Hiruršla anatomija glave i vrata.ppt

8/10/2019 Hiruršla anatomija glave i vrata.ppt

http://slidepdf.com/reader/full/hirursla-anatomija-glave-i-vratappt 1/46

ХИРУРШКА

АНАТОМИ А

ГЛАВЕ

И

ВРАТА

ПРОРПЕДЕВТИКА

У

МАКСИЛОФАЦИ АЛНО

ХИРУРГИ И

ОБО ЕЊА

МАКСИЛАРНОГ

СИНУСА

Доц др Слободан Лончаревић

Назив предмета: МАКСИЛОФАЦИЈАЛНА ХИРУРГИЈА

Предавање бр. 1 Час: 03



ХИРУРШКА

АНАТОМИЈА

ГЛАВЕ

• ОРБИТА

• ФОСА ТЕМПОРАЛИС

• БУКАЛНИ ПРОСТОР

• ФОСА КАНИНА

• ПАРОТИДНА ЛОЖА

• РЕТРОМАКСИЛАРНИ ПРОСТО

• ФОСА ПТЕРИГОПАЛАТИНА

• ПТЕРИГОМАНДИБУЛАРНИ ПРОСТОР

• ПРЕДЕО ЈЕЗИКА



ОРБИТА

• Орбита је са четири стране ограничена коштаним ткивом.

• У њој се налази форамен оптицум, са видним живцем и артеријом

офталмиком.

• Преко фиссурае орбиталис супериор она је у контакту са фосом

инфратемпоралис и фосом птеригопалатином.

• На назалном зиду налази се fossa sacci lacrimalis, која према

каудално прелази у ductus lacrimalis.

• Кров орбите је врло танак .

• Он према напред одваја чеони синус од очне дупље.

• Испод се налази вилични синус, а према назално етмоидалне ћелије.

• Садржај очне дупље чине: очна јабучица са мишићима, масно ткиво,

крвни судови, сузне жлезде, орбитални септум, Тенонова капсула.

• Као периорбиту означавамо периост и коштане зидове



ОРБИТА



ФОСА ТЕМПОРАЛИС

• Фоса темпоралис представља

наставак слепоочне јаме.

• Њен кров представљају највећим

делом птеригоидни наставци, а њен

предњи зид је тубер максиле.

• Преко fissurae pterygomaxillaris она је у вези са птеригопалатинском јамом,

а преко fissurae орбиталис инфериор,

са орбитом.

• Граница према темпоралном

простору је непотпуна.

• Садржи део plexus pterygoideus-а,

артерију максиларис са њеним

гранама и одговарајуце нерве.



БУКАЛНИ

ПРОСТОР

• Између мишића образа и предње

ивице m. masseter -а налази се у

капсули везивног ткива масно

јастуче (Бишат, Bichat ) које према

назад досеже до фосе

инфратемпоралис.

• Слузокожа образа иде ка

форниксу горње и доње вилице.

• Садржи многобројне пљувачне

жлезде и папилу саливарис букалис.

• Ту се налазе одговарајући крвни

судови артерија и вена фацијалис.



БУКАЛНИ

ПРОСТОР

• Образ се простире од угла усана до предње ивице

m. masster -а и од доње ивице до базе мандибуле.

• Мускулатура је представљена претежно m.

buccinator -ом.• Букални простор је према напред ограничен

задњом ивицом m. buccinator -а, а назад предњом

ивицом m. masster -а и m. pterygoideus medialis-а.



ФОСА

КАНИНА

• Предњи зид максиле чини задњу

границу фосе канине

• Образ - предњу

• Латерално - букална ложа • Медијално - нос

• Ограничена је мишићима m. orbicularis

oris, леватор labii oris superior и

предњом ивицом m. buccinator.



ПАРОТИДНА

ЛОЖА

• Fossa retromandibularis је према

кранијално ограничена стилоидном дијафрагмом.

• Према напред ramus-ом mandibulae,

m. masseter -ом и m. pterygoides

medialis-ом.

• Према назад границу чини спољни

ушни канал.

• Под је представљен паротидном

фасцијом, која непотпуно паротидну

ложу одваја од парафарингеалног простора.

• Fossa retromandibularis је у знатном

делу испуњена са glandulom parotis.



РЕТРОМАКСИЛАРНИ ПРОСТОР

• Ретромаксиларни простор се налази

иза тубера максиле.

