SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
PRAVNI POLOAJ
PRIVREDNIH SUBJEKATATema: Hartije od vrednosti
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com SADRAJ
1 - POJMOVNO ODREENJE I BITNE
KARAKTERISTIKE.................................................1
2 - ZAMENA HARTIJA OD
VREDNOSTI.............................................................................33
- BITNI ELEMENTI HARTIJA OD VREDNOSTI.34 - VRSTE HARTIJA OD
VREDNOSTI.................................................................................4
4.1 ) Hartije od vrednosti prema sadraju inkorporisanog
prava..................4
4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od
vrednosti................................5 4.3 ) Hartije od
vrednosti prema
ronosti.....................................................7 4.4 )
Hartije od vrednosti prema
sadraju.....................................................7 4.5 )
Hartije od vrednosti prema
izdavaocu.................................................8 4.6)
Hartije od vrednosti prema
prihodu......................................................8
4.7)Dispozitivne i tradicionalne hartije od
vrednosti...................................9 4.8 )Dugorone i
kratkorone hartije od
vrednosti.....................................9
5 - TRGOVINA HARTIJAMA OD
VREDNOSTI...................................................................9
6 - GAENJE PRAVA IZ HARTIJE OD
VREDNOSTI.........................................................11
Literatura
HARTIJE OD VREDNOSTI
1 - POJMOVNO ODREENJE I BITNE KARAKTERISTIKE
Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih
dokumenata ili isprava u kojima je inkorporisano odgovarajue
imovinsko pravo koje se moe koristiti samo pod uslovom zakonskog
vlasnitva. Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni
instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji
rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje
sadre pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da e zakonitom
imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleenu u toj
ispravi. Izdavalac hartija od vrednosti ima, dakle, obavezu da
izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno obavezao. Od njega se ne
moe zahtevati ispunjenje obaveze koju je dao usmeno, a koja nije
sadrana u pismenoj ispravi. Svaka hartija od vrednosti mora da
poseduje odreena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi 2. da je u toj ispravi sadrano neko
graansko (najee imovinsko) pravo 3. da je postojanje i ostvarenje
imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti Kao
kljuni momenti identifikacije hartija od vrednosti istiu se: prvo,
formalnost pravnog posla; drugo, inkorporisanje odgovarajueg
imovinskog prava; tree, jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i
same hartije. 1. Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim
poslom za koji je neophodno postojanje pismene isprave. Ova
karakteristika hartija od vrednosti stoji u suprotnosti sa
karakteristikama neformalnosti poslova u vezi sa robnim prometom.
Kao posledica tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla,
nacionalno zakonodavstvo propisuje opte obavezujue odredbe koje
treba da sadri hartija od vrednosti. Uobiajeno je da zakon optije
vanosti propie obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti
posebnim zakonima propisivanje dopunskih elemenata.
2. Naelo inkorporacije oznaava vezanost prava iz hartija od
vrednosti sa sadrinom prava na koje se poziva hartija od vrednosti.
Hartija od vrednosti je pismena isprava koja predstavlja naslov
prava na odgovarajue imovinsko pravo na koje ta isprava upuuje.
Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem same hartije, pa se, sem
u posebnim sluajevima, ne moe drugaije dokazati. Vrednost same
hartije beznaajna je bez vrednosti pravnog sadraja na koji se
odnosi. Drugim reima, vrednost hartije od vrednosti je vezana za
vrednost tog sadraja, pa otuda i konstatacija da se vrednost
hartije od vrednosti izjednauje sa vrednou onog na ta se pravo
odnosi. Uobiajena je konstatacija da je vrednost hartije od
vrednosti faktiki vrednost hartije od vrednosti.
Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari. Njen vlasnik
(holder) ima pravo dranja, raspolaganja, pravo kupovanja i prodaje,
pravo zalaganja, pravo da je pokloni. Pravo nad hartijom uslov je
ostvarivanja prava sadranih u hartiji, jer je to pravo ono radi
kojeg je hartija izdata. Bez prezentacije hartije od vrednosti ne
moe se dokazivati pravo iz hartije, odnosno nema osnova da se od
dunika trai isplata ili druga inidba koja je definisana karakterom
hartije od vrednosti ukoliko se ona ne moe prezentirati.
Posedovanjem hartije od vrednosti holder ostvaruje pravo na
potraivanje koje je naznaeno u hartiji.
3. Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti,
odnosno njihova neodvojivost jedno je od osnovnih pravila koje
karakterie hartije od vrednosti. Ko poseduje hartije od vrednosti,
taj poseduje i jedno i drugo pravo. Prenos hartija od vrednosti
znai prenos oba prava. Subjekt koji prenese hartiju od vrednosti
drugom subjektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo, odnosno pravo
potraivanja. Subjekt na koga je hartija prenesena postaje vlasnik
same hartije i imovinskog prava na koje se ona odnosi. Prema
zakonu, hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) savezne
drave, republike lanice, pokrajine, gradovi, optine, preduzea,
banke i druge finansijske institucije, organizacije za osiguranje i
druga pravna lica (emitenti). Strano pravno lice moe emitovati
hartije od vrednosti pod uslovima uzajamnosti, na nain i pod
uslovima utvrdjenim zakonom o hartijama od vrednosti. Hartija od
vrednosti glasi na novi dinar. Izuzetno, obveznica, blagajniki
zapis, dravni zapis i certifikat o depozitu mogu glasiti na stranu
valutu. Hartiju od vrednosti koja glasi na stranu valutu emitent
moe prodavati samo na stranom tritu. Hartija od vrednosti koja
glasi na stranu valutu moe se kupovati i prodavati na sekundarnom
tritu za nove dinare.
Osnovni oblici hartija od vrednosti su akcije, obveznice,
certifikati, blagajniki zapisi i komercijalni zapisi. Pored ovih,
na finansijskom tritu se pojavljuju i druge hartije od vrednostikao
to su: menica, ek, tovarni list, skladinica, konosman (teretnica),
bankarska garancija, akreditiv i dr. 2 - ZAMENA HARTIJA OD
VREDNOSTI
Ako je hartija od vrednosti oteena, na zahtev imaoca, emitent je
moe zameniti novom hartijom od vrednosti, pod uslovom da prethodno
o tome obavesti nadleni savezni organ. Ako je hartija od vrednosti
koja glasi na ime unitena ili nestala, emitent je moe zameniti pod
uslovom da je javno oglaena nevaeom i da o tome obavesti nadleni
organ.
3 - BITNI ELEMENTI HARTIJA OD VREDNOSTI Bitni elementi hartije
od vrednosti su:1. oznaka vrste hartije od vrednosti,
2. oznaka klase i serijski broj,
3. naziv, sedite i adresa emitenta hartije od vrednostii;
njegova oznaka u registru emitenata kod Komisije,
4. nominalna vrednost,
5. oznaka da hatrija od vrednosti glasi na donosioca ili na
ime,
6. podaci o kupcu hartije od vrednosti na ime i to: naziv i
sedite pravnog lica ili ime i prezime i jedinstveni matini broj
graanina ili broj rauna vlasnika hartije od vrednosti kod
Centralnog registra za strano fiziko lice,
7. obaveze emitenta i prava i obaveze vlasnika hartije od
vrednosti i nain njihovog ostvarivanja,
8. mesto i datum emisije hartije od vrednosti,
9. imena lica ovlaenih za zastupanje emitenta,
10. drugi element odreeni propisima Komisije.
Oblik hartije od vrednosti odreuje emitent odlukom o emitovanju
hatrija od vrednosti. Hartije od vrednosti jedne klase emituju se u
istom obliku.
4 - VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI Tokom razvoja ekonomije razvijale
su se hartije od vrednosti, usavravale se kao instrumenti za
regulisanje odnosa izmeu privrednih subjekata i doprinosile
efikasnosti odvijanja prometa. Te hartije od vrednosti se mogu
deliti po mnogim kriterijima. 4.1 ) Hartije od vrednosti prema
sadraju inkorporisanog prava Priroda prava inkorporisanog u hartije
od vrednosti nije u svim hartijama istovetna. Prema blioj pravnoj
prirodi tog prava, sve hartije od vrednosti se dele na: prvo,
stvarnopravne; drugo, obligacionopravne; tree, hartije sa pravom
uea.
