Finansije u biznisu - hartije od vrednosti

8/7/2019 Finansije u biznisu - hartije od vrednosti

1/17

FAKULTET ZA PREDUZETNIKI BIZNISBEOGRAD

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Finansije u biznisu

HARTIJE OD VREDNOSTI KAO INSTRUMENT FINANSIJSKOGTRITA

Mentor: Student:Prof. Goran Kvrgi Aleksandar Petrovi

br. Indeksa:117/2010

Januar, 2011.god.


2/17

Hartije od vrednosti kao instrument finansijskog trita

Sadraj:

1.UVOD .....................................................................................................................................................3 2. POJAM FINANSIJSKOG TRITA ......................................................................................................4 3.HARTIJE OD VREDNOSTI ....................................................................................................................5 4.TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI U SRBIJI ................................................................................12 5. OVLAENI UESNICI NA ORGANIZOVANOM TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI ........13 6.ZAKLJUAK .........................................................................................................................................15 LITERATURA ..........................................................................................................................................17

2


3/17


HARTIJE OD VREDNOSTI KAO INSTRUMENT FINANSIJSKOG TRITA

Abstrakt: Razvijenu trinu privredu nemogue je zamisliti bez razvijenog finansijskog sistema kojmora da omogui efikasno povezivanje subjekata koji imaju vikove sa jedinicama koje imaju manjkofinansijskih sredstava i kapitala. Na taj nain se pomou njega ostvaruju mnoge ekonomske funkcije. Razvijfinansijski sistem podrazumeva postojanje skladne razvijenosti najmanje tri osnovna elementa - finansijsk

trita, finansijskih institucija i finansijskih instrumenata.Hartije od vrednosti predstavlaju najznaajnijifinansijski instrument. Prava koja prostiu iz hartija od vrednosti povezana su sa mogunostima naplrazliitih finansijskih sredstava u budunosti.

Ukupna imovina sadrana u hartijama od vrednosti naziva seportfolio hartija od vrednosti.

Rizik portfolija hartija od vrednosti zavisi od boniteta eminenta. Bonitet hartija od vrednosti oznaastepen obezbeenja korienja onih prava koja proistiu iz odreenih hartija od vrednosti. Sama rbonitet nekog preduzea znai da je preduzee dobro i siguran dunik.

Kljune rei:hartije od vrednosti, finansijsko trita.

1.UVOD

Kroz ovaj seminarski rad u pokuati da Vam predstavim kako su hartije od vrednosti danadetaljno ureene i standardizovane. Da bismo mogli definisati pojam hartija od vrednosti moramo prdefinisati finansijska trita. Trite se definie kao mesto na kome se susreu ponuda i tranja odreenim stvarima - predmetima (trinim materijalima). U zavisnosti od vrste trinog materijala kse na njemu nudi, postoje dve vrste trita: robno ili produktno trite na kojem se nude razne vrroba i usluga (trite nafte, trite kafe i sl.), i finansijsko trite na kome se nude i trae finansijssredstva. Finansijska sredstva koja se nude odnosno trae na tritu mogu biti kratkorona (rok dospje do godinu dana) i dugorona (rok dospea je preko godinu dana). Trite hartija od vrednospredstavlja jedan segment finansijskih trita na kojima se trguje hartijama od vrednosti (akcijamobveznicama, investicionim jedinicama privatizacionih fondova itd). Postoje brojni zakoni i pravilnkoje moraju da potuju svi uesnici na tritu kapitala. Pored toga, trgovanje je uglavnokompjuterizovano: nalozi se izdaju elektronski, a pristup imaju samo ovlaena lica. Da bi se sve omoglo izvesti i da bi se moglo proveravati da li se potuju pravila, trgovanje obavlja ogranien brspecijalista brokera, koji ispunjavaju veoma stroge kriterijume i poseduju licencu za trgovanje. Brok

su osposobljeni da prepoznaju kretanja na tritu, da rukuju sloenim kompjuterskim programima i

3


4/17


realizuju trgovanje na najpovoljniji nain za svog klijenta. Ukoliko smatramo da na nalog niispotovan, ili da je napravljen nekakav propust, sluajan ili nameran, moemo prijaviti kontroloberze, zaposlenima na berzi ili Komisiji za hartije od vrednosti.

2. POJAM FINANSIJSKOG TRITA

Teko je dati jedinstevnu i univerzalnu definiciju finansijskog trita. Umesto toga, danamoemo govoriti o vie pristupa njegovom definisanju. Najire posmatrano, finansijsko trite postsvuda gde se obavljaju finansijske transakcije. Zbog toga, za potrebe naeg izlaganja mi emo finansijstrite definisati kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicim

finansijskih instrumenata (ili aktive). Finansijska trita predstavljaju najznaajniji deo integralntrita jedne zemlje ili, ire posmatrano, jednog regiona. Finansisjko trite, u osnovi, ine kredittrite i trite hartija od vrednosti, pri emu mogunost razvoja i brzina rasta privrede jedne zemzavisi, pre svega, od razvijenosti trita hartija od vrednosti. U savremenim uslovima najbri razvbelee trite dunikih i hibridnih hartija od vrednosti, kao i trite izvedenih hartija, bez koga nezamislivo poslovanje jer omoguava snienje rizika i maksimiziranje profita razliitih uesnikFinansijska trita doprinose privrednom razvoju, jer dovode do poveanja mobilnosti finansijsk

sredstava.1

Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu, finansijsktrita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, mogu se definisati korganizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskinstrumenata (ili aktive).