• Он је према назад ограничен

птеригоидном мускулатуром.

• Према напред тубером максиле.

• Према латерално делом ramusa

мандибуле и m. temporalis-ом.

• Према медијално, овај простор преко

фисуре pterigomaksilaris је у контакту

са fossom pterigopalatinom, а према кранијално са инфратемпоралним и

темпоралним простором.

• У овом простору се налази

птеригоидни венски плексус.



ФОСА ПТЕРИГОПАЛАТИНА

• Фоса птерyгопалатина је горе ограничена

клинастом кости, а према напред непчаном кости и горњом вилицом.

• Латерално она је без оштре границе у

контакту са fossa infratemporalis.

• Према доле наставлај се у canalis palatinus major.

• Она је преко fissurae orbitalis inferior у

контакту са орбитом.

• У том простору се налази ганглион

sphenopalatinum, артериа maxillaris и њене

заушне гране, гране n. maxillaris-а,

n.pterygopalatini и n.infraorbitalis.



ПТЕРИГОМАНДИБУЛАРНИ

ПРОСТОР

• Спатиум птеригомандибуларе је простор у виду расцепа, који се

налази између m. pterygoideus medialis и унутрашње стране ramusmandibulae.

• Он је каудално доњим полом m. pterygoideus medialis потпуно, а

према кранијално са m. pterygoideus lateralis непотпуно затворен.

• Према медијално је у контакту са парафарингеалним простором, а

према назад са паротидном ложом.

• Уздуж медијалне површине musculus temporalis он је у контакту са

fossa infratemporalis и temporalis.

• Птеригомандибуларна ложа садржи артерију, вену и нервус

алвеоларис инфериор као и нервус лингуалис.• Венски крвни судови тог простора иду ка plexus pterygoideus и fossa

pterygopalatina.



ПРЕДЕО ЈЕЗИКА

• Језик је мишићни орган.

• Његова анатомска градја одговара његовим многоструким функцијама.

• Мускулатура језика је попречно пругаста.

• Слузокожа пода уста иде изнад доње површине

језика.

• Sulcus terminalis представља граничну линију између тела и корена језика.

• Испред њега се налазе papillae circumvalatae и

foramen caecum.

• Испод врха језика налазе се парне Нунове (Nuhn)

жлезде, чији се изводни канали изливају поред ивица језика.

• Бочно од m.geniohyoideus-a и genioglossus-a налазе

се везивно ткивни међупростори који се каудално

шире до хиоидне кости, а кранијално до унутрашње

мускулатуре језика.



ХИРУРШКА

АНАТОМИЈА

ВРАТА

• ПРЕДЊИ ПРЕДЕО ВРАТА

• БОЧНИ ПРЕДЕО ВРАТА

• СУБЛИНГВАЛНИ ПРОСТОР

• СУБМАНДИБУЛАРНИ ПРОСТОР

• СУБМНЕТАЛНА ЛОЖА

• ПАРАФАРИНГЕАЛНИ ПРОСТОР



ХИРУРШКА

АНАТОМИЈА

ВРАТА

• Врат је цилиндричан, у просеку 8 цм дуг.• У малом простору смештени су: органи, крвни и

лимфни судови, живци, мишићи, фасције и скелет.

• Најчешће, сви набројани елементи само пролазе кроз

врат - идући од главе ка грудном кошу или обрнуто.

• Сви анатомски елементи врата, смештени су у две

регије:

задњој тзв. "неуромускуларној"

предњој "висцералној" регији.

Границу између две наведене регије чини замишљена

раван која пролази предњом страном кичменог стуба.



ПРЕДЕЛИ ВРАТА

• Топографска анатомија предњег предела врата.

• С обзиром на његову спољну конфигурацију,

из практицних разлога, овај део врата се

дели у три регије:

једну централну (regio colli anterior), која се налази између две средишње -

стерноклеидомастоидне регије

две латералне бочне регије (regio colli lateralis).

• Границе ових регија се јасно уочавају на

човеку, где стерноклеидомастоидни мишић

представља јасну границу према суседне

две регије - централној и две латералне.



ФАСЦИЈЕ

ВРАТА

• У предњем пределу врата, све

елементе непотпуно "раздвајају"

три вратне фасције.

• Површна, средња и дубока

фасција врата (lamina superficialis

fasciae cervicalis).



