Identitet Beograda

IDENTITETBEOGRADA

GEOPOLITIČKI ČASOPIS

ISSN 1820-0869_____________________

Broj 1-2/2012_____________________

Naučna redakcija:Ivo GOLDSTEIN, Dušan JANJIĆ,

Miodrag LEKIĆ, Predrag MATVEJEVIĆ, Anđelka MIHAJLOV, Vuk

OGNJANOVIĆ, Darko TANASKOVIĆ, Predrag SIMIĆ, Aleksandra STUPAR,

Aleksandar MIRKOVIC, Erick VIVER, Erick GORDI, Margerita PAULINI

Izdavač

Beograd, Čubrina 5E-mail: [email protected]

www.limesplus.rs; www.hedu.biz

Za izdavačaZorica Stablović BulajićOdgovorna urednica

Adele MazzolaUrednik izdanjaNikola SamardžićIzvršna redakcija:

Haris DAJČ, Mijat LAKIĆEVIĆ,Aleksandra PROLE, Maja VASILJEVIĆ,

Alenka ZDEŠAR ĆIRILOVIĆTehnički urednikPredrag Knežević

Prodaja i pretplataIvana Stojanović

KorekturaJelena Stojanović

ŠtampaGreenfi eld, Beograd

www.greenfi eld.rs

Izlazak ovog broja pomogao je Sekretarijat za zaštitu životne

sredine Grada Beograda

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd32LIMESplus: geopolitički časopis/2004, Beograd (Čubrina 5)HESPERIAedu, 2006, BeogradZa izdavača: Zorica Stablović BulajićGreenfi eld – 24 cmTri puta godišnjeISSN 1820-0869= LIMESplusCOBISS SR-ID 114047756

AUTORI:

Prof. dr Aleksandar RASTOVIĆ – Istorijski institut, Beograd

Prof. Dr Mirjana ROTER BLAGOJEVIĆ – Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, Beograd

Ognjen RADONJIĆ – Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd

Simona OGNJANOVIĆ – Nezavisna istoričarka umetnosti

Ivana BENOVIĆ – Nezavisna istoričarka umetnosti; članica Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA).

Slobodan – Giša BOGUNOVIĆ – Akademija arhitekture Srbije

Tamara KRSTIĆ – Radio Beograd

Zoran BLAŽINA – Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Ingrid HULJEV – Univerzitet u Beogradu, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Zoran ĆOSIĆ – Univerzitetski klinički centar Dragoslav Mišović, Beograd

Ha ris DAJČ – Uni ver zi tet u Be o gra du, Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad

Jovan ĆIRILOV – teatrolog

Nikola SAMARDŽIĆ – Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Si mo na ČU PIĆ – Uni ver zi tet u Be o gra du,Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad

Vesna PERIĆ – Ra dio Be o grad

GEOPOLITIČKI ČASOPIS

sadržaj br. 1–2/20121 Nikola Samardžić: IDEJA BEOGRADA

Deo Deo II – Sukob tradicije i inovacije – Sukob tradicije i inovacije

5 Aleksandar Rastović: BRI TAN SKI PU TO PI SCI O BE O GRA DU

U 19. I 20. VE KU

17 Mirjana Roter Blagojević: STVARANJE MODERNOG

KULTURNOG IDENTITETA BEOGRADA

41 Ognjen Radonjić: PRIVREDNA STRUKTURA I (NE)ODRŽIVOST

MODELA PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA BEOGRADA

57 Simona Ognjanović, Ivana Benović: PRESEK ZBIVANJA U 2011.

GODINI NA SCENI VIZUELNIH UMETNOSTI

Deo IDeo III – Uticaj i prožimanje kultura – Uticaj i prožimanje kultura

71 Slobodan – Giša Bogunović: ID-ENTITET BEOGRADA

85 Tamara Krstić: KNJIŽEVNOST NAD STOLETNOM MAPOM

BEOGRADA

93 Zoran Blažina: VREME (PRE)ZAGUŠENOG DIZAJNA U

BEOGRADU

105 Ingrid Huljev: ODEVANJE – OČITAVANJE TRENUTKA

115 Zoran Ćosić: PUT ZDRAVIH GRADOVA

Deo Deo II – Razvoj i modernizacija za opstanak – Razvoj i modernizacija za opstanak

123 Ha ris Dajč: RAZ VOJ I PRO PA DA NJE SAV SKOG PRI O BA LJA

139 Jovan Ćirilov: BI TEF I BE O GRAD

143 Nikola Samardžić: IDENTITET BEOGRADA: GLOBALNI GRAD

ILI GLOBALNO SELO?

159 Si mo na Ču pić: TRA JA NJE I TRE NU TAK: SLI KA Be o gra dA (1900–

1941)

171 Vesna Perić: FILM SKI BE O GRAD TRE ĆEG MI LE NI JU MA: U

TRA GA NJU ZA (IZ GU BLJE NIM) IDEN TI TE TOM

UVODNIK

1

UDK:

IDEJA BEOGRADALI ME Splus je iz da nje za Ju go i stoč nu Evro pu ita li jan skog ge o po li tič kog ča so pi sa Li-

mes. Ade le Ma co la je od go vor na ured ni ca od osni va nja. Od 2004. do 2008. ob ja vlje no je 10 bro je va ča so pi sa.

Italijanski časopis LIMES (http://temi.repubblica.it/limes/) po kre nuo je 1993. Lu čo Ka ra čo lo, pro fes sor na Ka te dri za po li tič ku ge o gra fi ju i eko no mi ju Fa kul te ta po li tič kih na u ka u Ri mu. Ka ra čo lo je ta ko đe glav ni ured nik ča so pi sa LIMESplus.

En gle ski part ner ča so pi sa Li mes je He ar tland, Eura sian Re vi ew of Ge o po li tics (http://temi.repubblica.it/limes-heartland/).

Be o grad se su o ča va s de fi ci ti ma ljud skih i eko nom skih re sur sa, i ne ma ja snu ide ju svo je bu duć no sti u sa vre me noj re gi o nal noj i glo bal noj kon junk tu ri. Jed na od pu ta nja una pre đe nja tih re sur sa bi la bi i otvo re na ras pra va o naj va žni jim pi ta nji ma pro šlo sti i stra te škim re form skim i raz voj nim opre de lje nji ma. Be o grad mo ra po sta ti te ma na u ke i jav ne po li ti ke, pod ra zu me va ju ći ra ci o nal ne uvi de u pro šlost, i re še nja ko ja će pret ho di-ti pro ble mi ma, ume sto sa mo vik ti mi zi ra ju će pa te ti ke, mi to va i su o ča va nja s po le di ca ma eko nom skih, kul tur nih ili ljud skih ka ta stro fa.

U per spek ti vi bli ske pro šlo sti i pred sto je će bu duć no sti, Be o grad isto vre me no pri-pa da pa ra dig mi ju go slo ven ske dez in te gra ci je i pa ra dig mi glo ba li za ci je. Od nos pre ma Be o gra du i nje go vom sa vre me nom iden ti te tu pod ra zu me va od go vor nost ko ja ni je sa mo aka dem ska. Be o grad je evrop ska pre sto ni ca ko ja je pre tr pe la naj vi še ra za ra nja, mi gra ci ja, eko nom skih su no vra ta i kri za iden ti te ta u dva ve ka mo der ne isto ri je. Pret hod no je bio naj va žni ji pred met ri val stva Osman ske i Hab zbur ške im pe ri je, i stra te ški cilj Srp ske re vo-lu ci je. Be o grad je evrop ska pre sto ni ca ko ja je u mo der noj epo hi naj če šće bi la ili od re di šte ili po kre tač rat ne agre si je. Dra ma tič ne dru štve ne i eko nom ske pro me ne po vre me no su vo di le sa mo de struk ci ji. Za hva lju ju ći upo r no sti ko ju je po sve tio op stan ku i tra ga nju za sop stve nim smi slom, Be o grad je tra jao i kao sop stve na ilu zi ja, kao ne vi dlji va, ali ve o ma oset na ener gi ja iš če ki va nja, na da nja, uspo na i pa do va. Be o grad je isto vre me no iz vo ri šte ogrom nog stva ra lač kog na po ra, i cr na ru pa no stal gi je, uza lud no sti i ne sre će.

Osku di cu, u svo joj kul tur noj isto ri ji, u od no su na evrop ske pre sto ni ce, Be o grad je is pu nio jed nom iz u zet nom hro ni kom sva ko dne vi ce „obič nih“, za ofi ci jel nu ili „ve li ku“ isto ri ju, „ma lih“, ne kad i ano nim nih lič no sti, ko je je no si la sti hi ja opre de lje nja sop stve-ne dr ža ve, dr ža va agre so ra i dr ža va sa ve zni ca, i is ho da od lu ka, po sle di ca ko je su obič no du že tra ja le od pro ce sa ko ji su ih iza zva li. Uko li ko je po jam kul tu re go to vo po du da ran su šti ni od no sa ko ji se us po sta vlja ju i u umet nič kom stva ra nju i u ri tu a li ma sva ko dne vi ce, i sve snim i ne sve snim, kul tur na isto ri ja Be o gra da iz i sku je je dan po se ban pri stup, i ona se ne mo će za u sta vi ti na stvar nom i ima gi na r nom gra du, na gra du ko ji je op stao ili ono me

UMESTO UVODA

IDENTITET BEOGRADA

2

gra du ko ji je sa hra njen u ru še vi na ma, za be le žen, za pam će nje, sa mo na ski ca ma, na cr ti-ma, ur ba nim ve du ta ma ili fo to gra fi ja ma.

U svoj stvu srp ske i ju go slo ven ske pre sto ni ce, Be o grad je uži vao tri pe ri o da re la-tiv no mir nog raz vo ja: od „pre da je klju če va“ 1867. do po čet ka Pr vog svet skog ra ta 1914, dru gi, iz me đu 1918. i 1941, kad je iz gra dio obri se svo ga evrop skog iden ti te ta, i od 1944. do po čet ka ju go slo ven ske dez in te gra ci je 1991. Pr vi i tre ći pe riod tra ja li su po 47, dru gi sve ga 22 go di ne. Iz me đu 1867. i 1914. u Be o gra du su ubi je ni knez Mi ha i lo Obre no vić, već 1868, i kralj Alek san dar Obre no vić 1903, i Sr bi ja je vo di la če ti ri ra ta, pro tiv Tur ske 1876–1878, Bu gar ske 1885, i dva Bal kan ska ra ta 1912–1913. Kao ju go slo ven ska pre-sto ni ca, na kon ogrom nih rat nih ra za ra nja, pat nji i gu bit ka naj ak tiv ni jeg sta nov ni štva, Be o grad je bio po pri šte že sto kih po li tič kih i na ci o nal nih ob ra ču na, i pod neo pri ti sak Ve li ke de pre si je. Dru gi svet ski rat ni je pro iz veo sa mo ra za ra nje i no vu ljud sku tra ge di-ju. Bru tal na po sle rat na so vje ti za ci ja, mi gra ci je, dra stič na pro me na imo vin ske struk tu re i pri ti sci vla da ju će ide o lo gi je, ko ja je ta ko đe bi la pro men lji va, ne kad i ne pred vi di va, to po no vo ni su bi li po volj ni uslo vi za na sta vak ur ba ni za ci je i uklju či va nje u kul tur ne to-ko ve raz vi je nog i slo bod nog sve ta. Pre sto ni ca i sim bol na iz gled hu ma nog i slo bod nog so ci ja li zma, Be o grad je na kon ru še nja Ber lin skog zi da spu stio Gvo zde nu za ve su na se be sa mog, svr sta va ju ći se uz svet ko ji vi še ne po sto ji, svet lo go ra, re do va, spi sko va, ko mi te ta, re zo lu ci ja, tač ki ca, osku di ca, pa ra no je, do sta vlja nja i do sta vlja ča, oča ja nja i pe si mi zma, i na toj tač ki su osta la otvo re na su štin ska pi ta nja nje go ve bu duć no sti.

Be o grad je bio pred met i lju ba vi i mr žnje svo jih ži te lja, pri do šli ca, bra ni la ca i osvaja ča.

Pod sti ca ji raz vo ja, ide je, pro jek ti, i, upo re do s tim, ru ra li za ci je, pro vin ci ja li za ci je i de strik ci je, ta ko đe su do pi ra li i spo lja i iz nu tra. Bio je i gra di li šte i po pri šte ru še nja, i mu zaj i de po ni ja, i zam ka i uto či šte. Jed na je od evrop skih pre sto ni ca du go roč no li še nih eko nom skih i kul tur nih spo sob no sti i sklo no sti da odr ža va ju naj ma nje pri vid me ga lo-po li sa, gla mu ra i bo gat stva. Isto ri ja be o grad ske kul tu re ot kri va zna čaj ne slo je ve si ro ma-štva, izo la ci je, sa mo i zo la ci o ni zma, sa mo za lju blje no sti i sa mo do volj no sti. Za Be o grad je nje go va kul tur na an tr o po lo gi ja jed na ko va žna isto ri ji kul tur nog stva ra nja ili ra za ra nja. Po seb nost, „duh“, „pro ži ma nje“ kul tu ra, ci vi li za ci ja i var var stvo, či ta ju se, u za mr še nom je din stvu slo že nih od no sa, u onim po seb no sti ma Be o gra da ko ji je isto vre me no bio pro-vin ci ja pro vin ci ja ve li kih si ste ma (u mo der noj isto ri ji Ugar ske, Austri je, Tur ske), ur ba no ostr vo ili me tro po la na ru ral no-no mad sko-pa la nač kom pro sto ru Za pad nog Bal ka na, ni-kad do kra ja ur ba ni zo van i ni kad do kra ja ru ra li zo van. Ni kad do kra ja iz gra đen, ni kad u pot pu no sti u sva kom smi slu po ko ren i uni šten. I cen tral ne grad ske zo ne su do zi đi va ne, nad zi đi va ne, ur ba na di na mi ka ne u re đe na, ori jen ta li zi ra na, ne ret ko i na sil na, fa sa de, ur-ba ni mo bi li jar, ina če ne stan dar di zo van, ploč ni ci, par ko vi van da li zi ra ni. I u kul tur noj isto ri ji Be o gra da pre po zna je se si stem od no sa iz me đu ne u re đe nih, otu đe nih, ko rum pi-ra nih in sti tu ci ja, ur ba nih vred no sti, lu ta ju ćih ljud skih gru pa i tra di ci o nal nog dru štva.

3

Bal kan ske kul tu re su o se bi osta vlja le sve do čan stva o ve li kim za mi sli ma, du bo kim me di ta ci ja ma, ali i na ro či tim men ta li te ti ma. Sa mo spo zna ja Bal ka na od vi ja se u pro stran-stvu iz me đu uve re nja o su mor nom op stan ku na mar gi ni, na da le koj, usa mlje noj gra ni ci, na pe ri fe ri ji ci vi li za ci ja, i mi šlje nja da je taj pro stor ključ no po pri šte evrop ske isto ri je. Be o grad ima iz u zet no me sto, fi zič ko, kul tur no, eko nom sko, sme šten na mit skom Li me su ko ji je de lio var va re i ci vi li za ci je. Evrop ska kul tu ra za po sta vlja la je Bal kan u svo jim po-vre me nim od u sta ja nji ma i od nje go ve pro šlo sti i od nje go ve bu duć no sti. Ali je Be o grad i za ni mlji vo okri lje ljud ske sva ko dne vi ce.

I pro šlost i bu duć nost Be o gra da pod lo žni su ne pre sta nom pre i spi ti va nju. Po sled-nja va lid na, po u zda na kul tur na isto ri ja Be o gra da po ja vi la se u tro tom noj edi ci ji Isto ri ja Be o gra da ko ju je ob ja vi la Pro sve ta 1974. Od ostva re nja tog im pre siv nog pro jek ta već nas de li či ta va jed na is tra ži vač ka ge ne ra ci ja. Va žan osvrt na nje go vu kul tur nu pro šlost bi la je Krat ka isto ri ja Be o gra da Mi lo ra da Pa vi ća, i ona je va žan pod sti caj, mo žda i oprav da nje, da se stvar ni pro ce si i či nje ni ce po sma tra ju i u jed nom lič nom, in tim nom osve tlje nju. Jed no od upo ri šta ovog pro jek ta je Ar hi tek ton ska en ci klo pe di ja Be o gra da XIX i XX ve ka Slo bo da na Gi še Bo gu no vi ća, „ati pič ni isto rij sko-ana li tič ki en ci klo pe dij ski pre gled naj-re le vant nijh to po graf skih či nje ni ca, gra đe vi na, am bi jen tal nih ce li na, lič no sti, poj mo va i po ja va u gra di telj skoj, ar hi tek ton skoj i ur ba ni stič koj kul tu ri Be o gra da,” is hod „jed nog oče vid no di vov skog po sla, na pi sa na uz ogro man na uč no li te rar ni in stru men ta rij, sa pri-mer nom na uč nom stro go šću i tač no šću.” (Mi ha i lo Mi tro vić).

Na po čet ku XXI ve ka Be o grad se su o ča va sa iza zo vi ma ko ji pod se ća ju na po tre bu jed no ga no vog osvr ta na onu pro šlost ko ja ot kri va su šti nju nje go ve ljud ske sva ko dne vi ce i va žnih slo je va kul tur nog iden ti te ta. Be o grad ima šan su da se glo ba li za ci ji pre pu sti svo-jim kre a tiv nim sna ga ma, ume sto da ta vo ri u onom ne ra zu me va nju svo ga vre me na ko je ni je bi lo svoj stve no ge ne ra ci ja ma ko je su, u ne ko li ko na vra ta, iz ne le iz u zet ne na po re mo-der ni za ci je i evro pe i za ci je. U to ku dve po sled nje de ce ni je Be o grad po sr će pod pri ti skom post-ru ral nog po pu li zma, ži ve ći pu nim plu ći ma, u sva kom smi slu, tra u me po li tič ke i dru štve ne dez in te gra ci je, ostav ši bez da ha u na sto ja nju da svo me du hu pri ve de sve ko ji, bez ob zi ra da li su u nje mu po ni kli, taj duh, u pu sto ši ovo ga vre me na, ni su u sta nju da raz u me ju ili, naj ma nje, da ga ose te. No ve, zbu nje ne ge ne ra ci je ot kri va ju ne do sta tak spo-sob no sti da sop stve ni iden ti tet ve zu ju za ra ci o nal no pro mi šlja nje pro šlo sti i bu duć no sti. Be o grad je pre sto ni ca u sva kom smi slu no ve dr ža ve-na ci je, ta ko đe li še ne ja snog pro stor-nog, kul tur nog i po li tič kog iden ti te ta.

Ov de je pre pu šten i sa svim slo bo dan pro stor, da pro mi šlja nje Be o gra da i nje go vog iden ti te ta osta ne i sa svim lič no.

Beograd, 20. februar 2012. Nikola Samardžić

5

UDK:

BRI TAN SKI PU TO PI SCIO BE O GRA DU U19. I 20. VE KU*

Zbog svog po volj nog ge o graf skog po lo ža ja Be o grad je ve ko vi ma bio me ta stra nih osva ja ča, ali i va žna de sti na ci ja mno go broj nih evrop skih put ni ka i pu to pi sa ca ko ji su ga ra do i če sto po ho di li. Bri tan ski put ni ci su ta ko đe ra do svra ća li u nje ga, prem da su mno gi od njih do la zi li sa uvre že nim ste re o ti pi-ma da se ra di o plja vom, ori jen tal nom, gra di ću ko ji je kraj nje ne za ni mljiv i ne ma bog zna šta da po nu di oni ma ko ji su ga po se ći va li. Me đu tim, svi su oni bi li ve o ma iz ne na đe ni oni me što su vi de li. Od re la tiv no ma le tur ske va ro ši Be o grad je vre me nom iz ra stao u ve li ki evrop ski grad ko ji je pra tio sva naj no vi ja mo der ni za cij ska do stig nu ća u ra znim obla sti ar hi tek tu ra, in fr a struk tu ra, mo da, kul tu ra i slič no. Sve te pro me ne en gle ski put ni ci su ra do be le ži li u svo jim pu to pi si ma i knji ga ma ko je pred sta vlja ju da nas va-žno i ne za o bi la zno sve do čan stvo o raz vo ju i na pret ku srp ske i ju go slo ven ske pre sto ni ce na raz me đu de vet na e stog i dva de se tog ve ka.

Ključ ne re či: Beograd, Srbija, Velika Britanija, putnici, pisci, novinari, slika grada

Po ja ča no in te re so va nje bri tan ske jav-no sti za Be o grad i nje gov bal ka ni zam ka ko is ti če Ve sna Gol dsvor ti u svo joj stu di ji Iz-mi šlja nje Ru ri ta ni je za po či nje po čet kom tre će de ce ni je de vet na e stog ve ka, i to ne ko li ko go di na pre do la ska pu kov ni ka Ho dže sa, pr vog bri tan skog kon zu la u Be o grad 1837. go-di ne. Ina če, Bal kan je po čeo da po sta je te ma in te re so va nja za pad nog kul tur nog kru ga, a sa mim tim i En gle za u dru goj po lo vi ni osam na e stog ve ka. Ta ko na pri mer erl Kro ford u svo jim Me mo a ri ma iz 1753, opi su je uče šće u bi ci za Be o grad 1739, ka da je i ra njen (Gol dsvor ti 2000, 19).

Pr vi bri tan ski put ni ci u Be o gra du u de vet na e stom ve ku ni su osta vi li op šir ne po-dat ke o pre sto ni ci mla de Kne že vi ne Sr bi je. Oni sa op šta va ju tek po ne ku vest ili či nje ni cu

Prof. dr Aleksandar RASTOVIĆIstorijski institut, Beograd

* Ovaj rad nastao je iz projekta Modernizacija Zapadnog Balkana Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije (ev. br. 177009).

IDENTITET BEOGRADA

6

o nje go vom ge o graf skom po lo ža ju, iz gle du ili o po li tič koj kli mi ko ja je pre o vla da va la u nje mu. Za raz li kiu od dru gih de lo va Evro pe u Ve li koj Bri ta ni ji ka ko pri me ću je Ma ri ja To do ro va pu to pi sna li te ra tu ra je bi la naj po pu lar ni ji seg ment knji žev no sti. Pu to pi si su se po či ta no sti na la zi li na dru gom me stu, od mah po sle ro ma na (To do ro va 1999, 167). U tom pe ri o du pri sut ni su mno gi ne ga tiv ni kli šei o Bal ka nu i Sr bi ji kao o di vljim i eg zo tič-nim kra je vi ma Is to ka, a od sre di ne istog ve ka jed na od glav nih te ma bri tan skih pu to pi sa o ovim kra je vi ma je nji ho va od bra na od ru skog im pe ri ja li zma ( Je la vich 1955, 396).

Pr vi bri tan ski pu to pi sac ko ji je kro čio na tle Be o gra da bio je Džordž To mas Kepl ko ji se to kom 1829, i 1830, na la zio na pro pu to va nju krot evrop ske de lo ve Tur ske. Tom pri li kom ob i šao je i Be o grad. Svo je uti ske o srp skoj pre sto ni ci iz neo je u de lu Na ra ti ve of a Jo ur ney ac ross the Bal kans, by two Pas ses of Se lim no and Pa ra va di; al so of a Vi sit to Aza ri and ot her Newly di sco ve red Ru ins in Asia Mi nor in the Years 1829–1830. In two Vo lu mes, Lon don 1830. Na nje ga Be o grad ni je osta vio ne ki du blji uti sak, sem što je pa žnju obra tio na Ka le meg dan o ko me je osta vio po da tak da se na la zi u ka ta stro fal no lo šem sta nju. Pri-me tio je i da ru žno ću gra da ubla ža va po ne ka hri šćan ska ku ća ko ja raz bi ja „jed no lič nost tur ske dr ve ne ar hi tek tu re.” (Le ven tal 1989, 274).

Na kon Ke pla u Be o gra du je 1835. go di ne bo ra vio Alek san dar Vi li jam Kin glejk. Krat ka za pa ža nja o Be o gra du osta vio je u knji zi Eot hen ob ja vlje noj 1844, ko ja se sma tra naj bo ljim en gle skim pu to pi som to ga vre me na (Мом чи ло вић 1990, 61). Za do jen pred-ra su da ma o Sr bi ji, na pi sao je da se Be o grad na la zi na kra ju Evro pe, i da „ula zi u ze mlju ko ja sa dr ži sjaj i pu stoš Is to ka” (Кин глејк 1993, 6). Kin glejk je ta ko đe osta vio su mor nu za be le šku o iz gle du srp ske pre sto ni ce pri me ću ju ći da je mu sli man ski deo gra da na pu šten i pust, pun đu bre ta i pti ca (ro de i ždra lo vi), a da se u va zdu hu ose ća mi ris spr že nih ko ra od li mu na, po mo ran dži i za či na (Кин глејк 1993, 6).

Ta ko đe vr lo oskud na sve do čan stva o Be o gra du dao je Majkl Kvin, ir ski no vi nar i iz da vač u de lu A Ste am Voyage down the Da nu be iz 1835. On je Be o grad pred sta vio kao „sja jan skup dža mi ja sa vi so kim be lim mi na re ti ma”, dok je be o grad ska tvr đa va „moć-na gra đe vi na, do bro po sta vlje na za od bra nu” (Квин 1993, 27). Ne što op se žni je za pi se osta vi la je Džu li ja Par dju, pe sni ki nja u pu to pi su Th e City of the Sul tan and Do me stic Man ners of the Turks pu bli ko va nom 1837. Vra ća ju ći se pa ro bro dom iz Ca ri gra da 1836. za dr ža la se u Be o gra du tek ne ko li ko sa ti. Za be le ži la je da je to po sled nji grad u Evro pi ko ji ima mi na re te, dok je Ka le meg dan na nju osta vio po seb no sna žan uti sak. „Tvr đa va za stra šu ju će iz gle da i da je da ta ne koj evrop skoj si li bio bi to opa san po klon”. Uoči la je da Osman li je ži ve u pod no šlji voj har mo ni ji sa Je vre ji ma, a osta vi la je i va žan po da tak da je u to vre me u gra du ži ve lo dva na est hi lja da Sr ba i osam hi lja da Tu ra ka i Je vre ja (Пар-доу 1993, 34).

Fran sis Er ve je Be o grad do ča rao u knji zi A Re si den ce in Gre e ce and Tur key iz da toj 1837. Nje go ve im pre si je o Be o gra du su za raz li ku od nje go vih su na rod ni ka pre te žno po zi tiv ne. Po nje mu to je sta ri i na da le ko ču ve ni grad oko ko ga su se vo di le to li ke bit ke, i ko ga su mno ge voj ske to li ko pu ta osva ja le i gu bi le. Be o grad je ži vo pi san grad, neo bič nog


7

iz gle da, dru ga či ji od usta lje nih en gle skih pred sta va, lep ši i evrop ski ji od bi lo kog gra da kroz ko ji je pro šao. Ko ri ste ći kit nja ste stil ske eks kur si je pi še da je „Be o grad po sled nji spo me nik Is to ka, ro man tič ni pre deo gde ci vi li za ci ja ni je to li ko pro dr la da bi uni šti la iskon ska obe lež ja ze mlje, gde no šnja i obi ča ji i da nas pod se ća ju na naj za ni mlji vi je pe ri o-de, gde di vlje, uz vi še no i ži vo pi sno na iz me nič no po ka zu ju svo je ča ri, gde se ve li čan stve-nost i ras koš obil no is po lja va ju, i gde gru ba pri ro da ni kad ni je ose ti la ljud sku ru ku ko ja sve kva ri.” (Ер ве 1993, 50–51)

Be o grad je u tri na vra ta 1839, 1843, i 1844. ob i šao i di plo ma ta i pu to pi sac En dr ju Ar či bald Pej ton. Svo ja za pa ža nja o iz gle du gra da, po li tič kim, pri vred nim i kul tur nim pri li ka ma iz neo je u knji ga ma Ser via, the Youn gest mem ber of the Euro pean Fa mily, i Th e Hig hlands and the Islands of the Adri a tic. Pr vi put bo ra ve ći u Be o gra du 1839. pri me tio je da se ra di o ori jen tal noj va ro ši sa pu no pri me sa is to ka u obla sti ar hi tek tu re, no šnji, ma ni ri ma, dok je već pri li kom sle de će po se te uočio da va roš gu bi ori jen tal na obe lež ja, da se u nje mu pu no gra di po evrop skim na zo ri ma (Мом чи ло вић 2003, 163).

Ve li ko in te re so va nje za obi la zak Bal ka na i Be o gra da, tih di vljih i eg zo tič nih de lo va Evro pe, pod sta kla je ured ni štvo ču ve ne lon don ske iz da vač ke ku će Džon Mju rej da 1840. go di ne ob ja vi svo je vr sni tu ri stič ki vo dič za pu to va nja po Tur skoj od no sno nje nim evrop-skim de lo vi ma i pro vin ci ja ma. To sa mo po ka zu je glad ta mo šnje jav no sti za pod ruč je Bal ka na ( John Mur ray 1840). Na rav no sve je to bi lo u sko pu na ra tiv ne ko lo ni za ci je tog pro sto ra ko ja je za po če la od la skom Ba jr o na u Grč ku gde je tre ba lo da se pri dru ži bor bi Gr ka za oslo bo đe nje (Gol dsvor ti 2000, XIV).

Be o grad i Sr bi ju je to kom ju la 1850. po se ti la i Luj za Hej Kar, i to u prat nji Vu-ka Ka ra dži ća i nje go ve ćer ke Mi ne (Lu kić-Tip sa re vić 1988, 71). Ona je 1847. pr va na en gle ski je zik pre ve la Ran ke o vo de lo Isto ri ja srp ske re vo lu ci je. Uspo me nu na pu to va nje po Sr bi ji je sa ču va la u dnev ni ku Ne ko li ko da na po Sr bi ji 1850. go di ne, ko ji je na nje nu mol bu pe dant no vo di la Mi na Ka ra džić. Za be le ške je ka sni ja pre ve la na fran cu ski je zik, a Če da Mi ja to vić njen pri ja telj uz nje nu do zvo lu pre veo na srp ski je zik i ob ja vio 1895. u Bran ko vom ko lu (Ми тро вић 1964, 208; Лу кић-Тип са ре вић 1983–1984, 47). To kom osam na e sto dnev nog bo rav ka po red Be o gra da po se ti la je i Obre no vac, Ša bac, Lo zni cu, od no sno Ma čvu i Pod ri nje. Nje ne be le ške ne sa dr že po li tič ke oce ne o Sr bi ji i nje nim vla da ri ma, već do no se za ni mlji ve i krat ke opi se srp skih gra do va, i po dat ke o ka rak te-ri stič nim srp skim obi ča ji ma ko ji su da nas sko ro za bo ra vlje ni. Za Pa lež (Obre no vac) je za pi sa la da je ma lo ali či sto me sto. Pri me ti la je da na pu tu od Be o gra da do Šap ca po sto ji ve li ki broj kraj pu tu ša, dr ve nih ili ka me nih spo me ni ka ko ji ozna ča va ju me sto po gi bi je ju na ka ili put ni ka sa is pi sa nim ime ni ma i da tu mi ma nji ho ve smr ti (Лу кић-Тип са ре вић 1983–1984, 755–756).

Sr bi ju su u vi še na vra ta i to 1862, 1863. i 1864, po se ti le En ge ski nje Ge or gi na Mjur Me ken zi i Ade li na Pa u li na Ir bi i to u sklo pu bal kan ske tur ne je ka da su ob i šle i Ma ke do-ni ju, Sta ru Sr bi ju i Cr nu Go ru (Lu kić-Tip sa re vić 1988, 75; Ра сто вић 2000, 48). Kao re zul tat nji ho vih bri žlji vih za pa ža nja na sta la je 1868. vo lu mi no zna knji ga Tra vells in the

IDENTITET BEOGRADA

8

Sla vo nic Pro vin ces of Tur key in Euro pe za či je je dru go iz da nje 1877. Vi ljem Gled ston, ve li ki pri ja telj slo ven skih na ro da na pi sao in spi ra tiv ni pred go vor u ko me je iz ra zio svo je di vlje nje pre ma dve en gle ske put ni ce ko je su objek tiv no pri ka za le sta nje u ko me se na la-zi la hri šćan ska po pu la ci ja u on da šnjim de lo vi ma evrop ske Tur ske.

Pr vi put na tle Kne že vi ne Sr bi je Ge or gi na Me ken zi i Ade li na Ir bi su kro či le po-čet kom av gu sta 1862, i to pre ko Ni ša, do la ze ći iz prav ca Je dre na. U Be o grad su pri sti gle 4. sep tem bra i tom pri li kom su ih do če ka li Fra njo Zah i Ni ko la Kr stić, ina če nji hov do-ma ćin ko ji je imao za da tak da ih na u či srp ski je zik. To kom svo je pr ve po se te Be o gra du od se le su u ku ći Alek se Si mi ća (Ђор ђе вић 1983; Ла за ре вић 1929, 58). Pri li kom vi še-ne delj nog bo rav ka Ir bi je va i Me ken zi je va su se in te re so va le o po li tič koj si tu a ci ji u ze mlji, sta nju slo bo da, od no su srp skog kne za pre ma na če li ma li be ra li zma, kul tur nim pri li ka ma u gra du (Ђор ђе вић 1983, 396).