1. Stvarnopravne hartije od vrednosti sadre neko stvarno pravo:
pravo svojine ili pravo zaloge. Blie razgranienje ovih hartija
mogue je na osnovu vrste tog prava, odnosno u pitanju mogu biti
prava na nepokretnosti (hipotekarno pismo) ili prava na pokretne
stvari (konosman ili skladinica, prenosivi tovarni list). Hartija
od vrednosti ove vrste reprezentuje robu. Njihov prenos podrazumeva
prenos robe od jednog subjekta (koji otuuje hartiju od vrednosti)
ka drugom subjektu (koji prima hartiju od vrednosti). Time se,
drugim reima, ostvaruje prenos hartija od vrednosti i prenos
odgovarajueg stvarnog prava istovremeno. Sa predajom hartija od
vrednosti ovde je preneseno potraivanje, pri emu roba u momentu
predaje hartije fiziki ostaje tamo gde jeste. Novi imalac hartije
stie pravo svojine nad robom, odnosno pravo disponovanja. Zato se
ove hartije od vrednosti esto nazivaju dispozicionim. 2.
Obligacionopravne hartije od vrednosti su one hartije koje u sebi
inkorporiu obligaciona prava, odnosno potraivanja od dunika. Ova
potraivanja su uglavnom izraena u novcu, ali mogu biti izraena i u
drugim inidbama. U ove hartije ubrajaju se: menica, ek, obveznica,
komercijalni zapis, blagajniki zapis, certifikat, kreditno pismo.
Uslov za realizaciju obligacije je prezentiranje hartije od
vrednosti duniku.
3. Hartije od vrednosti sa pravom uea su, faktiki, korporativne
hartije koje imaocu daju pravo da uestvuje u nekom pravnom licu. Re
je o akcijama (deonicama) kod akcionarskih (deonikih) drutava i
komanditnih drutava na akcije. Imalac ovih hartija stie pravo
lanstva kod odreenon pravnog lica, pravo ubiranja prihoda od svog
finansijskog plasmana u to lice, kao i pravo da uestvuje u
raspodeli steajne mase u sluaju da pravno lice u kome ima ulog
padne u steaj. Ove hartije od vrednosti se nazivaju linopravnim
hartijama, ili korporativnim hartijama od vrednosti.
4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od vrednosti Prema
nainu na koji je na hartiji od vrednosti oznaen vlasnik, odnosno
titular prava hartije od vrednosti, sve hartije od vrednosti se
dele na: prvo, hartije od vrednosti na ime; drugo, hartije od
vrednosti po naredbi; tree, hartije od vrednosti na donosioca.
1. Hartije od vrednosti na ime su specijalna kategorija hartija
kod kojih se u samoj hartiji oznaava ime fizikog ili pravnog lica
koje je titular prava, odnosno poverilac. Ove hartije se ponekad
oznaavaju kao rekta hartije, ili direktne hartije ime se ukazuje na
neposrednu obavezu izdavaoca prema navedenom pravnom,odnosno
fizikom licu da ispuni obavezu koju je prema njemu definisao. Ove
hartije pruaju neke prednosti izdavaocu,odnosno duniku. Za njega je
poverilac jasno odreena linost, odnosno linost iji su mu atributi
dobro poznati. Vlasnik hartije od vrednosti na ime ne prenosi pravo
iz hartije prenosom same hartije. Uz to, prenos potraivanja na
novog poverioca se ovde ne moe odvijati po slobodnoj volji
postojeeg poverioca. Prenos se moe obaviti ali je skopan sa nizom
formalnosti, to podrazumeva upisivanje prenosa na odgovarajue mesto
u samoj ispravi, zatim u odgovarajuem registru, i zakljuivanje
igovora. Zbog ovih formalnosti prenosivost hatrija do vrednosti na
ime je veoma ograniena, pa je ograniavanje i ogranienost njihove
cirkulacije jedna do kljunih karakteristika. Prenos hartija od
vrednosti na ime obavlja se putem ugovora o cesiji potraivanja.