ФАСЦИЈЕ

ВРАТА

• Најповршнија, ламина суперфициалис, прекрива све три регије предње стране врата и од коже је одвојена само поткожјем и

поткожним мишићем врата (платизмом).

• Средња фасција је затегнута између два омохиоидна мишића.

• Дубока, преткичмена фасција прекрива дубоке мишиће ове регије, који се налазе испред кичменог стуба, иде од

базиларног дела потиљачне кости до трећег торакалног

пршљена.

• С обзиром на положај њеног доњег краја - у грудном кошу, она

представља (заједно са суседним органима и фасцијама)"слабу тачку" дуж које се појединачне безазлене инфекције

врата могу проширити у медијастинум и изазвати по живот

опасне компликације.



• Својим парним продужецима

(бочним и предњим) дубока фасција врата, заједно са остале две, гради

међуфасцијалне просторе врата.

• Важнији од њих су: средишњи

простор - spatium viscerale colli у

коме се налазе гркљан, вратни део душника, ждрела и једњака као и

штитаста жлезда и тимус.

• Ретрофарингеални простор (између

задње стране ждрела), дубоке

фасције врата и њених продужетака

(септум лонгитудинале), којим је

могуће директно ширење инфекције

из врата у медијастинум, без

анатомских препрека.

ПРОСТОРИ

ВРАТА



ПРОСТОРИ

ВРАТА

• Споља од висцералног фасцијалног међупростора налази се други, каротидни (vagina carotica), у којој се

налазе велики крвни судови врата (a. carotis communis и v. jugularis interna).

• Захваљујуци овом простору,

покрети главе и врата се одвијају независно од великих крвних судова



СУБЛИНГВАЛНИ ПРОСТОР

• Сублингвални простор је паран.

• Он је бочно ограничен унутрашњом

површином доње вилице, изнад

милохиоидне линије.

• Медијално му чини границу musculus

genioglossus и geniohyoideus.

• Кров му чини слузокожа пода уста, а

према каудално musculus mylohyoideus.

• Према назад без оштрих граница прелази

у субмандибуларни простор.

• У сублингвалном простору поред

сублингвалне жлезде и њеног изводног

канала, налазе се и одговарајући крвни

судови и гране нервус лингуалис-а.



СУБМАНДИБУЛАРНИ

ПРОСТОР

• Субмандибуларна ложа одговара медијалном делу перимандибуларног

простора, при чему доња ивица мандибуле

представља латералну границу према

спатиум парамандибуларе.

• Према напред, границу чини предњи трбух m. digastricus-а,

• Према назад задњи трбух m. digastricus-а,

• Према кранијално m. mylohyoideus и део

слузокоже пода уста,

• Према каудално површна фасција врата,

платизма, поткожно ткиво и кожа.

• У овој ложи се налази субмандибуларна,

пљувачна жлезда и лимфне жлезде



СУБМНЕТАЛНА ЛОЖА

• Субментална ложа је испод браде и тела хиоидне кости. Бочно је

са предњим трбухом m. digastricus-а непотпуно одвојена од субмандибуларне ложе.

• То је непаран простор.

• На основу конвергенције оба гранична мишића субментални

простор има изглед трапеза са базом на хиоидној кости.• Кров представља m. hyoideus и истовремено чини границу ка

сублингвалном пределу.

• Према доле, граница је представљена фасцијом врата,

платизмом, поткожним ткивом и кожом.

• Чврсти припоји фасција у пределу браде и изнад хиоидне кости,

најчешће спречавају даље ширење инфекције из ове ложе.

• Субментална ложа садржи субменталне лимфне жлезде, масно

и растресито везивно ткиво



ПАРАФАРИНГЕЛНИ ПРОСТОР

• Парафарингеални простор је дугуљаст, узан, досеже

горе до базе лобање, односно форамен овале и

форамен спиносум.

• Према медијално, границу представља бочни зид

фаринкса, а латерално musculus pterygoideus

medialis.

• Парафарингеални простор је са стилофарингеалном

апонеурозом подељен на два дела:

⎼ предњи се налази између m. pterygoideus medialis бочног зида фаринкса;

⎼ задњи садржи велике крвне судове и нерве који

припадају бочним пределима врата.

