlastita 111ok1'a6a)., za opstu oksidaciju-

gladovanje. Tada sema izgleda sasvim drukcije.

1. Pojacivac oksidacionih procesa u organizmu je toplota:

vruce kupke, sauna.

2,i3. U vlastitom urinu nalaze se sve kiseline ionkretnosvaki organ ima svoje kise1ine u bezopasnoj koncentraciji,

4. U IiIl - jako oksidisuca tecnost - odgovara idealno.

Ali, efikasnost se moze visestruko povecati ako covek gladuje

(gladovanjem, prvo, izbegavamo meS1111hranu, drugo, pome-

ramo unutrasnju sredinu organizma prema kiseloj strani),

Kornbinacija vlastitog urina sa gladovanjem - najmocniji jeprirodni oksidant organizma. To je uistinu bozanski proces,

koji nam je dat za lecenje od najstrasnijih bolesti.

5. Osnova urina je strukturirana tecnost organizma, koja

ima najbolje osobine prodiranja.

6. Urin iclealno odgovara iosnovnom horneopatickotn

principu - slicno se rastvara slicnim.

7. Jesti povrce imonolitne kase na vcdi koje potpomazu

umereno alkalisanje organizma. Stavljanje kompresa (obloga)

ad starog (koji ima jak amonijumski zadah), ukuvanog do 114

* To nije najbolja varijanta, Sa pozicije koJoida poznata yam je njenastetnost.

143

prvobitne zapremine urina na mesta koncentracije soli

potsticace njihovo rastvaranje.

N a kraju, panavo se b av im o semo rn ciscenj a koju su nam

predlozili drevni mudraci:

•

dana 3 puta dnevno. Pred kraj meseca "lecenja" osecala sam se

lose. Pocela je da me boli jetra, ponekad iceo bok (jaki ostri

bolovi).Odbacila sam sve lecenje, zivim sumo na sokovima, ne

smem da jedem, Sok pijem uglavnom od tikve. Narocito 111 . e



1~ K?loidi i oksidacij a necistoca u soli najbolje se

smeksavaju pom~cll pI~thod~log zagrevanja celog organizma.

2" Rastvara:oJe .s~h,. kao i.njihovo lucenje sprovode se

pomocu tecnosti koja ihje stvonla- tj. urina .

.Pre~a.tom~} ~1ajbTzeinajefi~aSl)ije ciscenje organizrna odneeistoca 1 soh. jeste: gladovati 3-7 dana; svakodnevno za

vr~me gl~do.vanJa l~rimenjivati vruce kupke ilisaunu po 10-20

m~nu~a(lu':h~~secaj - glavni kriterijum); piti po zelji say dnevni

"l~nn 1 pr~tlJevu vodu po potrebi; svakodnevno se klistirati

h~ro~n. ~nna (sl~upljati g~ II toku dana); u slueaju jakog

ostecenja ?rgamzma .so.luna, dopunski na mesta njihove

koncentracije postavlJ~h komprese od starog (sa jakim

zadahom) ukuvanog urma.

. Radi. kontrole ovog proeesa ciscenj a koristi se: povecanje

vitalnosti svako.g dana - sto je pokazatelj oslobadanja od soli;P?sle ~lad~vanJ~ povecava se zivahnost organizma kroz sva

l1Jena ls~oIJavanJ~ (veci ~u r~cloa sposobnost, izdrzljivost, pol-

na moe itd.). Dalja pravilna ishrana znatno produzava korisne

efe~~e .ovakvog glad?~al1ja. Ako se tako postupa 3-4 puta

g~dls~Je, nece van:'!~lb yotTebne. uikakve terapije za ciseenje

o[gamZ~1.1~.-to je ?aJbolJ u?d sV111pozuatih terapija. Autor je

postupaJucl na slican nacin postigao 11) ladicku vitalnost i

ununitet.

Navdcem? konkretne primere, u kojima je zadejstvovan

samo dec prociscavajucih mehanizama sa urinom,p . : v ! primer. - Ana Romanovna iz grada Pavlovgrad uUkraJlUl .

,,~talno me je bolelo grlo, narocito ujesen izimi, jetra je

P?bolJevala, a dva puta sam b?lov~la iod ZtLhce. Prve nedelje

p~la sa~ .svu mokracu (unn) 1 stollen 1111 je postala tvrda, ali

mSa~1)imala z~tvor. Po~el~ sam d~ll)"ijel11 svezt: vodu II toplorn

sta nju - p oc eli su da m.1 oticu ocni kapci. Pila sam manje urina

2-3 puta dnevno, a zatim samo u ju tr u , Mas ir al a sam. se mesec

144

nocu boli jetra. Lekar je rekao, da je negde bila ranica, a

mokraca je razjela inastalaje rana. Mokraca mi je sada mutua,gusta iako tamna. Sta dalje da radim? Dok se nisam .Jecila"mokraca je hila svetla, dobra. Ukucani me grde, sto svernu

verujern.iMnogo sam se iscrpila, a ne mogu ni dajedem. Ko ce

me sada IZLECITI?"Komentari i preporuke: Ova zel1aje bila prepuna necistoce

(ceste prehlade, bolesna jetra). Koncentrisana upotreba urinaiznutra u toku nedelje dana dovela je do njihovog snaznog

izbacivanja u krvotok, sto je opet preopteretiJo sistem za

izlucivanje (stala su creva iobolela je jetra). Mutan urin govori

da je proradio mehanizam za izlueivanje neeistoca isoli, sto jeveoma dobra. Taj proces sada treba dovesti do kraja. Radi

njegovog olaksanja pozeljno je ocistiti debelo crevo ijetru.

Navescu izjavu B.V. Bclotova: "Treba zapamtiti da sepozitivni rezultati lecenja ne 1110gudobiti bez stresnih stanja u

orgallizmu." Ana Romanovna upravo prezivijava taj momenat,

treba istrpeti ipornoci vlastitom organizmu: piti sto vise vade

za pice, iei u saunu (pariti se). Ako to covek ue razume neka

otpocne vrlo oprezno, neka se prikloni ponasanju svog

organizma, a ne prema neukima koji mogu da kazu da je "min

razjeo jetru",Drugi primer. - A.N., 47 gcdina, iz Pevlovgrada

"Vee dve godine postupam prema savetima vasih knjiga.

To su "Urinoterapija" iLekovite sile", Prvihpola godine jasani VASXRSNUO. Bole1i S11me zglobovi, izvrtale se noge,

imao sam ceste grceve, blokade zglobova na rukama inogama,

Recju, raspadao sam se. Dijabetis, reurnatizam, ekcenn, nesto

psorijaze, gljivicna oboljenja - sve je nestalo. Postao sam

nenadmasan u plesanju inaglo se povecao moj zivotni tonus ...

Dva puta sam oist"io jetru, Prvi put maslinovim llljem (200

gramaji URJNOM (200 grall1a, oel cega 100 grmna starog -

"oc1stojalog" vise od 7 dana, 100 grama svezeg, tada limuaa

145

uije bilo). Ciscenje je bile veoma SUROVO. Uvece sam imao

malo proliv, aujutru priblizno od4 do 7 casova mene je grcilo icedilo u toku ta 3 cusa neprekidno. Bio sam zapaujen. Iz mene

je neprekidno teklo ibraonkasto , icrno, i pahuljice l nekakvi

parcici su izlazili. Za nedelju dana sam smrsao 12 kilogramal

Sto se urin duze cuva to se II njemu vise slvaraju naj-

korisnij i fermenti za organizam (kao u l~11ecnoj sl~rutki). Ako se

takav urin unese U organizam, kao sto J to uradio A.N., on ce

poceti da cisti iobnavlja epirelijnlna tki:'a organi~ll1a. S'ila

takvog ciscenja je neverovatnn, a naknadni efekat un ~katan. U



Drugo ciscenje, )eh'e sam u.nl~io u novernbru. Efekat je bio

mnogo slq:o~mJl, iako sam ispio 300 gramamaslinovog ulja i300 grama limunovcg soka,

, KO I! 'l C~ t~ t7 i i p re pO l~ u ke :, Ovaj covek, kaoizen a

0

kojoj jebilo ~'ecI,bili ~u prepul1l necistoce - otucla toliko bolesti. On je

S?_ :;~1l1~sluc,aJl 1o l_:rimenio. jednu od najefikasnijih terapija

clscel:Ja, koje uopste postoje u prirodi. Sa maslinovim uljem

uzeo Je 100 gram a vise od 7 dana ,,0dstaj alog" urina. Da bismo

shvati1i mehanizam njegovog dejstva, ponovo se obratimo

B.Y. Bolotovu.