U Be o grad su se po no vo vra ti le 24. sep tem bra 1863. i u nje mu osta le go di nu da na, sve do 29. sep tem bra 1864. Za ni mlji vo je da su pri li kom ovog bo rav ka na pi sa le ve li ki deo svo je knji ge Tra vells in the Sla vo nic Pro vin ces i po če le da pre vo de na en gle ski je zik knji gu Isto ri ju serb skog na ro da, ko ju je za po tre be uče ni ka gim na zi je pri re dio nji hov pri-ja telj i ver ni pra ti lac Ni ko la Kr stić. Jed no go di šnji bo ra vak u Be o gra du su is ko ri sti le da pri su stvu ju broj nim sve ča no sti ma, iz me đu osta lih i pro sla vi da na Sve tog Sa ve u no vo o-tvo re nom Ka pe tan Mi ši nom zda nju, obi đu Top či der.

Ni ko la Kr stić je u svo jim me mo a ri ma be le žio nji ho ve be o grad ske ak tiv no sti, prem da su i one do sta oskud ne i uglav nom sa dr že nji ho ve po gle de na po li tič ki i dru-štve ni ži vot ono vre me ne Sr bi je i Be o gra da. Ina če, Kr stić je re dov no iz ve šta vao kne za Mi ha i la o svo jim raz go vo ri ma sa dve En gle ski nje. U ve zi sa opi som Be o gra da dra go cen je po da tak da je Mjur Me ken zi 28. sep tem bra 1863. po se ti la sta ro zda nje kne že vog ko na ka ko je je ni je im pre si o ni ra lo, i ko ga je oka rek te ri sa la kao pr lja vu zgra du (Кр стић 2005б, 127). Ta ko đe, iz Kr sti će vih dnev nič kih be le ški do zna je mo da su se u Be o gra du vi đa le sa svo jim sta rim pri ja te lji ma, i to sa Fi li pom Hri sti ćem, ali i sa vla di kom Pla to nom Si mo-no vi ćem (Кр стић 2005а, 10).

U stu di ji Tra vells in the Sla vo nic Pro vin ces sa mo su se u jed nom pa su su u tri na e stoj gla vi osvr nu le na Be o grad na po mi nju ći da le ži na ušću dve plov ne re ke i da je pri rod no pred o dre đen za glav nu sta ni cu za „gvo zde ne pu te ve ko je će sje di ni ti Se ver no mo re sa Egej skim i Cr no mo re sa Ja dran skim, u tr go vi ni i u ra tu on je ključ od is to ka i već ga je ve li ki en gle ski slo bod njak u tr go vač koj po li ti ci Kob den ozna čio kao jed no od bu du ćih slo bod nih evrop skih pri sta ni šta.” (Mac ken zie and Irby 1877, 148). U na stav ku kon sta-to va le su da je grad če sto me njao go spo da re i da je bio be dem za pad ne ci vi li za ci je i ka pi ja na tam ni ci tur skog var var stva, a da je sa da u ru ka ma srp skog na ro da (Mac ken zie i Irby 1877, 148).

O Be o gra du je u for mi krat ke pu sto lov ne pri če pi sao i plod ni vik to ri jan ski ro ma-no pi sac i di plo ma ta Čarls Li ver. On je 1868. go di ne u Ble kvuds Ma ga zi nu pod pse u do-ni mom Bob Kon sin dajn ob ja vio pri ču Šta sam ra dio u Be o gra du. Autor pi še o pu sto lo-


9

vi na ma mla dog En gle za ko ji za pa da u du go ve zbog koc ke i be ži iz ze mlje u Be o grad kod svog dru ga ina če ta mo šnjeg bri tan skog di plo ma te. Vre me pre kra ću je ta ko što se upu šta u ana li zu srp skog pi ta nja, a sta nu je u jed nom pan si o nu ko ji dr ži sta ra Al ban ka. Ov de je reč o od su stvu nje go vog ne po sred nog po zna va nja gra da, već je uglav nom sve ba zi ra no na buj noj ma šti, sa po ne kom či nje ni com. Me đu tim, i po red to ga i ova pri ča po ka zu je ko li ko je bri tan ska jav nost bi la za in te re so va na za Be o grad, ma kar se ra di lo o ima gi na ci ji (Gol dsvor ti 2000, 159–160).

Naj op šir ni ja sve do čan stva o pre sto ni ci Kra lje vi ne Sr bi je na kra ju XIX ve ka osta-vio je Her bert Vi vi jan u knji zi Ser via. Th e Po or Man’s Pa ra di se štam pa noj 1897. On je Be o grad po se tio u zi mu 1895, a za tim i u vre me obe le ža va nja pet sto sed me go di šni ce Ko sov ske bit ke u le to 1896. Po sve ću ju ći Be o gra du ce lo je da na e sto po gla vlje (na slo vlje-no Pre le pi Be o grad) svo je knji ge, autor na po mi nje da je kao i nje go vi pret hod ni ci imao pred ra su de o tom gra du kao i o Sr bi ji, jer do la ze ći ni je ni šta spek ta ku lar no oče ki vao, ali ka da ga je vi deo za lju bio se u nje ga (Vi vian 1897, 195). Be o grad je do ži veo kao ma-nju ali lep šu ver zi ju Bu dim pe šte. Za nje ga je to bio pot pu no no vi, mo de ran grad, sko ro za pad njač ki u ko me ži te lji ne imi ti ra ju naj no vi ju evrop sku mo du, već su tra di ci o nal nu no šnju pri la go di li svo jim po tre ba ma. Ku će u gra du su udob ne, ali po en gle skim stan-dar di ma gle da no skrom no na me šte ne, bez pre te ra nog luk su za. Pri me tio je da je sko ro sva ka dru ga ku ća pre tvo re na u ka fa nu, a sva ka dru ga rad nja je me njač ni ca nov ca. Se di-šte mi ni star stva spolj nih po slo va se iz dva ja lo po re pre zen ta tiv no sti, ali ga je pre ne ra zio iz gled zgra de Na rod ne skup šti ne ko ju je opi sao kao bed nu ko li bu od no sno šu plju ru pu (Vi vian 1897, 195).

Grad je bio vr lo ure dan, a uli ce či ste. Pri jat no ga je iz ne na di lo da Be o gra đa ni ra do po se ću ju po zo ri šte, ko ga opi su je kao le pu žu tu zgra du, gde se dva do tri pu ta ne delj no da ju la ke ko me di je i ope re te fran cu skih auto ra. Me đu tim, uočio je da ži vot u pre sto ni ci za mi re već u de vet sa ti uve če, ka da uli ce pot pu no opu ste. Su mi ra ju ći svo je im pre si je o Be o gra du za pi sao je da je za di vlju ju će da je grad do ži veo to li ki pro spe ri tet od tur skih vre me na, na po mi nju ći da su Te ra zi je sa mo pre tri de set go di na iz gle da le kao loš ze mlja ni put u ko ji je put nik mo gao da po to ne do ko le na zbog bla ta (Vi vian 1897, 195).

Za raz li ku od de vet na e stog ve ka en gle ski pu to pi sci ko ji do la ze u Sr bi ju i u Be o grad na po čet ku dva de se tog sto le ća ši re di ja pa zon svog in te re so va nja i osim po li tič kih te ma njih sve vi še in te re su ju i dru ga pi ta nja na pri mer iz dru štve nog ži vo ta (raz voj pri vre de, iz gled gra do va i se la, obi ča ji srp skog na ro da, men ta li tet, mu zi ka, is hra na, no šnja, tok mo der ni za ci je srp skog dru štva). Kao i nji ho vi pret hod ni ci i oni su do la zi li sa ve li kim pred ra su da ma i jed no stra nim su do vi ma o Sr bi ji i Sr bi ma (Ра сто вић 2005, 431). Me-đu tim, vr lo br zo stvar nost ih je de man to va la i mno gi od njih su to i pri zna va li u svo jim ra do vi ma i pu to pi si ma (Ра сто вић 2005, 432). Od broj nih put ni ka i pu to pi sa ca to ga do ba ko ji su du že ili kra će bo ra vi li u Be o gra du, i o nje mu u ve ćoj ili ma njoj me ri pi sa li u svo jim ra do vi ma iz dva ja ju se Her bert Vi vi jan, Me ri Da ram, Ha ri de Vindt, Džon Frej zer,

IDENTITET BEOGRADA

10

Frenk Foks, Re dži nald Ran kin, Elen Dej vis, Alis i klod Askju, Iz a bel Ha ton, Fran če ska Ha ton, Mal kolm Ber, Re be ka Vest.

Po red po me nu tog Her ber ta Vi vi ja na ko ji je i pr vih ne ko li ko go di na dva de se tog ve ka do la zio u Sr bi ju i svo ja za pa ža nja o Be o gra du osta vio u knji zi Th e Ser vian Tra gedy with so me Im pre si ons of Ma ce do nia štam pa noj 1904, Be o grad je ob i šla i an tro po log Me ri Da ram ko ja je za ni mlji va za pa ža nja o srp skoj pre sto ni ci osta vi la u od lič nom pu to pi su Th ro ugh the Lands of the Serb ob ja vlje nom 1904. De talj no pri ka zu ju ći Be o grad is ta kla je da ima naj lep ši po lo žaj i neo bič nu spo lja šnju le po tu. To je čist, sve tao grad sa še zde set hi lja da sta nov ni ka, ve ći nom pra vo slav nih Sr ba. Ku će su uglav nom gra đe ne na dva spra ta i ve o ma su so lid ne iz ra de. Grad obi lu je du ća ni ma, a uli ce su ši ro ke i na nji ma uvek vla da ve se la at mos fe ra. Iz ne na đe na nje go vom le po tom za pi sa la je da „Be o grad iz gle da ta ko na pre dan, a nje go vi sta nov ni ci ve o ma mo der ni, voj ni ci ured ni, či nov ni ci ot me ni, a no-vi vla di ni ure di ta ko za di vlju ju ći da se čo vek iz ne na di ka da sa zna da je ze mlja zbog lo še upra ve fi nan sij ski sko ro u očaj nom sta nju (Да рам 1997, 113).

U Be o gra du se to kom 1904. go di ne ob re li i ču ve ni bri tan ski si ne a sti Ar nold Mjur Vil son i Frenk Storm Mo ter šo. Nji hov bo ra vak de sio se u vre me kru nid be nih sve ča no sti i pred sta vljao je hra bar čin na ko ji su se od lu či li s ob zi rom da su bi li je di ni En gle zi ko ji su ne sa mo do šli u dr ža vu sa ko jom nji ho va vla da ni je ima la di plo mat ske od no se da bi pri su stvo-va li tom sve ča nom či nu već su po po vrat ku se ri jom pre da va nja i fi lm skih pro jek ci ja pri bli ži li svo jim su na rod ni ci ma dr ža vu i na rod ko ji su bi li na cr noj li sti bri tan ske vla de.

Ar nold Mjur Vil son je bio je dan od pr vih En gle za ko ji se sa znav ši iz bri tan ske štam pe da se spre ma ju sve ča no sti po vo dom kru ni sa nja kra lja Pe tra obra tio Alek san dru Jo vi či ću iz ra ža va ju ći svo ju že lju da u svoj stvu srp skog kon zu la u Še fi l du pri su stvu je tom do ga đa ju (Кне же вић 1994, 170). O toj na me ri Vil so na Jo vi čić je upo znao srp sku vla du 25. ju la 1904. go di ne ka da je i pre po ru čio da im se re zer vi šu me sta za kru ni sa nje. Mi slio je da bi nji ho va mi si ja u Sr bi ji mo gla da bu de od ve li ke ko ri sti u vre me ka da su od no si dve dr ža ve bi li za mr znu ti.1 Iz jed nog dru gog iz ve šta ja ko ji je 1. sep tem bra te go di ne po-slao u Be o grad sa zna je mo da je Vil son po se tio srp sko po slan stvo u Lon do nu tra že ći da se i nje go vom pri ja te lju Fren ku Sto r mu Mo ter šou, fi lm skom sni ma te lju omo gu ći od la zak u Sr bi ju ka ko bi „si ne ma to gra fi sao naj va žni je mo men te tih sve ča no sti”. Taj ma te ri jal bi bio upo tre bljen za pri ka zi va nje jav no sti na pre da va nji ma. Za Mo ter šua je tvr dio da je oda ni pri ja telj Sr bi je i nje nog kra lja, a nje go va pre da va nja i fi lm ske pro jek ci je bi ba ci le no vo sve tlo na Sr bi ju ko ja se u Ve li koj Bri ta ni ji i da lje sma tra la ze mljom kra lje u bi ca.2

Ar nold Mjur Vil son i Frenk Mo ter šo su u Be o grad sti gli 19. sep tem bra 1904. Naj dra-go ce ni je sve do čan stvo o kru ni sa nju i pri su stvu dvo ji ce En gle za tim sve ča no sti ma osta vio je Frenk Mo ter šo ko ji je iz me đu osta log sni mio sce ne sa be o grad ske uli ce na dan kru ni sa nja,

1 Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko odelenje, 1904, Fascikla-V, Dosije-II, Poverljivo broj 1156, Jovičić-Pašiću, 12/25. VII 1904. (=AS, MIDS, PO, F, D, Pov. br.)

2 AS, MIDS, PO, 1904, F-V, D-II, K/252, Pov. br. 1466, Jovičić-Pašiću, 19. VIII/1. IX 1904.


11

sve ča nu po vor ku pri li kom od la ska u Sa bor nu cr kvu, smo tru voj ske na Ba nji ci. Po red Be o-gra da, dvo ji ca En gle za su po se ti la i Kra lje vo, Ra šku, ma na sti re Ži ču i Stu de ni cu, No vi Pa zar, An dri je vi cu, Ce ti nje. Ce lo pu to va nje je osta lo za be le že no na fi lm skoj tra ci i slo bod no mo-že mo re ći da pred sta vlja isto rij ski iz vor pr vog re da. Po po vrat ku u Ve li ku Bri ta ni ju, Vil son i Mo ter šo su odr ža li niz pre da va nja i fi lm skih pro jek ci ja sa sa dr ža jem ko ji je sni mljen to kom bo rav ka u Sr bi ji.

Be o grad je 1905. po se tio i no vi nar i pu to pi sac Ha ri de Vindt ko ji je u srp skoj pre sto ni-ci pr vi put bo ra vio još 1876. za vre me srp sko tur skog ra ta. Ina če, svo je uti ske sa pu to va nja po bal kan skim dr ža va ma kao spe ci jal ni do pi snik Th e West min ster Ga zet te iz neo je u knji zi Th ro-ught Sa va ge Euro pe. S ob zi rom na to da je Be o grad pr vi put po se tio pred Ber lin ski kon gres, za ni mlji vo je nje go vo upo re đe nje glav nog gra da Sr bi je iz 1905. sa onim od pre tri de se tak go di na. Uka zao je da je u Be o gra du se dam de se tih go di na de vet na e stog ve ka ži ve lo tri de set hi lja da lju di. Bio je to tu ro ban, pri mi ti van i pr ljav grad, ne u do ban za ži vlje nje. Me đu tim, bio je iz ne na đen ve li kim pro me na ma ko je su ostva re ne tri de se tak go di na ka sni je. Pri li kom nje-go ve dru ge po se te pri me tio je da u gra du ne ma pra šnja vih i blat nja vih uli ca, da do mi ni ra ju pro stra ni i du gač ki bu le va ri pu ni luk su znih auto mo bi la, a da mo der ni Be o grad či ne Te ra zi je s ot me nim zgra da ma, od lič nim ho te li ma, luk su znim sta no vi ma, osve tlje nim pro dav ni ca ma. „Uve če taj kvart gra da po sta je mod na pi sta na ko joj se mo gu vi de ti naj e le gant ni ja ode la i ve čer nje to a le te. Od svi ta nja do po no ći uli ce i ka fa ne vr ve od lju di. Sa svo jim be li ča stim zgra da ma, ve se lim uli ca ma, ras ko šnim ze le ni lom, Be o grad je naj a trak tiv ni ji glav ni grad me đu bal kan skim dr ža va ma. To je mo der na pre sto ni ca sa lju di ma ko ji su uku sno i po me ri ob u če ni i u nje mu ni ka da ni je do sad no” (Windt 1907, 473–474).

Sre di nom av gu sta 1906. go di ne u Be o gra du je na krat ko bo ra vio i bri tan ski no vi nar Džon Fo ster Frej zer o če mu sve do če i dva do ku men ta srp skog ministarѕtva ino stra nih de la (Ра сто вић 2005, 482). Iz njih sa zna je mo da je Frej zer 19. av gu sta upu tio pi smo Lju bo mi ru Sto ja no vi ću, ta da šnjem pred sed ni ku vla de u ko me iz ra ža va za hvaln nost na do bro do šli ci ko-ja mu je uka za na pri li kom po se te Be o gra du. Ina če, uti ske sa pu to va nja po Sr bi ji i bo rav ka u Be o gra du iz neo je u stu di ji Pic tu res from the Bal kans, ob ja vlje noj u Lon do nu 1906. go di ne. Svo je pr vo bit ne pred ra su de o Be o gra du za ko ga je ve ro vao da je azij ski grad pro me nio je već pri li kom ula ska u nje ga tvr de ći da se ra di o evrop skom gra du, ko ji odi še či sto ćom, be li nom, sve tlo šću. Do kaz da je Be o grad mo de ran evrop ski grad pot kre pio je po sto ja njem elek trič nih tram va ja, grad ske elek trič ne ra sve te (Ра сто вић 2005, 485). U svo joj knji zi Frej zer se osvr nuo i na be o grad sku mo du. Uočio je da bo lje sto je ći gra đa ni vi še i sko ro ne obla če tra di ci o nal nu srp sku no šnju, već se obla če kao i gra đa ni u ve ći ni evrop skih me tro po la (Pet ko vić 1996, 23). Ku ri o zi tet je da je pri li kom po se te Be o gra du ob i šao i grob ni cu kra ljev skih su pru žni ka Dra ge Ma šin i Alek san dra Obre no vi ća, pri me ću ju ći da su je di ni zna ci ko ji go vo re o to me da se u nji ma na la ze nji ho va te la dva dr ve na kr sta na ko ji ma je pi sa lo Alek san dar Obre no vić i Dra ga Obre no vić. Iz ra zio je na du da će oni jed nog da na ipak bi ti sa hra nje ni ona ko ka ko do li ku je po lo ža ju ko ji su za u zi ma li. Kon sta to vao je da je Evro pa s pra vom bi la kon ster ni ra na zbog tog ubi stva ko ji će osta ti za be le žen cr nim slo vi ma u srp skoj isto ri ji. Sma trao je i da srp ski na rod

IDENTITET BEOGRADA

12

ne odo bra va dra stič na sred stva ko ja su upo tre blje na u ukla nja nju brač nog pa ra Obre no vić. Sr bi su sa mo že le li nji ho vo uda lja va nje s pre sto la ali ne i ubi stvo (Ра сто вић 2005, 486).

To kom bal kan skih ra to va Be o grad su po se ti li no vi na ri Frenk Foks i Re dži nald Ran kin. Foks ina če rat ni do pi snik Mor ning Po sta sa Bal ka na po se tio je Be o grad u dva na vra ta i to u pred ve čer je Pr vog bal kan skog ra ta, a za tim i de cem bra 1912. Dra go ce ne po dat ke o srp skom glav nom gra du osta vio je u svo joj knji zi-dnev ni ku Th e Bal kan Pe-nin su la. Ta ko je na pri mer pod da tu mom 21. ok to bar 1912, za be le žio da sta re tur ske če tvr ti gra da či ne uza ni, ne po plo ča ni, pra šnja vi so ka ci sa ni skim udže ri ca ma, dok mo-der ni srp ski deo gra da ima le pe gra đe vi ne uglav nom iz gra đe ne pre ma uzo ru na ru ski ar hi tek ton ski stil, elek trič ne tram va je, mo der ne pu te ve. U bli zi ni že le znič ke sta ni ce, na le voj tur skoj stra ni uli ce pri me tio je da se na la ze re do vi ku ća-stra ća ra, a na dru goj stra ni uli ce ve li ka ško la (Fox 1915, 124–125).

Re dži nald Ran kin, rat ni iz ve štač Taj msa to kom Pr vog bal kan skog ra ta za dr žao se sa mo je dan dan u Be o gra du i to 22. ok to bra 1912. Ipak u svo joj stu di ji Th e In ner Hi story of Bal kan War iz neo je va žne de ta lje o glav nom gra du Sr bi je, za ko ga je za pi sao da ko pi ra Bri sel (Ran kin 1930, I 66). Dvor ski ko nak je opi sao kao “gro zo mor nu žu tu pa la tu sa gra đe nu u ro ko ko sti lu, gde su muč ki ubi je ni kralj Alek san dar i kra lji ca Dra ga”. Ka da se gle da sa uli ce pa la ta de lu je mo der no i ci vi li zo ca no, a unu tra se do go di lo ubi stvo ko je umno go me pod se ća na naj kr va vi je pe ri o de sred nje ve kov ne isto ri je (Ran kin 1930, I 67).

Be o grad je bio za ni mlji va de sti na ci ja za mno go broj ne En gle ski nje i En gle ze i to-kom Pr vog svet skog ra ta. Jed na od pr vih En gle ski nja ko ja ga je ob i šla po sle iz bi ja nja Pr vog svet skog ra ta, tač ni je ok to bra 1915. go di ne je bi la Elen Či vers Dej vis, pri pad ni ca je di ni ce Far me ra. Svo ja za pa ža nja o Be o gra du i Sr bi ji za be le ži la je u knji zi A Far mer in Ser bia ob ja vlje noj 1916. go di ne. Gra dom ni je bi la odu še vlje na. Za njen ukus bio je su vi še su mo ran i pust. U to vre me Be o grad je već bio zbog po pri šta bor bi bio u ru še vi na ma o če mu je pi sa la u svo joj knji zi (Pet ko vić 1996, 65).

Srp sku pre sto ni cu su u dva na vra ta ob i šli bri tan ski brač ni par pi sa ca Alis i Klod Askju, ali kao pri pad ni ci Pr ve bri tan ske polj ske bol ni ce. Pr vi put su u nje ga kro či li kra-jem sep tem bra 1915. go di ne ka da su uoči li da u nje mu vla da ne iz ve snost i strah zbog to ga što je je dan austrij ski avion ba cio ne ko li ko bom bi od ko jih je po gi nu lo ne ko li ko gra đa na. Ina če, sma tra li su da je Be o grad je di ni pra vi grad u Sr bi ji, a po seb no su bi li odu-še vlje ni glav nom du gač kom uli com ko ja je bi la po plo ča na dr ve tom (Pet ko vić 1996, 77). O Be o gra du, ali i dru gim me sti ma u Sr bi ji ko je su po se ti li osta vi li su dra go ce ne po dat ke u de lu Th e Stric ken Land: Ser bia as We Saw It.

Po sle za vr šet ka ra ta, po zna ti En gle zi i En gle ski nje na sta vi lu su da ne sma nje nim in te zi te tom do la ze u Be o grad. Jed na od ta kvih oso ba je bi la Iz a bel Ha ton, ko ja je pri pa-da la Bol ni ci škot skih že na. Ha to no va je u je sen 1919. go di ne po sta vlje na za uprav ni ka or to ped ske bol ni ce u Be o gra du, ta ko da je na li cu me sta mo gla da ose ti sve nje go ve ča ri. Bud no je pra ti la ka ko se Be o grad opo ra vlja po sle stra vič nih rat nih ra za ra nja, a je dan od


13

po ka za te lja na pret ka je bio i živ i bo gat umet nič ki od no sno mu zič ki ži vot u pre sto ni ci. Mu zič ki ko ma di ni su iz vo đe ni u po zo ri štu ko je je bi lo ošte će no to kom ra ta, već u voj-noj ško li ja ha nja gde je pu bli ka se de la na dr ve nim sto li ca ma i pa žlji vo pra ti la pre mi je ru ču ve nog de la Ma dam Ba ter fl aj ko ji je pre ve den na srp ski je zik (Pet ko vić 1996, 86). O Be o gra du i Sr bi ji Iz a bel Ha ton je pi sa la u dve svo je knji ge With a Wo man s Unit in Ser-bia, Sa lo ni ka and Se ba sto pol i Me mo ri es of a Doc tor in War and Pe a ce.

Ve li ki do bro tvor Fran če ska Vil son ko ja je sti gla u Sr bi ju to kom Pr vog svet skog ra ta, pre se li la se u Be o grad u zi mu 1919. go di ne ka da je otvo ri la ob da ni šte za de cu na Ka le meg da nu, dok je u Or to ped skom cen tru za in va li de na Ava li vo di la bri gu o rat nim si ro ča di ma ko je je pod u ča va la za na ti ma. Po red Vil so no ve u Be o grad je po svr šet ku ra ta do pu to vao i pi sac i pri rod njak Mal kolm Ber ko ji je u pre sto ni ci no ve dr ža ve do bio za po-sle nje. Uti ske o Be o gra du je iz neo u knji zi Slo uch Hat. Za ni mlji vi su nje go vi opi si gra da i oko li ne. Ber kon sta tu je da je oko li na gra da naj lep ša u pro le će ka da sva ka srp ska šlji va bu ja od cve to va (Pet ko vić 1996, 93).

Naj dra go ce ni je i naj lep še uti ske o Be o gra du iz me đu dva svet ska ra ta osta vi la je kon tro verz na bri tan ska knji žev ni ca Re be ka Vest u svo joj ži vot noj stu di ji Black Lamb and Grey Fal con: A Jo ur ney Th ro ugh Yugo sla via, či ji se pr vo iz da nje po ja vi lo 1941. go di-ne. O glav nom gra du Kra lje vi ne Ju go sla vi je, Be o gra du ko ga je po se ti la u tri na vra ta i to 1936, 1937. i 1938. go di ne pi sa la je u čak de vet po gla vlja ove za ni mlji ve knji ge to jest na ukup no de ve de set osam stra na. Ka le meg dan je oce ni la kao je dan od naj lep ših par ko va na sve tu ko ji po se du je ča rob nu le po tu. Osvr ću ći se na ge o graf ski po lo žaj ju go slo ven ske pre sto ni ce sli ko vi to je pri me ti la: „Ot ka ko su lju di pr vi put na se li li ovaj ko mad kop na ko ji za di re u vo du, on je zna čio ži vot za one ko ji su ga dr ža li i smrt za one ko ji bi ga iz-gu bi li. Nje gov pra mac za la zi iz me đu dve re ke i gle da na is tok pre ko ogrom ne pa non ske rav ni ce ko ja se pre ko Ma đar ske pro sti re ka sred njoj Evro pi. A iza nje ga le ži si gur nost va lo vi tog te re na i šu me.” (Vest 2004, 359). Na Re be ku Vest je na ro či to sna žan uti sak osta vio Me štro vi ćev spo me nik po bed ni ku na Ka le meg da nu ko ga je opi sa la kao rat ni spo me nik Ju go sla vi ji i div nu neo de ve nu fi gu ru (Vest 2004, 361). Kon sta to va la je da u Be o gra du ne ma ve li kih vi la, ve li kih ko la, sku pih re sto ra na, ni ti luk su znih zla tar skih i kr zne nih rad nji, jer je grad do ne dav no bio bal kan sko se lo to jest „sve to ba laknsko se lo” (Vest 2004, 370). De talj no se po za ba vi la is hra nom Be o gra đa na, pri me ću ju ći da se u Be-o gra du obil no je de i da je is hra na za sno va na na tra di ci ji fi nih i ja kih za či na pri če mu se je de mno go me sa, i ma lo sa la te i po vr ća. Sta nov ni ci glav nog gra da obi la to ko ri ste ale vu pa pri ku ko jom za či nja va ju čor be i ku va na je la, sma tra ju ći da ona mo že da za me ni ze le nu sa la tu (Vest 2004, 365).

Oce ne bri tan skih put ni ka ko ji su po se ći va li Be o grad to kom de vet na e stog i dva-de se tog ve ka bi lo one štu re ili obim ne pred sta vlja le su zna čaj na sve do čan stva o iz gle du gra da, nje go vom raz vo ju, mo der ni za ci ji i ur ba ni za ci ji, obi ča ji ma ko ji su vla da li, mo di, kul tur nim de ša va nji ma, dru štve nom ži vo tu ko ji se vo dio ka ko na nje go vim uli ca ma ta-ko i u ra znim grad skim in sti tu ci ja ma. Po da ci ko je su za be le ži li En gle zi po ka zu ju ka-

IDENTITET BEOGRADA

14

ko se jed na va roš sa do sta ori jen tal nih obe lež ja s po čet ka de vet na e stog ve ka po ste pe no tran sfor mi sa la u grad sa evrop skim ele men ti ma. Pred ra su de ko je su pr vo bit no stva ra li o Be o gra du vr lo br zo su na pu šta li jer su se lič no uve re li da ta ne ga tiv na ma tri ca o srp skoj pre sto ni ci, a ko ju su sti ca li pre po la ska na put ne od go va ra isti ni i stvar no sti ko ju su do-ži ve li. Be o grad je za ve ći nu njih pred sta vljao pri jat no iz ne na đe nje.

Izvori:Neobjavljeni:Arhiv Srbije

Ministarstvo inostranih dela, Političko odelenje

Literatura:Дарам, М. Е. 1997. Кроз српске земље. Београд

John Murray. 1840. A Handbook for Travellers in Turkey: describing Constantinople, European Tur-key, Asia Minor, Armenia and Mesopotamia. London: John Murray

Ђорђевић, Ж. 1983. „Енглескиње А. П. Ирби и Ф. М. Мекензи у Србији 1862, 1863. и 1864. године.“ Историјски часопис 29–30 (1982–1983)

Ерве, Ф. 1993. „Цариградским друмом и бачком равницом.“ у: Британски путници о нашим крајевима у XIX веку, прир. Б. Момчиловић. Нови Сад

Fox, F. 1915. Th e Balkan Peninsula. London

Goldsvorti, V. 2000. Izmišljanje Ruritanije. Imperijalizam mašte. Beograd.

Jelavich, B. 1955. „Th e British Traveller in the Balkans: the Abuses of the Ottoman Administration in the Slavonic Provinces.“ Th e Slavonic and East European Review 33/81 ( June)

Кинглејк, А. В. 1993. „Од Земуна до Ниша.“ у: Британски путници о нашим крајевима у XIX веку, прир. Б. Момчиловић. Нови Сад

Кнежевић, С. 1994. „Почасни конзул Арнолд Мјур Вилсон и његово учешће на крунидбеним свечаностима у Београду 1904. Године.“ Историјски часопис 39 (1992)

Крстић, Н. 2005а. Дневник. Јавни живот. I. приредили А. Вулетић и М. Јагодић, Београд

——— 2005б. Дневник. Приватни и јавни живот. II. приредили А. Вулетић и М. Јагодић, Београд

Квин, М. Џ. 1993. „Дунавом кроз Војводину и Србију.“ у: Британски путници о нашим крајевима у XIX веку, прир. Б. Момчиловић. Нови Сад

Лазаревић, Ј. 1929. Енглескиње у српском народу. Београд

Levental, Z. 1989. Britanski putnici u našim krajevima od sredine XV do početka XIX veka. G. Milanovac

Лукић Типсаревић, И. 1983–1984. „Сећање Лујзе Хеј Кар на путовање по Србији 1850. године.” у: Ковчежић. Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, XXI. Београд


15

——— 1988. Sećanja britanskih putnica koje su putovale po našim krajevima u 18. i 19. Veku. Ju-goslovensko-britanski odnosi. Beograd: Institut za savremenu istoriju

Mackenzie, M. M., and A. P. Irby. 1877. Travells in the Slavonic Provinces of Turkey in Europe. Lon-don: Daldy, Isbister & co

Митровић, J. 1964. “’Нека Енглескиња’ коју Вук прати по путу по Србији 1850. године” у: Ковчежић. Прилози и грађа о Доситеју и Вуку. VI. Београд

Момчиловић, Б. 1990. Из историје југословенско-британских културних веза од 1650. године до II светског рата. Нови Сад

——— 2003. „Београд у путопису Ендруа Арчибалда Пејтона.“ у: Београд у делима европских путописаца. Београд

Пардоу, Џ. 1993. „Енглескиња у Земуну и Београду.“ у: Британски путници о нашим крајевима у XIX веку, прир. Б. Момчиловић. Нови Сад

Petković, N. 1996. Britanci o Srbiji 1900–1920. Beograd

Rankin, R. 1930. Th e Inner History of the Balkan War. I–II. London

Растовић, А. 2000. Велика Британија и Србија 1878–1889. Београд

——— 2005. Велика Британија и Србија 1903–1914. Београд

Todorova, M. 1999. Imaginarni Balkan. Beograd

Vest, R. 2004. Crno jagnje i sivi soko. Putovanje kroz Jugoslaviju. Beograd

Vivian, H. 1897. Servia. Th e Poor Man’s Paradise. London-New York-Bombay

Windt H de, 1907. Th rough Savage Europe. London

ABSTRACT:Due to its geographic position, for centuries Belgrade had been target of invaders, but also

important destination of numerous European travelers and writers that readily and oft en came to it. British travelers were also glad to visit, although many of them came believing in stereotype that it is a dirty Oriental town, utterly bland and with very little to off er. Anyway, all of them were surprised with what they saw. From relatively small Turkish town, in time Belgrade grew to become European city in line with the most modern achievements in diff erent areas: architec-ture, infr astructure, fashion, culture, and alike. British travelers were happy to record all these changes in their journey descriptions and books, so today they are important and unavoidable testimony of development and progress of Serbian and Yugoslav capital at the turn of the century and early in the twentieth century.