Finansijsko trite je deo privrednog sistema koji omoguava uspostavljanje veza izmesubjekata sa vikom i subjekata sa manjkom finansijskih sredstava. Ono je bilo koje mesto gde dolazitrgovanja, odnosno susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih sredstava ili aktive.

Razvoj trita je proces u kojem se vre promene u veliini trita, strukturi trita ili u nainu koji se obavljaju poslovi na tritu, sa ciljem da se poveaju performanse trita i na taj nain i korikoje ono ima za drutvo.Veliina trita zavisi prvenstveno od veliine populacije u jednoj zemlji i njestope rasta, penetracije odnosno ulaska populacije na trite, kao i od toga da li je moguinternacionalizacija trita uvoenjem proizvoda koji mogu privui inostrane investitore2.Sa aspekta

1 Finansijska trita u ekonomijama zemalja u tranziciji se razvijaju kao nastavak obuhvatne privatizacije preduzea.privatizaciju se koriste mnogi inovativni metodi (na primarnom tritu). Transakcije na sekundarnom tritu takoe imneke specifine karakteristike. Na tritu kapitala u zemljama u tranziciji glavni uesnici imaju razliite ciljeve od cilj

uesnika u razvijenim ekonomijama, te se i njihovo ponaanje razlikuje.2 Dr Vujovi, S., Osnove finansijskog menadmenta, Univerzitet Megatrend, Beograd., 2005., str. 131.

4


5/17


strukture trita, razvoj se moe podstai izmenom uslova za ulazak na trite (npr. eliminisanjeulaznih barijera) i promenom odgovarajuih trokova (npr. sniavanjem taksi i naknada da bi poslovalo).

Trite kapitala-irok pojam koji se koristi da bi se opisali razliiti aspekti finansijskog tritObino se odnosi na novac (ili kapital) koji se investira, emitente, klijente koji ga koriste i regulatortela. Institucije trita kapitala ukljuuju investicione banke, berze, brokerske i dilerske kue, registhartija, platni promet i regulatorne institucije.

Trite hartija-ui pojam od trita kapitala i odnosi se na: trita na kojima se trguje akcijama,obveznicama i drugim hartijama, kao i na institucije koje obavljaju trgovanje. Kapital kao taka(vrednost biznisa, knjigovodstvena vrednost) sastoji se od:

3.HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti predstavljaju najveu i najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojimse trguje na finansijskom tritu. Od stepena njihove razvijenosti i diversifikovanosti najvie zavrazvijenost celokupnog finansijskog sistema jedne zemlje. Hartije od vrednosti istorijski nastaju josrednjem veku. U poetku, one su kreirane sa svrhom da olakaju obavljanje platnog prome

Vremenom, emisija hartija od vrednosti je postajala nain za prikupljanje sredstava za finansiranrazliitih poslovnih poduhvata. U poslednje dve decenije 20. veka nastaje pravi bum u razvoju mnogfinansijskih instrumenata, pa i hartija od vrednosti, u talasu nastanka finansijskih inovacija. Hartije vrednosti su pisani dokument ili isprava koja svom draocu (onom ko je poseduje) daje odredeimovinska prava koja moe da iskoristi samo pod uslovima zakonitog vlasnitva nad tom hartijom vrednosti. Za vlasnike hartija od vrednosti one predstavljaju specifinu aktivu kod koje fiziko dobima vrlo malu, ak zanemarljivu vrednost. Hartije od vrednosti smatraju se vrstom finansijske aktipoto svojim vlasnicima daju odredena prava. Za pravilno razumevanje sutine hartija od vrednosti bije imati na umu da ono to ih razlikuje od bezvrednih papira jesu upravo prava koja su data vlasnicimTa prava su povezana sa mogunostima naplate razliitih finansijskih tokova sredstava u budunosci. aspekca prirode odnosa koje odraavaju, sve hartije od vrednosti moemo svrstati u dve grupe i tosnovne I izvedene.

Osnovne hartije od vrednosti nazivaju se tako poto odraavaju neke osnovne odnose izmedemitenta i investitora. U okviru ove grupe postoje dve podgrupe:

hartije od vrednosti instrumenti duga, koje odraavaju prvi osnovni odnos - duniko-poverilaili kreditni.

