IDENTITET - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/pretraga/59_2.pdf · IDENTITET POlMOVl I KONCEPCIJA* Simpozijum**) ... Eki, kulturni, regionalni, nacionalni, profesional- *) Philippe Malrieu,

IDENTITET P O l M O V l I KONCEPCIJA*

Simpozijum**) Stvaranje i potv~divanje identiteta, koji je na inicijativu Pjera Papa odrian 1979. u Tuluzu, doiiveo je veliki uspeh. Oko problema identiteta niEu brojna pitanja i nakon eitanja sto Sezdeset objavljenih radova vidimo da se ta pi-

tanja grupiSu oko nekoliko osnovnih tema:

1) Postoji liEni identitet - afirmacija stalnosti, koherencije, jedinstvenosti. To je jedna konstrukcija. PolazeCi od Eega i kojim instrumentima se ona gradi. Da li je to telo, bliski modeli i jedin- stveni dogadaji u koje oni uvlaEe individuu, har- moniEne ili konfliktne grupe kojima jedinka pristupa, predstava koju ima o svojoj proSlosti, o

svojoj buduCnosti ?

2) Ovaj proces ,,identizacijeW izaziva brojne aktivnosti kod subjekta, nesvesne ili delimiEno nesvesne procese kao Sto je identifikacija sa jednom osobom ili grupom, svesne procese kao Sto su vezivanje, suprotstavljanje, poredenje, vrSenje izbora, procena sopstvenog ili tudeg iskustva.. . Kako se odvija ovaj proces personalizacije, to jest ceo taj niz aktivnosti i poduhvata kome hvelr daje smisao time Sto zajedno sa ostalima stvara

jedan sistem vrednosti?

Jedinka stvara svoj identitet uvek u sloienom sistemu odnosa sa grupama. Ovde se pojavljuju

brojni problemi :

3) Od Eega se sastoje kolektivni identiteti - etni- Eki, kulturni, regionalni, nacionalni, profesional-

*) Philippe Malrieu, Identit&: des notions au concept. La Penske, 1982. M 266, Mars-Avrl1.

**) SaopStenja sa ovog simpozijuma objavljena su u dva toma: Kolektivni identiteti i druStvene promene 1 456 str. prilod objavljeni u tom tomu oznaEeni su s I 7 / i LiEni identitet i personaHzaci5a 1 412 str. prilozi dbjavljeni u ovom tomu oznaeeni su s II I ,

Tuluz, 5980.

FILIP MALRIJE

ni, socijalni (klasni), religijski.. .? Koliko je ufe- Sfe jedinke u njihovom formiranju? Sta odre-

duje da im jedinka prilazi, da ih menja?

4) U kojoj meri je ovaj liEni identitet odreden kolektivnim identitetima koji su postojali pre njega, koji mu nameCu okvir u fijim granicama on jedino i moie da se afirmiSe kao takav makar

on to i negirao?

5) Sukobi izmedu kolektivnih identiteta su neiz- beini i oni uvlafe jedinku u prave identifikacione drame. Gde je poreklo ovih sukoba, kako im se jedinka suprotstavlja? Ovo u stvari znafi pitati

se ,o vlastitom uEeScu u istoriji.

6) Identitet se izraiava i taj izraz je jedan mo- menat njegove individualne ilili socijalne konstrukcije, kao i u jeziku, gestovima, u literaturi i umetnosti. Sta to znaEi izraiavati se kao iden-

tieno bife?

7) Konafno, kroz gotovo sva saopitenja provlaEi se pitanje: kako moie da se izgubi identitet? Ta- kode: zar ne postoje oblici identiteta koji nose sa sobom ovasnost otudenja za nruvu ili za individuu? U tom trenutku simpozfium se suofavao sa problemom porekla i p~aktienih k80nsekvenci

postavljenih -problems.

Ovaj simpozijum je bio interesantan zbog dve stvari: obilja suprotstavljenih hipoteza o konstrukciji identiteta i epistemoloSkih indikacija

ovih hipoteza.

Epistemoloika polaziita

U istraiivanju nailazimo na kontradiktorne ten- dencije, Sto je karakteristifno za trenutno stanje

u druStvenim naukama.

U prvom redu razvoj socijalne psihologije je uticao na to da se stavi naglasak na socijalne dimenzije liEnog identiteta, kao i na ulogu motiva- cija, predstava, procena pojedinaca u procesu konstrukcije kolektivnih identiteta. Uzmimo nekoliko primera: kada se govori o ,,liEnosti", autori koji se bave adolescencijom ili staroSfu ili oni koji se bave uticajem pedagogkih modela, istiEu da je ,,stvaranje identiteta delimiEno proces us- lovljen kulturom" (Mussen), da je potrebno ,,dub- lje prouEiti uticaj druStveno-ekonomskog poloiaja na stvaranje pojma o sebi" (L'Ecuyer), da ,,socijalno, daleko od toga da se svodi na pripadanje grupi, predstavlja konstitutivni elemenat identiteta za koji se moie refi da je po prirodi socijalan" (Rodriguez-Tome, Bariaud), da ukoliko ,,liEni identitet ne moie da se svede na zbir ili rezultantu socijalnih identifikacija" on ima u ,,velikolj mwi asobine kaje su remltat kagnihivne

FILIP MALRIJE

integracije informaci ja koje jedinka crpi iz dru- Stvene sredine" (Codol).

Istovremeno, neki sociolozi ili socijalni psiholozi umesto da istifu finjenicu da grupni model spolja oblikuje teinju i predstavu identiteta (kao Sto bi to mogao biti slufaj sa sociolozima s po fe tk~ ovog veka) - stavljajlu u prvi pl,m psdhzlce pno- cese, lifne konflikte koji odreduju pripadanje grupi - kolektivni identitet, njegovu stalnost i us- merenje - ili suprotstavljanje grupi. Na primer, uticaj proSlosti pojedinca u potvrdivanju identiteta njegove grupe, Sto se narofito vidi u stu- dijama o meduetnifkim konfliktima kod migra- nata (Devos), kod koloniziranih, u dijasporama, kod zahteva za regionalnim autonomijama. Cesto se pominje hipoteza o mehanizmima odbrane fija se geneza proufava u podeljenoj porodici, u konfliktima u Skoli, kod osetanja otudenosti koje nastaje pri poredenju dominirajuteg, vetinskog

druStvenog subjekta sa manjinskim.

S druge strane, u jednom na izgled suprotnom smislu, infrastruktura identiteta, pre svega lit- nog ali uonekad i druStveno~. traii se u nekoliko osnovnih psihifkih procesa. ~ r o z ovu tendenciju naglaSavaju se antagonistifki aspekti .,druStvene povezanosti" i to poiaze6i prvenstveno"od komunikacije izmedu dva ili tri elementa (dijadifna

ili trijadifna komunikacija).

