HATA JOGA PRADIPIKA.pdf

8/10/2019 HATA JOGA PRADIPIKA.pdf

1/130

KLASINI VODI ZA NAPREDNIJE PRAKSE HATA JOGE (KUNDALINI JOGA )

HATA JOGA PRADIPIKA

BEOGRAD 2005


2/130

SADRAJ

Predgovor ........................................................................................ vii

Prvo Poglavlje.. ............................................................... , .............. 8

Drugo Poglavlje .............................................................................. 38

Tree Poglavlje ............................................................................... 72etvrto Poglavlje ........................................................................... 106Epilog ............................................................................................. 133

30

Kundalini je slavljena od svih. Ona sama, kada je jogiprobudi, donosi prosvetl jenje. Ona je ta koja daruj eosloboenje i znanje, jerTo je Ona Sama. Ona je izvor

celokupnog znanja i blaenstva. Ona Sama je ista Svesnost. Ona je Sraman, Ona je Prana Sakti, Uzvie-

na Sila, Majka Prane, vatra, zvuk i izvor svih stvar i .

PREDGOVOR

i. i penjemo pomou Joge. Moe se rei daje to penjanje uz brdo. Ali, ima tu i uspona i padova. Penjete se gore i odjednom padnete dole. Put ka vrhu nije prav i na njemu se pojavljuje prepreka. Na nekim mest ima je put irok, ali se na nekim najednom suava.

Nailazimo na neprokrene predele kroz koje se veoma teko probiti, aak i ako nastavimo, ne znamo gde emo dospeti.

a poetku bih eleo neto da kaem o duhovnom putu kojim se


3/130

HATA JOGA PRADIPIKA

3

Tako je to na duhovnom putu. Na poetku je sve veoma udesno:

Naravno, ja mogu da izvedem asane, pranajamu, itd...". Ali, iznenadase put prekida, nailazite na gusti i naprosto ne znate kuda dalje. ak i ako se nekako probijete kroz bunje, dospevate do movare. Neki poklonici nestanu u ivom pesku i nikada ne izau. Neki modaugledaju lepu enu ili privlanog mukarca i venaju se, i tada poeleda nastave svoj ivot sa decom, kuom i porodicom- to znai da ih je jo jednom progutalamaja i da su zaboravili svoj duhovni cilj.

I pored svega, mogue je probiti se kroz te prepreke i dostii vrh. Itada moete jasno osmotriti sve oko sebe. Tada moete meditirati iuivati potpunu slobodu. Nema vie roenja; nema vie smrti; moetese veito odmarati.

Ta iskustva su poznata jogiju. On hoda neravnim putem ka vrhu.Oni koji dolaze iz razliitih pravaca, sledei razliite uitelje, kada jednom dostignu vrh, shvataju daje sve isto. Na putu e prepreke bitirazliite, ali je pogled sa vrha isti.


4/130

4

Cilj jogikih praksi je da podignu nivo vaeg ivota, da vozilovaeg duhovnog razvoja ubace u prvu brzinu. Tada moete prei udrugu brzinu, moda i u treu, a onda, nakon poetnih uspona, vemoete bezbedno krstariti po bregovima. To nije tipino za veinusvetovnih ljudi koji samo padaju niz litice bregova ne znajui kako dase zaustave, mislei daje srea negde dole i da eka na njih. Oni idudirektno nizbrdo, sve bre i bre u mnogobrojne nesree kao to surak, sida, visok krvni pritisak, srana oboljenja. Uskoro za njih postaje prekasno i oni doivljavaju slom. Mada to predstavlja liniju manjegotpora, molim vas, nemojte padati. Mi emo vam pokazati drugaiji

put.Put je osvetljen, on je utrt pomou Hata joge Pradipike, drevnog

teksta koji su jogiji upotrebljavali da steknu mo putem koje se moguuspeti sve do vrha. Put su utabali prosvetljeni uitelja koji su imeno-vani od strane velikih bia: Macjendranat, njegov uenik Gorakanat idrugi, kojih je ukupno etrnaest. Pradipika je jedna od najstarijihrasprava (spisa) o hata jogi; sve dananje knjige o jogi zasnovane suna toj raspravi. To je sredinji put. Ono to svi mi jedino moemo jesteda ga rairimo i ponudimo raznovrsna tumaenja.

Kao dodatak praksama koje su navedene u Hata joga Pradipici, jedino mogu da veoma preporuim prouavanje knjiga kao to suViveka Cudamani od Sankaraarije, kao iSrimad Bagavatam Purane.Viveka Cudamani je veoma lepa knjiga i onaj koji sledi izloenauputstva stei e donekle unutranji mir, stoje neophodan uslov da bise prebrodile prepreke raasa (strast ili aktivnosti). Uz to, potrebnanam je predanost, jer bez b oije milosti mi ne moemo da dosegnemoIzvor, ma koliko se naprezali. A kako da sebi olakamo sticanje te predanosti, moemo proitati u Bagavatam Purani.

Te vebe nisu neto to sam ja izmislio; radi se o tradicionalnommetodu koji sam intenzivno upranjavao dok sam boravio sa svojimuiteljem Sivanandom u Himalajima. Ziveo sam u umi okruen ti-grovima i kobrama. Ponekad bih uo tigrove iz svoje kolibe, kada su

prolazili da piju vodu; snano su urlikali. Na kolibi sam imao samokrhka vrata koja su mogli sa lakoom da srue. Pa ipak, u takvim


5/130

HATA JOGA PRADIPIKA

5

PREDGOVOR

30okolnostima sam obavljao treninge ujutro, u podne, u vee i u pono,vebajui skoro etrnaest sati dnevno. Spavao sam veoma malo- samodva ili tri sata nou. Ali, moi koje sam na taj nain stekao ne mogu seni pobrojati.

Na cilj je da za veoma kratko vreme poveamo frekvenciju vibracija. Na sanskritu, taj rad se zove akti sanar. Sakti je mo" aSanar znai buenje". Mi hoemo da putemsadane ili spirituln

prakse navedemo akti da se iz svog po spanog ili statinog stanja pokrene i pree u dinamino stanje.

Pa ipak, pazite da ne potegnete preko svojih mogunosti. Ne radite previe stvari odjednom; ne idite previe duboko ili previe brzo; neradite previe intenzivno, jer vam u tom sluajusleduje povratniudarac. Upravo zato sam ove prakse uskladio prema evolutivnomnivou mojih uenika. Nikada nisam preporuio neku praksu ako jesam nisam isprobao. Takoe, mada lino volim disciplinu, verujem da

takva vrsta discipline mora doi iznutra. Pokazao sam svojim ue-nicima kako se ta disciplina moe postii, a onda sam ih ostavio daje praktikuju kao da su sami u umi. Tome je pridodato samo neto malogrupnih praksi kao pojaanje. Uz to, moji uenici sami donose odlukei vode spirituln dnevnik koji ja kontroliem da bih proverio njihovspiritualni napredak. Svakoga dana se susreemo na po jedan sat da

bismo razgovarali o naim vebama, te da bi im preneo neka uputstvau pogledu tehnike vebi u cilju boljeg izvoenja nekih procesa.

Moje osnovno uputstvo je kontrola uma. Drugo - treba izbegavatisve suvine elje osim jedne- elje da uveate snagu svoje volje. Akozadovoljite jednu elju, pojavie se deset novih i kada ete uoptezavriti ispunjavanje tih elja? Ali, ako razvijete snagu volje i unitite barem jednu elju, tada ete biti jaki. I tada ete sa lakoom unititi jodeset novih elja, a potom stotinu.Om nama ivajal

Svami Vimi -devananda


6/130

NAPOMENA IZDAVAA

6

NAPOMENA IZDAVAA

Ovde smo upotebilitekst Hata joga Pradipika koji je bio tampanu Adjaru u Indiji, 1893. godine. Ovo je redak i veran prevod, veomavredan zbog pronicljivih komentara Bramanande (koji su takoeukljueni).

Mada je to izdanje bilo objavljeno pre skoro sto godina., izdavanije morao mnogo da ga menja kako bi tekst uinio prikladnim za

dan anje vreme. Dodaci izdavaa tampani su u zagradama. NTekst Pradipike je tampan masnim kurzivom(bold ital ik).Tekst Bramanandinih komentara je tampan kurzivom(italik).Tekst komentara Svami Vinu-Devanande tampanje verzalom, i

verno prenosi nj egovo izlaganje u nizu predavanja koji su odrani uSivanandinom aramu u Val Morinu, u Kvebeku, juna1986. godine.

Ova knjiga je namenjena kao pomo onima koji ele da nauenaprednije prakse hata (kundalini) joge od kvalifikovanog uitelja.Preporuuje se takoe da se prouava paralelno saComplete Illu-

strated Book ofYoga" od Svami Vinu Devanande i saSivanandaCompanion to Yoga".

Mnoge instrukcije koje su ovde saoptene izvorni autori su namer -no prikrivali, drugima je potrebno ureivanje, a za mnoge je potrebnovodstvo uitelja da bi se korigovale. Svamiji stalno naglaavaju da ove

prakse nisu za poetnike i da prenebregavanje ovih upozorenja


7/130

7

predstavlja rizik za psihu. Zato vas molimo da potujete ta upozorenjai upustva, pod vodstvom svoga gurua.

Glosar nije pripremljen za ovu knjigu, jer je Hata joga Praipikanamenjena naprednijim uenicima, koji bi trebalo da su ve upoznatisa veinom ovde upotrebljenih sanskritskih termina.

Pa ipak, prevod veine sanskritskih termina1 (u zagradama) dat je prilikom prve pojave tih termina u tekstu - isto tako, i prilikom svakeupotrebe neke nepoznate rei, i na svakom mestu gde Svami ili izvornitekst ponavljaju definiciju zbog razumljivosti.

1 U ovom prvom pevodu ovoga dela na na jezik mnoge sanskritske rei sam tran-skribovao direktno sa sanskritskog pisma i jezika na srpski jezik i pismo bez upotrebeengleskog kao posrednika, jer to smatram nepotrebnim, ak i oteavajuim, postojesrpski jezik mnogo blii i srodniji sanskritu nego stoje to engleski. Ipak smatram da jeu izvesnim sluajevima potrebna dodatna korekcija transkribovanih sanskritskih rei (iu engleskom i u srpskom), da bi se njihovo pisanje i izgovaranje uskladilo sameunarodno prihvaenim normama za transkribovanje sanskrita na latinina pisma.Osim toga, smatram ispravnim to nije naveden nikakav glosar, jer je ova knjiga zaistasamo za najozbiljnije. Tokom prevoenja sam bio u nedoumici da li da ukljuim nekiglosar, ali ipak smatram daje ispravnije da ostane ovako. Prim.prev.


8/130


9/130

9

Vidja znai znanje. Znanjehata joge j e najp re iva preneo svojojsupruzi Parvati, Univerzalnoj Majci.

Cilj hata joge j e da vam prui znanje pomou koga ete kontroli-sati dve energije: ha i ta (prana i apam). Bez ovog znanja je veomateko postii kontrolu nad umom, koja se zoveraa joga. Raa jog aradi sa umom; hata joga radi sa pranom i apanom. Mnogi uenici pogreno smatraju da sehata joga bavi samo asanama, jer asana jesamo jedan od osam koraka u hata jogi. Tu u stvari i nema konkretne

razlike izmeuhata joge i raa joge. Nije mogue upranjavati raa jogu bez praksi hata joge, i obratno. Hata joga j e praktian put da sekontrolie um putem kontrole prane.


10/130


11/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

11

suumnu.Kada su prisutni talasi, obino se prana i apana kreu krozidu i pingalu, kanale koji se nalaze na levoj i desnoj strani tela. To jemogue jasno dokazati proverom vaih modanih talasa.

Ponekad je desna hemisfera aktivnija; ponekad je aktivnija leva.

Talasi iz leve hemisfere su uglavnom analitiki, matematiki, nauni,racionalni, itd. Gener alno gledajui, to su talasi koje uglavnomupotrebljava zapadni um. To je razlog to ste vi na Zapadu napravililepe gradove, automobile i kompleksnu tehnologiju - zato to vaa levahemisfera uglavnom dominira nad desnom hemisferom. Cak i vaereligije na glaavaju levu, analitiku stranu. Kada hrianski monah ideu osamu, on se radije predaje kontemplaciji (razmiljanju) negoli

meditaciji, pa i u judaizmu, uobiajeni pristup rabina religiji jesteanalitiki. Talasi koji dolaze iz desne strane mozga su fil ozofski, posveeni-

ki, emotivniji, mirniji po prirodi i zato ih upotrebljavamo uglavnom uinertnim situacijama ili u emotivnim stanjima. Bilo da nekoga volite ilimrzite, talasi se sputaju na inertni nivo, nivotamasa.