5


6/17


vlasnike hartije od vrednosti koje odraavaju vlasnike odnose.Finansijski instrumenti izraeni su kao novana potraivanja, odnosno obaveze. Kao takvi, o

predstavljaju finansijsku aktivu. Iako se posredstvom ovih instrumenata obavlja transfer akumulacizmeu razliitih ekonomskih subjekata, finansijska aktiva nije elemenat drutvenog bogatstvPotraivanje vlasnika finansijske aktive uvek je neija obaveza - finansijska pasiva. U krajnjoj liniji,je obaveza proizvodnog ili drugog ekonomskog subjekta, ije je ulaganje vee od sopstvenih izvogenerisanih tednjom. Za drutveno bogatstvo jedino je relevancna investirana akumulacija (realaktiva).

Slika 1 - Tokovi sredstava izmeu osnovnih privrednih sektora

Izvor: Eri Dejan, Finansijska trita i njihovi instrumenti", Via poslovna kola, Beograd,i Nauna knjiga, Beograd, 1997.

3.1. Obveznice i tipovi obveznica

Obveznice spadaju u kategoriju hartija od vrednosti instrumenata duga. Ova kategorija harcija vrednosti odraava kreditne, tj. duniko-poverilake odnose. U svetu postoji veliki broj pojmova k

to su: note, debentures, bonds i dr., kojima se oznaavaju hartije od vrednost - instrumenti dugIzmeu njih postoje dosca jasna razgranienja. U naoj praksi i literaturi ne postoji cako precizdiferenciranost termina, ve se pojam obveznice koristi kao zbirni za veinu instrumenata duga.

Obveznice moemo definisati kao harije od vrednosti koje svome vlasniku garantuju isplakamate i glavnice po unapred utvrdenom redosledu, u odredenom periodu vremena. Za obveznice esto sree naziv hartije od vrednost sa fiksnim prinosom, poto je kamatna stopa (nominalni, kupprinos) fiksna i unapred poznata. Ovakva definicija obveznica nije u potpunosti adekvatna, poto post

i obveznice sa promenljivom kamatnom stopom i prihodne obveznice, iji je prinos varijabilan. zemljama sa razvijenim finansijskim tritima postoji izuzetno veliki broj razliitih hartija od vredno

6


7/17


koje predstavljaju instrumente duga. Takoe postoji i veliki broj kriterijuma na osnovu kojih se omogu podeliti. Najei kriterijum od koga se polazi u podeli hartija od vrednosti instrumenata dujeste emitent. Re je o subjektima koji emituju ove hartije. Sa tog aspekta mogue je razlikovati dvelike grupe instrumenata duga:

dravne hartije, koje emituju vlade i razliiti dravni organi i organizacije; hartije koje emituju preduzea i drugi privredni subjekti (banke, ostale finansijske

nefinansijske institucije i organizacije).Postoji jako veliki broj dravnih hartija instrumenata duga. Ovi instrumenti se obino emituju

potrebe finansiranja odredenih potreba dravnih organa. Emicuju se kada postoje deficiti u budetima organa, ili radi sakupljanja sredstava za finansiranje odredenih potreba ili ciljeva. Kao emitenti se mopojaviti organi na razliitim nivoima - od centralne, pa do organa lokalne vlasti. Neki od najznaajnijinstrumenata iz ove grupe su: vladine obveznice, obveznice dravne blagajne, tedne obveznice, i sliPostoje i hartije od vrednosti lokalnih organa, takozvane municipalne obveznice, koje daju odreeporeske prednosti. Jedan od najeih kriterijuma za podijelu svih hartija od vrednosti, pa timeinstrumenata duga, jeste rok dospijea. U okviru ove podele razlikujemo:

kratkorone instrumente koji imaju rok dopea do jedne godine; re je o instrumentima trinovca; esto se nazivaju unfunded, poto ne postoji formalno osiguranje izdavaoca da e izvrobavezu;

srednjorone instrumente sa rokom dospijea od jedne do tri ili pet godina; dugorone harcije koje imaju rok dospea dui od pet godina; one zajedno sa srednjoroni

hartijama predstavljaju instrumente trita kapitala.Prema poreklu tj. zemlji gde su emitovane razlikujemo: domae hartije, inostrane

evroobveznice. Domae obveznice su one koje se emituju na domaem finansijskom tritu, tj. u zemu kojoj izdavalac ima stalan boravak i gde obavlja najvei dio svoje poslovne aktivnosti. Inoobvezniznae mogunost prikupljanja sredstava u drugim zemljama. Emituju se na finansijskom tritu ne

druge zemlje, tj. van zemlje scalnog boravka. Vano je napomenuti da prilikom emisije ovih obveznemitenc mora da ih emituje u valuti i uz potovanje lokalnih zakonskih propisa. Emitovanje obveznicaest oblik finansitranja preduzea u razvijenim zemljama.Postoji trite medunarodnih obveznica kojepoznato kao trite evroobveznica. Njihova pojava se poklapa sa razvojem evrodolarskog trita. Reo tritu dolara kojima se trguje van teritorije SAD, pre svega u Evropi. Evroobveznice imaju mnoprednosti. Jedna od glavnih je poreski tretman. Tanije, ove obveznice je teko oporezovati. Usled toone nose nie kamatne stope. Jedan od estih kriterijuma za podelu hartija od vrednost instrumena

duga je i osiguranje, tj. obezbeenje izvrenja obaveza. Po ovom kriterijumu razlikujemo dve veligrupe: osigurane i neosigurane instrumente.