Ovu tendenciju zastupalo je, naravno, nekoliko psihoanalitifara - ufesnika simpozijuma. Tako, ~ i j e m i n obraduje ulogu agresivnog ponaSanja u stvaranju identiteta ka'o pokuSaja regulisanja agresivnog ponaganja, a Levin govori o korenima identiteta u protoistoriji uglavnom nesvesnih od- msa izmedu roditelja i dece. Medutim, i psiholozi kognitivisti, ltao Kodol, pokuSavaju da definiSu kategorizaciju koja je u osnovi prepoznavanja razlifitosti, osobenosti svoga ja (vidimo njegovu formulu: svaka socijalna kategorija je pre svega kognitivna kategorija), a valonijanci, kao Zazo, pokuSavaju da definiSu dijalektiku spoljnjeg i unutragnjeg, percepcije i predstave koja je u osnovi identiteta kao svesti o sebi. U brojnim saopStenjima analogne orijentacije naglaiavalo se ufeSCe imaginarnog u konstrukciji identiteta. Ovoj struji pridruiuje se i shvatanje o ulozi koju svest o smrti ima u stvaranju (putem setanja i pmjdsarta) v e a ~ imeclu raznih mmnenata iivota.

Na simpozijumu se tako identitet proufavao na dva nivoa. Neki su proufavali odredene istorij- ske situacije, velika otudenja naSe epohe i poku- 6aje da se ova prevazidu - drame kolonizacije izmedu kultura, raspadanje tradicionalnih identiteta zbog novih tehnika. Drugi su izgleda tra- iili osnove stvaranja identiteta u univerzalninl

mehanizmima.

FILIP MALRIJE

Dakle, moglo bi se pretpostaviti da fe se uEiniti pokusaj jedne kombinacije, ova dva pristupa kac u hltunnoj aa tTmwi j4 , to jest cia se prdlpsta- vi pcstodanje jednog dubdkw, skivenag idenbite- ta kojim bi rukmqdili m i mehanimi dak bi socijalne i kultunne kriize oticale nn njegove s p a -

nje prmene.

Cini nam se da ova kombinovana koncepcija nije preovladala na simpozijumu. Umesto toga videli smo - a to moida vise obefava - da se iskri- stalisalo jedno shvatanje o postojanju odredenih nivoa u stvaranju identiteta, da se na svakom nivou odvijaju posebni procesi i da postoji odre-

dena razmena medu tim nivoima.

Da vidimo nekoliko primera.

Ono :to u dubini ureduje osefanje identiteta uprkos promenama tokom rasta to je organizam sa svojim polom. Organizam, medutim, igra ovu ulogu samo u sklopu sa gestovima identizacije koje pojedinac nauEi u odnosima sa sebi bliskim osobama, pa onda u vefim grupama u koje je ukljufen. Tako, govorefi o ulozi pola, 2. Kami moie da kaie: ,,Geneza identiteta pola je samo stvar bioloikog razvoja i meduljudskih odnosa; nju moiemo shvatiti samo u drustvenom kontek- stu. Mnogo vise od prirode, kultura odreduje svakome modele razvoja, vrednosti koje treba postiei, vrednosti koje treba postovati" (11: 63).

Ukoliko se radi o ulozi prvih interpersonalnif: odnosa u genezi identiteta, identifikacija bi se mogla pojaviti kalo ,,dubaki" p-. To na mmer pokazuje J. Levin (11, 43) koji opisuje niz sukoba sa kojima se dete suofava u odnosima sa svakim roditeljem, medutim, a to je ono Hto daje origi- nalnu crtu njegovom saopHtenju u odnosu na uobifajene psihoanalize, on odreduje izvesne socijalne aspekte otpora prema identitetu: nepoznavanje detinje potrebe za izraiavanjem od strane vaspitafa, davanje vefeg znafaja ufenju no afirmaciji identiteta, Hto je posledica ,,dehu-

manizovanog socijalnog poretka".

Sa svoje strane P. Tap (11, 44) pokazuje da se identifikacija obavlja kroz procese koji su razli- Eiti u zavisnosti od druHtvenih celina koji je organizuju - stopljenast sa sredinom u prvoj godi- ni, suprotstavljenost drugome prafena ambiva- lencijom, poduzetnost u ovladavanju tehnikom kada detetu ova postane dostupna, razmiajanje, stvaranje kategorija kada socijalno poredenje postane mogufe - i razraduje sliku na kojoj se uofava paradoks identiteta: postati ja time Hto

se postaje neko drugi.

Da li je ref o stvaranju identiteta ufenjem dru- Htvenih uloga? Brojna saopHtenja koja govore o stvaranju sociusa pokazuju da je on80 usko vezano

FILIP MALRIJE

ne samo za bliske modele vef i za najSire dru- Stvene grupe i njihove krize. Tako P. Paoliki (11, 7) pokazuje kako nezaposlenost i nedostatak demokratskog iivota razvijaju asocijalnost mar- ginalaca i jednu ideologiju zasnovanu na Einje- nici da su iskljureni iz donoSenja druStvenih

odluka.

Sto se tiEe socijalnog identiteta - ja sam seljak, Jevrejin, Oksitanac, ateista.. . - on se ne stvara toliko impregnacijom i sticanjem navika u bliskim grupama koliko uEeSfem pojedinaca u krizama globalnog druStva: bilo da su ekonomske, socijalne ili ideoloSke ove krize navode pojedinca da krene u potragu za grupom u kojoj bi njegovo delovanje imalo smisla. Krize koje se imaju u vidu kod takve analize su prevashodno krize prouzrokovane kontaktima civilizacija (evropske i arapske, crnaeke, ameritkih Indijanaca i dija- spore (jevrejska, jermenska). Medutim, tada izgleda da kolektivni identiteti nisu entiteti, celo- vite datosti : oni postoje zahvaljujufi prijanjanju raspetih, rastrzanih jedinki u potrazi za svojim identitetom. Ovo prijanjanje (A. Baudion-Broye, B, Gaffie, 11,35) je izraz protesta protiv sakafenja koja nastaju kao posledica kontradikcija u samim in~titucija~ma i izraiava se h e Sto pokreCe proces ipolredenija na tri nivoa (ja u sadaSnjasti, ja u proSI1mti. jla sa mdclima, ja sa raznirm soci- jabim s ~ k t u m m a ) . Kulvninaoija tog pwcsa ogleda se u projektu dlru3bvenag prestmktuiranja.

Dakle, Eesta je ideja da ne treba oStro i rigimzno suprotstaviti duboke, strukturalne procese i one koje su plod okolnosti. Ne postoji upravo jedna psihiEka struktura identizacije koja bi bila u 0s- novi kulturnih manifestacija identiteta. Jedna od zanimljivosti simpozijuma bila je u tome da je pokazao - a da svest o tome lnije bila uvek prisutna - kako psihiEki procesi za koje se zna da uEestvuju u stvaranju identiteta nalaze u socijalnim odnosima i objekte oko kojih se identitet gradi, i instzumente neophodne za njihov razvoj i poreklo svog stvaranja i svojih preobra- faja. Ovaj pojam kruinog toka individualnih i kolektivnih identiteta je epistemoloSki plodan: oznaEava potrebu da se prevazide rascep izmedu psihologije i sociologije. On ide u smislu istorij- skog materijalizma: ljudi stvaraju istoriju - stvaraju i razaraju strukture kolektivnog identiteta - u funkciji potreba, ielja, saznajnih aktivnosti, projekata, Sto ne proizilazi samo iz ranijih struktura ved i iz kriza kroz koje ove prolaze. Ali kako nastaju te krize? Kako ih jedinka doiivlja- va? Koje su te razne strategije, izmiSljene ili preuzete, kojima jedinke konstruiSu nove iden-

titete?