Keywords: Belgrade, Serbia, Great Britain, travelers, writers, journalists, urban image

17

UDK:

STVARANJE MODERNOG KULTURNOG IDENTITETA BEOGRADA*

U re kon struk ci ji Be o gra da i iz grad nji u isto rij skim am bi je na ta sve vi še je pri su tan ne ga ti van od nos pre ma oču va nju naj sta ri jih stam be nih za gra da na sta lih u pe ri o du do Pr vog svet skog ra ta, jer su one uglav nom u ve o ma lo šem sta nju oču va no sti. Neo p hod no je da se ovaj trend za u sta vi i de lo-va nje usa gla si sa sa vre me nom dok tri nom za šti te u sve tu ko ja se za la že za hu ma nu di men zi ju odr ži vog raz vo ja i po što va nje iden ti te ta, auten tič no sti i slo je vi tost isto rij skih am bi je na ta. Upra vo po ro dič ne ku će i vi še po ro dič ne stam be ne zgra de na sta le u gra du to kom XIX i po čet kom XX ve ka u sa vre-me nom do bu sve do če o po če ci ma nje go vog mo der nog raz vo ja i pro spe ri te ta. One su bi le od raz in te gra ci je srp skog du štva u evrop sko, ali i vi še ve kov nog raz vo ja pod ori jen tal nim uti ca jem. S jed ne stra ne, u se bi sa dr že glo bal ne ka rak te ri sti ke evrop skih stam be nih kon ce pa ta i do kaz su in te gra ci je Sr bi je u sa vre me ne to ko ve, a s dru ge stra ne ima ju broj ne auten tič ne ka rak te ri sti-ke ko je ih iz dva ja ju i da ju im po seb nu vred nost kao iz ra za oču va nja iden-ti te ta i autoh to ne tra di ci je. Nji ho vim ne sta ja njem gu be se osnov ne isto rij-ske i kul tur ne vred no sti sta rih am bi je na ta, do ka zi nji ho vog na sta ja nja i raz vo ja, slo je vi ti ka rak ter ar hi tek tu re i pre po zna tlji vost. One mo gu ča va se pra če nje i sa gle da va nje kon ti nu te ta raz vo ja stam be ne iz grad nje u Sr bi ji i po re kla mo der nih she ma ko je su na sta le u na red nim pe ri o di ma.

Ključne reči: identitet, tradicija, autentičnost, graditeljsko nasleđe, stambena arhitektura

Uvod – značaj očuvanje značenja, identiteta i autentičnosti istorijskih mesta

Gra do vi u ko ji ma ži vi mo od raz su in ter-ak ci je isto ri je i kul tu re pret hod nih ge ne ra ci ja sa sa vre me nim tre nut kom. Mo der ni ur ba-

Prof. Dr Mirjana ROTER BLAGOJEVIĆ

Univerzitet u Beogradu,Arhitektonski fakultet, Beograd


IDENTITET BEOGRADA

18

ni stič ki raz voj od po čet ka 20. ve ka, a na ro či to to kom dru ge po lo vi ne ve ka, do veo je do uni form nog iz gle da sa vre me nih gra do va, kao po sle di ce slič nih ži vot nih i kul tur nih na vi-ka grad skih ži te lja sa vre me nog do ba. Pro ces sve u kup ne glo ba li za ci je sa vre me nog dru štva uti cao je ne ga tiv no na na sle đe no tki vo isto rij skih ur ba nih me sta, me nja ju ći nji ho vu tra-di ci o nal nu mor fo lo gi ju i ti po lo gi ju am bi je na ta ko ji su se raz vi ja li kroz isto ri ju. Gu bi tak vla sti tog iden ti te ta, ko ji pred sta vlja osnov nu ka rak te ri sti ku sa vre me nih gra do va, uti cao je da te o re ti ča ri ar hi tek tu re is ti ću zna čaj oču va nja isto rij skih am bi je na ta i nji ho ve pre-po zna tlji ve ar hi tek tu re kao no si oc iden ti te ta u sa vre me nom gra du, jer oni gra de i ču va ju spe ci fi č nu me mo ri ju me sta. Pre ma mi šlje nju Čar lsa Dženk sa: „Sta ro se vred nu je ne to li ko ra di nje ga sa mo ga, ko li ko kao ozna ka kon ti nu i te ta me đu ge ne ra ci ja ma i kao spoj sa pro šlo-šću.“ (Dženks 1985, 88).

Iden ti tet me sta se u me mo ri ji i sve sti lju di, iz me đu osta log, naj vi še for mi ra u za-vi sno sti od nje go ve mor fo lo gi je i iz gle da gra đe nih struk tu ra. U na šoj sve sti, upra vo ob-li ko va nje gra đe vi na i slo bod nih pro sto ra da je me sti ma od re đe ni spe ci fi č ni ka rak ter ko ji pam ti mo. De lo ve isto rij skih na se lja, ko ji su u se bi sa ču va li tra go ve pro šlih vre me na i spe ci fi č no sti svo je tra di ci o nal ne ar hi tek tu re, ži te lji sa vre me nih gra do va do ži vlja va ju kao ma la har mo nič na ostr va, ret ke auten tič ne am bi jen te ko ji nam go vo re o spe ci fi č nom raz-vo ju, isto ri ji i kul tu ri od re đe nih pe ri o da i lju di ko ji su u nji ma ži ve li. Ka da se o nji ma go vo ri na gla ša va ju se nji ho ve po seb ne am bi jen tal ne vred no sti i pre po zna tljiv ka rak ter, jer oni sa dr že one kva li te te ko je pod ra zu me va mo pod tra di ci jom i poj mo vo ma auten-tič no, autoh to no, sa mo svoj no, uni kat no, ne po no vlji vo i sl. Pri to me se mi sli na nji hov spe ci fi čan, pre po zna tljiv ka rak ter, nji hov ka rak te ri stič ni duh (ge ni us lo ci) (Nor berg-Šulc 1999, 51) na stao pod uti ca jem pod ne blja i tra di ci je, ali i spe ci fi č nog du ha vre me na (ze-it ge ist) (Vi di: Gom brich 2002, 163, 164–171) u ko ji ma je am bi jent ob li ko van. Upra vo isto rij ska ar hi tek tu ra re fl ek tu je ide je, uku se i kul tu ru vre me na ka da je na sta ja la, ma ni-fe stu ju ći u sa vre me nom tre nut ku dru štve nu evo lu ci ju kroz isto rij sko vre me (To ur ni ki o tis

1999, 23). Po seb no se me đu te o re ti ča ri ma ar hi tek tu re Kri sti jan Nor berg Šulc za la gao za po-

što va nje du ha me sta, od no sno po sto je ćeg okru že nja, pri rod nog i gra đe nog, ma te ri jal nog i ne ma te ri jal nog. Po nje mu, gra đe njem se stva ra je dan na se lje ni pej zaž, ma te ri ja li zu ju se i či ne vi dlji vim du hov ne i so ci jal ne ka rak te ri sti ke, kao i kul tur ne i estet ske vred no sti, jed nog me sta. Ose ban ka rak ter ne kog me sta pri su tan je u stva ri ma i de li ma, od no sno ma te ri jal nim i ne ma te ri jal nim aspek ti ma me sta, ta ko da čo vek svoj iden ti tet gra di kroz iden ti fi ka ci ju sa svo jim okru že njem. Za to, po Šul cu, duh me sta ni je iz raz na ci o nal nog du ha na ro da, već iz raz tra di ci o nal nog du ha na ro da, od no sno re zul tat sve ga što se na ne kom me stu ta lo ži lo kriz vre me i su bli mi sa lo kao nje gov auten tič ni iz raz. Sta ra na se lja i gra do vi su u po šlo sti pr ven stve no bi li me sta (pla ce) sa svo jim du hov nim zna če njem i isto ri jom, sa ko ji ma smo mo gli da se iden ti fi ku je mo i ja sno ih pre po zna mo po spe ci fi č-no sti ma nji ho vih gra đe nih for mi. Ona su da va la lju di ma ko ji su u nji ma ži ve li (ili da nas ži ve) ose ća nje pri pad no sti i emo ci o nal ne si gur no sti (Nor berg-Schulz 1978, 11–13).


19

Tu ma če nja te o re ti ča ra ar hi tek tu re ve za na za zna če nje i duh me sta do pri ne la su da se u dok tri ni za šti te kul tur nog i gra di telj skog na sle đa, po sled njih de ce ni ja XX ve-ka, in te zi vi ra raz mi šlja nje ka ko da se da od go vor na pi ta nja: šta se pod ra zu me va pod kon ti nu i te tom tra di ci je, iden ti te tom, auten tič no šću i sl; od no sno, šta je u sa vre me nom tre nut ku vred no da se sa ču va kao od raz me mo ri je me sta, nje go vog isto rij skog i kul tur-nog tra ja nja?

Uoče no je da je po se ban kva li tet dru šta va iz pro šlih epo ha bi lo to što je kod njih bio pri su tan kon ti nu i ra ni pro ces pre no sa zna nja, shva ta nja i du hov nih vred no sti. Da bi se to oži ve lo dok tri na za šti te kul tur ne ba šti ne vi še se ne fo ku si ra, pre o vla da va ju će, na ma-te ri jal ne ostat ke, već se u ve ćoj me ri usme ra va na oču va nje sa me kul tur ne tra di ci je.1 Shva-ta se da je su šti na kva li tet ne ob no ve i re vi ta li za ci je isto rij skih gra đe vi na u raz u me va nju nji ho vog osnov nog du ha, ide je i po tre be ko ja je do ve la do nji ho vog na stan ka, od no sno pro du blje noj spo zna ji ne ma te ri jal nih aspe ka ta na sle đa i raz li či tih di men zi ja nje go vog zna če nja.2 Sma tra se da svi vred ni ele men ti, uklju ču ju ći i ljud ska de la, ma ko li ko skrom na bi la, ima ju zna čaj u od no su na ce li nu ko ji se ne sme za ne ma ri ti.3

Po red to ga što se ve ća pa žnja usme ra va ka kul tur noj raz li či to sti i kul tur noj spe ci-fi č no sti, od no sno spe ci fi č nom iden ti te tu i auten tič no sti ne kog isto rij skog me sta, ipak se rav no pravnp po sma tra ju i glo bal ni uti ca ji i ele men ti ko ji po ka zu ju uklju či va nje u op šte ci vi li za cij ske to ko ve raz vo ja, uti caj op šteg isto rij skog i kul tur nog kon tek sta, re gi o nal nog i ši reg, u ko me je od re đe na gra đe vi na na sta la.4

Po sma tra nje isto rij skog me sta kao spe ci fi č ne i ne po no vlji ve tvo re vi ne od re đe ne kul tu re i pod ne blja, udru že nih sa glo bal nim uti ca ji ma, zah te va da se ja sni je sa gle da i de fi ni še po jam auten tič nost, od no sno ko ji su to ele men ti i kva li te ti ko ji do pri no se da se po je di na isto rij ska me sta iz dva ja ju u od no su na osta la i ču va ju za bu du će ge ne ra ci je kao auten tič ni iz raz nji ho ve isto ri je i tra di ci je. Sma tra se da se auten tič nost iz ra ža va u opi lji vim i neo pi plji vim aspek ti ma bi lo ko je ljud ske de lat no sti, da ni je ne pro men lji va, već da je iz raz isto rij skog ži vo ta i pro me na kroz vre me. U ar hi tek tu ri se iz ra ža va kroz

1 Na ne ma te ri jal ne aspek te isto rij skih me sta se pr vi put uka zu je u Pre po ru ci o za šti ti i sa vre me noj ulo zi isto rij skih pod ruč ja (Sa fe gu ar ding and Con tem po rary Ro le of Hi sto ric Are as, UNE SCO, 1976). (Vi di: Ju ki leh to 2004, 9–10)

2 Kon ven ci ja o za šti ti ne ma te ri jal ne kul tur ne ba šti ne (Con ven tion for the Sa fe gu ar ding of the In tan gi ble Cul tu ral He ri ta ge, UNE SCO, 2003) ozna či la je neo pi plji ve tra di ci o nal ne i du hov ne za jed ni ce, one ko ja ona pre po zna je kao svo ju ba šti nu, kao zna čaj ne za oču va nje (Vi di: MKRS 2009)

3 Po ve lje iz Bu re (Bur ra Char ters, 1981, 1988, 1999) da lje raz ra dju ju ter min kul tur ni pre deo, te se isto rij ska me sta po sma tra ju kao pre de li – me sta sa spe ci fi č nim tra di ci o nal nim vred no sti ma i ne fi zič kim aspek ti ma ko ji im da ju po se ban ka rak ter i vred nost. Do ku ment o auten tič no sti iz Na-re (Na ra Do cu ment on Aut hen ti city, 1994) da lje po ja šnja va po jam auten tič no. (Vi di: Ju ki leh to 2003, 10–12)

4 Pre po zna ju se za jed nič ke tra di ci je i ulo ga sva ke kul tu re u stva ra nju za jed nič kog evropskpg na sle-dja ko ji po ve zu je na ro de Evro pe. Hel sin ška de kle ra ci ja 1996. (Vi di: EX PE DI TIO 2005)

IDENTITET BEOGRADA

20

kon cep ci ju i for mu, ma te ri jal i su šti nu ko ri šće nja i funk ci je, tra di ci ju i teh ni ku, si tu a ci ju i po lo žaj, duh i iz raz, ori gi nal no sta nje i isto rij sko na sta ja nje. Is ti će se da su kod vred no-va nja auten tič no sti ne kog me sta ili gra đe vi na, po seb no va žni oni ele men ti ko ji iz ra ža va ju nji hov isto rij ski ži vot, do pri nos raz li či tih dru štve nih, kul tur nih i umet nič kih pe ri o da i ge ne ra ci ja. Va žan je kon ti nu i tet od re đe ne tra di ci je ili ide je ko ja je re a li zo va na kroz vre me u raz li či tim ob li ci ma i teh ni ka ma.5

U od no su na na ve de ne aspek te i tu ma če nja du ha me sta, iden ti te ta i auten tič no-sti isto rij skih me sta, te po tre be da se oni bo lje upo zna ju, de fi ni šu, va lo ri zu ju i oču va ju u sa vre me nom do bu, neo p hod no je raz mo tri ti i po je di ne aspek te ve za ne za stva ra nje i tras for ma ci je iden ti te ta Be o gra da u no vi joj isto ri ji. Ma da grad ima kul tur nu i gra di telj-sku ba šti nu ko ja se že da le ko u pro šlost, na ža lost ona ni je oču va na u ve li kom obi mu i ni je rav no mer no za stu plje na u po je di nim eta pa ma raz vo ja, ta ko da da nas te ško sa gle da va mao po je di ne pe ri o di ma ur ba nog raz vo ja gra da i nje go vog ar hi tek ton skog ob li ko va nja. U da-na šnjem gra đe vin skom fon du naj za stu plje ni ja je sa vre me na ar hi tek tu ra iz pe ri o da na kon Dru gog svet skog ra ta, u znat no ma njoj me ri su pri sut ne zgra de gra đe ne u me đu rat nom pe ri o du, a naj ma nje ima sa ču va nih zda nja iz pe ri o da pre Pr vog svet skog ra ta. Ur ba no i ar hi tek ton sko na sle dje no vi jeg do ba se ne po sma tra u svo joj ukup no sti, već se po seb na pa žnja po sve ću je sa mo mo nu men tal nim jav nim gra đe vi nam i po je di nim re pre zen ta tiv-nim pri me ri ma stam be ne ar hi tek tu re. To pro iz i la zi iz ne do volj nog po zna va nja zna ča ja ovih po čet nih eta pa raz vo ja za iz grad nju mo der nog iden ti te ta i li ka srp ske pre sto ni ce.

Naj sta ri ji isto rij ski am bi jen ti gra da uglav nom se na la ze se u okvi ru gra ni ca tzv. Sta rog Be o gra da ko ji se raz vi jao to kom XIX i po čet kom XX ve ka,6 za ko ji je ini ci ra na za šti ta kao kul tur nog do bra, ali ko ja je već vi še go di na u pro ce du ri. Ka ko je grad zna čaj-nu eks pan zi ju i raz voj do ži veo u pe ri o du iz me đu dva svet ska ra ta, ka da se grad pro ši rio na pe ri fer na pod ruč ja ka is to ku, ju gu i za pa du – na Zve zda ru, Bul bu der, Pa ši no br do, Du ša no vac, Vo ždo vac, De di nje i Se njak, van za šti će nog pod ruč ja osta će mno gi zna čaj-ni isto rij ski am bi jen tai gra da zna čaj ni po svom spe ci fi č nom ka rak te ru i am bi jen tal nim vred no sti ma (Ro ter-Bla go je vić 2010, 65–76).

U ovom ra du će se raz ma tra ti upra vo tran sfor ma ci je iden ti te ta pro sto ra de fi ni sa-nog kao Sta ri Be o grad, ka ko bi se is ta kle spe ci fi č ne eta pe nje go vog raz vo ja ko je su uti ca le na stva ra nje po je di nih pre po zna tlji vih am bi je na ta ko ji su va žan deo sa vre me nog iden ti-te ta gra da. Ma da će se po sma tra ti je dan re la tiv no kra tak vre men ski pe riod od sa mo jed-nog ve ka, mo že se re či da on pred sta vlja vre me ka da su se de ša va le naj zna čaj ni je pro me ne u mo der noj po li tič koj i kul tur noj isto ri ji Sr bi je i ka da se ra djao iden ti tet Be o gra da kao

5 Kon cept auten tič no sti u kon tek stu sa vre me nog plu ra li stič kog dru štva raz ma tran je 1994. na sku-po vi ma u Ber ge nu (Nor ve ška) i Na ri ( Ja pan). (Vi di: Ju ki leh to 2002, 11–12, 14)

6 On se pri bli žno po kla pa sa gra ni ca ma grad skog re o na utvr đe na je 1906. i nje na gra ni ca je bi la kod Tro ša rin ske sta ni ce na Top či der skom dru mu, do li nom Mo kr o lu škog po to ka (da nas tra sa Auto-pu ta kroz Be o grad), pre ko Sve to sav skog pla toa i ima nja V. Ka le ni ća (da nas pro stor oko Ka le nić pi ja ce) i prav cem Gro bljan ske uli ce. (Mak si mo vić 1970, 315)


21

mo der ne evrop ske pre sto ni ce. One su u mno go me bi le po sle di ca su da ra nja i pre pli ta nja Is to ka i Za pa da, kon zer va tiv nog i pro gre siv nog, tra di ci o nal nog i mo der nog, lo kal nog i glo bal nog. To je po seb no bi lo vid no u me na ma li ka gra da, ko ji je gu bio svo ja le van tin ska obe lež ja, a usva jao sred njo e vrop ska. Po seb no je to bi lo vid no kod no voj ra ci o na li stič koj re gu la ci je gra da i po di za nju no vih stam be nih zgra da po ugle du na evrop ske va ro ši u če-mu su se pot pu no gu bi la spon ta no na sta la ori jen tal na obe lež ja sta re bal kan ske va ro ši i sta re bon druč ne ku će. No vi stam be ni ob li ci kon ci pi ra ni i raz vi ja ni od po čet ka XIX ve ka bi li su osnov na ko me se to kom pr ve po lo vi ne XX ve ka raz vi ja lo mo der no sta no va nje u Sr bi ji. Za to je zna čaj no nji ho vo traj no ču va nje, da bi se shva ti la slo je vi tost i po ste pe nost tran sfor ma ci ja, ka ko se kroz je dan vek po ste pe no do sti zao raz voj mo der nih evrop skih me tro po la i oslo ba đa lo od vi še ve kov ne za o sta lo sti (Ro ter-Bla go je vić 2008, 117–128).

Začeci transformacije orijentalnog identiteta grada u evropskipočetkom XIX veka

Pro ces mo der ni za ci je gra di telj stva u tek ob no vlje noj kne že vi ni Sr bi ji za po či nje knez Mi loš uvo đe njem pr vih pro pi sa o iz grad nji i us po sta vlja njem dr žav nih usta no va ko-je će se bri nu ti o re gu la ci ji na se lja i iz grad nji u ve ćim se li ma i va ro ši ca ma u Sr bi ji (Mak si-mo vić 1938, 54). Sta ra va roš Be o grad opa sa na šan cem bi la je naj ra zvi je ni je na se lje, ali još uvek pod tur skom voj nom upra vom i mu sli man sko sta nov ni štvo se opi ra li pro me na ma i iz grad nji. Me đu tim, ve li ko do se lja va nje sta nov ni štva uti ca lo je na iz u zet no oži vlja va nje gra đe vin ske de lat no sti u Be o gra du (Mak si mo vić 1970; 1983). Po red po tre be za no vim dr žav nim zda nji ma u ko ja će se sme sti ti no vo o sno va ne usta no ve, ve o ma je bi la iz ra že na i po tra žnja za no vim stam be nim pro sto rom. Ka ko je u gra du 1834. go di ne za be le že no 7 033 hri šća na na sa mo 769 do mo va, ja sno je da je ži vot u va ro ši bio ve o ma ne u do ban, jer su ku će bi le u iz u zet no tro šnom sta nju i re la tiv no ma le (sa dve do tri pro sto ri je) za broj ži te lja ko ji je u nji ma obi ta vao.7 Osku di ca u gra đe vin skom ma te ri ja lu znat no je ote-ža va la raz voj gra da u če tvr toj i pe toj de ce ni ji XIX ve ka. Vred ni ji i kva li tet ni ji ma te ri ja li i sa vre me na ma siv na kon struk ci ja od ka me na i ope ke ko ri sti li su se sa mo kod iz grad nje re pre zen ta tiv nih dr žav nih zda nja i ku ća naj bo ga ti jih gra đa na. Osta le stam be ne zgra de, kao i dr žav na zda nja uti li tar ne na me ne, gra đe ni su po tra di ci o nal nom obra scu, u bon-druč noj kon struk ci ji, ili u kom bi na ci ji bon dru ka i ope ke.8

7 Pr vi po pis sta nov ni ka iz 1834. je u Be o gra du za be le žio 7 033 hri šća na, Sr ba i Je vre ja. 1838. broj hri šća na se uve ćao na 8 483, a po red njih ži ve lo je i 2 700 Tu ra ka, 1 500 Je vre ja i 250 stra na ca, što je ukup no 12 963 sta nov ni ka. (Vi di: Ra do va no vić 1974, 271, 274)

8 Naj če šće je osnov na no se ća kon struk ci ja bi la od dr ve ne gra đe, a is pu na od ple te ra – čat me i ne-pe če ne ci gle – ćer pi ča. Ve zi vo je (čak i on da ka da se is pu na ra di la u ope ci) bi lo od bla ta (ilo va če). Do šlo je do pro me ne u ob li ku i na gi bu krov nih po vr ši na, jer su (po ugle du na gra đe vi ne u Voj-vo di ni) kro vo vi bi li ve ćeg na gi ba i pre te žno po kri ve ni rav nim cre pom. (Vi di: Ne na do vić 2002, 79, 85)

IDENTITET BEOGRADA

22

Ko ri šće nje tra di ci o nal ne bon druč ne kon struk ci je, kao i či nje ni ca da su maj sto ri ko ji su gra di li stam be ne zgra de uglav nom bi li do ma ćeg po re kla ili stran ci pri do šli sa Ju ga, uti ca li su to kom dru ge i tre će de ce ni je XIX ve ka, na ro či to kod stam be nih zgra da, pre o vla da iz grad nja po ugle du na zgra de ori jen tal nog ti pa i na rod no gra di telj stvo pri-sut no u srp skim va ro ši ma i se li ma u pret hod nom pe ri o du (De ro ko 1968, 15–20; Ko jić 1949, 66–83). To kom če tvr te de ce ni je, u gra di telj stvo su po la ko pro dr li no vi ma te ri ja li i teh ni ke gra đe nja po ugle du na ar hi tek tu ru iz kra je va pre ko Sa ve i Du na va, u Ze mu nu i Pan če vu.9 Da bi se ovo ostva ri lo bi la je neo p hod na sme na sta rih ne i ma ra i dun đe ra sa ju ga Bal ka na bau-ma i ste ri ma iz Ze mu na i Pan če va vič nim gra đe nju u ma siv noj kon-struk ci ji od ope ke. Na po ri kne za Mi lo ša da se za iz grad nju dr žav nih zda nja an ga žu ju gra di te lji sa stra ne, go vo re o nje go voj že lji da se pre ki ne ori jen tal na tra di ci ja i pot pu no pri hva ti uti caj sa vre me ne za pad ne kla si ci stič ke ar hi tek tu re (Ko la rić 1966). Ipak, tek od sre di ne tri de se tih go di na XIX ve ka su se u ve ćoj me ri pri me nji va li no vi ma te ri ja li i teh-ni ke gra đe nja, ali uglav nom kod dr žav nih zda nja i pri vat nih ku ća bo ga ti jih gra đa na, a skrom ni je stam be ne zgra de u bon druč noj ili kom bi no va noj bon druč noj i ma siv noj kon-struk ci ji po di za ne su i po lo vi nom ve ka. To nam go vo ri da su po re klo, eko nom ska moć i dru štve ni sta tus vla sni ka ku će pre sud no uti ca li na na čin grad nje, pri me nje ne ma te ri ja le i kon cept stam be nog pro sto ra.

Da nas je dan od ret kih sa ču va nih am bi je na ta Be o gra da ko ji još uvek ču va ju tra go ve le van tin ski iden ti tet gra da i ne ka da šnjeg po sto ja nja broj nog mu sli man skog ži vlja je Du-nav ska pa di na. Da je ovaj deo gra da du go bio pod uti ca jem tra di ci o nal nog ori jen tal nog gra di telj stva sve do če broj ne sta re fo to gra fi je ko je do se žu do tri de se tih go di na XX ve ka, ali su da nas oču van sa mo u ret kim osta ci ma sa kral ne ar hi tek tu re – Baj ra kli dža mi ji i tur be na uglu Vi šnji če ve uli ce, kao i jed na od naj sta ri jih grad ske ku će iz tur skog pe ri o da, da nas Vu kov i Do si te jev mu zej (Đu rić-Za mo lo 1977, 131–137). S dru ge stra ne, pro stra-na po ro dič na ku ća bo ga tog srp skog tr gov ca Bo ži ća (Go spo dar Je vre mo va 19) po dig nu ta 1836. go di ne u ovom kra ju10 sve do či o pro me na ma i po ste pe nom ši re nju srp skog sta-nov ni štva na ovaj, ne ka da is klju či vo tur ski deo gra da. Ma da su i da lje svo je ku će gra di li u ori jen tal noj tra di ci ji, bo ga ti srp ski gra đa ni su već pri hva ta li uti ca je iz pre ka, pa se na nji ho vim ku ća ma po ja vlju ju ula zni por ti ci sa kla sič nim stu bo vi ma i tim pa no ni ma.

Dru gi deo gra da ko ji da nas sve do ći o nje go vom raz vo ju u do ba kne za Mi lo ša, dva de se tih i tri de se tih go di na XIX ve ka, je Sav ska pa di na i am bi jent oko da na šnje Sa-bo r ne cr kve i ta da šnje Glav ne čar ši je (da nas Kra lja Pe tra uli ca) u ko joj su du ća ne i ku će ima li srp ski tr gov ci i za na tli je. Na spram cr kve je knez Mi loš po di gao ili ob no vio Sta ri

9 Vu jo vić u od no su na pri me nje ne ma te ri ja le i kon struk ci ju iz dva ja tri eta pe: pr vu u ko joj se gra di po tra di ci o nal nom obra scu de fi ni še 1815–1825, dru gu pre la znu u ko joj se po ja vlju ju po je di ni ele men ti za pad njač ke ar hi tek tu re 1825–1833. i za vr šnu u ko joj se gra di u du hu za pad njač ke ar-hi tek tu re 1833–1839. (Vu jo vić, 1986, 127–144)

10 Ve ro vat no se na la zi na te me lji ma sta ri je zgra de iz 18. ve ka, od no sno vre me na Austrij ske vla sti. (Vi di: Vu jo vić 1986, 143)


23

ko nak, svo je ad mi ni stra tiv no se di šte u Sta roj va ro ši, ori jen tal nog iz gle da (Vu jo vić 1986, 128–130), a ku ća Na u ma Ič ka (Vu jo vić 1986, 131) i ku ća da nas po zna ta kao Ka fa na „Kod zna ka ?“ nam go vo re da su imuč ni tr gov ci iz kne že vog okru že nja sle di li nje gov pri mer, ta ko đe gra de ći svo je ku će u or jen tal nom du hu (Vu jo vić 1986). Ko san či ćev ve-nac i am bi jent oko Va roš ka pi je za dr ža va ka rak ter spon ta no na sta log hri šćan skog kra ja, a naj re pre zen ta tiv ni je zda nje je sva ka ko bio Kne žev ko nak u Va ro ši (Ko nak kne gi nje Lju-bi ce, Kne za S. Mar ko vi ća 8), iz gra đen 1829–1831. go di ne, sa ori jen tal nim pro stor nim kon cep tom i bon druč nom kon struk ci jom, ali sa zi do vi ma i svo do vi ma od ope ke, kao spo lja šnjim ob li ko vanj kod ko ga se pre pli ču ele men ti ori jen tal ne i za pad njač ke ar hi tek-tu re, pod uti ca jem am pi ra i kla si ci sma, što nam uka zu je na uti caj gra di te lja iz Voj vo di ne (Vu jo vić 1986, 137–139).

Isto rij ski am bi jent oko Sa bor ne cr kve, iz gra đe ne 1836. sa ele men ti ma ba rok ne i kla si ci stič ke ar hi tek tu re, u okru že nju No vog kne že vog ko na ka i zgra de Ka fa ne kod ? da-nas sve do če o pre pli ta nju or jen tal nih i za pad njač kih uti ca ja to kom pr vih go di na ob no ve Kne že vi ne, što je da va lo po se ban ka rak ter i sli ko vi ti iz gled va ro ši. Spon ta no na sta le uli ce po plo ča ne kal dr mom i da nas kri vu da ju Kon san či će vim ve cem, spu šta ju ći se niz pa di nu ka Ka ra đor đe voj uli ci i Sav skom pri sta ni štu, odo le va ju ći vi še od dva ve ka po ku ša ji ma re gu la ci je i ču va ju ći po sled nje tra go ve pr ve eta pe raz vo ja stan be ne ar hi tek tu re gra da, u vi du oro nu lih pri zem nih ku ća ko je po ste pe no ne sta ju. Ma da su da va le spe ci fi čan iden ti-tet ovom de lu gra da sta re ku će ne u mit no ne sta ju (što je slu čaj sa zgra da ma od bon dru ka ko je su bi le u Pa ri skoj 5, Sve to za ra Ra di ća 4, a da nas još uvek po sto ji sta ra bon druč na zgra da na Ko san či će vom ven cu 18 i u Fru ško gor skoj 10).

Na osno vu da na šnjeg iz gle da, te ško je shva ti ti da je do se dam de se tih go di na XIX ve ka i od la ska mu sli man skog sta nov ni štva iz va ro ši, upra vo Sav ska pa di na i pri o bal ni deo kod Sav skog pri sta ni šta, od no sno ta da šnja Sav ska va roš i ši re pod ruč je Va roš ka pi je, bi li naj ra zvi je ni ji po slov no-tr go vač ki deo gra da i ve za sa Voj vo di nom i osta lim de lo vi ma Hab zbur ške mo nar hi je. Ov de su po di za ne pr ve ku će po ugle du na sred njo e vrop ske tr-go vač ke uli ce, naj če šće kao obo stra no ugra đe ne jed no sprat ne zgra de u ni zu, po sta vlje ne na re gu la ci o noj li ni ji uli ce i sa stam be nom ili kom bi no va no po slov no-stam be nom na me-nom. Da nas je di ni sa ču va ni pri me ri su ku ća Ja ko va Jak ši ća, ta da šnjeg mi ni stra fi nan si ja i zgra da do nje (Ka ra đor đe va 37 i 39)11, ko je su bi le sve dok br zog raz vo ja sav skog pri o ba lja u funk ci ji pri sta ni šta i tr go vi ne. Unu tra šnji sa dr ža ji zgra da su se raz vi ja li po du bi ni par-ce le u ulič nim kor pu si ma i du gim dvo ri šnim kri li ma, če sto sa dr ve nim tre mo vi ma u pri-ze mlju, sa ko jih se dr ve nim ste pe ni štem pe lo na otvo re ne dok sa te na spra tu. U pri ze mlju su bi li du ća ni i za nat ske rad nje, a na spra tu stam be ne pro sto ri je vla sni ka.12 I kod njih se

11 Ku ća J. Jak ši ća po dig nu ta je 1832. (Vi di: Gor dić 1966, 16–17)

12 Ove zgra de bi le su pri sut ne u Sa va mal skoj uli ci (Ga vri la Prin ci pa) i Aba džij skoj čar ši ji (Kra lji ce Na ta li je). (Vi di: De ro ko 1968, fo to. dok. sl. 326)

IDENTITET BEOGRADA

24

u kon struk ci ji, pri me nje nim ma te ri ja li ma,pro stor nom kon cep tu i ob li ko va nju pre pli ču ori jen tal na tra di ci ja i mo der ni za pad njač ki uti ca ji (Ro ter-Bla go je vić 2006, 42).