7


8/17


Neosigurana hartija od vrednost znai da ne postoji formalna garancija izdavaoca (firme, bankdravnog organa) da e obaveze po tim hartijama biti izvrene. Ili, preciznije reeno, ne postoosiguranje izvrenja obaveza nekom aktivom izdavaoca. Neosigurane hartije od vrednosti mogu bkratkorone i dugorone. Kratkorone neosigurane hartije od vrednosti nazivaju se note. Dugoroneosigurane obveznice esto se nazivaju debenture.Drugu grupu ine osigurane hartije od vrednosNjihova glavna karakteristika je da postoji odredena aktiva emicenta koja se koristi kao formalnosiguranje i obezbedenje da e obaveza po osnovu njihove misije biti izvrena. U sluaju da izdavalne izvri obavezu po osnovu ovih hartija, njihovi vlasnici imaju pravo na nadoknadu od aktive koja koristi kao osiguranje. Postoji vie tipova aktive koja se moe koristiti kao osiguranje emisije hartinstrumenata duga. Najei tip aktive su nekretnine ili osnovna sredstva emitenta: zemlja, zgrade, kuposlovni prostor, itd. Ukoliko se aktiva koristi kao osiguranje, tada govorimo o hipotekarnim (zalonihartijama od vrednost. Kao aktiva koja se javlja kao osiguranje instrumenata duga mogu se koristitdruge hartije od vrednosti (obveznice drugih firmi, instrumenti akcijskog kapitala). U ovom sluajune govori o hipotekarnim obveznicama, ve o takozvanim kolatelarnim obveznicama. Ako se osiguranje obveznica koristi specijalna prema ili maine, tada govorimo o certifikatima o opremi.

Instrumenti bez kupona ili diskontovane obveznice donose svojim vlasnicima samo jednplaanje u toku svog ivotnog veka. Prodaju se uz diskont, tj. po cijeni nioj od nominalne vrijednosdok se vlasnicima isplata kamate i glavnice vri zajedno samo na dan dospea. Obveznicesa kuponim

podrazumevaju plaanje kamate obino dva puta godinje na osnovu prezentiranja kupona. Plaanglavnice vri se na dan dospea ovih obveznica. Konsoli su specifian tip obveznica koje nikad dospevaju. Isplata kupona tj. kamate vlasnicima vri se neprekidno u predvidenim intervalima vremebez krajnjeg roka dospea. Pored pomenutih, postoje i obveznice sa promenljivom kamatnom stopoKamatna stopa kod ovih obveznica je prilagodljiva. Prihodne obveznice su takav tip obveznica gplaanje kupona tj. kamate zavisi od prihoda firme. U sluaju da firma uspeno posluje kamata e bvia, i obrnuto. Konvertibilne obveznice su posebna grupa hartija od vrednost koja daje pravo svoj

vlasnicima da izvre zamenu obveznica za preferencijalne ili obine akcije.3 Kratkorone hartije od vrednostiInstrumenti trita novca klasifikuju se najee prema tipu emitenta. Finansijski instrumen

drave i centralne banke su kratkorone dravne obveznice, obveznice dravnih agencija i paradravorganizacija, iralni novac - vikovi likvidnosti, i mehanizam reotkupa kratkoronih hartija od vrednoKorporativni kratkoroni finansijski instrumenti su komercijalni papiri. Bankarski inscrumenti

3 Eri Dejan, Finansijska trita i njihovi instrumenti", Via poslovna kola, Beograd, i Nauna knjiga, Beograd, 1997. str 1121

8


9/17


depozitni certifikati, blagajniki zapisi i bankarski akcepci. Posebni oblici instrumenata su udenovanih investicionih fondova i kratkorone polise osiguravajuih organizacija.

Dravne obvezniceDravne obveznice spadaju u jedan od osnovnih instrumenata kratkoronih trita hartija o

vrednost. Da bi osigurala dovoljna realna sredstva na finansijskom tritu za finansiranje budetskdeficita, drava pristupa emisiji obveznica. Razlozi za emisiju su: prikupljanje novanih sredstava finansiranje budetskog deficita, smanjivanje pritiska na primarnu emisiju za pokrie budetskih rasho(redovnih i vanrednih), regulisanje (uz pomo centralne banke) uslova na tricu hartija od vrednosmanjivanje poreskog pritiska na poreske obveznike. Kupci dravnih obveznica su obino finansijsorganizacije, banke, pivredna i neprivredna preduzea i fizika lica. Obveznice mogu izdavati, a estoemituju velike firme koje su vlasnitvo drave ili pod njenom kontrolom (pota, eleznica, fondomaterijalnih rezervi i sl.). Trite dravnih hartija od vrednosti predstavlja jedan od najstarijih segmenfinansijskih trita. Korene ovih hartija moemo nai jo u srednjem vijeku. Osnovni razlog za emisdravnih obveznica sastoji se u injenici da se na taj nain moe sakupiti mnogo vie sredstava negputem klasinog kreditiranja.4

Korporativne obvezniceKorporacivne obveznice su dugorone obveznice koje emituju preduzea u cilju prikupljan

sredstava za kapitalna ulaganja. Vrste obveznica koje emituju preduzea zavisie uglavnom o

finansijske strukture preduzea i opredeljenja menadmenta. Prema oblastima poslovanja preduzefinansijska analitika poznaje obveznice javnih preduzea, transportnih i industrijskih preduzeaobveznice banaka i drugih finansijskih kompanija.