Na simpozijumu je bilo raznih odgovora na ta pitanja. Razlike medu njima na planu kolektiv-

FILIP MALRIJE

nog i na planu individualnog razmotricemo na osnovu nekoliko primera.

Kolektivni identiteti

Kako se jedna grupa potvrduje u svom jedinstvu i svojim razlikama? Odgovori se razlikuju u zavisnosti s jedne strane od prirode grupe a s druge, od teorijskih i praktiEnih postulata i istraiivafa. Vidimo primer etnokulturnih i nacionalnih identiteta. Odgovor se takode moie Eesto naCi kroz pojmove predstava o grupi: identitet oznaeava ,,organiwvani skup predstava, znanja, seCanja koji omoguCuje da flanovi jedne grupe ili drugi prepamaj'u ~amru bu grupu ili jedinog njenog 6la- na" (J. A1,uuS-Banajm 1. 18). Ovaj skiup predstava je namatinnam: ,,0 tame &h,je grurpa" (G. Grangijom 1, 20) pa se onda stiEu r m i n a h i na k a e gmpa naimece svoju &luku. Radri se o nmetamju jed'ne kuilture putm dbramvanja. U tom dufaju se isti~fe jedan vi,d h lbre . 0% se is~tiEe ultaga religije (povdlom arapsko-musli- manakog $dentiteta: A. M'onabia. 1, 32), Gas uloga jezika (J. P. Zarclel 1,38, pav,adom kdturnag ildentiteta na Anti'lim, i bmjaa dnuga s a w t e - nja koja gavore o kalmizaciji: J. Siman i A. Ez. &her 1,543, A. M. Gagel 1,74), Eas ulaga ilded'agijla kqje uEestvuju u 'pocesima socija- lizlrcije i G$ji je cilj da ,,podistiiEu jedi,&u d'a se kmsi t iWe kao jled5njstven ~llibjelrt" (M. Be- k m b o 1.5, pavodam abnezovamjla u cnmj Africi) ddk se istwrerneno traii cud njle da se pc,tW

pralvilha g.rupe. U saopgtenju NI. Zavalonija (1,44) nalazimo 0s- novne karakteristike (i teSkofe) koje odlikuju ovaj pravac istraiivanja, n jegovu tendenciju da stavi naglasak na druStvene predstave. Da bi se definisao druStveni identitet ovaj pravac predlaie popis ,,predstava koje ima jedan subjekt o svojoj grupi kao i o identitetu drugih"; te predstave se kategoriSu po semantiEkom principu zavisno od njihovog sadriaja, vrednosti, mogubnosti da mo- tiviSu. . . Ovakvo istra5ivanje ,,privremeno stavlja u zagrade objektivnu sredinu i usredsreduje se na strukturu unutraSnje sredine kao sadriaja dugorornog pamfenja". Bez obzira na vainost ovako predstavljenog naEina deskripcije postoji opasnost da se zapostave pitanja koja povlaEi za sobom geneza unutraSnje sredine u svojim raz- menama sa ,,objektivnom sredinom", u njihovom neslaganju, u posredovanju nesvesne ,,sredinem.

Tu je opasnost od onoga Sto bismo mogli nazvati ,,predstavnim psiho-sociologizm~om" Eiji se izvori nalaze pre svega u dirkemovskim teorijama ko-

lektivne svesti.

Slifna opasnost preti i jednoj drugoj struji takode psihologistifkoj i koja istiEe afektivne procese, odbrambene mehanizme koje pokreCu drugtvene

krize.

FILIP MALRIJE

A. Turen (dva lica identiteta 1. 3) razmatrajuti krize driava ili druStvenih grupa plemstvo, kler, treci stalei) tvrdi: ,,Danas se treba osloboditi predstave o druStvu, . . . svake slike koja bi pred- stavljala identitet druStvenog iivota. i priznati da je druStvena stvarnost, daleko od toga da predstavlja jednu sugtinu, jedan duh ili volju, - samo krhki rezultat. . . skup raznih druStvenih odnosa.. . koji dovode do sukoba, pregovora ili kompromisa." 0 tako relativizovanom identitetu moie se misliti samo u funkciji kriza koje ga izazivaju : u pojmovima odbrambenog ponaSanja (regionalni pokreti, sekte, faSistifki ili nacistirki nacionalizmi, pokreti za ravnopravnost polova, populizmi koji se suprotstavljaju spoljnjim pri- tiscima) ili u smislu ofanzivnog ponaSanja pokre- ta koji iele da dominiraju promenama suprotstavlja juti se ustanovljenim druStvenim pravili-

ma (na primer - ekolozi, feministi).

Jedno takvo shvatanje vodilo bi do funkcionali- stickih ideja; po njemu kolektivni identitet je sredstvo koje sluii da se pojedincima koji mu pripadaju obezbedi vise ili manje realna ravno- teia. KazaCe se na primer da je u afritkim dru- Stvima pojedinac rastrzan izmedu raznih diver- gentnih moguenosti identizacije: on ,,postaje srediSte u kome se odigravaju razni sukobi identiteta. . . neuskladenosti ciljeva filozofije razvoja i ciljeva. . . tradicionalnih drugtava". (N. S. Agbl- manjon 1,15). Ti sukobi izazivaju strah i agresiv- nost (H. N. Nkaya 1,22) koje pojedinci pokuSa- vaju da izbegnu na razne nafine, u zavisnosti od svog druStvenog poloiaja. Jedni ponovo poteiu tradicionalni identitet nasuprot naEinu iivota koji im predlaie Zapad. jedni se okreeu pseudo- obnoviteljskim mitovima raznih sekti. a neki proriEu utopijsku bududnest jednog nnroda i ti-

me negiraju prave sukobe (H. Urbano 1,23)

Prilikom ispitivanja afektivnih izvora afirmacije identiteta, mnogi autori su podvukli uiogu imaginarnog. Imaginarno se pothranjuje kolektivnim sefanjern u koje, naravno, sinkretitki unosi teme iz sadainjosti ili iz drugih civilizacija. Tako, crnafki identitet u SAD mega modele vladajuteg druStva i sedanja iz doba robovanja (E. Marien- stras 1,26). Isto tako Jehovini svedoci u svom mitu negiraju istoriju, pa tu negaciju vezuju za negiranje dr~rstvenih dogadaja koji su ih naveli da pridu sekti a da toga nisu svesni (M. J. Sore

1,56).

