Pojam i predmet socijalne patologije i kriminologije pojam
devijacije i kriminaliteta Odnos socijalne patologije i
kriminologije sa drugim naukama
Pojam i predmet socijalne patologije i kriminologije pojam
devijacije i kriminaliteta
Odnos socijalne patologije i kriminologije sa drugim naukama
24.02.2015.Dr. devijacija / kriminalitet kao predmet
interesovanjaRazlozi: Emocionalno interesovanje strah od zloina,
avanturizam, identifikacija sa poz./neg. junacima, elja za osvetom,
saaljenje, potiskivanje sopstvenih kriminalnih tenjiAtak na osnovne
dr. vrednosti i dobra ruenje principa sigurnosti, pravednosti,
faktor/indikator opte dr. krizeEkonomska cena kriminalitetaRS 2005:
25 miliona dolara materijalna teta (opti, privredni, imovinski
kriminal)Posredna materijalna teta rad pravosuaIndustrija za
kontrolu kirminaliteta USA: 1972: 12 milj. USD 1990e: oko 100 milj.
USDIzvor informacija za razumevanje ljudi, njihovih motiva i
ponaanja
Pojam socijalne patologijeRelativno mlada nauka iz sociologije,
socijalne medicine, psihologije i psihijatrije1848. il Geren prvi
put upotrebljen terminPodela grana socijalne medicine:Socijalna
fiziologijaSocijalna patologija: nezaposlenost, siromatvo, abortus,
samoubistva, prostitucija, kriminalitetSocijalna higijenaSocijalna
terapija1911. Albert Grotjan Socijalna patologijaDrutveni uslovi
nastanka socijalne patologijeDr. kriza u zapadnoevropskom graanskom
drutvu (kraj 18/I polovina 19.v)Potreba osmiljavanja dr. akcije za
prevenciju i suzbijanje SocPat pojava i ouvanja javnog reda i
miraNastanak socijalne politike, socijalnog rada...Parcijalne
studije socijalnih problema Mortalitet radnike klase, uzorci
prostitucije,abortus, alkoholizam, samoubistva, bolesti
radnika...Primena nau. metoda u istraivanjima opis i tumaenje
SocPat pojava (bogat emp. materijal)Utvrena veza izmeu uslova ivota
i rasprostranjenosti razliitih SocPat pojavaSocijalni i humanistiki
pokreti Sindikalni, feministiki pokretOpta saznanja drutvenih i
humanistikih nauka "Nije nita neobino da ovek, njegova ena, etvoro
do petoro dece, a katkad jo i ded i baba stanuju u jednoj jedinoj
sobi od deset do dvanaest kvadratnih stopa. U toj sebi oni rade,
jedu i spavaju. Ja mislim da dok londonski biskup nije obratio
javnu panju na ovu veoma siromanu upu, o njoj se u zapadnom Londonu
znalo isto toliko, koliko i o divljacima u Australiji ili na
ostrvima Junog mora. I kad mi jednom svojim oima sagledamo i
saznamo patnje ovih nesretnika, kad ih naemo kod njihovog bednog
ruka i vidimo kako su pognuti od bolesti ili nezaposlenosti, onda
emo nai da je masa nevolje i bede tolika, da se jedna nacija, kao
to je naa, treba toga stideti... U celoj okolini od deset stareina
porodice nijedan nema drugog odela osim svog radnikog kombinezona,
i to jo toliko loeg i poderanog, koliko je to samo mogue; mnogi ak
osim ovih prnja nemaju nou nikakvog drugog pokrivaa, a kao postelja
im slui vrea napunjena slamom i piljevinom...F. Engels. 1845.