Ovim prenosom novi poverilac (cesionar) preuzima prava koja su
pripadala ranijem poveriocu, koji je preneo svoje pravo (cedent),
dok dunik (cesus) ostaje isti. Cedent, odnosno raniji poverilac
odgovara cesionaru, odnosno novom poveriocu za ispunjenje obaveze
od strane cesusa, odnosno dunika, jedino ukoliko je na sebe preuzeo
garantovanje ispunjenja te obaveze. 2. Hartije od vrednosti po
naredbi se karakteriu po tome to je poverilac lice koje je
imenovano u samoj hartiji, ali to moe biti i drugo lice koje u
hartiji imenuje imenovano lice. inidba se ovde izvrava prema licu
koje je imenovano u hartiji, odnosno prema licu koje to lice
odredi. Ove hartije imaju klauzulu koja odreuje lice kao poverioca
i dodatnu klauzulu po naredbi. Izdavalac ovakve hartije do
vrednosti je obavezan na inidbu prema licu koje je navedeno u
hartiji, ili prema licu koje to lice navede. U ovu kategoriju
hartija od vrednosti spadaju: menica, ek, skladinica. Prenos
hartija od vrednosti po naredbi obavlja se putem indosamenta
ranijeg poverioca na novog. Raniji poverilac postaje novom
poveriocu solidarni dunik (sem u sluaju kada takvu obavezu iskljui
klauzolom u hartiji od vrednosti bez moje dalje obaveze). Novi
poverilac postaje samostalni poverilac kome dunik ne moe isticati
prigovore iz subjektivnog odnosa sa ranijim poveriocem.
Hartije od vrednosti po naredbi imaju prilinu cirkulacionu
sposobnost, pa je njihova upotreba u poslovnom prometu veoma
izraena, a kako postoji i veoma visok stepen sigurnosti u pravnom
prometu, to je njihova upotreba i znaajna. 3. Hartije od vrednosti
na donosioca su hartije kod kojih nije oznaeno ime poverioca,
odnosno vlasnika isprave, te se legalnim vlasnikom smatra svako
lice koje je prezentira. Donosilac je ovde oznaka za posednika
hartije od vrednosti koji se ima smatrati zakonitim bez ikakvog
posebnog dokazivanja. Ovakve hartije od vrednosti nose uobiajenu
klauzulu plativo donosiocu. Prenosom ovih hatrija ostvaruje se
istovremeni prenos prava inkorporisanog u hartiji. Najznaajnija
prednost hartija od vrednosti na donosioca je u injenici da imaju
maksimalnu cirkulaciju. Za njihov prenos od jednog do drugog
poverioca nisu potrebne ba nikakve formalnosti. Novi poverilac se
nigde ne upisuje u registre, fiziki posed hartije podrazumeva prava
na realizaciju potraivanja koja su inkorporisana u hartiji. Ova
prednost ukazuje i na nedostatak, kao njenu drugu karakteristiku.
Naime, u sluaju da se izgubi hartija od vrednosti, njen vlasnik
skoro da nema naina da dokae svoje vlasnitvo, jer se posednik i
prezentator hartije od vrednosti smatra njenim vlasnikom. Drugim
reima, gubitak hartije od vrednosti znai gubitak svih u hartiji
inkorporisanih prava, a vlasnitvo se dokazuje iskljuivo
prezentacijom. Izdavalac hartije nije ovlaen da ispituje nein na
koji je lice koje prezentira hartiju od vrednosti steklo hartiju.
Za njega je vlasnik onaj ko prezentira hartiju. Meutim izdavalac je
duan da postupa savesno, te da u sluaju kada posumnja da je
donosilac stekao hartiju od vrednosti na nezakonit nain obavezno
odbije izvrenje u hartiji navedene obaveze. Ukoliko tako ne
postupi, izdavalac snosi odgovornost za posledice. 4.3 ) Hartije od
vrednosti prema ronosti Prema ronosti sve hartije od vrednosti se
dele na: prvo, oroene hartije od vrednosti; drugo, hartije od
vrednosti prema vienju; tree, hartije od vrednosti bez roka.
1. Oroene hartije od vrednosti imaju preciziran rok u kojem se
mora izvriti obaveza (inidba) koja je u njoj sadrana. Poverilac se
obraa duniku o definisanom roku, kada je dunik obavezan da izvri
svoju obavezu. U ovakvim hartijama se navodi ili fiksirani dan na
koji dospeva izvrenje obaveze (npr. Platiti 15. maja 2007.), ili se
navodi protok vremena od dana izdavanja hartije (npr. platiti
godinu dana od dana izdavanja hartije). Neke hartije od vrednosti
imaju rok u kojem se obaveza izvrava u celosti i definitivno. Ima
takvih hartija od vrednosti kod kojih se obaveza postepeno, na
rate, izvrava, s tim da postoji rok za definitivno izvrenje
obaveze. 2. Hartije od vrednosti po vienju (a vista, na prvi
zahtev) obavezuju dunika da poveriocu izvri obavezu iz hartije u
momentu kada se ovaj pojavi i prezentira svoj zahtev.