Imaginarno kao instrument traganja za identitetom nalazi se na viSe nivoa i to u zavisn~osti od kolektivnog identiteta koji se traii, u zavisnosti od narina na koji ga znanjem i racionalnim raz- misljanjem tumarimo, nalazi se u raznim obli-

cima druitvene prakse:

Nekoliko primera:

FILIP MALRIJE

- Kod manjina etnifki identitet se gradi kao suprotnost identitetu drugih, postupkom projekcije kojim se identitetu drugih pridaju negativne osobine (D. de Vos 1,4; MiSel Ru 1,271 i to je naj- feSCe i odgovor na diskriminaciju fije su irtve

pripadnici man jine.

- Da bi safuvali svoj identitet, grupe kojima preti asimilacija stvaraju utopijske programe u kojima se briSu unutrainje razlike a istife sve Sto ujedinjuje: tako se u Kvebeku ponekad na- gla~a;a znaiaj komunikacije n a u ~ t r b druStvenih i ekonomskih problema, pa se na komunikaciji zasniva ,+an o egalitarnom drultvu" (C. Filto 1,28); na sliran aafin u Juinoj Americi koristi se povratak izvorima i oslanjanje na motive predaka da bi se od kulture stvorilo ,oruije za borbu

protiv otudenja koje donosi imperijalizam.

- Francusko seljagtvo, iako ufestvuje u praksi ka~italistiEke ekonomije. u modernistiEkoj ..logi- ci'? stvara sebi neki nes'tabilan identitet 6me ito se u svakodnevnom iivotu drii tradicionalnih

vrednosti (M. H. Sule 1,36).

- U gradovima mesne zajednice se pojavljuju kao nosilac autentifnog druStvenog iivota. Kroz druStveni iivot one uvode identitet zajednigtva koji u stvari doprinosi ,,uvodenju novog saveza medu klasama koji je potreban monopolistiEkoi

burioaziji" (C. Berlinger 1,411.

- Drfava hvata i orijentige nacionalne teinje razvijajudi kulturu sa unifikatorskim pretenzi- jama; mada se trudi da tu kulturu prikaie kao sopstveno opravdanje, ona ne moie da uklopi u nju sve nacionalne vrednosti, a jaz koji se stvara izmedu driave i nacionalnog identiteta diskvali- fikuje drZavu i izaziva krizu (A. Perez-Agot 1,53

povodom Euzkadi).

Sva ova izlaganja o kolektivnim identitetima podvlafe ulogu ideologija u njihovom stvaranju ; istu ulogu imaju i jezifke tvorevine. Medutim, ukoliko se ovo stvaranje identiteta stavlja u odreden odnos sa krizama koje su uzroci konflikta, analiza svega toga retko uzima u obzir ekonomske i politifke aspekte, dijalektiku izmedu razvoja

proizvodnih odnosa i ideologija.

Ovu dijalektiku je dobro uofio R. Peh (1,37). On polrazuje da se grupni identitet vinogradara sa juga stvara na viSe nivoa, kroz solidarnost u radu i kulturi Langdoka, kroz solidarnost u suprot- stavljanju - trgovini, driavi, drugim seljacima; ,,vinske krize" vezane za razvoj kapitalistirkog druStva izazivaju, traie pribeiiSte u ideologijama (socijalnim, oksitanskim) Eiji izraz i praksa (za- druge, oksitanski jezik, manifestacije) pokazuju

formulu identiteta u razvoju.

FILIP MALRIJE - - - - - -- -

Ove analize bi se mogle uopStiti. Ako je tarno, kao Sto naglaSava F. Moren (1,33), da rekonstruk- cija kolektivnih identiteta u celom svetu proizilazi iz poremebaja koje je izazvao ,,zapadni sistem vrednosti", moie li se zaboraviti to da se te ,,vrednosti7' pojavljuju svuda posredstvom tehnike i proizvodnih odnosa koji se uvode u ka- pitalistirkom druStvu i to jednom alternativnom igrom nasilja i zavodenja. Usled toga, kako u evropskim tako i u svim ostalim drultvima dolazi do ogromnih pomeranja identiteta. kako kod evropskih seljaka koji su primorani na seobe i migracije tako i kod Indijanaca sa Anda, i afri- Ekih naroda. Tako se javlja gubljenje korenova Sto je izvor anksioznosti i koje vladajufe klase poku6avaju da iskoriste, ne bez uspeha, predla- iuCi ,,vraCanjen na stare, izgubljene identitete.

Tu se obavlja, na razliEite narine, u zavisnosti od drustvene klase, religije, porodirnih i dru- Stvenih tradicija raznih naroda, jedan ogroman ideoloSki trud fiji je cilj ,,re-ideniizacija". Tu se koriste joS uvek i ive stare vrednosti - vezanost za jedan jezik, za zemlju, za jedan kult, osefanje etnirke pripadnosti, istorijski dug jednoj zajed- nici, opitenje sa boianstvima - sve to prilagode-

no novim okolnostima.

Zahtev za kolektivnim identitetom ie rezultat -- -~--. -

jedne dijalektike na tri nivoa: dijalekt-ike izmedu kriznih drugtveno-ekonomskih Drocesa i ideolo- gGe preobraiaja, izmedu novog-i starog, izmedu

jedinke (tacnije subjekta) i grupe.

Pmi nivo: kriza proizvodnih odnosa kida poro- diEne veze, saradnju, kulturnu razmenu (pomi- slimo samo na naSe razjedinjeno seljaStvo osu- deno na usamljenost, na gubitak kulture, ili na Kanake ili Indijance iz Amazonije). Ova razje- dinjenost je vrlo pogodno tle za razna sanjarenja o ponovnom uspostavljanju izgubljenog jedin- stva, o povratku u pro9lost, za pristupanje raznim sektama koje obefavaju pripadnistvo elitnoj kasti, ili politiEkom projektu koji se zasniva na filozofiji.. . ZnaEi dakle da, zajedno sa brojnim autorima, treba dati mesto imaginarnom, ali ovaj pojam je danas irtva jedne ideologke inflacije: treba analitirki razmotriti tri tipa okolnosti pod kojima se imaginarno javlja: drugtvene krize koje stvaraju kolektivan strah: ideologije, spoljne ili unutragnje koje daju nadu; politiEko angaio- vanje pojedinaca koje im daje oseCanje sigurnosti.

To je identitet shvafen kao ujedinjavanje.

Drugi nivo: ovo ujedinjavanje treba da obnovi veze sa trijumfalnom i radosnom proSloSCu, ono zahteva stvaranje jednog sefanja, jedne proglosti (v. M. C. Gogens 1,341. Ova proSlost se stvara na razne naEine: jezikom, koji je za domoroce sredstvo da afirmiSe sopstvenu originalnost u odnosu na stranca (npr. U Oksitaniji; G. Moran

FILIP MALRIJE

l,W, ili Kataloniji: M. Sigan-Soler 1 75); knji- ievnoidu i umetniekim stvaralaStvom uopSte; svetkovinama.. . Ovde se identitet pojavljuje kao kontinuitet, ali proilost nije samo ko~~zervativna, u tom seCanju postoji i teinja da se produii traj- nost uspomena. da se ostane ireran, da se ne otudi.

