7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 1/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Ibn Arabi

Ibn Arabi

Izvor: Wikipedia

Ibn Arabi (1165-1240) je bio srednjovekovni arapski

filozof, sufi mistik i pesnik iz Al-Andaluza. Ostao je

 

Članak / Чланак Razgovor / Разговор Čitaj Uredi More Traži

Početna strana

Izabrani članci

Nedavne izmene

Napraviti novi nalog / Направити нови налог Prijavi me / Пријави ме

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 2/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Generalno

Rođenje 1165, Mursija, Andaluzija[1]

Smrt 1240, Damask, Sirija[1]

Rad

Epoha  Srednji vek

Regija  Islamska filozofija

Škola / tradicija Sufizam

Glavni interesi Filozofija, ontologija,teologija, poezija

Značajne ideje  jedinstvo bića, jedinstvo religija

v  • r • u

 

 jedinstvu bića (ar. Wahdat-ul-Wujood ), ljubavnoj poeziji

i zastupan ju jednakosti svih religija.

Sadržaj/Садржај  [sakrij/сакриј]

1 Život

1.1 Mladost

1.2 Hodočašće u Meku

1.3 Smrt i nasleđe

2 Filozofija

2.1 San i stvarnost

2.2 Jedinstvo bića

2.3 Jedinstvo religija

2.4 Savršeni čovek

3 Poezija4 Dela

5 Napomene

6 Eksterni linkovi

Život [uredi - уреди]

Mladost [uredi - уреди]

Abu Bakr Muhamad Ibn ‘Arabi al-Hatimi al-Tai je

rođen u mursijskom medinatu (današnja Mursija), u Al-

Andaluzu (današnji jug Španije), 28. jula 1165. godine.

Ibn Arabijeva porodica je prešla u Sevilju, grad u

Andaluziji, kada je imao osam godina. Mavarska

 

Slučajna strana

interakcija - интеракција

Pomoć/Помоћ

Pijaca/Пијаца

Portal zajednice

Ispis/извоз

Napravi knjigu

Preuzmi kao PDF

Za štampanje / Заштампање

Alatke-Алатке

Što vodi ovdje/Штаводи овде?

Srodne izmjenePosebno/Посебно

Verzije članka/Верзије чланка

Informacije o stranici

Wikidata item

Citiraj ovaj članak

Drugi jezici / Други

 језициلعربیة

Azərbaycanca

Български

 বাংলা 

Català

Čeština

Deutsch

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 3/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Andaluzija je tada bila središte napredne kulture u kojoj

su se ukrštale jevrejska, hrišćanska i islamska misao, i putem koje su mnoga filozofska dela antike

dospevala u Evropu.[2] Arabijev otac beše blizak prijatelj Abdula Kadira Džilanija, sufijskog

majstora i osnivača jednog od najvažnijih derviških bratstava - kadiri reda. Abdul je u Ar -abiju

video darovitog mladića, i na njegov savet, otac ga je poslao u Lisabon da studira pravo i islamsku

teologiju.[3]

Po svršetku studija, Arabi se vratio u Sevilju, gde je uz najveće učenjake svoga doba proučavao

svete spise i proročku tradiciju. Slobodno vreme je uglavnom je provodio u društvu sufija. Želja da

sretne svakog duhovnog učitelja za koga bi čuo vodila ga je da putuje po celoj Andaluziji. Pored

brojnih duhovnika s kojima se susretao, ističu se i dve žene: Jasmina od Maršena i Fatima iz

Kordobe, koje su važile za istaknute duhovne učiteljice onog vremena.[4] Negde u to vreme Ibn

Arabi upoznaje drugog andaluzijskog filozofa Ibn Rušda (lat. Averoes), sa kojim postaje i veliki

prijatelj. U gradu Almeriji, velikom duhovnom središtu i centru filozofske škole Ibn Masare, zvanično je stupio na put sufizma.[4] Od tada je često putovao i izvan Al-Andalusa, povremeno odlazeći i do

Severne Afrike, posebno u Tunis, gde se upoznao sa delom "Skidanje sandala" (Hal’an-na’laun)

