Milo{ Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za peti razred osnovne {kole

UREDNIK dr Tiodor Rosi} RECENZENTI dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ Desanka Maksimovi} u Beogradu Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ Bora Stankovi} u Beogradu

Re{ewem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 650-02-00263/2008-06/01 odobreno je izdavawe i upotreba ovog uxbenika u petom razredu osnovnih {kola.

Milo{ Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURAza peti razred osnovne {kole

Srpska {kolaBeograd, 2009.

PROSTA RE^ENICA SUBJEKATSKI I PREDIKATSKI SKUP RE^I (Obnavqawe i pro{irivawe)

Proqe}eOn je jahao. Ponosito se uspravio u sedlu. Zategao je uzdu. Jezdi kao kakav delija preko planinske doline. Razqu}en kow grize pomamno |em. Frk}e i baca mlaku, gustu pjenu. Meka zemqa se ugiba pod kopitama. Oko wega struji svijetli, vreli proqetni dan. Povrh wega, u toplom treperavom vazduhu, ne{to vri, dr{}e i kao da lagano {umi: proqe}e, proqe}e! Sino} je do velikih ve~ernica sjedio s Vidom pred hanom. Svijet je prolazio drumom. Odozdo, uz drum razlijegala se poznata ko~ija{ka pjesma. Vida je zadrhtala. Topla, vla`na rumen oblila joj je obraze. Ona je stidqivo oborila glavu. On joj je ne{to nespretno, zbuweno rekao. I izgubio se u mlakom ve~erwem sumraku. Danas je na ovom vedrom, svijetlom danu jo{ vi{e razdragan. U grudima mu se budi i di{e `ivo, drhtavo, toplo vrewe. Naviru nejasni, sna`ni, nepoznati osje}aji. Kroz du{u mu struji slatka neodoqiva ~e`wa. Za ~im ni sam ne zna. Trza uzdu. Nesvjesno, pomamno bode kowa. |em gvozdeni deo uzde koji se stavqa kowu u usta (Petar Ko~i}, prilago|eno)

5

Svaki tekst, pa i ovaj Ko~i}ev, sastavqen je od re~enica. Glavni ~lanovi re~enice su subjekat i predikat. Koliko se re~enica u navedenom tekstu sastoji samo od subjekta i predikata? To su samo dve re~enice: On je jahao. Vida je zadrhtala. Re~enice koje u svom sastavu imaju samo subjekat i predikat zovu se proste re~enice. U re~enici subjekat ~esto nije izra`en, jer se podrazumeva, kao na primer: ^itam (= Ja ~itam). Pi{emo (= Mi pi{emo). Ja{e{ (= Ti ja{e{). Jahao je (= On je jahao). Zadrhtala je (= Ona je zadrhtala). Iz navedenih primera se vidi da se predikat i subjekat uvek sla`u i u rodu i u broju. Ako je subjekat u jednini, i predikat mora biti u jednini. Tako se ne mo`e re}i *Mi ~itam, nego samo Ja ~itam ili Mi ~itamo, jer mi ozna~ava mno`inu, a ~itam jedninu, i sl. Ako predikat pokazuje rod, on se sa subjektom mora slagati i u rodu. Tako se, na primer, ne mo`e re}i *On je zadrhtala, nego samo Ona je zadrhtala, jer on ozna~ava mu{ki rod, a glagol u pro{lom vremenu zadrhtala je `enski rod. A kakav mo`e biti predikat? U obe navedene Ko~i}eve re~enice predikat je izra`en glagolom (jahao je, zadrhtala je). Predikat koji se sastoji samo od glagola naziva se glagolski predikat.

U sastavu predikata, me|utim, ne moraju biti samo glagoli, nego to mogu biti i druge vrste re~i, naj~e{}e imenice ili pridevi. To jasno pokazuju slede}i primeri: Milica je u~enica. Otac je radnik. Sestre su lepe. Dete je dobro. U navedenim primerima kao deo predikata upotrebqene su ili imenice (u~enica, radnik) ili pridevi (lepe, dobro).

Predikat koji u svom sastavu ima i neku neglagolsku re~ naziva se imenski predikat.

6

Navedi jo{ primera prostih re~enica s imenskim predikatom i poka`i slagawe takvog predikata u rodu i broju sa subjektom! Izdvojili smo iz Ko~i}evog teksta samo dve re~enice kao proste. Kakve su ostale re~enice u tekstu? Nijedna od wih nije sastavqena samo od subjekta i predikata. U svakoj ima i jo{ neki drugi re~eni~ni ~lan. Pogledajmo kako je nastala slede}a re~enica: Naviru nejasni, sna`ni, nepoznati osje}aji. I ova re~enica ima svoj subjekat i predikat: Osje}aji naviru, ali su uz wen subjekat (osje}aji) navedena i tri atributa kao wegovi dodaci (nejasni, sna`ni, nepoznati). Atribut se obi~no dobija na pitawe: KOJI? ili KAKAV? Pro{irivawem subjekta atributima dobija se subjekatski skup re~i.

A ~ime mo`e biti pro{iren predikat? Koji su dodaci predikatu? To lako mo`emo uo~iti u slede}e dve re~enice iz Ko~i}evog teksta: Zategao je uzdu. Svijet je prolazio drumom. U prvoj re~enici sa izostavqenim subjektom (on) predikat je pro{iren objektom (uzdu). A objekat se dobija na pitawe: KOGA? ili [TA? [ta je on zategao? Uzdu; Koga je on video? @enu. U drugoj re~enici predikat je pro{iren prilo{kom odredbom za mesto (drumom). A prilo{ku odredbu za mesto dobijamo na pitawe: GDE?, KUDA?, KAMO? Na koja pitawa dobijamo prilo{ku odredbu za vreme i na~in? Ako se uz predikat navede objekat ili neka prilo{ka odredba (za mesto, vreme, na~in, uzrok i dr.), dobija se predikatski skup re~i.

U predikatskom skupu re~i istovremeno mogu biti navedeni i objekat i jedna ili vi{e prilo{kih odredbi. Odredi od kojih dodataka su sastavqeni predikatski skupovi u slede}im Ko~i}evim primerima: Ona je stidqivo oborila glavu. Ponosito se uspravio u sedlu. Nesvjesno, pomamno bode kowa. U svim dosada{wim primerima u re~enici je bio upotrebqen ili sam subjekatski skup re~i ili sam predikatski skup re~i. Ali, re~enica istovremeno mo`e imati i subjekatski i predikatski skup re~i. Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im re~enicama iz teksta: Razqu}en kow grize pomamno |em. Meka zemqa se ugiba pod kopitama.

7

Skup re~i druk~ije se zove sintagma. Prosta pro{irena re~enica nastaje, dakle, kada se umesto subjekta ili predikata upotrebe subjekatski ili predikatski skup re~i (subjekatska ili predikatska sintagma). Subjekatski skup re~i (subjekatska sintagma) jeste spoj subjekta i jednog ili vi{e atributa, a predikatski skup re~i (predikatska sintagma) jeste spoj predikata i objekta, ili predikata i neke prilo{ke odredbe. Tako su subjekat i predikat glavni ~lanovi re~enice, a atribut, objekat i prilo{ke odredbe su zavisni (podre|eni) ~lanovi re~enice. Re~enice koje u svom sastavu imaju ili samo subjekatski skup re~i, ili samo predikatski skup re~i, ili oba zajedno nazivaju se proste pro{irene re~enice.

Objekat i prilo{ke odredbe uvek su zavisni ~lanovi predikatskog skupa re~i. A da li je atribut samo deo subjekatskog skupa re~i? Da li je atribut upotrebqen u subjekatskom skupu re~i u slede}im primerima iz teksta? Jezdi kao kakav delija preko planinske doline. Frk}e, i baca mlaku, gustu pjenu. U navedenim primerima atributi nisu upotrebqeni u subjekatskom skupu re~i, nego su dodaci imenicama koje vr{e slu`bu ili prilo{ke odredbe (u prvom primeru) ili objekta (u drugom primeru). U tim primerima atribut je deo predikatskog skupa re~i. Prona|i u tekstu sve atribute koji nisu dodaci subjektu, nego su dodaci imenicama u slu`bi objekta ili neke prilo{ke odredbe. Sastavi nekoliko re~enica u kojima je atribut dodatak imenici u sastavu imenskog predikata!

Atribut nije dodatak samo subjektu. On mo`e biti dodatak imenici i onda kada je ta imenica u re~enici objekat, prilo{ka odredba ili deo imenskog predikata. Atribut, prema tome, mo`e biti u sastavu i subjekatskog i predikatskog skupa re~i. On obi~no stoji ispred imenice koju odre|uje.

8

GLAGOLSKI I IMENSKI PREDIKATU slede}im re~enicama odredi predikate: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Ja sam u~enica. Svaki dan idem u {kolu. Brat je student. On je vredan. Sve ispite pola`e na vreme. Majka je radila u preduze}u. Sada je ona direktorka. Otac je bio pilot. Posle je radio na aerodromu. Uskoro }e oti}i u penziju.

Koje re~enice imaju glagolski, a koje imenski predikat? Po ~emu se razlikuju glagolski i imenski predikat?

Glagolski predikat je uvek iskazan u nekom li~nom glagolskom obliku (sada{wem vremenu, budu}em vremenu, pro{lom vremenu...). U sastavu glagolskog predikata, osim glagola, nema nijedne neglagolske re~i.

9

Imenski predikat uvek se sastoji od dva dela: od glagola nepotpunog zna~ewa (naj~e{}e su to oblici glagola jesam i biti: sam, si, je, smo..., sam bio, si bila, su bili..., }u biti, }e{ biti..., nisam, nisam bio, ne}u biti...) i neke neglagolske re~i: prideva, imenice, zamenice ili broja.

Imenski predikat se, prema tome, uvek sastoji od: a) glagolskog dela (od nekog oblika nepotpunog glagola) i b) imenskog dela (imenice, zamenice, prideva ili broja). Na primer: Moja drugarica je lepa. On je bio prvi. Ta kwiga je moja. Moj brat }e biti pilot.

IMENSKI PREDIKAT MOJA DRUGARICA JE glagolski deo predikata LEPA imenski deo predikata

Imenski deo predikata druk~ije se zove predikativ. Imenski predikat u svom sastavu uvek, dakle, ima predikativ. Predikativ je neglagolska re~ u imenskom predikatu.

10

IMENI^KI DODACI ATRIBUT LenaLena zalepi koverat i ba{ htede da ustane od stola, a u sobu u|e Dimitrije. Prozori su bili otvoreni, `aluzine podignute; lake ~ipkane zavese su se lelujale i kroz svoje tanko tkivo pokazivale potamnelo predve~erwe nebo. Sa terase je dopirao `agor gostiju pome{an sa huktawem jednog automobila koji je leteo kamenim putem izme|u hotela i visokog brega. Lena se za trenutak smete, ali brzo sakrije pod ono pismo koje je adresovano na wenu drugaricu ono drugo svoje pismo, i onda obadva strpa pod jednu kwigu na stolu. U sobi zavlada nepodno{qiva ti{ina. Dimitrije primeti Leninu uzbu|enost. On je to vi{e ose}ao nego {to je prime}ivao. Zagrliv{i je oko ramena, on polako sede na naslon od stolice. [ta ti je Leno~ka? Mislila si o ne~emu vrlo tajnom i ja sam te prekinuo, zar ne? Bilo ti je kao da je neko ~uo sve ono {to si ti mislila, bilo ti je kao da su te uhvatili u nekom velikom prestupu. Da, ba{ je tako kako ti ka`e{ slaga Lena.

`aluzine kapci na prozorima (Branimir ]osi})

11

Osnovni imeni~ki dodatak, znamo ve} od ranije, jeste atribut. Videli smo, tako|e, da atribut nije ~lan samo subjekatskog skupa re~i (subjekatske sintagme) nego je dodatak imenici u bilo kojoj wenoj re~eni~noj slu`bi, pa mo`e biti ~lan i predikatskog skupa re~i (predikatske sintagme).

Prona|i u tekstu: a) atribute koji su dodaci subjektu, b) atribute koji su dodaci objektu i v) atribute koji su dodaci imenici u slu`bi prilo{ke odredbe.

Koje re~i naj~e{}e vr{e atributsku slu`bu? To lako mo`emo zakqu~iti i po atributima u slede}oj re~enici iz teksta: ... lake ~ipkane zavese su se lelujale i kroz svoje tanko tkivo pokazivale potamnelo predve~erwe nebo.. Od {est atributa ~ak je pet izra`eno pridevima. Pridevi naj~e{}e vr{e slu`bu atributa. Atributi iskazani pridevima obi~no ozna~avaju osobinu imenice uz koju stoje. Zato se oni i dobijaju na pitawe KAKAV?, KAKVA?, KAKVO? ili KOJI?, KOJA?, KOJE? Ali pridevi u slu`bi atributa mogu odre|ivati imenicu i po pripadnosti. Takav je, na primer, slede}i atribut izra`en pridevom: Dimitrije primeti Leninu uzbu|enost. Atributi koji odre|uju kome ili ~emu pripada ono {to se obele`ava imenicom dobijaju se na pitawe ^IJI?, ^IJA?, ^IJE? Sastavi jo{ nekoliko re~enica u kojima }e pridevi odre|ivati imenicu po pripadnosti. Uz prideve, slu`bu atributa ~esto vr{e i pridevske zamenice (u prvom od navedenih primera to je zamenica svoj). A pisac je upotrebio i zamenicu wena (... adresovano na wenu drugaricu...). Atributi mogu biti i sve druge pridevske zamenice. Evo samo nekolika primera: Donesi moj {e{ir. Tvoja torba je lepa. Videli smo wihovu k}erku. Na{li smo nekakvu torbu. On nije nikakav ~ovek.