Cilj joge jeste da nijedna hemisfer a ne vri dominaciju nad drugom,da se stvori satvikostanje. Zato mi meditiramo na mestima gde seodvija veoma malo aktivnosti - tamo gde je prisutno samo obino prirodno njihanje grana drvea na povetarcu ili povremeni cvrkutnekih ptica. Isto tako, u naim aramima uzgajamo cvee. Sve todoprinosi smirivanju uma.

Osnovna praksa joge je da se kontrolie leva strana mozga upotre- bom desne strane. Kada je levi mozak aktivan, funkcionieida i dah sekree kroz desnu nosnicu. Kada funkcionie desna stranamozga,otvorena je leva nosnica i funkcionie pingala. Te smene se deavajuna svakih sat i po do dva, pri emu se smenjuju levo i desno. Ali, kadase energija ne kree ni kroz levi ni kroz desninadi, ona mora da idekroz suumnui tada je energija uravnot eena.

Svest o vremenu i prostoru je stvorena kretanjem tih talasa praneizmeu levog i desnog kanala. Postoji neka slinost izmeu samadija idubokog spavanja. U dubokom spavanju vi niste svesni vremena i

prostora, jer su vritiji potisnuti; oni nisu anuliram (zaustavljeni) kao


12/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

12

u samadiju. Moemo rei da suvritiji u dubokom snu kao na ledu - uzamrzivau. Oni e se ponovo pojaviti kada izae sunce i otopi led.Ali, u stanju samodija vritiji uopte ne postoje. Obino je jedino vemekad doivljavamo stanje takvog mira tokom dubokog spavanja, stanjainertnosti, ali u samadiju su mentalne modifikacije anulirane. Tada je prisutna ravnotea izmeu leve i desne strane mozga. Zbog toga praktikuj emo naizmenino disanje kroz nozdrve, jer ne moemo dadirektno delujemo na sam mozak.

Komentar Bramanande: Skoro svaki rad u pogledu joge i tantri jena neki nain objanjenje Sive, velikog jogija, njegovoj eni Parvati. Re hata je sastavljena od glasova ha" i ta", koji znae Sunce i Mesec, tj. pranu i apanu. Njihova joga, ili ujedinjenje, tj. pranajama, zove se hata joga. U ovoj reenici i u elom ovom dehi, govori se da jehata joga samo sredstvo (put) za raa jogu.Ne moe bitiraa jogabezhata joge i obratno ".

(2) Svatmarama jogi, nakon to pozdravi svoga gurua, predaje seiskljuivohata vidji da bi dostigao raa jogu.

U skladu sa tradicijom, on prvo pozdravlja svog vlastitog gurua, jernamerava da ima korist od uenja. Vi morate da pozdravite svogauitelja, jer Bog prenosi uenje preko njega. Tu je taj bog Siva koji semanifestuje preko Svatmaraminog uitelja.

Raa joga znai kontrolu talasa misli, neto to nije mogue bezhata joge. Svatmarama ne govori o asanama ni o fizikom disanju,nego o suptilnom toku koji oblikuje misaone talase.

Komentar Bramanande: Reju iskljuivo" on jasno definie da je cilj praksi hata joge priprema za raa jogu,a ne sticanje sidija(magikih moi). Moi su usputne i manje bitne. Celokupni kurshata

joge ima za cilj da omogui potpunu kontrolu nad tlesnmorganima iumom tak o da jogi moe da odri dobro zdravlje i da ne zapadne unevolje prilikom predstojeeg kursaraa joge,koji e ga voditi dokaivalje ili konanog osloboenja.


13/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

13

(3) Oni ma koji lutaju u tami suprotstavljenih sekti , nesposobni dadostignu raa jogu, milostivi Svatmarama jogi nudi svetlost faatavidje.

Ovde moete prevesti terminraa joga kao kontrolu toka misli.Oni koji su nesposobni da dostignu raa jogu Jesu oni koji su ne-sposobni da kontroliu svoje vlastite misli dok meditiraju; njihovemisli nastavljaju da se pojavljuju. Cilj raa joge jezaustaviti talasemisli, ali ako to ne moete da uradite, pokuajte barem da ovladate

pranom. Da biste kontrolisali pranu, valja da kontroliite fizikodisanje. Na taj nain, preko fizikog vi dolazite do suptilne prane, itada do jo suptilnijeg nivoa- misli. Jer oni su isprepletani, jednodeluje na drugo.

Sta se misli pod suprotstavljene sekte"? Neko e vam rei daradite ovako, drugi e rei da ponavljatemanire ili pak neto tree.

Hata joga je nauni pristup obuzdavanju toka misli pomou ovlada-vanja pranom. To je mogue postii onda kada vie nema talasa. Pos-matra koji gleda vidi sebe, posmatra i posmatrano postaju jedno; posmatra se poistoveuje sa Sopstvom. U tom stanju nemavritija(misaonih talasa). To izgleda kao da gledate ujaku svetlost sunca ilisnaan far dolazeeg auta. Izvesno vreme ste zaslepljeni. Kada se,zahvaljujui vebama pranajame, vriiiji napokon umire, vi zalazite uoblast raa joge.To je stanje kada posmatra vidi Sebe.

Komentar Bram anande: Autor ovde kae da je mogue dostiiraavidju jedino pomouhata vidje. Ime autora, Svatmarama jogi, veoma je sugestivno. Ono oznaava nekoga ko nalazi radost u sao-braanju

sa svojim viim sopstvom. To je poslednji od sedam stadi jima nane.Urutijima (svetim spisima) pieBramavarita je onaj koji se zabavlja iveseli u svom viem sopstvu Tih sedam stanja su ovako objanjeni uJoga Vaiti:

Onaj koji zna da napravi razliku izmeu trajnog i prolaznog,onaj koji ima prefinjena oseanja, tako da ga ne privlae svetovna zadovoljstva, koji dostigavi potpunu kontrolu nad svojim organima,

fizikim i mentalnim, osea nezasitu elju da sebe oslobodi ovog kru-


14/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

14

ga postojanja, dostigao je prvi nivo, subea,ili tenju ka istini. Onajkoji razmilja o onome to je proitao i uo i koji je to upoznao u svom ivotu dostigao je drugu faza,viarana,ili pravilno istraivanje. Kadaum, odbacujui mnotvo, ostaje miran i fiksiran na jedno, on jedostigao trei nivo,tanumanasa ili odumiranje uma.

Do sada je on sadaka ili praktiar. Kada redukuje svoj um sa tri prethodne faze na stanje istesatve, kada spoznaje istinu direktno u sebi - Ja sam Braman "- on je u etvrtoj fazi,satvapati ili po stignuu stanja satve. Ovde se jogi naziva Bramavid (poznavalac Bramana). Do sada je on praktikovao sampranata samadi,ili kontemplaciju gde je jo prisutna svesnost dvojnosti.

Odatle pa nadalje, preostale tri faze predstavljaju asampranatasamadi, tj. nestajanje svesnosti o tri stvari - znalcu, znanom i znanju.

Kada jogija ne privuku sidiji koji se pojavljuju na ovom nivou, ondostie stanje zvanoasamakti(neprijanjanje). Jogi se sada naziva

Bramavidvara. Do sada je on obavljao neophodne obaveze svoje volje. Ali, kada on ne vidi nita drugo osim Bramana svuda, to stanje se zove parartabavani, tj. kada se spoljanje stvari ne pokazuju da postoje.

Ovde jogi izvrava svoje funkcije na podsticaj drugih. On se zove Bramavarita kada dostigne sedmi, poslednji nivo,tokom kojeg ne izvrava ni svoje dnevne obaveze ni obaveze na pod-

sticaj drugih, nego ostaje u stanju trajnog Samadij a. Autor ovog dela je rekao da je dostigao ovo stanje, kao to to

govori njegovo ime.

(4) Macjendranat, Gorakanat i drugi su jako dobro poznavali

kata vidju. Jogi Svatmarama ju je nauio zahvaljujui njima. To je poetak nabrajanja niza onih koji su primili to znanje. Po

tradiciji, milou Gospoda Sive, jogi Macjendranat bio je riba koja se preobrazila u oveka i primilahata vidju od Gospoda Sive lino.Znanje ne moe da se pojavi svuda. Ono je kao mleko koje dolazisamo iz vimena krave. Ne moete da muzete uvo. Isto je i sa guruom.Znanja moe biti svuda, ali vi ne moete dobiti znanje odasvud, nego


15/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

15

jedino preko loze uitelja i uenika. Tako je iva uio Mac jendranata,Macjendranat je uio svog uenika Gorakanata i zahaljujui njegovojmilosti je Svatmarama sastavio ovu knjigu, nauivi hata jogu. Nasanskritu se to kaeguruparampar \

Tuje mnogo hata joga majstora. Samo na pomen njihovih imenave kao da dobij amo njihov blagoslov. Ovde su navedeni samo nekihata joga majstori koji su zadobili sidije. Oni ne samo da su dostiglimoi, nego su, to je jo vanije, u stanju da prevaziu prostor i vremei da putuju kroz svih etrnaest nivoa, jer su u stanju da poalju svoju

pranu u suumnu.Ponekad oni dou na fiziki nivo da pomognu o-veanstvu, ako je oveanstvo spremno za to. Oni ak mogu da odresvoja fizika tela ivim ako to ele, dovoenjem prane u suumnu.Propadanje fizikog oblija mogue je zaustaviti zatvaranjem ide i

pingale i aktiviranjem suumne.Takva osoba, ija prana se kree kroz suumnu,naziva se sida. Za nju ne postoje ni dan ni no, ni roenje nismrt.

Buda koji se ovde pominje nije isti Buda koji je skoro svima poz-nat. Ovaj Buda je bio jedan od majstora hata joge.

(10) Hata joga je sigurno utoite za one koji su seopekl i tr imatapasima (bolovima). Za sve one koj i vezbaju jogu, hata joga je poput kornjae koja nosi svet

Komentar Bramanande: Ta tri tapasa su adjatmika, adidaivika iadibutika. Postoje dve vrste adjatmike, tlesnai mentalna. Adidaivi-


16/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

16

Upozorenje govori o tome da se ovo znanje mora uvati u tajnosti. Ne otkrivajte ga nikome. To je vidja - znanje - neto to ne znai nitanekome ko nije spreman da primi znanje. Kada uenik doe uitelju,uitelj procenjuje da li je uenik spreman ili ne. Jer, to znanje nijeneto to se tek tako razglaava u javnosti. Ono je krajnje lino. I vae

prakse ne bi trebalo da otkrivate nikome, jer ih drugi i onako ne birazumeli. To nije stvar za javno objavljivanje i prikazivanje.

Komentar Bramanande: U ovoj knjizi on u tanine objanjava date procese, a ipak kae da jogi mora da ih dri u tajnosti. To jasno govorida nije ba sve reeno i da se najvaniji procesi moraju nauitidirektno o d gurua. Otuda sledi tvrdnja da e se onaj koji pone da

veba ovo nakon teorijskog prouavanja i bez vodstva gurua povre-diti. Adkari, ili kandidat, mora da ima sledee kvalitete:

a) On bi trebalo da obavlja svoje dunosti i da je osloboen linihmotiva i vezanosti;

b) On mora da bude usavren u jami i nijami (objanjene sukasnije), i da ima razvijen intelekt. On mora da je ve pobedio bes i

Ijutinu.

c) On mora da bude potpuno predan svojm guruu i bramavidji. Nije udo to uitelji odbijaju da prime sve kandid ate naslepo

(bez razlikovanja), i kau da se samo retki razviju u adepte.

(12) Onaj koji vebahata jogu trebalo bi da ivi sam u malojkolibi ili manastiru smetenomna mestu daleko od kamenja,vode i vatre; van dometa strela i u plodnoj zemlji (dravi) k ojomvlada vrli kralj, gde on (jogi) nee biti niim uznemi -ravan.

ka su one bolesti (patnje) koje su izazvane planetarnim uticajima, aadibutika su one patnje koje su izazvali tigrovi, zmije, itd.