Bolotov je specijalno izucavao dejstvo ferrnenata _

prcdukata zivo~ne aktivnosti celija bilj~ogi zi votinjskog

porekla (bakterije kvasca, bakterije mlecnih surutki), prirodnih

za eov~kov orga?-izam. Na osnovu toga ustanovio je da

fermenti, stvorem od slicnih bakterija, imaju sposobnostregeneracije iCis ,cen ja sv il ,1povrsina do kojih dospevaju (koza,

zeludaeno-crevl11 trakt, oCJ, nos, usi, pluca, vagina).

Za d?bijanje till fermenata Bolotov preporucuje da se

uzmu 3 litra mlecne surutke, 1 casa secera i1 c a s a suve ili

iseckane sveze trave mlecnice. Travu staviti LL vrecicuod gaze i

pomocu parceta olova (kao za udicu)v ili kamencica spustiti je

n~l d~lO tegle \posude sa surutkom, SM). Ako se surutka pri

~1l'~nJu p:'~!?reJal? (mlecni bacili ugintdi), treba dodati jednu

cajnu kasicicu kisele pavlake, u kojoj se uvek sadrze zdrave

mlecne bakterije, Tegla se prekrivn sa 2-3 sloja gaze, da se ne

stvore vinske musice. Treba je cuvati na toplom senovitom

mestu. l! toku 2-~. nedelje formirace se veoma jake

mlecno-kisele bakterije, Produkti nj i hove zivotne aktivnosti

sposobni su da obnavljaju i eiste sve povrsine covekovoz

orgalliz!ua. Ako se dobijel:'i kvas uporrebljava elve nedelje p~

p?~a c~~ e na pola sarapre jela, tada ce prakticno Llpotpunosti

biti oehscene '] re ge ne ns an e p ov rs in e zeluca iCleva.

14 6

stvari, covek kojije ovako postupio pravilno je plOCel1JO st~ se S

njim desava, zasto je nastala kriza pri Cis6enju .\izaslo Je 12

kilograma patoloski izmenjenog tkival), te l 1 I Je zakukao:

Otrovali su me, izlecite me."

" Treci primer, - Galina Markovua iz Dnjepropetrovska ,

"PTe mesec dana dospela 1111 je u ruke knjiga

.Urinoterapija". I za mesec dana zadivljujuci usp~si, Lako

pisem desnorn rukom, a moja dijagnoza iz L983. godine glasi:

"Reumato'idni poliartritis, aneurizma trbusnog dela aorte",

SOE je bilo 60-75, a sadaje 40-30. Ne pijem nikakve ta.bl~te!': ,

Komentari ipreporuke: Da bi se u potpunosti izlecili

zglobovi unakazeni reumatizrncm toj zen-i. je potrebno da

svakcdnevno pari bolna mesta sa posfavljaujem kompresa na

njih natopljenih statim uparenim urinom. Ishranu treba

ograniciti na alkalne biljne produkte ida se vise krece (vezba)

radi ubrzane oksidacije necistoce i ispiranja soli. Naravno,

treba ocistiti - debelo crevo ietru.Cetvrti primer. - Ratni invalid Mihail G rigorjevic iz

HarkovaGodiue 1990, obolela su 1 1 1 i stopnla nogu. Hodao sam

veoma tesko. Radio sam u fabrici. Mnogo su se trudili Iekari iz

fabrike, ali bez rezultata. Uputili SLl me u Jaltu 1I banju, tame mi

takode nista nije pomoglo. Resio sam cia primenim

trrinoterapiju. Skupio sam mokracu od svih olanova, porodicei

svoju, ukupno 3 litra, Poceo sam da podgrevam I da uvece

primenjujem kupkice u tfiljanju: od 15. do 20 nnnuta, Poste

DRUGE kupke bolovi su prestali. Uradio sam 10 kupkica.

Komentari ipreporuke: Kupkice sa mi110111 brzo su

izvulde soli, a tome je jos doprinelu i toplota, Ubuduce - treba

promeniti ishranu. U suprotnom, soli S6 mogu pcnovo

natal ozi ti.Peti primer. - Sofija Jakovljevna iz grada Novoeerkask

14 7

"Mom muzu su 1"11DOgO pomogle komprese na stopalima.Velike izrasline nestale su posle trece kom prese. M uogo Vamhvalal"

Komentari i preporuke: Postepeno sprovesti sve vrsteoiscenja ipodesiti ishranu.

1II

I

KOLlCINE SL UZI). D opunski se ocistil8 i jetra - nocu,

samovolj no . Poreme6aj je prestao neoceki vano, z<~eclno .~a

USPOSTA V L JANJ EM MENST RUALNOO Cr~(L~S~ (n~Je

bilo krvarenja, ali sam shvntila cl~je posl? l1u?oIJe). [0J. ~biionakou 3 nedelje posle pocetka uriuoterapije (1 posle godisnjeg



Sesti primer. - Marina Viktorovna, 33 godine, Kijev

"U 28..godini, godinu dana posle Cemobila obole!a sam ad

poliartritisa. To se poklopilo sa trudnocom. Dve godine sampokusavala cia se s njim b or im k ompr es am a. Godinu dana jos

zimi sam sa suzama obuvala cizme ~ bili su upaljeni zglobovi,na njima pomodrele otekline. To se pojavilo ina prstima ruku.

Ocigledno jetra nije bila u redu. Godine 1990. pocela sam da

gladujem prema metodu Brega - 24 casu nedeljno. Pocetkorn

1991. go dine sprovela sam kuru ciscel1ja (bez ciscenja lirnfe)

prema Sem jonovoj. Posto su se zglobovi silno "stezali",

iskombinovala sam eiscel1je jetre sa intenzivnim gladovanjern

(za rnesec ipo otprilike snm gladovala 2 nedelje), 3 eiscenja sa

intervalom 3-4 nedelje. Posle PRVOG ciscenj a jetre, ujutro su

mi splasnuli otoci na prstima ruku, al i je ostao otok na

zglobovima. Izgubila sam oko 10 kilograma, Osee ala sam se11111ogo bolje mada je jetra cesto poboljevala i zglobovi su se

upaljivali posle neznatnih prejedanja. Bile je tesko uzdrzavati

se od jela, peste sam zbog intenzivnog gladovanja iverovatno

"ahanja" (klicanja AHA) blizujih 1I vezi sa rnrsavoscu, imala

ludacki apetit. Kao dopuna prestao rni je menstrualni ciklus.

Sada znam daje gladovanje bilo jeduostavno suvise vel ik i stres

za moj organizam, ali bio je i uzrok (po oskudnosti

menstruacije osecala-sam cia nesto nije u redu), Probala sam. cia

pijem dusicu, ali su re zu ltati b ili sl ab i.

Odmarta ove godine poel uticajern prica poznanika 0

uspesnom lecenju urinom, pocela sam da pijem mokracu

Jedno~ dnevno po 150-200 grama i da gladujem jednom

~edelJno p. o 36 casova sa uzimanjern rnokrace kao obicno,

jedanput ujutru na 1-1,5 casova pre jela. Kada sam zladovalatih dana pila sam voelu.· 0

Kroz nedelju dana posle pocetka urinoterapije nastupio je

VEOMA JAK POREMECAJ (NERVOZA) ZBLUCA koji je

trajao 2 nedelje (sa izlucivan jem NEVEROVATNE

148

I prekida menstrualnog ci~lusa). Tl LA SAMTEZINU za te 3 nedelje. Ugoji!a sam se verovatno ?-7

kilcgrama. Nakon 2 nedelje 1.1 potpunosti S1.1 splasnuli otoci S8

zglobova ruku i110gu, a otok je ostac na zglobov~ma 2 prs~a

(ranije su bili zahva6eni SVl PRSTI). K:roz mesec (ili 7 nedelj aod pocetka urinoterapije) u potp1.~?oShS: lLspostavl~

MENSTRUALNI CIKLUS. Menstruacija Je prosla bezbolno 1

bila je o bilna, KAO RANIJE. . " .'N akon 8 nedelja od pocetka urinoteraptje U POtPllL10Stl .s e

povukla boleslji vost zglobova, smir i li su .s e jetra iel udac (bi t.eS1l pojave g astritisa). T olik c sam se sm irila da sam na U~k.ls

pojela OGROM 'NU .KOLICINU K]~ELOG TESTA ~ls~m~l,

verovatno dobra, daje to same po sebi, kao posebno UZJl:ldl1J~

Inane) "sklizllulo s ruku" ..Rauije hi me obavezno bolela.jetrai

upalili bi se zglobovi. . . ~Pod uticajern iskustva L110)epoznaruce pokusala sam. da

gladujem na celoj dnevnoj kolicini mokrace. Uvece S1lllli ~e

upalila 2 zgloba 11a prsti rna ruku i11is<101ogla ci a spavarn nocu

zbog bolovn IIkarlicno-bedrenoru zglobu (zaboravila sam d~

navedem cla me je osim prstiju ruku I. 110gu boleo 1

karhcno-bedrelli zglob na p oc etk u I ec en ja) . U toku slec:~ce

nedelje bolovi su pros li , Resila sam c ia ocl us ta~1en1 O? log 1111cmu

ida gladujem kao ranije 366asova na 1-2 ju tarn ja - dn~Vllll

obroka urina ivode u toku dana (verovatno da glad~ van Je n a

dnevnoj mo.kraCi. za zglobo;.e nije clo,~ro). OSI111 toga,svakodnevno mastram tela svezun urm om .