12

Pridevske zamenice u slu`bi atributa, kao i pridevi, odre|uju imenicu po pripadnosti ili po osobini. Oni pokazuju ~emu pripada ili kakvu osobinu ima ono {to je ozna~eno imenicom. Zato se i atributi izra`eni pridevskim zamenicama, kao i oni koji su izra`eni pridevima, dobijaju na pitawa ^IJI?, ^IJA?, ^IJE? (kad ozna~avaju pripadnost) i KAKAV?, KAKVA?, KAKVO? (kad ozna~avaju osobinu). Odredi, postavqaju}i odgovaraju}a pitawa, koje od navedenih pridevskih zamenica u na{im primerima odre|uju imenicu po pripadnosti, a koje po osobini. I brojevi se javqaju u slu`bi atributa, kao npr.: ... sakrije ... ono drugo svoje pismo... Prvi takmi~ar je bio iz na{e {kole. Brojevi u slu`bi atributa naj~e{}e se dobijaju na pitawe KOJI? A mogu li i imenice biti u slu`bi atributa? Mogu, {to pokazuju i slede}i primeri iz teksta: ... on polako sede na naslon od stolice. ... onda obadva (pisma) strpa pod jednu kwigu na stolu. U prvom primeru imenica stolica (u obliku od stolice) odre|uje imenicu naslon. Da ta imenica ima slu`bu atributa, pokazuje i to {to je mo`emo zameniti pridevom: NASLON OD STOLICE = STOLI^IN NASLON

13

Kao i pridev stoli~in i imenica u obliku od stolice ima slu`bu atributa. To najboqe pokazuje i pitawe na koje se ta imenica mo`e dobiti: KOJI naslon? Naslon OD STOLICE. A znamo ve} da na pitawe KOJI dobijamo samo atribute. Na isto pitawe dobijamo i atribut na stolu u drugom primeru: KOJA kwiga? Kwiga NA STOLU. Po{to se uz svaku imenicu mo`e dodati wen atribut, tako i imenica u slu`bi atributa (isto kao i imenica u slu`bi subjekta, dela imenskog predikata, objekta ili prilo{ke odredbe) mo`e imati svoj atribut. Takav primer imamo i u slede}oj re~enici iz teksta: Sa terase je dopirao `agor gostiju pome{an sa huktawem jednog automobila. U skupu re~i huktawe jednog automobila oblik imenice automobila atribut je imenici huktawe, a broj jednog atribut je uz imenicu automobila. Imamo, dakle, dva imeni~ka skupa re~i (dve imeni~ke sintagme): a) huktawe automobila (imenica automobila odre|uje po pripadnosti imenicu huktawe, jer se ovaj skup dve imenice mo`e zameniti i pridevsko-imeni~kim skupom: automobilsko huktawe) i b) jednog automobila (skup imenice i atributa izra`enog brojem).

HUKTAWE

JEDNOG

AUTOMOBILA

Tako se mo`e ulan~avati veliki broj atributa jedan sa drugim, ~ine}i sve {iri i {iri imeni~ki skup re~i (imeni~ku sintagmu).

Atribut je imeni~ki dodatak koji odre|uje imenicu naj~e{}e po osobini ili pripadnosti onoga {to ona ozna~ava. Atributi se dobijaju na pitawa: KAKAV?, KAKVA?, KAKVO?, KOJI?, KOJA?, KOJE? i ^IJI?, ^IJA?, ^IJE? Atributsku slu`bu vr{e pridevi, pridevske zamenice, brojevi i imenice.

Koliko ima atributa u skupu kwiga moje drugarice iz osnovne {kole. Odredi koji se atribut dodaje uz koju imenicu u navedenom primeru.

14

APOZICIJA Nu{kaBila nedeqa, a mene jedva otrgli sa svadbe. Kom{ija Trajko `eni sina prvenca. Ku}a mu odmah do na{e. Majka i otac oti{li tamo na ve~eru, a mene doveli da nije sama Nu{ka, go{}a, koju je mati jo{ u subotu uve~e dovela. Jedno, da ima ko ku}u da o~isti i ru~ak zgotovi dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i Nu{ka toga dana provede; da iz na{e ba{te preko zida gleda svadbu i ono {to }e se igrati celoga dana. I Nu{ka je gledala celi dan. (...) Bio je silan svet u igri. ^ak sam i ja igrao. Hvatao se do najboqih momaka. Oni me rado primali, ne radi mene, ve} radi Nu{ke, na{e go{}e, ~ije je belo okruglo lice sijalo preko zida ispod grawa i li{}a. I otud je gledala ovamo u oro, ali tako gledala kao da ni u koga ne gleda. To je jedilo momke. Naro~ito Mladena, crvena visoka momka iz wene mahale, koji je ~ak ovamo do{ao i ubi se vode}i kolo i daju}i bak{i{a Ciganima. I da joj, vaqda, poka`e da je voli, on, kad kolo povede, ne pu{ta nijednu devojku do sebe, ve} uzme mene, wenog ro|aka, kao da sam ja ne{to ona! oro narodno kolo

(Borisav Stankovi})

15

Ovo je odlomak iz pri~e Nu{ka poznatog srpskog pisca Bore Stankovi}a. O ~emu se u ovome odlomku govori? Kako je opisan Nu{kin odnos prema svadbarima? Izdvoj detaqe koji najboqe odslikavaju wen na~in gledawa svadbe. A kako je pisac opisao Mladenov i de~akov odnos prema Nu{ki?

U tekstu je upotrebqena i slede}a re~enica: ... a mene doveli da nije sama Nu{ka, go{}a, koju je mati jo{ u subotu uve~e dovela. U ovoj re~enici imamo jedan imeni~ki dodatak s kojim se do sada nismo susretali. Takav dodatak imamo i u slede}im re~enicama: Marko, moj najboqi prijateq, uvek mi poma`e u~iti. U goste nam je do{la Jelena, mala devoj~ica. U navedenim primerima uz jednu imenicu upotrebqena je druga imenica, sama (Nu{ka, go{}a) ili sa svojim atributima (Marko, moj najboqi prijateq; Jelena, mala devoj~ica). Tom drugom imenicom kazuje se na drugi na~in upravo ono {to zna~i i prva imenica. Na dva na~ina imenuje se isto lice. I kad ka`e Nu{ka i kada ka`e go{}a, u navedenome tekstu pisac tim imenicama ozna~ava istu osobu. Dodatak imenici kojim se jo{ jednom imenuje ve} imenovana osoba ili predmet naziva se apozicija. Apozicija se uvek izra`ava imenicom (samom ili pra}enom wenim atributima). Ta imenica u slu`bi apozicije uvek stoji iza imenice koju odre|uje i obi~no ima isti oblik kao i ta imenica.

Apozicija je dodatak imenici. Ona je uvek izra`ena imenicom. To je imenica koja je upotrebqena iza imenice ~iji je dodatak. Apozicija je drugo ime onoga {to je ozna~eno prvom imenicom.

U navedenom tekstu ima jo{ primera za apoziciju. Prona|i ih! Obrati pa`wu na pisawe apozicije! Kako su u tekstu pisane apozicije?

Apozicija se uvek u pisawu odvaja zapetom. Ako nije na kraju re~enice, ona se odvaja sa obe strane zapetama.

16

Je li svaka imenica uz imenicu apozicija? Pogledajmo jedan primer iz teksta: Kom{ija Trajko `eni sina prvenca. Ovom primeru sli~ni su i slede}i: Novinar Petar Jankovi} radi u Politici. Matematiku mi predaje profesor Markovi}. U~enici najvi{e vole nastavnicu Lelu Petrovi}. Imamo li u navedenim primerima apozicije? U ovim primerima nemamo apozicije, iako su i tu upotrebqene dve imenice jedna uz drugu. U ovim primerima prvom imenicom ozna~ava se zvawe ili zanimawe osobe koja je ozna~ena drugom imenicom. Tek ako bi imenica za zvawe, zanimawe i oslovqavawe do{la iza vlastite imenice, dobili bismo apoziciju, kao npr.: U Politici radi Petar Jankovi}, novinar. Sina `eni Trajko, na{ kom{ija.

Zapamtite: U apozicije ne spadaju imenice kojima se ozna~avaju zvawa, zanimawa i oslovqavawa kada one dolaze ispred vlastitih imenica. Te imenice se tada ne odvajaju zapetom, jer one nisu apozicije (nego imaju zna~ewe blisko zna~ewu atributa). Tek kada se upotrebe iza vlastite imenice, imenice za zvawe i zanimawe dobijaju slu`bu apozicije, i zato se tada od vlastite imenice odvajaju zapetom.

17

GLAGOLSKI DODACI PRAVI (BLI@I) I NEPRAVI (DAQI) OBJEKAT

Razgovor Moji su, pobratime, iz drugog kraja zemqe. Ovaj o kome ti pri~am je neki seqak s planine Tare. Jutros je doputovao da kupi testeru. Ja treba da mu pomognem. E, sva{ta s tobom! Taj za kojega ti tvrdi{ da je bio s tobom, eno ga celo popodne na Tari, u Kremnima, u zaseoku Tarabi}a. Sa sinom se~e {umu. Nego, plati ti lepo meni pi}e. Poru~i i sebi. I nemoj da `uri{. To {to ima{ u xepu jakne baci. Popi}emo po jednu lozu. ^im ispijemo pi}e, pre|i preko puta, u Putnik. U agenciji kupi kartu za Dubrovnik. Kad sleti{, idi odmah na Stradun, u Gradsku kafanu; Dubrov~ani bi rekli: kavanu. Tu }e{ naru~iti espreso i lozu. Tada }e{ videti jednog ~oveka; boqe re}i: sre{}e{ se sa jednim ~ovekom. Onaj ko te poslu`i, uz pri~u o vremenu i tome sli~no, re}i }e ne{to {to ne}e{ razumeti. Ipak, zapamti te brojke. Kreni odmah ka Gradskom arhivu. Podseti se brojke. Uporedi je s brojem, oznakom koju ja upravo ispisujem, a koju }e{ tek tada otvoriti. Na|i dokument pod tom oznakom. I{~itaj to. Ako otkrije{ kqu~ otkri}e{. A ako ne otkqu~a{ taj spis, onda ti vi{e nema pomo}i. Ali, o tome }emo razgovarati kad se vrati{. (Janko Vujinovi})

18

U tekstu ima dosta primera za objekat. Znamo ve} da je objekat glagolski dodatak; da je deo predikatskog skupa re~i. A {ta se objektom izra`ava? Uo~imo to u slede}im primerima iz teksta: Tada }e{ videti jednog ~oveka. Tu }e{ naru~iti espreso i lozu. Da li bi ove re~enice bile ispravne bez izre~enih objekata? Da li bi misao koja se wima iskazuje bila potpuna bez navedenih objekata? Mo`e li se staviti ta~ka iza predikata a da se re~enicom prenese bar minimalno saop{tewe (informacija)? Poku{ajmo: *Tada }e{ videti. *Tu }e{ naru~iti. Prime}ujemo da tim re~enicama ne{to nedostaje. U wima glagol tra`i dopunu: gotovo zahteva navo|ewe predmeta (objekta) na kome }e se vr{iti wegova radwa. Ta dopuna koju obuhvata radwa glagola u predikatu dobija se na pitawe: KOGA? (ako je dopuna imenica kojom se ozna~ava `ivo bi}e) ili [TA? (ako je dopuna imenica kojom se ozna~ava ne{to ne`ivo). Proverimo: Vide}e{ tada KOGA? ili: KOGA }e{ tada videti? Tada }e{ videti ^OVEKA. Naru~i}e{ tu [TA? ili: [TA }e{ tu naru~iti? - Tu }e{ naru~iti ESPRESO i LOZU.

Glagolski dodatak koji ozna~ava bi}e ili predmet koji su obuhva}eni glagolskom radwom (na kojima se vr{i glagolska radwa) naziva se objekat. Objekat koji se dobija na pitawe KOGA? (za `ivo) ili [TA? (za ne`ivo) naziva se pravi ili bli`i objekat.

Postavqaju}i pitawe KOGA? i [TA?, prona|i u tekstu sve prave (bli`e) objekte koji su izra`eni imenicom. Ima li u tekstu primera u kojima pravi objekat nije izra`en imenicom?

Pogledajmo slede}e primere: Onaj koji te poslu`i... re}i }e NE[TO... Ja vidim WEGA. Ona GA posmatra.

19

Kao {to vidimo, pravi objekat iskazuje se ne samo imenicama nego i zamenicama (wega i ga su oblici zamenice on i ono). Da li se svaki objekat dobija na pitawe KOGA? Ili [TA? Da li na takvo pitawe dobijamo objekte u slede}im primerima iz teksta: ... sre{}e{ se SA JEDNIM ^OVEKOM. Ali, O TOME }emo razgovarati kad se vrati{. Navedeni objekti (sa jednim ~ovekom i o tome) ne mogu se dobiti na pitawe KOGA? ili [TA? Koja pitawa moramo postaviti da bismo dobili navedene objekte? Poku{ajmo: SA KIM }e{ se sresti? Sre{}e{ se SA JEDNIM ^OVEKOM. O ^EMU }emo razgovarati? Razgovara}emo O TOME. Jesu li to pravi (bli`i) objekti? Nisu, jer se pravi objekti dobijaju samo na pitawe KOGA? ili [TA? Ovo su nepravi ili daqi objekti.

Objekti koje ne dobijamo na pitawe KOGA? ili [TA?, nego na neko drugo pitawe nazivaju se nepravi ili daqi objekti. Nepravi objekti dobijaju se na razli~ita pitawa, kao {to su: KOME? ^EMU? NA KOGA? NA [TO? S KIM? ^IME? O KOME? O ^EMU? i druga.

Neki glagoli zahtevaju navo|ewe pravog, a neki navo|ewe nepravog objekta. A ima li glagola uz koje istovremeno mogu do}i i pravi i nepravi objekat? Takav jedan glagol imamo u tekstu, u slede}oj re~enici: SA SINOM se~e [UMU. Prvi objekat (sa sinom) dobijamo na pitawe SA KIM(E) se~e? pa je to nepravi objekat, dok drugi objekat ({umu) dobijamo na pitawe [TA se~e? pa je to pravi objekat.

Ima li u tekstu jo{ re~enica u kojima je uz isti glagol upotrebqen i pravi i nepravi objekat? Izdvoj iz teksta sve neprave objekte izra`ene imenicom ili zamenicom, postavqaju}i razli~ita pitawa na koja se mo`e dobiti nepravi objekat.