Korporativne obveznice mogu se, sa stanovita metoda otplate, razvrstati na kamatne, diskontndohodovne. Dohodvna obveznica sadri obeanje plaanja kamate, ali co plaanje je uslovljenodgovarajuim nivoom neto prihoda preduzea. Preduzeu se nameu odreena raunovodstvena pravprilikom emitovanja ovih obveznica, kako ne bi vetaki iskazalo nedovoljan neto prihod. Prema na

obezbeenja otplate, korporativne obveznice mogu biti obine, hipotekarne i garantovane. Kao garancotplate, emitent e zaloiti imovinu ili e garancija biti opta kreditna sposobnost preduzea. U prvosluaju, re je o hipotekarnim obveznicama, a u drugom sluaju o neosiguranim, obinim obveznicam

Garantovane obveznice su obaveza preduzea ija je isplata garantovana od strane nekog drugekonomskog subjekta. Korporativne obveznice mogu biti posmatrane i sa stanovita mogunosti ockuod strane emitenta. Emitent ima pravo da otkupi emisiju pre roka dospea u celini ili delimino, upremiju na nominalnu vrednosc koju e isplatiti investitorima. Otkup se obino vri u prvih 5 do

4 Eri Dejan, Finansijska trita i njihovi instrumenti", Via poslovna kola, Beograd, i Nauna knjiga, Beograd, 1997, str 2279

9


10/17


godina posle emisije, korienjem prihoda od emisije novih obveznica sa niom kamatnom stopoTakav cip otkupa naziva se refinansiranje. Izdavalac moe imati, u ugovoru o emisiji, utvrdenu obaveda svake godine otkupi deo emisije.

Obveznice lokalnih organa vlastiLokalni organi vlasti (teritorijalne jedinice, gradovi) emituju dugorone obveznice u svrh

finansiranja kapitalnih projekata ili refinansiranja na dui rok budetskog deficita. S obzirom na to daprinos ovih obveznica osloboen poreza, one imaju iroki krug investitora. Osnovne vrste obveznilokalnih organa vlasti su: opte obveznice, prihodne obveznice, hibridne obveznice i note. Opobveznice emituju se na podlozi poreske snage izdavaoca. One se isplauju iz prihoda budeta, mapostoje sluajevi da je isplata osigurana u prihodima iz posebnih izvora. Prihodne obveznice emitujuu cilju finansiranja pojedinih projekata ili preduzea. One su osigurane zalaganjem prihoda koostvaruje realizovani projekat odnosno finansirano preduzee. Pojedine obveznice ovog tipa nose naprema projektima za koje su emitovane (aerodromi, bolnice, kole, elektrine centrale, luke, itdHibridne obveznice imaju obeleja prethodne dve vrste, ali i posebna obeleja koja se odnose na svrhizvore otplate, osiguranje, itd. Neke od ovih obveznica su: obveznice osigurane polisom osiguravajupreduzea, obveznice sa moralnom snagom, obveznice za rehabilitaciju finansija gradova, itd. Note obveznice lokalnih organa vlasti koje imaju relativno kratke rokove dospea. One se emituju u cil

premoavanja odredenih prihoda budeta - poreza.

Hipotekarne obveznice i obveznice dravnih agencijaHipotekarne hartije od vrednosti snaan razvoj doivljavaju u drugoj polovini 70-ih godina 2

veka, paralelno sa razvojem procesa sekjuritizacije. Nastale su na osnovama duge tradicije korienklasinih hipocekarnih kredita odobravanih za kupovinu razliitih nekretnina (stanova, kua, zemlitd.). Sutina je u tome da se korisnik obraa banci ili nekoj drugoj depozitnoj instituciji (tedioni

tedno-kreditnoj zadruzi - asocijaciji) da mu odobri kredit radi reavanja stambenog pitanja. Na iznpozajmljenih sredstava zaraunava se odgovarajua kamata i sastavlja se amortizacioni plan ija sutina u odreivanju mesene anuitetne rate, u kojoj su sadrani i kamata i glavnica kredita. U poetotplate, u anuitetu je mnogo vei udeo kamate nego glavnice duga, da bi se vremenom situacipromenila. Hipotekarni krediti mogu biti razliitih rokova, sa razliitim nainom obrauna kama(fiksna i varijabilna kamata). Jedan od velikih problema povezanih sa hipotekarnim kreditimpredstavlja injenica to su nelikvidni. Da bi se ovaj problem prevaziao dolo je do tokov

sekjuritizacije. Njihova sutina se sastojala u udruivanju individualnih kredita, odnosno u njihovoprepakivanju u takozvani pul, u kome su se nalazili krediti sa istim rokovima dospea, na istu vrs

10


11/17


nekretnina i pod istim kamatnim stopama. Pri tome treba imati u vidu da se mogu emitovati dve gruhartija - one gde se samo vri distribucija vlasnicima i one koje su garantovane od strane nekfinansijske institucije. Ova druga grupa moe se oznaiti kao hipocekarna zalonica.