17/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

17

Ta drava ne bi trebalo da bude zemlja u kojoj su ljudi pohotljivci,zlikovci ili razbojnici. To mora da bude mirna okolina, bez nasilnika, pljakaa ili lopova. U velikomgraduje esto opasno etati, ali selo jeobino mnogo povoljnije. Drava kojom vlada vrli kralj" je ona ukojoj kralj praktikuje darmu. Mnogim dravama vladaju diktatori, takoda su to mesta gde je zakonski skoro nedopustivo da se praktikuju ovestvari. Neu da ih imenujem, ali u izvesnim drvama moete bitiuhapeni ako upranjavate ove stvari. Moramo imati potpunu sloboduda vebamo nae prakse bez straha od uznemiravanja.

Takoe morate biti smeteni negde gde je hrana dostupna. Nemoete meditirati ili vebatihata jogu bez satvikehrane, kao to su

uglavnom biljke, voe i mleko. Daleko od kamenja, vatre i vode" su veoma mudra uputstva. Vandometa strele (koliko daleko moe dopreti strela) je moda pedesetmetara. Ne smetajte svoj ator ili drugo stanite blizu nagnutih obje-kata ili kamenja koje se odronjava. Ne smetajte svoje prebivalitetamo gde su mogui umski poari, zemljotresi ili vulkani. Ne sme-tajte svoj ator blizu movara koje e vam doneti uznemiravajuekomarce i druge insekte. Sve su to vani zdravstveni faktori koje nikone moe olako da prenebregne ako hoe da praktikuje ovaj napornikurs joge.

Manastir bi trebalo da bude okruen cvetnim vrtovima... tako da se jogijevo oko smiri... Na zidovima svoje kolibe trebalo bi da naslikacikluse postojanja i jade koji ih prate. Trebalo bi da naslika narake(paktove i mestaproienja nakon smrti), kako bijogijev um stekaoodbojnost prema svetovnom ivotu..."

(13) Koli ba bi trebalo da ima veoma mala vrata i da bude bezprozora. Pod kolibe bi trebalo da bude ravan i bez rupcu Ona nebi trebalo da bude ni previe duga ni previe visoka. Trebalo dabude veoma ista, s obzirom da se svakodnevno moe uprljatikr avljom balegom, i tr eba da bude bez ikakvih i nsekata. Okolo bitrebalo da bude malo dvorite sa uzdignu tim seditem i bunarom,i sve to bi trebalo da bude ograeno


18/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

18

zidom. To su odlike jogike kolibe kao to su je opisali sidasi kojiupraznjavahu ha ta jogu.

To moe biti koliba ili aram. Ne bi trebalo da ima prevelike prozore da ne bi izazivalo va um da luta napolju. Kravlja balega jeupotrebljavana u Indiji kada jo nije bilo cementa za podove. Kada bise gola zemlja premazala kravljom balegom i kada bi se balegaosuila, pod bi postajao veoma tvrd, tako da insekti vie nisu mogli da prou kroz njega.I danas se to upotrebljava na selu.

Komentar Bramanande: Ako je koliba veoma visoka, u tome e bitivelika tekoa za odravanje, a ako je veoma duga, onda oko moe da previe luta. Nandikevara tome dodaje: Manastir bi trebalo da budeokruen cvetnim vr tovima... tako da se jogijevo oko smiri... Na

zidovima svoje kolibe trebalo bi da naslika cikluse postojanja i jadekoji ih prate. Trebalo bi da naslika narake (paklove i mesta proienja nakon smrti), kako bijogijev um stekao odbojnostprgma svetovnom ivotu..."

(14) ivei na takvom mestu,jogi bi trebalo da oslobodi svoj um

od svih briga i da vezba jogu kako ga ui njegov guru. To ne znai da je uitelj joge dadilja koja vas neprekidno nadzire.

On vas vodi. Inae bi pranajamu trebalo da ponete samo podvodstvom gurua. U suprotnom neete znati pravilnu upotrebu dija-fragme.

Puko prouavanje knjiga nee dati eljeni rezultat; morate da vebate. Puno ljudi ita Bagavad Gitu ili Ramajanu, ali ne veba. Drugi

itaju Bibliju, pa nakon toga pue. Takav nain rada vas nee odvestinigde. Vebanje je vano. Gospod iva e vam omoguiti da steknete sidije samo ako zna da

neete upotrebiti te moi. Tada vam sidiji dolaze automatski. Znanje ilisidiji su dati samo onome koje predao sebe viem Sopstvu, a ne egu ilitelu. Predanost guruu je takoe neophodna, jer Bog i guru su jedno.Bog nee doi direktno da vam pomogne, on se manifestuje prekovaeg uitelja. U skladu sa prirodom uitelja se oblikuje i odnos


19/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

19

uenika prema njemu. Neke uitelje moete imati samo jedan dan.Uitelj Gurudeva Sivanande zadrao je Sivanandu samo jedan sat, jer je Sivananda vebao jo u prolim ivotima. On je postao velikimajstor nakon samo malo vebanja. Potom, mnogo godina kasnije, nasamo jedan njegov dodir svo moje znanje iz prolosti se pojavilo i onme je u magnovenju uinio majstoromhata joge. Uitelj nije sedeo pored mene i uio me sve ove stvari. Ja sam ve vebao njegovusaana tatvu ranije, ali je njegovo prisustvo bilo neophodno daaktivira sva moja prola seanja.

Uitelj je potreban da probudi to znanje iz samskara (suptilnihimpresija) prolih ivota. Vi niste roeni tako glupi ili slepi. Uitelj

otvara samskare bilo dodirom, bilo mirisom, uenjem, itd. U staravremena je to za uitelja bio sasvim uobiajen nain pouavanja.Sam uitelj takoe mora da obavi takav trening i da disciplinu]e

svoj ivot kako bi primenio isti reim i na vas. On svakako zna kolikomoe da vam da, jer on vidi vau evoluciju. On vam mora prepisati

sadanu poput lekara: moda e odreena dozaape pom oi da sesmanji preterano radasika priroda, itd.

Komentar Bramanande: Neophodnost prisutnosti uitelja za vreme praktikovanja joge je ovde veoma naglaena. Jogabija kae: Onajkoji hoe da veba jogu mora da ima uitelja. " Delo po imenuRaa

joga kae: Kaivalja se ne stie obilnim prouavanjem veda, astri itantri bez saveta gurua. "

U Skanda purani je reeno Osam nivoa joge moraju da se naue samo od kompetentnog uitelja;sidiji se dobijaju jedino od Sive".(Osam nivoa" se odnose naatanga (osam udova ili raa joga.)Srutiji kau: Mahatme otkrivaju ove stvari samo onima koji su seduboko predali svom viem Sopstvu i sa istim potovanjem se odnose

prema svom guruu! Samo onaj koji ima svog aarijuili gurua moe da zna ".

Mislim da mnoge knjige o Jogi nisu toliko za poetnike i uenike,koliko za uitelje, da ih upotrebe kao prirunike za pravilnu obuku svojih uenika. ak e i u medicini onaj koji prepisuje terapiju empi-


20/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

20

rij ski, bez dubinskog prouavanja prirode i specifinosti pacijentovog sklopa i koji nije u stanju da jasno vidi delovanje razliitih Jekova naunutranji organizam- biti nazvan prevarantom i arlatanom. Ali, uhata jogi, a kojoj i najmanja greka moe da dovede do smrti ili ludila,apsolutno je nuno da uz sebe imamo gurua koji je uspeno proao tajtrening, i koji jasno moe da vidi kroz na sistem i osmotri efekterazliitih procesa oblikujui ih na odgovarajui nain.

To su upozorenja. Izvesne stvari vam nee doneti uspeh; neete postii cilj. Teak fiziki rad je jedna takva stvar. Kada vebate inten-zivne asane i pranajame, ne moete ei drva deset sati. Jednostavno tosmanjite. Tuiranje hladnom vodom moe biti korisno u izvesnimmomentima, ali ne i za vreme intenzivne pranajame. To e vam osla- biti ivce. U takvim periodima je dozvoljeno samo tuiranje toplomvodom. Takoe ne smete sedeti blizu vatre. Isto kao to ne smete da se

preopteretite hranom tokom te intenzivne sadane, ne smete ni da postite vie od tri do etiri sata tokom te sadane, jer bi vam to oslabilotelo. Trebalo bi da imate umerenu, uravnoteenu, ogranienu ishranu. Ne idite u krajnosti. Takoe, ne jedite nou pre odlaska na spavanje, jer u tom sluaju rano ujutro neete biti u stanju da pravilno izvedete pranajamu.

Komentar Bramanande: Zaveti su stvar i kao to su kupanje uhladnoj vodi u rano jutro, uzimanje obroka (samo) po noi i post

(16) Jogi uspevapomou vedrine (veselosti), istrajnosti,hrab rosti,istinskog znanja, vrste vere u reci svoga gurua i naputanjemloeg drutva.

Istinsko znanje" je znanje pravog Sopstva (ne tela), u najgoremsluaju barem teorijski.

(16) Ne povreivati bilo ta, govoriti istinu, uzdravati se oduzimanja neeg to pripada drugima, odravati ednost, biti


21/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

21

uzdran i odvaan, biti milostiv prema svima, ii pravonap ed,umeno se hraniti i proistiti sebe- to ini jamu.

Pravo" znai da u mislima, recima i delima vi upranjavate istinu.Istrajati u ednosti (pravabramaarijd) je posebno vano kada

praktikujete intenzivnu sa danu opisanu u ovoj knjizi. Tada ete bitiuspeni. To e biti objanjeno do detalja kasnije. Milostiv" se odnosina ahimsu (nenasilje).

Komentar Bramanande: Sve navedeno bi trebalo shvatiti kao stvarikoje treba da izbegavamo da (loe) inimo, govorimo i mislimo.

(16) Tapas (pokore), vedrina, vera u Boga fastikja^, milosre,

oboavanje boanstva, sluanje objanjenja doktrina Vedante, stid, stabilan um, apa (ponavljanje molitvi), / vrate(pridravanje zaveta) - to tvori nijamu, kau poznavaoci Joge.

Komentar Bramanande: Ovo sve je objanjeno u Saindilja upa-niadiovako: Tapas je mravljenje tela paljivim dijetama, itd. Ve-drina podrazumeva zadovoljenje onim to se dobije bez traenja.Astikija znai verovanje uvede i ono to one kau. Milosre znaidavati zaslunim osobama sa ljubavlju ono to su opravdano zasluile" Na ovom mstu Gita kae. Satvika dana /// milosre se sastoji udavanju, osobama koje ti ne mogu vratiti, u pravom trenutku i na pravom i mestu, jednostavno darivanje kao stvar dunosti."

Oboavanje" mora da se izvo di sa mirnim i istim umom. Slu- anje " znai teorijsko prouavanje Vedante. Stid" znai otpor da seine stvari koje su u vedama i astrama zabranjene.apa" se odnosi

na prakse mantri koje nisu zabranjene u vedama / koje su naueneod gurua. Ima ih dve vrste, zvune i unutranje. Unutranjaapa je ponavljanje mantri mentalno.

Kurs ovde navedenih vehi je najprirodniji i istovremeno naj-efektniji. Dostizanje jame i ni jame sadri u sebi sve aktivne i pasivnevrline. Sledee etirisadane su neopho dna kvalifikacije za uenika:

(a) Razlikovanje izmeu trajnog i prolaznog.


22/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

22

(b) Savrena ravnodunost prema bilo kojem objektu elje, od najniih oblika zemaljskog ivota, pa do Demijurga.

(c) Postignue estostrukih kvaliteta (d) Intenzivna elja i intenzivna tenja ka osloboenju. Sve te stvari su ukljuene u prva dva nivoa joge. Pomou tih stvari

um se prirodno odvraa od bilo kakve privlanosti prema svetovnimobjektima, pa je zahvaljujui tome na pravom putu da bude uspean ukoncentraciji. Asane ipranajama dolaze u pravo vreme da otklone bilokoji uznemiravajui element koji se moe pojaviti u telu, i njegovetendencije. Put ka viim nivoima je sada gladak i lak.