20

PRILO[KE ODREDBE

Rasipni vladarNekada davno `iveo je jedan vladar koji je dugo vladao svojom zemqom. Predvodio je vojsku u ratovima protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa i uvek pobe|ivao. U wegovom carstvu sagra|eni su mnogi zamkovi i vile, gde bi se vladar, kada je {etao i putovao po svojoj zemqi, odmarao. Dvorci i palate su bili uvek puni wegovih slugu i podanika. Tamo su dolazili dr`avnici i ugledni putnici iz celog sveta. Caru su donosili vredne poklone i on im je isto tako uzvra}ao. Voleo je provode i pijanke, kao i ~esta duga putovawa raznim kontinentima. Narod mu je svuda radosno klicao gde bi i{ao i kuda bi prolazio, nosili su wegove slike i wegove darove. (...) U posebnim parkovima i lovi{tima hrawene su svakojake `ivotiwe, jer je car mnogo voleo da lovi. Tu su donesene retke vrste `ivotiwa iz Azije, Afrike, Novog Zelanda... Vladar je najvi{e voleo da ubija jelene s velikim rogovima, opasne divqe zveri i medvede. Wegove sluge su dresirale `ivotiwe koje bi slale tamo gde bi car stajao ili sedeo sa zapetom pu{kom ili karabinom. Psi traga~i i goni~i jurili su `ivotiwe. Zbog pucawa psi su lajali i zavijali. Nakon odstrela pravili su piknike uz logorsku vatru, a najboqi lovci dobijali nagrade. Tu se mnogo jelo i pilo do duboko u no}. Ka`u da je to bio jedan od najskupqih vladara sveta. (Radoslav Brati})

21

Za vladara koga opisuje pisac ka`e da je bio jedan od najskupqih vladara sveta. Izdvoj osobine i postupke vladara koji potvr|uju takav pi{~ev zakqu~ak. Kako je pisac opisao odnos vladara prema podanicima i narodu, a kako wihov prema wemu? Prona|i re~enice u kojima je pisac te odnose najboqe odslikao re~ima. [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti o na~inu vladavine ovoga vladara?

Pisac je u tekstu ~esto navodio prilo{ke odredbe. Pogledajmo koje je sve prilo{ke odredbe pisac upotrebio: Tamo su dolazili dr`avnici i ugledni putnici iz celog sveta. U wegovom carstvu sagra|eni su mnogi zamkovi i vile... U ove dve re~enice imamo tri prilo{ke odredbe za mesto. Postavi pitawa na koja se mogu dobiti te prilo{ke odredbe. U tekstu ima jo{ prilo{kih odredaba za mesto. Prona|i ih. ^ime su te prilo{ke odredbe izra`ene? Prilo{ku odredbu za mesto dobijamo na razli~ita pitawa: GDE?, ODAKLE?, DOKLE?, KUDA? i sl. Ona se iskazuje raznim oblicima imenica, kao {to su u navedenim primerima: iz celog sveta, u wegovom carstvu. Tako|e se iskazuje i i posebnim re~ima koje vr{e slu`bu prilo{ke odredbe a imaju zna~ewe mesta. To su razli~iti prilozi za mesto, kao {to su, na primer: tamo, ovde, onde, tu, svuda, odande, dovde, dole, gore itd.

Kojim su sve prilozima iskazane prilo{ke odredbe za mesto u ovome tekstu? Izdvoj ih!

Uz prilo{ku odredbu za mesto u tekstu je vrlo ~esto navo|ena i prilo{ka odredba za vreme. Evo samo nekolika primera iz teksta za ovu prilo{ku odredbu: Nekada davno `iveo je jedan vladar... Predvodio je vojsku u ratovima protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa... Prilo{ka odredba za vreme dobija se naj~e{}e na pitawe: KADA? Ona se, kao i prilo{ka odredba za mesto, iskazuje oblicima imenica (predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao {to je u navedenom primeru: u ratovima, a vrlo ~esto i prilozima za vreme, kao {to su: tada, onda, uvek, nekada, davno, ju~e, danas, sutra, malopre, itd.

22

Prona|i u tekstu sve prilo{ke odredbe za vreme izra`ene: a) oblicima imenica, i b) prilozima za vreme.

Zna{ od ranije da postoji i prilo{ka odredba za na~in. Tu prilo{ku odredbu imamo u slede}im primerima iz teksta: Narod mu je svuda radosno klicao... ... on im je isto tako uzvra}ao. ... tamo bi car stajao ili sedeo sa zapetom pu{kom ili karabinom. Prilo{ka odredba za na~in dobija se na pitawe: KAKO? Ona se iskazuje naj~e{}e prilozima: radosno (je klicao), isto tako (je uzvra}ao), dobro (u~i), lepo (pi{e), i sl. Mo`e se obele`iti i oblicima imenica (naj~e{}e predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao npr.: sa zapetom pu{kom (je sedeo), `urnim koracima (je oti{ao), i sl. A koju prilo{ku odredbu imamo u slede}im primerima? Na koje pitawe mo`emo dobiti tu prilo{ku odredbu? Tu se mnogo jelo i pilo... Vladar je najvi{e voleo da ubija jelene... Ovu prilo{ku odredbu dobijamo na pitawe KOLIKO? Koliko se jelo i pilo? Jelo i pilo se mnogo. Koliko je car voleo da ubija jelene? Car je najvi{e voleo da ubija jelene. Prilo{ka odredba koju dobijamo na pitawe KOLIKO? naziva se prilo{ka odredba za koli~inu. Ova prilo{ka odredba izra`ava se naj~e{}e prilozima koji ozna~avaju koli~inu (prilozima za koli~inu), kao {to su: mnogo, malo, prekomerno, premalo, premnogo, pomalo, najvi{e, najmawe, itd. Mo`e se izraziti i konstrukcijom (spojem) imenice sa brojem kao npr.: Putovao je deset dana. U~io sam tri sata i sl. U tekstu se nalazi i slede}a re~enica, sa prilo{kom odredbom o kojoj jo{ niste u~ili: Zbog pucawa psi su lajali i zavijali. Istu prilo{ku odredbu imamo i u slede}im primerima: Marko nije do{ao u {kolu zbog bolesti. On je zato ostao kod ku}e.

23

[ta se ozna~ava istaknutom prilo{kom odredbom? Na koje pitawe se ta prilo{ka odredba mo`e dobiti? Ova prilo{ka odredba dobija se na pitawe: ZA[TO? Za{to su psi lajali i zavijali? Lajali su i zavijali zbog pucawa. Za{to Marko nije do{ao u {kolu? Marko nije do{ao u {kolu zbog bolesti. Za{to je on ostao kod ku}e? On je zato ostao kod ku}e. Ovom prilo{kom odredbom ozna~ava se uzrok zbog koga se vr{i ili ne vr{i radwa predikata. Prilo{ka odredba kojom se iskazuje uzrok vr{ewa ili nevr{ewa glagolske radwe naziva se prilo{ka odredba za uzrok. Prilo{ka odredba za uzrok se naj~e{}e obele`ava oblicima imenica (predlo{ko-pade`nim konstrukcijama), kao {to su: zbog pucawa, zbog bolesti, a retko i prilozima koji zna~e uzrok (a to su samo prilozi: zato i stoga). Ovu prilo{ku odredbu naj~e{}e dobijamo na pitawe: ZA[TO? ili ZBOG ^EGA?

Prilo{ke odredbe su glagolski dodaci kojima se ozna~ava osobina ili koli~ina glagolske radwe ili okolnosti (situacije) u kojima se ta radwa vr{i ili ne vr{i. Osobina glagolske radwe izra`ava se prilo{kom odredbom za na~in, koja se dobija na pitawe: KAKO? Koli~ina glagolske radwe izra`ava se prilo{kom odredbom za koli~inu, koja se dobija na pitawe: KOLIKO? Okolnosti pod kojima se vr{i glagolska radwa mogu biti razli~ite, a naj~e{}e su to mesto, vreme i uzrok. Te okolnosti obele`avaju se: a) prilo{kom odredbom za mesto, koja se dobija na pitawa: GDE?, ODAKLE?, DOKLE? i KUDA?, b) prilo{kom odredbom za vreme, koja se obi~no dobija na pitawe: KAD? i v) prilo{kom odredbom za uzrok, koja se naj~e{}e dobija na pitawe: ZA[TO? ili ZBOG ^EGA? Sve ove prilo{ke odredbe mogu se izraziti ili prilozima ili oblicima imenica i zamenica (u predlo{ko-pade`nim konstrukcijama) kao i spojem imenice i broja.

24

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR(Obnavqawe i pro{irivawe)Tata i sinKad mene moj tata upita: Sine, {ta je tvoj posao?, ja ka`em: Ja sam osnovac i moj posao je da znam tri puta tri je devet i dva puta dva je ~etiri. A kada ja moga tatu pitam: Tata, {ta je tvoj posao?, on odgovara: Ja sam metalac i moj posao je da znam da obradim metal. (Neboj{a Nikoli})

Ko je razgovarao u odlomku iz pri~e Moj tata je metalac Neboj{e Nikoli}a? [ta je rekao otac, a {ta je rekao sin? Je li wihove re~i pisac ta~no naveo? Kako nazivamo ta~no zapisane ne~ije re~i? Kako se one u tekstu obele`avaju, kojim znacima?

Nave{}emo jo{ jedan razgovor, u kome se najboqe mo`e uo~iti na koje se sve na~ine mogu oblikovati re~enice sa ta~no zapisanim re~ima u~esnika razgovora: Posle nastave Milan i Marija su produ`ili pe{ice do ku}e, jer oboje stanuju blizu {kole. Pred samom ku}om Milan je Mariju upitao: Marija, ho}e{ li i ti s nama danas i}i u bioskop? Ne mogu, danas imam mnogo posla u ba{ti, odgovori Marija. Ipak }e{ i}i, re~e Milan, jer }emo ti mi pomo}i da zavr{i{ sve poslove, pa }emo onda svi zajedno u bioskop. Ta~no zabele`ene ne~ije re~i nazivaju se upravni govor. Upravni govor se obele`ava navodnicima. Uz upravni govor obi~no dolaze pi{~eve re~i (re~i onoga koji pri~a), koje obja{wavaju ko govori, kako govori i sl. Kako }e biti napisan upravni govor, zavisi od toga gde su sme{tene pi{~eve re~i u odnosu na upravni govor.

25

Kakav je polo`aj pi{~evih re~i prema upravnom govoru u navedenom tekstu Tata i sin, a kakav u tekstu razgovora Milana i Marije?

U razgovoru Milana i Marije iskori{tene su sve mogu}nosti navo|ewa upravnog govora. Taj razgovor pokazuje da odnos pi{~evih re~i i upravnog govora mo`e biti napisan na tri na~ina: 1) pi{~eve re~i dolaze ispred (pre) upravnog govora, 2) pi{~eve re~i dolaze iza (posle) upravnog govora i 3) pi{~eve re~i umetnute su izme|u re~i upravnog govora. Ta tri na~ina pisawa upravnog govora mogu se predstaviti i ovako: 1) ________________________: __________________________. 2) ________________________, __________________________. 3) ________________________, ______________, ____________________. Napi{i na drugi i tre}i na~in slede}u re~enicu: Jelena upita: Gospodine, molim Vas, mo`ete li mi re}i koliko je sati.

Mo`e li se razgovor izme|u Milana i Marije, koji je dat u upravnom govoru, napisati i u obliku bez navodnika, u neupravnom govoru?

Uporedi koja je razlika izme|u navedenog teksta u upravnom govoru i tog istog teksta u neupravnom govoru: Pred samom ku}om Milan je upitao Mariju da li }e ona s wima danas i}i u bioskop. Marija je odgovorila da ne mo`e, da danas ima mnogo posla u ba{ti. Milan je rekao da }e ona, ipak, i}i, jer }e joj oni pomo}i da zavr{i sve poslove, pa }e onda svi zajedno u bioskop. Ovaj tekst je dat u neupravnom govoru, jer re~i govornika (Milana i Marije) nisu verno prenesene, nego su prilago|ene onome ko o wima govori ili pi{e. Prilago|ene su, zna~i, licu koje ne u~estvuje u govoru. Zato su i svi glagoli i sve zamenice iz prvog i drugog lica preba~eni u tre}e lice. Neupravni govor tako predstavqa prepri~avawe upravnog govora, i zbog toga se u wemu ne upotrebqavaju navodnici. Izdvoj sve razlike koje prate preno{ewe upravnog u neupravni govor u navedenom tekstu. Prenesi u neupravni govor slede}u re~enicu. Nastavnik je rekao: Danas }u vam objasniti upravni i neupravni govor.

26

PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^IMarijaNa Vardaru na zelenom, Gdje maj {u{ti i }arlija, Igra se sa svojom sjenom Niko drugi ve} Marija. Vjetrovi se topli ni`u Sa juga, od \ev|elije, [ta bi dali da vam sti`u Draga pisma od Marije? ^ini mi se kako ptice I mirisi najwe`niji Bagrema i kamilice Lete na jug, ka Mariji. Volio bih da naslikam Prah svileni {to ga liju Vita breza i jasika Sa visina na Mariju. Za{to, kad nad torwem plavim Stane pono} da izbija Ja ne spavam ve} se pravim Kako spavam o, Marija? Za{to vidim labudove, Kao snijeg pred ko~ijom, kako nekom barkom plove Izdaleka sa Marijom?

Kada po~nu zvijezde nijeme, Po|ite po Semberiji, Ka`ite tad, krizanteme, Ne{to lijepo o Mariji. (Bo{ko Lomovi})

Kako pesnik slika svoju qubav prema Mariji? U kojim stihovima je posebno nagla{ena wegova ~e`wa? Kako poku{ava premostiti daqinu koja ga razdvaja od Marije?

27

Pesnik je svaku strofu zavr{io istom re~ju imenicom Marija. Ima li ta imenica u svim strofama isti oblik? Uporedimo sve oblike imenice Marija koje je pesnik upotrebio u pesmi: MARIJ A MARIJ E MARIJ I MARIJ U MARIJ A MARIJ OM MARIJ I [ta mo`emo uo~iti: po ~emu se podudara, a po ~emu razlikuje imenica Marija u razli~itim strofama pesme? U svakoj od strofa imenica Marija upotrebqena je u razli~itom obliku. U sastavu te imenice u razli~itim okru`ewima (strofama) uo~avamo jedan nepromenqivi deo (Marij- ) i jedan promenqivi deo (-a, -e, -i -u, -om).