čuvenog portugalskog sufije Ibn Kasija, pri tom napisavši i komentar na njegov sadržaj. Nakon

godine 1198. godine, njegova duhovna iskustva su postala tako intenzivna da je neretko

doživljavao najviša zrenja i duhovne izlete. Na njega je posebno prosvetljujuće uticala viziju

duhovne hijerarhije koja upravlja kosmosom, koju je doživeo u tom periodu.[4] Andaluziju je odlučio

da napusti nakon vizije božanskog prestola na svetlosnim stubovima, oko kojega je kružila ptica

koja mu je prenela poruku o nužnosti kretanja na hodočašće u Meku. Do tada je već širom Španije

bio poznat po svojim pesmama, kojima je preko ljubavne poezije običnim ljudima približavao put

sufija.[3]

Hodočašće u Meku [uredi - уреди]

English

Esperanto

Español

Euskara

فارسی

Suomi

Français

ע ר ת

Bahasa Indonesia

Italiano

日本語

Taqbaylit

Қазақша

한국어

Kurdî 

Македонски

മലയാളം 

 ਪੰ ਜਾਬੀ 

Polski

پنجابی

پتو

Português

RomânăРусский

Simple English

Slovenčina

Српски / srpski

Svenska

த

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 4/11

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 5/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Filozofija [uredi - уреди]

Filozof iz Andaluza je nastojao da ostvari sintezu zapadne i istočne mistične filozofije, koristeći

raznorodne izvore - Kuran i islamsku tradiciju, neoplatonizam, sufizam, hrišćanski misticizam,

 jevrejske pisce kabalističke tradicije i slično.[7] Zbog toga je od zastupnika pravovernog islama

često proglašavan za jeretika i nevernika.[8]

San i stvarnost [uredi - уреди]

Za Ibn Arabija, san je jedan od puteva „onostranog do ovostranog“, pored nadahnuća (ilham),

koja se smatra „razbuđivanjem budnosti“, i objave (wahy ), koja je najviši oblik razbuđivanja

čovečanstva - tim putem je Mojsije dobio Zapovesti, David Psalme, Isus Jevanđelje, a Muhamed

Kuran.[9] Arabi govori da između objave i sna nema suštinske razlike izuzev što se snivanje javlja u

stanju spavanja, a objava Božijim poslanicima dolazi u budnom stanju. Snovi u kojima se spavaču

nešto reklo (u kojima je on nešto čuo) se u islamskoj tradiciji nazivaju istinonosnim snovima i oni su

zrnca jednosti (tawhida) koja nam se podaruju u proplamsajima.

Takozvana stvarnost, odnosno svet čula koji nas okružuje i koji smo navikli da smatramo

stvarnošću, za Ibn Arabija nije ništa drugo doli san. Naša čula primaju utiske koje razvrstavamo i

uređujemo svojim umom, uspostavljajući čvrst poredak stvari. Ova konstruisana tvorevina uma

zatim se naziva stvarnošću. Međutim, prema Ibn Arabiju, to nije stvarnost u pravom smislu te reči,

odnosno nije biće (wujud ) kakvo jeste. Ljudima u svetu čula biće je jednako neprimetno kao što suobjekti čula neprimetni čoveku koji spava. Ibn Arabi primećuje da u pogledu čulnog nema nikakve

razlike između sna i stvarnosti jer je „funkcija uobrazilje da proizvodi čulne stvari i ništa više“. [10]

"Ovaj svet  je puki privid : on nema stvarno postojanje. I to je ono što se naziva

uobraziljom ( khayal ). Za tebe je upravo uobrazilja samostalna stvarnost, sasvim

različita i nezavisna od apsolutne stvarnosti, iako ona to nikako nije ... Znaj da si i ti 

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 6/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

samo jedna uobrazilja. I sve što opažaš i kada sebi govoriš „to nisam ja“, takođe je

uobrazilja. Prema tome, čitav postojeći svet je uobrazilja unutar uobrazilje. [10]" 

