UNIVERZITET U BEOGRADUFILOZOFSKI FAKULTET

ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

SOCIOLOGIJA PORODICE SEMINARSKI RAD

Hegemoni maskulini identitet patrijarhalnog rodnog reima

Studentkinja: Milena Mari-Blagojevi SO 11/93 Mentor: Dr Dragan Stanojevi

Videti nebo u zrnu peska nije trik koji samo pesnici mogu da izvedu (Gerc,1998:62).

Uvod

Nebrojeni klasini i savremeni socioloki pristupi i teme, razliiti po mnogoemu, imaju, ini se, ipak jednu zajedniku stvar. Socioloki pristup omoguava prepoznavanje opteg u pojedinanom, kolektivnog u individualnom, bilo da se radi o samoubistvu, preduzetnitvu kao osnovnom preduslovu razvoja kapitalistike privrede, ili pak o neijem (ne)povoljnom drutvenom poloaju. Bezbrojne su teme koje ilustruju, a time i diferenciraju, socioloki pogled na razliite drutvene pojave, od nekog drugog (nita manje vanog).

Ako nas sociologija, dakle, ui da je dogaaj kakav je samoubistvo vie drutveno odreen nego to je lina odluka samoubice, jasno je da malo pojava moe da se posmatra van drutvenog konteksta u kojima se odigravaju i sopstvene istorije koja ih konstruie. Socioloki je onda neizbeno postaviti pitanje drutvene izgradnje razliitih drutvenih pojava. Rod, kao kolektivni identitetski konstrukt linosti, nikako nije izuzetak.

Ovaj rad e, budui prostorno ogranien, biti skromni pokuaj otvaranja pitanja promena u rodnom identitetu oeva, imajui u vidu promene koje su naele patrijarhalni rodni reim, a samim tim i hegemoni maskulini identitet kao njegovu osnovu.

Patrijarhat se u ovom radu posmatra kao rodni reim u kojima je muki rodni identitet dominantan1 nadenskim. Dominantan u pravno-politiko-ekonomskom smislu i ta dominacija se odraava kao specifina vrsta obespravljenosti ena.

Uporedo sa fenomenima afirmacije enskih prava, ubrzanim globalizacijskim procesima, ruralnim razvojem, poveanim nivoom obrazovanja stanovnitva i sveoptom emancipacijom zapadnog sveta, menjaju se i konstrukcije rodova u drutvu. Razliiti pravci feministike teorije iroko i duboko zahvataju pitanja (de)konstrukcije enskog roda, dok se ini da pitanja maskuliniteta ostaju u zapeku, imoda manje privlana istraivaima roda.

Vieslojna tema mukog identiteta u postsocijalistikim drutvima najoiglednija je u svojoj kontradiktornosti i nespojivosti patrijarhalnih obrazaca, kroz koje se definie rodni identitet mukaraca,sa novonastalim razumevanjem drugih rodova. Nepostepenost takvog procesa generie svojevrsnu krizu maskuliniteta savremenog drutva:

Kada je re o identitetu koji se zasniva na odreenim rodnim ulogama, onda je svakako bitno i to to se dogada tokom rata i ,,tranzicije". Naime, rat je samo jo vie ,,potkopao" ionako slab rodni identitet mukarca. Kako mnogi od mukaraca na ovim prostorima nisu hteli da uestvuju u ratu - mnogi su dezertirali, mnogi su emigrirali, a mnogi su se skrivali od mobilizacije, injenica je da sve ovo svakako nije doprinosilo jaanju njihove tradicionalne muke polne uloge, u liku ratnika, ve je, naprotiv, urodilo daljom erozijom njihovog identiteta ( Blagojevi, 1997:83).

Dakle, pored rata, znaajan faktor erozije mukog identiteta je i drutvena transformacija.

1 Odnosno, poseduje ono to M.Blagojevi naziva patrijarhalnom dividendom ( Blagojevi, 2013).

Rodni identitet i patrijarhalni rodni reim

Tokom naih ivota, kroz procese socijalizacije i interakcije sa drugima, izgrauje se poseban doivljaj sopstva koji se u psihologiji naziva identitet. Identitet je, pojednostavljeno, sposobnost da budemo svesni sebe, da se odreujemo u odnosu na druge, usklaujemo razliite uloge koje zauzimamo u drutvu. Slinosti osobina neke zajednice ( ak i ako se govori o porodici, kao nekoj vrsti osnovne jedinice posmatranja drutva) su elementi kroz koje pojedinac tokom ivota stvara svoj identitet.