Ali, taj put je teko prei, i samo mali broj ima hrabrosti da ga

pree ili strpljenja da istraje i pored ponovljenih neuspeha. Zato se 99odsto praktiara preplaiprespektivom ve u najlakim i najprak -tinijim stvarima: asanama i pranajami. Oni itaju o udesnim i glupavim efektima za koje je navedeno da se postiu pomou najlakih fizikih procesa u neshvatljivo kratkom vremenu, i sa lakomou ih se prihvataju na nekoliko meseci. Ali, kada otkriju da nisu videli ni senkuod tih slavnih moi koje su obeane, oni sa gnuanjem naputaju sav

rad i postaju najogoreniji neprijatelji joge, tvrdei da je ona la uvekkada uju za nju. Oni jo i prou dobro, ali drugi zapadaju u ozbiljne greke tokom

tog procesa i svoje ivote zavravaju kao manijaci i samoubice. Oninisu spoznali vanu injenicu da su te grandiozne moi obeane kaorezultat kursapranajame s amo ako ih veba neko ko je u sebi usavriomoralne i duhovne kvalitete koje podrazumevaju jama i nijama. Tainjenica je lepo objanjena u Joga Vaiti" u sledeoj prii:

Jedan sanjasin je povuen u dungli vebao pranajamu tokommnogo godina, ali nije postigao nijednu od navedenih moi. Tada je poao jednom mudracu i pun potovanja ga zamolio da ga ui jogu. Mudrac mu je rekao da ostane sa njim i tokom prve dve godine je

na sve eljne molitve svoga uenika za instrukcijama odgovarao sa ekaj \ Postepeno se sanjasin navikao na tu situaciju i prestao je dadosauje svom uitelju traei instrukcije.


23/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

23

Kada je prolo dvanaest godina, riije jednog dana pozvao svoguenika i zatraio da izgovori re Om Kada je sanjasin doao do

prvog glasa, reaka(izda h) je zapoeo prirodno. Kada je zavrio drugi glas, puraka (udah) je nastupio. Na kraju treeg glasa, zapoela jekumbaka (zadravanje daha). Kao kad varnica padne na polje suncemisuene trave i sve se za par minuta zapali, tako je izgovaranje sveterecipokremdo na aktivnost spiritualne sposobnosti koje su do tadauspavane leale u ueniku. Za kratko vreme je proao kroz poetnu

fazu pratjahare, djane i darane i nastanio se u istom i uzvienom stanju samadija.

U ovoj prii je za nas vana injenica daje mudrac strpljivo ekao

prirodni razvoj duhovnih sklonosti svog uenika i proien]e nje gove prirode kroz asocijacije i okolinu. On je izabrao pravo vreme, i prozirui narav svojega uenika kao staklo, na jednostavan nain ga jedoveo do rezultata, psihi kih i duhovnih, za koje osobe koje nisuupoznate sa principima joge i bez vodstva uitelja, rade godinama. Kada bi se ta injenica shvatila i uvidela njena vanost, bilo bi mnogomanje rtava i neuspeha.

(17) Asane se smatraju prvim delom (faata joge) pot o obli kujuprvu fazu (ni vo) bata joge.

Sada razurnete da hata joga nisu samo asane; one su samo prvideo, prva faza. Zato asane treba vebati radi stabilnosti, lakih nogu izdravlja uopte.

Mada je nemogue jasno objasniti i spoznati vanost istina koje sekriju iza razliitihasana (apsurdnih i bezveznih, kao to nekome mogu

izgledati) sve dok se ljudski sklop ne shvati u svoj svojoj slo enosti idetaljima, ja ipak sa sigurnou mogu rei da razliite poze donosemnoge vane rezultate, psihike i druge.

Na primer, tokom nekih asana, pritisnuti su razliiti nervni centri i pokrenuti na akciju. One snano utiu na to da se nepravilnosti u

organizmu stave pod kontrolu, i to je jo udesnije, ali ne manje

istinito, proiuju nau mentalnu prirodu (odstran jivanjem nekihivotinjskih strasti iz nas). Mnoge bolesti koje su nastale preterivanji-


24/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

24

ma, ili nepravilnostima, odnosno raspoloenjima (stanjima) tela kaoto su na primer vetrovi, u i sluz, odstranjuju sa asanama. Psiholozie ovde otkriti ogromno polje za svoja istraivanja i uskoro moguoekivati etvu.

Komentar Bramanande: Reeno je da asana ini oveka stabilnim jer ubija raogunukoja izaziva nestalnost uma. Odstranjivanjem bo-lesti, ona olakava koncentraciju, jer kao to Patanali kae, Bole sti,tupost, sumnje, nebriga, tromost, svetovne misli, lane predstaveo stvarima, neshvatanje sutine i nestabilnost uzroci su rasejanosti uma,i to su prepreke. " Teina tela se pojavljuje zbogprevladetama-sa, aasana to otklanja.

Komentar Bramanande: Va ita i Macjendranat su obojicananiijogiji, ali je prvi bio ueniji unani,a drugi u jogi.

To je jedna od meditativnih poza. Savij desnu nogu i stopalo. Isto

uini i sa levom nogom, smetajui je na desnu. Tada prste levogstopala smesti izmeu miia desne potkolenice i bedra.


25/130


26/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

26

(26) Smesti desno stopalo ispod leve butine i levo stopalo v

izvan desnog kolena. vrsto dri desno stopalo sa levom ru~

kom i levo stopalo desnom rukom i tada okreni svoju glavu u levodo kraja. To je macjeedrasana.


27/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

27

(27) Macjendrasana poveava apetit raspirujui gastrinu vatru iunitava strane bolesti u telu. Kada se izvodi, uzdiekundalini iini mesec stabilnim.

Komentar Braman ade: Kae se da je iznad korena nepca smetenmesec, iz kojeg uvek kaplje hladni ambrozijalni nektar koji se gubimeanjem sa gastfinom vatrom. Ovom asanom se to spreava. Ima jedna neobina priao Macjendranatu. On je rekao da je bio uenik Adinata, odn osno Sive. Jednom je Siva otiao na usamljeno ostrvo i, smatrajui ga nenaseljenim, stao je da poduava svoju enu Parvatimisterijama joge. Desilo se da je jedna riba bila blizu zaliva i sve toula ostavi nepokretna sa umom koncentrisanim nadata uputstva. Primetivi to, Adinat je pomislio da je riba nauila jogu, i buduikrajnje milostiv, pokropio ju je vodom. Istovremeno je riba postala sidas, sa boanskim telom, i nazvana je Macjendra.

Ta pria je duboko simbolina i sugestivna. Uporedije sa priomo Maja Avataru,o ribi za iji rog je bila vezana hinduska Nojeva barkaVaivasvate zaveme potopa.

(28) Istegni obe noge i vrsto drei rukama palce na nogama smesti svoje elo nakolena. To je pasimotanasana.

(29) Ta najizvrsnija od svih asana, Pasimotanasana, ini da dah

tee kroz suumnu, uzdie gastrinu vatru, ini lea vitkim iotklanj a sve bolesti .


28/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

28

(36) Smesti ruke stabilno na tl o i nasloni telo na nadlakti ce pritiskajui sa strana na svoj trup. Uzdigni noge u vazduh i dri ihu visini glave. To je majurasana,

Komentar Bramanande: Ta poza podsea na vebu na dva para-lelna vratila u modernoj gimnastici.

W V

neselektivno i neumereno, pa se ak i strani otrovhalahala

Komentar Bramanande: Dok su bogovi i asure mukali okean, prva stvar koja se pojavila bila je otrov kalakuta ili halahala. On je poeoda saie sva tri sveta i nijedan bog se nije dao nagovoriti da ga pojede. Na kraju ga je Siva progutao, alipre nego io je proao niznjegovo grlo, Parvati ga je jako stisnula. Zato je zauvek ostao tu iSivino grlo je postalo plavo. Otuda njegovo ime Kalakanta ili Nilakanta (plavogrli). To jasno otkriva neke velike kosmike misterije povezane sa evolucijom naeg planetarnog sistema.

na leima na


29/130


30/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

30

Komentar Bramanande: sidasanu, kako je objanjena u prethod nim slikama, praktikovali su sledbenici Macjendranata. Ona koja je ovdeobjanjena pripada drugim grupama.

(37) Neki kau da je tosidasana, a neki da je to varasana, trei muktasana, a neko, opet, da je to guptasana

Komentar Bramanande: Ovo to je prvo objanjeno slino jesi-dasani i varasani. Muktasana se sastoji od smetanja jedne pete pod

perineum, a druge pete iznad. Guptasana je ob janjena u strofi37.

(38) Sidasi tvrde da je od svih nijama najvanija ona da ni komene naudimo, a od svih jama je najvanija umerena ishrana; tovai i zasidasanu meu asanama.

(39) Od osamdeset etiri asane,sidasanu tr eba izvoditi uvek. Ona proiava 72 000 nadija.

(40) Jogi, koji je usredsreen naatmana i pridrava se ume-reneishrane, ako jo praktikuje sidasanu tokom 12 godina, postieostvarenje.

(41) Kada se savlada sidasana a dah paljivo obuzda vebomkevala kumbake, emu jo razne druge asane?


31/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

31

(42) Kada se ovlada sidasanom, unmani avasta (kasnijeobjanjena) koja daje zanos, mesec i tribande dolaze bez napora iprirodno.

Komentar Bramanande: Te bande su mula banda, udijana banda ialandara banda.One su, kao i unmani avasta, objanjene kasnije, zatoih ovde n e objanjavam.

(43) Nema asane ravne sidasani, ni kumbake ravne kevali, nimudre kao to jekeari, ni laje (utonulost uma) kao to

Komentar Bramanande: Tajno uenje glasi da bi trebalo da budetri ina prostora izmeu brade i prsa.

(45, 46) Drugaiji pogled: Stabilno smesti stopala na supr otnebutine (tabani ka gore) i ruke smesti jednu na drugu u sredini(dlanovi ka gore). Usmeri svoje oi na vrh nosa i smesti vrh jezikana koren prednj ih zuba. Smesti bradu na


32/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

32

prsa i polako uzdigni pranu na gore (stiskanjem anusa u mulabandi).

(47) To je padmasana koja unitava sve bolesti Nju ne mo gu da

postignu obini smrtnici, ve je postie samo poneka inteligentnaosoba.

(48) Poto zauzmepadmasanu,, smesti dlanove jedan na drugi,stabilno pr iti sni bradu na prsa i kontempliraj na Br a- mana, estostiskajui anus i diuiapanii na gore. Slinim stiskanjem grlapotisni pranu ka dole. Time se zadobiju ne-uporedivo znanje pomoukundalini (koja se tim procesom uzdie).

Komentar Bramanande: Ujedinjenjem prane /' apane se pov eava gastrina vatra i zmijakundalini (koja lei skhtpana u tri i po krugaoko suumne, zatvarajui otvor svojim ustima), osea to i poinje da sekree, uzdiui se i penjui se na gore. Tada bi pranu i apanu trebalo

potisnuti kroz otvor u suumnu. Ovaj proces, ovde opisan, jestealandara banda.

(49) Jogi koj i sedi u padmasani, kontroliui svoj dah uvuenkroz nadije, postaje osloboen. U to nema sumnje.

(50) Sledi objanjenjesimasane; smesti glenjeve na deo telaizmeu anusa i testisa- desni gleanj na levu stranu i levi gleanjna desnu.

(52) To je simasana, koju tako mnogo cene najvii jogijLTakr ajnje izvrsna asana olakava tribande,


33/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

33

(53) Sledea je badrasana; smesti glenjeve naobe strane sivni(mesto izmeu anusa i testisa; perine um). Desni gleanjna desnu ilevi na levu stranu.

(54) Tada pomou ruku rairi butine.To je badrasana koja unitavasve bolesti . Sidasi i jogiji je zovu gorakasana.

(55) Tako bi jogi trebalo neumorno da veba sve ove asane sve dokvie ne bude oseao bol ili zamor, proiavajui


34/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

34

To je glavna stvar. Nakon izvoenja asana, sada je potrebno pro-istitinadije, nerve. O tome govori drugo poglavlje.(56) Tada u teaju joge sledi koncentracija nanada (zvukekoji dolazi iz anahata akre ili sranog centra). Tako nakon pranajame prelazimo na meditaciju. Ovde je to u

obliku koncentracije na unutranji zvuk. 0 tome e biti vie reikasnije.

(57) Bramaarija (posveenih Bramanu1 ) koji veba ovu jogu vodei uredan ivot i pridravajui se umerene dijete, odriui se plodova svoga delovanja, nakon godinu dana po-

staje sida. U to ne tr eba sumnj ati

Zato morate sve ove stvari vebati pravilno.