Komentari ipreporuke: Da bi se nonnulizo:la~a razmena

mineral a II organizmu, trebalo je ocistitijetru,sto_Je 1uradeno-

otuda pozitivan rezultat. ~pak .ost~la j e ~ll~z,kOJClJ~ ometa~a radcelog orgauizma. Da biste Je isterali lZ orga111z~~lab il o . .Je

p otreb no " ok sidisati" ?rganizam pO.mo6u t~pl~tm! ' l tel:ap_1]a,gladovanja iurina, slo je uradeno (urlnol 'erapL]<1 I gl. tc lov .1I1JeJ .

]49

Veorna jaka kriza ci56enja dovela je u normalan rad ceo

organizam: normalizovala se tezina, menstrualni ciklus,

razmena soli.

Sada Marina Viktorovna treba cia produzi da uspostavlja

normalno 1 < 0 1 0 1 d 1 1 0 stanje tkiva - ciase pravilno hrani (ne sme

. . .

sa pauzam::l po mali gutljaj u toku 12 casova (ne.sme se pop~tisve odjednom, jer moze da izazove krvoprolice}. Terapiju

ponavljati 3 dana. Kroz neclelju dana moze se ponoviti. .

Nemojte se cuditi ako se pojavi rozikasla mokraca, cak Ina

svakih pola sata. StVaI' je u t0111e sto se soli veoma intenzivno



da jede kisela testa), ciaprimenjuje tople hidroterapije (kupke,

parenja)i da ne gladuje za vreme hladnog godisnjeg doba,

Ujutro cia jede proklijalu psenicu, a jokom dana da pije

protijevu vodu.Sedmi primer. - Zinaida Ivanovna, 56 godina, Krasnodar-

sk i kraj.

"Vee posle drugog dana primeue ukuvanog j svezeg urina

izjutra, rezultati su bili presto fantasticni. Postalo 1 1 1 i je toplo ,bila sam dobro raspolozena, prestnli su grcevi, krsta me nisu

bolela. Bol sam osecala sasV1111111<110,egde u dubini, tri dana.Kroz 6 clana bolovi su sasvimuestali, gumene cizme su prestale

da 1 1 1 i stezu noge."OSI'niprimer. - Nadezda Aleksejevna, grad Energodar

"Godine 1979. mojamajkaje izlecila mamuze na obe pete.Ona je preko noci stavljala komprese sa urinom, a danju je u

carape stavljala sveznjice rrave povilike itako je hodala ceo

dan. Za 3 letnja meseca ona se u porpunosti oslobodila

marnuza. Uradili su rendgenske snimke i lekari su se veoma

zacudili njenim rezultatima.

Komentari i preporuke: U O V O ID s lu c a j u n i s t a n i j e cudno,

to je jednostavno prirodni proces. Kornprese sa urinom P O l 1 . 1 a Z u

oksidacij u tih delova tela - kao r ezul ta t toga intenziviraju se

oksidacioni procesi koji razaraj L l mamuze. Sok have povilike

prouzrokovao je alkalizaciju soli. Taka je naizrueuicno dejstvo

kisele ialkalne sredine rastvaralo izbacivalo SV11 mogucu so.

10.3.1. Ciscel!je ad soli pomocu Iorbero

Kao zakljueak ovog poglavlja navescemo, dokazanociscenje od soli p0l1106u lorberovog lista (Iorbera).

Pet grama lorbera pcropiti u 300 grama vade, prokuvuti 5

minuta ios tav it i g a CIaod st oj iu termosu. Ra st vo r i zl it i ip iti g a

150

rastvaraj L l j time n ad ra zu j L L mokracni mehur. ..

Da se soli veorna energicno rastvaraju, rnozete se uveritt

kroz nedelju dye. Ako vam se nisu izvrtali iii vas nisu boleli

zglobovi, pojavljivali se bolovi vezani za vremenske }Jromene,

uvidecete da je sve postalo clovoljno pokretno 1 . cia bolovi

nestaju,Primer - Natalija Nikolajevna, 47 godina, Moskva.

"P11a sam Imber 5 puta - osteohondroza vratnog predela

prakticno je anulirana."

10.4. Analiza narodne medicine \I borbi sa reumatizmom

Da biste sebi bolje objasnili sustinu pitanja u vezi sa

ciscenjem organizrna na koloidnom niv 011, Iazmot~'imo

preporuke nadrilekara, travara ilekara za lecenj e reumatizmazglobova i 11115i6a(sto u principu. i jeste maksimalnozgusnjavanje koloida till tkiva). Posluzicemo se receptorn 1Z

knjiga Ruski narodni lecnik P.M. Kurenova 'i Moja hidro-

terapija S. Knejpa. . . . ..Sve preporuke mogu se pcdeliti 1 1 a tn velike grupe:

zagrevanje povredenin mesta spolja lIZ upotrebu masti iekstrakata (tinktura); mogu6a su opsta j lokalna zagrevanja i

uzimanje sredstava za razredivanjeiznntra.1 grupa: masaza tinkturom korena berea 11a .spiritusu;

recept slozene masaze na bazi jake votke, tecnog amonijaka,aleve paprike itd.; masaza 11<1 bazi dumbira; masaza na bazislacice (senfa) ioh; utrljavanje na bolna rnesta trave "bodage"

sa maslom; utrljavanje balzama - SUluporne kise1ine 'i lanencg

ulja; tinktura (odstajali ekstrakt) brezovih lJUpoljakan~zestokoj vofki; zemaljski crvi, odstajali u votki; mast na bazi

kamfora, slacice 'i alkohola; komprese sa kerozinom; utr-

ljavanje mash na bazi maslinovog ulja, 10-20 strudaka orvene

paprike ipreciscencg kerozina.

151

!!grupa: zakopavanje o~olelog na 1,5-2 casa u toplug O l T I l l : u dubriva (20-25 seansi); zagrevanje suvim peskom;

ulaziti u ~l'ecu sa brezovim 1~sce l l 1iIi stavljati tame povrecten~u?o~e, PrJ to?1e dolnzi do obilnog znojenja; lecenje mravima-

ujedi, 111Ta~ljatlllk~ura kako spolja, take j iznutra; potpuno

•vreme svoje zivotne aktivnosti stvaraju alkalne materije imogu

bitisati same u alkalnoj sredini. Zivotinjske celije, nasuprot

tome, produciraju kiselu sreclinu j sposobne su da zive same II

njoj.

S tim u vezi Boris Vasiljevic Bclotov zakljucuje: sve



zakopav~t1Je 1.1 vruc pesak ~a plazi; lecenje ujedima peele;zagrevanje u paruom kupatilu, kadi sa razlicitim odvarimatrava,

... 1[1 w"upa.' uzirnanje t inktura ad piljevine 11a spiritusu;

pIJeI?~e t1ll.k:t~I[~korel:'-l sarsaparele na votki; unutrasnjaupo~leba sveze iscedenih sokova povrca - celera imrkve (10unci soka celera I22 unce soka mrkve).