Iz grad nja mo sta sre di nom tri de se tih go di na XX ve ka, pot pu no je ra zo ri la ur ba nu mor fo lo gi ju sav skog pri o ba lja, ali su i da nas, ne po sred no uz most i u Ka ra đor đe voj uli ci, sa ču va ni po je di ni zna čaj ni pri me ri tr go vač kih ku ća re pre zen ta tiv ne stil ske ar hi tek tu re, ko ja sve do či o zna ča ju ovog po te ze i nje go vom mo der nom evrop skom iz gle du se dam-de se tih i osam de se tih go di na XIX ve ka Ne re ša va nje pro ble ma in te ziv nog te ret nog sa-o bra ča ja u pri o bal noj zo ni pot pu no je de va sti ra lo ovaj deo gra da, do pri no se ći gu bit ku in te re sa za oču va nje nje go ve isto rij ske ar hi ter tu re i ka rak te ra. U sa vre me nim ur ba ni stič-kim pla no vi ma uglav nom se pred la že ru še nje po sto je ćih zgra da i in te ziv na sa vre me na iz grag dnja na pro sto ru Ko san či će vog ven ca i sav skog pri o ba lja, ko je će pot pu no pro me-ni ti nje gov kul tur ni i gra di telj ski iden ti tet ve zan za pr ve eta pe raz vo ja srp ske Kne že vi ne po čet kom XIX ve ka. Iz gu bi će se naj sta ri ji tra go vi gra di telj stva, isto rij ska si lu e ta sav skog fron ta sa Sa bor nom cr kvom kao do mi nan tom, na ru ši će se us po sta vlje ni pro stor ni od-no si i tra di ci o nal ni iden ti tet.

U isto vre me, sre di nom tri de se tih go di na XIX ve ka, dru gi smer raz vo ja gra di telj-stva u po čet noj eta pi raz vo ja, pred vo di la je po li tič ka i kul tu na eli ta pri do šla uglav nom iz Voj vo di ne, ko ja je gra di la svo je ku će po ugle du na va ro ši Austrij ske ca re vi ne – Ze mun, Pan če vo i No vi Sad. Naj i zra zi ti ji pri mer gra đe nja po evro pej skom vku su je ku ća Cvet ka Ra jo vi ća, upra vi te lja va ro ši, iz gra đe na na sa moj ivi ci va ro ši, na spram Grad skog po lja (Ka-le meg da na) i Utvr đe nja. Ona, ma da je skrom nih raz me ra, pred sta vlja iz u ze tan pri mer ve o ma re pre zen ta tiv ne kla si ci stič ke arhi tek tu re, jer je ve ro vat no po dig nu ta po pro jek tu inž. Fran ca Jan kea pr vog ško lo va nog dr žav nog in že nje ra pri do šlog iz Be ča.13 I dru ge go-spod ske ku će, iz gra đe ne oko Ve li ke pi ja ce (da nas Stu dent ski trg), u Go spod skoj uli ci (da nas Bran ko va) i oko Te ra zi ja, to kom če tvr te i pe te de ce ni je XIX ve ka, u pot pu no sti su bi le gra đe ne u du hu “… no ve za pad njač ke ar hi tek tu re”.14 Jed na od no vih zgra da na Ve li koj pi ja ci bi la je jed no sprat na pa la ta Je vre ma Obre no vi ća, gu ver ne ra va ro ši, či je je pla no ve ve ro vat no iz ra dio pa lir Ka rel Arent (Vu jo vić 1986, 149–150). Pro me ne su se ogle da-le u pri me ni ma siv ne kon struk ci je od ka me na i ope ke, no vom pro stor nom kon cep tu i ar hi tek ton skom ob li ko va nju, ko ji je pot pu no sle dio obra sce ta da šnje sred njo e vrop ske kla si ci stič ke ar hi tek tu re, u če mu se iz ra ža vao ras kid sa ori jen tal nom pro šlo šću i pre laz na mo der ni na čin ži vlje nja. Ipak, da nas sa ve li kim te ško ća mo mo že mo da go vo ri mo o ovim no vim zgra da ma ta da šnjoj Sta roj va ro ši, jer je od po me nu tih zgra da sa ču va na sa mo Ku ća Cvet ka Ra jo vi ća, ka sni ja Re al ka, što joj da je po se ban isto rij ski i kul tur ni zna čaj.

13 Po zna ta je i kao zgra da be o grad ske Re al ke, na la zi se u Uzun Mir ko voj 14, a iz gra đe na je 1836–37. (Vi di: Vu jo vić 1986, 147–148)

14 U li te ra tu ri se kao ka rak te ri sti čan pri me ri na vo de ku ća Sto ja na Si mi ća na Te ra zi ja ma, u Kra lja Mi la na uli ci (ka sni je Ru sko po slan stvo) i jed no sprat na ku ća D. Ra do vi ća, bli zu Re al ke, jed na od pr vih ku ća od tvr dog ma te ri ja la i sa bal ko nom. (Vi di: Ne sto ro vić 1955, 253)


25

Uko li ko se po sma tra ukup na sli ka ur ba nog raz vo ja i na pred ka u gra di telj stvu do po lo vi ne XIX ve ka, mo že se za klju či ti da je Be o grad, ta da naj ra zvi je ni ja va roš u ob no-vlje noj Kne že vi ni, ali još uvek pod tu skom upra vom i broj nim mu sli man skim sta nov-ni štvom, svoj iden ti tet gra dio na ori jen tal nom na sle đu. Sa mo po je di ni am bi jen ti Sta roj va ro ši opa sa ne šan ce, po seb no pri o bal ni deo oko Sav skog pri sta ni šta i Sa bor ne cr kve, kao i pro stor oko Ve li ke pi ja ce, po če li su da se me nja ju pod uti ca jem Za pa da, ali po li tič ka i eko nom ska si tu a ci ja u ni su omo gu ča va li br žu mo der ni za ci ju. Zna čaj nu tran sfor ma ci-ju je do ži ve la na ka da šnja Sa va-ma la, iz dvo je no na se lje na pa di na ma za pad nog Vra ča ra, okre nu tim ka Sa vi, gde je ži ve lo srp sko sta nov ni štvo. Ov de na sta je no vi ad mi ni stra tiv ni cen tar, na ras kr sni ci da na šnje Kne za Mi lo ša i Nem nji ne uli ce, sa dr žav nim zda nji ma kao cen tri ma ta da šnje vla sti – So vje tom, Ka sar nom i Kne že vim dvo rom. (Vu jo vić 1986, 147) Za po či nje i raz voj no vih tr go vač ko za nat skih uli ca, Aba džij ske i Sa va mal ske, a na sta je i sa vre me ni re zi den ci jal ni kvart sa re gu li sa nim pra vim i ši ro kim uli ca ma, duž ko ji se pla ce-vi de le dr žav nim či nov ni ci ma ko ji po di žu ma le pri zem ne po ro dič ne ku će.15 Knez Mi loš na taj na čin za po či nje iz grad nju mo der ni pro e vrop skog Be o gra da, tzv. No vog Be o gra da, van sta re ori jen tal ne va ro ši, ja sno iz ra ža va ju ći kroz za pad njač ku kla si ci stič ku ar hi tek tu ru dr žav nih zda nja, ras kid sa pro šlo šću i tur skom po li tič kom do mi na ci jom.

Ne sta ja nje tra di ci o nal nog bal kan skog iden ti te ta srp ske pre sto ni ce sredinom 19. ve ka

Be o grad apri la 1841. go di ne bi va pro gla šen za pre sto ni cu Kne že vi ne što do pri no-si da se ten den ci ja stal nog pri li va sta nov ni ka na sta vlja, ta ko da je 1846. go di ne imao 14 386 sta nov ni ka u 1 714 ku ća. I ka sni ji po pi si be le že da lji po rast ži te lja, uz ten den ci ju sma nje nja bro ja sta nov ni ka u jed nom do mu, što go vo ri o stal nom po bolj ša va uslo va sta-no va nja.16 Na osno vu sa ču va nog Tur skog pla na iz 1863. go di ne, ko ji pri ka zu je vla sni štvo nad par ce la ma, od no sno gde su bi le srp ske, je vrej ske i tur ske ku će, iz nje ga sa zna je mo da je srp sko sta nov ni štvo, u tom tre nut ku uglav nom, po se do va lo pla ce ve na pro sto ru oko Va roš-ka pi je, Sa bor ne cr kve, De lij ske uli ce (pri bli žno na tra si da na šnje Knez Mi ha i lo ve uli ce) i Ve li ke pi ja ce (da nas Stu dent ski trg). Tur ci su za dr ža li po se de oko Stam bol-ka pi je i na ce loj Du nav skoj pa di ni, a Je vre ji su, kao i pret hod nih ve ko va, ži ve li na Ja li ji, u bli zi-

15 Ove ku će ni su sa ču va ne, bi le su sa dve do tri pro sto ri je, naj če šće po sta vlje ne na re gu la ci o noj li ni ji uli ce i pri slo nje ne sa jed ne stra ne uz su sed nu zgra du, na sta le pod uti ca jem voj vo đan skih se o skih i va ro ških ku ća. (Vi di: Ne sto ro vić 1955, 252–254)

16 Broj sta nov ni ka va ro ši se 1856. g. po peo na 18 860, a broj ku ća je 1859. bio 2 095. Ka sni je je 1862. u gra du bi lo 1 241. srp ska ku ća i 1 118 tur skih, od ko jih su Sr bi i Je vre ji ži ve li u 1 509. (1867. go di ne je bi lo 24768 sta nov ni ka), (1866. je bi lo 3 458 ku ća) (Vi di: Ra do va no vić 1974, 271, 272, 273)

IDENTITET BEOGRADA

26

ni Du na va.17 Na sta vlja se ise lja va nje mu sli man skog sta nov ni štva iz Sta re va ro ši u šan cu, a nji ho ve po se de ku pu je dr ža va ili no vo do se lje ni srp ski ži te lji. Ro man Zmor ski, polj ski pu to pi sac, ko ji je 1855–56. go di ne bo ra vio u Be o gra du, za be le žio je da je bo ga ti je srp sko sta nov ni štvo sve vi še po ti ski va lo mu sli man sko iz cen tral nih de lo va gra da, ka Dor ćo lu i Du na vu, gde su za jed no ži ve li Tur ci, Je vre ji i si ro ma šni Sr bi. On iz dva ja no vi deo ko ji je imao udob ne, rav ne i ši ro ke uli ce i u nji ma „… tvr do zi da ne zgra de od ope ke…” (Zmor ski 1967, 12, 16–22). I dru gi pu to pi sci ko ji su pe de se tih go di na bo ra vi li u gra du uoči li su pro me ne u nje go vom iz gle du i po ste pe no me nja nje li ka, ta ko da Fe lik su Ka ni cu za pa ža da je „…pa dao u oči oštro od u da ra ju ći za pad njač ki ’kroj’ na Te ra zi ja ma, Vra ča ru i u po je di-nim uli ca ma ’va ro ši’, ka ko na srp skim slu žbe nim zgra da ma, ško la ma i mno gim pri vat nim ku ća ma, ta ko i na ode va nju ...” (Ka nic 1967, 185).

I po red ne sta bil ne po li tič ke si tu a ci je u Kne že vi ni, usled pro me ne di na sti je i do-la ska kne za Alek san dar I Ka ra đor đe vi ća na vlast, to kom če tr de se tih i pe de se tih go di na ostva ren je zna ča jan eko nom ski na pre dak. To me je do pri ne la do zvo la za slo bod nu plo-vid bu ce lim to kom Du na va. Do šlo je do br žeg raz vo ja tr go vi ne, reč nog sa o bra ća ja i po-ve ća nja bro ja za na ta. Za nat ski sloj gra đa na je do kra ja pe de se tih go di na bio naj bo ga ti ji, a ka sni je ja ča tr go vač ki i či nov nič ki sloj. Da se ze mlja mo der ni zu je sve do ći i otva ra nje ma-njih in du strij skih pred u ze ća i ra di o ni ca. Ipak za raz li ku od pret hod nog pe ri o da, ka da je knez Mi loš pred u zi mao obim ne za hva te na re gu la ci ji i iz grad nji no vih de lo va va ro ši, od če tr de se tih do še zde se tih go di na su uglav nom par ci jal no re gu li sa ni i ko mu nal no opre-ma ni sa mo po je di ni de lo vi, kal dr mi sa ni su ko lo vo zi i tro to a ri, sa đe ni dr vo re di, po di za ne če sme i sl. što je sve do pri no si lo po bolj ša nju ko mu nal ne opre mlje no sti gra da. Ostva ren je i zna tan kva li ta ti van skok u gra đe vi nar stvu, ko ji se ogle dao u na pred ku teh ni ka gra đe-nja i kva li tet ni joj iz grad nji. U sa mom gra du mo gli su da se na ba ve ra zno vr sni ji ma te ri ja li, ali su oni bi li pre sku pi za pro seč ne gra đa ne (Ne sto ro vić 2006, 160–169).

Po lo vi nom ve ka po ve ća va se broj ško lo va nih gra di te lja u dr žav noj slu žbi, jer u Sr bi ju do la ze broj ni gra đe vi na ri i in ži nje ri sa sred njo e vro skog pro sto ra, Nem ci, Če si, Slo va ci i Ita li ja ni,18 ali se obra zu ju i do ma ći ka dro vi19 i do ne se pr vi za kon ski ak ti ko ja će re gu li sa ti iz grad nju.20 Na stu pio je no vi pe riod u raz vo ju srp ske ar hi tek tu re, ko ja vi še ni je

17 Plan su pr vi ob ja vi li G. Ele zo vić i P. Po po vić kao Dva tur ska pla na Be o gra da, BON, 1937, 250 – 252. (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1977, 214)

18 U Ode lje nju gra đe vi na u Mi ni star stvu unu tra šnjih de la (ka sni je je pre ra slo u Glav nu upra vu gra-đe vi na) pe de se tih i še zde se tih go di na su ra di li: Jan Ne vo le, August Cer man, Jo van K. Ri stić, Jo sif Ka sa no, Franc Mil, Era zmus Klo min ski, Jo van No vak, Jo sif Sil vić, August Lan ge, An dri ja Vu ko vić, Jo van Francl i dr. (Vi di: Ne sto ro vić 2006, 165–168)

19 Knez Mi loš je 1838. pre po ru čio da se na Li ce ju za po sli je dan in dži nir ko ji bi đa ci ma pru žio osnov na zna nja iz obla sti gra đe vi nar stva i ta ko ih pri pre mio za rad u dr žav noj slu žbi. To je ostva-re no 1839. ka da je an ga žo van Ata na si je Ni ko lić iz No vog Sa da, obra zo van na Ar ti lje rij skoj ško li u Be ču i na Pe štan skom uni ver zi te tu. (Vi di: Ro ter-Bla go je vić 1997, 125–168)

20 Po čet kom če tr de se tih go di na ja vlja ju se pr vi po ku ša ji da se or ga ni zu je po seb na dr žav na struč na slu žba ko ja bi ru ko vo di la po slo vi ma oko iz grad nje dr žav nih zda nja. Do kra ja pr ve po lo vi ne ve ka


27

bi la de lo maj sto ra – zi da ra i ško lo va nih gra di te lja skrom nog zna nja, uglav nom gra đe-vin skih in že nje ra, već su nje ni tvor ci po sta li ar hi tek ti ško lo va ni u raz vi je nim sred njo e-vrop skim cen tri ma, Pe šti, Be ču i Pra gu, gde su ste kli ve o ma ši ro ko zna nje iz in že njer stva i ar hi tek tu re. Pro me ne su se ogle da le ne sa mo u vi šem ni vou iz vo đe nja, već je do šlo i do pro me ne stil skih shva ta nja, jer su gra di te lji iz sred nje Evro pe do ne li ak tu el ne stil ske ten den ci je, ko je je u ve li koj me ri ka rak te ri sao ro man ti čar ski duh i okre nu tost ka na ci o-nal nom sred njo ve kov nom na sle đu. On je bio ve o ma br zo pri hva ćen jer su u Sr bi ji bi le sna žno iz ra že ne na ci o nal ne ide je o oslo bo đe nju od tu džin ske vlsti.

Pro me ne su se po seb no od ra zi le na iz grad nju dr žav nih zda nja, ko jih ipak u ovom pe ri o du ni je bio ve li ki broj. Naj zna čaj ni ji do met je ostva ren na pri vat noj re e zi den ci ji, gra dje noj po ugle du na evrop ske grad ske pa la te, Ka pe tan Mi ši nom zda nju21, ko je je, pro-jek to vao ar hi tek ta Jan Ne vo le, pr vi gra di telj u dr žav noj slu žbi za po slen 1845. go di ne u zva nju ar hi tek te, s ob zi rom da je obra zo van na Umet nič koj aka de mi ji u Be ču.22 Ova dru-ga dvo sprat na gra đe vi na u va ro ši23 gra đe na je za ta da naj bo ga ti jeg gra đa ni na, ko ji je kroz nje nu ar hi tek tu ru re pre zen to vao svoj ime tak, ali i pa tri o ti zam po kla nja ju ći je ote če stvu u pro svet ne svr he, od no sno za Ve li ku ško lu i osta le kul tur ne i obra zov ne usta no ve Kne že-vi ne. Am bi jent Ve li ke pi ja ce is pred zda nja Uni ver zi te ta bio je još uvek ne u re đen i zi mao je ori jen tal na obe lež ja, ma da ga već ta da okru žu ju pri zem ne i sprat ne zgra de za pad njač ke ar hi tek tu re. On je u tom tre nut ku bio glav ni kul tur ni, obra zov ni i po slov no-tr go vač ki cen tar Sta re va ro ši u šan cu, a nje go va ži vost i iz gled su ve o ma sli ko vi to pri ka za ni na Ka-ni co vom cr te žu iz še zde se tih go di na. Zbog po li tič ke si tu a ci je, pri sut no sti tur ske vla sti i voj ne po sa de u tvr đa vi i va ro ši, kao i či nje ni ce da je mu sli man sko sta nov ni štvo bi lo u po se du ku ća i pla ce va ni je mo glo da se za poč ne ure đe nju i re kon struk ci je Sta re va ro ši u šan cu, ta ko da je osim naj u žeg pro sto ra oko Ve li ke pi ja ce, sta ro isto rij sko je zgro gra da još uvek bi lo za pu šte no, sa oro nu lim tur skim ku ća ma.

Svo jom so lid ni jom grad njom i za pad njač kom ar hi tek tu rom iz dva ja le su se sa mo po je di na dr žav na zda nja, vla dar ske re zi den ci je i ku će bo ga tih gra đa na po di za ni na za-pad nom Vra ča ru, Ze le nom ven cu i Te ra zi ja ma. Kao am bi jent ko ji se po ste pe no ure đu je, uz ot po re vla sni ka par ce la, bi lo je upra vo Te ra zi je, ko ji svoj re pre zen ta tiv ni zna čaj do-bi ja na kon ure đe nja Sta rog ko na ka kao no ve kne žev ske re zi den ci je (Ne sto ro vić 2006, 173–174), za kne za Alek san dra Ka ra đor đe vić. Uz ko nak se na kon po vrat ka Obre no vi ća

teh nič kim po slo vi ma oko iz grad nje dr žav nih zgra da, re gu la ci je i ko mu nal nog ure đe nja va ro ši ba vi lo se Gra đe vin sko ode lje nje pri Mi ni star stvu unu tra šnjih de la (for mi ra no 1851). Kra jem pe de-se tih go di na for mi ra na je po seb na Glav na upra va gra đe vi na (sa po seb nim Ar hi tek to nič nim ode lje-njem), ko ja je 1862. pre ra sla u Mi ni sta r stvo gra đe vi na. (Vi di: Ro ter-Bla go je vić 1998, 249–255)

21 Zgra da je ve ro vat no za po če ta 1860. i za vr še na 1863. (Vi di: Ne sto ro vić 1962–63, 81–97)

22 Jan Ne vo le (1812–1903) autor Voj ne bol ni ce (1846–1849) i Ar ti lje rij ske ško le (oko 1850). (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1981, 73–76)

23 Pr va je bi la Go sti o ni ca kod Je le na kod Sa bor ne cr kve, iz gra dje na 1841, u vla sni štvu po ro di ce Obre no vić. (Vi di: Ne sto ro vić 2006, 107)

IDENTITET BEOGRADA

28

na vlast 1860. go di ne gra di no vi Dvo rac za pre sto lo na sled ni ka Mi ha i la.24 Kao i kod Ka-pe tan Mi ši nog zna nja, i na dvor cu se na sli ko vit na čin, u ro man ti čar skom ma ni ru, spa ja ju sred njo ve kov ne, ori je tal no i kla sič no re ne san sno for me, što je bi la ten den ci ja u ta da šnjoj evrop skoj isto ri ci stič koj ar hi tek tu ri.

Po di žu se i broj ne go spod ske ku će i re zi den ci je imuć nih gra đa na,25 ve će po ro dič-ne ku će u ma siv noj kon struk ci ji, ko je su po svo joj dis po zi ci ji na par ce li i pro stor noj or ga ni za ci ji sle di le za pad njač ki kon cept. U li te ra tu ri se kao zna čaj ni pri me ri na vo de dve po ro dič ne ku će u Go spod skoj uli ci, Fi li pa Hri sti ća26 i Jo va na Ma rin ko vi ća27 , kao i dve jed-no sprat ne po slov no-stam be ne zgra de, Ili je Ko lar ca kod Po zo ri šnog tr ga28 i Va ljev ske ban ke na Ze le nom ven cu.29 To nam go vo ri da se no va stam be na iz grad nja uglav nom de ša va na pro sto ru iz van Sta re va ro ši u šan cu, gde su se po la ko ob li ko va li no vi re pre zen ta tiv ni re-zi den ci jal ni am bi jen ti mo der nog za pad njač kog iz gle da. Ipak, si ro ma šni ji ži te lji va ro ši i da lje su gra di li skrom ne zgra de na pe ri fe ri ji, naj vi še u kom bi na ci ji bon druč ne i ma siv ne grad nje, ko je su se sa sto ja le od dve do tri pro sto ri je i bi le na pre la zu iz se o skih u grad ske vi do ve sta no va nja.30

Utemeljenje evropskog identiteta grada u poslednjim decenijama XIX veka

Pe riod na kon 1867. go di ne na kon ostva ri va nja po li tič ke ne za vi sno sti ta da šnje Kne že vi ne kao re zul ta ta na po ra kne za Mi ha i la Obre no vi ća, te ise lja va nja tur skih voj-nih po sa da iz tvr đa va i mu sli man skog sta nov ni štva iz va ro ši, stvo re ne su pred u slo vi za za po či nja nje sva r ne mo der ni za ci je i re kon struk ci je srp ske pre sto ni ce. To je pe riod ka da se re kon stru o šu i Beč i Bu dim pe šta, na ko je se u svom pred lo gu za ur ba ni stič ko ure đe-

24 Grad nju no vog Dvor ca za po čeo je knez Mi loš na me stu gde je dan. No vi dvor. Ne zna se po u-zda no da li je autor pro jek ta bio Ko sta Šre plo vić (1836–1872). Ka ko je glav ni dr žav ni ar hi tek ta ta da bio Ne vo la, ko me je Šre plo vić po ma gao na iz grad nii Ka pe tan Mi ši nog zda nja, mo žda je Ne vo la imao pre su dan uti ca ja na ar hi tek tu ru Dvor ca, a Šre plo vić iz ra dio pla no ve. (Vi di: Ne sto ro vić 2006, 181–182; Đu rić-Za mo lo 1981, 110–111)

25 Oko 1860. g. po dig nu ta je ku ća Stev če Mi ha i lo vi ća (Kne za Mi lo ša 43, ugao Bir ča ni no ve, po ru-še na pred Dru gi svet ski rat), ko ju je pro jek to vao An dri ja Vu ko vić. Ima la je pri ze mlje i sprat, ali ni je po znat njen pr vo bit ni iz gled. (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1981, 32–33)

26 Pri zren ska 13, iz gra đe na pre 1875. po ru še na. (Vi di: Ne sto ro vić 1955, 255–257)

27 Bran ko va 15, iz gra đe na oko 1860. g., po ru še na. (Vi di: Đu rić-Za mo lo, 11) Vi de ti: Đu rić-Za mo-lo, Gra di te lji Be o gra da, 11.

28 U Ma ke don skoj uli ci, iz gra đe na oko 1860. g., po ru še na. Zgra da je za be le že na na sta roj raz gled-ni ci iz 1900. g. (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1981, 11)

29 Da nas Ze le ni ve nac 8, iz gra đe na oko 1860. po ru še na. (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1981, 146)

30 Osim malih jednoporodičnih kuća, koje su bile izgrađene na regulacionoj liniji ulice i ugrađene sa jedne strane uz susednu zgradu, zabeleženi su i primeri prizemnih zgrada sa dva veća stana (sa obe strane središnjeg kolskog prolaza koji je sa ulice vodio u dvorište). One su imale podužni ulični korpus, celom širinom parcele, i bočna dvorišna krila, u kojima su se, ponekad, nizali mali dvodelni i trodelni stanovi. (Vidi: Nestorović 1955, 256, 257)


29

nje gra da ugle da i Emi li jan Jo si mo vić u svom pred lo gu re gu la ci je Va ro ši u šan cu 1867 (Mak si mo vić 1970, 636–641).

Ur ba na tran sfor ma ci ja sta re ori jen tal ne va ro ši za po či nje ure đe njem no ve Knez Mi-ha i lo ve uli ce i nje nim po ve zi va njem sa Te ra zi ja ma, te se na sta vlja pre ko pro sto ra Ve li ke pi ja ce ka Dor ćo lu, gde su bi la na pu šte na tur ska ima nja, gde no ve pri zem ne i sprat ne ku će u ma siv noj kon struk ci ji sa stil skom ar hi tek tu rom za me nju ju oro nu le bon druč ne ku će. To me je do pri ne lo po bolj ša nje eko nom skih pri li ka u ze mlji i do no še nje čvr šće za kon ske re gu la ti ve u gra đe vi nar stvu. Znat no bo lje i lak še bi lo je i snab de va nje gra đe vin skim ma-te ri ja lom, ta ko da su se ra zno vr sni ma te ri ja li iz ze mlje i ino stran stva mo gli na ba vi ti na sto va ri šti ma lo ci ra nim duž Sav skog pri sta ni šta. U ve ćoj me ri su usa vr še ni i gra đe vin ski za na ti, jer je bi lo vi še ško lo va nih za na tli ja, a u sa mom gra du otvo ren je ve li ki broj za nat-skih ra di o ni ca za iz ra du fi ni jih gra đe vin skih ra do va, sto la ri je i bra va ri je. Ipak, još uvek ni je bi lo do volj no mo der nih teh nič kih uslo va i fi nan sij skih sred sta va da se sa vre me ni gra đe vin ski ma te ri ja li upo tre blja va ju u ve ćoj me ri. Na po ve ća nje obi ma iz grad nje uti ca lo je na osni va nje pr vih nov ča nih za vo da i dru šta va ko ji su ula ga li u gra đe vi nar stvo.31

Pro spe ri tet gra da pri vu kao je ve li ki broj gra di te lja, in že nje ra i ar hi te ka ta iz ino-stran stva, me đu ko ji ma su pre o vla da va li Sr bi ro đe ni u Voj vo di ni i ško lo va ni u sred njo-e vrop skim cen tri ma, ne mač kim i austrij skim vi so kim teh nič kim ško la ma i umet nič kim aka de mi ja ma u Pe šti, Be ču, Min he nu, Ci ri hu, ko ji su po ti snu li gra di te lje stra nog po re kla (Ro ter-Bla go je vić 1997, 140–159). Oni su u gra di telj stvo u Sr bi ji une li ele men te ak tu-el nih evrop skih ar hi tek ton skih shva ta nja, aka dem skog ni voa. De lu je i pr va ge ne ra ci ja ar hi te ka ta ro đe nih u Sr bi ji, ko ji su se po sle do bi ja nja osnov nog teh nič kog obra zo va nja na Teh nič kom fa kul te tu Ve li ke ško le usa vr ša va li u ino stran stvu na evrop skim vi so kim teh nič kim ško la ma i umet nič kim aka de mi ja ma. Naj zna čaj ni ji pred stav ni ci pr ve ge ne-ra ci je srp skih gra di te lja, ko ja je de lo va la to kom se dam de se tih i osam de se tih go di na, bi li su An dri ja Vu ko vić, Alek san dar Bu gar ski, Jo van Il kić, Kon stan tin Jo va no vić i Sve to zar Ivač ko vić (Đu rić-Za mo lo 1981, 22–28, 47–51, 55–58). Oni su osim zna čaj nih dr žav nih zda nja, ko ja su pro jek to va li kao dr žav ni ar hi tek ti u Mi ni star stvu gra đe vi na, bi li auto ri i re pre zen ta tiv nih pri zem nih i sprat nih ku ća vi đe ni jih gra đa na, kao i pr ve dvo sprat ne vi še po ro dič ne zgra da, stam be ne pa la te za ren ti ra nje, po ugle du na sred njo e vrop ske pri-me re. Autor naj ve ćeg bro ja go spod skih ku ća u va ro ši bio je Alek san dar Bu gar ski, ko ji je u svom auto gra fu na veo da je u Be o gra du pro jek to vao 120 jav nih i pri vat nih zgra da, me đu ko ji ma je iz dvo jio 12 naj zna čaj ni jih u Knez Mi ha i lo voj uli ci i oko li ni (Ni kić 1976, 63–67). Te ško je pre ci zno utvr di ti ko je zgra de su pro jek to va li dru gi gra di te lji, jer ni su sa ču va ni nji ho vi pla no vi i dru gi po da ci o grad nji, ali ve ro vat no je če stoj an ga žo va no sti

31 Go di ne 1882. osno va no je Pr vo srp sko gra đe vin sko dru štvo (ko je je bi lo de o ni čar sko dru štvo). Je dan od naj po zna ti jih gra di te lja in ve sti to ra sa vla sti tim bi ro om bio je inž. Mi loš Sav čić, jed no vre me mi ni star gra đe vi na, pred sed nik Be o grad ske op šti ne, pred sed nik uprav nog od bo ra Pro-met ne i Iz vo zne ban ke. (Vi di: Ne sto ro vić 2006, 311, 314–317)

IDENTITET BEOGRADA

30

Bu gar skog,32 kao i Il ki ća,33 na iz grad nji zda nja bo ga tih in ve sti to ra (mi ni sta ra, vi so kih dr žav nih či nov ni ka, advo ka ta i tr go va ca) do pri ne la či nje ni ca da su bi li vi so ko ce nje ni dvor ski ar hi tek ti. Jo va no vić, ko ji je ta ko dje pro jek to vao i iz gra dio broj ne go spod skih ku-ća, je bio sin Ana sta sa Jo va no vi ća, dvo ro u pra vi te lja Obre no vi ća i brat sli kar ke Ka ta ri ne Jo va no vić, a ži veo je i imao pri vat ni bi ro u Be ču.34 Ova tri auto ra bi la su naj za slu žni ja za ute me lje nje re pre zen ta tiv nog aka dem skog li ka glav nih be o grad skih tr go vač kih uli ca – Te ra zi ja, Knez Mi ha i lo ve i Kra lja Pe tra. što do vo di do pot pu ne tran sfor ma ci je iden ti te ta cen tral nih de lo va va ro ši, kod ko jih se pot pu no za ti ru ori jen tal ni tra go vi, ru še oro nu le dža mi je i tur ski ko na ci.

Na sa mom kra ju XIX ve ka na ve de nim gra di te lji ma se pri dru ži la sle de ća, mla đa, ge ne ra ci ja – Mi lan Ka pe ta no vić, Di mi tri je T. Le ko, Mi lo rad Ru vi dić, Da ni lo Vla di sa-vlje vić i Mi lan An to no vić, ko ja je u ar hi tek tu ru stam be nih zgra da une la slo bod ni ji pri-stup i eklek tič ni je evrop ske uti ca je. Za ve li ki broj zgra da iz gra đe nih u ovom pe ri o du, ta ko đe ni su po zna ti auto ri, ali se mo že pret po sta vi ti da su one bi le de lo upra vo ovih ar hi te ka ta, kao i dru gih gra đe vin skih in že nje ra i ar hi te ka ta za po sle nih u dr žav nim gra-đe vin skim slu žba ma (Ne sto ro vić 1937, 62–63; Đu rić-Za mo lo 1981, 22, 29, 32, 36, 40, 44, 67, 79, 86, 88, 96, 115), ali i gra di te lja ko ji su ra di li kao pri vat ni pred u zi ma či, na pr. in že nje ri Mi loš Sav čić i Jo van Sme de re vac.35 Po je di ne ma nje po ro dič ne ku će su, pre ma tu đim ili svo jim pla no vi ma, po di za li i gra đe vi na ri-pred u zi ma či, kao što su bi li Er nest Gaj zler, ba u maj stor Ha de re ra iz Be ča, Štajn leh ne ro vi (otac Jo sif, sin Jo sif i unuk Gli ša) i Jo van Štok.36

Me đu tim, da bi se pro ces mo der ni za ci je i uvo đe nja evrop skih stan dar da u iz grad-nji za kon ski ute me ljio bi lo je neo p hod no do no še nje aka ta ko ji će pro pi sa ti na či ne iz-grad nje na te ri to ri ji grad skog re o na, kao i na čin usva ja nja pla no va, nji ho vog sa dr ža ja i sl. Na da lji us pon gra đe vi nar stva pre sud no je uti ca lo do no še nje Za ko na gra đe vin skog za va roš Be o grad (de cem bra 1896) i Gra đe vin skog pra vil ni ka za va roš Be o grad (mar ta 1897, iz me nje nog i do pu nje nog u po je di nim od red ba ma de cem bra 1898). Tek na kon nji ho vog usva ja nja i spro vo dje nja gra di telj stvo u Sr bi ji je do sti glo sa vre men stan dar de raz vi je ne Evro pe u uklju či lo se u to ko ve mo der nog ur ba nog i ar hi tek ton skog raz vo ja.