3.2. MenicaMenica je hartija od vrednosti izdata u propisanoj formi, kojom jedno lice izdaje nalog drugo

licu da u odreenom vremenu i na odreenom mestu isplati, oznaenu sumu novca licu imenovanomtom pismu (ili po njegovoj naredbi) obavezujui se i samo da je isplati, ako to ne uini lice kome je nalupuen. Navedeni momenti blie objanjavaju jednu vrstu menice, poznatu pod imenom trasira(vuena) menica kod koje se obavezno javljaju tri lica: prvo lice koje daje nalog za plaanje, ili trasadrugo lice kome se upuuje naredba za plaanje, ili trasat; tree imalac menice, ili remitent. Druga vrmenice je sopstvena menica. Ona se razlikuje od trasirane menice po tome to se njen izdavalac (trasasam obavezuje da e u odreeno vreme i na odreenom mestu isplatiti oznaenu sumu novca liimenovanom u menici (remitent), ili po njegovoj naredbi. Prema tome, sopstvena menica sadoznaenje dva lica; izdavaoca menice (trasat se ne pojavljuje) i imaoca menice ili korisnika (remitenMenino pravo je priznalo menino-pravna svojstva sopstvenoj menici, pa se, prirodno, na nju primenjodredbe o trasiranoj menici iz Zakona o menici koji je izvor prava za ovaj pravni institut. Jedina ograbila bi u tome to se prilikom primene mnogobrojnih odredbi po trasiranoj menici mora prethod

proveriti da nije takva primena suprotna prirodi sopstvene menice. Usvajajui stav o naelnoj jednakotrasirane i sopstvene menice na Zakon predvia da se na sopstvenu menicu ne primenjuju odredbebitnim sastojcima trasirane menice, zatim o odgovornosti trasata, o prezentaciji na akcept trasiramenice, o protestu i regresu zbog deliminog akcepta, o intervenciji zbog neakceptiranja i, najzadduplikatima trasirane menice o kojima emo kasnije detaljnije govoriti. U pravnoj doktrini spornopitanje pravne prirode menice. O tome postoje brojne teorije meu kojima treba izdvojiti tri: ugovoremisionu i kreacionu teoriju.

3.3.ek ek je pismeno na osnovu koga jedno lice - trasant daje nalog trasatu (banci) kod koje on im

raspoloiva sredstva da plati po vienju odreenu sumu oznaenom korisniku ili nekom drugom premremitentovoj naredbi, ilijednostavno, donosiocu. Kao i menica, ek je strogo formalna hartija od vrednokoja mora da sadri Zakonom odreene sastojke. Ali, za razliku od menice, ek ima est obaveznsastojaka: oznaenje da je pismena isprava ek napisana u samom njenom slogu i to na onom jeziku

kome je to pismo sastavljeno; bezuslovni uput da se isplati iz trasantovih raspoloivih sredstava odreesuma novca; ime onoga koji treba da plati (trasata); oznaenje mesta gde treba izvriti plaanje; oznae

11


12/17


datuma i mesta gde je i kada ek izdat i potpis onoga koji je izdao ek - trasanta. Nije teko uoiti neke karakteristika po kojima se oznaeni bitni sastojci eka razlikuju od odgovarajuih sastojaka meniTako, na primer, ek se ne sme izdavati bez pokria. Istina, tako izdat ek ne gubi vanost, ali njegoizdavalac je krivino odgovoran i duan da imaocu nadoknadi pretrpljenu tetu.

Prema naem Zakonu o eku trasiranje eka vri se iskljuivo na banku kod koje se, po prirostvari, i inae deponuju novana sredstva. Zatim ek se plaa po vienju, to znai da oznaenje dospelne predstavlja bitan sastojak eka. Ako bi, prema tome, dospelost bila drukije oznaena, takva ispraizgubila bi pravno dejstvo eka. Ni oznaenje remitenta ne predstavlja bitan sastojak eka. To dolaotuda to se ek moe izdati i na donosioca, ali trasant moe, prirodno, izdati ek na ime ili po naredbmoe gatrasirati i na svoje ime ili po svojoj naredbi. Ni bitni sastojci, kao to su mesto plaanja i mesizdanja eka ne moraju da budu izriito oznaeni, naravno samo ako se daju izvesti iz sadrine eka. znai, ako nije oznaeno mesto plaanja, vaie kao mesto plaanja ono mesto koje je oznaeno porimena trasata, a ek u kome nije oznaeno mesto izdanja, smatrae se da je izdat u mestu koje oznaeno pored imena trasanta. Pored navedenih bitnih sastojaka u ek se mogu uneti i klauzule kao, primer, klauzula o govetaju ili bez govetaja, klauzula bez trokova (bez protesta) i klauzula o moneti (unosu ek kada se radi o meunarodnom prometu).