Kao dopuna savetuje se vegetarijanska luana (voce 1

povrce u svezem obliku), kao i gla.dovanje radi ubrzanogoslobadanja od soli

. ~a osnovu ove krarke analize "lltldrilekarskih" sredstava 11

bor~l sa r~1I111atizn~01l1i~ljiva)e njihovajednostavnost - opste

zaglev~nJe -m:saza~ uZlm~nJe sr~dstava zarazredivanje. Ali,~e U Z I O k _ zgrusavanja kolcida mje hladnoca, vee apsorpcija

l~lane +prircdnih Iep~ka (SkrOOl:lOg,azeillskog), uzrok ostaje ileumatl~am se vraca. Zato Je neophodno pridrzavati se

l~avedemh. l~apomena: iskljuciti iz Iuane prirodni lepak,

led?v~l? c~stJtI debe!o creve 1 jetru, zagrevati organizam j

koristit] prirodne oksidanse unutrasnje sredine - urin ialkalne

produkte u.~iclu alkalnih odvarai sokovo - stvarno uni verzalan

pnstup, kojIomogucava ciase izbavite od tog oboljenj ajednom] zauvek,

1O.~•.Cis.cenje o.rganizlI.la od tnrnura (beuiguih, kistozni h,

m,lhglllh), pollpa, glista, patngenlh miknHlrganizama

Da bi~te s.e snasli r0 tUll1aCen)~lovog zamrsenog pitanjapotrebno J e licna Z l 1 <U l J a temeljiti na cvrs t im naucnim

osn~~m~a. I ovde nas po leo zna koji put spasava BansVasiljevic Bolotov.

. .' ~~ tvrcli.~~ ceJ.jj~(bez obzira nabl:oj irozuovrsncst) mogubiti biljnog ) zlvotInJskog porekla. Pri tome, biljne celije Za

152

putogene celije za zivotinje spadaju IIbiljne, a patogene celije

za biljke u zivotinjske. Drugim recima, covek iii zivotinjamogu bolovati sarno xid biljnih celija, Kancerozne celije su

takode celije biljnog porekla, Ali, peste biljne celije 1110gU

bitisati same u alkalnoj sredini, to je oboljenje bilo kog organa

u covekovom organizmu moguce sumo pri alkalisanju tog

organa ....Sada postaje jasno sto pr i oboljenju bilo keg organa

ked coveka dolazi do tipicnog gnojenja tog organa injegovo

alkalisanje .. , Ako je organizaru dobro oksidisan De mogu

nastati patogeni procesi. Ipak, lreba voditiracunu 0 tome da ue

dode do preoksidacije sredine zeluca i cia se ue narusi

kisele-alkalni balans organizma. Oksidacij a treba ci a prevlada

nad alkalisanjem. U suprotnorn, dobija se gastritis.

Retko sam susretao ljude koji bi na osnovu teorijepredlagali uajprostije, najdostupnije preporuke, zasnovane TIa

unutrasnjim procesima samog organizma. Nazalost, Bolotov je

posao komplikovanim putem. Za oksidaciju organizma, s

ciljem profilaktike · i lecenja, on preporucuje ogroman

asortiman hrane: kiselo povrce, voce, biljke, krupice,

mahunarke, brasno itd. Kada budemo razmatrali probavu

hrane, a takode biolosku vrednost produkata ishrane,

uvidecemo da 11a111 Bolotov 11i izdaleka ne predlaze dobru

varijantu,

Autor ce ua osnovu ove teoretske postavke predlozitiprirodni metod Ciscenja, potkrepivsi ga primerima iz prakse. I

opet cemo za oksidaciju organizma koristiti vlastiti urin i

gladovanje.

Prvi primer - Lv., grad Gubkin."Pre 6 godina odstranjena mi je kista desnog jnjnika. I evo

ponovo kista, ali sleva. Lekar je savetovao operaciju,

Gladovala sam 10 dana, pila min 4 puta dnevno po 75 grama

153

topao (avez]. Upocetku se kista smanjila za 2 puta a potom je

vise uisu nasli. Sve je ova kao fantastika!"

Drugi primer - N .1., g rad Te rnovka .

,,Jeclno vreme sam 1111<11aake bolove u grudima -

stvrdnuce. Htela sam da idem u boluicu, ali sam umesto toga

•

inocu. Stavljala sam ipreko dana, ali se pojavilo mnogo ospi . .

Prestala sam da stavljam kornprese a grudi mazem

suncokretovim uljern, l)rokuvanirn u flasi, stavljenoj u posudu

sa vodom. Mozda ne bi trebalo?Gladujemjedau dan u nedelji. Mcgu postepenoda izdrzim



uzela ovu knjigu. Popicu pa sta bude, razmisljala sam. I kao

CUc10111 zadebljanje u grudima je proslo .."

Treci primer - n.M., 76 godina.igrad Volgcdonsk.

"Godine 1988. kod mene su otkrili rak leve dojke. 'Nisu meoperisali zbog slabcg srca, Do 1990. nisam uisfa preduzimala, a

tumor je rastao do velicine guscijeg jajeta. Nije me bolelo. U

oktobru 1990. godine pocela sam .sa lecenjem urinoferapijom:

pila sam urin ujutru na gladan stomak, a na dojku sam stavljala

komprese.

Nisam gladovala, a jela sam 2 puta - u 10 casova uj utru

obareno povrce, jaje, a u 3 casa popodne rucak ~ ponovo

povrce: cvekla, rnrkva isvez 1nIJ)lIS- salata isupa sa posnim

mesom. Izbegavala sam vecere. Pila sam same svezu vodu

gutljajima,Do jula meseca ove godine (1993.) nije bilo nikakvih

promena. Kao da se rast tumora zaustavio.

U julu je iz bradavice poceo cla ouri gnoj, a zatim ikrv. U

avgustu s~ na bradavici formiraln rana velicine 2 kopejke

(dinara MS). Iz nje je pocela da lije krv, a ispod dojke je potekla

kao potok. Odjednorn se izlucilo po 1/3 koflce.· Same se

zaustavilo,

Moja deca, a ja ZlV1l11kocl njih, dovezli su iz bolnice

onkologa. On je gledao iekao DA TAKO NE TREBA DA

BUDE! On ne zna staje sa mnom. Posavetovao je da odem ubolnicu na ispitivanje. Nisam pristala. Objasnila sam mu da

pijem urin istavljam komprese sa njirn. On je slegao ramenimainista nije rekao.

U septembru ioktobru krvarenjeje bilo cesee- svaki drugidan, :1 oel 1. decembra nije se pojavilo nijeduom, samo gnoj.

Okolo bradavice se formiralo 111.110govodenih plikova -

pojedinacnih iu grupi. Oni Sll se rasprsli iz njih se luci gnoj i

krv ..Dojkarne mnogo svrbi. Stavljam dye komprese - predvece

154

ido 3 dana. Vise se bojim, j er sam po ceo dan sama u kuci.

Posle izlucivnnja krvi postaje mi lakse, ali osecam veliku

slabost. Malo se krecem, samo po kuci ipo potrebi. Mnogo me

bole zglobovi kolena, stopala. Imam i gastritis sa poviseuomkiseloscu iholecistitis, a takode ikataraktu. Zato vas molim da

111i 1I odgovoru pisete krupnije."Komentari i preporuke: Ova zena je u pocetku postupila

pravilno - oksidjsala je svoj organiz~llll l~ril1ol11 i lokalno

primenjivala kornprese. Kroz 7 . meseci to Je dalo rezultate:

kancerozni tumor (biljue celije) ubijeuje oksidacijom, a takode

povratnim dejstvom kanceroznih ce li ja ( homeope ri cni princip

_ slicno se leei slienim) ipovecanim zastitnim silama

Qrgamzmil. .. ....

Organizam je sam reagovao odvajanjem ubijenihkanceroznih celija. Zato je iz bradavice poceo da se luci gnoj i

krv; fonniralo se mnogo vodeuih plikova sa gnojem i

sukrvicom, .koji se stalno rasprskavaj u,St.a U ovom slucnju treba dalje raditi? Nastao je veoma

vazan mornenat u lecenju. Da tumor U raspadanju ne bi otrovao

organizam (to se cesto desava u tom stadijumu), potrebno j ejos

snaznije oksidisati svoje telo: pit.i vise urina, raditi urinske

klistire i,bez obzirana to sto ukuvani urinrazjeda dojku, po ceo

dan j noc 1 1 < 1 grudima treba drzati kornpresu sa ukuvanim

urinom, da bi on neprekiduo izvlacio iz gruel:i gnoj. Periodicnogladovanje POHlOCi ce ovo izlecenje.o Navedeni proces lecenja mogao hi se ubrzati. Radi toga

trebalo hi:1. Ocistiti debelo creve iposebno JETRU.

2. U potpunosti se odreci hrane bogate belancevinama,

zameni ti ih kasama 11 a vcdi.3. C e s 6 e primenjivati gladovanje (J -3 i v i s e dana) .i c e s c e

stavljati kornprese sa ukuvanim urinom.

155

4. Vise se kretati icesce PARITl. To dopunski oksidise

organizam iaktivira funkcionisanje razredujucih fermenata,

Zagrevanje organizma u sauni na duze vreme vee praktikuju

nemacki lekari u borbi sa kanceroznim tumorima.