Najzad, treCi nivo, nivo zasnivanja subjektivitcta - kao centra inicijative, razmidljanja, procenji-

vanja - u intersubjelitivnim odnosima.

Ukoliko prihvatimo da jedinka stvara svoje ob- rasce ponaSanja koji vode stvaranju lienosti, subjektivaciji, prihvatanjem ili odbijanjem u okviru ogranifenih grupa, onda kidanje tih veza u okviru krize globalnog druStva predstavlja osnovu za krizu lifnosti. Jedinka moie da prevazide svoje strahove samo stvaranjem novih intersub- jektivnih veza u cilju stvaranja, zajedno sa ostalim pojedincima koji su imali ista iskustva, jednog novog identiteta. Naravno oni de to Einiti koristedi zajednirke ,,instrumente za ujedinjavanje": u manjinskoj grupi to je jezik, u nekoj sekti to je mit, u politifkoj organizaciji to je analiza druStva. Kod konstrukcije kolektivnih i individualnih identiteta ima dosta uzajamnog

proiiman ja.

LiEni identiteti

Kako pojedinac, koji svoju celovitost duguje pre svega svom organizmu, uspeva, i pored toga da deluje, da shvati sebe, da ieli da bude autono- man centar: da kaie drugima a i samom sebi ,,ja".

,,Identitet ide kroz telo" kaie A. Anselen-Sucen- berger (11,57), medutim, ukoliko lifnost ne vidi neki smisao u toj akciji, identitet se raspada: prestaje da bude inicijator te akcije: tada je ot- voren put bolesti (rak, depresija, anoreksija).

Naravno, telo se menja tokom vremena i mnogi autori se bave problemom starenja u naSoj civili- zaciji. Oni istiru da osedanje da ,,fovek nije viSe ono Sto je nekad bio" zavisi u istoj meri od dru- Stvenih predstava koje pojedinac koji stari inte- riorizuje kao i od stvarnog fizifkog slabljenja. Te predstave su danas vrlo razlifite: ili se na festo mistifikatorski nafin precenjuje treCe doba (J. Y. Mersije 11,131 pozivanjem na narcisoidne vrednosti (J. Birust 11,16; P. Denu i A. Diran 11,19), ili se ide na zatvaranje u starafke domove sa sveSdu o sopstvenom porazu (M. Drul 11, 15).

Telo nije osnova lirnog identiteta, ono mu je samo instrument koji subjekt koristi na razliri- tim nivoima svojih drugtvenih odnosa da bi uspostavio identitet koii mu je neophodan za te odnose ili, ako hofete. koji subjekt gradi kao odgovor na konflikte u koje ga dovodi njegova

FILIP MALRIJE

egzistencija sa drugima. Ovaj zakljuCak nalazimo u ekspozeima o percepciji sopstvenog tela kod deteta i adolescenta (R. Kanestrini i al, 11,59) ili, kod odraslih (L. Perel 11,62); ovde je isklju- Cena hipoteza konstitucionalne predodredenosti

(A. Zakar 11, 22).

Ali kako se gradi identitet? U saopitenjima moiemo naCi tri glavna tipa odgovora.

Jedni podvlare znaCaj nesvesnih procesa ,,medu- ljudske veze" zasnovanih na napetosti identifikacije i odvajanja. ViSe saopStenja se odnose na psihoanalitiCku koncepciju odnosa prema objektu koji, na anksiozan nacin, izaziva odbrambeno povlaCenje. J. Gijomen (I, 42) smatra da je ,,identitet energija vezana jednom strukturom, skupom prepreka koje spreCavaju kontakt": agresivna pobuna protiv invazije koju nad egom vrSe ,,objekti" je jedna odbrana, ali ona mora biti reguli- sana da bi se safuvala veza sa objektom - i da bi se istovremeno izgradio identitet. Medutim, moramo se setiti kao Levin (ranije citiran) da ova pobuna ima seksualni karakter. ,,Dete mora da inkorporira sopstvenu majku.. . da bi ga ta imaginarna majka posmatrala, da bi moglo da se razvije i da posmatra samo sebe"; zatim bilo da je deEak ili devojtica, ono mora da izgradi svoj seksualni identitet polazdi od prvobitnog prizora Sto je vrlo teSka konstrukcija koja nalaie da dete prizna svoje rodenje i da zna da prevazide veze koje otuduju. Dekur (11, 53) daje nekoliko primera za to osu8ujuC.e funkcionisanje: narcisizam, doniuanizam, pokuSaj da se smanji razlika medu polovima, fantazmi gubljenja sebe u drugom, kao menifestacije izostajanja dijalektike izmedu dela i celine, izmedu tela i dijade koja 5 , ~ stalno obnavlja: majka dete, dva brata, dva prijatelja,

ljubavni par, foveii i njegovo delo.. . Jedan od doprinosa psihoanalize je to Sto je uka- zala na dijalektiku koja je u osnovi traganja za identitetom. Ipak je potreban neki narcisizam, neki ,,libido prema sebi" kako bi to traganje krenulo. Medutim to svaliako nije izvor. U suko-. bu izmedu privlaenosti ka objektu, koja odreduje razne oblike identifikacije, i straha da se Co- vek s2m n e izgubi, u suprotstavljenosti ,,ielje (koja j,oS nije kompulsivna) i straha (koji je ve6 kompulsivan) koji se bore u eoveku" (Frojd) stvaraju se i oseCanja razlike izmedu sebe i drugih i tratenje stalnosti, pokuSaj da se prevazide privla- Cnost objekata, stvaranje sistema vrednosti - ideal o samome sebi - Sto treba da odredi okvir

identiteta subjekta.

Identitet moie nastati samo na osnovama izve- snih otpora (pre presvesnih nego nesvesnih) libidu. Psihoanaliza je pokazala da ovaj otpor, fak iako pokreee libido prema samom sebi, zavi-

FILIP MALRIJE

si od zabrana, potiskivanja, tabua incesta: on postoji i ima druStvene komponente. Psihoana- liza takode pokazuje da se identitet, iako ima korene u konfliktima izmedu identifikacije i odvajanja, ne razvija nezavisno od svesnih opera- cija koje Frojd vezuje za jezik. Predstava o pro- Slosti ili opStije reEeno, situiranje u vremenu, odbacivanje i biranje, tumafenje simbola (oniri- Ekih ili kulturnih), seCanje na dogadaje koji su bili odluEujuCi u izgradnji lienosti, sve su to bez sumnje konstitutivni elementi identiteta. Ali, psihoanaliza ne poznaje sloienost i nafine delo- vanja drustvenog faktora, konstitutivnog elemen-

ta super-ega.