Poloaj radnike klase u Engleskoj.Neka odreenja socijalne
patologijeE. Dirkem Pravila socioloke metode, Samoubistva nauka o
bolesnim i nepovoljnim dr. pojavama koje odstupaju od prosenosti i
dr. normi Kvin i Grener nauka o bolestima koje proizvode socijalne
problemeL. G. Braun nauka o pojavama line i dr. dezorganizacije
koje nastaju u interakciji prirodnog i dr. reda, a ije su posledice
tetne po drutvoJ. L. Gilin nauka o patologiji linosti i dr.
dezorganizaciji sa zadatakom da utvrdi dr. obrasce i procese zbog
kojih ovek nije u stanju da se prilagodi svojoj dr. sredini
Tri pristupa u odreenju pojma socijalne
patologijeSocijalno-medicinski pristup u socijalnoj
patologijiPristup dominantan u amer. literaturiSocijalnopatoloke
pojave posmatraju se sa stanovnitva ek. uslova i bio. faktora
Stanovite socijalne higijeneR. Geri Nauka o epidemiolokim pojavama
bolesti i metodama njihovog leenja, kao i drugim pojavama koje nisu
bolesti u medicinskom smislu (alkoholizam, narkomanija,
prostitucija, malalet. delinkvencija,
besposliarenje)Socijalnopsihijatrijski pristup u socijalnoj
patologiji Socijalnopatoloke pojave su rezultat poremeaja linostiS.
Frojd SP pojave su posledica gomilanja frustracijaI. P. Pavlov SP
pojave su steene navike i refleksna reakcija na nepovoljnu dr.
sredinuA. Adler SP pojave su kompenzacija za nezadovoljene
potrebeBiologistiki pravac SP pojave su posledica naslednih
degeneracija i konstitutivnih defekata
Socioloki pristup u socijalnoj patologijiNa tragu
marksistiko-antropoloke teorije otuenja (From, Karuzo)E. Dirkem
iskljuuje biol. elemente iz istraivanja Nauka o bolesnim i
nepovoljnim dr. pojavama koje odstupaju od prosenosti i dr. normi
M. Eliot i F. Meril Soc. dezorganizacija Nauka o uzrocima
antisocijalnog ponaanja individua, grupa ili zajednica i njihovim
konfliktima sa veinom SP pojave kao celina bio-psiho-socijalnih
elemenata
Tri orijentacije u sociolokom pristupu:Teorija
devijantnostiTeorija socijalne dezorganizacijeTeorija socijalnih
problema
Teorija devijantnosti (Lemert)SP pojave su odstupanje od
normalnog ponaanjaDr. sredina i devijacije su u stalnom meusobnom
neprihvatanju i kulturnom konfliktu Teorija etiketiranja ovekov
identitet je drutveni konstrukDevijantno ponaanje izaziva drutvenu
reakciju tj. intervenciju institucija za socijalnu kontrolu (kazna,
osuda)
Primarna devijacija (nekonformistiko ponaanje)Drutveno
etiketiranje i kanjavanje (prezir, odbacivanje...)Pojaavanje
primarne devijacijePojaano kanjavanje, uz sloenije
kazneNastavljanje devijantnog ponaanja (mrnja prema onima koji
izriu kazne)Javno i formalno etiketiranje devijanta (posebne
ustanove socijalne kontrole)Jaanje i utvrivanje devijantnog
ponaanjaPrihvatanje devijacija kao dela drutvenog statusa i
prilagoavanje zasnovano na devijantnoj ulozi
Faze razvoja devijacije (Lemert)Teorija socijalne
dezorganizacije (Eliot, Meril)Bez izvansocijalnih elemenata u
tumaenju SP pojavaSvako DR funkcionie na odreenom stepenu
organizacijeSmenjuju se procesi organizovanosti i
dezorganizovanostiProblem: tumaenje nastanka SP pojave Nastaju same
od sebe Makro plan: SP pojave su bolesti DR (nivo linosti
zanemaren!)