Prerna tome, tako treba postupati u datim slucajevima -

. .

a oslobadanju od glista pomocu urina vee je bilo reci. Na

to su cak ukazivali inasi preci. Primena urina - najbolje je i

najbezopasuije sredstvo u tim slllcaje.~ill1a. v . 'v

Klistiranje ukuvanim unnom 1 pljenje svezeg unna Iisava

gliste kukica" - sluzi itrulezi u kojima one zive. Urinska

oksida~ija izbacuje ill iz organizmal To se narocito odnosi na



aktivirati prirodni proces lecenja. Zapamtite, svojim nezna-

njem stvaramo u organizmu uslove za rast tumora - biljnih

celija, Stvorivsi kisele uslove mi otklanjamo uzrok i kance-

rogene celije urniru. Hemoterapija, zracenja, operacija - samoslabe organizam, ne delujuci na uzroke, koji su prouzrokovali

tumor. Rezultat toga je da posle takvog ,,1ecenja" tumori rastu

brze, demantujuci moe citostatika ilakoverne ljucle.

Prvi primer - Iz knjige "Tajna napitka bogova" A.N.

Maslenikova: Krasnojarski novinar K. pricao mi je 0 svojoj

tasti, ana je lezala na onkologiji sa dijagnozom: karcinom

materice. Sa istom dijagnozom zajedno sa njom u sobi nalazilo

se jos dvanaest zena. ana je napustila bolnicu i pristupila ovoj

vrsti lecenja. I oporavila se, Zivela je jos 10 gcdina. A ostalihdvanaest bolesnica, koje su nekada lezale u istoj sobi sa njom,

brzo su se presehle "na drugi svet."

a polipima debelog creva vee je ranije bilo reci, ali nije

suvisno napomenuti da oni u organizmu predstavljaju strane

celije - parazite. Uzrok njihovcg nastanka je poremecaj pH

unutrasnjih sredina organizrna. Najcesce se to uocava u zelucui

debelom crevu, ad kiselih, te sredine postaju trule - alkalne.

Trulez hrane (narocito belancevinasta - mleko, meso) je

idealna sredina za njihovo "uzgajanje". Oksidisuci, dovcdeci II

normalu pH ovih odeljaka, lisavamo ih hranljive sredine ionisarnostalno izlaze u vidu belih traka, ugrusaka itome slicno.

Drugi primer - Jekaterina Tihonovna, invalid I grupe,

grad Gupkin. Podnela je 8 operacija pod opstom narkozom.

Odstranili su joj metak iz kanala jetre.

"Sedamnaest dana skupljam urin izrnedu 3 i4 casa ujutro,

pijem po 3 gutljaja ukuvan do 114. Nestao je djjabetis. Mislim

.da su 1111roradila creva, nestao je polip u zelucu, stomak mi jemeksi, srce bolje radi."

156

I

ostrice - najrasprostranjenije iesko izlecive parazite.

Treci primer - Autor se licno oslobodio od ostrica klistira-

njem ukuvanim urinom. Redovno pijenje svezeg urina lisilo il~

je kukica, iako se one idalje unose zajedno s.a 1JOVT.eem~vocem, Evo vee vise ad goclinu dana ue uocavaju se nikakvi

tragovi (svrab analnog otvora uvece).Cetvrti primer - Poslao 1 1 1 i ga je Bonclarenko:

"Prema pIici mog poznanika jeclan oficir poceo je odjed~?111daslabi inestaje.Lspitivanjem nije uocena nikakva IJat?loglp. On

se obratio jeclnoj starici. Kad gaje saslusala ana 111U Je rekla: "U

tvoje srce se nesto uvulelo. Pij svoju mokracu". Poceo ~~d.ap~je

iednog dana silnoje povracao sve dole kroz usta mje izasla

dugacka PANTLTICARA! .....

Mnogi sumnjaju u neverovatna antibakterijska svojstvavlastitoz urina. Pored oksidacije organizma antibakterioloska

svojstv; se objasnjavaju homeopatskim pl~incipom: slicno se

leci slicnim (kamen se kamenom izbija, MS). Jos tacnije, tada

-jedno od poglavlja homeopatije nosi naziv - lecenje , , 1 1 ? -zodima". Sustina tog lecenja sastoji se u primeni patoloskih

tvorevina protiv samog zarista bolesti, koj iihje p~·~uzrokovao.

Nas vlastiti min zasicen je punim spektrorn vlnstitilr nozoda 1,

kacLa se primenjuje unutra, on cisti tela od patogeniJ_1zmista

koja ih prouzrokuju. Drugi put je dovoljno sm~o pdanput

popiti urin inaj teze oboljenje iscezava odmah 1 VIse se neponavlja. . .

Peti primer Mihail Grigorjevic, ratni invalid, grad

Harkov.Kada sam oboleo od drhtavice (imao sam groznicu,jezu)

" . .

u stanju potpune samoce, bez lekova*, S~tlO sam se

urinoterapije. Skupio sam casu urinai ocLjednomJe lSpIO.Kroz

* Majka priroda namje dala najbolji lek - vlnstiti urin.

157

5 111 i 1 1 l 1 ta sam ozdravio. To se desi 1011 2 casa noel! (1988). Vise

mi se to nije ponovilo.

Sestiprimer - A.N. Maslenikov:

"Pre deset godina na ncgama mi se pojavila nekakva

gljiva. Rastvorom sibirskog kamenog ulja (mash) ja sam

•Prvo sto sam uradila bila je urinoterapija. Posle 5 -7 dana

analize su bile normalne (pre toga su belancevine bile 2

jedinice). P restala sam da uzimarn hormone i produzila cia

pijern urin ujutro po 3 gutljaja.Od horrnona sam se ugojila 11 kilograma.Izbile 8\1 mi ospe

po telu iprestala mi je menstruacijn. 08i111 toga, stalno me je



izlecio noge, ali izgleda da lecenje nisam zavrsio. Tnfekeij a j eostala ispod nokta velikog prsta isve eve godine prst me je

mnogo mucic. Svake godine nokat je tamnio sve vise, a

naslojio se taka, da 1 1 1 1 nije poznato on cemu se drzao,Tako sam sa noktom, koj ise klatio, docekao pros 1 0 leta. Za

vreme letnjeg putovanja po Sibiru poneo sum sa sobom

planinske cipele. Dvaput sam 111obu kao igljiva se rasirila po

stopalu jos vise.

U to vreme ja sam vee zona za urinoternpiju isecao sam se

reel lekara Parfenija Jengaliceva da min "sk.ida svaku

necistocu". Pred spavanje sam pokvaeio Doge mokracom.

Drugog dana sam ill ponovo pokvasio ... Dvakvasenja je bilodcvcljno da gljive nestanu,

Uvidevsi takav zapaujujuci rezultat, sa svih strana samobilno natopio klateci nokat urinovim uljem (urin sam ostavio

oa SUOClL da sam uvri). DYa takva natapauja SLJ bila dovoljna cia

bi se unistila infekcija ispod nokta. 1 sada se on ne klati, vee

stoji cvrsto."

Komentar: Poluukuvan urin na Sl .111Cll .zukiseljen"

bakterijama, poseduje fermente koj: clldesnom 8ilo111 cisle

epitelijalne pokrivke, Setite se Bolotova injegovih ukiseljenih

prcdukata.Sedmi primer - Natasa, 17 gcdina, grad Voronjez ..

.Jmala sam grip, koji rn i je izazvao komplikacije1I

b~brezima. U bolnici sam leza1n pola godine sa dijagnozom

.jak glomerulonefritis sa nefrctskim sindromom". Mene su

"leCih" iantibioticima, iheparinom, iprotivupalnim sred-

stvima, davali mi po 9-10 injekcija dnevno ipo 30-35 tableta,

OSLIn toga pipete, Nista nije pomagalo. Zatim su poceli da 1 1 1 i

daju h01~none.i druge lekove. Ubrzo su presli na transfuziju. Ne

znarn, (June bi se sve zavrsilo da nisam imala srece. Slllcajno

sam saznala 0metodi lecenja G.P ..Malahova.

158

boleo zeludac inarusio se rad creva.

Posle 2 nedelje urinoterapije mensrruacija se norrnali-

zovala, ospe su skoro II potpunosti nestale, .zeludac iCleva su

proradili, cak se iezina smanjila skoro do uormale. Pace la samda se lecim prerna preporukamn Ll knjizi Lekovite site iza sada

je sve odlicno."

Osmi primer Valentina Nikolajevna, grad Severo-

doneck.