(58) Umerena ishrana podrazumeva da se'uzima ukusna* islatka hrana, ostavljajui jednu etvrtinu stomaka praznu i nudei tu aktivnost Sivi. Komentar Bramanande: On bi trebalo da napuni dve etvrtine svog

eluca hranom, a treu vodom, ostavljajui etvrtideo praznim za prolazak vazduha. Da ponudi Sivi - znai da morada misli da je Sivataj koji jede a ne on sam, kao torutijikau: Mahevara je taj koji

jede, veliki Gospod. "

(59) Sledee stvari jogiji smatraju nezdravim: stvari koje su otre (ljute), kisele, pikantne i vrue, mirabolan (tropsko voe slino suvimljivama), betelov orah i lie, susamovo ili ulje od slaice, likere, ribe, meso ivotinja kao tosu magarac,krave, surutka (ali ne zapadnjaka surutka, koja je dobra za upotrebu), plod jojobe, uljne kolae, asafetidu i beli luk.Te

stvari moramo izbegavaii tokom intenzivnog kursa pranaja-me kao to jeovaj.


35/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

35

1 To takoe podrazumeva da se zavetovao na celibat - prim. ur.

38

Komentar Bramanande: Pod otrim stvarima, gorkim supstan-cama podrazumevajit se stvari kao to su gorka tikva i slino; podkiselim takve kao to jetamarind ftamarindis indica, veliko tropskodrvo kiselih plodova, prim. prev.); pod pikantnim ljuta paprika; vrue su one koje poveavaju temperaturu organizma, kao eer, eer odirske, so.

(60) Kao nezdrave, trebalo bi izbegavaii sledee namirnice: one koje su jednom skuvane, zatim se ohladile da bi ponovobile za grejane, jer imaju previe soli i kiseline u sebi, to

je nesvarljivo, pa bi trebalo s tom hranom pomeati listove kvasi je (mijeg drveta)*

Hranu koja je jednom skuvana ne bi trebalo ponovo podgrevati, jertime iz nje izlazi sva energija. To pravilo je na stalo zato to u Indijinije bilo friidera, pa bi ljudi ostavljali hranu nakon jednog obroka iondaje ponovo podgrevali - to je veoma loe. Nesvarljivo.

(61) Gorakanat kae da bi u poetku trebalo izbegavati: loe drutvo, grejanje pored vatre zimi, seksualne odnose i dugaputovanja, kupanje u rano jutro, post i teak fiziki rad Grejanje blizu vatre dovodi do udisanja previe ugljen-dioksida.

Komentar Bramanande: Trebalo bi razumeti da se grejanje blizu

vatre, seksualni odnosi, duga putovanjapeke do svetih mesta, morajuizbegavati tokom perioda praksi. Kada potpuno savlada (usavri) svoje prakse, praktikant moe (po svom izboru) da se greje blizu vatreu zimskom periodi*, ima seksualne odnose sa svojom enom u pravovreme (kao to je navedeno usmritijima) i putuje peke do svetihmesta, ako je porodian ovek. Takav pogled koji zastupa autor je jasan i u Gorakanatovoj reenici koja je citirana. Tuiranje u rano

jutro rashlauje, postovi i sline prakse zahtevaju tlesno vebanje, zato bi ih takoe trebalo izbegavati. Post poveava luenje ui.


36/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

36

(62) Sledee stvari jogi moe da konzumira bez straha: pe-nicu, pirina, jeam, mleko, gi (proieni puter), eerne

slatkie,puter , med, suvi ingver, krastavce, pet povraza supu,pasul j (pajaran) i dobru vodu.

Gi je proieni puten eerni slatki je knstalizovani oblik eera.Krastavci su jedna od najboljih stvari koje moete pojesti. Vazapadnjaki spana je jedna od pomenutih pet vrsta povra za supu.

To je veoma vano. To smo dodali u nau sadanu studentima kojiobavljaju intenzivan trening kako bi u rano jutro lake radili pranajamu. To je veoma hranljivo i uopte nije teko.

(64) Svaki ovek, ako aktivno vezba jogu, postaje sida. Neko koje sposoban da kontrolie pranu, bio on mlad, star ili ak

veoma star, bolestan ili slab svako moe da postigne uspeh. (65) Onaj koji vezba e steisidije, ali ne i onaj ko je lenj. Jogikisidiji se ne stiu samo teorijskim itanjemastri.

(66) Sidiji se ne stiu samo noenjem odore jogija.

Samo noenje narandaste odore i putanje brade vas nee uiniti

jogijima; jer ispod svega toga, i dalje ste ista osoba.ni samo razgovorom o tome, ve je tajna uspeha neumornapraksa. Tu nema sumnje.

(67) Razliiteasane, kumbake i razliitemodre hata jogetrebalo bi vebati samo dok ovek ne dostigneraa jogu.

To bi trebalo vebati dok um ne postane veoma miran i prema ne pone da se kree kroz suumnn. Do tada morate vebati. Samovebati. Ne traite rezultate; oni e na kraju doi samo od prakse i jo


37/130

HATA JOGA PRAD1P1KA

37

vie prakse. Ako svaki dan diete tegove, malo po malo e se vaimiii razviti. Isto vai i ovde.


38/130

38

(2) Kada dah luta, tj. nije pravilan, i um je takoe nestabilan, ali kada je disanje umireno, umiren je i um i jogi ivi dugo.

Zato bi trebalo obuzdati dah.

Kako dah moe da luta? Ovu reenicu moemo razumeti tek kadashvatimo da se tu ne misli na fiziki dah; tu se misli na pranu. Ovazabuna nastaje zbog problema pri prevoenju. Izvorni sanskritski izraz

je prana vaju i ovde je preveden kao dah, jer u engleskom ne postojire za pranu. Negde je preveden kao vazduh, negde kao dah. Zbogmogunosti zabuna kao stoje ova, neophodan je guru.

Um je kao drvo, a dah je kao vetar. Mi ne moemo da vidimovetar, ali kada vidimo kretanje drveta, znamo daje vazduh uznemiren.Isto je i sa m islima. Kada je prana uznemirena ili nestabilna, va umjetako uznemiren da ne moete da sedite mirno najednom mestu, Uekstremnom sluaju luaka, prana je tako uznemirena da je nijemogue pravilno kanalisati (ni dovodni ni odvodni tokovi ne

(1) Nakon io se usavri u asanama,jogi hi trebalo da veba ranajamu prema uputstvima svog gurua, drei sve vreme

svoja ula pod kontrolom i vodei rauna da se kvalitetno i umereno hrani


39/130


40/130

DRUGO POGLAVLJE

40

upotrebimo um i disanje. Disanje, misao i telo - svi su angaovani;tada, pomou sva ta tri faktora, vi postiete potpunukontrolu.

Kae se da neko ko je veoma napredan uraa jogi,ne mora da prolazi kroz ovaj proces. Napredni raa jogi je onaj koji moe dakontrolie svoje misli, a kada jednom to uradite, vi kontroliete sve-

pranu i telo. Ali, takve osobe su veoma retke. Napredni raa jogi jeovek koji potpuno kontrolie emocije: poudu, ljutinu, bes, pohlepu,mrnju, ljubomoru, zavist, strah. Ali, veina nas mora da vebahata

jogu da bi postigla raa jogu. Reeno je da jogi dugo ivi" jer regulie impulse koji dolaze,tako

da se dah usporava. Proporcionalnim usporavanjem daha pro- duavase i ivot, jer tada energija sagoreva sporije. I katabolike i anabolikeaktivnosti se smanjuju, ovek je uravnoteen, i tako se mladostodrava dugo.

(3) Kae se da ovek ivi samo dok ima daha u svom tein.Kada dah napusti telo, kae se da je mrtav. Zato treba vebati pranajamu.

I opet, tu se ne radi o fizikom dahu, nego o prani.

(4) Kada su nadiji puni neistota, dah ne moe da ue u sre-dinji nadi, suumnu. Tada nema postignua ci lj a niti ulaskau unmani avastu.

Dananji ljudi koji itaju ove stvari moda misle da autor tvrdismene stvari i da on ne zna nita o psihologiji i anatomiji. Kako je

mogue da dah ide unadije kada svako zna da ide samo u plua. Ali,ako ponovo prevedete dah" kao pranu, kao to smo ve objasnili, tadaete pravilno razumeti te stvari.

Sta su gore pomenute neistote"? Kada jedete pogrenu hranu,kada pijete ili puite, nervni sistem je ispunjen neistotama koje stva-raju otpor. Ako tada izvodite pranajam u, prana nee ii u suumnu.Ako dah (prana) ne ide u suumna nadi,tada nema postignua cilja".

Sta se po tim podrazumeva? Cilj" je jedinstvoha i ta, jedinstvo koje


41/130

HATA JOGA PRADIPIKA

41

e dovesti do smirivanja uma. Kada je um miran,raa jogikae da posmatra vidi Sebe. On vidi Sebe kao ja jesam.

Unmani avasta je hata joga samadi postignut kontrolom prane. Uraa jogise to isto stanje naziva asampranaia samadi.U nana jogise zove nirvikalpa samadi ili turija. U baktijogi se zove bova samadiili samopredanost. Sve su to ista stanja.

Za vreme unmani avaste dah se zaustavlja i um postaje tako miranda vi vidite Sebe. Avasta se odnosi na stanje uma. U tom stanju vienema talasa (vritija) u umu jer prana vie ne deluje krozidu i pingalu.Sve dok prana prolazi kroz te na dije, bie prisutno fiziko disanje iivotna snaga, emocije i misli. Obino mi to ne moemo da zausta-

vimo; taj tok se zaustavlja jedino kada prana ode u suumnutako daida i pingala prestaju da budu ukljuene. Tada su one ponaaju kao

provodnici bez struje.

Uspeno" znai da prana tee kroz suumnu.Kada su nadiji ne-isti, prana nee ui u suumnu,tako da moramo da ponemo pranajamu da bismo proistilinadije. Sto vie napora uloimo u taj rad, to bre e nadiji biti proieni; ostalo dolazi automatski, samo po sebi.U stvari, najvie vremena provedemo u proiavanju.

(6) Zato bi tr ebalo vezbatipranajamu sa umom u kojem preovladava satviki element

Satviki elemenat preovladava kada hoete da dosegnete svojeSopstvo, ili Boga, kada ne izvodite pranajamu da biste zadobili sidijeili moi. Ako su va cilj moi, tada e preovladavatiraa-gima. Ali, toe biti isto kao da pokuavate daleva ruka vlada desnom, dok obezapravo pripadaju jednom telu. Ako hou da dokaem da sam vei odvas, to nije mo,to je samo iluzija, neznanje. Zato treba da obavljatiovu sadanu u cilju dostizanja Sopstva.

dok se suumna nadi ne oslobodi od neistota. Za to moe biti potreban jedan ivot, deset ivota, deset miliona

ivota, ili samo deset sekundi- jer i to je takoe mogue. Kako da


42/130

DRUGO POGLAVLJE

42

znate da ste doli do tog proienja? Prvi znak je zadovoljstvo. Da liznate staje zadovoljstvo? Ako zaponete ovu praksu nadajui se daete dobiti kaput od kuninog krzna, kada zavrite vebu, vie vam nije

potreban krzneni kaput, niti g a elite. Ne elite nita. Ono to vam jestvarno potrebno ve imate: mir i zadovoljstvo u sebi. Kada ovek to postigne, nije mu vie potrebno da ide u bar, diskoteku ili koncert. On je zadovoljan samo time da posmatra neko drvo ili da sedi u praznojsobi. On je zadovoljan svim uslovima u kojima moe biti. Ako nemastruje, to je u redu. Ako nema vode, i to je u redu. Danas nije sunanovreme, u redu. Ali, ako mu iznenada sutradan donesu dobar ruak nalepom tanjim, to e takoe biti u redu. To se zove zadovoljstvo.

Kada ste zadovoljni, vi ne traite neto i ne oekujete da ete bitisreni samo ako dobijete takvu i takvu stvar. Na primer, samo ako jelepo vreme vi ste sreni. Samo ako vas svami Vinu ui svemu, vi postajete sreni; samo ako vam suprug kupi k rzneni kaput vi stesrene, samo ako vam ena kuva ukusna jela vi postajete sreni.

Da li ete ikad nai sreu na taj nain? Ne, jer kad zavisite odnekoga drugoga, stvari uvek mogu krenuti pogrenim tokom, to seuglavnom i deava. Vi ne moete oekivatida se Sunce pojavi samozato to ste vi nesreni ako nije sunano vreme. Ali, moete da budetesreni u sebi; moete se smejati i po kiovitom vremenu. To se zovezadovoljstvo.

Kada su nadiji proieni, vae misli vie ne idu iz desne hemisferemozga u l evu ili iz leve u desnu. Uspostavljena je ravnotea, i vienema uspona i padova. Obino se na ivot klati kao visak: jedan danide ovako - srean, skakutav i veseo, sledei dan ide onako, drugaije.Kao jo-jo, napred-nazad, i napred-nazad. Ali, joga je uravnoteenostanje uma. Toplo i hladno su isto; pobeda i poraz su isto; osuda i

pohvala su isto; dobitak i gubitak su isto. To se zove zadovoljstvo.