ПРОПЕДЕВТИКА У




МАКСИЛОФАЦИЈАЛНОЈ ХИРУРГИЈИ

• АНАМНЕЗА – ПОДАЦИ ДОБИЈЕНИ ОД

ПАЦИЈЕНТА ИЛИ ПРАТИОЦА

• ЛИЧНА АНАМНЕЗА – НАВИКЕ, АЛЕРГИЈЕ,

ПОДАЦИ О ВРЕМЕНУ НАСТАНКА БОЛЕСТИ,ТРАЈАЊУ, СПРОВЕДЕНОМ ЛЕЧЕЊУ

• ПОРОДИЧНА АНАМНЕЗА – ПОДАЦИ О

БОЛЕСТИМА У БЛИЖОЈ ПОРОДИЦИ





МАКСИЛОФАЦИЈАЛНОЈ ХИРУРГИЈИ

• КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД

• ИНСПЕКЦИЈА

• ПАЛПАЦИЈА

• ДОДАТНА ДИЈАГНОСТИЧКА СРЕДСТВА

• ЕХО, ЦТ, МР



ОБОЉЕЊА МАКСИЛАРНОГ СИНУСА

• Параназални синуси су шупљине у костима лица и

лобање, распоређене око носне шупљине. Њихова

унутрашњост је обложена слузокожом. Нос и синуси

су не само анатомска, већ и функционална целина.

Сви синуси “комуницирају” са носним ходницима преко посебних отвора. Највећи је максиларни синус,

који се налази у горњој вилици (максили). Други

синуси су фронтални синус у фронталној (чеоној)

кости, сфеноидални у сфеноидалној (клинастој) и етмоидални у етмоидалној (ситастој) кости.



МАКСИЛАРНИ

СИНУС

• Налази се у телу горње вилице, испод

очних дупљи.

• Најсталнији од свих синуса, изразито

ретко неразвијен или да недостаје, што

је увек повезано са поремећајем развоја

горње вилице и деформитетима лица.

• Синус је обично облика тростране пирамиде, која је базом окренута ка

носној шупљини, а врхом ка телу

зигоматичне ( јабучне) кости.

• Синус има блиске односе са доње

стране са зубима, унутрашње стране се носном шупљином, горње стране са

очном дупљом и инфраорбиталним

живцем и са задње стране са

птеригопалатинском и

инфратемпоралном јамама и њих



ГРАЂА СЛУЗОКОЖЕ СИНУСА

• Слузница у носу и синусима је тзв. трепљастог псеудостратификованог

типа. Овај појам означава појаву да су све ћелије у епителу у контакту

са базалном мембраном, али да је њихов распоред неједнак по висини,

тј. да не доспевају све својим горњим деловима до површине епитела,

једра им се налазе на различитим висининама, те површно гледано

делује да су сложене у више слојева. Најважнији функционални

елементи слузнице су пехарасте ћелије, које стварају слуз и трепљасте ћелије, које својим трепљама преносе ту слуз и све што се на њој

налази. Покрети трепљи су налик покретима бича, имају једњу једну

брзу фазу, помоћу које се слуз покреће и спору фазу повлачења у

почетни положај. Слуз има два слоја, један ређи слој (сол фаза) у којем

се крећу трепље и један гушћи, желатиносзни слој (гел фаза), у којем се транспортују све честице које се „залепе“ у њега: честице прашине,

алергени, бактерије, вируси, гљивице и друго. У спорој фази покрета

трепља нема контакт са гел фазом, док у брзој фази покрета додирује

исти од доле и потискује у правцу замаха трепље.



ОБОЉЕЊА МАКСИЛАРНОГ СИНУСА

• ИНФЕКЦИЈЕ МАКСИЛАРНОГ СИНУСА

• АКУТНИ СИНУЗИТИС

• ХРОНИЧНИ СИНУЗИТИС

• ЦИСТЕ У СИНУСУ

• ТУМОРИ МАКСИЛАРНИХ СИНУСА

ИНФЕКЦИЈЕ МАКСИЛАРНОГ



ИНФЕКЦИЈЕ


СИНУСА

• Запаљења горњовиличног синуса може настати продором инфекције из носа или услед одонтогено условљеног запаљења, те према томе

и разликујемо риногено и одонтогено настали синузитис.

• Код риногене форме инфекција почиње вирусним запаљењем

слузнице носа која директно продире у синус. Тада је запаљењем

примарно захваћена слузокожа максиларног синуса, и оно се преко крвних и лимфних судова може проширит и у коштано ткиво.