.Kcd kcerke su o c i krmelj ale iako, cia ill uj L I t 1 ' 0 nije mogla

du otvori. Trepavice su se u potpunesti slepljivale. Pccela sam

daje ispiram toplim urinomi sve je proslo za nekoliko dana.

Ked naseg mackn se pojavio lisaj. Pocela sam da ga trljam

svOj1111ukuvanim \ l 1 ' i 1 1 0 1 1 1 i sve je proslo."

Kornentar: Mikroorganizmi, koji izazivaju lisaj - biljnogsu porekla. Oksidacija sredinenj ihovog bitisanja dovodi do

njihovog unistavanja - otuda izlecenje.

S rn atram c ia s u z a c isecn je n aj teza mesta oeonii gajmorovi

(mcksilami) sinusi. Svaka prehlada stvara bujicu sluzi, koja se

luci kroz gajmorove ioeone sinuse. Sluz delimicno izlazi, ali

pled kraj bolesti njen sloj ostaje, koji se po principu pihtija

pretvara u kserogel= tvrdu pokoricu. Takvih "l)oko[ica" stvori

se mnogo tokom naseg zivota. Kao rezultat te oSupljine se

popunjavaj 1I Gvrstol11 masom, na kojoj se idealno

razmnozavajupntogeni mikroorganizmi (biljne celije}. Prerada

cv rstih pih tija b iljnim celijam a, u prav o i pre ds ta vl ja k la si ca n

slucaj, koji je OpiS;'10 Bolotov - proces truljenja sa stvaranjem

alkalne srediue i razuovrsnih toksicnih produkata, Prirodno,

159

eva neprijatno zvuci: boli glava, gubi se vid, sluh, culo mirisa,

slabi urn. Uopste uarusava se normalna funkcija mozga, covek

postaje psihicki neuravnetezen, pri cemu,. vremenorn, sve to

prolazi taka skriveno da on ni De sumnja, ciase u njegovoj glavi

nalazi 1-2 case gnoja. Svoju bolesljivost on turnaci razlicitim

4'

Navedenu terapiju izvodite do potpunog 6iscenja glave j

reaktiviranja norrnalnih seuzcrnih osecaja: vida, sluha i

n aro ci to c ul a rnirisa.Ako iz ishrane isklj l IC] te produkte koj i stvaraju sluz:

mlekc, testenine sa 1 1 1 a8 1 0 11 1 - bice jos bolje. Gladovanje u jos

vecoj rneri doprinosi ovorn procesu ciscenja.



uzrocima, same ne ovim.

Prirodnc, ni 0 kakvim ekstrasenzorni 111 sposobnostirnane

moze ~iti .Teei. To se posebno odnosi 11a naivne ljude, koji,

sprovodeci kure lecenja zele da ihpojacaju ne vodeci racuna 0

-u~utrasnjoj c i sloc i . . rst~vrer:leno, ocistivsi glavu 0 ceo orga-

nizam), covek sve dobija pnrodno. Uostalom zar COVEKOV

O R G t : N ¥ . - ~ nije ~ajs<lvrseniji aparat u Vasioni. Sto je cistijiprefinjenije pnma vibracije iinformacije i vodi ih od pod-

svesnogmvoa do svesnog nrvoa. U suprotnom, nas organizam

Je sposoban da reaguje sarno na fizicke nadrazaje,

Dakle, da ?isl110 ..ocisti Ii gajmorove i eeone SlIplj ine od

presovane sluzi U njnna, treba postepeno preci sve etapeciscenja:

.PI~lIafazaje smeksavanje. Zagrejati glavu na bilo kojinacin 1 he sm:n0 jedanput, Najbolje cere to uraditi pomocu

lokalne pame I II vodene kupke za glavu.

Terapija rraje 5 minuta. Potom isperite glavu prohlaclnom

vod~l11. ~oz.e!jno je uraditi seriju takvih zagrevan jn 3 -5 puta,zavrsavajuci III p rohl adn ir n t us ir an je rn .

U dntgoj fozi buduci da su pihtije iz tvrdog stanja

preved~~le :u te6n? stan je (makar i delirnicno), treba illodst;ran~lvatt kroz sitastu kost.koja se nalazi u gornjem nosnornkanalu J koja dell 110Snu supljinu od mozga.

Radi toga treba ispirati nosnu duplju tecnoscu koja bi na

racun osmoze izvlacila gnoj isluz prema sebi, a takode j sama

la~o prolazila kroz sitastu kost iastvarala ksercgel. Najbolja i

l1a.Jdos~upmJat~a tecnost je vlastiti uri 1 1 1 1 foplorn stanju. On

se ~noze zamenrti morskorn vodorn i jednostavno rastvoromsoh.

. Terapija ispiranja izvodi se na sledeci nacin: zatvorite

~~dL1L~10zelr_vu,.a drugom usmrkavaj t e t ecnos ! U nosnu supljinu

Iispljuvavajte J e kroz usta. Zatim prornenite nozdrve.

160

Primer - LB., grad Doneck.

.Bolele su me usi, skoro da sam izgubila sluh, curio je gnoj

in1sa111111og1<1a disern na nos. Sada posle ispiranja usiju i

nosayispiranjem grla ujutru kod mene se sve normalizovalo sa

u sima , nOS 01 11igrlom, Manje poboljevam, Hvala Yam."

10.7. Cisct!nje covekovog organizma od patogene energije

Ima nekoliko varijanti , am] cerno razmotriti uajprostiju inajefikasniju sa upotrebom drevnih dascica (traka).

U prirodi na svakom koraku postoji energo-informaciona

razmena izrnedu iivih bica imrtvih predmeta. Metodombiolokacije dokazano je cia jedna vista drveca ima svojstva da

uzima energiju, a druga vrsta - cia .Ie predaje. Pri tom drvece

pIVO uzima "Iosu" patogenu energij u, tj . energiju biljnog

porekla, koja 111U je srodna, a za nas patogena. Kao protivtezu

drvece ispusta svoju "patogenu" energiju - zivohlljskogporekla, koja je srodna nama. Ovo je jos jedna potvrda

Bolotovljevog posrnatranja, ali na energetskom nivou. Uopste,

najosetljiviji senzitivi "vide" ta energetska strujauja, koja idu

oel drveta prema coveku,i obmuto. Nosioci tih strujanja su

kvantne cestice - mikroleptoni, Njihova maaa je nesto manja

nego koel elektronal"Upijaci" energije za 94-96%1 l judi su jasika iopola. Za

neke ljude je takvo drvo jela (smreka). Jasika je sampion u

otimanju energije ne sarno od ljudi nego i od bakterija. U

jasikovom drvetu nikad nerua trulezi. Ta svojstva jasike su cak

zabelezen a u D aljovom recn iku. "N a jasici v ra ca j u (gataju) zagroznicu iube: isecaju trougao iz kore, njime trljaju desni dok

ne prokrvare ivracaj u ga POl1QVO nil svoje mesto (u koru, MS).

16 1

Ako se noge grce, tada stavljajte jasikove cepanice uz noge, a

od glavobolje 11Z glavu". Kao covekov .Juanilac" pokazao se

hrast (gotovo za svakcg), mada n ek irn a p rija ju breza, bor ikesten. Oduzimati idavati energiju osim zivog drveta moze i

namestaj uraden od njegu ili parcici drveta u obliku dascica.

-drozoru, gusavoscu, bol v j 11111 U jetri, i upalama, o pe ko l i nama i

traumama.Energijom se treba "pollmll1jivati" bela je nema c1ovoljno

U orguuizmu. To se ispoljava kroz ceste angrne, pleh~<:ld~,

zeludacl1o-crevne poremecaje, artritis, a takode Iked hronicnih

v ."



Cudotvome osobine ovog drveca nasle Stl svoje mestoi u

narodnoj poslovici koja kaie:"U boroviku se veselite, u

breziku zenite, a u jeloviku udavite". Uz sve navedeno jedan

kuriozitet=metla za saune najcesce se pravi od breze ihrasta.Prakticne preporuke za uspostavljanje lekovite bicener-

getske razmene su:

1. Naci drvece koje "upija" 'i "claje" energiju. Racli toga

izrezite tracicu folije (od cokolade iii bombona) duzine 10-15

centimetara, sirine 2- 5 milimetara. Uzmite je za jedan kraj

kaziprstom ipalcemi polako pridite drvetu. Ako se obeseni

kraj (donji deo trake ad folije) pocne priklanjati drvetu, znaci

onoirna "upijajuca" svojstva, a ako je obrnuto, tada ima

.Juaneca" svojstva, Mozete se koristiti iklatnom ib 1<11110111.