Međutim, takozvanu stvarnost ne treba smatrati potpuno neosnovanom, jer ona ipak odražava

istinsku stvarnost na nivou predstave. Takozvana stvarnost je san, ali ne i puki privid. Ona je oblik

 javljanja (tajalli ) apsolutne stvarnosti koju Ibn Arabi naziva istina (al-haqq). Promenljivi svet

postojanja i nastajanja, sa mnoštvom pojavnih oblika, predstava je koja delimično otkriva i samu

stvarnost. Stoga Ibn Arabi smatra da je stvarnost potrebno protumačiti na pravilan način, baš kao

što tumačimo snove. Uobrazilja čini vidljivim, premda nejasno i zamagljeno, više prisutnosti bića, te

stoga predstavlja kariku između čulnog i duhovnog sveta. Onaj ko je u stanju da spozna

ispoljavanje jedne stvarnosti u različitim oblicima mnoštvenosti, dosegao je najdublje misterije

sufijskog puta (tariqah). Međutim, ova spoznaja uglavnom ostaje nedostupna većini ljudi koji su

uvereni da je čulni svet nešto materijalno i čvrsto.[10]

Jedinstvo bića  [uredi - уреди]

Osnova Ibn Arabijevog filozofskog sistema je izražena učenjem o "jedinstvu bića" (ar. wahdat-ul-

wujood ). Samo apsolutno biće jeste i samo ono jeste istinska stvarnost. Ovo božansko biće se,

prema Ibn Arabijevoj ontologiji, otkriva u pet prisutnosti (hadarat ):[11]

prisutnost suštinskog (Hadrat al-Dhat )

prisutnost energija (Hadrat al-Af`al )

prisutnost imena i obeležja ('alam al-Malakut )

prisutnost slika i predstava ('alam al-mithal )

prisutnost čula i pojava ('alam al-shadadal )

Prva od ovih prisutnosti je stvarnost odnosno apsolutno biće, što predstavlja neizrecivu tajnu.

Isijavanje bića (al-fayd al-wugudiyy ) neprestano struji prisutnostima kao što voda teče rekom.

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 7/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Stvari iz nižih prisutnosti služe kao simboli za stvari iz viših. Stoga se ravan imena i obeležja

ponekad naziva i međusvetom međusvetova (Berzehul-berāzih). Ravan slika i predstava je

međusvet između nadčulnog i čulnog sveta. Stvari na najnižoj prisutnosti bića (u čulnom svetu)

 jesu pojave u pravom smislu reči, odnosno obličja u kojima se neposredno otkriva ravan slika, a

posredno i neizreciva tajna. Sve, bez obzira da li je duhovno ili materijalno, vidljivo ili nevidljivo,

zapravo je otkrivanje (kashf ) jednog. Sve raznovrsnosti imena i obeležja, u odnosu na čistu

svetlost božanske biti, samo su razložene nijanse duginih boja. Kao što dugine boje čine vidljivim

ruho u kojem se skriva čista svetlost, tako božanska imena i obeležja predstavljaju raskošno ruho

u kojem se večna božanska suština skriva od očiju sveta.[4]

Jedno se razlučuje na mnoštvo kroz bezbrojne forme stvari. Ali pošto uistinu ništa ne postoji osim

 jednog, mudrac svaku stvar smatra mestom na kojem se otkriva biće. Međutim, većina ljudi živi

vezana za najnižu prisutnost bića, ravan čulnih predmeta. Oni ne vide iza slika stvari, a veo iluzije

čini da im tvorevina izgleda podjednako stvarno kao i tvorac. [10]

Jedinstvo religija  [uredi - уреди]

Ibn Arabi je razradio ideju o transcendentnom jedinstvu religijskih formi kroz pojam večnog i

univerzalnog logosa, koji predstavlja okosnicu božanske objave. Ibn Arabi nije razvijao ideju o

 jedinstvu religija pukim brisanjem istorijske različitosti ispoljavanja religijskog duha, već je nastojao

da pronikne u unutrašnju suštinu različitih religijskih formi i da sve tokove reči Božije vrati na njihov

 jednosni izvor.[4]

Savršeni čovek [uredi - уреди]

Za filozofa iz Andalusa, savršeno ljudsko biće (al-Insān al-Kāmil ) je vrhunac Božje kreacije.