Nepromenqivi deo re~i zove se osnova re~i ili gramati~ka osnova, a promenqivi deo re~i zove se nastavak re~i ili gramati~ki nastavak. Gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i; on se nastavqa na gramati~ku osnovu. Sve re~i koje se sastoje od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka potpadaju pod promenqive vrste re~i. Osnova re~i i nastavak re~i ~ine puni oblik jedne promenqive re~i.

U promenqive re~i, videli smo, spadaju imenice, jer im se u razli~itim re~eni~nim okru`ewima na gramati~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki nastavci.

Izdvoj sve imenice iz navedene pesme i poku{aj im odrediti gramati~ku osnovu i nastavak!

28

Ali nisu samo imenice promenqive re~i. Ima u pesmi i drugih re~i koje nisu imenice, a ipak su promenqive, jer imaju gramati~ku osnovu i nastavak. Jesu li i glagoli promenqive re~i? Nave{}emo jedan glagol iz pesme i staviti ga u razli~ite re~enice da to poka`emo: Prah svileni... LIJU vita breza i jasika. Prah svileni SU LILE vita breza i jasika. LI]E prah svileni vita breza i jasika. Glagol LITI, kao {to se vidi, ima istu osnovu, a razli~ite nastavke u sada{wem, pro{lom i budu}em vremenu. Tako je i sa ostalim glagolima. Zato su i svi glagoli, tako|e, promenqive re~i. A pridevi? Jesu li oni promenqive re~i? Mo`emo li kod prideva izdvojiti gramati~ku osnovu i gramati~ke nastavke? Poka`imo to na jednom pridevu iz pesme, koji navodimo u razli~itim re~enicama: Vetrovi se TOPLI ni`u. Od TOPLIH vetrova vrlo je sparno. Ne volim TOPLE vetrove. I pridevi su, dakle, promenqive re~i. Ima li u tekstu pesme re~i koje nisu ni imenice, ni glagoli, ni pridevi a da su ipak promenqive? Pogledajmo jednu re~ iz teksta u razli~itim re~enicama: ^ini MI se kako ptice... lete na jug... MENE pozdravqaju ptice {to lete na jug. O MENI one pevaju. Istaknute re~i su razli~iti oblici zamenice JA. Sve zamenice su, tako|e, promenqive re~i. A u promenqive re~i spadaju i brojevi, {to pokazuju i slede}i primeri (od kojih je prvi iz pesme): Igra se sa svojom sjenom niko DRUGI ve} Marija. To sam saznao od DRUGOG ~oveka. Daj to DRUGOJ u~enici.

29

Promenqive re~i su: imenice, glagoli, pridevi, zamenice i brojevi.

Jesu li u pesmi Marija sve re~i promenqive? Mo`e li se kod svih re~i iz pesme izdvojiti gramati~ka osnova i gramati~ki nastavak? Izdvoj iz pesme sve promenqive re~i. Koje re~i su ostale? Ostale su, na primer, slede}e re~i iz pesme: ZA[TO ... ja ne spavam... ... nekom barkom plove IZDALEKA sa Marijom. Prah svileni {to ga liju vita breza I jasika. Vjetrovi se topli ni`u SA juga, OD \ev|elije. [ta bi dali DA vam sti`u draga pisma OD Marije. Svaka od istaknutih re~i ima isti oblik u bilo kom re~eni~nom okru`ewu. Ove re~i nemaju gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak, nego se sa istim oblikom pojavquju u svakoj re~enici.

Re~i koje u razli~itim re~eni~nim okru`ewima ne mewaju svoj oblik nazivaju se nepromenqive re~i. Nepromenqive re~i nemaju gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka, nego se uvek pojavquju u istom obliku.

Razvrstaj sve re~i iz pesme u dve grupe: a) promenqive re~i, b) nepromenqive re~i.

30

NEPROMENQIVE RE^IRastanak s bezbri`nim djetiwstvomKad izbi{e na zaravan pred {kolom, dje~aci spazi{e kako iza bregova, tamo negdje nad Unom, rastu, klup~aju se i {ire oblaci gusta dima. Gore na{i rezervoari nafte i benzina! muklo re~e u~iteqica stoje}i uz ogradu dvori{ta. Jesu li to Nijemci zapalili? {apatom upita Jovan~e zure}i u zakovitlane dimove. Ne znam, djeco. Mo`da su ih na{i vojnici bacili u vazduh da ne padnu u ruke neprijatequ. Jovan~etu po|e uz tijelo ~udna, dotad nepoznata jeza, zapali mu ~itavo lice i {umno ga ponese nekud navi{e. Mo`da je sa wima i na{ Nikoletina! pomisli sav o{amu}en, u vatri uzbu|ewa. Ne da rezervoara Nijemcima u ruke! Ve} mu se ~inilo da je i sam tamo, pod mo}nim talambasima dima i ogwa, i da se uz tutaw i grmqavinu, nosi s Nijemcima zajedno s Nikoletinom, koji vitla i bije oko sebe svojim ogromnim ru~erdama. Treperio je, te{ko disao i obeznaweno gledao u daqinu, a kad je najzad do{ao k sebi i vidio okolo |ake, u~iteqicu i {kolu, on ih sve za~u|eno preletje pogledom kao da se pita: [ta }u ja ovdje? Jo{ se jednom obazreo oko sebe i odjednom osjeti da se vi{e ne mo`e vratiti u {kolsku klupu, uzeti kwige i mirno po~eti s ~itawem. Pa ja vi{e nijesam |ak, gotovo je! pro{apta on kao da se budi iz sna. Tog trenutka prestalo je ono pravo, bezbri`no djetiwstvo |a~kog haramba{e Jovan~eta. Nastalo je jedno drugo djetiwstvo, oprqeno mrazom rata, dje~a{tvo malog buntovnika, nekada{weg odmetnika iz Prokina gaja. ta(la)mbas ratni bubaw (Branko ]opi})

31

O kakvom rastanku s detiwstvom pisac govori? [ta je dovelo do preranog rastanka s detiwstvom? Kako je Jovan~e do`iveo taj iznenadni trenutak rastanka sa {kolom i bezbri`nim detiwstvom? Podvuci re~i i delove teksta gde se to raspolo`ewe najboqe pokazuje. Izdvoj iz teksta promenqive re~i!

Koje re~i, osim prideva, naj~e{}e stoje ispred imenica. Uo~imo to u slede}im primerima iz teksta: Kad izbi{e na zaravan pred {kolom... ... re~e u~iteqica stoje}i uz ogradu dvori{ta. Mo`da su ih na{i vojnici bacili u vazduh... Znamo da uz imenicu naj~e{}e stoje pridevi u slu`bi atributa. Da li su istaknute re~i uz imenice pridevi? Imaju li te re~i slu`bu atributa? Imaju li osnovu i nastavke? Jesu li to promenqive ili nepromenqive re~i? Kakva je wihova uloga u re~enici?

Re~i nad, pred, uz, u i sl. obi~no stoje ispred imenica. One se predla`u ({to zna~i le`e pred) imenicama, pa se zato zovu predlozi. Predlozima se ozna~avaju odnosi imenica prema drugim re~ima u re~enici. Oni su nepromenqiva vrsta re~i. Uti~u na oblik imenice pred kojom stoje (zato, na primer, ne mo`emo re}i: *On sedi u ku}a, nego samo: On sedi u ku}i).

Prona|i u tekstu sve predloge. [ta se ozna~ava slede}im (istaknutim) nepromenqivim re~ima? Kakvu slu`bu imaju te re~i u re~enici? ... iza bregova, tamo negdje nad Unom... klup~aju se i {ire oblaci gusta dima. Ve} mu se ~inilo da je i sam tamo... ... a kad je najzad do{ao k sebi i vidio okolo |ake... ... on ih sve za~u|eno preletje pogledom... Kom skupu, subjekatskom ili predikatskom, pripadaju istaknute re~i? Navedene re~i pripadaju predikatskom skupu re~i. One uvek imaju slu`bu neke prilo{ke odredbe u re~enici, i to: a) prilo{ke odredbe za mesto (tamo, negdje, okolo), b) prilo{ke odredbe za vreme (najzad, ve}) i v) prilo{ke odredbe za na~in (za~u|eno). Takve nepromenqive re~i, koje u re~enici vr{e slu`bu prilo{ke odredbe, nazivaju se prilozi.

32

Izdvoj sve priloge iz navedenog teksta i odredi wihovu slu`bu i zna~ewe!

Prilozi su nepromenqive re~i koje se prila`u (dodaju) glagolima da ozna~e osobinu (na~in) glagolske radwe ili situaciju (okolnost) u kojoj se ta radwa vr{i. U re~enici uvek imaju slu`bu neke prilo{ke odredbe: za mesto, vreme, uzrok, na~in, koli~inu, itd.

Posebno treba obratiti pa`wu na priloge koji se po obliku podudaraju s pridevima. Treba strogo razlikovati prideve i priloge koji su isti po obliku, kao npr.: a) Milan je dobro dete. To je lepo odelo.

b) Milan dobro u~i. To je lepo napisano. U primerima pod (a) re~i dobro i lepo su pridevi, jer su dodaci imenici i imaju slu`bu atributa (dobro dete, lepo odelo). Te prideve dobijamo na pitawe: KAKVO (dete, odelo)? U primerima pod (b) dobro i lepo su prilozi, jer su dodaci predikatu i imaju slu`bu prilo{ke odredbe za na~in (dobro u~i, lepo je napisano). Ovakve priloge dobijamo na pitawe KAKO (u~i, je napisano)? Osim toga, pridevi su promenqive, a prilozi nepromenqive re~i. Ima li jo{ nepromenqivih re~i u navedenom tekstu? [ta ozna~avaju slede}e re~i iz teksta? Kakva je wihova uloga u re~enici? Gore na{i rezervoari nafte i benzina! ... najzad (je) do{ao k sebi i vidio okolo |ake... ... odjednom osjeti da se vi{e ne mo`e vratiti u {kolsku klupu. Ove nepromenqive re~i slu`e za povezivawe re~i, skupova re~i i re~enica u ve}e celine, pa se zato zovu veznici.

Prona|i i podvuci sve veznike u navedenom tekstu!

Veznici su nepromenqive re~i koje slu`e za povezivawe re~i i re~enica.

33

U tekstu imamo i slede}u re~enicu: Mo`da je sa wima i na{ Nikoletina! Uporedimo zna~ewe istaknute re~i sa sli~nim re~ima u slede}im re~enicama: S wima je, verovatno, na{ Nikoletina! S wima je, sigurno, na{ Nikoletina! On ba{ to ne zna. Nau~i bar istoriju! [ta se ozna~ava ovim nepromenqivim re~ima? Navedenim re~ima onaj koji govori izri~e svoj stav (odnos) prema sadr`aju ili cele re~enice (stav sigurnosti, verovatno}e, mogu}nosti i sl., kakav je slu~aj s re~ima mo`da, sigurno, verovatno u navedenim primerima) ili svoj stav prema sadr`aju samo jednog dela re~enice (kao u primerima s re~ima ba{, bar). Takve re~i nazivaju se re~ce.

Re~ce su nepromenqive re~i kojima govornik iskazuje svoj emocionalni stav (odnos) prema sadr`aju cele re~enice ili nekog wenog dela.

U nepromenqive re~i spadaju i uzvici. Evo nekoliko primera: Joj, {to je hladno! Ej, do|i ovamo! Oho, koliko on pojede! [ta se izra`ava uzvicima?

Uzvici su nepromenqive re~i kojima se naj~e{}e izra`avaju li~na ose}awa i raspolo`ewa, kao {to su ose}awe bola, straha, radosti, divqewa, iznena|ewa i sl.

Zakqu~imo: koje sve vrste re~i pripadaju nepromenqivim re~ima?

Nepromenqive re~i su: prilozi, predlozn, veznici, uzvici i re~ce. Od svih nepromenqivih re~i samo prilozi mogu vr{iti slu`bu re~eni~nog ~lana, i to slu`bu prilo{ke odredbe. Ostale nepromenqive re~i (predlozi, veznici, uzvici i re~ce) nikad same ne mogu vr{iti slu`bu nijednog re~eni~nog ~lana: ni subjekta, ni predikata, ni atributa, ni objekta, ni prilo{ke odredbe.

34

SLO@ENA RE^ENICA[kolski drugKwigu sam zavoleo ~im sam nau~io da ~itam. Sve narodne pesmice u selu, svi kalendari brzo su pro{li kroz moje ruke. Onda sam po~eo moliti {kolskog druga Vasu da mi posudi na ~itawe neku svoju kwigu. On ih je imao mnogo. Wegov otac bio je bogat, pa mu je u gradu ~esto kupovao lepe kwige. Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu, hvalio se wome, pokazivao nam ju je. Naro~ito ih je pokazivao meni, jer je poznavao moju glad za kwigama. Kwigu bi mi pokazao, ali mi je ne bi dao u ruke. I `udeo sam za wima. Ponekad ih sawao. Jednog jutra Vaso je doneo u {kolu novu kwigu sa neobi~no lepim slikama. Po~eo sam ga saletati da mi je da na ~itawe. On mi je, na moje veliko iznena|ewe, tog jutra zbiqa i dade. Brzo se, me|utim, predomislio. Za vreme ~asa pru`i ruku ispod klupe da izvadi svoju kwigu iz moje torbe. Bio sam br`i i pritisnuo je obema rukama. Vaso me je grubo odgurnuo, pa zaka~ismo moju tablicu. Ona slete s klupe, pade i razbi se u komadi}e. Svi de~aci i devoj~ice su se uskome{ali i pogledali su prema nama dvojici. Stari u~iteq tako|e. (Aleksa Miki}, prilago|eno)

Kako je pisac opisao odnos izme|u {kolskih drugova? [ta de~ak koji govori voli od malih nogu? Kako je prikazan wegov drug Vaso? [ta de~ak od wega kao druga o~ekuje? Da li Vaso izneverava de~akova o~ekivawa?

