Harold Rosenberg - Mark Rothko (stari prevod)

7/24/2019 Harold Rosenberg - Mark Rothko (stari prevod)

1/5

M RKROTHKO

Mark Rothko, koji je izvrio samoubistvo u februaru 1970.,

pripadao je krilu apstraktnog ekspresionizma, a njegova

umetnost bila je osnovana na ideji o jednoj ideji. Bila je

to

tenja ka estetskoj sutini koju je grupa umetnika kojoj je

Rothko bio blizak teila da postigne, ne putem delovanja

intuicije, v e razmiljanjem o tome ta je u umetnosti

nesvodivo. Pokret

je z a p o e o

sredinom

e t r d e s e t i h

kao

pratilac i antiteza akcionom slikarstvu, sa psiholokom i

formalnom

o t v o r e n o u ;

i r o n i n o

je to

to su dva pokreta

izrastala zajedno pod istom etiketom - apstraktni ekspre

sionizam. Slikari ideje

i s k l j u i v a l i

su

kako prirodu tako i

svoju

l i n o s t

to

je

manifestovano u

s l u a j n o s t i

izazvanim

nezgodama i asocijacionizmu Gorkog,

e

Kooninga i

Pollocka. T r a e i univerzalno n a e l o mnogi od njih su se

zagledali u Mondriana, mada ne zbog kvaliteta njegove

senzibilnosti, koju su smatrali isuvie m a t e m a t i k o m

v e

zbog strogosti njegovih

e s t e t i k i h i s k l j u i v a n j a

- onoliko

daleko koliko

je

moglo da bude od ranih improvizacija

Kandinskog, koje

su

zabavljale Gorkog i Hofmanna. Moe

se

r e i

da

su

Rothko i njegovi prijatelji osnovali teoloki

odsek apstraktnog ekspresionizma. Zajedno sa StiHom,

Newmanom, Reinhardtom, Gottl iebom imena koja se

iznenada preruavaju u likove

u d e s n e

igre), Rothko

je

teio da postigne krajnji znak. Na takvom kraju, on i ostali

teolozi su shvatali slikarstvo kao vrstu maratona u odstra

njivanju - jedan od njih se otarasio boje, drugi teksture,

t r e i

crtea, itd. Sredinom e t r d e s e t i h Rothko

je

bio u

m o g u n o s t i

da dramatizuje paq tematike u nizu kompozici

ja

koje sugeriu dungle, uronjene pejsae,

i j e

su kreature,

stanita i

o r u a

bili sastrugani ili isprani. Njegove bele

povrine i biomorfni oblici koji ne mogu

d

se identifikuju,

prenosili su utisak a r h a i n o s t i koja je po svojoj udaljenosti

6


2/5

korespondirala sa Gottliebovim piktogramima i Newma

novim

k o s m i k i m

sferama iz istog

perioda

.

Pikturalni

sadraj je bio redukovan na maglovite odjeke psihe.

Rothkov s l e d e i korak bio je potpuno eliminisan e predme

ta slikanja. To

je

u i n i o

serijom oduzimanja,

e m u

je

posvetio

e t i r i

ili pet godina. Tokom takvog razvoja

i . e z a o

je crte, horizonti su s istopili u difuzne mase - Rothkovo

delo No. 24, u r a e n o 1947., sa delom Moonlight Marine

( Marina

okupana m e s e i n o m ) drugog tragalaca za

n e i m

tamo iza , Alberta Pinkhanta Rydera - i pokret je

najzad doao do zastoja. M e u t i m Rothko

s

nije zaustav

ljao u pojednostavljivanjima opserviranili fenomena, kao

to su svojim primerom pokazale slike Miltona A verya

kojima

s

on divio, ili u projekcijama nesvesnog, kao to je

to

s l u a j

kod Gorkog ili u njegovom sopstvenom ranom

radu.

a k

su i toliko krajnja pojednostavljenja koja ne

dozvoljavaju

da

s njihovi modeli prepoznaju, osnaila

ideal o apsolutnoj umetnosti. Ideja o jednoj ideji zahteva

format koji moe da simbolizuje neizrecivo tako to da

bude ogoljen od svih pojedinosti i asocijacija i netaknut

sadrajima prirode, kao Mondrianov nepromenljivo pravi

ugao .

Do 1950. Rothko je osmislio k o n a a n znak za apsolutno

koje

je odvojeno

od tela.