Kod jedne druge orijentacije, kognitivne, istraiu- je se priroda tih svesnih aktivnosti u smislu ispitivanja svesti, slike, pojma o sebi. P. Musen (11, 2) prouEava njihovo formiranje i podvlaCi vainost druStvenih faktora: u zavisnosti od afektivnih odnosa sa drugima jedinke interiorizuju brojne slike o sebi koje dobijaju od drugih i organizuju ih u zavisnosti od naEina na koji opa- iaju i tumafe svoj naEin ponaSanja u odnosu na ponaSanje drugih; u ovom manje ili vise sloienom tumaEenju vode ih kulturni stereotipi. J. P. Kodol to bliie objagnjava: u osnovi slike o sebi - u poznavanju svoje jedinstvenosti, svoje stalnosti, svoje vrednosti - preplieu se osobine koje mu priznaju drugi i osobine koje subjekt pripisuje Sam sebi veC zbog pripadanja grupama ali isto tako i zbog ielje da se pred drugima odredi kao neko razliEit a istovremeno konfor-

man, kao neko koherentan a istovremeno mobilan. Kodol s pravom istiEe da stvaranje slike o sebi ide preko dijaloga sa drugim, razlifitim, diver- gentnim lien itima i subjekt mora o tome da vodi rafuna a da bi ocenio samoga sebe. U tom dija- logu vrSi se kategorizacija i procena osobina otkrivenih u subjektu. To ie konstrukcija sa vise centara u kojoj se naizmgni~no javljaj; poredenje sa druStvom i konstatacija o nemoguCnosti tog poredenja (G. PeSelje (11,-38). Ona zavisi od razvoja intelektualnih aktivnosti: kada se govori o lienom identitetu priznaje se da ono ,,jan zna da moie da, izmedu raznih moguCnosti, bira onu koja proizlazi iz sistema vrednosti koji lifnost smatra svojim (G. Pjero-Le Boniec 11, 31). Ova konstrukcija zavisi takode i od predstave o svom vremenskom horizontu, od svesti da je danaSnji- ca istovremeno i kontinuitet i raskid sa juEera- Snjicom, da ona priprema jednu sutragnjicu koja je i slifna i drugaEija: svest o .,neidentiEnom - - identitetu" pretpostavlja kognitivno upisivanje doiivljenog u opSte okvire ljudskoa iivota, ali uz korekcije koje s u u funkciji indi;idualnog mo-

menta (H. Rodrigez-Tom 11, 28).

Icada govorimo o svesti o samom sebi, nameCu se dve primedbe. Jedna se tiEe dinamike kon-

FILIP MALRIJE

strukcije te svesti. Kodol primeCuje da slika o sebi nije neutralna: ,,ona definiSe izvesnu valo- rizaciju objekta na koji se odnosi: ne samo da ego zadriava one aspekte koje ceni druStvo za koje je vezan i medu njima one koje lifno ceni na osnovu lifno doiivljenog, veC pokuSava da istakne i one aspekte koji mu daju moC nad oko- linom. autonomiju". Takva primedba nas upucu- je na afektivne izvore stvaranja predstave o sebi. Ona, izgleda, pomaie da se reSe problemi i krize koji se tifu jedinke - za koje smo ved rekli da

su kako socijalni tako i individualni.

Jedna druga primedba tire se nivoa svesti o sebi. R. Zazo (11, 41) to pokazuje kod prepoznavanja sebe u ogledalu: ukoliko do toga dolazi kasnije nego Sto to izgleda pojedinim autorima kao Sto je Lakan, to je stoga Sto ,,postoii sukob izmedu percepcije i predstave koji je dugo reSavan u

korist percepcije".

Kod percepcije a narofito predstave o sebi moPe se videti jedna cela evolucija; ona ne zavisi samo od ukupnog kognitivnog napretka: ona ima ori- ginalne aspekte vezane za progresivno otkriva- nje veza izmedu sebe i drugih, veza izmedu raznih pretpostavljenih lifnosti, svesti da istorija ega zavisi od narina na koji se on ukljuruje u istoriju institucija: postoji meduzavisnost izmedu

razv,oja inteligencije i te dvostrane istorije.

U mnogim saopStenjima nailazimo na razmatra- nje druStvenih odnosa u stvaranju lifnog identiteta - treda orijentacija - na raznim nivoima pri femu nikako nije jasno postavljen problem

odnosa izmedu druStvenosti i identiteta.

Akulturacija navodi subjekt da konstituise vise identiteta i taj pluralitet postaje izvor teSkofa i

za njega i za druge.

Neki autori razmiiljaju o tome kako obrazovnnje u raznim dobima starosti doprinosi identitetu. Pored identiteta stvorenog putem identifikovanja u porodici, postoji identitet u ikoli (L. Lirsa 11, 69): igranje unapred odredenih uloga gde svako putem poredenja sa drugima moie da oceni kako igra svoju ulogu; dramat iha situacija jer je uspeh vrlo nejednak, a objektivna percepcija ne samo teSka ve6 nemoguka. Tim pre, naglaSava L. Not (11, 70) ito se norme za te uloge razlikuju u zavisnosti od pedagoSkih ideologija nastavnika i Sto je ikola popriite (J. Guljemi 11, 71) naufnih i druStvenih kontradikcija. Obrazovanje je mesto dvosmislene objektivizacije: ono daje normativne okvire na osnovu kojih se subjekt definige gradeCi modele koje druitvo hoCe da on podraiava, ali ti modeli su u sukobu i to u tolikoj meri da subjekt ima utisak da se u jednom ili drugom modelu oluduje ukoliko ne i u svima njima: tako nastaju marginalnosti ali i stalni napori fiji je cilj me-

FILIP MALRIJE

njanje modela i ustanova koje se tim modelima inspirisu.

Posle obrazovanja, profesionalna aktivnost je prilika za konstrukciju suStinskih aspekata identiteta. Odnos premn radu je dvostruk. Svako iivi u svetu del5 koja uobliravaju njegov ukus, teinje, intelektualne procese. I . Majerson je nekada govorio o tome: ispod normi, ta struktura ,,ljudske industrije" sluii kao okvir strukturi identiteta. Odjek tog shvatanja nalazimo kod U. BeSa 111, 13) koji smatra da su stvoreni objekti, na primer kuCa, regulatori, stabilizatori ponaianja: oni nam omoguCuju da ,,nademo sebe" u njima, ali na nama je da ih izaberemo, da ih menjamo u funkciji naSih ielja koje se menjaju tokom

egzistencije.

Medu tim objektima nalaze se i instrumenti i okvir rada. Drugi aspekt uticaja rada kao fina na jedinku: ,,prinudni odnosi u radu dovode do druitvenih sistema strategijskih interakcija koji proistifu iz materijalnih uslova rada i raspodele moCi.. . " (R. Sensolije I, 257-86); burne promene u tim sistemima - od tehnoloSke racionalizacije do nezaposlenosti - dotiEu veC uobliEene identitete jer stvaraju razlieite kulture u okviru kojih svako nalazi razlirito mesto prema svojim slir- nostima ili razlikama u odnosu na druge. Ovo je vain0 saopitenje, medutim, po naSem miSljenju nedostaje mu to Sto jasno ne povezuje radne \\d- nose sa odnosima vlasniitva nad sredstvima za proizvodnju, sa klasnom borbom i politirkin1 implikacijama. Bilo da se radi o tehnoloSliim promenama (Y. Lika I, 68, povodom automati- zacije) ili timskom radu (R. Tionvil I, 69) problemi odgovornosti i vlasti radnilra ne mogu se po- stavljati mimo razvoja ekonomske strukture proizvodnje i raspodele: i sa tim je identitet u vezi. To se ne odnosi samo na manuelne radnike. to se odnosi i na psihologe i psihoanalitifare o kojima je bilo reri na simpozijumu, odnosi se i na umetnike ili pisce samo posredovano, na drugi narin. To je bez sumnje pitanje knme nije bila posveCena dovoljna painja - svakako zato Sto njegove strukture obrazuju ono prvobitno nesvesno, prvobitno odrediSte ponalanja, Sto iz daleka deluje na ielje i potiskivanja: istorijsko nesvesno.