Savršeni ili potpuni čovek predstavlja uglačano ogledalo u kome se odražavaju svi svetovi, od

kosmičkog do mineralnog, nudeći odraz lika Božijeg. U savršenom čoveku, Bog se ispoljava;

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 8/11

pdfcrowd comopen in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Ibn Arabijev grob u Damasku

predstavlja važno mesto hodočašća.

ljudsko biće je slika Božanskog.[3] Bogu je njegova kreacija potrebna da bi sozercavao sebe, da bi

bila njegovo zrcalo; savršeni čovek je božanski mikrokosmos.

"Bog je sebe učinio vidljivim samome sebi u formi koja je ostvarena snagom toposa u kojem se

on opaža. Njemu štošta na taj način biva vidljivim, a što ne bi moglo biti vidljivo kad ne bi bilo

onog pojedinačnog toposa i njegovog samoočitovanja u njemu. (Pre stvaranja čoveka)

univerzum je postojao poput maglovitog i nejasnog lika koji ima formu, ali ne i dušu u sebi.

Univerzum bejaše poput neuglačanog ogledala... Takvo stanje je prirodno iziskivalo da

ogledalo sveta postane uglačanim. I bi stvoren čovek kako bi predstavljao istinski sjaj ogledala

i sami duh forme.[4]" 

Ibn Arabi razlikuje „svetovni način postojanja“ (al—nash'a

al—dunyawiya) i „onostrani način postojanja“ (al—nash'a

al—ukhrawiya). Svetovni način je svojstven većini ljudi, i u

njemu je čovek sasvim pod vlašću svoga tela, zastorompotpuno odvojen od istinske stvarnosti. Radi uklanjanja

vela, Ibn Arabi preporučuje vežbe za razvijanje „duhovnog

vida“ (ayn al—basira), koje vode preobražaju čoveka. On

govori o potrebi buđenja iz velikog sna života u kojem

čovek svakodnevno sanja da se budi iz posebnih

snova.[10] Čovek može postići budnosti samo uz večno

budnoga Boga. Iskonska težnja ka sjedinjenjem (ittihad ) se ostvaruje u dve etape, od kojih je prvaiščezavanje (fana) u božanskom, a druga istrajavanje (baqa) u večnoj prisutnosti.

Poezija [uredi - уреди]

Ibn Arabijeva poezija je gotovo uvek dvosmislena. Mnoge pesme, naizgleg ljubavne, imaju dublji

mistični značaj. Ibn Arabijev simbolički jezik često uzima izraze koje su drugi pre njega koristili, jer

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 9/11

df d mi b PRO i Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Srednjovjekovni popis

se ljudima obraća terminologijom njihove vlastite kulture. U mnogim njegovim pesmama se govori o

sveopštoj ljubavi i jednakosti svih religija.

Srce moje kadro posta da svaki oblik nosi,

na livadi gazele, manastir učen, fin,

hram kumirski, Ćabu hodočasnika,

 ploče Tore, Kuran poštovani: Ja sledim ljubavi veru,

gde ona na životinji svojoj jaše,

to je moj put.

(prepev na srpski jezik)[3]

Srce moje je postalo primateljkom svakog

oblika,

 pašnjakom za gazele, samostanom za

monahe,

 panteonom za idole, Ka‘bom za hodočasnike,

Pločom Tore i Knjigom Kur‘ana.

 Ja razglašujem religiju ljubavi,

 pa kamogod deve ljubavi da krenu,

ondje je moja vjera i moj Vjerozakon.