Ta slika se sastojala

od

pravougaonika platna kao jednobojne podloge vidljive du

ivica tri ili e t i r i horizontalna oblika boje - i o b i n o kroz

jedan otvor izmedu - sa opranim povrinama i ivicama od

krzna. Tokom s l e d e i h dvadeset godina Rothkov rad se

sastojao od reanimiranja tog obrasca gradom sopstvenog

emotivnog ivota. Bilo je to kao

da

je zamislio poslednji

dan, vizuelna verzija haiku soneta. Osim

toga

(a to

je

o d l u u j u e

u pogledu na situaciju slikara jedne ideje) nje

gov format je bio privatan - skoro, moglo bi

s

r e i okvir

neraspoloiv drugima.

62

MarkRothko

63


3/5

Rothko je redukovao sliku na volumen, ton i boju, pri

e m u je boja vitalni elemenat. Njegove slike, mnoge od

njih ogromne i namenjene izlaganju na javnim mestima

k r e u

se od fluidnih masa nijansiranog vazduha, nalik na

priliv vazduha, do tesno zbijenih p l o a

gustog, vatrenog

pigmenta, to na delove metala ili kamenih

p l o a

koje

su

nekada

nosile natpise (poslednja

platna

r a z b u e n

a r h a i n i m

dodatnim z n a e n j i m a Rothkovih potopljenih

gradova

iz

ranih e t r d e s e t i h ) . Sa globalnom figuracijom

koja je

s a u v a n a

netaknuta od platna do platna, emotivni

sadraj

je o d r e e n

bojom, tonom, teinom, irenjem' i kon

trakcijom duguljastih oblika boje, kao da

na

njih

u t i u

oblik i v e l i i n a celine. P s i h i k e tenzije koje

je

Rothko evo

cirao odjednom su ekstremne i bez karakteristika, mitske

bez mitskih l i n o s t i ili d o g a a j a . Usmerenost nagore, nalik

na levitaciju ili na bestelesnost gracioznosti, p o d s t i e tok

inhalacije i

o t v a r a j u i

se,

u v l a i p o s m a t r a a

u orbitu umet

nikovih unutranjih letova. Materijalnost

je

nadvladana -

bar dok zidovi ne potvrde svoje prisustvo - efekat koji je

naveo neke p o s m a t r a e da govore o Rothkovim slikama

kao o obuhvatanju gledaoca ili preobraavanju njihovog

okruenja. Nasuprot tome, njegova kontemplativna, tamna,

c r v e n o s m e a platna koja su nastala jo pedesetih, ali su se

pojavljivala sve

e e

i

p o s t a j u i

sve tamnija tokom nje

govih poslednjih godina, diu uvis p o s m a t r a a ka beloj

slutnji, nalik na stare testamente koji su ostali netaknuti u

svetilitu ili na p e i n e nekog strogog varvarskog kulta. I

u z d i u e

i teke tamne

n o i

Rothkovih kompozicija bile

su

identifikovane kao

o l i e n j e

religioznih iskustava. Peter

Selz je rekao da te slike zaista izgledaju kao

da

zahtevaju

posebno odvojeno mesto, vrstu svetilita, gde mogu da

odigraju sutinski sakramentalnu funkciju . Rothkova

poslednja porudbina bila je za jednu ekumensku kapelu u

Houstonu .

64

Mark Rothko, 1960.

Bilo da Rothkove slike zahtevaju svetilite ili ne, umetnik

je pronaao sopstveno svetilite u svom ateljeu. Njegove

reduktivne ideje zatvorile

su

vrata ateljea svetu i posvetile

ga za rituale smrti i ponovnog r o e n j a . Tu se uneo u svoj

program, najavljen 1943. u

z a j e d n i k o m

saoptenju sa

Gottliebom, pravljenja od svoje umetnosti avanture u

nepoznat svet , avanture od koje je njegovo samoubistvo u

ateljeu bilo

z a k l j u n i i n .

othkova umetnost

je

bila

e s k a p i s t i k a u najdubljem tradicionalnom smislu - boga

ta romantikom s a m o o t u e n j a i nostalgijom za zajednicom.

Emotivno, manje

je

dobio od slikanja nego bilo koji od

njegovih ranijih prijatelja. U p o r e e n j u sa Newmanovim,

65


4/5

njegova platna su pasionirana o t k r i a stanja da

se

jeste, a

ne nepristrasne afirmacije objektivne istine. o g u e je

pokazati da Rothko nikada nije bio stvarno apstraktan , u

smislu ponitavanja subjektivnih kvaliteta u korist svoje

ideje. Izbacio

je

pojedinosti od kojih

je

ljudsko

napravljeno, ali nije i s k l j u i o o s e a j sopstvenog odsustva.