4.TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI U SRBIJI

Trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ureeno je posebnim zakonom koje donet krajem 2002. godine. Tim zakonom ureeni su :

- uslovi i postupak javne ponude hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenatakoja se vri radi njihove distribucije i trgovine na organizovanom tritu;

- prava i obaveze, kao i uslovi za osnivanje i delatnost ovlaenih uesnika norganizovanom tritu;

- organizacija i nadlenost Komisije za hartije od vrednosti.Cilj ovog zakona je obezbeenje otvorenog, javnog, ravnopravnog, efikasnog i ekonomino

trita hartija od vrednosti i zatite investitora, drugih korisnika finansijskih usluga i ostalih uesnikatritu hartija od vrednosti. Zakon se odnosi se na sledee finansijske instrumente; hartije od vrednokoje se izdaju u seriji (u daljem tekstu: hartije od vrednosti); varante za kupovinu akcija ili obaveznicdruge hartije od vrednosti koje daju pravo na kupovinu akcija ili obaveznica; standardizovanfinansijske derivate; depozitne potvrde i druge vrste finansijskih instrumenata koje Komisija za hartod vrednosti utvrdi kao hartije od vrednosti, odnosno finansijske instrumente kojima se moe trgovati

12


13/17


organizovanom tritu. Taj zakon ne primenjuje se na: polise osiguranja osiguravajuih drutva; hartod vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao to je menica, ek, pismeni up(asignacija), konosman, tovarni list, skladinica i druga hartija od vrednosti iji su izdavanje i promureeni posebnim zakonom: druge isprave o dugu, novanom depozitu ili tednji koje nemaju svojsthartije od vrednosti u skladu sa zakonom; izvedene i druge finansijske instrumente koji nstandardizovani i koji kao finansijski instrumenti nisu utvreni aktom Komisije za hartije od vrednosudele zatvorenih drutava i na investicione kupone otvorenih investicionih fondova. Prava iz hartija vrednosti i prava na hartijama od vrednosti mogu sticati i njima raspolagati domaa i strana fizikapravna lica, osim ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno. Hartije od vrednosti glase na imPrava zakonitih imalaca hartija od vrednosti iz tih hartija nastaju upisom hartija od vrednosti na njihraun koji se vodi u Centralnom registru hartija od vrednosti. Zakonitim imaocem hartije od vrednosmatra se vlasnik rauna hartija od vrednosti koji se vodi kod Centralnog registra hartija od vrednosti.

Kad kastodi banka vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra hartija od vrednostisvoje ime a za raun zakonitih imalaca koji su klijenti banke, odnosno u ime klijenta te banke koji nisu zakoimaoci, a za raun zakonitih imalaca - zakoniti imalac ovih hartija od vrednosti jeste lice za iji raun kastbanka vodi raune hartija od vrednosti. Prenos prava iz hartija od vrednosti vri se prenosom hartije vrednosti na raun novog zakonitog imaoca u Centralnom registru hartija od vrednosti.

5. OVLAENI UESNICI NA ORGANIZOVANOM TRITU HARTIJA ODVREDNOSTI

Ovlaeni uesnici na organizovanom tritu hartija od vrednosti su brokersko-dilerska drutvBrokersko-dilersko drutvo je pravno lice, organizovano kao akcionarsko drutvo ili kao drutvo ogranienom odgovornou, koje delatnosti obavlja na organizovanom tritu hartija od vrednostiskladu sa zakonom. Delatnosti brokersko-dilerskog drutva ne mogu se obavljati bez dozvole obavljanje tih delatnosti na organizovanom tritu hartija od vrednosti, koju donosi Komisija za hartod vrednosti. Komisija za hartije od vrednosti vodi registar izdatih dozvola za obavljanje delatnobrokersko-dilerskog drutva. Brokersko-dilersko drutvo moe obavljati sledee delatnosti:

1) posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednsoti i kupovinu i prodaju hartija ovrednosti u svoje ime, a za raun nalogodavca, odnosno u ime i za raun nalogodavca (brokersposlovi);

2) kupovinu i prodaju hartija od vrednosti u svoje ime i za svoj raun, radi ostvarivanj

razlike u ceni (dilerski poslovi);

13


14/17


3) obaveznu kupovinu i prodaju hartija od vrednosti u svoje ime i za svoj raun po ceni kounapred objavljuje brokersko-dilersko drutvo (poslovi market-mejkera);

4) upravljanje hartijama od vrednosti u ime i za raun nalogodavca (poslovi portofolimenadera);

5) organizovanje distribucije hartija od vrednosti bez obaveze otkupa neprodatih hartija ovrednosti, odnosno organizovanje ukljuivanja hartija od vrednosti na organizovano trite (posloagenta emisije);