32 A. Bu gar ski je kao svo je pr vo zna čaj no de lo pro jek to vao Kra ljev dvor (1881–84). (Vi di: Sto ja-no vić 1912, 21; Ne sto ro vić 1937, 51)

33 S. Sto ja no vić na vo di da me dju ar htek ta ma sta ri je gru pe "Il kić se sma tra kao rad nik naj plod ni ji i naj du ho vi ti ji". (Vi di: Sto ja no vić 1912, 21–22)

34 Pa la ta Na rod ne ban ke kra lje vi ne Sr bi je je iz gra đe na 1888–1890. (Vi di: Ba bić 1960, 7)

35 Inž. Sav čić je na kon stu di ja u Ne mač koj i po vrat ka u ze mlju 1891. sa arh. G. Be ke rom osno vao pri vat ni bi ro za pro jek to va nje i iz vo đe nje. Pri bli žno u isto vre me, oko 1893.i J. Sme de re vac je otvo rio pri vat ni bi ro. M. An to no vić je ta ko đe kra jem 19. ve ka imao pri vat ni bi ro. (Vi di: Sto ja-no vić 1912, 31–37; Đu rić-Za mo lo 1981, 17, 91, 94)

36 J. Štajn leh ner je svo je de lo va nje za po čeo u pr voj po lo vi ni 19. ve ka, nje go va po ro di ca je gra di la naj zna čaj ni ja dr žav na zda nja (Ka pe tan Mi ši no zda nje, Na rod no po zo ri šte i Kra ljev dvor). (Vi di: Sto ja no vić 1912, 53–54; Gor dić 1966, 31, 37)


31

Po ja va pr vih za kon skih pro pi sa i stan dar da zna čaj no je uti ca la na ur ba ne, kon struk cij-ske, pro stor ne i ob li kov ne ka rak te ri sti ke stam be nih zgra da. Za kon sko de fi ni sa nje pro-sto ra grad skog re o na na kom su va ži li gra đe vin ski pro pi si, di rekt no je uti ca lo na to da se stam be ne zgra de po dig nu te u gra ni ca ma re o na, po va že ćim pro pi si ma i stan dar di ma, svo jim ob li kom, dis po zi ci jom, kva li te tom grad nje i opre mlje no sti znat no raz li ku ju od ku ća ko je su sti hij ski gra đe ne na okol nom pro sto ru, van re o na, bez po što va nja osnov nih nor mi grad nje. Da se u za ko nu vo di lo ra ču na o po bolj ša nju uslo va ži vo ta u gra du, go vo ri po da tak da je ra di do bre in so la ci je do mo va pro pi sa no da „… vi si na ku ća od tro to a ra do stre je na sme bi ti ve ća od ši ri ne uli ce …” i da se u uli ca ma „… is klju či vo za obi ta va nje …” ne sme ju po di za ti zgra de ko je bi zbog svo je na me ne bi le „… na do sa du gra đan stvu…”.37 Uvo đe nje za kon ske od red be da za sve no ve zgra de tre ba da se pri lo ži ove re ni pro je kat, spre či lo je da lju iz grad nja ne kva li tet nih zgra da, ko je su bi le de lo zi dar skih maj sto ra, a ne ško lo va nih in že nje ra i ar hi te ka ta.

No vim pro pi si ma je uve de no i iz ve sno zo ni ra nje u okvi ri ma va ro ši, jer je bi lo pred-vi đe no da se u cen tral nim de lo vi ma gra da po di žu zgra de u kon ti nu al nom ni zu, na re gu-la ci o noj li ni ji uli ce i ce lom ši ri nom par ce le, dok je u po je di nim de lo vi ma, na pri mer na za pad nom Vra ča ru, bi la pred vi đe na iz grad nja slo bod nih vi la, slo bod no sto je ćih zgra da u pro stra nim ba šta ma. To je uti ca lo da se svo jim spe ci fi č nim li kom, ka rak te rom ar hi tek tu-re i iden ti te tom iz dvo je po je di ni kva r to vi, po seb no Is toč ni i Za pad ni Vra čar, ko ji i da nas pred sta vlja ju re zi den ci jal ne am bi jen ti spe ci fi č ne re pre zen ta tiv ne ar hi tek tu re (Krun ska uli ca, Smi lja ni če va, Zo ri na, Kne za Mi lo ša i dr). 38

Cen tral nim de lo vi gra da i glav ne tr go vač ke uli ce (na Te ra zi ja ma i Ze le nom Ven-cu, u Knez Mi ha i lo voj, Ko lar če voj, Va se Ča ra pi ća i Kra lja Pe tra uli ci) su za dr ža le svoj tr go vač ko-po slov ni ka rak ter, gde su se gra di li ni zo vi jed no sprat nih zgra da, sa lo ka li ma u pri ze mlju i jed nim ili dva sta na na spra tu. Naj re pre zen ta tiv ni je jed no sprat ne zgra de sa du ća ni ma u pri ze mlju po dig nu te su od kra ja še zde se tih do kra ja osam de se tih go di na u no voj Knez Mi ha i lo voj uli ci. One da nas ni su sa ču va ne na ce lom po te zu te uli ce, ali je naj sta ri ji am bi jent u de lu od De lij ske če sme do Ka le meg da na (od Vu ka Ka ra đi će do Pa-ri ske) re la tiv no do bro oču van sa ni zom jed no sprat nih tr go vač kih zgra da ko je sve do će o nje nom na stan ku i da nas su naj zna čaj ni ja nje na vred nost. O mo der nom ka rak te ru uli ce, na sa mom po čet ku nje nog raz vo ja, sve do če pr ve dvo sprat ne vi še po ro dič ne po slov no-stam be ne zgra de R. Bar lov ca (Knez Mi ha i lo va 40, oko 1872, arh. A. Bu gar ski), K. Me-sa ro vi ća (Knez Mi ha i lo va 18, 1883, arh. A. Bu gar ski) i N. Spa si ća (Knez Mi ha i lo va 33, 1889, K.A.Jo va no vić), ob li ko va ne po ugle du na mo nu men tal ne grad ske pa la te sa ve ćim bro jem re pre zen ta tiv nih sta no va za ren ti ra nje, gra đe ne kra jem 19. ve ka u sred njo e vrop-

37 Član 19. Za ko na. (Vi di: Mak si mo vić 1978, 27)

38 Gra đe vin ski pra vil nik je pred vi đao “… po di za nje zgra da po ti pu vi la” sa mo u uli ci ma u ko ji ma ni-su tr go vin ske i za nat ske rad nje. Vi le su tre ba le da bu du po vu če ne 5m od re gu la ci ne li ni je, je di no je u Uli ci Kne za Mi lo ša bi lo do pu šte no da vi le bu du na re gu la ci o noj li ni ji. (Vi di: Mak si mo vić 1978, 28, 33)

IDENTITET BEOGRADA

32

skim pre sto ni ca ma. To kom po sled nje de ce ni je 19. ve ka na sta vlje no je sa iz grad njom dvo-sprat nih stam be nih pa la ta – ve o ma re pre zen ta tiv ni pred stav ni ci su pa la ta osi gu ra va ju ćih dru šta va „Nord Bri tiš i Mer kan til” u Knez Mi ha i lo voj uli ci i pa la ta „An ker” na Te ra zi ja-ma, obe iz gra đe ne 1899. go di ne pre ma pro jek tu arh. Mi la na An to no vi ća (Đu rić-Za mo lo 1981, 12–14; Ne sto ro vić 2006, 337–349; Ro ter-Bla go je vić 2006, 56–57).

Ipak, pri zem ne jed no po ro dič ne ku će su i da lje či ni le naj ve ći deo re zi den ci jal nog fon da van naj u žeg grad skog cen tra – na Ko san či će vom ven cu, Du nav skoj pa di ni, za-pad nom Vra ča ru, Ko pi ta re voj gra di ni i u dru gim pe ri fer nim de lo vi ma va ro ši. One su se gra di le u so lid noj ma siv noj kon struk ci ji, sa zi do vi ma od ka me na i ope ke i fa sa da ma sa stil skim ele men ti ma ob ra đe nim u mal te ru. Po seb na pa žnja po sve ći va na je ob ra di pro zor-skih otvo ra, ula znih por ta la, krov nih ve na ca, ati ka i slič no. Naj re pre zen ta tiv ni ji pri me ri su bi li: ku ća Alek se Kr sma no vi ća na Te ra zi ja ma (Te ra zi je 34, 1885. arh. J. Il kić), ku ća ar hi tek te Il ki ća na za pad nom Vra ča ru (M. Po cer ca 32, 1895. arh. J. Il kić) i ku ća po ro di ce Vu čo na Sla vi ji (De li grad ska 2, 1893. arh. D. T. Le ko). Po red njih iz gra đe ni su i po je di ni iz u zet ni pri me ri sprat nih re zi den ci ja imuć nih gra đa na, kao što su ku ća Mi la na Pi ro ćan-ca is pod Po zo ri šta (Fran cu ska ul. 7, oko 1885. arh. J. Il kić), ku ća Di mi tri ja Kr sma no vi ća kod Sa bor ne cr kve (Kne za S. Mar ko vi ća 2, 1898 – 1899. arh M. Ru vi dić), ku ća Mar ka Sto ja no vi ća (Pa ri ska 15, 1899–1900. arh. K. A. Jo van vić), i ku ća Je vre ma Gru ji ća (Sve-to gor ska 17, 1896. arh. M. Ka pe ta no vić) (Ro ter- Bla go je vić 2006, 58).

Si ro ma šni ži te lji ži ve li su na obo du va ri ši oko grad skog re o na, na Pa li lu li i is toč-nim i ju žnim de lo vi ma Vra ča ra u skrom nim sta no vi ma, sa jed nom ili dve so be, ko ji su bi li u sa mo stal nim pri zem nim zgra da ma ili su se ni za li u pri zem nim dvo ri šnim kri li ma. Do da nas su sa ču va ni sa mo po je di ni skrom ni pri me ri ovih ku ća u ve o ma lo šem sta nju, ko ji ra pid no ne sta ju, a za me nju ju ih sa vre me ne vi še sprat ni ce.39

Kra jem XIX ve ka za po če la je i grad nja ku ća za od mor – polj skih vi la ili vi la let nji-ko va ca na pa di na ma Top či der skog br da i Se nja ka, na pro sto ru ju žno od Mo sta ra, za ko je V. Ka rić 1887. go di ne na vo di da su bi le: „… le pe go spod ske ku će u vi no gra di ma…”.40

Začetak identiteta moderne evropske metropole početkom XX veka

Po čet kom no vog ve ka iz gra đe ni pro stor va ro ši znat no se pro ši rio ta ko da je utvr-đe na no va te ri to ri ja grad skog re o na (1906) – od Tro ša rin ske sta ni ce na Top či der skom

39 Pro stor oko Tr ga Sla vi ja po či nje da se iz gra đu je već se dam de se tih go di na 19. ve ka o če mu sve do ći pri zem na ku ća iz gra đe na u Be o grad ska 21 oko 1870. Po sle osam de se tih go di na bio je par ce li san pro stor iz nad Zo ri ne uli ce, vi še En gle zov ca, tzv. Gran to vac, iz me đu dan. Mar ša la Tol bu hi na i Krun ske uli ce. (Vi di: Ro ter-Bla go je vić 2006, 57–58)

40 Poznati primeri su: Simićev letnjikovac – Vila Miomir podignut 1885. i Vila Đ. Pavlovića (Vase Pelagića 40), danas poznata kao Kuća kralja Petra, 1896. U zaostavštini arh. Konstantina A. Jovanovića pronađene su skice za dvorac – letnjikovac i vilu, ali nema podataka da li su one bile rađene za investitora u Srbiji. (Vidi: Roter-Blagojević 2006, 59; Babić 1960, 25–26)


33

dru mu i da lje do li nom Mo kro lu škog po to ka, pre ko ima nja V. Ka le ni ća, Gro bljan skom uli-com, oda kle je iz bi ja la na Du nav (Mak si mo vić 1970, 315). Ona se pri bli žno po kla pa sa gra ni ca ma pro sto ra ko ji je u no vi je vre me, Ge ne ral nim pla nom 2021, de fi ni san kao Sta ri Be o grad i u pro ce su je pro gla še nja za spo me nik kul tu re.41

Grad se i da lje ši rio, te je do 1910. on za hva tio i pro stor pre ma ju gu i ju go i sto ku, oko Ču bur skog i Bul bu der skog po to ka (da nas pro stor oko Ju žnog bu le va ra). Ta ko đe su re-gu li sa ni i no vi blo ko vi na is točnm Vra ča ru, tzv. Gran tov ca (iz me đu da na šnje Be o grad ske, Krun ske i Ma ken zi je ve uli ce) (Ro ter-Bla go je vić 2006, 60–61). Van ove re gu li sa ne grad-ske te ri to ri je i da lje se spon ta no na se lja va lo sta nov ni štvo ko je ni je mo glo da pla ti vi so ku ren tu sta no va u va ro ši, ni pre sku pe slo bod ne pla ce ve u gra ni ca ma re o na. Grad ska upra va se, kao i u pret hod nom pe ri o du, i da lje su o ča va la sa pro ble mom bes prav ne iz grad nje, ne-kon tro li sa nog ši re nja gra da i pre na se lje no sti po sto je ćeg stam be nog fon da.42

Be o grad ska op šti na i da lje ni je ima la ja sno iz gra đe nu po li ti ku sve o bu hvat nog raz-vo ja gra da već je, zbog ne do stat ka ma te ri jal nih sred sta va, spro vo di la sa mo par ci jal ne ak ci je teh nič kog ure đe nja po je di nih de lo va (Mak si mo vić 1970, 317). Na kon do bi ja nja stra nog zaj ma Op šti na je bi la u mo guć no sti da for mi ra Teh nič ku upra vu (1910) ko ja je tre ba lo da se ba vi pla ni ra njem i pra će njem re gu la ci je i iz grad nje. Za di rek to ra je po sta-vljen Edu ar Le že, mla di in že njer iz Pa ri za (Ne dić 1976, 206, 209). Me đu tim, iz grad nja i ure đe nje gra da i da lje su te kli bez sve o bu hvat nog pla na, te su be o grad ski in že nje ri i ar hi-tek te stal no kri ti ko va li grad sku upra vu zbog ne a de kvat nog pri stu pa re ša va nju grad skih pro ble ma. Oni su se, po ugle du na evrop ske me tr o po le, za la ga li za iz ra du Ge ne ral nog ur-ba ni stič kog pla na ko jim bi se de fi ni sa la ukup na po li ti ka raz vo ja gra da i osmi sli la estet ska sli ka gra da u du hu no vih mo der nih evrop skih ur ba ni stič kih te o ri ja. Ali Ge ne ral ni ur ba-ni stič ki plan ko ji je 1912. go di ne iz ra dio fran cu ski ar hi tek ta Al ban Šam bon ni je is pu nio oče ki va nja. Ma da je plan bio pr vi po ku šaj da se ob li ku je ce lo vi ta sli ka gra da i u je din-stve nu ce li nu po ve žu sta ri i no vi de lo vi, na nje mu je pre o vla da la te žnja ka ob li ko va nju mo nu men tal nih kom po zi ci ja sa zna čaj nim jav nim gra đe vi na ma, u du hu pre va zi đe nog evrop skog aka dem skog ur ba ni zma pret hod nog pe ri o da. Grad je sa mo for mal no pre o bli-ko van u mo nu men tal nu evrop sku me tro po lu sa re pre zen ta tiv nim bu le va ti ma i tr go vi ma, po ugle du na Pe štu, Beč i Pa riz, dok su su štin ski pro ble mi gra da i oču va nje iden ti te ta i na sle đe ne ur ba ne struk tu re osta li su za ne ma re ni (Mi lu ti no vić 1980, 221–237).

Ipak, no vi vek je do neo zna čaj ne pro me ne u ar hi tek ton skom ob li ko va nju jav nih i pri vat nih zda nja. Po red gra di te lja ko ji su bi li ak tiv ni kra jem XIX ve ka na ar hi tek ton sku sce nu stu pa ve li ki broj no vih mla dih auto ra. To su bi li gra di te lji ško lo va ni u ino stran-stvu, uglav nom na ne mač kim aka de mi ja ma i vi so kim teh nič kim ško la ma, i za po sle ni kao

41 Te ri to ri ja Sta rog Be o gra da iz Na cr tu Ge ne ral nog ur ba ni stič kog pla na 2021. de fi ni še se na pri bli-žno is toj te ri to ri ji – do Du nav ske, Cvi ji će ve, Gro bljan ske, Gol svor ti je ve, Bu le va ra oslo bo đe nja i Bu le va ra F. De pe rea. (Vi di: Na crt Ge na ral nog pla na 2002, 162)

42 Go di ne 1900. 69 769 ži te lja je sta no va lo u 5 692. ku će, dok je 1910. od nos bio 89 876 sta nov-ni ka na 6 964 do mo va. (Vi di: Ra do va no vić 1974, 270–271, 291)

IDENTITET BEOGRADA

34

dr žav ni slu žbe ni ci u Mi ni star stvu gra đe vi na, Mi ni star stvu voj nom, Be o grad skoj op šti-ni i na Teh nič kom fa kul te tu – Dra gu tin Đor đe vić, Ni ko la Ne sto ro vić, Pe tar Ba ja lo vić, Bran ko Ta na ze vić i Mi len ko Tu ru dić (Đu rić-Za mo lo 1981, 20, 36, 79, 106; Ro ter-Bla-go je vić 1997, 152–159). Ta ko đe su bi li pri sut ni i gra di te lji iz pr vih ge ne ra ci ja ar hi te ka ta ško lo va nih na Ar hi tek ton skom od se ku Teh nič kog fa kul te ta (osno va nog 1897), Je li sa ve ta Na čić i Sto jan Ti tel bah. Ve li ki broj zgra da su pro jek to va li i iz gra di li in že nje ri i ar hi tek te ko ji su ima li pri vat ne teh nič ke bi roe – teh nič ke kan ce la ri je, kao što su bi li Mi loš Sav čić, Jo van Sme de re vac, Sto jan Velj ko vić, Sa va Di mi tri je vić, Jo van No va ko vić, Ma ti ja Šnaj der, Oto Lo renc i dru gi (Sto ja no vić 1912, 18–25, 31–37). Po red njih za be le že na su i ime na broj nih gra đe vi na ra: bra ća Spa sić, Ja nač ko Ko stić, Đu ra Ni ko lić, An dra Jo va no vić, bra ća Fi lip i Vo jin Sto ja no vić, Ivan Sto ja no vić, Ga vra Sa bo lje vić, Ne ško Đor đe vić, Za ri je Ra-do sa vlje vić, Mi lan Bog da no vić, Mi jaj lo Jo va no vić, Bog dan Da mja no vić, Ste van Hu i bler, Jo zef Ga ra i Ga špar Mi ler (Sto ja no vić 1912, 53–78).

Stra ni i do ma ći gra di te lji, uglav nom ško lo va ni na stra ni, do ne li su no ve ten den ci je u ob li ko va nju pri vat nih zgra da, ko je se ogle da ju, uglav nom, u znat no mo der ni jim kon-cep ci ja ma pro stor nog sklo pa zgra da i or ga ni za ci je sta no va, kao i u pro me na ma ve za nim za kom po zi ci ju fa sa da i eklek tič ni ju pri me nu stil skih i mo der nih, se ce sij skih i Ar-Nu vo (Art Nu o ve au), de ko ra tiv nih ele me na ta. Sli ko vi ta i ko lo ri stič ki bo ga ta se ce sij ska ar hi tek-tu ra, kom bi no va na sa ele men ti ma kla sič ne ba rok ne i na ci o nal ne sred njo ve kov ne ar hi tek-ktu re, tzv. Srp sko-vi zan tij skog sti la, da je po se ban iden ti tet ar hi tek tu ri srp ske pre sto ni ce. Mo der ni uti ca ji se pre po zna ju i u po di za nju pr vih tro sprat nih stam be nih pla ta sa ve ćim bro jem sta no va za ren ti ra nje za hva lju ju ći upo tre bi no vog ma te ri ja la – ar mi ra nog be to na i sa vre me nijh kon struk cij skih re še nja. No vi na je i to što se fa sad ne po vr ši ne oslo ba đa ju od pu nih zid nih ma sa, jer se na fa sa da ma otva ra ju ve ći otvo ri i obez be đu je se ve ća osun-ča nost sta no va i bo lje vi zu re (Ro ter-Bla go je vić 2006, 62–67, 299–357).

Br zi raz voj gra da i ve li ka po tra žnja stam be nog pro sto ra uti ca li su na po ve ća nje vred no sti grad skog ze mlji šta i po ja vu špe ku li sa nja pri li kom iz grad nje vi še sprat nih zgra da sa sta no vi ma za pro da ju ili ren ti ranj, što je bio ne ga ti van uti caj pro gre sa. To je na ro či to bi lo iz ra že no kod zgra da u cen tral nom de lu gra da, jer se kod nji ho ve iz grad nje mak si-mal no ko ri sti la po vr ši na pla ca, te su se mno ge pro sto ri je osve tlja va le pre ko ma lih sve-tlar ni ka, okan,43 što ni je pru ža lo zdra ve uslo ve ži vo ta u nji ma. Ipak, i po red iz u zet no ži ve gra đe vin ske de lat no sti i na pret ka, u Be o gra du su se i da lje, pre te žno, gra di le pri zem ne i jed no sprat ne zgra de, skrom nih raz me ra, sa pro stra nim ba šta ma. Po da ci iz po pi sa 1906 – 07. go di ne po tvr đu ju da je grad još uvek imao ka rak ter ne raz vi je ne va ro ši, a ne me tro-po le, jer je bio na se lje pri zem nih ku ća, ko je su či ni le 83% ukup nog fon da, dok je jed no-

43 U čla nu 30. Gra đe vin skog pra vil ni ka za va roš Be o grad, od 1. mar ta 1897. g., na vo di se: “Ok na (dvo ri šta) za osve tlje nje mo ra ju ima ti naj ma nje 12 kva drat nih me ta ra po vr ši ne, ako ima ju da osve tle so be i kuj ne, a ako osve tlja va ju hod ni ke, nu žni ke i dru ge pro sto ri je, u ko ji ma se ne obi-ta va, naj ma nje 6 kva drat nih me ta ra po vr ši ne. Ok na za ven ti la ci ju nu žni ka ne mo gu ima ti ma nju po vr ši nu od jed nog kva drat nog me tra. (Vi di: Ro ter-Bla go je vić 2006, 64)


35

sprat ni ca bi lo 16%, a sa mo 1% vi še sprat ni ca (ili sve ga 60 zgra da). Po red to ga po sto je ći stam be ni fond je bio lo šeg kva li te ta, o če mu go vo ri po da tak da je 52,7% sta no va, uglav-nom na jam nih, ima lo ne do stat ke (Đu rić-Za mo lo 1980, 9; Mak si mo vić 1983, 31).

Ve li ke dvo sprat ne i tro sprat ne stam be ne pal te, sa po slov nim sa dr ža ji ma u pri ze-mlju i sta no vi ma na spra tu, uglav nom su, i u ovom pe ri o du, gra đe ne u glav nim tr go vač-kim uli ca ma u cen tral nom de lu gra da, a po di za la su ih osi gu ra va ju ća dru štva, ban ke, šte di o ni ce i bo ga ti gra đa ni. Spe ci fi čan spoj po slov ne i stam be ne na me ne ostva ren je kod ve li kog tro sprat nog blo ka ko ji je iz gra di la Be o grad ska za dru ga u Ka ra đor đe voj uli ci, kod ko ga je u de lu ka Sve to ni kolj skom tr gu bio Ho tel „Bri stol”, a ka Ma loj pi ja ci sta no vi (Ka-ra đor đe va 48–50, pro jek to va na 1910, za vr še na 1912, arh. N.Ne sto ro vić). Iz grad njom Pa la te Be o grad ske za dru ge (Ka ra djor dje va 48, 1907. A.Ste va no vić i N.Ne sto ro vić) i zgra-da Đor đa Vu ča (Ka ra đor đe va 61, 1908. D. T. Le ko) Ma li pi jac po sta je je dan od naj re pre-zen ta tiv ni jih am bi je na ta va ro ši. I u dru gim pro met nim tr go vač kim uli ca ma po dig nu te su broj ne tro sprat ne i dvo sprat ne zgra de me đu ko ji ma su se, po svo jim di men zi ja ma i bo ga toj ar hi tek ton skoj ob ra di one po dig nu te na na Pre sto lo na sled ni ko vom tr gu (Te ra zi-ja ma) – Pa la ta „Ati na” (Te ra zi je 28, 1902. D. T. Le ko), pa la ta J. Jo va no vi ća-Šap ča ni na, ren ti je ra (Te ra zi je 7, 1902. D. Vla di sa vlje vić i M. Sav čić), pa la ta V. Mar ko vi ća (Te ra zi je 38, oko 1905. N. Ne sto ro vić i A. Ste va no vić) i pa la ta M. Vik to ro vi ća, dvor skog apo te ka-ra (Te ra zi je 22, oko 1910. Ma tia Šnaj der). Po red to ga i deo ta da šnje Du bro vač ke uli ce (dan. Kra lja Pe tra), iz me đu Knez Mi ha i lo ve i Va si ne, do bi ja ve o ma re pre zen ta tiv nu se-ce sij sku ar hi tek tu ru i pre po zna tljiv iz gled iz grad njom zgra de Ža ka Bu li ja (Kra lja Pe tra 58, oko 1910. S. Ti tel bah), zgra da Aro na Le vi ja (Kra lja Pe tra 39, 1907. S. Ti tel bah) i zgra da S. Sta men ko vi ća (Kra lja Pe tra 41, 1906–07. N. Ne sto ro vić i A. Ste va no vić). Kod ovih mo der nih stam be nih pa la ta po ja vlju je se, po ugle du na evrop ske pre sto ni ce, no vi ele ment ulič nog pro če lja me za nin, me đu sprat iz me đu po slov nog i stam be nog de la, pri-su tan kod pa la te Di mi tri ja Ži va di no vi ća (Knez Mi ha i lo va 41, 1912, K. A. Jo va no vić), pa la te Sme de rev ske kre dit ne ban ke (Te ra zi je 39, 1910, M. Ru vi dić), pa la te Ban ke Ni ko le Bo ško vi ća (Dr D. Jo va no vi ća 1, 1914, N. Ne sto ro vić) i pa la te Vra čar ske šte di o ni ce (Kra-lja Mi la na 9, 1906, D. Vla di sa vlje vić). On po ka zu je da lje pri bli ža va nje gra di telj stva u srp skoj pre sto ni ci ta da šnjim evrop skim mo der nim ar hi tek ton skim tren do vi ma (Đu rić-Za mo lo 1980, 56; Đu rić-Za mo lo 1981, 80–81; Ne sto ro vić 2006, 446–451, 457–492; Ro ter-Bla go je vić 2006, 64–65).

Po seb no zna čaj nu no vi nu, ko ja go vo ri o usva ja nju pro gre siv nih kon ce pa ta sa Za-pa da, pred sta vlja ju stam be ne zgra de so ci jal nog ka rak te ra ko je je po di gla Be o grad ska op-šti na je 1910–1911 go di ne u tzv. Du nav skom kra ju, in du strij skom de lu va ro ši, od no sno pr vi rad nič ki sta no vi pre ma pro jek tu pr ve že ne ar hi tek te u Sr bi ji Je li sa ve te Na čić. Kom-pleks sa vi še jed no sprat nih zgra da sa vi še ste pe ni šnih ver til ka la okru ži vao je za jed nič ko dvo ri šte iz ko ga se ula zi lo u zgra de.44

44 Na la ze se na uglu uli ca Đ. Đa ko vi ća 13 i Gun du li će vog ven ca. (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1981, 71)

IDENTITET BEOGRADA

36

Kao što je već re če no, Be o grad je do mi nant no bio na se lje pri zem nih po ro dič nih ku ća, ko je su naj za stu plje ni je bi le na Du nav skoj pa di ni, sa no vim de lo vi ma od Vi din ske uli-ce (da nas Ca ra Du ša na) ka Du na vu (Bu dim ska, Knez Mi le ti na, Ca ri grad ska, Gun du li ćev ve nac i dr.) i na za pad nom Vra ča ru (De li grad ska, Bir ča ni no va, Ka ti će va, Voj vo de Mi len ka i Kne za Mi lo ša), sa no vim de lo vi ma na pro sto ru Sa vin ca (Kne gi nje Zor ke, Ma čvan ska, Mu ta po va, F. Klja ji ća i dr.). For mi ra ne su i no ve am bi jen tal ne ce li ne sa ve o ma le po ob li-ko va nim pri zem nim po ro dič nim ku ća ma u ko ji ma su ži ve li dr žav ni či nov ni ci, pr o fe so ri, advo ka ti, ge ne ra li i pu kov ni ci kra lje ve voj ske i dru gi vi đe ni ji gra đa ni – na Ko pi ta re voj gra-di ni ( J. Ćet ko vić, Hi lan dar ska, Đ. Da ni či ća i dr) i na is toč nom Vra ča ru, tzv. Gran tov cu (Kne gi nje Zor ke, Ku ma nov ska, Smi lja ni će va i dr). Mo gu se iz dvo ji ti po ro dič ne ku će ko je su i da nas sa ču va ne i da ju po seb ni zna čaj am bi jen to i ma u ko ji ma se na la ze – ku ću Jo va na Cvi ji ća ( Je le ne Ćet ko vić 5, 1905) i ku ću Dra go lju ba An to no vi ća (Hi lan dar ska 9, 1907. M. An to no vić) obe na Ko pi ta re voj gra di ni; ku ća prof. Ni ko le Ne sto ro vi ća (Kne za Mi lo ša 40, 1903. N.Ne sto ro vić) i ku ću prof. Hen ri ha Li le ra (Voj vo de Mi len ka 50, 1903, Jo si pa Ko va-če vi ća) obe na za pad nom Vra ča ru (Ro ter-Bla go je vić 2006, 65–66).

Po seb no su zna čaj ni sa ču va ni pro jek ti za ve će slo bod no sto je će zgra de, po vu če ne od re gu la ci je uli ce i okru že ne ba štom, u dan. Krun skoj i okol nim uli ca ma, uka zu ju da je ne po sred no pred Pr vi svet ski rat bi la pla ni ra na iz grad nja tzv. vi la u ovom, na kon ra ta, eks klu ziv nom re zi den ci jal nom de lu gra da. Ta ko đe, na osno vu za pi sa sa vre me ni ka sa zna-je mo da je na sta vlje na iz grad nja polj skih vi la ili vi la let nji ko va ca na Top či der skom br du, je dan od pri me ra je vi la tr gov ca Ži ke Bog da no vi ća.45

Po red na ve de nih so lid no gra đe nih pri zem nih po ro dič nih ku ća sa ma nje ili vi še iz ra že nom kla sič nom aka dem skom ili mo der nom se ce sij skom de ko ra tiv nom ob ra dom spo lja šnje ar hi tek tu re, u pr voj de ce ni ji XX ve ka, kao i u pret hod nom pe ri o du, gra đe ne su i znat no skrom ni je zgra de, sa dvo ri šnim kri li ma ko ja su ob u hva ta la za jed nič ka dvo ri-šta, iz ko jih se ula zi lo u vi še ma lih sta no va.46 Nji ho va ar hi tek tu ra je bi la ve o ma jed no stav-na, pri la go đe na skrom nim ma te ri jal nim mo guć no sti ma vla sni ka, o če mu go vo ri i nji hov po lo žaj, uglav nom na sa mom obo du va ro ši gde su, kao na pri mer na tzv. No vom se li štu, na ne ka da šnjim utri na ma ili nji va ma, po dig nu te broj ne ma le ku će či ji su vla sni ci bi li sit ni či nov ni ci, tr gov ci, za na tli je i slič no, ipak one su ovim kra je vi ma da va le po se ban sli ko vi ti ka rak ter i duh ko ji da nas ne sta je za jed no sa ovim skrom nim do mo vi ma.