Kada prana ue usuumnu, prvi znak koji se javlja je zadovolj-stvo. Moete biti sami u peini kao to sam ja bio, ili ako morate daidete da radite sa ljudima, i to je u redu. Jednog dana sam bio u peini

u Himalajima i bio sam zadovoljan. Sledeeg dana sam bio u Londonuu hotelu sa pet zvezdica. Hotel sa pet zvezdica je takoe u redu, ali je


43/130

HATA JOGA PRADIPIKA

43

taj hotel bio samo privremeno boravite, a ne izvor moga zadovoljstva.U peini nije bilo ni tople ni hladne vode. Morao sam da topim snegkako bih dobio vodu. Svaki dan sam morao da tedim drva za ogrev, jer ih je bilo veoma teko nabaviti, a krajnje su skupa ako se ku puju.Ali to je bilo u redu - to je bio put koji je Bog hteo. I mada su svi biliotili i ostao samsm, bio sam zadovoljan, jer sam znao da samnezavisna osoba i mogu da budem srean sam od sebe.

To se deava prirodno kada se obavi proiavanje i kada se kun-dalini polagano kree navie. Kada je usmerena nanie,ondaje toklatno. Evo kako ete to znati. Na primer, pretpostavimo da vamnakon punog obroka donesu iznenada jo hrane, ta biste uradili? Ne

biste se na to obazirali, jer je elja za hranom nestala. Isto se deava isa proiavanjemnadija. To dolazi automatski.Kada mir i zadovoljstvo uu u vas, to znai da jekundalini pro-

buena ili daje akti otvorena. Tada vi zraite taj mir. Vai prijatelji ivaa porodica e videti neto novo u vama- mirn o i oputeno lice. Onie osetiti novu atmosferu. Oni e to osetiti, kao ozebao ovek kojispolja ue u topli prostor i greje se ispred vatre. Ako vi oseate to

zadovoljstvo, i drugi e to takode osetiti. Ali, ak i ako drugi to neoseaju, vi niste nesreni zato to nisu svi doli da vam se dive. Nekiljudi e vas ionako samo kritikovati. Takav je svet- svet dualnosti. Niko nikada u ovom svetu nije bio oboavan od svih. Moete li minavesti neku osobu koju su svi hvalili? Da li je Moj sije bio oboavan ihvaljen od svih? Cak i nakon etrdeset godina, meu samim njegovimsunarodnicima bilo je mnogo onih koji behu ogoreni na njega. Jesu lisvi hvalili Isusa? Razapeli su ga, iako im je govorio jedino o ljubavi imiru. Slino tome, Krina,Rama, Buda i Sokrat su bili kritiko vani.Svami Sivanandu su kritikovali njegovi uenici; jedan je ak potegaosekiru na njega.

Vaa srea ne srne zavisiti od spoljanjih uticaja. Ako imate veru usvoje Sopstvo, to nije ego. Vera u Sopstvo znai da vi vidite dajeSopstvo u svemu, postoje svejedno. Tada shvatate da tu nema nita to

je potrebno zadovoljiti. Onog trenutka kad budete stvarno zadovoljni


44/130

DRUGO POGLAVLJE

44

svojim ivotom, to e znaiti daje vaakundalini probuena i dajevaa suumna proiena.

Komentar Bramanande: Dah " ne znai vazduh koji je udahnut iizdahnut, ve pranu, tj. magnetski tok disanja. Moe zvuati apsurdnoako kaemo da je dah potrebno poslati u noni prst, itd. U prethod nom stihu, satvika budi"podrazumeva um u kojem bi raastike elementekao to su nestabilnost, tromost, itd. trebalo prevazii oboavanjem Ivare i istrajnou.

(9) Jogi bi tr ebalo da izvede puraku (udisanj e) kr oz istu noz~drvu kroz koju je izveo reaku (izdisaj), i zadravi dah do krajnosti, dok se ne preznoji ili dok telo ne pone damu setrese, polagano izdahne, nikako brzo, jer tako moe da smanji energiju tela*

(10) Uvuci (u sebe) pranu kroz idu i izdahni kroz pingalu.Ponovo udahni kroz pingalu i zadri dah koliko moe, a zatim izdahni kr oz idu. Jogi koji je sebe usavrio u j ami prak-tikujui i pranajamu kroz levu i desnu nosnicu, proistie

svoje nadije za ne manje od tr i meseca*To je ani loma viloma (naizmenino nosno disanje). Za tri meseca

ete dostii odreeni nivo proienosti. I onda e se javiti zadovolj-stvo, mir i s pokoj. Sve to e doi, pod uslovom da ispunite sledei

uslov: pridravanje jame i nijame. Samo vebanje levog i desnognosnog disanja nije dovoljno.

Sta su nijame"? One podrazumevaju sledea pravila:


45/130

HATA JOGA PRADIPIKA

45

1) Saua - istoa, unutranja i spoljanja: unutranja ienja putem neti i dauti, i satvika,ista vegetarijanska ishrana.

2) Santoa - zadovoljstvo (o tome smo ve govorili), tako da stezadovoljni u bilo kojoj situaciji da se naete. Neka osoba moe bitiroena u velikoj palati, a neka druga moe biti roenau sirotinjskomkvartu. Staje uzrok tome? Karma. Nai sopstveni postupci iz prolostiizazivaju reakciju. Zato bi trebalo da ste zadovoljni bez obzira u kakvusituaciju da ste baeni.

3) Tapas - askeza (post, obavezivanje da se praktikuje izvestan brojasana, pranajama ili jedenje samo odreene vrste hrane). Ne glupizaveti, kao stoje stajanje u hladnoj vodi po deset sati ili sedenje na

vrelom suncu blizu vatre. Neki budalasti ljudi rade ove stvari, ali to jemuenje ito je protiv joge. Pravi jogi ne preduzima takve vrste tapasa.Muenje tela u ime Boga nije dozvoljeno. A ni okruivanje svog telasa previe raskoi. Sledite srednji put: ni previe raskoi, ni previe

patnje.4) Svadjaja - prouavanje svetih spisa. 5) Ivarapranidana- predanost boijoj volji ili predaja ega.Ovo su jame, ili ogranienja: 1) Satjam - govorenje istine. A 2) Ahimsa - nenasilje.3) Bramaarija- celibat.4) Asteja ne-pohlepnost.5) Aparigraha - ne-primanje poklonaKada se utvrdite u jami i nijami, tada moete da izvodite prana-

jamu. Samo pod ti m uslovima ete dostii proienje tokom tri me-

seca. Svako moe vebati pranajamu, ali ako tu nema jame i nijame,uspeh nee lako doi, jer um ne ide u pravom smeru. Ali, ako su oviuslovi ispunjeni, moete ve sada imati koristi; veliko unutranje buenje moe uslediti u bilo koje vreme.

(11) On bi trebalo da izvodi kumbake (zadravanje daha) etiri puta na dan: u rano jutro, podne, vee i u pono,


46/130

DRUGO POGLAVLJE

46

To znai da bi ta etiri puta tokom dana trebalo praktikovati udi-sanje, zadravanje daha, izdisanje, dok se ne pojavi znojenje. Kako se proporcije poveavaju, osetiete da se pojavljuje znoj.

dok ne povea broj na osamdeset

To je etrdeset ciklusa, jedan ciklus sadri dva zadravanja daha.etrdeset ciklusa ini osamdeset zadravanja. Udah, zadravanje,izda h je polovina ciklusa; i tada ponovo udah, zadravanje i izdah, totvori jedan ciklus. etrdeset ciklusa ujutro, etrdeset u podne,etrdeset uvee, i etrdeset u pono. Poetnik e krenuti sa deset ili petnaest ciklusa i vremenom e poveavati broj do etrdeset.

Tokom tog perioda bi trebalo da izbegavate slane stvari, isto tako pikantne (ljute), i da uzimate uglavnom satvikuhranu kao to jemleko, badem, kuvani pirina u mleku, puter, itd. Uzimanje takve satvikehrane i vebanje uz potovanje jame i nijame, sa pravilnimstavom, donee proienjenadija u roku od nekoliko meseci. Tadaete blistati kao sjajni lotos.

Kao dodatak praksama pranajame, trebalo bi takoe da posvetiteizvesno vreme jutarnjim asanama, veernjim asanama, jutarnjoj me-ditaciji, v eernjoj meditaciji. Potom, morate nai vremena zabande imudre, prouavanje svetih spisa kao i za pevanjekirtana. Poto takoemorate nai vremena da obavite i svoje prirodne obaveze, itd, moetese zaueno zapitati kada ete spavati? Ako pravilno izvodite ove prakse, vae spavanje e uslediti automatski i nee vam biti potrebno puno spavanja, jer e vam samo jedan sat ili dva sata spavanja pruiti potpuni odmor. Tada san postaje veoma dubok i miran.

Ali, ja vam ne preporuujem da napredujete tako brzo. Ako to ponete da radite sada, u vaem sadanjem stanju, povratni udarac e biti strahovit. Smuie vam se: Uh, nisam dobio nita od onoga stojesvami pomenuo". Ponite polako i napredujte.

Preporuujem da vebate samo tri puta dnevno, peskoivi pon o-nu vebu. Imaete skoro istu korist ak i ako ne idete u tu krajnost.

Zaista, to je standardni put joge. Kada idemo u osamu (povlaenje),trebalo bi da tako vebamo.


47/130

HATA JOGA PRADIPIKA

47

Ako ivite u toplim podnebljima kao stoje Izrael,ondaje podnevna praksa ta koju bi tr ebalo preskoiti. Previe znojenja. Takoe vamsavetujem da izbegavate previe hladne uslove. Neki ekstremisti akvebaju pranajamu doksede u snegu, ali ne savetujem vam da vebatetu vrstu pranajame, jer ete doiveti potpuni slom nervnog sistema.Sve b i trebalo da bude umereno: ni previe hladno, ni previe toplo.Umerenost je veoma vana.

Komentar Bramanande: Tako dolazimo do 320 kumbake na dan. Ali, poto vebanje u pono moe biti neprikladno, onda imamo brojod 240 kumbake.

(12) U prvoj fazi se telo znoji

Postoje tri faze proienja. Prva faza je intenzivno znojenje. Kadase znojite, ne briite znoj pekirom ili odorom. Umesto toga, utrljajteznoj u svoje telo rukom. Taj znoj je namagnetisan zbog toga to sadri

pranu u sebi.

U drugoj fazi se celo telo trese.

Proiavanje se nastavlja i nakon tri ili etiri meseca tog naizme-ninog disanja,uajiai drugih vebi, poinjete sabastrikom. Tada etelo pokazati, na razliite naine, daje dolo do druge faze proienja.Ti znaci e se razlikovati od osobe do osobe. Telo moe da pone dase kree gore-dole tako estoko da neete moi da ga kontroliete, pokazujui time da se prana kree unutar njega. Neki ljudi mogu dadozive strahovite emocionalne oscilacije, drugi e uglavnom biti umirnom stanju, neki mogu pasti u neku vrstu nesvestice, polusvesno ili

ak nesvesno stanje. Sve to dokazuje da je jogi koji se pridrava jame inijame i pravilno se hranio dostigao drugu fazu pranajame.

Dobro je da uete u tu fazu samo pod takvim uslovima. Ali, ako pokuate da stvorite to stanje bez jame i nijame i bez pravilne ishrane,

itd, budite sigurni da e uslediti gomila reakcija koje neete moi dakontroliete i tada vam niko ne moe pomoi. Lekari nee razumeti tostanje. Usled pogrene prakse, ponekad moete osetiti strahovitutoplotu po elom telu, koju termometar nee registrovati. A ipak ete


48/130

DRUGO POGLAVLJE

48

imati doivljaj kao da gorite. Jednom mi je u Indiji jedan uenik doaosa molbom: Svami, pomozi mi, telo mi gori". To se desilo zato toizvesne vebe nije radio pravilno ime je izazvao negativne reakcije.

Ali, ako se pojavi drhtavica a radili ste ispravno, tada ete se unutarsebe oseati mirnim i jakim. Telo e se moda estoko kretati, ali etevi iznutra biti mirni. Uobiajena reakcija je uvek blaeno unutranjestanje. Vi ete eleti da uivate u tom stanju, da ostanete u tom stanju.Ako dostignete to mirno iskustvo, ne morate da brinete. Ali, ako jeunutranje stanje bolno, ili ako je to negativno stanje, znajte da netonije u redu. To je najsigurniji nain daustanovite da li napredujete iliidete u pogrenom smeru.