2. Ne prilazite mal om, a takode ui bolesnom drvecu, onaimaju malo energije. Prilazite velikorn iepom,

3. Kada nadete takvo drvo postarajte se da se "druzite" sa

njim. Udvarajte lUU se, Poklonite 111U paznju, pozdravite ga pri

dolasku j oprostite se pr i odlasku, zahvalite 1 1 1 1 . 1 se, budite

otvoreni s n jim, kao sa najboljirn drugom. To ce Yam omoguciti

da stupite u znaznu bioenergetsku razmenu (nije bez razloga na

Budu svetlost sisla pod drvetom). Drvo ce Yam sa voljom

predavati svoju energiju i dobijati j os vecu, sto ce se

blagotvorno pokazati 11 a njemu.

4. Ne stavljajte u spavacu sobu namestaj i biljke sa

"upijajucim" svojstvima. Mozete oboleti, kao sto se to desilo

jednoj feni, koja boluje od astme. Kod nje je iznad kreveta

stajala saksija sa "upijajucom" biljkom. Kadaje skinula saksiju

prvi put je za vise godina spokojno spavala.

5. Kacla treba upotrebljavati "upijajuce" drvece (ili dascice

od njih), a kada "hranioee"?

Energiju treba odstranjivati kadaje ona visak IIorganizrnu,

sto se ispoljava glavoboljom, srcanim neurozama, osteohon-

162

Primer - Recept za dubruvn M .Dmitruk (casopis "Svet,

broj 4, 1990).. . . .. "."Pre vise godina Mej liscev E.J. paho Je od upale trojnicnog

nerva. Lezao je u bolnici i cinilo se cia je sv e u za lu dn o.

Predlozeno mu je da odstrani sve gornje zube - mazda se u

ojima krije infekcija, koja provoc~ra. IIp<1lu~. Z:a vren:e

odstranj ivan ja n jem u SLi odrnah iSCLJall t n z uba, clJe Je korenje

medusobno sraslo. Bol je bio tako neizdrzljiv, da nisu 1110gh

u blaziti n ik ak vi u ark otici. M ejliscev je izasao 11a ulicu, cia ga

ukucani ne bi slusali kako jeci. Polusvestan prisao je drvetu i

prislonio uz njega obraz ... Tada 11111 se 11 glavi razbistrilo - bo1

je nestao! I gle cuda gledao je u t~polu. .., .Sledecez dana izasao ie na ulicu sa stolicom 1 presedeo Je

ispod topole oko 40 minuta, prislouivsi na nj IIobraz. oa tadamu se bel nije pojavljivao.' ..

Uopste, eiscenje organizmu oel erne - p<1toge~e energjje

potpornaze nosenje predrneta bo)e SUNCA. Na pruner, zla.ta.

Evo sta kaze 0 zlatu autor knjige Nepotrebno za neznall ce

Amirdovlat Amasiaci: "Ono produzuje zjvot, ocvrscava stare

leci od trovanjn ... Onnj ko ga im a uza se n ec e z na ti za tugu, i sto

ua vise bude imao srce ce mil biti radcsnije."1::> ' •

Kineski rnajstori cigun-terupije na seansama lec~l1Ja

obavezno su na s eb e s ta vl ja li vise zlaluih predm eta cia ne bi na

njih pres]a energoinformntivna sustina bolesti, izvucena izorganizma pacijenra. . . .

Na prisustvo ovog fakta, prelaska bolesti, ukazivao Je

P .Kfvanov, govoreci: "Sa bolescu treba biti oprezan, da ona ne

bi na tebe preskocila." ...N ije tajn a, cia za vrern e fizioternpeutskih terapija r ia l eka re ,

koji ih sprovcde, prelaze bolesti pacijenala.

Navescemo najprostiji, ali efikasan nacin cis6enja

organizma od. te gadosti.

1 63

Primer - Nadezda Aleksejevna, grad Energodar.

"Kada sam imala 31. goclinuiznenacla je pocela cia 1111

opada kosa. Dobila sam nervni napad i kosa je ispadala u

pramenovima. Moja frizerka, jedna starija lranka,

posavetovala me je da pre pranja glave stavljarn kornprese od

tople mokrace. Ja sam tu terapiju sprovodila u toku 6 meseci j

II

rI, para pljuyacnil:. zlezda - zausnice, podjezicne ipodvilicne.

Jedna od fllnkc~~a plJLlvacnih zlezda.jeste izdvajanje produkata

raznl~~le rnatenja lZ krvi. Sarna po sebi pljuvacka ima alkalnu

reakel~u. U poglavlju 0 ishrani vi cere saznati sta se izelvaja iz

or~al1lzma sa pljuvackom. Kclicina krvi, koja protice kroz

pljuvacne zlez~e pri sisanju ili zvakanju, poveca se za 3-4 puta.



1110ja kosa se REGENERTSALA U POTPUNOSTI. Nestalo je

peruti, svraba glave, kosa je postala blistavija, svilenkasta.

Kompresu sam stavljala 2-3 puta nedeljno. Sarno sam se na

pocetku vrlo kratko sisala.

Posle prvih 3-4 terapije na temenu su 1 1 1 i se POJA VILE

OSPE. Strasno me je svrbelo ibolelo, ali sam sve otrpela, kao

sto je Anahoret rekla. Od tada je proslo 17 godina, a ja sam idanas zahvalna plernenitoj frizerki za saver."

Komentari i preporuke: Stres je pokazatelj prodiranja

patoloske euergo-informacije 11 organizam. Opadanje kose -

mesto njene lokalizacije, Urin, koji ima boju sunca, a prema

tome ideo njegovih svojstava - najjaci je cistac, Proees

ciscenj a - osipanje pristova, svrab idrugo.

Kad se oslobodio necistoca, organizamje sam obnovio rastkose. Osobe, koje to neshvataju 1 Ieee se hemoterapij om i tome

slicno.jdu pogresnim putem,

los snaznija svojstva ciscenja ima min ukuvan do 114.

Skoro kod svakog coveka postoje necistoce II telu. Ako se

profilakticki mazete clvaput godisnje po 1-2 neclelje svaki drugi

dan ukuvanim urinom, tada cete se osloboditi tih necistoca.

Vasakoza ce biti pokazntelj energetske cisloce organizma.

Cini mi se da je svako zainteresovan da na vreme izvuce

uecistocu (bez obzira na to kakva je) iz svog organizma, 1 LIZ

ove primere 1111amodokaze da vlastiti min nerna sebi ravnih.

Informaciju mozemo zavrsiti Puskinovim recima: ,,1 iskustvo

je sin velikih gresaka, igenije je paradoksov drug."

10.S. Ciscenje organizma sisanjem ulja (biljnog masla)

Originalnu metoclologiju ciscenjn i Iecenja organizma

preuzetu iz drevnih knjiga predlozio je bnktericlog Kacuk P.T.

Sustina njegovog metoda sastoji se II sledecern: Mi imamo tri

164

Dolazi do svojevrsnog proterivnnja sve krvi kroz filter" injeno Ciscenje. "

Bilj no masl? Sulje) je u datol~1 eiscenju absorbent, koji veze

sve nepotrebno 1stetno za orgarnzam.. NaCi~l~i~c~l1ja:bilj'l!O.maslo (bol~e je suncokretovo ulje il l

ulje ?d kikirikija) ..u kclicini ne vecoj od jedne supene kasike

stavlja se u prednji dec usta. Maslo se sisa kao bombona ine

sme se gutati ..Terapij~ sisanja sprovodi se vrlo lako, slobcdno,

bez naprezanja, u ~r::tjan]u oel 15 do 20 minuta. Maslo je 1I

roc~tku .gusto, zatirn tecno kao voda, posle cega ga rreba

ispljunuti. Tecnost mora da bude bela kao mleko. Ako je

tecnost . zuta: proces sisanja nije doveden do kraja, Ispljunuta

tecnost Je inficirana 1treba je baciti.

Ovu. t~rapiju treba raditi jedanput dnevno, bolje na gladanstomak, 111uvece pred spavanje,

Za vreme sisanja organizam se oslobada stetnih mikroba

toksina, kiselina, pojacava se razmena gasova, aktivira se idovodi u red razmena materija.

Tr~?a imati u. vidu c1<1koel primene date metode mogu

nast~pl~J Ic:atJ~otraJne komplikacije, narocito kod Ijucli sa vise

obolj enja, sto Je rezultat slabljenja zarisra bolesti.