• Код одонтогено насталог запаљења процес се примарно одиграва у

пределу алвеоларног гребена у коштаној сржи, независно од тога да

ли је узрок девитализирани зуб или пак дубоки пародонтални џеп.

• Тако настало запаљење коштаног ткива се може ограницти на

циркумскриптно запаљење слузокоже синуса у том пределу, или се

пак проширити и на удаљене пределе коштане сржи, а самим тим и

слузокоже.



ДЕНТОГЕНИ СИНУЗИТИС

• Запаљење максиларног синуса одонтогеног порекла најчешће настаје код

повреда максиларног синуса за време екстракције зуба.

• То се нарочитпо догађа када пародонтитис апикалис разори коштано ткиво пода

синуса, када је врх корена покривен још само слузокожом синуса која се

приликом екстракције перфорира или покида.

• Највећи број свежих ороантралних перфорација спонтано зараста, без појаве

запаљења синуса.

• Код инфекције коагулума у алвеоли или када је алвеола празна, може настати

запаљење синуса; много чешће се тада развија хронично, него акутно

запаљење.

• У етиологији настанка запаљења максиларног синуса дентогеног порекла,

долази у обзир да се у синус убаци корен, или део корена, као и друга страна

тела, инструмент за лечење канала корена, периапикално пуњење које се не

ресорбује.

• Инфекција максиларног синуса дентогеног порекла може настати од

субпериостеалног абсцеса у пределу горње вилице, ширењем инфекције

трансосеално, преко предњег зида максиларног синуса.



УЗРОЧНИЦИ

СИНУЗИТИСА

• Разни путеви инфекције запаљењских процеса у пределу горњовиличног синуса имају разне сојеве бактерија.

• Код риногене инфекције бактерије или вируси се налазе у носној шупљини, док се код синузитиса дентогеног

порекла ради о проузроковачима који представљају флору усне шупљине.

• Та чињеница омогућава да при постојању гноја у максиларном синусу можемо извршити диференцијацију

- да ли то припада риногеном или синузитису дентогеног порекла.



АКУТНИ МАКСИЛАРНИ СИНУЗИТИС

• Код акутног запаљења постоје јако изражени болови у супраорбиталном,

слепоочном пределу, као и у горњој вилици, удружени са боловима у пределу зуба.

• То је праћено високом температуром, а тегобе се знатно појачавају

уколико постоји сметња отицању секрета из синуса (емпијем синуса).

• Болови су израженији при телесним напорима и при сагињању главе, при

чему пацијент изјављује да има субјективни осећај да му се неки течан

садржај креће у пределу синуса.

• Објективно, види се запаљив, благ оток у пределу фосе канине и образа.

• Оболели синус је осетљив на притисак .

• Зуби са исте стране су осетљиви на перкусију.

• Постоји црвенило и оток слузнице носа са "опструкцијом носних ходника

захваћене стране", гнојном секрецијом у средњем носном ходнику и

накупљањем гноја на поду носа, што је карактеристично за гнојно

запаљење максиларног синуса.

ДИЈАГНОЗА АКУТНОГ МАКСИЛАРНОГ



ДИЈАГНОЗА АКУТНОГ МАКСИЛАРНОГ


• Дијагнозу акутног синузитиса постављамо на основу

клиничког прегледа и рендген снимка параназалних

шупљина.

• Објективно налазимо гнојну секрецију у средњем носном ходнику, са гнојем на поду носа, а такође и

друге локалне и опште симптоме, као што је већ

описано.

• Рендген снимак параназалних шупљина показује дифузно засенчење читавог максиларног синуса.

ТЕРАПИЈА АКУТНОГ МАКСИЛАРНОГ



ТЕРАПИЈА

АКУТНОГ



• Лечење акутног запаљења максиларног синуса се састоји у примени антибиотика према антибиограму, стављању у нос капи

које имају вазоконстрикторно дејство (ефедрин – 2%), да би се

омогућила дренажа запаљивог садржаја кроз природни отвор.

• Зуб узрочник запаљења треба трепанирати или екстрахирати, чиме

спречавамо ширење инфекције.

• Ако након екстракције настане ороназална перфорација, она

омогућава дренажу гнојавог секрета кроз екстракциону рану, што

доводи до смиривања акутних знакова запаљења и преласка у

хронично запаљење са фистулом.

• У каснијим фазама лечења ради се хируршко затварање фистуле

уз ревизију синуса.