3. Hartije bez roka, ili bez odreenog roka, odnosno sa
neodreenim rokom su hartije kod kojih ne postoji utvren rok za
izvrenje obaveze iz hartije. Ima hartija od vrednosti koje
permanentno daju prinose, kojima su definisani rokovi za ubiranje
prinosa, ali kod kojih nije definisan rok za isplatu glavnog duga,
odnosno nominalne vrednosti hartije od vrednosti. 4.4 ) Hartije od
vrednosti prema sadraju Sve hartije od vrednosti prema sadrini
prava na koja se odnose mogu se podeliti na robne i novane hartije
od vrednosti.
1. Robne hartije od vrednosti se odnose na robni sadraj. Re je o
skladinici, konosmanu, zalonici i dr. Ove hartije se esto nazivaju
realnim ili stvarnim.
2. Novane hartije od vrednosti imaju za predmet novane
vrednosti. Ovde spadaju: menica, ek i dr.
4.5 ) Hartije od vrednosti prema izdavaocu
Prema tome ko je izdavalac (emitent) hartija od vrednosti sve
hartije od vrednosti se mogu podeliti na: prvo, javnopravne hartije
od vrednosti i, drugo, privatne hartije od vrednosti.
1. Javnopravne hartije od vrednosti izdaje drava i njeni organi.
Taj posao moe obavljati centralna drava (federacija), federalne
jedinice i komunalne ili optinske zajednice. 2. Privatne hartije od
vrednosti izdaju preduzea ili druga pravna lica.
4.6) Hartije od vrednosti prema prihodu
Sve hartije od vrednosti, na osnovu toga kakav prihod daju, mogu
se podeliti na: hartije bez prihoda, hartije sa fiksnim prihodom i
hartije sa promenljivim prihodom.
1. Postoje hartije od vrednosti koje ne donose nikakav prihod.
Re je o hartijama ija je funkcija omoguenje prometa, odnosno
prenosa sredstava izmeu subjekata u platnom prometu. Takvi su: ek,
skladinica, konosman.
2. Hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom su takve hartije kod
kojih je ustanovljeno plaanje prihoda periodino. Re je, recimo, o
obveznicama i prioritetnim deonicama (akcijama) koje daju fiksni
prihod. 3. Hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom su obine
korporacijske hartije (akcije) koje predstavljaju imovinski
instrument. Veliina prihoda se ovde dovodi u vezu sa profitabilnou
koju preduzee ostvaruje. U ovom sluaju veliina prihoda koji se
dodeli na jedinicu uloenih sredstava (po jednoj akciji) varira iz
godine u godinu, sve u zavisnosti od uspenosti poslovanja
korporacije. 4.7)Dispozitivne i tradicionalne hartije od vrednosti
Prema tome da li se hartijama od vrednosti trai predaja stvari ili
zahteva dispozicija stvarima, hartije se dele na tradicionalne i
dispozitivne.
1. Tradicionalne hartije podrazumevaju radnju predaje stvari, to
znai realni transfer objekata trabine iz poseda dunika u posed
poverioca. Potraivanje je realizovano predajom stvari.
2. Dispozitivne hartije od vrednosti podrazumevaju prenos
hartija od vrednosti i sa njom prava da se disponuje sa predmetom.
Takve su hartije: konosman i skladinica. 4.8 )Hartije od vrednosti
prema duini roka dospea Prema duini roka dospea od dana emitovanja,
hartije od vrednosti se dele na dugorone i kratkorone. 1. Dugorone
hartije od vrednosti su hartije od vrednosti iji je rok dospea dui
od godinu dana od dana emitovanja.
2. Kratkorone hartije od vradnosti su hartije od vrednosti iji
je rok dospea krai od godinu dana od dana emitovanja.