~~tal1je 0 tOl:le koliko pula se moze primenjivati ova

terapIJ~ covek resav~ s~m, u zavisnosti od stanja vlastitog

zdravlja. Akutn<~ oboljenja se Ieee lake ibrzo, u toku 2 uedelje.

Lecenje hronicnih oboljenja moze trajati mnogo duze.

v ~eni ovaj metod ciseenja imponuje jos izbog toga sto je

nas jezik - ogledalo zdravlja. Naslage 11a jeziku rnozu nam" bmnogo reci.

Kod jogista postoji specijalno Ciscenje jezika. Jezik se

maze jst~JJljel~i~11maslorn (111~~laeem)j pomocu pokreta, kao

da se dO)I, kaziprstom, srednjim prstom 1 palcem obavlja se

ciscenje.

1 65

ani, koji su gladovali, znaju da prisustvo necistoce u

organizmu prvo signalizira jezik. Usta .i jezik su gornji putevi

za cis6enje. Nas organizam se uvek stara cia!ito vise necistoca

izbacuje kroz vrh - pluca. Pri sisanju masla to cis6enje jeprircdno.

Postoji rnnogo drugih C\1s6enja, medu njima je najjace

TI

I

I

I

II. PITANJA I ODGOVORl U VEZr SA

C ISCENJEM ORGAN IZMA



prirodno - gladovanje, 0 cemu ce posebno biti reci,

166

L Odakle poceti cis6enje organizrna?- Od debelog creva, zatirn jetre iposle ta elva ciscenja

pristupati , po potrebi, drugim terapijama cis6enja.

2 . .K ako praviln o oc istiti organ iz am ?

- U pocetku treba uraditi "srneksavanje" organizma i posle

toga uraditi terapiju ciscenja. To se odnosi na sve vrste

ciscenja.

3. Kojih hi terijumase treba pridrzavati da biis hod terapije

ciscenja bio uspesan?

- Efekat c'is6enja debelog creva uocava se redovnorn ilakom stolicom u obliku kobasice istorodnoscu fekalnih masa.

Efekat cis6enjajetre ispoljava se nonnalrzacijom svih vrstarazmene, Figura postaje znatno vitkija.

Efekat ociscenih koloida vidi se na kozi (koza je glatka),

mladalackim pokretima, povecancm radnom sposobnoscu.

4 . K ako cesto cistiti organizam?

U pocetku za godinu dana treba obaviti 3 -4 c·isQenja

debelog creva, a 5-7 cis6enja jetre. Kasnije jednorn - dvaput

godisnje u dane prolecne iesenje ravnodnevnice. Profilakticki

odvojiti jednu do clve nedelje zu kapitalno ciscenje. Tu spada

prethodno smeksavanje, ciscenje debelog creva ijetre.

Osim toga, mozete gladovati po 3-10 dana IIdane posta,S. Mogu li jetru cistiti Iica sa odstranjenim zLlcn: im

mehurom?

- Mogu ipotrebno je. Sve se radi na isti nacin.6. Moze lise kod Cis6enja jetre zameniti maslinovo ulje 1

lim unov sok necirn drugim ?

- Moze: maslinovo ulje se moze zameniti suncokretovim, a

lirnunov sok - Iimunskorn kiselinom iii biljkama sa veoma

kiselim ukusom kao 5 1 : 0 SL I m ah ov nic a, o ble pih a, ribizla itd,

167

7. Ako posle cis6enja nastupi jaka kriza sta raditi?- Najbolje se uzdrzavati od hrane, piti vise protijeve vode

(pozeljno je namagnetisane) u toplorn stanju. Boraviti \I

toplom, Jesti posle prestanka svih simptoma krize.

8. Kako cistiti decu?- Treba ih pravilno hraniti, tada nemn potrebe za

- - -



i:iiscenjem. Ipak, najbolje clscenje za 11j1h je - unosenje

viastitog urina unutra itople .kupke sa uaknadnim prohladnirn

tusiranjem.9..Moze Iigladovanje da zameni terapiju ciscenja?

- Moze, ako se gladuje po 7-[ 0 dana redovno 3-4 puta

godisnje. Ali,jetruje ipak bolje ocistiti prema uputstvima koje

smo naveli.J O. Kako vi sada cistite svoj organizam?

- Tri do cetiri pub godisnje gladujel11 po 5-9 dana. Za

vrerne gladovanja svakodnevno primenjujern 10-20 rninutnu

kupku (37-40 stepeni C veda), klistiram se sa litrom liTina.

Pijem protijevu vodu iurin (skoro sav dnevni 111in). Aktivan

sam, dosta se krecem.

Kriterijumom zavrsetka ciscellja smatram kada priklistiranju izlazi manje-vise cist urin.

Jetru sam cistio 13-14 puta. Klistire sa urinom, ukuvanim

urinom u pauzama sprovodim po potrebi.11. Moze h se proci bez ciscenjn organizrna?

- Teoretski, da, Ali, sam proces ciscenja je znatno dublji,

on stimulise preporod ,celog o rg an iz rn a, a kt iv ir a ugasene

rnehanizme. NEMOGUCE je to postici sa dnevnim obrocima

hrane,

Ako hocete da zivite dugo .i cla ne bolujete obavezuo

odvojite vreme za terapiju ciscenja. Unutrasnjacistoca

organizma - najbolja je garancija da tete biti zdravi iziveti

dugc.

168

!l_

Na stranicama naseg internet sajta mozete

pronaci uvek sveze informacij e 0 novim

izdanjima, kao iprikaze, odlomke isadrzaje

do sada objavljenih naslova kako iz oblasti

alternativne medicine, tako iz drugih oblasti

medu kojima su: pshilogija, istorija, prava,

sociologija, politika ...

www.prometej-beograd.co.yu

Posetite nas na internetu i prosirite vidike.

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:

Biblioteka Lekovite site, Genadij Petrovic Malahov

1. CISCENJE ORGANIZMA

2. ISHRANA I HRANA

3. JACANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU

http://www.prometej-beograd.co.yu/

http://www.prometej-beograd.co.yu/



4. URlNOTERAPIJA

5. OSNOVNA ZNANJA 0 ZIVOTU I ZDRAVLJU

- hioslnteza, bioenergetika i bioritmologija coveka

6. METODI POVECANJA LJUDSKE BIOENERGIJE IBIOSINTEZE

7. UTICAJ OKOLINE NA COVEKOVO ZDRAVLJE

- biljke, minerali, tkanine i druge materije

8. GLADOVANJE

9. LUNARNIKALENDAR

Biblioteka Osnovl zilravlja, Genadij Petrovic Malahov

1.ZIVOT BEZ PARAZITA

2. ZDRAVLJE MUSKA RCA - lecellje i profllaksa

3. ZDRAVLJE ZENE - sta svaka zeoa treba da zna

4. SVE 0 ZATVORIMA - opstipacije kod Ijndi5. TUMORI - lecenje i profilaksa narodnim sredstvima

6. CELICENJE ORGANIZMA I LECENJE VODOM

Biblioteka Recepti zdravlj«

I. LECENJE DISANJEM - metod akadenika Butejka,

Fjodor Grigorjevic Kolobov

2. GRIP PREHLADA KASALJ I KIJAVICA, Mahmut Sehi6

3. NERVNA I PSIHICKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevic Uzegov

4. LECENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovlc Lavrenov i

Alina Viktorovna Moroz

Ostala izdanja1. ENCIKLOPEDIJA CISCENJA ORGANIZMA

2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE

3. POBEDILA SAM RAK, Marijana Zjola Markus

Sve informacije 0 knjigama mozete dobiti na telefone:

lOP "Prornetej"

011-319-31-13; 064-26-99-143; tel.lfaks 011-2604-751

Mahmut Sehic

tel.lfaks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-0 I-50;

063-396-860

eIP - Karanorusauaja y ny6JH lKaUl1 j u

I-IapO)J,Ha 6n6JI110TeI(a Cptinje, Beorpazi

616-08

MAJIAXOB, Fenannj IIeTpOBWI

Ciscel1je organizma : prevod sa ruskog IGenadij PetrovicMalahov : (preyeo sa ruskog Mahmut Sehic). - Beograd:

M. Sehic :Prometej, 2002 (Beograd: Prometej), - 169 str.

: ilustr. ; 20 em. - (Biblioteka Lekovite sile)

Prevod dela : Ol.Il1WQeIIHe opraIlH3Ma. - Tiraz 1000. - Str.

12-13 :Napomena prevcdioca. - Napomena ibibliografskereference uz tekst.

ISBN86-82363-27 -5

a) Bolesti - Iecenje

COBISS-ID 99136524

Documents

G.P.malahov Ciscenje Organizma