Celoivotni proces izgradnje sopstva poznaje tzv. normalne razvojne krize, nakon kojih se, u najveem broju sluajeva, proces nastavlja:

Kriza identiteta je specifino psihiko stanje u jednom prekretnom periodu (pubertet, venanje, penzionisanje i sl.) u kojem usled naruavanja oseanja kontinuiteta i istovetnosti ja nastaju tekoe u oseanju identiteta ( Erikson, 2008:10).

Normalne razvojne identitetske krize veina ljudskih zajednica reava kroz razliite procese incijacije unovu fazu ivota. Dakle, iako se pojam i fenomen identiteta odnosi na pojedinca, on nije individualan, kao takav je upitan, ve je uslovljen razliitim relacijama i interakcijama upravo sa bliim i daljim drugima.

Meutim, pored ovih razvojnih kriza, postoje i druge identitetske krize, koje mogu da budu izazvane nesposobnou prilagoavanja novonastalim okolnostima, koje su van uticaja pojedinca:

Kriza identiteta je, dakle, povezana u najveoj meri sa nesigurnou, koja izaziva pometnju i zabrinutost. Iako se najee povezuje sa disfunkcionalnou celine drutvenih institucija, kriza identiteta ima dublje korene u previranjima u kulturi, usled ega dolazi do promene paradigmi i obrazaca drutvene komunikacije i drutvenog ponaanja (Golubovi, 1999:53).

Gotovo bez obzira na stepen razvijenosti drutva patrijarhalni rodni reim je izloen pritisku:

"Oinstvo jo uvek funkcionie u znaajnoj meri na tradicionalan nain ali sa sve manje efikasnosti, izazivajui usput veoma dramatine konflikte u porodici i traenje reenja izvan okvira tradicionalne porodice (jednoroditeljske porodice, brakovi bez dece itd.)" (Mili,2007:186).

Hegemoni mukarac maskulini rodni identitet patrijarhata

U komunistikoj istoriji Srbije, u Jugoslaviji, oigledan je i nesporan porast zaposlenosti ena, koji bi mogao da navede na pogrean zakljuak o enskoj emancipaciji, odnosno na pretpostavku da je izlazak ena u bivoj Jugoslaviji u javnu sferu znaio njihovu emancipaciju od patrijarhalnih uloga. Meutim:

Povienu ensku zaposlenost ne bi trebalo poistoveivati sa emancipacijom, i u socijalistikim zemljama je takozvano dvostruko breme - posao i porodica, bilo ensko dvostruko breme, kao i u zapadnim zemljama. Implicitno su i dalje delovali tradicionalni obrasci polno specifinih uloga (male, 2003:276).

Dakle, takva promena patrijarhalnih obrazaca je izostala:

Biva etatistika drutva imaju posebnu situaciju () seksizam je bio rairen, a patrijarhalnost na prvom mjestu u drutvu, institucijama i politici (Castells, 2002:192).

U centru patrijarhalnog obrasca, stajao je model hegemonog mukarca2, kojeg male definie kroz osam kategorija:

(...)moe se nabrojati osam kategorija, koje i danas jo definiu jedan prototip mukosti:

-eksternalizacija/orijentisanost ka spoljanosti ( kao potpuna zabrana bavljenja unutranjim svetom emocija);

- nasilje ( prema enama, prema drugim mukarcima i prema sebi samom);

-korienje ( funkcionalizovanje/omalovaavanje drugih ljudi, ali i ivotnog okruenja);

- nemutost ( usled nedostatka refleksivnog samopozivanja umeti govoriti o svemu, osim o sebi samom);

-usamljenost ( pritisak da se bude autonoman, u svemu uspean);

- udaljenost od tela (neopaanje sopstvenog tela, strah od fizike bliskosti/intimnosti s drugim deacima/mukarcima, objektivizacija ena);

- racionalnost ( obezvreivanje i potiskivanje emocionalnosti);

- kontrola ( samokontrola i kontrola okruenja) (male, 2003:278).