Teorija socijalnih problema (Merton, Nisbet)Integracija
sociolokih i psiholoko-psihijatrijskih pristupa i saznanja o SP
pojavamaSP pojave = neusaglaenost izmeu standarda/normi koje
postavlja DR i aktuelnih faktora dr. ivota
Mertonov pojam socijalnih problemaMertonov pojam anomijeAnomija
= drutveni uslov kojim se objanjavaju stope devijantnog
ponaanjaStanje u kojem dr. norme koje definiu konformizam gube
svoju snagu u regulisanju ponaanja, stanje dr. deregulacijeKritika
Mertona: Nejasna primena koncepta anomije i devijacija
(Adler)Simplifikacija (Rex)Devijacija je kolektivna, a ne
individualna reakcija (statusna frustracija, delinkventna
subkultura) Koen, Culture of the Gang (1955) Devijantno ponaanje
zavisi od dostupnosti nelegitimnih sredstava Klouard kasnije:
dvostruka pogreka (dvostruka nedostupnost legitimnih i nelegitimnih
sredstava)Taylor, Walton i Young da li je tana Mertonova
pretpostavka o univerzalno rairenoj elji za bogatstvom i
uspehomSocijalna patologija kao zasebna nauka E. From SP pojave su
poremeaji linosti i drutva pa je u njihovom objanjenju potrebno
uzeti u obzir i socijalne i psiholoke i bioloke aspekte
problemaStrukturalni poremeaji linosti odraavaju se i na DR u vidu
poremeaja u ek./kult./soc./ideolokoj sferiA. Koen SP je nauka o
devijantnim ponaanjima kojima se kre institucionalna oekivanja koja
su zajednika i priznata kao legitimna unutar nekog socijalnog
sistemaPojam kriminologije Kriminologija nauka o zloinu Rafaele
Garofalo (1884) prva studija pod nazivom Criminologia E. Dirkem
definie pojam kriminaliteta i tako uspostavlja i pojam
kriminologijeKriminalitet je proizvod meuuticaja ljudi i drutva iji
se koreni nalaze u samom drutvu i imanentan je samom drutvuDva
shvatanja o prirodi kriminologije:Grupa nauka Sintetika nauka
Grosov pojam kriminologijeNeka odreenja kriminologijeE. Seling:
nauka o uzorcima i pojavi zloina (etiologija, fenomenologija,
kriminalna sociologija) i nauka o suzbijanju kriminaliteta
(kriminalistika, penologija)V. Rekles: nauka o kanjavanju,
policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika...S. Hurvic i
K. Kristiansen: kriminologiju ine kriminografija, kriminalna
sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
kriminalna psihologija, dr.-psih. tretiranje delinkvenata,
kriminalna genetika, predikciona istraivanja, viktimologija S.
Valcak: nauka o uzrocima kriminaliteta, njegovim oblicima,
pravilnostima i zavisnosti povezanih sa prestupnikom i
kriminalitetomA. Marek: nauka o kriminalnoj etiologiji, dinamici i
strukturama i efikasnosti politike spreavanja i suzbijanja
kriminalitetaire definicije kriminologijeFeri (1905)
Kriminologija/kriminalna sociologija je genusni pojam za sve
krivine naukeGros, Grasberger, Seling Dva tipa krivinih nauka:
krivino pravo (normativa) kriminologija (realno stanje
kriminaliteta)Klasina amerika kola (Saterland, Kresi) Kriminologija
= sociologija krivinog prava + kriminalna etiologija + penologija
Ue definicije kriminologijeCilj kriminologije je etiologija i
dinamika kriminalnih ponaanja Odvajanje od sociologije krivinog
prava, kriminalne politike, penologije, kriminalistikeStefani,
Lavasur, ambu-Merlin (1968) kriminologija je nauka o uzrocima
delinkvencijePinatel (1964): kriminologija kao primenjena nauka
koja se bavi faktorima i mehanizmima kriminalne delatnostiNauka o
delu / nauka o poiniocuA) Poetak kriminologije: prestupnikB)
Dirkem: zloin kao specifian fenomen gl. predmet kriminologijeC)
Cota i Ventura: sredinja linija i delo i prestupnik Definicije
kriminologije prema znaenjuNauka o deluNauka o poiniocuNauka o
faktorima Nauka o postupcimaKriminologija dela Kriminologija dr.
reakcijeNauka o faktorima / nauka o postupcimaA) antropoloka kola
traganje za uzorcimaKriminologija = kriminalna etiologijaDominantna
orijentacija vie od pola vekaHurvic = kriminologija je nauka o
faktorima kriminaliteta koje objanjava kroz emp. IstraivanjaB)
dinamika orijentacija Kritika empirizma i pozitivizma u
kriminologijiOtklon od kriminalne etiologije
Kriminologija dela / kriminologija dr. reakcijeA) tradicionalna
struja akcenat na deluB) novija orijentacija akcenat na dr.
reakciji na deloosn. ideja delo samo po sebi nije devijantno, ve je
dr. reakcija ta koja ga tako oznaava ((ne)institucionalizovana
reakcija, (ne)organizovana reakcija...) teorija etiketiranja
(!)