ZaključakIsto rij ska ar hi tek tu ra je utka na u ko lek tiv no se ća nje sta nov ni ka gra da, for mi ra no

unu tar ur ba nih struk tu ra, i pre ma mi šlje nju Al da Ro si ja pred sta vlja svest o gra du i pre-

45 Sa ču va ni su pro jek ti za vi le: pri zem ne u Smi lja ni će voj 45 (1905), Krun skoj 54 (1908), Krun skoj 58 (1910); i sprat ne u Krun skoj 73 (1905) i Krun skoj 55 (1914). (Vi di: Đu rić-Za mo lo 1980, ta ble 333, 407, 254 i 329). Bog da no vi će va vi la bi la je po dig nu ta pre ma pro jek tu arh. J. No va ki-vi ća. (Vi di: Sto ja no vić 1912, 27–28)

46 Pre ma po pi su iz 1907. dvo ri šni i jed no sob ni sta no vi či ni li su 51% gra đe vin skog fon da. Broj ni pri me ri su iz gra đe ni na No vom se li štu- Ču bu ri. (Mak si mo vić 1983, 30–32)


37

o bra ža va po sto je ći pro stor u de lo za jed ni ce. „Ve ro vat no da nam ovaj zna čaj isto ri je, kao ko lek tiv nog se ća nja, shva će ne kao od nos za jed ni ce sa me stom i ide jom o nje mu, omo gu ća va ili po ma že da shva ti mo zna čaj ur ba ne struk tu re, nje ne oso be no sti, kao i zna čaj ar hi tek tu re gra da ko ja ped sta vlja for mu te oso be no sti.“ (Ro si 1996, 199–201).

Iz lo že ni pri kaz op šteg raz vo ja stam be nog gra di telj stva Be o gra da to kom XIX i na sa mom po čet ku XX ve ka, kroz opi si va nje nje go vih osnov nih ka rak te ri sti ka i ra zno vr sno-sti vr sta sta no va nja i nji ho ve ar hi tek tu re, da je nam mo guć no sti da sa gle da mo oso be no sti po je di nih fa za raz vo ja, iz ko jih nam je da nas ostao re la tiv no ma li broj zgra da. Ku će iz po čet ne eta pe raz vo ja, do se dam de se tih go di na XIX ve ka, naj ma nje su za stu plje ne, zbog če ga je iz u zet no zna čaj no oču va nje ono ma lo pri me ra što je pre o sta lo ka ko bi se shva ti la slo je vi to sti raz vo ja stam be nih vi do va u vre me nu ka da se Sr bi ja uklju či va la u sa vre me ne evrop ske to ko ve. Stam be na ar hi tek tu ra se to kom ovog, do sta te škog, pe ri o da ipak stal no una pre dji va la i pri bli ža va la mo der nim evrop skim stan dar di ma ži vo ta, što je po seb no bi lo vid no od osam de se tih go di na XIX ve ka. Pu na in te gra ci ja u raz vi je ni je okru že nje ostva-re na je tek ne po sred no pred Pr vi svet ski rat, ka da su vi še sprat ne po slov no-stam be ne pa la te mo der ne ar hi tek tu re i kon struk ci je re pre zen to va le ko nač no do sti za nje evrop skog ni vo gra di telj stva.

Ma da je isto rij ski gra dje vin ski fond iz pe riod do Pr vog svet skog ra ta oču van u Be o gra du ve o ma skro man, on je iz u zet no ra zno vr stan i osli ka va na čin ži vo ta raz li či tih ka te go ri ja grad skih ži te lja i nji ho va estet ska shva ta nja. Tre ba lo bi ga sa ču va ti u nje go voj ukup no sti, a ne sa mo kroz naj re pre zen ta tiv ni je pri me re, jer je on osnov ni ele ment ko ji da nas gra di oso be ni ka rak te ra, auten tič no sti i am bi jen tal ne vred no sti po je di nih isto rij-skih re zi den ci jal nih de lo va pre sto ni ce. Po red to ga on je istin sko sve do čan stvo ne go va-nja sta rih tra di ci o nal nih vred no sti i do stig nu tih no vih mo der nih kul tur nih vred no sti. Nji ho vim ne stan kom ne po vrat no se gu be ma te ri jal ni do ka zi iz vor ne struk tu re i iz gle da po je di nih de lo va gra da na sa mom po čet ku nji ho vog na stan ka (Sav ske va ro ši, Ko san či-će vog ven ca, Du nav skog kra ja, Gran tov ca, Sta re Pa li lu le, No vog se li šta-Ču bu re i dr). Frag men tar nim ču va njem sa mo po je di nih isto rij ski ili ar hi tek ton ski vred nih zgra da gu-bi se i ce lo vi tost ovih isto rij skih stam be nih am bi je na ta. Ta ko đe se zna čaj no uma nju je i vred nost sa ču va nih pri me ra, jer se nji ho va vred nost u ve li koj me ri za sni va na to me što su one deo od re đe ne am bi jen ta spe ci fi č nih ka rak te ri sti ka i isto rij skog raz vo ja. Za jed no sa zgra da ma ne sta je i ne ma te ri jal na kul tur na ba šti na, ka rak ter i od nos pre ma ko ri šće nju pro sto ra, kao i spe ci fi č ni so ci jal ni od no si ko ji su im da va li po seb no zna če nje, spe ci fi čan duh i iden ti tet isto rij skim am bi jen ti ma gra da.

Literatura:Babić, Lj. 1960. „Život i rad arhitekte Konstantina A. Jovanovića, posebni deo.“ Zbornik Arhitek-

tonskog fakulteta 6

Deroko, A. 1968. „Narodno neimarstvo II.“ Spomenik SANU 118

IDENTITET BEOGRADA

38

Dženks, Č. 1985. Jezik postmoderne arhitekture. Beograd

Đurić Zamolo, D. 1977. Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521–1867. Beograd

——— 1980. Beograd 1898 – 1914, iz arhive Građevinskog odbora. Beograd

——— 1981. Graditelji Beograda 1815–1914. Beograd

EXPEDITIO – Centar za održivi prostorni razvoj. 2005. Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasljeđa. Kotor: EXPEDITIO – Centar za održivi prostorni razvoj

Gombrich, E. H. 2002. „In search of Cultural history.“ in: Reading Architectural History, ed. D. Arnold. London/New York

Gordić, G. 1966. „Arhitektonsko nasleđe grada Beograda I.“ Saopštenja ZZSKGB 6Jukilehto, J. 2002. „Aspekt autentičnosti.“ Glasnik Društva konzervatora 26

——— 2003. “Konzervacija izmedju prakse i teorije.“ Glasnik Društva konzervatora 27 10–12.

——— 2004. „Konzervacija i razvoj u istorijskim urbanim prostorima.“ Glasnik Društva konzerva-tora 28

Kanic, F. 1967. „Kraljevina Srbija i srpski narod.“ u: Beograd u devetnaestom veku, iz dela stranih pisaca. Beograd

Kojić, B. 1949. Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji. Beograd

Kolarić, M. 1966. Klasicizam kod Srba. II. Beograd: Građevinarstvo-Narodni muzej

Maksimović, B. 1938. Urbanizam u Srbiji. Beograd

——— 1970. Urbanistički razvoj Beograda 1830–1914. Beograd

——— 1978. Idejni razvoj srpskog urbanizma. Beograd

——— 1983. Ideje i stvarnost urbanizma Beograda. Beograd

Milutinović, M. 1980. „Alban Šambon – Generalni urbanistički plan Beograda.“ Godišnjak grada Beograda 27

Ministarstvo kulture Republike Srbije (MKRS). 2009. Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine. Beograd

Nacrt Genaralnog plana Beograda 2021. 2002. Beograd

Nedić, S. 1976. „Urbanističko uređenje Beograda od 1886 do 1914.“ Godišnjak grada Beograda 23

Nenadović, S. 2002. Ilustrovani rečnik izraza u narodnoj arhitekturi. Beograd

Nestorović, B. 1955. „Evolucija beogradskog stana.“ Godišnjak grada Beograda 2

——— 1962–63. „Kapetan Mišino zdanje.“ Godišnjak MGB 9–10: 81–97

——— 2006. Arhitektura Srbije u XIX veku. Beograd

Nestorović, N. 1937. Građevine i arhitekti u Beogradu prošlog stoleća. Beograd

Nikić, Lj. 1976. „Iz arhitektonske delatnosti Aleksandra Bugarskog u Beogradu.“ Urbanizam Beograda 46

Norberg-Schulz, C. 1978. “Building in Old Settings as a Problem of Place.” New Building in Old Settings

Norberg-Šulc, K. 1999. Egzistencija, prostor i arhitektura. Beograd

Radovanović, M. 1974. „Demografski odnosi 1815–1914.“ u: Istorija Beograda. II. Beograd

Rosi, A. 1996. Arhitektura grada. Beograd


39

Roter-Blagojević, M. 1997. „Nastava arhitekture na višim i visokoškolskim ustanovama u Beogradu.“ Godišnjak grada Beograda 46: 125–168

——— 1998. “Pojava prvih zakonskih propisa i standarda u oblasti građevinarstva u Srbiji tokom 19. i početkom 20. Veka.“ Izgradnja 5 (maj)

——— 2006. Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka. Beograd

Roter-Blagojević, M., M. Nikolić. 2008. „Značaj očuvanja identiteta i autentičnosti u procesu urbane obnove grada – uloga stambene arhitekture Beograda s kraja 19. i početka 20. veka u građenju karaktera istorijskih ambijenata.“ Nasleđe 9

Roter Blagojević, M. 2010. „Redefi nicija odnosa prema očuvanju stambene arhitekture Beograda 19. i 20. veka.“ u: Očuvanje graditeljskog nasledja – stvarno i moguće. Beograd

Stojanović, S. 1912. Srpski neimar. Beograd

Tournikiotis, P. 1999. Th e historiography of modern architecture. Cambridge, Massachusetts

Vujović, B. 1986. Umetnost obnovljene Srbije 1791–1848. Beograd

Zmorski, R. 1967. „Na Savi i Dunavu.“ u: Beograd u devetnaestom veku, iz dela stranih pisaca. Beograd

ABSTRACT:Urban reconstruction and construction a new buildings in historical ambiances of Bel-

grade have an increasingly negative approach to safeguarding the oldest residential houses, erect-ed prior to the WWI, as they are mostly in a bad state of preservation. Important is to stopped such a trend and to bring it into harmony with the modern protection doctrine as seen elsewhere in the world, standing up for a human dimension of the sustainable development and respecting the identity, authenticity and layers of historical ambiances. And it is the family houses and the apartment buildings, built in the 19th and the early 20th century, that in these modern times testify to the beginnings of the modern development and prosperity of Belgrade. Th ey refl ected the Serbian integration into the European trends, but also the centuries long history of the Otto-man infl uence. On the one hand, they feature global characteristics of the European residential concept, and on the other, there are numerous authentic characteristics that distinguish them, bestowing them with a special value of the preserved identity and autochthon tradition. With their disappearance, the essential historical and cultural values of old ambiances disappear as well, the evidence of their origins and development, a layered character of architecture and its recognisability. Consequently, the perpetual development of the residential concept in Serbia and its modern design outcome in the subsequent periods are rendered hard to observe.

Keywords: identity, tradition, authenticity, built heritage, residential architecture

UDK:

41

PRIVREDNA STRUKTURA I (NE)ODRŽIVOST MODELA PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA BEOGRADA*

U ra du se raz ma tra ju prav ci pro me ne pri vred ne struk tu re Be o gra da i kva-li tet tih pro me na u pe ri o du na kon 2000. Osnov na ka rak te ri sti ka pri vre de glav nog gra da Sr bi je je de in du stri ja li za ci ja sa jed ne i eks pan zi ja ne raz-men skog sek to ra sa dru ge stra ne. Ka ko je osnov na ka rak te ri sti ka ne raz-men skog sek to ra da je uvo zno za vi san i da nu di pro iz vo de ko ji se tro še na unu tra šnjem pla nu, Be o grad po sta je glav ni ge ne ra tor de fi ci ta na ni vou srp ske pri vre de. Dru ga stra na me da lje su ve li ka za du že nost sta nov ni štva i pred u ze ća i ve li ke za ra de u ban kar skom sek to ru. Pro blem le ži u to me što je do ta da šnji iz vo zni sek tor de va sti ran, dok, isto vre me no, ni su us po sta vlje ni no vi iz vo ri pri ho da. Na vo di me di ja i grad skih zva nič ni ka da je Be o grad po sled njih go di na omi lje na de sti na ci ja ino stra nih tu ri sta je mit. Po se te stra nih tu ri sta i za ra da od tu ri zma je ne za do vo lja va ju ća.

Ključne reči: Beograd, privreda, turizam, privredna struktura, privredni rast

Veliki grad ne čini brojno stanovništvo. Aristotel

Uvod

U pe ri o du na kon Dru gog svet skog ra ta us po sta vljen je cen tra li stič ki eko nom ski si stem ko ji je vi še tro šio ne go što je pro iz vo dio.

Ognjen RADONJIĆUniverzitet u Beogradu,

Filozofski fakultet, Beograd

* Ovaj naučni rad je deo projekta broj 179035 koji fi nansira Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije.

IDENTITET BEOGRADA

42

Sta nov ni štvo je ima lo uti sak kva li tet nog i do brog ži vo ta iz raz lo ga što se ni je po sta vlja lo pi ta nje na ko ji na čin je ta kav ži vot fi nan si ran – iz re al nih iz vo ra ili na ba zi po zajm lji va-nja. Raz voj gra do va je za vi sio od pla no va dr ža ve na ba zi ko jih su sred stva iz cen tral nog bu dže ta bi la di stri bu i ra na. To kom ovog pe ri o da glav na od li ka Be o gra da je bi la ubr za na in du stri ja li za ci ja, di na mič na imi gra ci ja sa se la, ne do volj na raz vi je nost in fra struk tu re i od su stvo pri vat nog vla sni štva nad ključ nim grad skim re sur si ma. Sa smr ću Jo si pa Bro za Ti ta, kre a to ra ju go slo ven ske ver zi je pri vred nog si ste ma ko ji se za sni vao na ko lek tiv noj svo ji ni, pa sa mim tim i su bop ti mal noj alo ka ci ji ret kih re sur sa, se u po gon pu šta spi-ra la do ga đa ja ko ji su vo di li ras pa du SFR Ju go sla vi je i po gub nim gra đan skim ra to vi ma u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni. To kom mrač nih de ve de se tih go di na pro šlog ve ka glav ne ka rak te ri sti ke srp ske pri vre de su bi la hi pe rin fl a ci ja, do ta da dru ga po ra zor no sti u ljud skoj isto ri ji1, pljač ka nje sta re de vi zne šted nje gra đa na, pljač ka gra đa na pre ko pa-ra dr žav nih ba na ka (Da fi ment i Ju go skan dik) kao i enorm no bo ga će nje po li tič ke eli te i nji ma bli skih „bi zni sme na“ kroz raz li či te ope ra ci je u si voj zo ni. U toj sve op štoj kon fu-zi ji, gde su se gra đa ni u go di na ma ko je su sle di le sva ko dnev no bo ri li sa eg zi sten ci jal nim pro ble mi ma, po li tič ke struk tu re su, bez ika kve am bi ci je stra te škog raz mi šlja nja, iz be gle da pre du zmu ključ ne po li tič ke i eko nom ske re for me. Zbog sank ci ja i ra to va pri vred na ak tiv nost je bi la pot pu no de va sti ra na, dok je plat ni pro met iz me đu Sr bi je i na ci o nal nih i me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja pre ki nut. U pe ri o du tzv. „blo ki ra ne“ tran sfor ma-ci je, po li tič ka eli ta je i da lje in si sti ra la na po li tič koj cen tra li za ci ji, dok su za ko ni ve za ni za pri va ti za ci ju, de na ci o na li za ci ju, lo kal nu sa mo u pra vu usva ja ni uspo re no i bez ade kvat ne im ple men ta ci je. Ur ba no pla ni ra nje je bi lo u za peć ku, što je ima lo za po sle di cu ile gal nu grad nju či ta vih na se lja, sta no va i po slov nih pro sto ra. Glav ni grad rat ne i izo lo va ne pri-vre de se, pri rod no, to kom či ta vog ovog pe ri o da su o ča vao sa dra ma tič nim pri vred nim i in du strij skim opa da njem, su no vra tom u kva li te tu ko mu nal nog ser vi sa i ko mu nal ne i so ci jal ne in fra struk tu re. Broj ne za po sle nih je dra ma tič no po ras tao za jed no sa si vom eko no mi jom, si ro ma štvom, na si ljem i kri mi na lom.

Ko nač no, kra jem 2000., gra đa ni Sr bi je ras ki da ju sa rat nim re ži mom i na pa pi ru se opre de lju ju za po kre ta nje pro ce sa ko re ni tih i sve o bu hvat nih po li tič kih i eko nom skih re for mi u ci lju kre i ra nja odr ži vog pri vred nog si ste ma. Na ni vou gra da Be o gra da osnov na stra te gi ja i cilj grad skih vla sti po sta je kre i ra nje post mo der nog gra da – gra da ko jeg ka rak-te ri še de in du stri ja li za ci ja i tran sfor ma ci ja u prav cu cen tra uslu ga, obra zo va nja, sa o bra ća ja

1 Naj ra zo r ni ja hi pe rin fl a ci ja do ta da, de si la se u Ma đar skoj ka da je u ju lu 1946. me seč na sto pa in-fl a ci je iz no si la 4,19 x 1016%. Ta da je emi to va na i nov ča ni ca sa naj ve ćom no mi nal nom vred no šću u isto ri ji čo ve čan stva od 100.000.000.000.000.000.000 pen ga. Po tom je po ra zor no sti sle di la hi-pe rin fl a ci ja u SR Ju go sla vi ji ka da je me seč na sto pa in fl a ci je u ja nu a ru 1994. iz no si la 3,13 x 108%. Iste go di ne je emi to va na nov ča ni ca u no mi nal noj vred no sti od 500.000.000.000 di na ra. Ipak, u no vem bru 2008. je u Zim bab veu ge ne ri sa na hi pe rin fl a ci ja ko ja je pre va zi šla ju go slo ven sku, ali ne i ma đar sku. Me seč na sto pa in fl a ci je je iz no si la 7,96 x 1010%, dok je emi to va na nov ča ni ca u no mi nal nom iz no su od 100.000.000.000.000 zim bab ve an skih do la ra.


43

i kon zu me ri zma (šo ping, tu ri zam, kul tur ni sa dr ža ji, ka fi ći, re sto ra ni, za ba va, re kre a ci ja itd).2

Ne du go za tim, u tak mi če nju ko je je or ga ni zo vao Fi nan cial Ti mes, Be o grad je za 2006. i 2007. iza bran za grad bu duć no sti ju žne Evro pe (Be o grad 2011), dok je naj-po pu lar ni ji tu ri stič ki vo dič na sve tu Lo nely Pla net u iz da nju iz 2009. (1000 Ul ti ma te Ex pe ri en ces) pro gla sio Be o grad za grad sa naj bo ljim noć nim pro vo dom na sve tu.3 Ova pri zna nja ne u mit no otva ra ju pi ta nje da li je ko nač no Be o grad na pra gu us po sta vlja nja i pri me ne mo de la odr ži vog pri vred nog raz vo ja?4

Pri vred ni rast i pro me na pri vred ne struk tu re Be o gra da na kon 2000.Sa po li tič kim pro me na ma i na ra sta ju ćim op ti mi zmom, me đu na rod ni in ve sti to ri

su po če li u sve ve ćem bro ju da pri sti žu u Sr bi ju, a naj ve ćim de lom u Be o grad. Po sle dič-no, do la zi do otva ra nja srp ske i be o grad ske pri vre de i di na mič nog ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da (BDP) i za ra da i pla ta sta nov ni štva (gra fi kon 1).

Grafi kon 1. BDP Beograda i Srbije, 2000–2007. (u mlrd. dinara)Napomena: Za Beograd je BDP računan samo do 2005. Za 2006. i 2007. je data

procena Privredne komore Beograda. Izvori: (MFRS; PKB; ZIS 2000–2006).

2 Stra te gi ja raz vo ja gra da Be o gra da je usvo je na 13.11.2011. (Blic 2011a). Osim raz vo ja in du stri je uslu ga i sa o bra ćaj ne in fra struk tu re, po seb na pa žnja je u ovom do ku men tu po klo nje na ži vot-noj sre di ni, raz vo ju ga so vod nog si ste ma i ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, no vih te le ko mu ni ka ci o nih uslu ga i grad skih in sti tu ci ja. Stra te gi ja raz vo ja gra da Be o gra da.

3 Iza su sle di li Mon treal (Ka na da), Bu e nos Aj res (Ar gen ti na), Du bai (Uje di nje ni Arap ski Emi-ra ti), So lun (Grč ka), La Paz (Bo li vi ja), Kejp taun ( Ju žna Afri ka), Ba ku (Azej ber džan), Okland (No vi Ze land) i Tel Aviv (Iz rael). (Blic 2009)

4 Odr živ raz voj je po de fi ni ci ji raz voj ko ji vo di is pu nja va nju po tre ba po sto je ćih ge ne ra ci ja bez ugro ža va nja ka pa ci te ta za za do vo lja va nje po tre ba bu du ćih ge ne ra ci ja. Ova ko de fi ni san odr živ raz voj se sa sto ji od če ti ri kom po nen te ko je su me đu za vi sne i pod jed na ko va žne: eko nom ska, eko lo ška, so ci jal na i kul tur na.

179313

457 546748

842990

1181

384.2

762.2972.9

1133

1384.3

1687.8

1980.2

2362.8

0

500

1000

1500

2000

2500

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Beograd

Srbija

IDENTITET BEOGRADA

44

Na gra fi ko nu 1 mo že mo vi de ti da je be o grad ski BDP di na mič ni je ra stao u od no su na srp ski. U pe ri o du 2000–2007. be o grad ski je ra stao po pro seč noj no mi nal noj go di-šnjoj sto pi od 30,2% (re al noj 4,8%), dok je srp ski ra stao po no mi nal noj sto pi od 28,9% (re al noj 4,6%).5 U Be o gra du ži vi oko 25% sta nov ni štva Sr bi je dok je udeo Be o gra da u srp skom BDP-u u pe ri o du 2000–2007. u pro se ku iz no sio 48,3% (gra fi kon 2).

Grafi kon 2. Udeo beogradskog BDP-a u srpskom, 2000–2007. (u %)Na po me na: Za Be o grad je BDP ra ču nan sa mo do 2005. Za 2006. i 2007. je da ta

pro ce na Pri vred ne ko mo re Be o gra da. Iz vo ri: (MFRS; PKB; ZIS 2000–2006) i pro ra čun auto ra.

Di na mi čan raz voj Be o gra da mo že mo uoči ti i ka da ana li zi ra mo kre ta nje ne to pla ta u pro se ku kao i pro seč nih ne to pla ta po obla sti ma de lat no sti. Kao što se mo že vi de ti na ta be li 1., pro seč ne ne to za ra de u Be o gra du su za oko 30% iz nad srp skog pro se ka. Pro-seč na ne to za ra da u Be o gra du je u pe ri o du 2002–2010. ra sla po pro seč noj no mi nal noj go di šnjoj sto pi od 18,4% što je znat no iz nad srp skog pro se ka ko ji je iz no sio 15,9%.6

Ta be la 1. Pro seč ne ne to za ra de u Sr bi ji i Be o gra du (u hilj. di na ra) i pro seč ne sto pe go di-šnjeg no mi nal nog ra sta pro seč nih ne to pla ta u Sr bi ji i Be o gra du (u %), 2002–2010.

Izvori: (MFRS; ZIS 2002–2010) i proračun autora.

5 Pro ra čun auto ra.


46.4 41 47 48 54 50 50 50 48.3

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Beograd Srbija


45

Iz ra zi te raz li ke u re gi o nal noj raz vi je no sti sa jed ne i di na mi čan eko nom ski raz voj gra da Be o gra da sa ra zno vr snom po nu dom kul tur nih de ša va nja, po slo va i pla ta ma ko je su iz nad (ta be la 1) i ne za po sle no šću ko ja je od 2004. is pod srp skog pro se ka (gra fi kon 3)7 su pod sta kle zna čaj nu unu tra šnju imi gra ci ju iz pe ri fe ri je ka cen tru (gra fi kon 4).8

Grafi kon 3. Stopa nezaposlenosti u Beogradu i Srbiji, 1999–2010. (u %)Izvori: (MFRS; ZIS 2000–2010; RZS 2000–2010), i proračun autora.

Grafi kon 4. Prirodni i mehanički priraštaj u Beogradu 2000–2010. (u hiljadama)Izvori: (ZIS 2000–2010).

7 Ob ja šnje nje ve će ne za po sle no sti u Be o gra du u od no su na Sr bi ju u po čet nim go di na ma na kon 2000. bi mo glo da bu de da je zbog br žeg pro do ra ino ka pi ta la i br žeg raz vo ja do šlo pre do ra ci o-na li za ci je bro ja za po sle nih jer je de ve de se tih go di na pro šlog ve ka za po sle nost u Sr bi ji odr ža va na fi k tiv no – rad ni ci su bi li za po sle ni, pri ma li su no vac ko ji je dr ža va ne mi li ce štam pa la, dok, isto-vre me no, ni je bi lo eko nom ske ak tiv no sti.

8 I pored negativnog prirodnog priraštaja, broj stanovnika Beograda je u periodu između 2001. i 2010. porastao sa 1,65 na 1,78 miliona što je prirast od 7,8%. (PKB)

0

5

10

15

20

25

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Beograd

Srbija

-5000

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

Prirodni priraštaj

Mehanički priraštaj

IDENTITET BEOGRADA

46

Ka da je u pi ta nju struk tu ra pri vred ne de lat no sti, či tav pe riod od 2000. do 2010. ka rak te ri še da lje uru ša va nje in du stri je i raz men skog sek to ra uop šte.9 Usled pro pa da nja in du stri je u rat nim de ve de se tim go di na ma pro šlog ve ka i na da lje lo še spro ve de nog pro-ce sa pri va ti za ci je in du strij ska pro iz vod nja Be o gra da je 2010. bi la na ni vou od 59,9% in du strij ske pro iz vod nje iz 1990. dok je na ni vou Sr bi je ovaj iz nos 45,5% (gra fi kon 5).

Grafi kon 5. Industrijska proizvodnja u Beogradu i Srbiji, 1990–2010. (1990=100)Izvori: (EBRD; PKB) i proračun autora.

Isto vre me no, do la zi do eks pan zi je ne raz men skog sek to ra: ve le pro da je, ma lo pro-da je10, fi nan sij skih uslu ga i tr ži šta ne kret ni na.

Da lje, na ta be li 2 se ja sno vi di da je u Be o gra du zbir no za po sle nost ra sla po no mi-nal noj pro seč noj go di šnjoj sto pi od 1%, pri če mu je ona u van pri vre di ra sla po sto pi od 1,2%, dok je u pri vre di pa da la po sto pi od 2,6%.11

9 Pro iz vo di raz men skog sek to ra su na me nje ni iz vo zu, dok su pro iz vo di ne raz men skog sek to ra na-me nje ni unu tra šnjoj po tro šnji.

10 Go di šnji pro met u be o grad skoj ma lo pro da ji u prav nim li ci ma je zna čaj no po ras tao u pe ri o du 2000–2010. sa ni voa od 20 na 500 mi li jar di di na ra što je jed na ko pro seč nom go di šnjem no mi-nal nom ra stu u iz no su od 38%. Udeo be o grad skog pro me ta u ma lo pro da ji u ukup nom srp skom ma lo pro daj nom pro me tu je 2001. iz no sio 29,7% dok je 2006. i 2007. ovaj udeo iz no sio 33,3%, od no sno 36%. U 2010. je ve li či na ma lo pro daj nog pro sto ra u Be o gra du iz no si la 1,13 mi li o na kva drat nih me ta ra što je bi lo jed na ko 26,8% ukup nog ma lo pro daj nog pro sto ra u Sr bi ji. (ZIS 2000–2010; RZS 2000–2010) i pro ra čun auto ra.

11 Proračun autora.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Srbija

Beograd


47

Tabela 2. Ukupna zaposlenost u Beogradu (u hilj.) i udeo zaposlenosti u Beogradu u ukupnoj zaposlenosti u Srbiji, 2002–2010.12

Izvori: (ZIS 2002–2010; RZS 2002–2010) i proračun autora.

Ako da lje obra ti mo pa žnju na udeo za po sle no sti po obla sti ma de lat no sti u pri vre-di, vi de će mo da su svoj udeo u za po sle no sti naj di na mič ni je po ve ća le tr go vi na, sa o bra ćaj i ve ze, fi nan sij sko po sre do va nje i ak tiv no sti u ve zi sa ne kret ni na ma. Sa dru ge stra ne, naj-dra stič ni ji pad u za po sle no sti je ka rak te ri sti ka pre ra đi vač ke in du stri je.

Ta be la 3. Udeo za po sle no sti u prav nim li ci ma u pri vre di po ob la si ma de lat no sti u ukup-noj za po sle no sti u pri vre di u prav nim li ci ma u Be o gra du, 2002–2010 (u %)

Izvori: (ZIS 2002–2010) i proračun autora.

Po sle dič no, udeo raz men skog sek to ra u be o grad skom BDP-u je pao, dok je, pa ra-lel no, udeo ne raz men skog sek to ra po ras tao (ta be la 4).

12 U pravna lica spadaju preduzeća, ustanove i druge organizacije u privatnom i javnom sektoru. U pravnim licima je 2009. i 2010. bilo zaposleno 77%, odnosno 79% ukupno zaposlenih u Beogradu. Ostatak je, ne računajući sivu ekonomiju, bio zaposlen kod preduzetnika, fi zičkih lica koja radi sticanja dobiti samostalno obavljaju delatnosti.

IDENTITET BEOGRADA

48

Tabela 4. Udeo izabranih oblasti delatnosti u BDP-u Beograda, 2001–2005. (u %)Izvori: (ZIS 2001–2006) i proračun autora.

Lo gič no, zbog za šti će no sti od me đu na rod ne kon ku ren ci je, pa sa mim tim i po-ten ci ja la mo no po li stič ke po zi ci je, naj zna čaj ni je stra ne pri vat ne in ve sti ci je su usme re ne upra vo ka ne raz men skom sek to ru.13

Privreda Beograda u funkciji generatora defi citaDa kle, ja sno je da su u pe ri o du na kon po li tič kih pro me na na stu pi le zna čaj ne pro-

me ne u pri vred noj struk tu ri Be o gra da. Do šlo je do da ljeg uru ša va nja in du strij ske pro iz-vod nje sa jed ne, dok je sa dru ge stra ne ne raz men ski sek tor eks pan di rao. Grad ske vla sti da nas vi de Be o grad kao grad kon zu me ri zma, grad ko ji će naj ve ći deo pri ho da obez be đi-va ti pru ža njem uslu ga, me đu ko ji ma tu ri zam za u zi ma cen tral nu po zi ci ju.

Pi ta nje ko je se po sta vlja je da li se pri vred na struk tu ra gra da pro me ni la u pa rav cu ko ji obez be đu je odr živ raz voj – za do vo lje nje po tre ba sa da šnje ge ne ra ci je bez ugro ža va-nja za do vo lje nja po tre ba bu du ćih ge ne ra ci ja? Na rav no, osnov ni uslov odr ži vog pri vred-nog raz vo ja je da ma nje tro ši mo ne go što pro iz vo di mo, to jest da deo svo je pro iz vod nje pro da je mo stran ci ma kroz iz voz, dok je, isto vre me no, vred nost uvo za is pod vred no sti iz vo za. U su prot nom, ve ći uvoz od iz vo za pred sta vlja ne to od liv bo gat stva te sto ga, vo di neo dr ži vom raz vo ju u du gom ro ku. Po gle daj mo sa da tr go vin ski bi lans Be o gra da i Sr bi je (gra fi ko ni 6,7 i 8).

13 Na primer, norveški Telenor je investirao u telekomunikacije 1,5 mlrd. evra, belgijski Delhaize je kupio maloprodajni lanac Maxi za 932 mil. evra, izraelski Engel Group je investirao u sektor nekretnina 160 mil. evra, italijanska Banca Intesa je u bankarstvo investirala 508 mil. evra, slovenački Merkator je investirao u maloprodaju 240 mil. evra, nemački Metro Cash and Carry je investirao u veleprodaju 150 mil. evra itd.


49

Grafi kon 6. Izvoz i uvoz Beograda, 2000–2010. (u mil. dinara) Izvori: (ZIS 2000–2010) i proračun autora.

Kao što vi di mo, na ni vou Be o gra da do la zi do zna čaj nog od li va ne to bo gat sva ka ino stran stvu. U pe ri o du 2000–2010. je iz voz ra stao po go di šnjoj no mi nal noj pro seč noj sto pi od 39,4%, dok je uvoz, sa po čet no zna čaj no vi šeg ni voa od iz vo za, ra stao po sto pi od 40,2% (gra fi kon 6).14 15 Da stvar bu de go ra, po kri ve nost be o grad skog uvo za iz vo zom u istom pe ri o du iz no si sve ga 23% u pro se ku (gra fi kon 7).16

Grafi kon 7. Udeo izvoza u uvozu Beograda, 2000–2010. (u %)Izvori: (ZIS 2000–2010) i proračun autora.

14 U 2000. je iz voz iz no sio 6,8 mlrd. di na ra, dok je uvoz bio na ni vou od 20,6 mlrd. di na ra.


16 Proračun autora.

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Uvoz

Izvoz

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Uvoz

Izvoz

IDENTITET BEOGRADA

50

Ka da da lje po gle da mo uče šće be o grad skog iz vo za, uvo za i tr go vin skog de fi ci ta u srp skom, vi di mo da je uče šće Be o gra da u srp skom iz vo zu u pro se ku 22%, uvo zu zna-čaj nih 44,4% i tr go vin skom de fi ci tu ogrom nih 66,5% (gra fi kon 8). Da kle, ulo ga gra da Be o gra da u ge ne ri sa nju de fi ci ta i ne rav no te ža na ni vou ce le ze mlje je, na ža lost, vo de ća.