Uzdrtana i staloena, njegova umetnost je sutinski meka,

to r e i , ljudski osetljiva, sa

o s e t l j i v o u

zbog koje

su

imitatori njegovih bojenih polja iz ezdesetih dali sve od

sebe

d je

uklone. Njegove prazne slike bile

su

prve slike

nekog Amerikanca koje su uticale na javnost moda zato

to su njihove emotivno nabijene crvene, plave, s m e e

crno-zelene nadolazile p o d s t i u i o s e a n j a - strahopoto

vanja, patnje, oslobadanja - isuvie duboko pohranjena da

bi bila izneta na povrinu vizuelnim metaforama.

Rothko je e s t o govorio o tragediji, g r k o j i Shakespea

rovoj, kao i o mitu i ritualu . Nije lako shvatiti vezu koju je

imao na umu izmedu slojeva boje i Oresta i Macbeth.

Mora se pretpostaviti da je sama praznina njegovih platana

nasuprot osobama i stvarima u p u i v a l a na

m u e n j e

i

o i e ) \ j e . Drugo je b i e Rothko traio - vrstu razveselje

nog, bez memorije lter eg koji pri

p r e o b r a e n i k i m

ritu

alima izbija van. Medutim, bilo

je

to

anonimno

b i e

identi

ftkovano sa herojem, svetiteljem ili boanstvom koje jo

nije imenovano. Svojim genijalnim p r o z a i n i m

n a i n o m

apnuo mi,je na zabavi, izgleda najvie zbog toga to je

negovan pojam ekspresionizma, Ne izraavam sebe u

svojim slikama. Izraavam svoje n e - b i e . Dugo sam imao

utisak da ga nije mnogo p r i v l a i l o ono to je pronaao u

svojoj

l i n o s t i .

S druge strane, nije eleo da svoje rane

izloi na paradi, kao neki od srednjoevropskih ekspresion

ista. Njegove nade leale

su

u njegovom t r a n s c e n d i r a j u e m

b i u ,

u g r a e v i n i ivota nezavisnoj od svakodnevnih

i n j e n i c a . Z a k l j u i o

je da bi za svoju umetnost mogao

najvie da u i n i tako to bi iz nje isterao sebe, a da bi

166

umetnost mogla najvie da

u i n i

za njega tako to

bi

obezbedila prilike z i n o v e katarze koju

bi

on mogao da

ima pred sobom k snije.

S a b i j a j u i

svoje emocije u neko

liko zona boje, bio je u isto vreme dramaturg, glumac i

publika sopstvene samo-negacije.

Drama o i e n j a , naravno, nije bila vidljiva u svakoj od

njegovih slika; m a t r a je e s t o video samo kombinacije

i a s t i h , belih i purpurnih. Ne

to

s l i n o je i sa Van

Goghovim: uta i zelena koje su za njega bile proete

zlokobnom dramom kod gledalaca izazivaju zadovoljstvo.

Emotivni efekti boje ne mogu

d

budu p r o r a u n a t i precizno

- osim, m o g u e u umetnosti vekovima starih kultova u

kojima je njihovo z n a e n j e u v r e n o tradicijom i doktri

nom, kao

to

su hindu i

t a n t r i k i

crtei. Uz to, nameran

umetnikov emotivni sadrtaj nema potrebu da sebe komuni

cira u svakoj slici; ako se ponekad s l u a j n o pojavi oprav

dano je da p o s m a t r a prihvati neto nalik na to kao poten

cijalni sadraj svih umetnikovih radova. Kod Rothka, poe

tika i agonija samoizmetanja odredile

su

se kao nota nje

govih slika, a ako neka od njih nije uspevala da govori,

osetilo se da bi to mogla u neko drugo vreme.

Kao nasuprot

s t v a r a o c i m a - b i a

medu svojim savremenici

ma - De Kooning, Hans Hofmann - Rothko je postavio

a n t i - b i e Njegove p r o i e n e slike afinniu p r o i e n i ego

- ili, pre, i n o i e n j a . Svaki rad

je

bio jedan dokaz

duhovnog pribliavanja nuli predstava n e - v i e n o g .