35

Videli smo da postoje proste i proste pro{irene re~enice Proste su one koje se sastoje od subjekta i predikata, koje nemaju dodatke (nemaju pro{irewe) subjekta ili predikata, pa ih zato mo`emo zvati i nepro{irenim prostim re~enicama. Pro{irene su one proste re~enice koje nastaju pro{irewem subjekta ili predikata wihovim dodacima. [ta je zajedni~ko i nepro{irenim i pro{irenim prostim re~enicama? Izdvoj iz teksta sve nepro{irene i pro{irene proste re~enice i obrati pa`wu na predikat. Koliko ove re~enice imaju predikata u svom sastavu? ^ime su izra`eni predikati? Sve proste re~enice i nepro{irene i pro{irene u svom sastavu imaju samo jedan predikat. Predikat se uvek izra`ava li~nim glagolskim oblikom, svaki predikat u svom sastavu mora imati bar jedan li~ni glagolski oblik (npr.: prezent ili sada{we vreme, perfekat ili pro{lo vreme, futur ili budu}e vreme itd.). Odredi kojim su li~nim glagolskim oblicima obele`eni predikati u prostim nepro{irenim i pro{irenim re~enicama u tekstu! Koliko predikata ima u slede}im re~enicama iz teksta? Da li te re~enice ozna~avaju samo po jednu radwu? 1. Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu, hvalio se wome, pokazivao nam ju je. 2. Svi de~aci i devoj~ice su se uskome{ali i pogledali su prema nama dvojici. 3. Naro~ito ih je pokazivao meni, jer je poznavao moju glad za kwigama. 4. Kwigu sam zavoleo ~im sam nau~io da ~itam. U prvoj re~enici upotrebqena su tri predikata, koji ozna~avaju tri razli~ite radwe. U drugoj re~enici su dva predikata; u tre}oj tako|e dva predikata, i u ~etvrtoj tri predikata. Po tome vidimo da ovo nisu proste re~enice (ni nepro{irene, ni pro{irene), jer proste re~enice mogu imati u svom sastavu samo jedan predikat.

Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Koliko ima predikata u slo`enoj re~enici, toliko ima prostih re~enica u sastavu slo`ene re~enice.

Slo`ene re~enice nastaju tako {to se vi{e prostih (nepro{irenih ili pro{irenih) re~enica spoji u jednu re~enicu: 1) Svaku kupqenu kwigu Vaso je donosio u {kolu, 2) hvalio se wome, 3) pokazivao nam ju je.

36

U navedenoj re~enici (a isti je slu~aj i sa na{om drugom re~enicom) proste re~enice se ni`u jedna za drugom. U ~etvrtoj re~enici takvog nizawa nema, nego ulazak prostih re~enica u sastav slo`ene mo`emo prikazati na slede}i na~in: 1) Kwigu sam zavoleo 2) ~im sam nau~io 3) da ~itam. U ovoj re~enici proste re~enice se ne ni`u u slo`enoj re~enici, nego jedna drugu nadopuwavaju. Druga prosta re~enica u sastavu ove slo`ene re~enice prema prvoj re~enici ima istu slu`bu kakvu ima prilo{ka odredba za vreme u prostoj re~enici prema predikatu. A tre}a re~enica dopuwava drugu na isti na~in kao {to objekat dopuwava predikat u prostoj re~enici. Granice me|u prostim re~enicama u slo`enoj re~enici ~esto mo`emo prepoznati po veznicima. Jedna vrsta veznika povezuje samo proste re~enice u slo`enoj. Takvi su, na primer, veznici: da, kad, kako, ~im, dok, jer, ako, iako, zato {to, kao {to, kao da i mnogi drugi. Druga vrsta veznika mo`e povezivati i re~i ili skupove re~i u prostoj (pro{irenoj) re~enici, ali i proste re~enice u sastavu slo`ene re~enice. Takvi veznici su: i, pa, te, ni, niti, no, a, ali, nego, ve}, ili, a kamoli.

Izdvoj iz teksta sve slo`ene re~enice i poka`i od koliko prostih re~enica je svaka od wih sastavqena.

37

PROMENA IMENICASve imenice su promenqive re~i. A sve promenqive re~i, ve} smo nau~ili, imaju gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak. To zna~i da promenqiva re~ u razli~itim re~eni~nim okru`ewima zadr`ava istu osnovu, a mewa svoj gramati~ki nastavak. Uporedimo oblike imenice ruka u slede}oj narodnoj poslovici: RUKA RUKU MIJE, OBRAZ OBADVIJE. [ta je gramati~ka osnova, a {ta gramati~ki nastavak u dva istaknuta primera imenice ruka? Znamo ve} da je osnova onaj deo re~i koji se ne mewa, dakle onaj deo re~i koji je isti u wenim razli~itim upotrebama. U navedenom primeru gramati~ka osnova je RUK- (jer je taj deo isti i u ruka, i u ruku), a gramati~ki nastavci su -a i -u: RUK-A RUK-U Gramati~ka osnova kod imenica zove se imeni~ka osnova (u navedenim re~ima to je osnova ruk-), a ona se dobija kada se odbije gramati~ki nastavak. Dodavawem razli~itih nastavaka na imeni~ku osnovu dobijaju se razli~iti oblici imenica (ruka, ruke, ruci, rukom, ruke, rukama i sl.).

Razli~iti oblici u kojima se pojavquju imenice nazivaju se pade`i.

Pade`ni oblici se dobijaju kad se na imeni~ku osnovu dodaju razli~iti gramati~ki nastavci. A gramati~ki nastavci kod imenica se zovu pade`ni nastavci. To zna~i da pade`ne oblike dobijamo kad na imeni~ku osnovu dodamo pade`ne nastavke. Promena imenica kroz pade`e naziva se deklinacija. Srpski jezik ima sedam pade`a. Svaki pade` dobija se na posebno pitawe. Nave{}emo nazive pade`a po redu i pitawa na koji se svaki od pade`a dobija. Prvi pade` zove se NOMINATIV, i dobija se na pitawa: KO? (za imenice za `ivo) i [TA/[TO? (za imenice za ne`ivo); npr.: KO u~i? Sestra. [TA leti? Avion.

38

Drugi pade` zove se GENITIV, i dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) i ^EGA? (za ne`ivo), kao npr.: Od KOGA je stiglo pismo? Od sestre. ^EGA se pla{i{? Aviona. Tre}i pade` zove se DATIV, i dobija se na pitawa: KOME? (za `ivo) i ^EMU? (za ne`ivo), kao npr.: KOME pi{e{ pismo? Sestri. ^EMU se divi{? Avionu. ^etvrti pade` zove se AKUZATIV, i dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) i [TA/[TO? (za ne`ivo); kao npr.: KOGA posmatra{? Sestru. [TA posmatra{? Avion. Peti pade` zove se VOKATIV, i on je pade` dozivawa, pa dolazi uz uzvike: O! Ej! Npr.: Ej, sestro! Ej, avione! [esti pade` zove se INSTRUMENTAL, i dobija se na pitawa: S KIM(E)? (za `ivo) i ^IM(E)? (za ne`ivo); kao npr.: S KIME razgovara{? Sa sestrom. ^IME se vozi{? Avionom. Sedmi pade` zove se LOKATIV, i dobija se na pitawa: O KOME? (za `ivo) i O ^EMU? (za ne`ivo) kao npr.: O KOME razgovaraju? O sestri. O ^EMU razgovaraju? O avionu. Svaki pade` ima i oblik jednine i oblik mno`ine. Obrati pa`wu na osnovu imenice u slede}oj re~enici: U desnu ruku je uzeo sladoled, jer je u levoj ruci dr`ao novac. Kao {to vidimo, u jednom obliku imenice RUKA osnova je RUK- a u drugom RUC- . Ispred nastavka -I u obliku RUCI do{lo je do promene zavr{nog glasa osnove. To se ~esto doga|a. Zavr{ni glas u osnovi u nekim pade`ima ispred odre|enih pade`nih nastavaka se mewa, kao npr.: Vojni~e, pozdravi vojnike! Ona `ivi u Americi.

39

Treba zapamtiti: U svim pade`ima imenice nemaju potpuno istu osnovu. Zavr{ni glas (suglasnik) osnove ispred nekih pade`nih nastavaka mewa se u neki drugi glas. To zna~i da neki pade`ni nastavci izazivaju odre|ene glasovne promene u osnovi imenica (kao npr.: junak juna~e, junaci, junacima; drug dru`e; biblioteka biblioteci, itd.).

40

NOMINATIVSrbijaDesanka ustaje. Ponovo seda. Lista kwigu sa ~ijih se korica ~ita: Vuk Karaxi}. Lista i ~ita. Ja sam u Srbiji ro|en i meni, kao Srbinu, veoma je stalo (kao {to je svugdje u svijetu svakom po{tenom rodoqubu) do blagostawa svoje otaxbine. Tu sam se podwivio, i vjerujem da od Srbije qep{e zemqe na svijetu nema. Sklapa kwigu. Po}uti. E, moj zemqa~e! Moj Vu~e! Nismo ti mi, Srbi, ba{ neke cve}ke. Znamo, brate, biti i ovakvi i onakvi. I sama sam se u Srbiji rodila, podwivila i po`ivela. Pravo govore}i, mi, Srbi, qudi smo sevapa i inata. Zavirila sam Srbiji u lice i u du{u joj se zagledala. Svoju sam du{u pred wom otvorila. Od svega, zasigurno znam: Srbija je velika tajna. I za nas u woj ro|ene, a tek za stranca! Prvo {to sam u Srbiji ~ula bilo je: pesma ptica i graja |aka. Prve su re~i koje mi padaju na um, uz re~ detiwstvo: za~u|enost, ushi}ewe, `e| saznavawa, potreba za ne`no{}u, za{titom. Pamtim sne`ni predeo, ogromnost neba, strah u no}i, slutwe... Pamtim i pamti}u sve... podwiviti se podi}i se, odrasti (Dragomir Brajkovi}, Desankine oporuke)

41

Velika srpska pesnikiwa Desanka Maksimovi} ~ita jednu od kwiga Vuka Karaxi}a. Znate li po ~emu je Vuk Karaxi} jedan od najpoznatijih Srba u istoriji? Do ~ega je wemu posebno stalo? [ta na to ka`e pesnikiwa? Koje osobine Srba ona navodi? [ta Vuk, a {ta Desanka ka`u o Srbiji? Kakva se}awa na Srbiju pesnikiwa nosi iz detiwstva?

Ima li u navedenom tekstu imenica u nominativu? Podsetimo se da nominativ dobijamo na pitawa KO? (za `ivo) i [TA? (za ne`ivo). Prva re~enica teksta glasi: Desanka ustaje. Kakvu slu`bu (funkciju) ima u toj re~enici nominativ imenice Desanka? Na koje pitawe mo`emo taj nominativ dobiti? Koje zna~ewe ima taj nominativ? Nominativ Desanka, koji dobijamo na pitawe KO (ustaje)? ima slu`bu subjekta.

Subjekat koji je iskazan oblikom nominativa zove se gramati~ki subjekat.

Subjekat Desanka u navedenoj re~enici ima zna~ewe vr{ioca radwe: subjektom je ozna~en onaj koji vr{i radwu ustajawa. A imaju li takvo zna~ewe i subjekti u slede}im re~enicama? Jelena je tajanstvena. Rado{ je pametan. Dete je nesta{no. I ovi su subjekti upotrebqeni u nominativu. Oni su, zna~i, gramati~ki subjekti. Tim subjektima se, me|utim, ne ozna~ava vr{ilac radwe, jer se predikatom i ne obele`ava radwa, nego osobina subjekta. Ovim subjektima imenuju se nosioci osobina koje su izra`ene predikatom. A kakav je predikat u tim re~enicama: glagolski ili imenski? Koja je neglagolska vrsta re~i upotrebqena u sastavu tih imenskih predikata? Mogu li i imenice u nominativu biti deo imenskog predikata? [ta je imenski deo predikata (predikativ) u slede}oj re~enici iz teksta? [ta je subjekat u toj re~enici i kakvo zna~ewe ima (vr{ioca radwe ili nosioca osobine)? Na koje pitawe dobijamo taj subjekat? Srbija je velika tajna.

42

Imenica tajna (a zapravo imenski skup re~i velika tajna) upotrebqena je u nominativu i ima slu`bu imenskog dela predikata (predikativa) jer zajedno s glagolskim delom predikata je predstavqa predikat: je (velika) tajna. Uz imenske predikate subjekat u nominativu obi~no ima zna~ewe nosioca osobine. Odredi nominative u slu`bi imenskog dela predikata u slede}im re~enicama: Milica je u~enica. Marko je student. On je pametan ~ovek. Ova visoka ku}a je lepa gra|evina. Da li su subjekat i imenski deo predikata u svim re~enicama iskazani samo imenicom? U kojim su primerima subjekat i imenski deo predikata izra`eni imeni~kim skupom re~i (sintagmom)?

Nominativ je pade` koji se dobija na pitawa: KO? ili [TA? U re~enici nominativ ima slu`bu (funkciju) ili subjekta ili imenskog dela predikata (predikativa). Subjekat u nominativu naziva se gramati~ki subjekat. Gramati~ki subjekat obi~no ima zna~ewe ili vr{ioca radwe ili nosioca osobine. To zna~i da se predikatom subjektu pripisuje ili radwa koju on vr{i ili osobina kojom se on odre|uje.

Napi{i po nekoliko re~enica u kojima }e nominativ imati: a) slu`bu subjekta sa zna~ewem vr{ioca radwe, b) slu`bu subjekta sa zna~ewem nosioca osobine, v) slu`bu imenskog dela predikata.