Gra fi kon 8. Uče šće be o grad skog iz vo za, uvo za i tr go vin skog de fi ci ta u srp skom iz vo zu, uvo zu i tr go vin skom de fi ci tu 2001–2010. (u %)

Izvori: (MFRS; ZIS 2001–2010) i proračun autora.

Uzrok le ži u de gra da ci ji iz vo znog i eks pan zi ji ne raz men skog sek to ra pri če mu su glav ni do ba vlja či u ne raz men skom sek to ru ino, a ne do ma ći. Da kle, ma lo pro daj ni lan ci, eks klu ziv ni i blje šta vi šo ping mo lo vi, koc kar ni ce i kla di o ni ce (ko je če sto ra de 0–24), ve li ke ban ke u mo der nim zda nji ma i špe ku la tiv ne de lat no sti u sek to ru ne kret ni na su kre i ra li ilu zi ju bo ljeg ži vo ta po naj vi še kroz este ti ku i pre ko mer nu po tro šnju i za du ži va nje sta nov ni štva.17 U stvar no sti su upra vo ovi sek to ri pred sta vlja li glav ni pro vod nik od li va bo gat stva ka ino stran stvu. Ka ko stva ri sto je, ta ko će bi ti i u sko ri joj bu duć no sti. Raz log to me je uru ša va nje in du stri je i po ljo pri vre de kroz ne bri gu, ne mar i ne do sta tak in ve sti ci ja jer je ori jen ta ci ja srp skog dru štva usme re na ka po tro šnji, a ne stva ra nju no ve vred no sti. Isto ta ko, va žno je spo me nu ti ne a de kvat no spro ve den pro ces pri va ti za ci je gde no vi vla-sni ci ili ni su bi li spo sob ni da pro iz ve du vi šak ili su pre vas hod no bi li za in te re so va ni za ku po vi nu bi zni sa ne ra di sa mog bi zni sa, već ra di do la ska do ogrom ne imo vi ne i ne kret-ni na ra di bu du će pre pro da je. Kao što se ja sno vi di na ta be li 5, in du stri ja i po ljo pri vre da,

17 Zna ča jan fak tor ko ji je ta ko đe sti mu li sao pre ko mer nu po tro šnju je pre ce nje ni di nar (ja ka va lu ta u sla boj eko no mi ji) ko ji je kre i rao ilu zi ju kod sta nov ni štva da nji ho vi do ho ci, iz ra že no u evri ma, vi še vre de.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Udeo Bg izvoza u srpskom izvozu

Udeo Bg uvoza u srpskom uvozu

Udeo Bg deficita u srpskom deficitu


51

sek to ri ko ji pre te žno tro še do ma će in pu te i si ro vi ne, su u pe ri o du 2000–2010. pro seč no u iz vo zu uče stvo va le sa 94%.18

Ako sa dru ge stra ne po gle da mo stru ku ru uvo za po na me ni, vi di mo da je udeo opre me, to jest re al nog ka pi ta la (in ve sti ci je) za ne mar lji vo ma li (pro seč no 9%), dok je udeo ro be ši ro ke po tro šnje, ro be ko ju naj vi še ku pu je mo u ma lo pro da ji, šo ping mo lo-vi ma, i kon zu mi ra mo u ka fi ći ma i re sto ra ni ma ne do pu sti vo ve li ki (pro seč no 64%).19 Da kle, di na mi čan rast be o grad skog BDP-a u pe ri o du na kon 2000., svoj iz vor ima u pre-ko mer noj fi nal noj po tro šnji do ma ćeg sta nov ni štva ko ja je fi nan si ra na eks ter nim za du ži-va njem (pro vod nik – ban kar ski sek tor ko ji vi še fi nan si ra dr ža vu i sta nov ni štvo, a znat no ma nje pri vre du).20 21

Ta be la 5. Udeo in du stri je i po ljo pri vre de u ukup nom iz vo zu i udeo opre me i ro be ši ro ke po tro šnje u ukup nom uvo zu Be o gra da, 2000–2010. (u %)

Izvori: (ZIS 2000–2010) i proračun autora.



20 De fi cit bu dže ta gra da Be o gra da je 2009. iz no sio 17 mlrd. di na ra i 2010. 18 mlrd. di na ra. De fi ci ti su po kri ve ni za du ži va njem u ino stran stvu, za du ži va njem kod do ma ćih ba na ka i pri va ti za ci o nim pri ho di ma (srp ska pa ra dig ma). Te ško je re ći ko li ki će bu džet ski de fi cit gra da Be o gra da bi ti u 2011. po što se na ga đa da su tro ško vi iz grad nje Mo sta pre ko Ade, ko ji su fi nan si ra ni zaj mo vi ma, oko 500 mi li o na evra.

21 Ne ma nje va žno, ve li ki pro blem Be o gra da i Sr bi je je glo ma zan, ne e fi ka san i skup jav ni sek tor ko ji je zna ča jan ge ne ra tor de fi ci ta. Ni je lo gič no da na ni vou gra da za po sle nost u pri vre di ko ja ge ne ri še po re ske pri ho de opa da, dok, sa dru ge stra ne, za po sle nost u van pri vre di (jav ni sek tor) ra ste. Ta ko su, u pro se ku, ne to za ra de u pri vre di ma nje od ne to za ra da u van pri vre di. Šta vi še, na ni vou Sr bi je se go to vo ista ko li či na nov ca ko ja se po tro ši za pla te u pri vat nom sek to ru u ko me je za po sle no 1,2 mi li o na sta nov ni ka tro ši na za ra de u jav nom sek to ru u ko me je za po sle no tri pu ta ma nje lju di. Isto ta ko, u okvi ru jav nog sek to ra do la zi do ne ra ci o nal ne ras po de le. Na ni vou Sr bi je su u 2011., ne to za ra de u jav nom sek to ru, kon tra lo gi ci, naj ma nje u obra zo va nju (35.867 din.) i zdrav stvu (36.069 din.), dok je pro sek u dr žav noj upra vi i od bra ni 41.667 din. Naj ve će pla te u jav nom sek to ru Sr bi je su u dr žav nim agen ci ja ma. Na pri mer, pro seč na pla ta u Agen ci ji za pri va ti za ci ju je oko 100.000 din. Da ap surd bu de ve ći, ne to pro seč ne pla te u jav nim pred u ze ći ma gu bi ta ši ma su ne pri me re no vi so ke. Pro sek u JAT-u je, na pri mer, 79.000 din. (vi še ne go du plo u od no su na pro sek u pri vat nom sek to ru), dok je u Elek tro pri vre di Sr bi je 61.000 din. (Blic 2011b)

IDENTITET BEOGRADA

52

Vra ti mo se sa da pi ta nju Be o gra da kao post mo der nog gra da – gra da kon zu me ri-zma. Iz do sa da šnjeg iz la ga nja je ja sno da kon cept kon zu me ri zma u naj vi šoj me ri za vi si od to ga ko ku pu je do ma će pro iz vo de i uslu ge. U tom smi slu smo, na pr vom me stu kon-sta to va li, da se u Be o gra du uglav nom pro da ju uvo zni pro iz vo di. Na dru gom me stu, čak i ka da bi smo pret po sta vi li da su na tr ži štu uglav nom do ma ći pro iz vo di, neo p hod nost je da ih ku pu ju stra ni gra đa ni jer su be ne fi ti pro da je do ma ćih pro iz vo da do ma ćem sta nov-ni štvu ogra ni če ni iz raz lo ga jer je tr ži šte ma lo i ogra ni če no. Ta ko, do la zi mo do mi ta kre i-ra nog u jav no sti da je Be o grad u po sled njih ne ko li ko go di na omi lje na de sti na ci ja stra nih tu ri sta, što zbog bo ga tog kul tur nog sa dr ža ja, što zbog kva li tet nog noć nog pro vo da.22

I za i sta, ako po gle da mo gra fi ko ne 9 i 10, vi de će mo da je udeo Be o gra da u go di-šnjem bro ju po se ta stra nih tu ri sta i bro ju no će nja stra nih tu ri sta u Sr bi ji zna ča jan i iz no si oko 60%.

Grafi kon 9. Udeo stranih turista u Beogradu u ukupnom broju turista u Srbiji, 2000–2010. (u %)


22 Be o grad sva ka ko ni je omi lje na de sti na ci ja za šo ping jer su do ma će tr go vač ke mar že iz u zet no vi-so ke.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Godišnji broj stranih turista Srbija

Godišnji broj stranih turista Beograd


53

Grafi kon 10. Udeo noćenja stranih turista u Beogradu u ukupnom broju noćenja stranih turista u Srbiji, 2000–2010. (u %)


Me đu tim, ka da se po gle da ju ap so lut ne broj ke, re zul tat je ne za do vo lja va ju ći. Ta ko je, na pri mer, u 2009. i 2010. Be o grad po se ti lo 370.000, od no sno 395.000 stra nih tu ri-sta što je na ni vou Lju blja ne ko ja je po bro ju sta nov ni ka pet pu ta ma nji grad (gra fi ko ni 11 i 12).

Grafi kon 11. Strani turisti u Beogradu i Srbiji, 2000–2010. (u hilj.) Izvori: (ZIS 2000–2010; RZS 2000–2010) i proračun autora.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Godišnji broj noćenja - strani turisti Srbija

Godišnji broj noćenja - strani turisti Beograd

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Godišnji broj stranih turista Srbija

Godišnji broj stranih turista Beograd

IDENTITET BEOGRADA

54

Isto vre me no, Bu dim pe štu go di šnje u pro se ku po se ti oko 2,7 mi li o na tu ri sta, Prag oko 4,5 i Beč 5 mi li o na.23 Šta vi še, ako po gle da mo sek tor ho te li i re sto ra ni u Be o gra du, pr vo što mo že mo da pri me ti mo je da je u tom sek to ru pro seč na ne to pla ta da le ko is pod pro seč ne be o grad ske ne to pla te – 2009. je bi la ni ža za 68% i 2010 za 77% (ta be la 1). Da lje, udeo sek to ra ho te li i re sto ra ni u be o gra skom BDP-u se sa ni voa od 2,5% 2001. sma njio na 1,9% 2005. (ta be la 4), dok je udeo za po sle no sti ovog sek to ra u ukup noj za-po sle no sti u be o grad skoj pri vre di (u prav nim li ci ma) pao sa 3,5% 2002. na sve ga 2,4% 2010. (ta be la 3).

Grafi kon 12. Broj noćenja stranih turista u Beogradu i Srbiji, 2000–2010. (u hilj.)Izvori: (ZIS 2000–2010; RZS 2000–2010) i proračun autora.

Da kle, pri vre da Be o gra da se na šla u ras ko ra ku. Sta ri iz vo ri iz vo znih pri ho da su uru še ni, dok, isto vre me no, ni su kre i ra ni no vi što nas ne iz be žno na vo di na za klju čak da je ovo sta nje, na ža lost, neo dr ži vo.

Za ključ na raz ma tra nja Na kon rat nih go di na, si ro ma štva, ne ma šti ne i sve pri sut ne ne iz ve sno sti srp ska i

be o grad ska pri vre da su ušle u pro ces tr ži šnih re for mi i otvo ri le se za ulaz stra nog ka-pi ta la. Ne iz o stav no, po sle de ka de eko nom ske ne ak tiv no sti i pro cva ta si ve eko no mi je, plo do vi re for mi su bi li tre nut no uoč lji vi. Be o grad je u sto pi pri vred nog ra sta pred nja čio.

23 Ka da je to već ta ko, po sta vlja se cost-be ne fi t pi ta nje bu ke ko ju pro iz vo de ka fi ći, ba ro vi, di sko te ke i spla vo vi. Ako je po se će nost stra nih tu ri sta sla ba, to za pra vo zna či da be o grad ska omla di na ne spa va što je či ni ne pro duk tiv nom, dok, sa dru ge stra ne, bu ka ko ju isti pro iz vo de ugro ža va od mor pro duk tiv nog de la sta nov ni štva. To je, či ni se, i raz log za što su grad ske vla sti do ne le od lu ku u fe bru a ru 2011. ko jom se ogra ni ča va mu zi ka i rad no vre me ka fi ća i re sto ra na u stam be nim zgra-da ma. Ta ko đe, va žno je pi ta nje spla vo va na Sa vi i Du na vu ko ji, na čič ka ni je dan po red dru gog, ozbilj no ugro ža va ju tok re ke, pa sa mim tim i reč ni eko si stem.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Godišnji broj noćenja - strani turisti Srbija

Godišnji broj noćenja - strani turisti Beograd


55

Po sle go di na pra znih ra fo va u pro dav ni ca ma i če ka nja u re do vi ma za osnov ne ži vot ne na mir ni ce, do šlo je vre me mo der nih ma lo pro daj nih obje ka ta sa bo ga tim asor ti ma nom, luk su znih, či stih i pro stra nih mul ti funk ci o nal nih šo ping mo lo va i ba na ka ko je su, za po tro šnjom glad nom sta nov ni štvu, nu di le kre di te. Ka ko je vre me od mi ca lo, ra stao je pro met u ma lo pro da ji i po se će nost šo ping mol va, dok su pa ra lel no ra sli tr go vin ski de-fi cit, pro fi ti ba na ka i za du že nost sta nov ni štva. Sa dru ge stra ne, pro ces pro pa da nja po-ljo pri vre de i in du stri je, ključ nih iz vo znih sek to ra, je na sta vljen. Uzro ci to me ne le že u na me ra va noj ak ci ji grad skih vla sti, već je de in du stri ja li za ci ja po sle di ca ne bri ge, ne ma ra, de zin ve sti ra nja i pro ma še ne pri va ti za ci je. Opet, odr ži vi iz vo ri pri ho da ni su kre i ra ni. Tu-ri stič ka po nu da Be o gra da je ne raz vi je na što je re zul ti ra lo u ne za do vo lja va ju ćem bro ju po se ta i no će nja stra nih tu ri sta. Post mo der ni grad ni je ni na pu tu da bu de iz gra đen, i ka ko sa da stva ri sto je, ne či ni se da će to bi ti slu čaj u sko ri joj bu duć no sti. Je di no što osta je su du go vi i ne iz ve sna bu duć nost i zeb nja ko ju bre me du go va no si.

Pi ta nje je ku da i ka ko da lje? Iz na še ana li ze ne dvo smi sle no pro iz i la zi da po sto je ći tem po, a na ro či to kva li tet ra sta be o grad ske i srp ske pri vre de ni je za do vo lja va ju ći i da tre ba, ume sto po tro šač ki ori jen ti sa ne, pre ći na in ve sti ci o nu (raz voj nu) i iz vo znu stra te-gi ju. Ume sto eks pan zi je uvo za i raz vo ja za sno va nog na ula ga nji ma u ne raz men ski sek tor, is ku stva uspe šnih ze ma lja u tran zi ci ji po ka zu ju upra vo su prot no: ula ga nje u in du stri ju na me nje nu iz vo zu. Ključ ni po ka za telj uspe ha ma lih ze ma lja u tran zi ci ji je uče šće iz vo za u BDP-u jer na ma lom tr ži štu ni je mo gu će op ti mi zi ra ti in du strij sku pro iz vod nju.

Izvori:

Beograd. 2011. „Grad budućnosti južne Evrope.“ pristupljeno 20. novembra http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1223834

Beograd. „Strategije razvoja grada Beograda.“ http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1451044

Blic. 2009. 13. novembarBlic. 2011a. 13. novembarBlic. 2011b. 12. decembarEuropean Bank for Reconstruction and Development (EBRD). http://www.

ebrd.com/Ministarstvo fi nansija Republike Srbije (MFRS). http://www.mfi n.sr.gov.

yu/Privredna komora Beograda (PKB). http://www.kombeg.org.rs/Republički zavod za statistiku (RZS). 2000–2010. Statistički godišnjak Republike

SrbijeZavod za informatiku i statistiku (ZIS). 2000–2010. Statistički godišnjak Beogra-

da

IDENTITET BEOGRADA

56

ABSTRACT: ECONOMIC STRUCTURE AND (NON)SUSTAINABIL-ITY OF ECONOMIC DEVELOPMENT OF BELGRADE MODEL

Th is paper investigates direction of Belgrade economic structure changes and quality of these changes in the period aft er year 2000. Prime economy characteristics of Serbian capital are deindustrialization on one hand, and expansion of non-exchange sector on the other. Since prime features of non-exchange sector are dependence on import and off ering of products con-sumed in internal market, Belgrade becomes main defi cit generator in Serbian economy. Th e other side of the coin is high degree of debt with both population and enterprises and big profi ts in banking sector. Th e cause of problem is that former export sector is devastated, while new in-come sources were not established. Claims of media and city offi cials that Belgrade lately became favorite destination of foreign tourists are a myth. Visits of foreign tourists and tourism income are not satisfying.

Keywords: Belgrade, economy, tourism, economic structure, economic increase

57

UDK:

PRESEK ZBIVANJA U 2011. GODINI NA SCENI VIZUELNIH UMETNOSTI

Raz ma tra ju ći ukup na zbi va nja na be o grad skoj sce ni vi zu el nih umet no sti, autor ke u ovom ra du po ku ša va ju da iz dvo je nje ne ključ ne fe no me ne i ak te-re, kao i da is tak nu ne ke od naj zna čaj ni jih iz lo žbi ko je su obe le ži le iz la gač-ku se zo nu to kom 2011. go di ne. Kao ne iz be žni pred met ana li ze na met nu la se iz la gač ka de lat nost ne ko li ko be o grad skih mu ze ja, za tim rad ofi ci jel nih ga le rij skih pro sto ra s po seb nim osvr tom na iz lo žbe isto rij skog ka rak te ra, kao i ak tiv nost pri vat nih ko lek ci o na ra ko ja se po sled njih go di na po ka za la iz u zet no zna čaj nom i bo ga tom. S dru ge stra ne, po seb nu pa žnju su pri vu-kli no vi vi do vi sa mo o gra ni zo va nja, od no sno pri vat ne ini ci ja ti ve ko je bit-no una pre đu ju umet nič ki ži vot pre sto ni ce, a ko je se na sta vlja ju na ta kvu, sve ga ne ko li ko go di na pri sut nu i ži vu prak su. Ta ko đe, iz lo žbe umet ni ka mla đe ge ne ra ci je, ne ko li ko za ni mlji vih ali ne do volj no ar ti ku li sa nih fe no-me na, kao i kra tak osvrt na Ok to bar ski sa lon na šli su svo je me sto u ovom pre gle du. Naj zad, neo p hod no je bi lo pod vu ći sva ona ključ na me sta ko ja jed na ko ugro ža va ju ili una za đu ju rad ofi ci jal nog i ne za vi snog sek to ra.

Ključne reči: iz la gač ka de lat nost, vi zu el ne umet no sti, mu ze ji, ga le ri je, pri vat ne ko lek ci je, ini ci ja ti ve sa mo or ga ni zo va nja

Uob li či ti je dan sve den i sin te tič ki pre sek umet nič ke pro duk ci je, kao i iz lo žbi i fe no me na ko ji su obo ji li pro šlo go di šnju iz la gač ku se zo nu po ka za lo se, mo žda pre sve ga, kao vr lo zah te van i od go vo ran po du hvat. Već na sa mom po čet ku su o či le smo se sa ne mi nov no šću da sva ka sin te za sa mo ra zu mlji vo pod-ra zu me va se lek tiv nost, a sva ka se lek ci ja po pri ro di je re duk ci ja te otu da, bar de li mič no, nu žno od re đe na su bjek tiv nim iz bo rom. Oda bi rom ža ri šta na ko je se mo ra i tre ba uka za ti du žna pa žnja ovim pre se kom se za to nu di sa mo je dan od mo gu ćih po gle da, sa pu nom

Simona OGNJANOVIĆ Istoričarka umetnosti

Ivana BENOVIĆMeđunarodno udruženje

likovnih kritičara (AICA).

IDENTITET BEOGRADA

58

sve šću da je zna tan deo re le vant nog ma te ri ja la sva ka ko ostao ne po me nut. Za pra vo kao glav ni cilj, ovog re la tiv no krat kog osvr ta, na met nu la nam se pre sve ga po tre ba da se s jed ne stra ne ma pi ra ju i po dr že one po ja ve i ten den ci je ko je to za slu žu ju a ko je su ili skraj-nu te ili pak ne do volj no gla sno po zdra vlje ne, ali i sve iz lo žbe ne ak tiv no sti re le vant ne i nu žne za sva ku ži vu i od go vor nu kul tur nu sre di nu. Ni šta ma nje zna čaj nim po ka za će se am bi ci ja da se uka že i na pre sud na spor na čvo ri šta ko ja be o grad sku sce nu već pre du go či ne dis funk ci o nal nom, kon fu znom, inert nom i ne do volj no atrak tiv nom. Ka da se sve to ima u vi du, na pro sto je mo ra la iz o sta ti, kao i zbog obi ma ra da, sva ka po drob na oce na i ana li za po stav ki iz mu ze o lo ških i ku sto skih aspe ka ta. Ujed no, ta ko struk tu i ra ni ci lje vi tre ba lo je i da po mog nu pre gled noj i lak šoj si ste ma ti za ci ji ključ nih punk to va.

* * *

Osim što je po sve mu su de ći uza lud no, go to vo da je po sta lo i de pla si ra no za po-či nja ti sva ki dis kurs o ak tu el nom sta nju na umet nič koj sce ni is ka zom da su dve ključ ne in sti tu ci je kul tu re, Na rod ni mu zej i Mu zej sa vre me ne umet no sti u Be o gra du, u pro ce su re kon struk ci je te da je, s ob zi rom na ne iz ve snost da tu ma nji ho vog po nov nog otva ra nja, od ur gent ne va žno sti osmi sli ti i re a li zo va ti da le ko vi še pro gra ma ne go što se to či ni ko ji bi omo gu ći li da bo ga te zbir ke i ko lek ci je iz ovih mu ze ja par ti ci pi ra ju u umet nič kom i kul tur nom ži vo tu ze mlje i pre sto ni ce. Ipak, jed no stav no je ne mo gu će ig no ri sa ti re a li tet i za o bi ći ba rem de tek to va nje ovog či nje nič nog sta nja. Ta ko, ne ra ču na ju ći go sto va nja, me-đu pro gra mi ma ko je je tim tra gom Na rod ni mu zej ini ci rao u Be o gra du, na jed noj stra ni sto je iz lo žbe re la tiv no kon ven ci o nal nog ti pa po put one po sve će ne seg men tu sli kar skog opu sa Ka ta ri ne Iva no vić upri li če ne u Atri ju mu mu ze ja, kao i iz lo žba oda bra nih ra do va Bo re Ba ru ha re a li zo va na u sa rad nji i u pro sto ru Ga le ri je RTS-a. S dru ge pak stra ne, kroz jed nu vi še ne for mal nu i sa svim dru ga či ju ini ci ja ti vu, pro mo vi sa na su oda bra na de la do-ma ćih i ino stra nih sli ka ra. Pre ci zni je, nji ho ve ko pi je su bi le iz lo že ne u jav nom pro sto ru u užem cen tru gra da, a sve to u okvi ru pro jek ta pod na zi vom Art tu ra ko jim je za mi šlje no da mu zej ski eks po na ti iza đu u su sret pu bli ci, a ne da se po sma trač po zi va u mu zej u ko ji, ru ku na sr ce, i ni je po zvan.

Ka da je pak reč o Mu ze ju sa vre me ne umet no sti, sa istim pre ten zi ja ma su i seg men ti nje go vih zbir ki u ne ko li ko na vra ta bi li iz la ga ni u Be o gra du i to pre sve ga u Le ga tu Mi li ce Zo rić i Ro do lju ba Čo la ko vi ća. Na i me, u okvi ru ku sto skog pro jek ta pod na zi vom Grad - hro ni ke ur ba nog pro sto ra kon ci pi ra nog, ka ko to i sam na slov imli ci ra, unu tar jed nog iko no graf skog, te mat skog okvi ra, pred sta vlje ni su broj ni ra do vi auto ra ko ji su de lo va li ka ko u me đu rat nim ta ko i u po sle rat nim go di na ma, a ko je od re đu ju sa svim ra zno rod ne umet nič ke po e ti ke i po zi ci je. U dru gom na vra tu, iz lo žen je deo opu sa Iva na Ra do vi ća sa ci ljem da se, is pra tiv ši sve fa ze sli kar skog raz vo ja, po no vo uka že pa žnja i otvo re pi ta nja o ra du ovog umet ni ka.


59

Mo že se re ći da se iz van mu zej skog sek to ra go to vo sva ka iz lo žba isto rij skog ka rak-te ra po pra vi lu in ter pre ti ra i kao mo gu ća, svo je vr sna do pu na ovih spo ra dič nih ini ci ja ti va i ne do volj no ar ti ku li sa nih stra te gi ja. Na rav no, to je sa mo ne mi la po sle di ca a ni po što ne i pre ten zi ja po je di nač nih auto ra ta kvih pro je ka ta. U tom klju ču se iz me đu osta log mo že vred no va ti i ne ma li broj iz lo žbi re vi jal nog i re tro spek tiv nog pro fi la, kao i po stav ke uob-li če ne po vo dom raz li či tih go di šnji ca i ju bi le ja ko je su na čel no i od ne le zna čaj nu pre va gu unu tar in sti tu ci nal nih pro gra ma to kom mi nu le ka len dar ske go di ne. Me đu ova kvim pro-jek ti ma po ve li či ni i zna ča ju iz dva ja se iz lo žba Aka de mi ci – li kov ni umet ni ci iz umet nič ke zbir ke Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti or ga ni zo va ne u Ga le ri ji ove ku će po vo dom 170 go di na od osni va nja Dru štva srp ske slo ve sno sti, ali ta ko đe i dve ve li ke iz lo žbe istog for ma ta, Maj sto ri ba nat skog sli kar stva od XVI II do XX ve ka odr ža ne u Ve li koj ga le ri ji Do ma Voj ske Sr bi je i Ko lek ci ja Pa vla Be ljan skog: po no vo u Be o gra du re a li zo va na u istom pro sto ru ko ju je, po me ni mo, pra tio, u nas vr lo ret ko pri su tan, bo gat pro gram po put fi l-mo va o umet ni ci ma, de ba ta, struč nih i audio vo đe nja, ra di o ni ce za naj mla đe po se ti o ce, ali i ta ko zva na tak til na ga le ri ja ko ja omo gu ća va sle pim i sla bo vi dim oso ba ma da se na adek tva tan na čin upo zna ju sa iz lo že nom po stav kom. Ni po što od ma nje va žno sti ni su ni ne ko li ko re tro spek tiv nih iz lo žbi mo no graf ske ori jen ta ci je po sve će ne zna čaj nim umet ni-ci ma srp ske mo der ne po put Mi la na Ko njo vi ća i Mi o dra ga Pro ti ća odr ža nih u Ga le ri ji Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, kao i pred sta vlje ni iz bo ri ra do va dva re la tiv no ret ko iz la ga na opu sa, Ri sta Sti jo vi ća i Živ ka Stoj sa vlje vi ća u Ga le ri ji RTS-a.

Ujed no, i vi še go di šnji pro gram po sve ćen pro ble mu be o grad skog en for me la ko ji je ini ci rao i or ga ni zo vao Kul tur ni cen tar Be o gra da ta ko đe je mo gu će mi sli ti i u ovom klju-ču. Ra zno vr sni sa dr ža ji u okvi ru tog pro jek ta, ina če uspe šno pri ve de nog kra ju pret hod ne go di ne, tre ba lo je da po kre nu pre i spi ti va nje i pro mi šlja nje raz li či tih aspe ka ta in ter pre ta-ci je i kon cep tu a li za ci je be o grad skog sli kar stva ma te ri je, a osim iz la gač kog pro gra ma, re a-li zo va ne su i pro mo ci je ne ko li ko pu bli ka ci ja ali i di sku si je i de ba te o ovom umet nič kom i kul tur nom fe no me nu. Na rav no, ova kvi pro jek ti dra go ce ni su mo žda pre sve ga za užu, struč nu jav nost ko ja bi va po kre nu ta i upu će na na kri tič ko mi šlje nje o onim isto rij skim po ja va ma ko je se sa mo na iz gled či ne za klju če nim. Va žno je po me nu ti da se osim iz lo žbe or ga ni zo va ne u okvi ru ovog pro jek ta na ko joj su pred sta vlje ni ra do vi umet ni ka sta ri je ge ne ra ci je Ve re Bo žič ko vić, Mi će Po po vi ća i La za ra Vo za re vi ća u ovaj pro blem, u jed noj ši roj rav ni, uklo pi la i po stav ka u okvi ru ci klu sa Kri ti ča ri su iza bra li. U pi ta nju je iz lo žba vr lo ret ko vi đe nih de la pro ta go ni sta voj vo đan skog en for me la Jo že fa Ača, Pa la Pe tri ka i Bog dan ke Po zna no vić, a sve po iz bo ru Jer ka De ne gri ja.

Za ni mlji vo je, i to sva ka ko tre ba na gla si ti, da je već po me nu ta iz lo žba ostva re na u sa rad nji sa Spo men-zbir kom Pa vla Be ljan skog u Do mu Voj ske iz me đu osta log or ga ni-zo va na sa jed nom ja sno uob li če nom am bi ci jom ko ja pod ra zu me va pro mo ci ju lič no sti, zbir ke i uku sa ove is tak nu te fi gu re, da ro dav ca i ko lek ci o na ra. Iz ne na đu je to da je ovo pr vi put da ovo li ki broj de la na pu sti ma tič nu Ga le ri ju i da bu de u ovom mo da li te tu i sa ta kvim pre ten zi ja ma pre zen to van jav no sti. Mo glo bi se re ći da to de lom sto ji i u do slu hu

IDENTITET BEOGRADA

60

sa za ni mlji vim i za pa že nim fe no me nom otva ra nja i pro mo vi sa nja pri vat nih umet nič kih ko lek ci ja i nji ho vih vla sni ka, ko jem je be o grad ska, a u iz ve snoj me ri i srp ska jav nost, sve-dok sve ga ne ko li ko po sled njih go di na. Sa svim pred vi di vo, i ta po ja va je in ter pre ti ra na kao sred stvo da se na do me sti ne do sta ju ća mu zej ska ak tiv nost ali i kao do bra pri li ka da se afi r mi še iz bor i ukus ko lek ci o na ra i da se pro mo vi sa nim zbir ka ma pru ži dig ni tet, ko ji mno ge od njih sva ka ko i za slu žu ju. Ovaj trend mo gao je uka za ti i na je dan po ten ci jal no no vi na čin fi nan si ra nja umet nič ke pro duk ci je u na šoj ze mlji – još uvek na za čet ku, još uvek prak ti ko van tek kod ne ko li ci ne ma lo broj nih lju bi te lja umet no sti, ali, ka ko se uči-ni lo, ipak mo guć. Me đu tim, či ni se da je ova prak sa bi la re la tiv no krat kog da ha. Po sle am bi ci o znih pro je ka ta iz 2009. i 2010. u ko ji ma su se po seb no is ta kle iz lo žbe ko lek ci ja Vu ji čić i Traj ko vić, kao i ko lek ci je po ro di ce Erić, Du ša na Vu jo še vi ća i Đu re Po po vi ća, a što sve kul mi ni ra otva ra njem pr vog pri vat nog mu ze ja u Sr bi ji u ko ji je sme šte na zbir ka Ma dle ne Zep ter, go di na 2011. bi la je znat no skrom ni ja u tom po gle du. Ipak, ono što je iz u zet no va žno, i što bi se na du že sta ze mo glo po ka za ti kao stva ran do pri nos pri vat nih ko lek ci o na ra umet no sti i kul tur nom sek to ru, je ste či nje ni ca da su ne ke pri vat ne zbir ke po put ko lek ci je Vu ji čić i Traj ko vić us pe le da pro mo ci jom i iz la ga njem skre nu pa žnju na ma te ri jal nu i in ve sti ci o nu vred nost de la kon cep tu al ne umet no sti, ali i na zna čaj i po ten-ci jal nu vred nost ula ga nja u sa vre me na umet nič ka de la. Iako se ni ko od njih ni je usu dio da ku pu je de la mla dih umet ni ka, tre ba im oda ti pri zna nje jer su me đu pr vi ma re ši li da se ne upu te već uta ba nim sta za ma i da ne ku pu ju sa mo de la „pro ve re ne vred no sti“ već da ko lek ci o nar skim an ga žma nom i iz la ga njem svo jih zbir ki uti ču ka ko na ak tu el ne to ko ve sa vre me ne sce ne, ta ko i na po ten ci jal ne isto ri za ci je srp ske umet no sti. Ne što dru ga či jim po vo dom, ali ko ji sva ka ko su de lu je u ovoj ten den ci ji, u Mu ze ju 25. maj Na rod ni mu zej je pre zen to vao jav no sti po klon-zbir ku Dra go sla va Dam nja no vi ća ko ja je oce nje na i po-zdra vlje na kao na sta vak ugled ne tra di ci je da ri va nja, ali i kao auten tič na ce li na ko ja osim što ar ti ku li še ukus da ro dav ca ujed no, ma da ne ho ti ce, da je i od li čan uvid u umet nič ke prak se hro no lo ških me đa ko je ob u hva ta.