Хронични

максиларни

синузитис

• Хронично запаљење максиларног синуса може бити последица акутног или да од почетка има хроничан ток .

• Инфекција може настати од хроничног апикалног пародонтитиса, а најчешће је хронично запаљење максиларног синуса последица повреде за време екстракције зуба.



ЛЕЧЕЊЕ ХРОНИЧНОГ МАКСИЛАРНОГ



ЛЕЧЕЊЕ

ХРОНИЧНОГ



• Лечење хроничног запаљења максиларног синуса које има дентогеног порекло захтева на првом месту да се одстрани извор

инфекције, премда је у највећем броју случајева неопходна

радикална операција максиларног синуса.

• Задебљана и полипозно измењена слузокожа се мора одстранити, максиларна шупљина спојити са доњим носним

ходником; уколико постоји ороантрална фистула, она се мора

оперативно у истом акту затворити.

• Значи, ради се радикална операција синуса по Калдвел-Лику

(Caldwell-Luc) уз истовремено затварање ороантралне фистуле.



ЦИСТЕ


СИНУСА

• ДЕНТОГЕНЕ

• МУКОКЕЛЕ



ДЕНТОГЕНЕ ЦИСТЕ

• Дентогене цисте својим растом могу разорити под

максиларног синуса.

• Симптоми бол и оток у горњем форниксу, може доћи и до

развоја акутног синузитиса.

• Дијагноза на основу клиничког прегледа и РТГ дијагностике.

• Лечење хируршко.

М



Мукокеле

синуса

• Мукокела је патохистолошки бенигна, цистична промена у параназалним

синусима, испуњена мукозним садржајем, која растом врши притисак на околне

коштане зидове и разара их.

• Код свега 3% случајева налази се у максиларним синусима.

• Етиологија мукокеле није позната и ниједна од многобројних теорија не пружа

потпуно објашњење.

• Основе свих претпоставки су опструкција изводног канала синуса и отежана

• дренажа густог секрета кроз нос.

• Наводе се разни могући етиолошки фактори: хронични риносинузитиси, остеоми

који облитеришу изводне канале синуса, анатомске аномалије остиомеаталног

комплекса, претходне операције на синусима и други

• Развој мукокеле је веома спор и може трајати неколико година.

• Симптоматологија није упадљива док не дође до компликација: ширења ван кавума синуса или секундарне инфекције.

• Терапија је хируршка.



ТУМОРИ МАКСИЛАРНОГ СИНУСА

• Тумори синуса су ретки, према сетским студијама чине мање

од 1% свих злоћудних тумора и око 3% злоћудних тумора

главе и врата

• Бенигни (папиломи, аденоми, остеоми, хондроми,)

• Малигни (планоцелуларни карциними, аденокарцином,

аденоид цистични карцином, мукепидермоидни карцином,

саркоми, тератом, лимфоми итд.).

• До 80% свих тумора синуса чини карцином плочастих ћелија

(планоцелуларни карцином, squamous cell carcinoma)



КЛИНИЧКА СЛИКА ТУМОРА



КЛИНИЧКА

СЛИКА

ТУМОРА

МАКСИЛАРНОГ СИНУСА

• Тумори ове регије ретко се откривају у ранијим фазама

болести и тада се најчешће манифестују неспецифичним симптомима попут осећаја отежаног носног дисања и

носне секреције.

• Уколико ови симптоми трају дуже од 4 недеље, потребан

је детаљан специјалистички преглед и дијагностичка обрада.

• Симптоми у каснијим фазама болести су за болесника

алармантнији: понављајуће крварење из носа (епистакса),

отицање или бол у подручју носа, синуса, лица или у

подручју непца и уста, немогућност отварања уста и

неуролошки испади.

• У случају ширења тумора према оку, могуће су двослике и

смањена покретљивост ока у одређеним смјеровима.

ЛЕЧЕЊЕ ТУМОРА МАКСИЛАРНОГ



ЛЕЧЕЊЕ

ТУМОРА


СИНУСА

• Лечење је искључиво хируршко • Зависи од врсте тумора

• Екстирпација код бенигних тумора

• Ресекција горње вилице код малигних тумора 1. Парцијална

2. Тотална

• У случају ширења тумора и егзентерација орбите

• Додатна терапија у зависности од врсте тумора 1. Зрачна

2. Полихемиотерапија

Documents

Hiruršla anatomija glave i vrata.ppt