43

GENITIVPo`arCrveni kombajni su se zarivali u zlatno runo leta. Za wima su ostajali o{i{ani p{eni~ni bre`uqci i svetlo`ute kocke slame. Ludovao je i vreli ju`ni vetar i unosio nemir u ve} suvu i krtu letinu... Seoskim putem koraci oznojenih i retkih prolaznika tupo puf}u po pra{ini. U jedan mah kroz huku vetra protr~a{e qudi. Jure preko wiva, kroz kukuruze, preska~u plotove, izbijaju iz svakog dvori{ta, iz svake ba{te. Ne{to vi~u, ali se od vetra ni{ta ne razume. Leti se dobro ne ~uje zbog vrelog i retkog vazduha. Na sve strane se rastr~ala deca. Od ku}e do ku}e zaci~e, zabrzaju grozdovi wihovih glasova. U trku se dodaju kante, kofe, lonci... Iz jednog dvori{ta te~e velika, crna reka dima. Izvirila je iz dve ogromne buktiwe u sewaku. Gorela su dva stoga sena... Oko ogwenih perjanica tr~karaju qudi. Tiskaju se mala i velika, garava, oznojena i od straha ru`na lica. Nad bunarima vitlaju ruke, zate`u se konopci, pqu{ti voda. Uz u`arene kupe propiwu se lonci vode. U mete` uska~u vi`qaste de~je figure, donose te{ke lonce vode. Devoj~icama mokre haqinice, isprqane. I one donose vode. Spletovi de~jih ruku padaju po dr{kama lonaca, grabe se. Grozni~avo poma`u jedno drugom. Neko je {apnuo jedno ime. Brzo se saznalo da se jedan de~ak zbog ne~ega ~esto krio u sewaku. Taj de~ak je sad najvi{e bio upla{en i uznemiren. Ne{to je kri{om izvadio iz xepa i bacio u vatru. (Milorad Radunovi})

44

Pisac je na vrlo slikovit na~in opisao po`ar. Kako je opisao pona{awe qudi kada su ~uli za po`ar? Kako ga{ewe po`ara? Ko sve u~estvuje u ga{ewu? Izdvoj karakteristi~ne detaqe koji najboqe odslikavaju mete` i u`urbanost qudi pri ga{ewu po`ara. Na koji nam na~in pisac otkriva ko je izazvao po`ar (uzro~nika po`ara)? U tekstu je pisac upotrebio dosta imenica u obliku genitiva. Svi genitivi nemaju istu slu`bu (funkciju) u re~enici. Koju slu`bu imaju genitivi u slede}im re~enicama iz teksta? Seoskim putem koraci oznojenih i retkih prolaznika tupo puf}u po pra{ini. U jedan mah kroz huku vetra protr~a{e qudi. S tim primerima uporedimo i slede}e srodne primere: Ku}a wegovih roditeqa nalazi se na jednom bre`uqku. Sveska moje drugarice veoma je uredna. Volim ~itati pri~e Branka ]opi}a. Jesu li navedeni genitivi dodaci imenicama ili glagolima? Na koje pitawe ih mo`emo dobiti? [ta se na osnovu toga pitawa mo`e zakqu~iti o zna~ewu genitiva imenica u ovim re~enicama? U svim navedenim primerima imenica u genitivu je dodatak drugoj imenici. Imenica u genitivu sa imenicom ~iji je dodatak ~ini imeni~ki skup re~i: koraci prolaznika, huka vetra, ku}a roditeqa, sveska drugarice, pri~e Branka ]opi}a.

ZAPAMTI: Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (a nije apozicija) jeste atribut.

Genitivi u navedenim primerima imaju, zna~i, slu`bu (funkciju) atributa. Wima se ozna~ava pripadawe (posesivnost), zato ih i mo`emo dobiti na pitawe ^IJI?, ^IJA? ili ^IJE? ^iji koraci? Koraci prolaznika. ^ija huka? Huka vetra. ^ija ku}a? Ku}a roditeqa, itd. Da ovi genitivi imaju zna~ewe pripadawa, vidi se i po slede}em opisnom na~inu predstavqawa wihovog zna~ewa: Ku}a wegovih roditeqa = Ku}a koja pripada wegovim roditeqima = roditeqska ku}a. Imenica u genitivu naj~e{}e je pra}ena i svojim atributom. Poka`i koji su atributi upotrebqeni uz imenicu u genitivu.

45

Genitiv kojim se ozna~ava da ono {to je wime obele`eno pripada onome {to je iskazano imenicom uz koju taj genitiv stoji naziva se prisvojni ili posesivni genitiv. Prisvojni genitiv uvek ima slu`bu atributa i dobija se obi~no na pitawe: ^IJI?, ^IJA?, ^IJE?

A kakvu slu`bu imaju imenice u genitivu u slede}im primerima? ^emu su one dodaci: glagolu ili imenici? Za wima su ostajali o{i{ani p{eni~ni bre`uqci i svetlo`ute kocke slame. Gorela su dva stoga sena. ... donose te{ke lonce vode. I u ovim primerima genitiv stoji uz imenicu i s wom ~ini imeni~ki skup re~i (sintagmu): kocka slame, stog sena, lonac vode. Zato i ovakvi genitivi imaju slu`bu atributa. Imenica uz koju ovakav genitiv stoji uvek ozna~ava neku koli~inu, dok se genitivom ozna~ava materija ~ija se koli~ina odre|uje imenicom uz koju genitiv stoji. Takav genitiv naziva se deoni ili partitivni genitiv.

Kada se genitiv nalazi u imeni~kom skupu re~i uz imenicu kojom se ozna~ava deo onoga {to je obele`eno imenicom u genitivu, takav genitiv ima slu`bu atributa i zove se deoni ili partitivni genitiv. Deoni genitiv dolazi uz imenice koje zna~e koli~inu, kao npr.: kilogram hleba, kilometar puta, sat vremena, stog sena, naramak drva, ~a{a vode, i sl.

A kakvu slu`bu i zna~ewe ima genitiv u slede}im primerima, od kojih je prvi iz navedenog teksta? Pripadaju li ti genitivi imeni~kom ili glagolskom skupu re~i? I one donose vode. Kupi hleba. Genitivi u navedenim primerima stoje uz glagole i dobijaju se na pitawe: [TA? [ta one donose? Donose vode. [ta treba da kupi? Treba da kupi hleba. Zato oni imaju slu`bu pravog (bli`eg) objekta. Genitivom se ozna~ava neodre|ena koli~ina onoga {to je obuhva}eno glagolskom radwom. Zato se ovaj genitiv mo`e dobiti i na pitawe ^EGA? I taj genitiv u slu`bi pravog objekta ima zna~ewe deonog genitiva.

46

Deoni genitiv koji je dodatak glagolu i dobija se na pitawe [TA? uvek ima slu`bu pravog (bli`eg) objekta. Takav genitiv pravog objekta mo`e se uvek zameniti jednim drugim pade`om koji se zove akuzativ, kao npr.: One donose vode. One donose vodu; Kupi hleba. Kupi hleb.

Kakvu slu`bu imaju imenice u genitivu u slede}im re~enicama iz teksta? Je li tu genitiv u sastavu imeni~kog ili glagolskog skupa re~i? Na koja pitawa mo`emo dobiti te genitive? Jure preko wiva... izbijaju iz svakog dvori{ta, iz svake ba{te. Iz jednog dvori{ta te~e velika, crna reka dima. Od ku}e do ku}e zaci~e, zabrzaju grozdovi wihovih glasova. Oko ogwenih perjanica tr~karaju qudi. Leti se dobro ne ~uje zbog vrelog i retkog vazduha. U svim navedenim primerima imenica u genitivu nije upotrebqena sama, nego je ispred we (sa wenim atributom ili bez wega) naveden i neki predlog: preko, iz, od, do, oko, zbog. Spoj imenice ili imeni~ke grupe re~i sa predlogom naziva se predlo{ko-pade`na konstrukcija. Sve navedene predlo{ko-pade`ne konstrukcije imaju slu`bu prilo{ke odredbe, i to u posledwem primeru prilo{ke odredbe za uzrok, a u ostalim primerima prilo{ke odredbe za mesto.

Genitiv s predlozima mo`e imati razli~ita zna~ewa. Genitivna predlo{ko-pade`na konstrukcija kao dodatak glagolu ima slu`bu prilo{ke odredbe, i to naj~e{}e prilo{ke odredbe za mesto, vreme (npr.: Posle ru~ka iza{ao je u grad) ili za uzrok. Sami predlozi po pravilu pokazuju koje zna~ewe ima prilo{ka odredba izra`ena genitivnom predlo{ko-pade`nom konstrukcijom.

47

DATIVPotvrdaAn|elko je od upraviteqa {kole dobio potvrdu slede}e sadr`ine:

PotvrdaOva se potvrda izdaje |aku crnom An|elku, kojom mu se dozvoqava da za vreme ~asa dr`i kapu na glavi, a iz razloga da wegova }ela ne bi zasewivala o~i ostalim u~enicima. Upraviteq, svojeru~no (Aleksandar Popovi})

Znate li {ta je potvrda? Za{to se ona izdaje? Kako zami{qate |aka kome se ovakva potvrda izdaje?

Potvrda se obi~no izdaje kada ne{to primamo od nekoga ili kada ne{to {aqemo nekome. Ona mora da sadr`i slede}e podatke: a) {ta se prima ili {aqe, b) ko to prima, v) ko izdaje potvrdu, g) gde se predaje i d) kada se predaje. Sadr`i li sve te podatke i navedena potvrda? Da li je ovakva potvrda obi~na? [ta je u woj neobi~no?

48

Pisac ka`e: ... potvrda se izdaje |aku crnom An|elku.

Koji je to pade`? Na koje ga pitawe mo`emo dobiti? [ta se tim pade`om ozna~ava; koje je wegovo zna~ewe? Imenice |aku i An|elku (kao i atribut crnom) upotrebqene su u dativu. Dativom je ozna~eno lice kome je namewena (upu}ena) potvrda. Dativ, dakle, ima zna~ewe namene (potvrda je namewena An|elku). Takav dativ odgovara na pitawe: KOME? i ima slu`bu nepravog (daqeg) objekta uz glagol izdavati. Napi{i jo{ nekoliko re~enica u kojima }e dativ imati slu`bu nepravog (daqeg) objekta uz glagole: kupiti, napisati, pokloniti, doneti, pomo}i. Ima li dativ zna~ewe namene i slu`bu nepravog (daqeg) objekta i u slede}im primerima? Marko se uputio prema igrali{tu. Jelena je po{la ka {umi. Rado{ prilazi ku}i. Zahtevaju li glagoli uz koje je ovde upotrebqen dativ navo|ewe objekta ili prilo{ke odredbe? S kojim predlozima su upotrebqene imenice u dativu u navedenim primerima? U navedenim primerima dativ je upotrebqen uz glagole kretawa, i ima slu`bu prilo{ke odredbe za mesto. Dativom se obele`ava mesto kao ciq prema kome je usmereno kretawe. Uz glagole kretawa dativ ima zna~ewe usmerenosti glagolske radwe (radwe kretawa) i upotrebqava se ili s predlozima prema i ka ili bez predloga.

Dativ je pade` kojim se ozna~ava namena ili usmerenost glagolske radwe. Dobija se na pitawe: KOME? ili ^EMU? i ima slu`bu (funkciju) ili nepravog (daqeg) objekta ili prilo{ke odredbe za mesto. U slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dativ se ~esto upotrebqava s predlozima prema ili ka.

Sastavi jo{ nekoliko re~enica u kojima }e dativ s predlozima ka i prema ili bez predloga biti u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto uz glagole: do}i, prima}i se, putovati, kretati se, {etati i tr~ati.

49

AKUZATIVMali BaukJedne mra~ne pono}i jesewe rodio se u jami Bauk. Bio je tada mawi od senke kakve vrane i jedva se dr`ao na svojim mekim nogama. Mesec dana nije nikud iz jame izlazio, majka mu je donosila hranu i pi}e i nau~ila ga da puzi i hoda. A kad je posle mesec dana iza{ao u jarugu, bio je ve} pravi Bauk, velik i crn, da ga nisi mogao razlikovati od tame ni na metar razdaqine. Jedino kada zapali svoja dva oka, fewerima sli~na, znao si da je negde u blizini. Kad je napunio mesec dana, mati mu je rekla: Vreme je da po~ne{ u~iti svoj zanat. [umar ima desetoro dece, poku{aj no}as da ih upla{i{. Zajedno sa mrakom do}i }e{ pred wegovu ku}icu, i kad {umarka iza|e napoqe da kupi iverje, ti stani na vrata i izbe~i o~i; a ~im deca udare u dreku, be`i opet u mrak da te {umar ne bi uhvatio. A {ta da radim ako on pojuri za mnom u {umu? upita upla{eno Mali Bauk svoju majku. Brzo se uspu`i uz drvo i obesi se o grawe. [umaru }e se od tebe u~initi da je obi~na no}na tama. A kad on pro|e, si|i pa be`i u jamu. (Desanka Maksimovi}) O ~emu se u tekstu govori? Postoji li Bauk? Za{to su qudi izmislili Bauka? Kome su namewene pri~e o Bauku? Kada se one obi~no pri~aju? Za{to odrasli decu stra{e Baukom? Govori li pisac u tekstu o Bauku kao stvarnom ili kao nepostoje}em bi}u?

Obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta: 1) ...majka mu je donosila hranu i pi}e. 2) Vreme je da po~ne{ u~iti svoj zanat. 3) ... upita upla{eno Mali Bauk svoju majku. 4) ... {umarka iza|e napoqe da kupi iverje... ^emu su dodaci istaknute imenice ili imeni~ki skupovi re~i: imenicama ili glagolima? Postavi pitawa na koja se mogu dobiti ti dodaci? Kako se zovu ti dodaci? U kom pade`u su upotrebqeni? Da li se taj pade` pojavquje bez predloga ili s predlogom u navedenim primerima? Navedeni dodaci su pravi (bli`i) objekti. Dobijaju se na pitawe: KOGA? (za `ivo) ili [TA/[TO? (za ne`ivo). Upotrebqeni su u akuzativu bez predloga.

50

Akuzativ bez predloga je pade` pravog (bli`eg) objekta. Pravi objekat izra`ava se, osim akuzativom bez predloga, jo{ i deonim genitivom koji tada mora biti dodatak glagolu. Svaki deoni genitiv pravog objekta mo`emo zameniti akuzativom bez predloga, kao npr.: Donesi krede Donesi kredu; Kupi hleba Kupi hleb; i sl.