Govor je jedan sloien Einilac identiteta. Kroz govor dolazimo do odnosa sa Drugim. Taj odnos kod deteta kao i kod odraslih proistire iz prak- tiEnih ili afektivnih potreba, ali kada se nade u jeziku ulazi u okvire pogodne za stvaranje individualnog identiteta. U jeziku dete u stvari nalazi ne samo moguCnost da u percipiranom svetu razlikuje identitet objekata koji su oznareni reri- ma (ostali objekti ostaju neobjektivizirani), veC i mogucnost da ,.obelefiW, podvure razliku izmedu sebe i sagovornika (ja - ti) da na povrSinu jezika projektuje svoje ielje, svoja protivljen.;a, i

FILIP MALRIJE

da, postavljajuki se kroz ref u razna vremena, otkrije u tri dimenzije svoje postojanje: da dela. aa se seka svojih postupaka i da ih priprema. I to sa inicijativom koja mu daje smisao sebe kao odgovorne lif nosti : F. Fransoa (I, 73) naglaSava da govoriti znafi birati, donositi odluku izmedu moguknosti koje pruiaju protivurefne situacije; G . Moran (I, 74) pokazuje kako se inicijativa onoga koji govori uvek zasniva na njegovom zauzimanju stava u odnosu na Drugog, u skladu sa igrama sloienim na koje jezik poziva; po njemu rezultat toga su razni identiteti (zavisno od toga da li je neko izvrSilac dela ili inicijator, onaj koji postavlja pitanja ili onaj koji odgovara

itd.).

Pismo naglaSava i obnavlja procese identizacije; pisac veruje da se izraiava kao da je i pre njega postojao jedan smisao, jedno ja, dok u stvari, kad piSe, on obavlja ,,taj pomak od sebe ka sebi koji se sastoji u preuzimanju rizika iznutra da bi ras- tvorio svoju lifnost" (N. Brosar I, 82). Pomalr od sebe ka sebi po nagem miSljenju ne potire samo iz unutragnjosti poSto protest protiv svoje lifnosti proistife iz drugih: iz borbe medu grupama, protivurefnosti u druStvenim odnosima, ix ideolo4kih sukoba koji podstifu traienje sebe. Cudna je ta pisana rei. gde se govornik rekon- struiSe govordi samom sebi, a u isto vreme govori i protiv stvarnih protivnilra od kojih ieli da se odvoji, poSto se, on to oseCa, isuviSe iden- tifikovao sa njima. Pisati, znafi boriti se protiv sebe, iSEupati se iz sebe, iz sebe - drugoga.

Medutim, vidimo da su jezik i ideologija nera- zdvojivi u stvaranju lifnog identiteta. ViSe autora je to zapazilo. Ufesnici zainteresovani za problem dvojezifnosti, na primer u oksitanskoj oblasti (P. Kanivenk I, SO), istifu da se svaki semantifki sistem uvija u svoje imaginarno a ono je vezano za jednu joS ne sistematizovanu m ~ e i u p~edstava zr~ednosti - to je ono Sto podrazumevamo pod

ideologi jom.

Odnos izmedu ideologije i lifnog identiteta je festo pominjan tokom simpozijuma: poSto ideologija, kao Sto smo videli, jafa druStvenu poveza- nost u odgovor na krize, ona to fini time Sto pojedincima u potrazi za smislom i ostvarenjem svoje lifnosti omogukuje da se pronadu, da se prepoznaju u ogledalu koje im pruia ideoloSka ref drugih, ali uz opasnost da se izgube u nepo-

znanicama svojstvenim svakoj ideologiji.

Primer za ovu dijalektifku vezu izmedu ideologije i lifnog identiteta nalazimo u odnosima izmedu lifnog identiteta i driave. ,,Vlast, pravo, driava vrSe prinudu nad pojedincem tako da bi ga na lukav nafin struktuirali.. . Driava uvol!i izvesnu ,,psihologiju" u lifnost, ,,psihologiju pro- sefnosti, osrednjosti" kaiu C. AroS i P. Nev (11,

- . - FILIP MALRIJE

40). Da, ali pojedinac ne postaje subjekat i lienost, znaEi akter (graditelj odgovoran za svoje obaveze i poduhvate) osim u okviru sistema pred- stavelvrednosti kome se naravno potEinjava i u kome se manje-vise otuduje ali koji istovremeno i daje smisao njegovim postupcima. On ne trpi samo uticaj driave ve6 naiazi, u ideologiji koju ,,deliu sa ,,drugimam, smisao postojanja. Onaj koji kaie ,,ja sam nacista" bez sumnje se otuduje, ali u tom istorijskom otudenju nalazi neSto na osnovu Eega moie da kaie ,,jaw. Subjekt na- stao poteinjavanjem? Naravno, poSto zapleten u nejasne druStvene odnose nije nagao sagovornika koji bi umeo zajedno sa njim da definiSe smisao koji bi danas mogli imati na primer nacija ili socijalizam izmedu ostalog. Ili, ako ga je i sreo, nije hteo da ga Euje, poslao ga je u bgor ili u smrt. On je naSao svoj identitet: usred svog otu-

denja.

Umesto zak1juL:ka

Zbog Eega su ova saopStenja pobudila toliko in- teresovanje, Eak strast?

Pre svega zato Sto je identitet duboki problem naSeg doba. Kako u industrijskim zemljama tako i u zemljama trekeg sveta, imperijalizam izaziva poremekaje kolektivnih identiteta. IdeoloSke po- drSke liEnom identitetu, a narorito religiozne - pojmovi duse, besmrtnosti, veze sa bogom - su u sukobu sa naurnim Einjenicama. U socijalisti- Ekim zemljama koje su toliko ueinile za razvoj socijalnih identiteta, staljinistirki besmisao o dik- taturi proletarijata i teorijska lenjost svih nas Eesto su dovodili do nepoznavanja potrebe za identitetom, negiranjem znafenja nzarksistifke

misli.

Na osnovama hiljadugodignjih dostignuCa odvija se borba protiv brojnih poteinjavanja lienosti .,imperativimaS tehnike, driave, imperijalizma. Borba koja se odvija pipanjem u mraku, koja se Eesto oslanja na pojmove pozajmljene iz preva- zidenih ideologija (kao i iz sekti), borba Eiji je cilj ponovno prilagodavanje starih identiteta: uspostavljanje razlike, invencija, koherencija u

novim druStvenim odnosima.