Podela kriminolokih disciplinaPojam devijantnostiNormalnost
(norma) - ta je normalno ponaanje?Ne odstupa od uobiajenih/prosenih
oblika ponaanjaU skladu sa dr. normamaNe izaziva neg. dr.
reakcijuDr. konsenzus Devijacija odstupanje od utvrenog
standarda/normeGidens: devijantnost je nepostupanje prema datom
skupu normi koje prihavata znatan broj ljudi u jednoj zajednici ili
drutvuBokovi: devijacije su ponaanja i dr. pojave koje naruavaju
univerzalne vrednosti, remete ustaljene norme ponaanja i izazivaju
dr. reakcijuDirkem: sve to je proseno ne mora biti normalno, sve to
je normalno ne mora biti dr. korisnoJankovi i Pei: devijacija je
krenje norme kojom se uspostavlja dr. odnos, kao i normi koje imaju
dr. uzorke
Elementi u odreenju pojma devijantnostiDr. pojava
Uzrono-posledini odnos sa drugim dr. pojavamaSvesno dr.
ponaanjeKrenje dr. prihvaenih pravilaKriminalni i nekriminalni
obliciPodrazumeva dr. reakciju (sankcije) Podrazumeva kontinuitet
jaine opasnosti i jaine dr. reakcijeModeli za razlikovanje
devijantnog od normalnogStatistiki modelOdstupanje od prosenog
ponaanjaNormativistiki modelOdstupanje od dr. propisane norme
ponaanja (obiajna, moralna, religijska, pravna...)Konfiktni model
Ostupanje od normi vladajueg poretkaVrednosni modelNeprihvatanje
dr. vrednostiPiramida devijantnosti, prema HaganuNajvea osuda i
strah sredine, Zakonsko/krivino regulisanje- ubistva, pljake,
silovanja
Dr. neslaganje oko dr. tete i teine dela- politiki kriminal,
narkomanija, prostitucija, nelegalni abortusi...
Nekriminalna ponaanja, antisocijalna ponaanja- alkoholizam,
samoubistva, seksualne perverzije, fanatizam...Nekriminalna
ponaanja, izraz supkulturnog naina ivota- nekonvencionalno ponaanje
(tetoviranje, oblaenje...)Hekert i Hekert 4 tipa devijacija
Pojam kriminaliteta Kriminalitet = pojedinani akt + dr.
fenomen
Pravni pojam kriminalitetaNa osnovu normi krivinog prava
Kriminalitet = pojave koje ugroavaju dr. vrednosti, a koje su
kvalifikovane kao krivino delo
Socioloki pojam kriminalitetaPrednost: sveobuhvatnost: Delo
PoinilacUzrociUsloviPosledice kriminalitetaProblem: neodovoljna
odreenost
Kriminoloki pojam kriminaliteta:Skup individualnih pojavaPojava
dr. karakteraNegativna dr. reakcija jer podrazumeva krenje normi i
ugroavanje vrednostiIstorijska i univerzalna pojava
Odnos socijalne patologije sa drugim srodnim naukamaOdnos
kriminologije sa drugim srodnim naukama
Negativne devijacije Prekoraenje standarda (nije u skladu sa
normama i uspenosti izaziva dr. osudu) (ektrem. konformizam uz
negat. nasilje, narkomanija, kriminal dr. osudu) treberi, poltroni
Devijacije koje izazivaju Pozitivne devijacije divljenje
(suprakonformizam, uz izraeno (nekonform. ponaanje uz pozit.
odobravanje dr. sredine - ocenu/divljenje sredine) afirmacija dr.
vrednosti) Robin Hud, hajduci altruizam, hrabrostNormativna
oekivanja - +
Dr. reakcija i ocena
-
+