Ima li akuzativ u slede}im primerima slu`bu pravog (bli`eg) objekta? Tada sam pomislio na majku. On se razo~arao u sestru.

Kada akuzativ s predlozima ima slu`bu objekta, takav objekat je nepravi (daqi) objekat. To zna~i da je svaki akuzativni objekat s predlozima nepravi objekat, a svaki akuzativni objekat bez predloga pravi objekat.

U slede}im re~enicama iz teksta tako|e imamo upotrebqene akuzative s predlozima. Kakvo zna~ewe imaju glagoli uz koje su upotrebqeni ti akuzativi? Tra`e li ti glagoli navo|ewe objekta? Kakvu slu`bu u re~enici imaju te predlo{ko-pade`ne akuzativne konstrukcije? A kad je posle mesec dana iza{ao u jarugu, bio je ve} pravi Bauk. A {ta da radim ako on pojuri za mnom u {umu! ... ti stani na vrata i izbe~i o~i. Brzo se uspu`i uz drvo. U ovim primerima akuzativi s predlozima dolaze uz glagole kretawa i imaju slu`bu (funkciju) prilo{ke odredbe za mesto. U slu`bi prilo{ke odredbe za mesto naj~e{}e dolazi akuzativ s predlozima: u, na, uz, kroz i niz. Akuzativom s predlozima u i na uvek se obele`ava samo mesto zavr{etka kretawa, dok se akuzativom s predlozima kroz (npr.: Proputovao je kroz Srbiju), uz i niz (npr.: Si{ao je niz brdo) obele`ava mesto i pravac celog toka kretawa. Akuzativ u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dobija se na pitawe KAMO? ili KUDA? Osim prilo{ke odredbe za mesto, akuzativom s predlozima mogu se obele`iti i druge prilo{ke odredbe, kao {to su prilo{ka odredba za vreme (na pr.: Doputovao je na Novu godinu; Do{ao je pred praznik) ili prilo{ka odredba za na~in (npr.: Promrmqao je ne{to u bradu.).

51

Akuzativ s predlozima ~esto ima funkciju (slu`bu) prilo{ke odredbe. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za mesto ili prilo{ka odredba za vreme.

Sastavi nekoliko re~enica u kojima }e akuzativ s predlozima u i na biti u slu`bi: a) prilo{ke odredbe za mesto i b) prilo{ke odredbe za vreme.

52

VOKATIVStrahLijepa, neobi~no lijepa bila je ta jesen... Kao god {to je bila ta jesen lijepa, tako su bile lijepe i ve~eri u na{oj su{nici, gdje se ~esto sjedilo do kasno u no}... Jednom kad su se poslije takvog sijela svi razi{li svojim ku}ama, u su{nici ostadosmo samo djed i ja. On mi u uglu su{nice napravi le`aj, pokri me svojom bundom. Mrak je navirao u slabo osvijetqenu su{nicu... Posmatraju}i ispod bunde mrak koji je zjapio na vratima, u~ini mi se kao da }e sad ne{to uletjeti kroz vrata, zgrabiti me i zajedno sa djedovom bundom odnijeti u pomr~inu. Pri toj pomisli uzdrhtah, skupih se jo{ vi{e i bundu navukoh do samih o~iju. ]utao je djed, }utao sam i ja i ta ti{ina za mene je bila te{ka, nesnosna. I da to sve prekinem i ~ujem svoj vlastiti glas, zovnuh djeda: Djede, o djede! Oj! odazva se on otresaju}i o nagorjelu kladu pepeo iz svoje lule. [to psi no}as tako ~udno zavijaju? Kako ~udno? To se tebi samo ~ini... Tako oni uvijek. Uvijek! A ja to ranije nisam primijetio... A da tebe, mom~ino, nije ~ega strah, a? upita me djed smije{e}i se... Djede, jesi li se ti kada bojao ~ega? Ma ~ega da se bojim kad nema ni{ta. A je li te kada {to prepalo, djede? Na ovo pitawe djed se opet nasmija. (Aleksa Miki})

^ega se de~ak pla{i? Kako poku{ava razbiti svoj strah? Na koji na~in pisac odslikava de~akovu upla{enost? Po kojim detaqima se ona najboqe uo~ava?

Pisac je u upravnom govoru naveo i slede}e de~akove re~i: Djede, o djede! Djede, jesi li se ti kada bojao ~ega? U kom je pade`u de~ak upotrebio imenicu djed? [ta se ozna~ava tim pade`om?

53

Imenica d(j)ed upotrebqena je u vokativu. Tim oblikom imenice de~ak doziva deda. Zato se i ka`e da je vokativ pade` dozivawa. To se vidi i po tome {to vokativ ne dobijamo ni na kakvo pade`no pitawe, nego ga dobijamo stavqawem re~ce za dozivawe ispred wega, kao npr.: Ej, Milane! O, Jelena! i sl. A da li i u dedovom obra}awu de~aku upotrebqeni vokativ ima zna~ewe dozivawa? Je li zna~ewe dozivawa jedino zna~ewe vokativa? -A da tebe, mom~ino, nije ~ega strah, a? U ovoj re~enici vokativ nema zna~ewe dozivawa, nego ima zna~ewe obra}awa. Oblikom vokativa deda se samo obra}a de~aku. Vokativ, prema tome, osim zna~ewa dozivawa mo`e imati i zna~ewe obra}awa ili zna~ewe skretawa pa`we nekome na ne{to. Oblik vokativa naj~e{}e se upotrebqava u upravnom govoru. Koju slu`bu u re~enici vr{i vokativ? Ima li slu`bu subjekta, objekta, atributa ili prilo{ke odredbe vokativ u navedenim re~enicama iz teksta? Vokativ nije re~eni~ni ~lan. On ne vr{i nijednu slu`bu u re~enici: ni slu`bu subjekta, ni slu`bu dela imenskog predikata, ni slu`bu atributa, ni slu`bu predikata, ni slu`bu prilo{ke odredbe.

Vokativ je pade` kojim se obele`ava lice koje dozivamo, kome se govornik obra}a ili mu skre}e pa`wu na ne{to. Vokativ se obi~no upotrebqava u upravnom govoru. Vokativ ne vr{i slu`bu nijednog re~eni~nog ~lana, ni glavnog ni zavisnog.

Obrati pa`wu na pravopis na pisawe zapete uz vokativ! [ta je karakteristi~no za pisawe vokativa u navedenim, a i u slede}im prierima: Ti }e{, Marko, danas odgovarati. Milice, donesi krede! Ho}e{ li mi dati xeparac, mama

54

ZAPAMTI: Vokativ se u pisawu uvek odvaja zapetom. Ako je u sredini re~enice, vokativ se odvaja s obe strane zapetama.

55

INSTRUMENTALOdlazak u kupovinuStanovali smo pod obli`wim brdom. Majka, otac i sestra odlu~i{e da danas popodne krenemo u grad u kupovinu. Morao sam po}i i ja sa porodicom. Oni su oti{li autobusom. Ja nisam hteo, po{ao sam biciklom. Dogovorili smo se da se na|emo pred najve}om robnom ku}om. Dok sam stigao, majka je sa sestrom pro{etala gradom i razgledala nekoliko izloga. Najpre sam se susreo sa ocem. On me je ve} ~ekao pred robnom ku}om. Dok smo ~ekali majku i sestru, razgovarao sam s ocem o tome {ta `elim da mi kupi. Kad su wih dve stigle, u{li smo u robnu ku}u. Kupili smo za svakog po ne{to: majka je kupila cipele, otac ko{uqu, a sestra i ja farmerke. Platili smo na kasi kod jedne vrlo qubazne prodava~ice. To je bila `ena s plavom kosom i s crnim o~ima. Posle kupovine svratili smo u poslasti~arnicu, a onda krenuli ku}i. Oni su se ponovo vozili autobusom. Po{to sam imao bicikl, nisam se mogao vratiti s wima. Nisam se ni biciklom mogao voziti. Do{ao sam biciklom, ali sam se vratio s biciklom, pe{ice.

Obrati pa`wu na pade`ne oblike u slede}im re~enicama iz teksta! U kom pade`nom obliku su upotrebqene istaknute imenice? [ta se tim oblicima imenica u navedenim re~enicama ozna~ava? Na koje pitawe dobijamo pade`ne oblike istaknutih imenica?

Oni su oti{li autobusom. Ja nisam hteo, po{ao sam biciklom. Oni su se ponovo vozili autobusom. Do{ao sam biciklom.

Svim istaknutim imenicama ozna~ava se sredstvo kojim je izvr{ena radwa subjekta (radwa dolaska, odlaska, vo`we). Taj pade`ni oblik dobija se na pitawe ^IME (su oti{li / su se vozili)? i naziva se instrumental. Instrumental bez predloga naj~e{}e ozna~ava sredstvo (oru|e ili instrument) kojim se vr{i glagolska radwa. Takav instrumental jeste instrumental sredstva.

56

A da li zna~ewe sredstva ima intrumental i u slede}im primerima iz teksta? Dobija li se on na pitawe ^IME? ili na kakvo drugo pitawe? ... majka je sa sestrom pro{etala gradom. Morao sam po}i i ja sa porodicom. Najpre sam se susreo sa ocem. ... razgovarao sam s ocem... U navedenim primerima instrumentalom s predlogom s(a) ozna~ava se dru{tvo (u prvom primeru tako se kazuje da je majka zajedno, u dru{tvu sa k}erkom pro{etala gradom). Instrumental koji iskazuje dru{tvo dobija se na pitawe S KIM? Upravo zato {to obele`ava dru{tvo, ovakav instrumental zove se instrumental dru{tva. Razmisli za{to je u posledwoj re~enici teksta (Do{ao sam biciklom, ali sam se vratio s biciklom) jednom upotrebqen instrumental bez predloga (instrumental sredstva), a drugi put instrumental s predlogom s (instrumental dru{tva). Je li se de~ak mogao voziti biciklom uz brdo, ili mu je bicikl pravio dru{tvo po{to ga je gurao pored sebe? Instrumental dru{tva uvek dolazi s predlogom s(a), dok se instrumental sredstva uvek upotrebqava bez predloga.

Koju slu`bu u re~enici vr{i instrumental dru{tva i sredstva u navedenim re~enicama?

Instrumental je pade` koji naj~e{}e ozna~ava ili a) dru{tvo ili b) sredstvo. Instrumental dru{tva dobija se na pitawe S KIM? i uvek dolazi s predlogom s(a); instrumental sredstva dobija se na pitawe ^IME? i uvek dolazi bez predloga. Instrumental dru{tva i instrumental sredstva naj~e{}e vr{e slu`bu nepravog (daqeg) objekta.

A koje zna~ewe i slu`bu u re~enici imaju istaknuti instrumentali u slede}im re~enicama iz teksta? Stanovali smo pod obli`wim brdom. On me je ve} ~ekao pred robnom ku}om.

57

Instrumental se sla`e sa vi{e predloga: nad, pod, pred, za i me|u. Instrumental s tim predlozima naj~e{}e (kao i u dva navedena primera) ima slu`bu prilo{ke odredbe za mesto. Instrumental mo`e imati i slu`bu prilo{ke odredbe za vreme (kao npr.: Nedeqom idemo na utakmicu) ili prilo{ke odredbe za na~in (kao npr.: Postigli smo to te{kom mukom) itd. ^emu je dodatak instrumental s predlogom s(a) u slede}oj re~enici iz teksta: imenici ili glagolu? Kakvu slu`bu i zna~ewe ima taj instrumental s predlogom s(a)? To je bila `ena s plavom kosom i s crnim o~ima. U ovom primeru instrumetal s predlogom s odre|uje imenicu `ena po boji kose i boji o~iju. Tim instrumentalom ozna~ava se pratila~ka osobina pojma izra`enog imenicom (`eni se pripisuje, `enu prati plava kosa i crne o~i kao osobina). Takav instrumental pratila~ke osobine (kvalitativni instrumental) ima slu`bu atributa. Poku{aj zameniti instrumental pratila~ke osobine (kvalitativni instrumental) u navedenom primeru genitivom bez predloga. Mo`e li se navedeni imeni~ki skup u instrumentalu (s plavom kosom, s irnim o~ima) zameniti (slo`enim) pridevom? Svaki instrumental pratila~ke osobine u slu`bi atributa nije, me|utim, mogu}e zameniti niti genitivom bez predloga niti slo`enim pridevom, kao na primer: U podrumu je bure s obru~ima. Video sam ~oveka s mantilom preko ruke. @ena s velikim {e{irom pro|e pla`om, itd.

58

LOKATIVBajka o vrta~iNa zaba~enoj planinskoj kosi, u surom kamewaru, belasao se od pamtiveka jedan duguqasti, obli kamen. Li~io je na ogromno, polo`eno jaje neke nepoznate i izumrle ptice, koje se vremenom skamenilo. Iza kamena se nalazilo par~e zemqe. Iz zemqe je stole}ima izbijalo kr`qavo `buwe, su{ilo se u jesen ili za su{e, a u prole}e ponovo listalo. Ponekad bi mu na laku granu pala iz neba jo{ lak{a ptica, a na belom kamenu bi se sun~ao zelenkasti gu{ter. Opazili bi jedno drugo, gledali bi se koji trenutak, upla{ili, pa se oboje vra}ali odakle su i do{li: ptica u nebo, gu{ter u pukotinu. A onda bi danima ~amili sami, okru`eni velikom ti{inom, bez pokreta: okrugao kamen i kvadrat zemqe... Ali jednoga dana, iznenada, dobi{e i tre}eg suseda. Tik uz obli kamen nastani se inokosni starac. Ozida izbu od kr{a, otkri tanani izvor u blizini i nastavi svoj oskudni `ivot daleko od qudi koji su mu neku golemu nepravdu bili u~inili... Malo-pomalo, zaima se starac kraj svoje vrta~e. Izvijao se ve} i tanki dim iz izbe, koja se ina~e po svojoj boji nije nimalo razlikovala od ostaloga kr{a koji se nalazio u kamenoj pustiwi. Jedino se jo{ uvek izdvajao i belasao veliki obli kamen na rubu vrta~e. U zalazak sunca, na wega bi sedao starac umoran od teretna dana. Posmatrao je nebo. Voleo bi po wemu da naga|a o sutra{wem vremenu. U neki svoj ~as, javila bi se kratkotrajno i pomuzena koza, a zatim bi se za~ula i `ivina, koja je na kr{u oko izbe birala legalo. Navratio bi i gu{ter na ugrejani kamen, a ptica na jedini `bun koji se jo{ izvijao iz zemqe. Vi{e se nisu pla{ili jedno drugoga. Bilo ih je sada vi{e oko vrta~e. zaimati ste}i imetak; izba mawa ku}a, soba; inokosan sam, bez radne snage; kr{ kamen. (Stevan Rai~kovi})

59

Ko je glavni stanovnik vrta~e? Kako ga je pisac naslikao re~ima? Sa ~ime ga poredi da bi slika bila upe~atqivija? Ko su ostali stanovnici vrta~e? Kako je opisan wihov me|usobni odnos?