Pravedno je da se istraiivaEi strasno bave ovim predmetom. Medutim, humanistieke nauke su doSle, do jedne prekretnice, ako ne i krize. One su neizbeino podlegle imperativu specijalizacije i time se raspareale. Jedna od reakcija na nedo- statke koji ~rois t i ru iz te ras~areanosti ie i razvoj struktuializama ali ni strukturalisti nisu us- ~ e l i da izbegnu sve zamke. Strukturalizmi imaiu tendenciju da, iako s pravom istiEu vainost struk- turalnog istraiivanja, potcene istraiivanje geneze, istoriju. JoS jedna odbrana od preterane specija-

- FILIP MALRIJE

lizacije je bilo okretanje ka multidisciplinarnosti, istovremeno osvetljavanje jednog ~ redmeta iz raznih uglova: me&utim,- to sobom nosi opasnost suprotstavljanja tih raznih prilaza, reciprofne kritike, da se ti razni prilazi ne stave u perspek-

tivu dijalektiekog istraiivanja.

Pa ipak. brojni autori su se dotakli te perspektive tokonl samog simpozijuma. Povodom identiteta

moguCe je videti u femu se ona sastoji.

a) Pre svega sastoji se u zahtevu za realizmom: ne treba zaboraviti da ,,materijalne7' strukture utifu na traienje identiteta; sazrevanje organi- zma, seksualnost, odnos prema delima i alatima a kasnije i prema zahtevima ekonomskog iivota, predstavljaju okvire ponaSanja jedinke i ona ne moie da pronade svoj identitet van podsticaja koji iz toga proizlaze. Takode, kolektivni identiteti ne mogu se zamisliti van odredenih struktura druStvenih odnosa - ekonomskih, politiekikih ili lingvistifkih i kulturnih. Nepoznavanje ovih osnovnih struktura koje su i same u sloienim medusobnim odnosima dovodi, na primer, do toga da se identitet situira na nivo predstava (Zava- loni), na nivo ofanzivnih,ldefanzivnih afektivnih procesa (Turen), ili na nivo svesti o sebi (ocenji- vanje identiteta u odnosu na odgovor na pitanje:

ko sam ja?)

b) Drugi zahtev: mora se uzeti u obzir pluralitet odnosa (prema stvarima, lienostima, raznim tipo- vima drustvenosti: tehnifkim, socijalnim itd.) u kojima se stvara identitet. Ovi odnosi dolaze u ,,serijamaW koje su istovremeno i meduzavisne i relativno autonomne. U svojim odnosima sa objektima, na primer, lienost je jedno risto teh- niEko telo koje se razlikuje od tela u meduljud- skim odnosima, od seksualnog tela, od sportskog tela.. . Isto kao Sto se i socius jednakih razlikuje od sociusa daka ili Segrta, itd. Tako, u svakome postoji pluralitet identiteta: Pirandelo je do jedne taeke imao pravo. A Sto se tiEe kolektivnih identiteta, postojanje klasa to jednako potvrduje.

c) Iz Eega sledi, kao treCe, dijalektitko nastajanje kroz unutradnje protivureEnosti u vezi sa spolj- nim sukobima. UnutraSnje protivureEnosti u svakom domenu: krize u organskom sazrevanju

stavljaju subjekt van ponaSanja u kojima je izgradio jedan pre-svesni identitet; kod meduljudskih odnosa prilika za restrukturaciju ranijih identiteta je prelaz iz porodice u Skolu, iz Skole na rad itd. Sp401jne kontradikcije su kada na primer pojedinac ili grupa ne priznaju mogutnosti (ili prava) drugog pojedinca ili druge grupe.

Ove protivurernosti su izvori kriza identiteta o femu se na simpozijumu Siroko govorilo. Vaino je shvatiti i sloienost tih kriza. Psihoanalitifari su se bavili krizama koje nastaju prilikom iden-

FILIP MALRIJE

tifikacije sa roditeljima: ali zar ne treba na dru- Stvenom i ideoloSkom vlanu traiiti veze izmedu njihovog ponaianja, i raznih vrsta druStvenih odnosa u koje su baEeni i kriza kroz koje prolaze? Oni, medutim: koji ne poznaju specifiEnost poro- riEnih odnosa i Einjenicu da su skom sve krize identiteta povezane sa njima ufinili bi takode

ozbiljan propust.

d) Cetvrto pitanje odnosi se na traienje identiteta: ako vef ne moiemo reti da identitet proizlazi iz materijalnog koje je vec tu - tela za jedinku, iz ekonomske strukture ili teritorije za grupe - ako konstatujemo da je identitet borba za prevazilaienje podela koje naSa egzistencija stvara u relativno autonomnim serijama i kroz sukobe koji se u njima javljaju, Sta je to Sto nagoni jedinku i grupu na prevazilaienje tih podela? Sta nagoni jedinku da izgradi sistem ured- nosti za koji je Valon govorio da je neophodan za stvaranje lienosti? Sta nagoni grupu da stvori ideologiju koja nju samu opravdava? Na simpozijumu mi liEno nismo naSli jasan odgovor na ta pitanja. Kada se govori o idealu sopstvene lifnosti ili ideologije, to ima deskriptivnu vred- nost: medutim, Sta stvara taj ideal i tu ideologiju i kako ideal i ideologija stifu moC koju imaju.

Cini nam se da je ovu borbu protiv podela, cepa- nja, borbu za uredivanje naSih postupaka u jedan sistem koji im daje smisao - problem smisla, dakle lifnosti, nemoguCe razumeti ako se ne

pozovemo na isto~iju.

Svaka grupa i svaka jedinka. u nekim momenti- ma svoje egzistencije vise nego u drugim, suofava se sa pretnjom otudenja koje povlaEi napu- Stanje - mada nGno - nckih tipova pmaj:amja koja su u neskladu sa nastajanjem novih celina. Polazefi od straha koji izaziva ova pretnja. re- konstrukcija identiteta prolazi kroz fazu porde- nja i kritike kako bi se nakon toga izgradio plan integracije koji bi izmirio sve sugtinsko. Ali kako bi takva integracija bila mogufa ukoliko ne bi polazila od istraiivanja istorije, od ukrStanja

istorije Eovefanstva i istorije jedinke?

MiSljeaja smo da 1.razmi3ljanje i p i r i s a n o mark- sistifkom metodom - ne zapostavljajufi dopri- nose drugih struja u istraiivan ju, naj bolje moie da odgovori ovim zahtevima, bilo da se radi o identitetu ili o drugim suStinskim pitanjima. Marksistifkih istraiivafa je bilo malo na simpozijumu ili su bili diskretni. Moida su imali dru-

ga posla?

(Preveo s francuskog DRAGAN MINDEROVIC)

Documents

IDENTITET - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/pretraga/59_2.pdf · IDENTITET POlMOVl I KONCEPCIJA* Simpozijum**) ... Eki, kulturni, regionalni, nacionalni, profesional- *) Philippe Malrieu,