Mnoge od ovih karakteristika hegemone mukosti u savremenom drutvu centra su danas prevaziene. S druge strane, nesumnjivo je da je patrijarhalni model relacija meu rodovima u nekom istorijskom periodu, drutvene nerazvijenosti i zastupljenosti ruralnih sredina, sa svojom bioloki determinisanom podelom rada, imao izvesnog smisla i bio takorei drutveno ukorenjen, kao optimalan:

Hegemoni model mukosti poivao je na nejednakopravnosti polova i njihovoj ukotvljenosti u norme drutva (male, 2003:275).

Vieslojne naslage koje su se vekovima stvarale i sporo menjale kroz istoriju, iskristalisale su sliku heteroseksualnog mukarca-hranitelja-heroja-ljubavnika i u periodu slabe tehnoloke razvijenosti, bile su funkcionalne, ukorenjene u drutvu. Meutim, taj nivo drutvene organizacije ipak pripada istoriji i kao takav je, prirodom razvojnih procesa ali i geografsko-ekonomskim poloajem Balkana, prevazien:

Rodni reini se diversifikuju, i lokalno i globalno. Jedan dominantni rodni reim koji je u razliitim drutvima tokom istorije korespondirao sa razliitim ekonomskim i drutvenim sistemima, u savremenim drutvima ustupa mesto pluralitetu rodnih reima, koji se, kao razliiti stilovi ivota, uspostavljaju u razliitim drutvenim slojevima, razliitim obrazovnim grupama, na selu i u gradu, itd. (Mili,2010; Bobi,2010; Blagojevi,2010; Tomanovi,2010; Babovi, 2010). Istovremeno, procesi globalizacije, i jo vie transnacionalizacije idu u prilog uniformisanosti i izjednaavanju ivotnih stilova, naroito meu transnacionalnim elitama. U Srbiji su dominantni rodni reimi oblikovani pre svega karakteristikama Srbije kao drutva poluperiferije, kao i kompleksnim procesima tranzicije kroz koji Srbija prolazi (ekonomska, politika, drutvena tranzicija) (Blagojevi-Hjuson, 2012:17).

Globalizacijskim tokovima i transformacijom kroz koju prolazi srpsko drutvo, hegemoni muki rodni identitet, kao okosnica patrijarhata, je osporen:

2 Iako male to ne naglaava na ovom mestu, heteroseksualnost hegemonog maskulinog identiteta se podrazumeva; Upravoje to objanjenje izraene nespojivosti takvog rodnog identiteta sa homoseksualnim maskulinim identitetima ( koji ne moraju nuno biti feminizirani).

Zapravo, dok se zakonska diskriminacija neznatno umanjila, a na tritu radne snage pokazuju se sve ujednaenija kretanja, kako ensko obrazovanje jaa, meuljudsko nasilje i psiholoka zloporaba su raireni upravo zbog mukog bijesa, pojedinanoga i kolektivnoga, izazvanog gubitkom moi. To nije i nee biti barunasta revolucija (Castells, 2002:142).

Alternativa hegemonom maskulinitetu

Specifinost Srbije je, osim pozicije poluperiferije, oivljavanje nacionalizma koji kroz poseban pristuptumaenja istorije kao posledicu ima i osnaivanje patrijarhalnih obrazaca, koji ne korespondira sa aktuelnim ekonomsko drutvenim sistemom, sa realnou u kojoj pokuava da se ukoreni. Takorei, uveeni rodni obrasci, koji dolaze u paketu iz centra, ve ukorenjeni sa ekonomsko-politiko-pravnim sistemom, u drutvima poluperiferije u procesu transformacije, kakvo je nae, nailaze na mnogobrojne iracionalne ( u smislu da su emotivne i neutemeljive u procesima koji se deavaju) prepreke i otpor u implementaciji.

Ekonomska tranzicija, drutvena transformacija, uz snane medijske poruke i aktivizam desniarskih organizacija, generie neopatrijarhalne obrasce, to posledino dovodi do svojevrsne krize maskuliniteta, usled nemogunosti da se ti obrasci realizuju. U sukobu sa modernizacijskim procesima ove patrijarhalne forme bezuspeno pokuavaju da pronau modus u kojem bi mukarac mogao da bude pater familias, ili:(...)iako transformacija drutva za sve polove postavlja probleme, mnogi mukarci ove promene oseaju kao posebnu ugroenost i krizu mukosti ( male, 2003:275).