(prepev na bosanski jezik)[4]

Dela [uredi - уреди]

Ibn Arabiji se pripisuje više stotina spisa, iako za mnoga od njih nije

pouzdano dokazano da su njegova.[12] Pošto je filozof iz Andaluza

veliki deo života proveo putujući, gotovo svako njegovo delo je

nastajalo u drugoj zemlji ili gradu. Ni dan-danas nije utvrđen

konačan broj njegovih spisa niti je potpuno istražen njegov književni

opus.[4] Dobar deo njegovih rukopisa je razbacan po raznim

bibliotekama širom islamskog sveta i Evrope. Neki od njegovih

poznatih spisa su:

Dragulji mudrosti (Fusus al—hikam)

Otkrovenja iz Meke ( Al-Futuhat al-Makkiyya), njegovo najveće

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 10/11

df di b PRO i Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

djeladelo koje pokriva veliki broj oblasti, od mistične filozofije, preko

sufizma do tumačenja vizija i snova.

Sozercavanje svetih tajni (Mashahid al-asrar ), verovatno njegovo prvo veće delo koje se

sastoji od četrnaest vizija i razgovora sa Bogom.

Božanske izreke (Mishkat al-anwar ), zbirka hadisa koju je sastavio Ibn Arabi

Knjiga poništenja u sozercanju (K. al-Fana' fi'l-mushahada), kratak esej o značenju mističnog

poništavanja (fana).Knjiga Božjih dana ( Ayyam al-sha'n), knjiga o prirodi vremena

Drvo sveta i četiri ptice (al-Ittihad al-kawni ), knjiga pesama o potpunom čoveku i četiri načela

postojanja

Tumač želja (Tarjuman al-Ashwaq), ljubavna poezija (ghazals), kojoj je Ibn Arabi u drugom

izdanju dodato mistična tumačenja.

Neki smatraju da njegovo celokupno delo predstavlja "najimpozantniji spomenik mističke

spekulacije što ga je svet ikada video".[13]

Napomene [uredi - уреди]

1. ↑ 1.0 1.1 "The Meccan Revelations" . 1900-1999. pristupljeno 2013-07-14.

2. ↑ Ibn 'Arabi Society

3. ↑ 3.0 3.1 3.2 3.3 3.4 Ibn 'Arabi – Najveći majstor  (Nebojša Barać)

4. ↑4.0

 4.1

 4.2

 4.3

 4.4

 4.5

 4.6

 4.7

 4.8

 4.9

 Ibn ‘Arabi – mislilac istoka i Zapada  (Rešid Hafizović)5. ↑ Ibn al-'Arabi (by William Chittick)

6. ↑ Tomb of Ibn Arabi

7. ↑ Dragulji mudrosti, srpsko izdanje

8. ↑ Ibn Arabi, vođa nevjerstva i zablude

9. ↑ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin),

Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

10. ↑ 10.0 10.1 10.2 10.3 10.4 Tošiko Izucu, San i stvarnost kod Ibn Arabija, Zbornik radova „San, java i

7/23/2019 Ibn_Arabi

http://slidepdf.com/reader/full/ibnarabi 11/11

df di b PRO i A d l ? T t th HTML t PDF API

Politika privatnosti - Политика приватности O Wikipediji - О Википедији Odricanje odgovornosti Programeri Mobile view

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 09:17, 23 jun-липањ 2014.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za detalje pogledajte

uslove korištenja.

Ibn Arabi  na Wikimedijinoj ostavi

 buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

11. ↑ http://www.kheper.net/topics/Islamic_esotericism/Ibn_Arabi-worlds.htm  Planes of Existence in

Ibn Arabi's Cosmology

12. ↑ Ibn Arabi (1165-1240)

13. ↑ R. A. Nikolson

Eksterni linkovi [uredi - уреди]Дж. Григоре. 2011. Любовь в понимании

Ибн Араби. Москва

Ibn 'Arabi – „Najveći majstor”  (Nebojša Barać)

Ibn ‘Arabi – mislilac istoka i Zapada  (Rešid Hafizović)

Tumačenje Ibn Arabijevih dragulja mudrosti  (Rešid Hafizović)

( ) Ibn al-Arabi Foundation

Kategorije: Rođeni 1165. Umrli 1240. Srednjovjekovni filozofi Islamski filozofi

Arapski filozofi Al-Andalus Sufizam

(en)