5 - TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI
Trgovinom hartijama od vrednosti, u smislu zakona o hartijama od
vrednosti, smatra se prodaja, odnosno kupovina hartija od vrednosti
izmeu emitenta i kupca neposredno ili preko posrednika (u daljem
tekstu: primarno trite) i svaka naredna kupovina i prodaja hartija
od vrednosti izmeu imaoca i kupca hartije od vrednosti, neposredno
ili preko posrednika (u daljem tekstu: sekundarno trite). Kupovina
i prodaja se obavlja na organizovanom finansijskom tritu, poznatom
kao berza, koja radi po principu aukcija (slobodne javne ponude i
potranje, odnosno javnog nadmetanja u pogledu prihvatanja cene
odreenih hartija od vrednosti). Osnovni cilj efektne berze je da
izvri koncentrisanje ponude i tranje na jednom mestu radi
utvrivanja dnevne trine vrednosti (berzanskog kursa) pojedinih
hartija od vrednosti, kao to su akcije i obveznice. Berzanski
poslovi mogu biti promotni i terminski. Promotni poslovi se
likvidiraju odmah (sutradan po zakljuku). Specifinost terminskih
poslova je u tome sto se temelje na vremenskom razmaku izmeu
zakljuka i izvrenja posla. Prodaju hartija od vrednosti na
primarnom tritu emitent moe obavljati neposredno ili preko
berzanskih posrednika. Strana pravna lica mogu kupovati i prodavati
hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko
berzanskih posrednika.
Hartijama od vrednosti moe se trgovati pod sledeim uslovima:1.
Da su emitovane u skladu sa zakonom o hartijama od vrednosti;2. Da
emitent ima pozitivno miljenje u ovlaenog revizora o njegovom
poslovanju;3. Da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije,
steaja ili likvidacije. Emitent ijim se hartijama od vrednosti
trguje duan je da do isteka roka za ostvarivanje prava i obaveza
koje proistiu iz hartije od vrednosti najmanje jedanput godinje
obavetava imaoce hartija od vrednosti o rezultatima svog
poslovanja. Emitent je duan da u roku od osam dana od isteka roka
za predaju godinjeg obrauna dostavi nadlenom saveznom organu
osnovne bilansne pokazatelje za prethodnu godinu. Trgovina
hartijama od vrednosti moe biti:1. Gotovinska prenos hartija od
vrednosti sa prodavaoca na kupca (indosamentom ili prostom
predajom);2. Polugotovinska deponovanje hartija od vrednosti na
depo-raun i obrnuto;3. Bezgotovinska prenoenje hartije od vrednosti
sa poslodavca na kupca, zaduivanjem njihovih depo-rauna, odnosno
prenoenje sa depo-rauna davaoca zaloge na depo-reun primaoca
zaloge. Bezgotovinska trgovina hartijama od vrednosti ostvaruje se
izdavanjem naloga o zaduenju jednog rauna i naloga o odobrenju
drugog rauna kojima se hartije od vrednosti prenose pri prodaji,
odnosno zalaganju.
Na depo-raunu banka evidentira priliv i odliv deponovanih
hartija od vrednosti. Za svaku promenu na depo-raunu banka je duna
da izda izvod sa naznaenjem salda i preda ga vlasniku rauna na nain
utvren ugovorom. Osnov za promenu stanja salda na depo-raunu jeste
nalog vlasnika rauna. 6 - GAENJE PRAVA IZ HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti imaju svoj ivotni ciklus: nastaju,
oznaavajui uspostavljanje odgovarajueg obligacionog odnosa;
cirkuliu i menjaju svojeg vlasnika (holdera); gase se, ime prestaju
sve obligacione obaveze. Na taj nain hartije od vrednosti, na njima
svojstven nain, opisuju ivot odgovarajueg odnosa izmeu privrednih
subjekata, u kome se zasnivaju prava i obaveze, prenose i time
izvravaju dinamiku privrednih kretanja, i gase oznaavajui umirenje
tih odnosa. Gaenje prava iz hartije od vrednosti u normalnim
okolnostima nastaje izvrenjem obaveze koja je vezana za hartiju od
vrednosti. Re je o ispunjenju obaveze u vidu: isplate novanih suma
i predaje stvari (izdavanje robe kod konosmana i skladinice). Uz
ovo osnovi za gaenje prava iz hartije od vrednosti mogu biti:
zastarivanje, oprotaj duga, konfuzija, kompenzacija, inovacija i
ponitenje.
Literatura
Luki, R.,Hartije od vrednosti - metodoloski aspekti, Izdavako
preduzee Beograd, Beograd, 1995.
Prof. Dr Milojevi, M., Tomi, M., Keleevi, L., Dukanac, S., mr
Andi, M., Poslovanje novanim hartijama od vrednosti, Institut za
ekonomiku i finansije, beograd, 1996.
Zakon o hartijama od vrednosti, Slubeni list SRJ br. 26/98 i
28/96.
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
13