U najvioj fazi prana dolazido bramaraedre. Zato bi trebaloizvoditi pranajamMo

Randra znai kanal". Takobramarandra znai Bramin kanal".Gde je Bramin kanal? Suumna.Sa tom treom i poslednjom fazom proiavanja snano podrhtavanje e prestati i vie nee biti znojenja, mada ete na raspolaganju imati ogromnu koliinu energije. Neete oseati nita drugo osim stabilnosti uma i unutranje radosti,sree i mira.

Dodatna iskustva e se razlikovati od osobe do osobe. Neki ljudi emoda videti svetlost ili boje; neki e osetiti dodatne vibracije u kimi;neki uopte nee oseati ni vibracije, niti videti svetlost ili boje. Ako jeto sluaj i sa vama, nemojte misliti da ne napredujete. To su samoindividualne reakcije koje se razlikuju od osobe do osobe, u zavisnostiod mentalnog sklopa pojedinca. Kada je kundalini probuena,

spoljanja iskustva e se razlikovati. Te stvari nisu vane; vano je: dali ste mirni? Da li ste zadovoljni svojim ivotom? Da li znate da steslobodan ovek? Da li imate slobodu da radite ono to

sada elite? Da li kontroliete svoja ula? Da li vas va um jo uveknagoni da idete u piceriju da biste doiveli sreu? To su pitanja koja bitrebalo da postavite sebi. To su unu tranja iskustvao kojima bi trebaloda brinete, a ne neki fenomeni.


49/130

HATA JOGA PRADIPIKA

49

Za vreme ovih praksi povremeno se javljaju blokade u nadijima,kao reakcije na konzumiranje droga, mesa, alkohola, itd. Blokade semogu pojaviti ne samo u suumni,nego ak iU idi ipingali (normal-nim kanalima), ili u bilo kojem od etrnaest veihnadija, ili ak u bilokojem od 72 000 nadija. Tokom blokade prana se kree kao podivljalareka, provaljujui u svaku rupu i zakutak, tekui nekontrolisano u svim pravcima. Kada doe do toga veoma je teko pomoi ljudima koji sudospli u takvo stanje. Nisu se drali uputstava, nastojei da izvode bande, mudre, itd. bez odgovarajue pripreme. Takvi bi najpre trebaloda se vrate na normalan reim umerene ishrane, naputajui svenegativne navike, pa tek onda da ponovo ponu sa treningom jed-

nostavnog dubokog disanja. Takoe, isprva ne bi trebalo da vebajuzadravanje daha. Potom polako, lagano, kako se telonormalizuje, ikako se kanali proiuju, moda nakon nekoliko meseci, oni mogu da ponu naizmenino nosno disanje sa zadravanjem daha. Za ljude kojise nau u takvoj nevolji veoma je teko pronai pomo, ukoliko nesretnu uitelja koji je iskusio te stvari i koji e na prvi pogled ra-zumeti u emu je problem i znati da prui odgovarajuu pomo.

Komentar Bramanande: U prvoj fazi, prana se zadrava u trajanjudvanaest matri.

To je vreme kada se pojavljuje znojenje.

U drugoj (fazi) dvadeset etirimatre. / u treoj trideset estmatri.Matra se smatra kao vreme koje je potrebno da se triput okrenekolenom ili jednom pucne prstima.

U stara vremena nisu imali sat. Za ljude tog doba najmanja vre-menska jedinica je bila matra, koja traje priblino tri sekunde. Takovidimo da se u prvoj fazi prana zadrava u trajanju od trideset estsekundi (dvanaest matri); recimo daje to pola minuta.

Drugi kau damatra traje toliko vremena koliko je potrebno da tri puta udarite rukom o ruku. Trea definicija je da je to vreme kolikotraje udah i izdah oveka koji je u dubokom snu.

Oni su upotrebljavali razliite definicije.


50/130

DRUGO POGLAVLJE

50

Prva. faza pranajarne je period od dvanaest i po disanja. Ta disa-nja su nazvana pale". Druge faze joge: pratjahara, darana, djana isamadi, samo su razvoj pranajarne.

Ovde oni ne govore o fizikom disanju, negoo prani koja je u suumni.Kada prana ostaje u suumni jedan i po minut, to se zovejedno disanje" ili, jedna pala". Kada prana ostaje u suumnivie oddvanaest i po disanja, to vie nije pranajama, nego pratjahara.

To su tri faze proiavanjanadija. U prvoj se pojavljuje znojenje.U tom periodu, prana se zadrava dvanaestmatri (priblino30 sekun-di). Primetite da se zadrava prana, a ne dah. Drite pranu30 sekundiu suumni.Prana tu nee stajati due od odreenog vremena, jer tu su

ogromna ogranienja. To je kao da drite zajedno dva pola od dvamagneta, oni e odbijati jedan drugog. Na isti nain, pozitivna sila suumnei ne-tako- proiena energija odide i pingale dolaze i potis-kuju jedna drugu. To je privremeno zaustavljanje za veoma kratkovreme. To se zove prva faza. Dobro z apamtite da trideset sekundi"zadravanja daha ne znai da fiziki zadravate dah toliko vremena.Ovde se misli na zadravanje daha u suumni".

Druga faza je zadravanje od dvadeset etirimatre. U treoj fazi prana ostaje u suumnitrideset estmatri (oko minut i po), ali praviunutranji oseajo vremenu izgleda kao vnost, Vreme vie ne postoji; u tom stanju ak niste svesni ni da svet uopte ima bilo kakvoznaenje. Kada se povratite iz tog stanja, svet deluje kao iluzija, privid.

Nemojte misliti da se ovo iskustvo pojavljuje jedino u suumni.Zapravo, vi ovo zraenje oseate krozcelo telo, a ne samo u pojedinimdelovima. Lokacija je data jedino da bi se va um lake usredsredio.Isto je i kada se koncentriete na akre da biste stekli veu mokoncentracije. To pomae energiji da tee kroz pravi kanal,

s toje najvanija stvar za dostizanje mira. To je ono to se podrazu-meva pod zadravanjem prane" u razliitim fazama.

Upozorenje: nikada u jogi ne shvatajte nita doslovno. Na pri-mer, simbol Bog a Sive je pleui Natara, koji predstavlja stvaranje iunitavanje, ples materije. Materija se menja svakog momenta: kada jedna estica materije umre, ona postaje nova materija za neto drugo.

v m . . . .


51/130

HATA JOGA PRADIPIKA

51

To se zove Ples Sive". Latice na akrama su takoe simboli, kojiukazuju na tip zraenja energije. Te stvari su tako predstavljene da ihum moe vizualizovati, one su samo pomo za usmeravanje vaekoncentracije. Zato nemojte da se zaglavite, upotrebite vizualizaciju dase vratite u stvarnost. U stvarnosti nikada neete videti latice naakrama. Ono to vidite je obrazac energetskih promena, promenetalasne duine, jer ete u tim viim fazama prakse doiveti drugaijaiskustva. Ti simboli su samo pomo da usredsredite svoj um. Mnogiuenici joge gree to shvataju te simbole doslovno, pa kada ne dozivetakva iskustva, oni misle daje celo uenje pogreno. Ali, to je zato tose nikad nisu obratili svom uitelju kako bi stekli pravilno

razumevanje.U treoj fazi, kada odreene energije ponu da se razvijaju, moe

vam se desiti da ponete da piete poeziju. Paralelno sa razvojem a-kri moete postati vidoviti, ili razviti razne moi, ili se moe desiti dadoivljavate jedino unutranji mir, bez elje da se kreete ili druite sa

bilo kime. Reakcije e biti razli ite, ali unutranje iskustvo uvek ostajeisto: svi e iskusiti mir i radost.

Kada se prana zadri 125 pala (jedna pala\t jedan i po minut), tadaona ulazi u bramarandru. Kada prana ostane u bramarandri pri blino25 pala, to je pratjahara. Ako prana tu ostane tokom pet gatika (dvasata), to je davana. Ako tu ostane 60 gatika (dva i po dana), to jedjana. Ako se zadri dvanaest dana, to je samadi.

Ponovo elim da naglasim da mi ovde ne govorimo o fizikomdisanju, nego o tome koliko se dugo prana zadrava u suumni.U faziod dvanaest i po pala, prana ostaje jedino u niim akrama, i tada,kada se dostigne dvadeset ili trideset pala, prana ide do viih akri.Kada je dostignuto 120 pala prana dostie krunu. To znai da poveavanje duine zadravanja prane dovodi do toga da se ona kreesve vie i vie, i to uzlaznom linijom.

Ne oekujte da e se to dogoditi samo nakon jednog ili dva teajaili putem dopisivanja, iako je to zapravo vae prirodno stanje. To semoe dogoditi danas, sutra, ili napredak moe da izostane ako ste ne-savesnL Sada moete biti puni entuzijazma, ali ako vas nakon zavre-tka ovog intenzivnog teaja zavedu sa sladoledom, picom, mladiima i


52/130

DRUGO POGLAVLJE

52

devojkama, plesom i muzikom i ulnim uivanjima, tada ste gotovi-vairagja (nestrastvenost) e nestati. Stvari koje ste nauili tokom vaih praksi podiu nivo vaih vibracija; one stvaraju vatru. A vi sada kao dauzimate au vode i prospete je na vatru, gasei je.

Tada ete morati da ponete sve iznova. Sa takvim nastupom istalnim novim poecima neete previe napredovati. Ono to vam je potrebno jeste kontinuirana praksa. Ne idite previe brzo, kao na primer da radite vebe svako jutro, podne, vee i pono tokom trimeseca, a onda tri godine nita. Ako izaberete tako nagao pristup,neminovno e uslediti reakcija. To je kao kada neko podie prevelikuteinu uvis i prebrzo- nakon pet minuta on e morati da prestane zbog

bolova u miiima, a bolovi e se nastaviti i kada se vrati kui, dok ekrajnji rezultat toga e biti prestanak dizanja tegova. Takoe,sa previe pranajame doi e do povratnog udarca; usledie strahovitimentalni bol. Mnogi su morali da prekinu praksu jer su ili previe brzo i bol je za njih postao nepodnoljiv.

To se dogodilo mnogim uenicima. Krenuli su previe naglo, da biiznenada naleteli na prepreku. A onda su morali da stanu i vrate se nastaro, gde su nastavili da tavore, U sledeem ivotu oni e sve poetiiznova, dolazei veoma brzo do faze gde su se zaustavili. Ali, ako nisurazvili viveku i vairagju, oni e se jo jednom okliznuti i vratitiunazad. Ako vebate samo deset pranajama na dan, onda ve-bajtesamo deset; ako meditirate pola sata na dan, nastavite da inite tako.Cak i tada moe doi do buenja. Ako tako vebate- malo po malo,svaki dan, tada e zbirni efekat biti mnogo bolji nego ako imatenekoliko meseci brzog rada, nakon ega napravite potpuni prekid rada.Kontinuirana praksa je najbolja.

(13) IJtrl jajte dobro u telo znoj koj i se pojavi To daje stabil -nost i lakou elom organizmu. U prvoj fazi, kad pone znojenje, trebalo bi znoj dobro utrljati u

telo - nemojte ga brisati. Ako tako radite, vi zapravo vrite pranikumasau.


53/130

HATA JOGA PRADIPIKA

53

(14) U ranoj fazi vebanja jogi bi trebalo da jede hranu po-meanu sa mlekom igijem (preienimputerom). Ali, kada uznapreduje, ne mora v ie da se dri tih ogranienja.

U ranoj fazi kada se proiavate, trebalo bi da jedete samo hranu pomeanu sa pirinem i gijem (preienim puterom). Treba daizbegavate stvari kao to su so i zaini. Toga morate da se veomastrogo pridravate.

Da li ste ikada videli tigra u cirkusu? Kako su oni izdresirani?Veoma, veoma polagano i paljivo, uz posmatranje svakog izrazamajeg raspoloenja. I emu slui stolica ispred tigra? Ne samo zazatitu. Kada tigar zagrebe apom po stolici, stolica nereaguje, pa jetigar, misleidaje stolica deo ovekovog tela, naveden da mislidajeovek jai od njega. Pa iako je tigar u stvarnosti jai, ovekov intelektgaje ipak prevario.