Delotvornost takvih p r o i a v a j u i h d o g a a j a lei u njiho

vom ponavljanju. Rothka nije odvratilo

to

to bi tokom dve

decenije posetioci njegoyih izlobi unapred znali ta mogu

da o e k u j u

d

vide. Teorijski, umetnik koji je postigao kraj

nju sliku treba da

je

reprodukuje bez promena kao

redosled neke ceremonije. Reinhardt, suvlji l o g i a r od

Rothkoa, zaao je u takvu praksu s potpuno crnim slikama

svog poslednjeg perioda. Svetlucanje boje ispod nepro

menljivih

e t v r t a s t i h

polja tiine

i s t i e

da sve razlike u

167


5/5

individualnoj senzibilnosti ne vrede nita vie od jedva

primetne nijanse nasuprot ogromnoj istini smrti i nitavila.

Rothko, za koga

su

r e d u k c i o n i s t i k e estetike

t a k o e

bile

sredstvo prenoenja osnovnih

n a i n a

izbegao je frnalnost

Reinhardtovog sumiranja.

M e u t i m

kod njega je,

t a k o e

usmerenost bila ka emom,

p r e d s t a v l j a j u i

i teinu

o s e a n j a

i nestajanje vidljivog sveta.

Nema sumnje da

je

Rothko crpeo mnogo snage

iz

prakti

kovanja slikarstva kao rituala s a m o o i e n j a . ta vie,

umetnost jedne ideje je puna bolnih kontradikcija. Ona

preobraava atelje u svetilite, ali isto tako u izolovanu

e l i j u .

Simbolizam kulta ujedinjuje njene

l a n o v e

mada ih

odvaja od nevernika. Simbolizam savremenog umetnika

teologa

je

simbolizam kulta jednog

o v e k a

i on izdvaja

svog stvaraoca kao svog jedinog

p r i e s n i k a .

Apsolutne sli

ke Rothka, Newmana, Gottlieba, Stilla, Reinhardta mogu

da koegzistiraju u kolekciji slika, ali ne mogu da koegzisti

raju u svesti svojih tvoraca. Svaki od njih je bio vlasnik

svete enigme,

i j i

je autoritet trebalo da p r e v a z i e autoritet

svih ostalih. Sudbina prvobitne grupe Rothkovih prijatelja

bila je da

se

r a z i u i postanu u v e i n i a j e v a nepomirlji

vo neprijateljski jedan prema drugome. Nije rnogao ni sam

Rothko, koga je njegovo pasionirano

a n t i - b i e

potpuno

angaovalo u slikama, da dostigne predanost slabih profe

sionalaca koji

su

tokom ezdesetih prihvatili neke od nje

govih t e h n i k i h inovacija.

a

r e d u k t i v i s t i k o g teologa

slikarstva, njegov rad predstavlja krajnje z n a e n j e . Nje

gova molba drugima je da isprobaju. Njegovi sveobuhvatni

s i m b o l i n i

fom1ati stigli su do cilja

tekin1

putevima; jed

nom zamiljen mogao je da bude reprodukovan na osnovu

oporuke - Rothko je bio jedan od prvih koji

su

tvrdili, bez

sumnje

i r o n i n o

da bi mogao da

n a r u i

pravljenje svojih

slika preko telefona. Ponitavanje sebe bilo je njegova dis

ciplina uzdizanja; slava

ga

je okruivala njim sanlim u

bezbroj ogledala. Na kraju, njegova patnja je

bila

s a m o a

i

68

ponusao na

to

da njegova poetika nije bila

p r i h v a e n a .

U

s a m o i i sa o s e a n j e m besmisla dostigao je opte to je bila

njegova ambicija kao umetnika. M e u t i m bio je prisiljen

da iskusi

to

opte kao usamljeni individualac, bez utehe.

Zbog toga je bio u depresiji poslednjih pet godina; do sada

niko ne zna zato je sebi oduzeo ivot. Kao i njegove slike

njegov

i n

samounitenja duboko je prazan. U m e t n i k i

svet

se

masovno okupio na njegovoj salrrani.

S engleskog prevela

Jadranka

o l i

Prevedeno iz:

H

Rosenberg, Rothko , u The De-defini

tion o Art. Action Art to Pop to Earthworks,

New York

1972, 100-107. Kasnije objavljeno

u:

Abstract Express

-

nism. A Critical Record, ed. D. Shapiro and

C

Shapiro,

Cambridge University Press, Cambridge-New York-Port

Chester-Melbourne -Sydney 1990, 413-417.)

Mark Rothko, Kapela u Houstonu, 1967.

69

Documents

Harold Rosenberg - Mark Rothko (stari prevod)