Ako bi se problem posmatrao iz (uske) perpsektive ekonomske tranzicije u Srbiji, liberalizacije trita, ve na tom polju je oigledna neophodnost prihodovanja oba partnera ( odnosno, neophodnost dve zarade i zaposlenosti ene, jednako kao i mukarca) za zadovoljenje minimalnog ivotnog standarda porodice. Samim tim, patrijarhalni koncept hranitelja porodice je veini savremenih mukaraca, posebno onima u gradovima, nedostian.

Svoj nadindividualni karakter, tradicionalno utemeljen i ponovo pozvan patrijarhat, u doba ekonomske krize, mukarcima istovremeno sa postavljanjem visokih ciljeva, postavlja i nepremostive prepreke za njihovo ostvarenje. Ovakva kontradiktornost unutar identiteta izaziva konfuziju i krizu mukog identiteta u Srbiji. Osim toga, neravnomerna regionalna razvijenost ostavlja prostor za preitke patrijarhalnih obrazaca:

Grevite reakcije mukaraca delimino se mogu objasniti kao uticaj hegemonog modela mukosti ( male, 2003:277).

Jer, suprotno od patrijarhalnog modela je ili androgini konstrukt ili homoseksualac ( male, 2003), to jo uvek opstajui hegemoni mukarac, iako u oiglednoj krizi i nemogunosti ostvarenja te role, ne moe da prihvati, kao prirodni sled stvari ve kao nametnuto ogranienje koje dolazi sa zapada.Browne raspravlja o novom mukarcu:

Ovaj novi mukarac je navodno mnogo briljiviji, emotivniji, neniji i osetljiviji u svom odnosu prema enama, deci i prema samom sebi, u emotivnom smislu, uvek spreman da na sebe ravnopravno preuzme deo kunih obaveza. Ljubav, porodica, lini odnosi, i razumevanje sopstvenih emocija su mu vaniji nego uspeh u karijeri i mo u porodici i drutvu (Browne, 2005:93).

Zakljuak

Kako je ve reeno, tokom ivota postoje normalne razvojne identitetske krize, sa kojima se uspeno suoava veina linosti, meutim svakoj identitetskoj krizi je svojstven isti mehanizam odbrane, preispitavanja sopstva:

Doivljaj identiteta je, dakle, u normalnim prilikama nesvestan (mi retko svesno mislimo o vlastitom polnom, profesionalnom ili linom identitetu), a ako ponemo da se pitamo ko smo, da li smo mladi, dali smo mukarci/ene, koje su nam osnovne vrednosti, tenje i sl., to je pouzdan znak konfuzije ili krizeidentiteta (Erikson, 2008:9).

Na individualnom planu, nesigurnost u sopstvenu linost, najee uzrokovana velikim ivotnim dogaajima, generie krizu. Meutim, poto se identitet ne gradi autonomno i samostalno, iz same linosti, ve kroz procese socijalizacije i interakciju sa drugima. Procesi socijalizacije povezani su sa kulturno-vrednosnim normama odreenog drutva. U periodima relativne stabilnosti ti procesi omoguavaju kontinuitet izgradnje identiteta. Meutim, u periodima drutvene transformacije vrednosnih sistema menjaju se i obrasci socijalizacije. Tako, identitetska kriza postaje kolektivna.

Ovakva disfunkcionalnost kulturnih obrazaca nije dakle specifikum rodnih uloga i njihovih identitetskih obeleja, ve osobina krize identiteta uzrokovane transformacijama kulturnih obrazaca, koji su odluujui za rodne identitete. Viegeneracijska dominacija patrijarhalnih kulturnih modela u Srbiji je sa procesima transformacije, sa globalizacijom, sada u identitetskoj krizi, ugroena od trendovakoji dolaze:

Pluralitet opcija koje nudi moderno drutvo ima dvostruko dejstvo. S jedne strane, podstie proces razvoja i personalnih i kolektivnih potencijala, jer omoguuje izbor i transformaciju onog to postaje zastarelo i to poinje da se javlja kao konica. A s druge, izaziva pometnju, neizvesnost, nesigurnost u pogledu izbora pravog cilja i vrednosti. Stoga se mora kritiki preispitivati i sama savremena civilizacija kao jedan od izvora nastajue krize identiteta (Golubovi, 1999:53).