Ista stvar je i sa pranom. Vi morate da pokuate da ukrotite prnu polagano. Nasilni me todi, prebrz pristup ili pristup bez odreeneishrane i bez ispunjenja ostalih vanih uslova izazvae reakciju. Bakao to e nepravilno dresiran lav ili tigar povrediti oveka. Ova strofa je upozorenje da se ne igramo sa pranom, ne sledei sva pravila i propise.

(16) Vebanjem pranajame (uz pravilnu hranu i odgovarajuubandu) ovek se oslobaaod svih bolesti. Pogrenim vebanjem joge, jogi navlai na sebe sve bolesti Da li ete se osloboditi svih bolesti ili ete na sebe navui sve

bolesti, zavisi od t oga kako vebate.

(17) Zbog pogrenih vezbi pranajame, dah slabi, pa se otud javljaju kaalj, astma, bolovi u glavi, oima, uima i razne druge bolesti


54/130

DRUGO POGLAVLJE

54

Astma je tekoa s disanjem, ali tu tekou ne izazivaju plua.Astma se pojavljuje zao to prana nepravilno dolazi u disajni sistem, aisto tako i u pogrenom smeru. Dijafragma ili dragi miii se skupljajuumesto da se ire, ili je disanje plitko ili nepravilno na neki druginain. Isto je i sa kijanjem i kaljanjem- oni su samo kretanja prane.

Pogrene vebe pranajame koje izazivaju poremeaje u praiii iza-zvae mnoge bolesti. Zato ste upozoreni da budete paljivi. Nije minamera da vas uplaim, ve da vas navedem da vebate sa panjom.To je kao upotreba motorne testere; morate da znate kako daje upo-trebite, da se ne biste opasno posekli.

(18) On bi trebalo da postepeno udie i isto tako postepeno da izdie; takoe bi zadravanje daha trebalo da bude po-

stepeno.

Ne preko svojih sposobnosti. Samo ete vebanjem udisaja, za-dravanjemdaha i izdisanja na proporcionalan nain dovesti pranu podkontrolu.

(18) Tako se dobijaju sidiji

(19) Kada su nadijiproieni, vidljivi su odgovarajui znaci ij*telo postaje vitko i svetio.

Vi ne oseate da je telo teko. Mi ne govorimoo fizikoj teini. Viete se oseatikao da s amo to niste poletli(bez krila, naravno). Lakii isti.I tuje sjaj - koa, lice i oi e zraiti i iskriti. To pokazuje da sunadiji proieni.

Ako je dah zadran na due vreme (ne govorimoo fizikom dahu), prana ulazi u suumnui u tom sluaju nastaje ravnotea izmeu desnei leve hemisfere mozga. Tada oba nadija, ida i pngala, funkcioni- u

naizmenino. To je ono to se podrazumeva pod ovladavanjemdahom".


55/130

HATA JOGA PRADIPIKA

55

Kada gastrika vatra postane aktivnija, vi moete pojesti ak iotrov. Neki ljudi ujunada (unutranji zvuk), drugi imaju mogunostda vide svetlost, dok neki mogu oseati neku vrstu mira, tiinu. Nji-hovi umovi ne ele da se kreu niti da uju bilo ta- oni samo hoe dase odmaraju u tom iskustvu mira i tiine. Spoljanja iskustva e serazli kovati od osobe do osobe, ali u svim fazama, bilo da opaate boje,svetlost, ili zvuke, jedna stvar je zajednika za sve:umje veomastaloen i miran. To je osnovni znak da su nadiji proienu Sa drugestrane, kada nema mira i um stalno luta, a vi ste ne sreni, ili umalodunom raspoloenju, to pokazuje da se prana ne kree pravilno,

jer nadiji nisu proieni.

(21) Onaj ko je mlitave i sluzaste konsti tucij e tr ebalo bi naj-pre davezba est krija. Drugi, poto nemaju takve mane i imajuuravnoteene tenosti , tj . vetar, u i sluz 9 ne tr eba to da rade. Nekim ljudima stalno curi iz nosa i nou i danju: oni kalju i ujutru

i uvee. Drugi nisu sposobni da pravilno svare hranu zbog stalnerazdraenosti u stomaku. Takvi ljudi bi pre poetka intenzivne

pranajame najpre trebalo da vebaju estkrija. Tih est trija su: neti,dauti, basti, tratak, nauli i kapalabati. (Druge krije, kao to sukunakrija, to je dugotrajna praksa, nisu neophodne veini ljudi, osim akonemaju neku specifinu bolest za koju su tekrije predviene).Meutim, svima mogu koristitidala neti ili sutra neti da bi odralinozdrve istim. Povremeno moete oistiti svoj eludac slanom vo-

dom, koju zatim povratite. Kapalabati bi, naravno, svi trebalo redovnoda vebaju.

Stvari kao to sukrije po pravilu se ne daju obinim ljudima; onese uvaju u tajnosti, jer nisu namenjene za javno pokazivanje.


56/130

DRUGO POGLAVLJE

56

(24) Uzmi isti komad platna irok4 prsta i dug 15 pedalja (ili

Komentar Bramanande: Duga traka platna od muslina e valjati. Progutaj jedan p edalj prvi dan i svakodnevno poveavaj duinu za po pedalj. Traka bi trebalo iakoe da je malo zagrejana.

(25) Ponovo je izvuci napolje. To se zove dauti / otklanja astmu,bolesti slezine, gubavost i ostale bolesti koje izaziva sluz.

To se zove bosti. Kada izvedete nauli u tim uslovima, voda se

automatski die navie. (27) Tada stisni anus (tako da unutra uvue vodu) i dobro

prodrmaj vodu u stomaku (a onda je izbaci). To je basti To lecibolesti slezine, vodenu bolest i druge bolesti kqje nastaju zbog

previe gasova, ui i sluzi

Komentar Bramanande: Bambusova cev bi trebalo da bude est palaca duga, a etiri palca te duine bi trebalo da se uvue u anus. Neki izvode ovu praksu bez cevi, ali je to veoma opasno, jer se moedesiti da sva voda ne izae napolje i to moe izazvati mnoge bolesti.


57/130

HATA JOGA PRADIPIKA

57

Gornje dve prakse ne bi trebalo izvoditi odmah posle jela, ali ne bitrebalo ni dugo odlagati obrok nakon njihovog izvoenja.

sve defekte u organizmu.

(29) Provuci kroz jednu nozdrvu fini komad kanapa dug 12 prstiju(palaca) i izvuci ga kroz usta. To je neti

Komentar Bramanande: Kanap ne srne da ima vorove. Najboljinain da se to uradi jeste da se jedan kraj kanapa uvue u jednu noz-drvu, i da se tada, poto se druga nozdrva zatvori prstom, udahne iizdahne kroz usta. Ponavljanjem tog procesa kanap ulazi u usta. Tada ga uhvatite rukom i izvucite napolje. Takoe je mogue uvui kanapkroz jednu nozdrvu, a izvui ga kroz drugu.


58/130

DRUGO POGLAVLJE

58


59/130

HATA JOGA PRADIPIKA

59

(39) Erama-i bogovi, posvtivi se vebamapranajame, oslo-bodili su se straha od smrti Zato bi trebalo da je vebamo.

Kada prana ue u suumnu,onda nema vie nikakvog straha. (40) Ukoliko je dah obuzdan, ukoliko je um miran i stabilan, -ukoliko su oi usmerene izmeu obrva, zato bi se neko bojao

smrti?

Pod obuzdavanjem daha" se misli daje prana u suumni.Miran istabilan" umje staloen um. Oi su usmerene izmeu obrva" ne

znai da su samo fizike oi tu usmerene, ve se to odnosi i namentalno oko.

(41) Kada su Eaiji akri proieni pravilnim vebama pra-najame^ dah se sa la koom probija u ustastiumne i ulaziunutra.

Tada tu prana protie automatski.

(42) Kada dah tee krozsuumnu, um postaje stabilan. Takva smirenost uma se zove unmani avasta.


60/130

DRUGO POGLAVLJE

60

Hata joga samadi se zove unmani avasta.

alandara banda e blokirati pranu u jednom od najvanijih aku-

presurnih podruja gde se zavravaju razliiti nervi. Plua i kardiova-skularni sistem se kontroliu pomoualandareu grlu. Mulabandakontrolie analni sfinkter.

Komentar Bramanande: alandara banda se praktikuje na sledeina in - grlo se stisne i brada snano pritisne na prsa.

(46) Stiskanjem gr la (alandara banda) i istovremeno anusa(mula banda), dah tee krozsuumnu, uvuen kroz zadnji deopupka.

Kada se primene obe bande, prana tee kroz suumnu,kod onihkoji su proieni dijetama i svim onim stvarima o kojima smo go-vorili. Prana tee kroz suumnu prirodno; to se dogaa automatski bez potrebe da vi neto dodatno uradite u tom pogledu.

ihva banda je zatvaranje jezikom. Ako se to ne zna, onda bizatvaranje grla i anusa trebalo izvoditi bez te bande.

Komentar Bramanande: Ako je neko nauio od svog guruaihva(jezik) bandu, i ako izvodi prvo nju, a onda alandara bandu, pranaja-

Komentar Bramanande: Kao to je reeno u Bagavatam pura-n i n e k o ih dostie pomou prakse joge, neki sidiji su tu zahvaljujui

rethodnoj karmi, pravilnom razvoju, biljkama, religioznoj askezi imanirama.

(44) Postoj i osam kumbaka; surijabeda, udaji, sitkari, si-tali,

bastrika, bramari, mura i planivi.


61/130

HATAJOGA PKAiPiKA

61

ma sledi sa lakoom. Ali, ako ne poznajeihva bandu,tada bi trebaloda stiska anus (mula banda/ Te tri bande se moraju nauiti od gurua, jer ako se izvode pogreno, mogu izazvati razliite bolesti.

(47) Stiskanjem anusa ka gore i poti skivanjem prane ka dole iz grla, jogi postaje kao mladi od esnaest godina i oslobaa sestarosti

To je apana ( prana koja se kree na dole); ovde se taj impulsusmerava na gore. Da biste dobili jasnu sliku o apani, pretpostavimo

da vozite autoputem i da vam se vri mala nuda (jer vam beika jedva podnosi napetost); ta vi radite? Vi se uzdravate sve dok ne naete zgodno mesto za tu radnju, i tada oputate beiku. Ta kontrola jemulabanda.

U stara vremena, napredni jogiji su to vebali i pomouvarolimudre (a ja vam ne savetujem da to radite), tako to bi vodu uvlailikroz mokrani kanal u beiku pomou katetera. To je veoma slinonauliju. To se zove vraanje nazad snagomapane". U poetku su tovebali sa vodom, a onda bi postepeno napredovali do take kada sumogli da koriste mleko i med. Na kraju su to praktikovali u ljubavnominu spajanja mukarca i ene: oni su mogli da zaustave spoljanji toksemenskog fluida i da ga povuku unazad. Time bi apana kojaraspruje energiju bila zaustavljena tako da vie ne bi bilo osea-jaejakulacije ili depresije nakon seksualnog odnosa. To nam govori daete, ako znate da kontrolieteapanu, automatski imati prirodnukontrolu kretanja seksualne energije navie. To nije deo nae prakse,ali bi trebalo da imate predstavu o tome.

Oni koji imaju tekoe sa kontrolom seksualne energije trebalo bida vebajuvaroli mudru.Ta m udra se takoe automatski deava kadastisnete analni mii (sfinkter) u praksimula bande, a i u drugoj mudrikoja se zove avini mudra,koja se izvodi sedenjem u vodi i stiskanjemi oputanjem analnih miia.Ta praksa e pomoi ljudima koji nemajudovol jno kontrole, to se ogleda najee u preranoj eja-kulaciji ili


62/130

DRUGO POGLAVLJE

62

drugim problemima povezanim sa seksualnim organima. Naravno da bi oni trebalo da vebaju to uporedo sa redovnim praksa-

ma pranajame, bandi i mudri. Tada e im postati prirodna navika da povuku apanu ka gore, automatski i bez napora. To je duga praksa, alikao i u sluajubasti, vremenom ete dostii punu kontrolu tako da eimpuls biti preusmeren ka gore. Tada apana nee izlaziti napolje uobliku seksualne ejakulacije.

Apana se koristi u sv im seksualnim aktivnostima, kod vrenjanude, a takoe i za vreme poroaja. Apana je ta koja pritiska i gura bebu napolje. Poroaj je bolan, jer ti impulsi dolaze u krajnje monomobliku. Ogromna koliina energije

Documents

HATA JOGA PRADIPIKA.pdf