6) organizovanje distribucije hartija od vrednosti sa obavezom njihovog otkupa od izdavaocradi dalje prodaje, ili sa obavezom otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vrednosti (poslopokrovitelja emisije);

14


15/17


6.ZAKLJUAK

Efikasno upravljanje kapitalom je fundamentalan, neophodan preduslov za optimizaciakcionarske vrednosti u finansijskim institucijama. Kapital ili neto vrednost jednaka je kumulativnvrednosti aktiva minus kumulativna vrednosti obaveza i predstavlja interes vlasnika u firmi. Pfinansijskom aktivom podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se morazmenjivati. Ona je predmet trgovine na finansijskom tritu. Finansijska aktiva obuhvata:

a) hartije od vrednostib) iralni novac,

c) devizna sredstvad) zlato I plemeniti metali I sl.Prvi pisani trag o emisiji dravnih hartija od vrednosti datira izj.542. godine, kada je u Holand

Austrijska carevina, umesto klasinog ubiranja poreza, to je i u to doba prilino nepopularno, emitovodredene hartije kao nain prikupljanja sredstava za finansiranje vojnih operacija. U Velikoj Britanprve dravne hartije bile su emitovane 1693. godine. U SAD emitovanje ovih hartija od vrednopoinje 1790. godine i odnosilo se na finansiranje dravnog duga nasledenog posle voden

revolucionarnih ratova za sticanje nezavisnosti. Trite dugoronih obveznica trezora u veini zemasavremenog sveta predstavlja jedno od najveih i najznaajnijih finansijskih trita. Hartije od vrednokoje emituje dravni trezor, u stvari, predstavljaju hartije gde se u ulozi emitenca pojavljuje drava neki njen organ. Najee se u ulozi investitora u ove finansijske inscrumente nalaze finansijskinsticucije (banke, ali i druge institucije), stanovnitvo, kao i subjekti iz inostranstva. Hartije ovrednosti predstavlaju najznaajniji finansijski instrument. Prava koja prostiu iz hartija od vrednopovezana su sa mogunostima naplate razliitih finansijskih sredstava u budunosti. Ukupna imovisadrana u hartijama od vrdnosti naziva seportfolio hartija od vrednosti. Rizik portfolija hartija odvrednosti zavisi od boniteta eminenta. Bonitet hartija od vrednosti oznaava stepen obezbeenkorienja onih prava koja proistiu iz odreenih hartija od vrednosti. Sama re bonitet nekog preduzeznai da je preduzee dobro i siguran dunik.

Hartije od vrednosti mogu se podeliti: prema prirodi odnosa koje odravaju i prema rokunjihovog dospea.Prema prirodi odnosa koje odravajudele se na sledee: osnovne hartije odvrednosti i izvedene hartije od vrednosti.

Osnovne hartije od vrednostidelimo na: hartije od vrednosti-instrument duga (obveznice,sertifikati, komercijalni zapisi i sl.) i hartije od vrednosti-vlasniki instrument (najvanije su akcije).

15


16/17


1. Izvedene hartije od vrednosti,najpoznatije su terminski i likvidni terminski ugovori, opcije,svopovi, sporazumi o kamatnim stopama i dr.Hartije od vrednosti predstavljaju najveu i najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojim

se trguje na finansijskom tritu. Od stepena njihove razvijenosti i diversifikovanosti najvie zavrazvijenost celokupnog finansijskog sistema jedne zemlje. Hartije od vrednosti istorijski nastaju josrednjem veku. Hartije od vrednosti su pisani dokument ili isprava koja svom draocu daje odredeimovinska prava koja moe da iskoristi samo pod uslovima zakonitog vlasnitva nad tom hartijom vrednosti.

16


17/17


LITERATURA

1. Prof. dr Velimir Pavlovi, Finansijska trita i berzanski menadment

2. Dr Vujovi, S., Osnove finansijskog menadmenta, Univerzitet Megatrend, Beograd., 20053. Dr Kostadin Puara,Finansijski menadment, Univerzitet BK, 2002.4. Dr Nenad Vunjak, Finansijski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica, 19995. Dr Mirko Kuli, Finansijski Menadment, Megatrend - Univerzitet primenjenih nauka, Beogra2003.6. Edward W. Reed, Richard V. Cotter. Edward K. Gill, Richard K. Smith, Commercial BizPrentice - Hall, Inc, New Yersey, 1986,

7. Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata8. http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em181/tem/tem1.htm 9. http://www.efdi.net/scarica.asp?id=102&Types=DOCUMENTS 10.http://www.hbroker.com/

17
http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em181/tem/tem1.htmhttp://www.ekonomist.co.yu/magazin/em181/tem/tem1.htmhttp://www.efdi.net/scarica.asp?id=102&Types=DOCUMENTShttp://www.efdi.net/scarica.asp?id=102&Types=DOCUMENTShttp://www.hbroker.com/http://www.hbroker.com/http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em181/tem/tem1.htmhttp://www.efdi.net/scarica.asp?id=102&Types=DOCUMENTShttp://www.hbroker.com/

Documents

Finansije u biznisu - hartije od vrednosti