Previranjima u kulturi nisu pogoeni svi drutveni slojevi. S jedne strane, u nekim slojevima dolazi do pometnje ali istovremeno, u drugim slojevima do poveanja izbora identitetskih obrazaca:

Dobitnici i dobitnice tranzicije (visokoobrazovani, urbani, mlai, prilagodljiviji, tehnolokipismeni) slede savremeni model rodnih odnosa koji podrazumeva egalitarnije odnose, veufleksibilnost rodnih uloga, eksperimentisanje s razliitim seksualnim i porodinim odnosima. S drugestrane gubitnici se okreu, nuno, ekonomiji preivljavanja, retradicionalizaciji, repatrijarhalizaciji(na ideolokom nivou, vie nego na nivou realnosti), konzervaciji resursa, ukotvljavanju u lokalne irodbinske veze. I jedni i drugi preispituju dominantni model rodnih uloga, ali je kod dobitnika topreispitivanje vie zasnovano na ideolokom kodu modernosti i evropejstva, dok je kodgubitnika tvrda patrijarhalna ideologija esto samo pokrie za duboko uzdrmane muke rodneidentitete, odnosno krizu maskuliniteta(Blagojevi,1997; Somach,2011) ( Blagojevi-Hjuson,2012:19).

Procesi sveukupne drutvene transformacije izazivaju posebne odbrambene reakcije kolektivnihobrazaca u pojedinim drutvenim slojevima:

I reakcija na krizu patrijarhata obitelji, u korenima preobrazbe mehanizma i izgraivanja sigurnosti socijalizacije i stoga sustava osobnosti. Kad svijet postane prevelik da bi se kontrolirao, drutveni subjekti ele ga ponovo smanjiti na svoju veliinu, sebi na dohvat. Kad mree ponitavaju vrijeme i prostor ljudi se usidre na mjestima i dozivaju svoje povijesno pamenje. Kad se raspadne patrijarhalno podupiranje osobnosti, ljudi utvruju transcendentnu vrijednost obitelji i zajednice, kao izraza Boje

volje (Castells, 2002:74).

Sledei Kastelsovu logiku pojave poput probuenog nacionalizma s kraja 20.veka na Balkanu, porasta porodinog nasilja, uvoenje obaveznog verskog obrazovanja u osnovne kole, nemogunost implementacije zakona o diskriminaciji, jednim delom bi mogle biti posledice identitetske krize hegemonog maskuliniteta, odnosno slabljenju patrijarhalnog rodnog reima. Ili, kako uvia Kastels:

Ipak, sama estina reakcija u odbranu patrijarhalnosti, kao i u religijskim fundamentalistikim pokretima koji cvatu u mnogim zemljama, znak je jaine protupatrijarhalnih izazova. Vrijednosti koje su trebale biti vjene, prirodne, stvarno boanske, sada se moraju braniti silom, te su tako ograniene svojim posljednjim zatitnikim bedemom i gube valjanost u ljudskim umovima (Castells, 2002:247).

Ova hrabra hipoteza bi svakako zahtevala empirijsku proveru, to nam prostorni okvir ovog rada ne omoguava. Drutvena stvarnost ne samo srpskog konteksta e novim generacijama istraivaa ipak nesumnjivo nastaviti da prua razliite mogunosti za proveravanje uticaja i sleda transformacije rodnih reima, a vreme e, kao i bezbroj puta do sada, ostati najbolji sudija.

Literatura:

Browne, Ken,2005. An introduction to sociology, Polity Press, Cambridge.Blagojevi, Marina, 1997. Roditeljstvo i fertilitet: Srbija devedesetih, ISI FF, Beograd. Blagojevi-Hjuson, Marina, 2012. ene i mukarci u Srbiji: ta nam govore brojevi?, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Publikum, Beograd.

Blagojevi, Marina, 2013. Muki identiteti, kriza maskuliniteta i nasilje na Balkanu. Da li su mukarcinai prijatelji?, IKSI, Beograd.

Castells, Manuel, 2002. Mo identiteta, Golden Marketing, Zagreb.

Erikson, Erik, 2008. Identitet i ivotni ciklus, Zavod za udbenike, Beograd.Gerc, Kliford, 1998. Tumaenje kultura I, Biblioteka XX veka, Beograd.

Golubovi, Zagorka, 1999. Ja i drugi: Antropoloka istraivanja individualnog i kolektivnog identiteta,Republika, Beograd.

Mili, Anelka, 2007. Sociologija porodice, kritika i izazovi, Beograd.

male, Volfgang, 2003. Istorija mukosti u Evropi ( 1450-2000), Klio, Beograd.