A sada obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta: Na zaba~enoj planinskoj kosi, u surom kamewaru, belasao se od pamtiveka jedan duguqasti, obli kamen. Izba se nije nimalo razlikovala od ostaloga kr{a koji se nalazio u kamenoj pustiwi. ... `ivina... je na kr{u oko izbe birala legalo. Koje zna~ewe imaju istaknuti pade`ni oblici u navedenim re~enicama? Javqaju li se ti pade`ni oblici sa predlozima ili bez wih? Koja je slu`ba ovih predlo{ko-pade`nih konstrukcija? Kako se zove ovaj pade`? Navedenim imenicama s predlozima ozna~ava se mesto vr{ewa glagolske radwe. Pade` u kome su upotrebqene te imenice (ili imeni~ke grupe re~i) naziva se lokativ. Lokativ se uvek upotrebqava s predlozima. Predlozi koji se javqaju uz lokativ su: u, na, po, pri, prema i o. Osim predloga o, ostali lokativni predlozi kao osnovno imaju zna~ewe mesta. Lokativ s predlozima naj~e{}e ima slu`bu prilo{ke odredbe za mesto. Lokativ s predlozima mo`e imati i slu`bu prilo{ke odredbe za vreme, kao npr.: Maja se rodila u maju. Dobro smo se zabavqali na wenom ro|endanu.

Lokativ je primarno pade` mesta, jer je wegovo osnovno zna~ewe obele`avawe mesta vr{ewa cele glagolske radwe. Lokativ je jedini pade` u srpskom jeziku koji se ne mo`e upotrebiti bez predloga. Predlozi koji se upotrebqavaju uz lokativ su: u, na, po, pri, prema i o. U re~enici lokativ po pravilu ima slu`bu (funkciju) prilo{ke odredbe za mesto, ali mo`e biti i u slu`bi prilo{ke odredbe za vreme.

Da li se navedeni predlozi upotrebqavaju samo s lokativom? S kojim se jo{ pade`om upotrebqavaju predlozi u i na? Jesu li ti predlozi u navedenom tekstu upotrebqeni samo uz imenice u lokativu?

60

Uo~imo to analizom slede}e re~enice iz teksta: Ponekad bi mu na laku granu pala iz neba jo{ lak{a ptica, a na belom kamenu bi se sun~ao zelenkasti gu{ter. U kome je pade`u predlo{ko-pade`na konstrukcija na laku granu, a u kome na belom kamenu? Imaju li ta dva pade`a s istim predlogom na podudarno zna~ewe? Predlozi na i u dolaze i uz akuzativ i uz lokativ. Ta dva pade`a akuzativ i lokativ nemaju, me|utim, nikad iste pade`ne nastavke, niti im je ikada zna~ewe potpuno isto. Akuzativ s predlozima na i u u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dolazi samo uz glagole kretawa, a lokativ sa istim predlozima dolazi samo uz glagole mirovawa. Lokativ obele`ava mesto na kome se vr{i cela glagolska radwa, a akuzativ s tim predlozima obele`ava samo mesto na kome se zavr{ava radwa kretawa (odnosno mesni ciq kretawa).

Strogo razlikuj lokativ s predlozima u i na od akuzativa s predlozima u i na. Ti pade`i nemaju iste pade`ne nastavke, a ni istu vrstu zna~ewa mesta. Akuzativ s tim predlozima dolazi samo uz glagole kretawa i ozna~ava mesto kao ciq kretawa, a lokativ dolazi uz glagole mirovawa i ozna~ava mesto na kome se vr{i cela glagolska radwa (kao npr.: U{ao je u ku}u; Sedi u ku}i; Do{ao je na Zlatibor; @ivi na Zlatiboru.

Izdvoj iz teksta sve lokative i sve akuzative s predlozima u i na u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto! Ima li lokativ uz sve glagole slu`bu prilo{ke odredbe? Kakvu slu`bu ima lokativ s predlogom o u slede}im re~enicama, od kojih je prva iz navedenog teksta? Voleo bi po wemu da naga|a o sutra{wem vremenu. Oni razgovaraju o izletu. Jelena je mnogo razmi{qala o svojoj novoj drugarici. Pri~ao je vrlo zanimqivo o raznim zemqama. Uz neke glagole, od kojih su naj~e{}i oni sa zna~ewem mi{qewa i govorewa, lokativ s predlogom o ima slu`bu nepravog (daqeg) objekta. Sastavi nekoliko re~enica u kojima }e lokativ s predlogom o imati slu`bu nepravog objekta uz slede}e glagole: misliti, razgovarati, pisati, ~itati, diskutovati i pevati.

61

PRIDEVIMajstorova radionicaPri~e o majstoru imale su hiqadu po~etaka i jo{ vi{e zavr{etaka. U svakoj je bila neka smutwa i podvala... [ta sve nijesu pri~ali i izmi{qali. I {ta sve nijesu na |avoqoj preslici i vretenu ispredali. Zato tiho, na prstima, u|imo u ku}u majstorovu, da vidimo {ta je od svega istina. Ostavimo sve mra~ne pri~e, sva zla koja u wima kqu~aju, svaku zavist i mr`wu... Majstorova soba li~i na prvobitnu biblijsku sliku u kojoj se mnogo toga nazire. Po patosu le`e oblice, skinuta kora s drveta, piqevina i bezbroj malih drvenih par~i}a, odrezanih, isjeckanih i sastruganih. Sve to li~i na haos i rasulo. Alatke su svuda razbacane po sobi, le`e u neredu. Klije{ta pritisnuta tijelom blawe, turpija reza~em. Drveni metar se ispru`io kao da ne{to na patosu mjeri, a dlijeto napola skriveno bijelom masom strugotine. Sasvim u kraju majstorova kutija s duvanom. U piqevini se gu{e i {ila, ~ekaju da budu o~i{}ena. Gvozdeno lice reza~a izgleda nadmo}no i vje~no, wegova se o{trica sjajka. Majstor djeqe drvo na kamenu tako da ga nikada ne dodirne o{trica no`a. Negdje u uglu suknena torba, za{titnica alata od vlage i propadawa. Tako slijepqena miruje i spava. U {poretu puk}e vatra, pi{ti neko vla`no drvo, otvara o~i i pokre}e uspavanog ma~ka. [ta mu vrijedi {to mijaukne kada nema ni~ijeg odgovora. Na zidu ikona svetog Tome, za{titnika drvodjeqa, s wegovim zagonetnim licem u kojem stoji hiqadu pitawa. Svetac u ruci dr`i oblak spreman da donese `eqenu ki{u. Sasvim blizu prozora, u uglu koji najboqe hvata zrake sunca, na obli`woj drvenoj stolici, zarasla u bradu, kao monah, posavijena prilika majstora. Di{e u ritmu pokreta ruke. ^as se ~ini da ne pomjera ruku, a ~as da kroti divqeg bika. Za trenutak li~i na ~ovjeka privezana za stijenu, ka`wenog i utamni~enog, ali sposobnog da izdr`i najve}e vru}ine i mrazove. U krilu majstor dr`i komad drveta pretvorenog u oblik instrumenta gusala. Na glavi instrumenta pojavi{e se lica: Wego{evo, Kara|or|evo i Vuka Karaxi}a. blawa alat za gla~awe drveta, rende (Radoslav Brati})

62

[ta izra|uje tajanstveni majstor ~iju radionicu pisac opisuje? [ta se sve nalazi u majstorovoj sobi? Koje karakteristi~ne detaqe pisac posebno isti~e? Kako? Kako je opisan sam majstor? Koje pojedinosti pisac izdvaja u wegovom opisu?

Zna~ewe i vrste pridevaU opisu predmeta iz majstorove radionice pisac je naj~e{}e upotrebqavao prideve. Izdvoj iz teksta: a) opisne, b) gradivne, v) prisvojne prideve. Spadaju li i u jednu od tih grupa pridevi iz slede}ih re~enica: Ku}a ima dva sprata. Gorwi sprat ima pet soba, a dowi sprat ima jednu sobu mawe. Vrata su na levoj strani ku}e. Ju~era{wi dan je bio topao, a dana{wi je jo{ topliji. Letwi dani su du`i od zimskih. [ta se ozna~ava istaknutim pridevima? Navedenim pridevima imenica se odre|uje po mestu (gorwi, dowi, levi) ili po vremenu (ju~era{wi, dana{wi, letni, zimski). Ti pridevi, prema tome, imaju mesno ili vremensko zna~ewe. Sve prideve po zna~ewu tako mo`emo podeliti u pet vrsta: a) opisni, b) prisvojni, v) gradivni, g) mesni i d) vremenski pridevi. Obrati pa`wu na pravopis! Kako se pi{u prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev, i -in? Kako se pi{u prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima: -ski, -~ki i -{ki? Kako se pi{u prisvojni pridevi od imenica koje u osnovi imaju suglasnik j? Pravopis: Pisawe prisvojnih prideva a) Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev ili -in uvek se pi{u velikim po~etnim slovom, kao npr.: Markov, Milo{ev, Jelenin, Ilijin itd. b) Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ski, -~ki ili -{ki pi{u se malim po~etnim slovom, kao npr.: beogradski (parkovi), u`i~ki (restoran), ~e{ko (pivo) i sl. v) Prisvojni pridevi izvedeni od imenica koje u osnovi imaju suglasnik j zadr`avaju suglasnik j i u pisawu, kao npr.: armijski (od: armija), {umadijski (od: [umadija), biblijski (od: Biblija), popadijin (od: popadija), sudijin (od: sudija) i sl.

63

Slagawe prideva s imenicama i wihova funkcija u re~eniciObrati pa`wu na gramati~ke osobine prideva uz imenice u slede}im primerima iz teksta. U kome je rodu upotrebqena imenica, a u kome pridev koji uz wu stoji? U kome je broju (jednini ili mno`ini) upotrebqena imenica, a u kome pridev? U kome je pade`u imenica, a u kome pridev koji uz wu stoji? Majstorova soba li~i na prvobitnu biblijsku sliku... Drveni metar se ispru`io kao da ne{to na patosu mjeri. Gvozdeno lice reza~a izgleda nadmo}no i vje~no.

Pridev svoj rod, broj i pade` preuzima (dobija) od imenice uz koju stoji. Pridev se zato uvek sla`e u rodu, broju i pade`u s imenicom uz koju stoji. Takvo slagawe prideva i imenice naziva se kongruencija.

A koju slu`bu imaju pridevi u navedenim re~enicama? Odredi slu`bu i ostalih prideva u tekstu. Imaju li takvu slu`bu i pridevi u slede}im re~enicama: Jelena je lepa. Muzika je tiha. Vreme je lo{e. Ovo selo je veliko. U navedenim primerima pridevi sa oblikom glagola biti jesam (a taj glagol nikada sam ne mo`e biti predikat) ~ine imenski predikat. Pridevi ~esto imaju slu`bu dela imenskog predikata (predikativa). Proveri da li se i pridev kao deo imenskog predikata sla`e u rodu, broju i pade`u sa imenicom koja je subjekat! Koje, dakle, slu`be (funkcije) u re~enici mogu imati pridevi?

Pridevi u re~enici vr{e slu`bu (funkciju) ili atributa ili imenskog dela predikata (predikativa).

Promena pridevaPridevi se kao i imenice mewaju po pade`ima. Me|utim, pridevi imaju posebnu pade`nu promenu. Pridevi razli~itog roda imaju razli~ite pade`ne nastavke:

64

MU[KI RODJednina N. mal-i muzej G. mal-og(a) muzeja D. mal-om(e) muzeju A. mal-i muzej V. mal-i muzeju I. mal-im muzejem L. mal-om(e) muzeju Mno`ina mal-i muzeji mal-ih muzeja mal-im muzejima mal-e muzeje mal-i muzeji mal-im muzejima mal-im muzejima

SREDWI RODJednina N. velik-o selo G. velik-og(a) sela D. velik-om(e) selu A. velik-o selo V. velik-o selo I. velik-im selom L. velik-om(e) selu Mno`ina velik-a sela velik-ih sela velik-im selima velik-a sela velik-a sela velik-im selima velik-im selima

@ENSKI RODJednina N. lep-a ku}a G. lep-e ku}e D. lep-oj ku}i A. lep-u ku}u V. lep-a ku}o I. lep-om ku}om L. lep-oj ku}i Mno`ina lep-e ku}e lep-ih ku}a lep-im ku}ama lep-e ku}e lep-e ku}e lep-im ku}ama lep-im ku}ama

Ovo je u srpskom jeziku uobi~ajena promena prideva. Pojedini nastavci ne va`e za sve prideve srpskoga jezika. Tako se kod prideva mu{koga roda akuzativ jednine razlikuje ako imenica zna~i `ivo ili ne`ivo: ako zna~i `ivo, akuzativ je jednak obliku genitiva; ako zna~i ne`ivo, akuzativ je jednak obliku nominativa (npr.: Vidim velikog ~oveka, ali: Vidim veliki grad). Isto tako kod prideva sredweg roda ako se pridevska osnova zavr{ava na meki suglasnik, nastavak za dativ i lokativ jednine nije -om, nego -em (npr.: sve`em jutru). Poku{aj odrediti u kojim su pade`nim oblicima upotrebqeni pridevi u tekstu!

65

Pridevski