* * *

Ka da se po sma tra pre sek sce ne sa vre me ne vi zu el ne umet no sti u Be o gra du u 2011. go di ni mo že se pri me ti ti da do mi ni ra ju sa mo stal ne iz lo žbe or ga ni zo va ne ka ko u in sti tu-ci o nal nim ga le ri ja ma ta ko i u neo fi ci jel nim pro sto ri ma, a da su u ma njoj me ri za stu plje ne ve li ke grup ne i autor ske iz lo žbe. Ba ca ju ći po gled u na zad, re zi mi ra ju ći i sin te ti šu ći pret-hod nu iz la gač ku se zo nu na met nu lo se jed no za pa ža nje ko je ni ka ko ne bi tre ba lo raz u me-ti kao uči ta va nje ne kog a pri o ri, pro gram ski ute me lje nog i uob li če nog kon cep ta, već tek kao na knad no i sa svim slo bod no do ne sen uvid. Na i me, u okvi ru ne ko li ko po stav ki ko je su se mo gle vi de ti to kom 2011. go di ne i to u zna čaj nim ga le rij skim pro sto ri ma, mo glo se pri me ti ti da su i da lje ne sa mo pri sut ni, već i re le vant ni umet ni ci ko ji su bit no od re di-li iden ti tet umet nič ke sce ne osam de se tih. Me đu ta kvim iz lo žba ma iz dva ja ju se pro jek ti


61

re a li zo va ni u Ga le ri ji 73 po sve će ni ra do vi ma Vla sti mi ra Mi ki ća i Pe ri ce Don ko va, za tim iz lo žba Je li ce Ra do va no vić i De ja na An đel ko vi ća u Ma ga ci nu ko ju je pra ti la mo no gra fi ja Ja smi ne Ču bri lo, po tom re tro spek tiv na iz lo žba ra do va Ra de Se la ko vić u ga le ri ji Ha os, iz lo žbe Vla di mi ra Pe ri ća Ta len ta u Le ga tu Mi li ce Zo rić i Ro do lju ba Čo la ko vi ća i Gor-da ne Ka lja lo vić i Đor đa Oda no vi ća u Pro daj noj ga le ri ji Be o grad, i naj zad iz lo žba Mi le te Pro da no vi ća u Kul tur nom cen tru Be o gra da. Iako se me đu ove iz lo žbe mo že iz u zet no uvr sti ti i ona po sve će na is tak nu tom pro ta go ni sti be o grad skih al ter na tiv nih i un de r gro-und umet nič kih prak si Đi le tu Mar ko vi ću u Ga le ri ji SKC-a, za umet ni ke de ve te de ce ni je mo že se re ći da su se ma hom uklo pi li u to ko ve ofi ci jel ne umet nič ke sce ne i to kom go di na afi r mi sa li kao nje ni va žni i ugled ni pro ta go ni sti, od ko jih su mno gi po sta li i pro fe so ri na umet nič kim fa kul te ti ma.

S dru ge pak stra ne, iz lo žba odr ža na u Sa lo nu mu ze ja sa vre me ne umet no sti i Ga-le ri ji Stu dent skog kul tur nog cen tra pod na zi vom Pro tiv umet no sti – Go ran Đor đe vić: ko pi je 1979–1985, ne po bit no po zi va na svo je vr snu re ha bi li ta ci ju, a po sle dič no i na re-va lo ri za ci ju jed nog, u struč noj li te ra tu ri i isto rij skim pre gle di ma ne pra ved no za po sta vlje-nog umet nič kog opu sa ko ji ta ko đe pri pa da po me nu toj de ka di. Ujed no, ona pro vo ci ra kri tič ko i te o rij sko pro mi šlja nje ne sa mo o kon tek stu a li za ci ji i ine tr pre ta ci ji stva ra la štva ovog umet ni ka ko ji je de lo vao i „stva rao“ unu tar ali i, otvo re no i ne dvo smi sle no, pro tiv si ste ma umet no sti, već pro ble ma ti zu je i po tre sa usta lje ne pa ra dig me i ma tri ce kroz ko je je oče ki va no mi sli ti i pi sa ti o umet no sti. Ta ko se Đor đe vić, u sa svim oso be nom klju ču, kroz ceo svoj ta ko zva ni ko pi stič ki opus uspe šno po i gra va sa te melj nim kon cep ti ma sâme umet no sti: sa dis kur som ori gi nal no sti, auten tič no sti, ali i ne po no vlji vo sti i uni kat no sti umet nič kog de la.

Naj zad, ku sto ski pro je kat 20/4 Bi lja ne To mić i Je še De ne gri ja odr žan u Ku ći le-ga ta, kroz pre zen to va nu fo to-do ku men ta ci ju pred sta vlja je dan svo je vr sni osvrt na rad če ti ri naj zna čaj ni ja pred stav ni ka ta ko zva ne no ve skulp tu re iz po znih osam de se tih i pr ve po lo vi ne de ve de se tih go di na, ali i ujed no pro mo ci ju nji ho ve ak tu el ne umet nič ke pro-duk ci je. U pi ta nju su ra do vi Sr đa na Apo sto lo vi ća, Zdrav ka Jok si mo vi ća, Ba te Kr go vi ća i Du ša na Pe tro vi ća. Iako iz la zi iz do me na ovog pre se ka de ša va nja, po me nu tim va žnim pro ta go ni sti ma skulp tor ske sce ne, ali i ge ne ra ci je osam de se tih, mo gla bi se pri klju či ti i mo nu men tal na skulp tu ra Mr đa na Ba ji ća Rad nič ka kla sa ide u raj, pred sta vlje na u kra gu-je vač koj ga le ri ji Ri ma. Tre ba do da ti i to da su na čel no iz lo žbe skulp tu re, ka ko ak tu el nih ta ko i isto rij skih skulp tor skih prak si, ne pra ved no skraj nu te i re la tiv no ret ko vi đe ne u iz la gač kim pro sto ri ma. Otu da je po me nu ta iz lo žba 20/4 i uto li ko dra go ce na, jed na ko kao i ve li ki re vi jal ni pre se ci po put iz lo žbe Skulp tu ra – obje kat: gde je gra ni ca ko ju su or-ga ni zo va li Đor đe Ar na ut, Sa vo Pe ko vić i Lju bo mir Vu či nić u Pa vi ljo nu Cvi je ta Zu zo rić, ili iz lo žba Skulp tu ra po sle po znog mo der ni zma u Ga le ri ji 73. U ovom kon tek stu su re le-vant ne i iz lo žbe po sve će ne ra du jed nog umet ni ka po put iz lo žbe Dra go mi ra Mi le u sni ća u Blok Ga le ri ji, Zo ra na Ku zma no vi ća u ga le ri ji Ar te, i iz lo žbe Ri sta Sti jo vi ća u Ga le ri ji

IDENTITET BEOGRADA

62

RTS-a ko ja je ina če ten den ci o zno obez be di la do dat ni pro stor ne bi li pro ši ri la svo ju iz la-gač ku po li ti ku u ci lju pro mo ci je i iz la ga nja umet nič ke pro duk ci je u ovom me di ju.

U od no su na ge ne ra ci ju osam de se tih, či ni se da je rad umet ni ka osme de ce ni je, iako uva žen u in ter na ci o nal nom kon tek stu, tek u 2011. do če kao iz ve snu, na rav no za slu-že nu i du go oče ki va nu afi r ma ci ju na lo kal noj umet nič koj sce ni. Mo že se pret po sta vi ti da je po čet ni im puls za ovu vr stu re va lo ri za ci je do šao sa re gi o nal ne sce ne, pa se ta ko 2011. go di ne do go di lo da tri ne ka da šnje ju go slo ven ske re pu bli ke po ša lju na Ve ne ci jan sko bi-je na le ra do ve pro ta go ni sta iz ove ge ne ra ci je. Na ovoj naj re pre zen ta tiv ni joj in ter na ci o nal-noj smo tri umet no sti na ko joj je Cr nu Go ru pred sta vlja la Ma ri na Abra mo vić a Hr vat sku ra do vi To mi sla va Go tov ca, pred stav nik Sr bi je bio je Ra ša To do si je vić či ji su se ra do vi na kon ve ne ci jan ske iz lo žbe mo gli vi de ti u Le ga tu Zo rić–Čo la ko vić. Ta ko đe, ra do vi Ere Mi li vo je vi ća iz ko lek ci je Erić pri ka za ni su u Ga le ri ji ULUS, a zna čaj na za re a fi r ma ci-ju umet no sti se dam de se tih, po seb no nje nih voj vo đan skih pro ta go ni sta, bi la je iz lo žba kon cep tu al ne umet no sti iz ko lek ci je Traj ko vić, pri re đe na u Usta no vi kul tu re Pa ro brod. Va žna iz lo žba ko ja se sva ka ko ne mo že za o bi ći ka da se go vo ri o umet nič kim de ša va nji ma u Be o gra du u 2011. go di ni je ste iz lo žba Ko lo ma na No va ka u Ga le ri ji Kul tur nog cen tra Be o gra da, ko ja je pri ka za la ra do ve umet ni ka ko ji se od še zde se tih go di na pro šlog ve ka ak tiv no ba vi ki ne tič kom i lu mi no ki ne tič kom umet no šću, a ko ja je i ta da, ra nih še zde se-tih, na svet skoj sce ni vi zu el nih umet no sti bi la tek na za čet ku.

No si o ci ma sce ne sa vre me ne umet no sti u Be o gra du ipak će mo ra di je na zva ti pred-stav ni ke mla đe ge ne ra ci je umet ni ka u či jem se ra du pro fi li šu od re đe ne te me i pro blem-ske ce li ne ko je sto je u ne ras ki di voj ve zi sa sa vre me nim dru štve nim i kul tur nim kon tek-stom u ko jem na sta ju. Me đu nji ma sva ka ko tre ba is ta ći ak tu el na so cio-po li tič ka pi ta nja (si ro ma štvo, rat, na si lje, po li ti ke se ća nja, fi zič ki ili pre kar ni rad), za tim iz dva ja ju se i pro ble mi rod nog, sek su al nog, et nič kog i kul tur nog iden ti te ta kao i iden ti fi ka ci je ra znih spor nih me sta ve za nih za ur ba ne struk tu re. Po tom pri sut no je i po i gra va nje ele men ti ma po pu lar ne kul tu re kao i kri ti ka kon zu me ri zma, neo li be ra li zma, ali i ba vlje nje unu tra-šnjo u met nič kim pro ble mi ma i to pre sve ga sta tu som umet nič kog de la i pre i spi ti va njem sa mog stva ra lač kog pro ce sa. Naj zad, ovi mla di umet ni ci jed na ko tre ti ra ju i sa svim pri-vat ne na ra ti ve i for mi ra ju pre po zna tlji ve in di vi du al ne mi to lo gi je. Pri bli žno u ovim, ali i ši rim te mat skim okvi ri ma me đu pred sta vlja nji ma umet ni ka ove ge ne ra ci je iz dvo ji le su se iz lo žbe umet nič kog pa ra Di-struk tu ra u ga le ri ja ma Art get i Tre ći Be o grad, iz lo žbe Ja me zdi na, Iva ne Iv ko vić, kao i Si ni še Ili ća i Ti ne Gve ro vić u ga le ri ji Kul tur nog cen tra Be o gra da, Du ši ce Dra žić u ga le ri ji Do ma omla di ne, u is toj ga le ri ji iz lo žbe Pre dra ga Ter-zi ća, Go ra na Mi cev skog i Ane Kne že vić, kao i iz lo žba Mar ga re te Je lić u ga le ri ji Ha os. U ga le ri ji Zvo no iz la gao je Ni ko la Sa vić, ko ji ži vi u Lon do nu gde gra di uspe šnu ka ri je ru, a nje go ve sli ke na ko ji ma su is pi sa ni bi blij ski ci ta ti mo gu uka zi va ti na iz me šte nost iz lo kal-nog kon tek sta ka da se upo re de sa te ma ma i ak tu el nim stva ra la štvom u Be o gra du.

Ga le ri ja Umet nič kog cen tra Uni ver zi tet ske bi bli o te ke Sve to zar Mar ko vić, ko-ja po sto ji sa mo za hva lju ju ći na po ri ma ured ni ka li kov nog pro gra ma Sel ma na Tr tov ca i


63

funk ci o ni še sa sred stvi ma ko ja se je dva mo gu ta ko na zva ti, tre nut no je je di no me sto u Be o gra du u ko jem sva ki mla di umet nik mo že do bi ti pri li ku da iz la že. Ni je slu čaj no da je ino vat na kon cep ci ja, ko ja pod ra zu me va di ja log dvo je iz la ga ča u jed nom pro sto ru, ujed-no i prak ti čan na čin da se pro mo vi še što ve ći broj mla dih umet ni ka. Svo je vr snu po dr šku mla dim umet ni ci ma pru žio je sli kar Vla di mir Ve lič ko vić, iz či jeg se fon da na go di šnjem ni vou do de lju je na gra da. Po slič nom prin ci pu funk ci o ni še i na gra da Di mi tri je Ba ši če vić Man ge los, ko ja je za 2011. do de lje na Ma ri ni Mar ko vić, a ko ja ta ko đe uklju ču je pra te će iz lo žbe na ko ji ma iz la žu fi na li sti i do bit ni ci na gra da za pro duk ci ju iz pret hod nih go di-na. Osim ra da Ma ri ne Mar ko vić, ko ja se ba vi pi ta nji ma kon zu me ri zma, post mo der nih obra za ca iz gle da i po sta no rek sič nog te la za sno va nim na sop stve nom is ku stvu, na iz lo žbi Man ge los na gra de za pro duk ci ju iz dvo jio se i rad Ta nje Ju ri čan, ko ji je po ka zao da se ma njak kva li tet no iz ve de nih umet nič kih ra do va ne mo že pri pi sa ti ne do stat ku zna nja ili ide ja, već upra vo ne do stat ku nov ca. Ta nja Ju ri čan je za hva lju ju ći sred stvi ma od na gra de, re a li zo va la rad ko ji, kad je u pi ta nju teh nič ka iz ved ba, mo že da sto ji u bi lo ko joj svet-skoj ga le ri ji i ko ji se, na pri me ru čo ve ka sle pog od ro đe nja, ba vi pi ta njem stva ra lač kog pro ce sa i raz li ke iz me đu ono ga što vi di mo i ose ća mo, od no sno do ži vlja va mo vi zu el no, ver bal no i tak til no.

U Ga le ri ji Do ma Omla di ne, po vo ka ci ji va žnom ža ri štu umet nič kih de ša va nja ve-za nih za mla du sce nu, iz dvo ji le su se iz lo žbe Du ša na Ra do va no vi ća i Mar ka Sto ja no vi ća. Ra do va no vić je, vo đen ide jom da na dru štve no ne vi dljiv pro blem uka že ta ko što će ga iz lo ži ti u kul tur nom kon tek stu, u ga le ri ju do veo dva de se tak bes kuć ni ka da u njoj spa-va ju, dok je Sti jo vić uka zao na obe smi šlja va nje i tri vi ja li za ci ju de la „vi so ke“ umet no sti u kon tek stu ki ča, na pri me ru po pu lar nih za bav nih me dij skih sa dr ža ja u ko ji ma kao de kor fi gu ri ra ju ne ke od po zna tih sli ka mo der ne i mo der ni stič ke umet no sti. Me đu ret kim mla-dim umet ni ci ma či je su pre o ku pa ci je ve za ne is klju či vo za sli kar stvo iz dva ja se ne ka da šnji po la znik no vo sad ske aka de mi je, Ta di ja Ja ni čić, ko ji je u 2011. na be o grad skoj sce ni pri-su tan sa čak dve iz lo žbe, a ko ji je u svom ra du raz vio spe ci fi č nu po e ti ku ko ja for mal no pri pa da fi gu ra ci ji, a te mat ski pred sta vlja kom bi na ci ju psi ho de li je, ba nal no sti i hu mo ra. Osim sa mo stal nih iz lo žbi, va žan seg ment sce ne mla đih umet ni ka či ni li su pro jek ti za-sno va ni na sa rad nji umet ni ka i ku sto sa, me đu ko ji ma su se iz dvo ji le iz lo žbe Ma je Ći rić, ko ja je u ga le ri ji Kul tur nog cen tra Be o gra da pred sta vi la seg ment ra da ame rič kog umet-ni ka Vo re na Naj di ha ko ji se ba vi re in ter pre ta ci jom isto ri je umet no sti, i ku sto ski pro je kat Bo ži da ra Bo ško vi ća, u ko jem je pred sta vljen rad ame rič kog umet ni ka Da ni je la Rot bar ta ko ji se, pre zen tu ju ći ele men te po pu lar ne kul tu re, kri tič ki osvr će na ame rič ke mi to ve i na ci o nal ne sim bo le.

Či nje ni ca da na sce ni sa vre me ne vi zu el ne umet no sti u 2011. do mi ni ra ju sa mo stal-ne iz lo žbe, uz pri me tan ma njak grup nih, po seb no autor skih iz lo žbi, mo že bi ti po ka za telj od su stva ne kog za jed nič kog ime ni te lja pre ko ko jeg bi se ar ti ku li sa le iz ve sne umet nič ke po ja ve. Ra do vi ve ćeg bro ja umet ni ka, na rav no ne ra ču na ju ći pro daj ne, za jed no su pri-ka za ni ma hom na tra di ci o nal nim re vi jal nim iz lo žba ma po put onih u Pa vi ljo nu Cvi je ta

IDENTITET BEOGRADA

64

Zu zo rić ili Ga le ri ji 73. Re dak po du hvat ta kvog pro fi la pred sta vlja Ok to bar ski sa lon, bez po go vo ra jed na od naj re fe rent ni jih ma ni fe sta ci ja i sa naj du žom tra di ci jom u obla sti vi-zu el nih ume to sti, ko ji je to kom de ce ni ja tr peo zna čaj ne idej ne i struk tu ral ne pro me ne. Jed na od naj ra di kal ni jih sva ka ko se od i gra la 2005. go di ne ka da se iz re vi jal ne tran for-mi sao u iz lo žbu autor skog for ma ta i ka da je ujed no za po če lo an ga žo va nje ino stra nih ku-sto sa i umet ni ka u re a li za ci ji nje go vih pro gra ma. Oče ki va no, to je u jav no sti pro pra će no bur nim re ak ci ja ma i for mi ra njem za na šu sre di nu uobi ča je no ra di kal nih di ho to mi ja. Na rav no, ono što se i po vo dom pro šlo go di šnjeg Sa lo na po ka za lo kao ur gent no pi ta nje je dra ma tič no re du ko van, ma lo je re ći skro man bu džet po seb no ima ju ći u vi du im pe ra ti ve i oče ki va nja ko ja se pred njim po sta vlja ju. Na rav no i ove go di ne iz no va je po kre nu to pi-ta nje ne do stat ka ade kvat nog pro sto ra, ali ja sno, na taj pro blem se i da lje ni ko ne osvr će. Iz ne na đu ju će, otvo re no is ka za no ne za do volj stvo po stig nu tom sa rad njom sti glo je i sa adre se ku sto skog pa ra Ga lit Eilat iz Izra e la i Alen ke Gre go rič iz Slo ve ni je, ali i od ti ma is pred Kul tur nog cen tra Be o gra da. No, ka da je reč o jav noj per cep ci ji, naj vi še ko men-ta ra i kri ti ka iz ma mi li su kon cept, te za i ukup ne pre ten zi je autor ki pro jek ta, od no sno iz bor i oce na po je di nač nih ra do va ko ji su ma hom ne do volj no uspe šno od go vo ri li na pret po sta vlje ni kon cept. Na i me, te ma pro šlo go di šnjeg Sa lo na bi la je po sve će na pre sve ga kon cep tu od go vor no sti u sa vre me nom dru štvu i to od go vor no sti pre ma se bi, dru go me te po sle dič no i pre ma dru štvu u ce li ni, ali ši re, a sa tim u ne ras ki di voj ve zi, i pro ble mu po slu šno sti od no sno ne po slu šno sti kao i pi ta nju kon for mi zma i ne kon for mi zma. Pre ci-zni je go vo re ći, tre ba lo je apo stro fi ra ti ma nje ili vi še ak tu el na ali ve li ka pro blem ska so ci-jal na i po li tič ka ža ri šta u Sr bi ji, do vo de ći ih ten den ci o zno u ve zu sa srod nim is ku stvi ma u uda lje nim ge o po li tič kim i kul tur nim sre di na ma. Da kle, ra van lo kal nog spram glo bal-nog iz gu bi la bi u tom slu ča ju sva ku esen ci jal nu raz li ku. Me đu tim, s pra vom se tvr di da ni struk tu ra Sa lo na u ce li ni, kao ni ve ći na po je di nač nih ra do va ne uvo de ni ka kve no ve po zi ci je već sa mo iz no va upi ru pr stom u do bro po zna ta sta nja i tra u mat ska is ku stva, ne nu de ći op ci je iz la za ni mo gu će pu to ka ze. To on da, sve ukup no, odr ža va u ne ku ru ku ži vim je zgra tre ti ra nih kon fl ikt nih me sta. Ipak, tre ba po zdra vi ti vr lo bo gat i za ni mljiv pra te ći pro gram kroz ko ji se, na jed noj pro ši re noj plat for mi, mi sli lo i pro ble ma ti zo va lo mno štvo srod nih, re le vant nih i va žnih pi ta nja.

Kao i kad je u pi ta nju Sa lon, pri met no je, da se na čel no ret ke ku sto ske kon cep ci je, gru pi šu naj če šće oko po li tič kih te ma, a u ve zi sa tim mo gu će je iz dvo ji ti je dan fe no men ve zan za po li ti ke se ća nja. Na i me, broj ne iz lo žbe i ma ni fe sta ci je pri re đe ne u 2011. ba ve se re pre zen ta ci ja ma fe no me na ve za nih za Ti to vu Ju go sla vi ju, i nje nih dru štve no-po li tič-kih i kul tur nih oso be no sti. Kon tek sti re pre zen ta ci je ovih po ja va kre ću se od kri tič kih do ide a li za tor sko-no stal gič nih. Ta ko je ve li ki i kon cep tu al no ša ro li ki fe sti val Mik ser pro šle go di ne bio u zna ku SFRJ, a naj ve ći broj ova kvih ma ni fe sta ci ja odr žan je u i oko Mu ze ja 25. maj, po seb no va žnog u ovom kon tek stu kao isto rij sko i am ble mat sko me sto se ća nja. Osim ne ko li ko per for man sa, od ko jih je je dan odr žan na Dan mla do sti, u ovom mu ze ju pri re đe na je i iz lo žba Po sled nja mla dost u Ju go sla vi ji ko ja je po nu di la pre sek no vo ta la sne


65

mu zič ke sce ne pred sta vlje ne, ne bez no stal gi je, kao po sled nji ta las ino va ci ja u in te gral-nom ju go slo ven skom kul tur nom pro sto ru pre ne go što će se on ko nač no ras par ča ti. I ši re od Be o gra da mo že se pri me ti ti slič na ju-no stal gič na cr ta. Ti tov bun ker u Ko nji cu u BiH pre tvo ren je u iz lo žbe ni pro stor, a Ti tov brod Ga leb ugo stio je, pa ra dok sal no, ko lek ci-ju avan gard ne, neo a van gard ne i po sta van gard ne umet no sti iz ko lek ci je Ma rin ko Su dac. Ovaj svo je vr sni „ri vajvl“ uslo vljen je ka ko sa vre me nim ten den ci ja ma na pod ruč ji ma du-ha i kul tu re ta ko, mo žda čak i u ve ćoj me ri, ak tu el nim dru štve no-po li tič kim okol no sti ma ko je po pri ro di po zi va ju na vra ća nje u pro šlost. U Mu ze ju 25. maj pri re đe na je i iz lo žba Iza gvo zde ne za ve se ko ja je pri ka za la polj sku umet nost iz pri vat nih ko lek ci ja na sta lu za vre me hlad nog ra ta, i ko ja je uka za la na mno ge slič no sti, ali pre sve ga na raz li ke, u od-no su na umet nič ke po ja ve u Ju go sla vi ji u istom pe ri o du i da la je dan za ni mljiv ot klon isto ri za ci ja ma ovog pe ri o da u srp skoj umet no sti.

* * *

Upr kos ne pre gled nom mno štvu po te ško ća ko je upor no ugro ža va ju i is cr plju ju kul tur ni i umet nič ki ži vot sce ne, u Be o gra du je, to kom pret hod ne go di ne, pre ži ve lo ali i za ži ve lo ne ko li ko iz u zet no zna čaj nih umet nič kih upo ri šta. Na i me, na kon ne što vi še od go di nu da na po di za nja na no ge fi zič kog pro sto ra, otvo ren je i no vi, ka ko je dan od nje-go vih osni va ča Sel man Tr to vac apo stro fi ra, men tal ni pro stor u be o grad skoj umet nič koj zbi lji, svo je vr sna umet nič ka za dru ga ko ja pre sve ga po či va na bes po go vor nom ali ute me-lje nom uto pij skom po ve re nju u moć udru ži va nja, umre ža va nja i par ti ci pi ra nja umet ni ka u za jed ni ci i za jed ni štvu sa dru gim umet ni ci ma. Na i me, reč je o pro jek tu pod na zi vom Tre ći Be o grad ko ji se na la zi na le voj oba li Du na va, sa one stra ne pan če vač kog mo sta, na ko joj se na ža lost sa svim la ko da ju pre bro ja ti in sti tu ci je i cen tri kul tu re. Va žno je is ta ći da je Tre ći Be o grad ini ci rao jed nu te o rij ski i fi lo sof ski pot kre plje nu, a za be o grad sku sce-nu ne sva ki da šnju vr stu umet nič kog sa mo or ga ni zo va nja ko ja, ka ko se to is ti če, na ra zi ni mi kro u to pij skog opred me će ju jed no po sve mu uto pij sko me sto i je zgro umet no sti. U pi ta nju je na i me pot pu no ne za vi sna, pri vat na ini ci ja ti va ko ja se ne dvo smi sle no na sla nja na is ku stva ta ko zva ne „du nav ske umet nič ke ru te” ko ju od pre sve ga ne ko li ko go di na či ne ITS-Z1 (In te r na ti o nal Test Si te) u Ri to pe ku Dra ga na Ili ća, ZMUC u Ze mu nu, Mu zej Ma cu ra u No vim Ba nov ci ma i Umet nič ka ra di o ni ca Ku zman Zo ra na Ku zma no vi ća. An ga žman i rad ovih umet nič kih struk tu ra obe le žio je za si gur no i pro te klu umet nič ku se zo nu. Či ni se da usled, sa da već tra di ci o nal nog iz o stan ka bi lo ka kvog sta bil nog in sti tu-ci o nal nog okvi ra u ko jem bi de lo va li pro ta go ni sti vi zu el nih umet no sti, ova kve stra te gi je i ini ci ja ti ve de lu ju i kao svo je vr sni pod vi zi ko je osim struč ne jav no sti me dij ski apa rat ni je do sled no po dr žao. Otu da, to se tre nut no na me će i kao go to vo ne je fi ka sni ji mo da li tet unu tar i po mo ću ko jeg bi se iz van ofi ci jel nog sek to ra po je di nač ni umet nič ki su bjet ki po kre nu li i ot po če li, na rav no ono li ko ko li ko je to u nji ho voj mo ći, us po sta vlja nje jed-nog al ter na tiv nog okvi ra, iz van nor ma tiv nih ma tri ca a u ko jem bi sa mi na met nu li sce ni

IDENTITET BEOGRADA

66

vla sti te stan dar de. Kad je po me nu to da su u pi ta nju pod vi zi svo je vr ste to odi sta i je ste slu čaj, bu du ći da su te umet nič ke en kla ve, la bo ra to ri je umet no sti, pro iz vod ne ra di o ni ce i naj zad iz la gač ki pro stor mu zej skog for ma ta re a li zo va ni is klju či vo pri vat nim ka pi ta lom, i to na obod nim, kul tur no mr tvim be o grad skim op šti na ma, na oba li Du na va a sve uz na du da će us pe ti da op sta nu kao sa mo o dr ži ve. Ta ko đe, ITS i Tre ći Be o gard mo žda su pre svih po dig nu ti i sa ide jom da omo gu će i re a li zu ju sa rad nje in ter na ci o nal nog ka rak-te ra ali i da po dr že naj ra zno vr sni je re si den ce pro gra me, ra di o ni ce, de ba te, is tra ži vač ke pro jek te, da kle osmi šlje ni su pre kao mul tu me di jal ni pro sto ri, neo gra ni ča va ju ći se sa mo na iz la gač ku de lat nost. Ova kve umet nič ke struk tu re pro fi li šu se otu da kao za i sta auto-nom ne je di ni ce, na sta le iz van, a de lom i pro tiv zva nič nog umet nič kog si ste ma pa ta ko i neo p te re će ne pri kla nja nju za ko ni ma i re pre si je „umet nič kog tr ži šta“.

Sam pro šlo go di šnji pro gram u Tre ćem Be o gra du bio je obe le žen s jed ne stra ne ni zom vi so ko sim bo lič nih, per for ma tiv nih umet nič kih ak to va ko je su iz ne li upra vo umet ni ci ko ji su i osni va či ovog pro sto ra ali i ne ko li ci nom iz lo žbi već is tak nu tih i afi r-mi si na ih mla dih auto ra. Ono što je ne spor no od iz u zet nog zna ča ja i što sva ka ko tre ba po zdra vi ti je ste sa rad nja i umre ža va nje sa ino stra nim umet ni ci ma. Ta ko je za hva lju ju ći Tre ćem Be o gra du be o grad ska pu bli ka ima la pri li ku da pri su stvu je per for man su ru ske umet nič ke gru pe Ko lek tiv ne ak ci je či ji su ra do vi bi li iz lo že ni na ru skom pa vi ljo nu to-kom pro šlo go di šnjeg Ve ne ci jan skog bi je na la. Na ža lost, ovaj do ga đaj je ostao skrom no me dij ski pro pra ćen. Srod ne ini ci ja ti ve, kao što je po me nu to, de mon stri ra i Dra gan Ilić ko ji je u ITS-u ugo stio ču ve nog austra lij skog umet ni ka Ste lar ka, čo ve ka-ma ši nu ko ji se ba vi vi so ko teh no lo škom umet no šću, još uvek mi sti fi ko va nom, a u teh nič kom smi slu ve-ro vat no i ne iz vo dlji vom u na šoj sre di ni. Osim ovog do ga đa ja, u Ri to pe ku je re a li zo va na ne ko li ci na umet nič kih i ku sto skih pro gra ma ko ji, na čel no go vo re ći, mar ki ra ju zna čaj na od stu pa nja u od no su na re gu la ran umet nič ki pro gram be o grad skih ga le rij skih i mu zej-skih pro sto ra.

Ta ko đe, u go di ni ko ja je za na ma, go sto va nja ka ko stra nih umet ni ka, ta ko i ku sto sa i umet nič kih gru pa, or ga ni zo va li su i pred stav ni ci po je di nih in sti tu ci ja. U Sa lo nu Mu-ze ja sa vre me ne umet no sti iz lo žba ko ju je pri re dio De jan Sre te no vić pri ka za la je ra do ve dve ju Ho lan đan ki, se sta ra bli zna ki nja L. i A. Ra ven, ko je se ba ve pi ta njem iden ti te ta i te la. Iz in si tu ci o nal nog sek to ra po te kla je i ini ci ja ti va da se u Be o gra du pred sta vi i ku stos mu ze ja DDR, Ro bert Ruc kel. Mu zej Ne mač ke de mo krat ske re pu bli ke je dan je in ter ak-tiv ni mu zej neo bi čan po to me što se, za raz li ku od ve ći ne evrop skih mu ze ja, iz dr ža va u ce li ni od sop stve nih pri ho da, a ori jen ti san je pre sve ga ka atrak tiv nim i po pu lar nim sa dr-ža ji ma, pa se ta ko u nje mu, go to vo iz pr ve ru ke, mo že is ku si ti ži vot u Is toč noj Ne mač koj pre ru še nja Ber lin skog zi da. Ovo je sva ka ko zna ča jan do ga đaj za, ina če sla bo umre že ne, mu zej ske rad ni ke.


67

* * *

Po što je ovaj pre gled na da mo se ipak pru žio od re đe ni uvid u ono što se u to ku 2011. go di ne iz dvo ji lo na sce ni vi zu el nih umet no sti u Be o gra du, sma tra mo da je u za-ključ ku uput no uka za ti i na ono što se de ša va „iza sce ne“. Bez na me re da uza lud no po-na vlja mo in for ma ci ju da su ključ ni mu ze ji ne do stup ni jav no sti, sma tra mo da je va žno re ći da je ta kva si tu a ci ja pre sve ga simp tom jed nog sta nja u kul tu ri i umet no sti za ko je je go to vo eufe mi zam re ći da je le tar gič no. Iako na o ko, u ova ko krat kom pre gle du, sce na mo že de lo va ti ži vo i is pu nje no sa mo stal nim iz lo žba ma i po vre me no ve ćim i zna čaj ni-jim pro jek ti ma, tre ba ima ti u vi du da je ve ći na iz lo žbi or ga ni zo va na is klju či vim tru dom sa mih umet ni ka i za la ga njem ured ni ka pro gra ma i ku sto sa, čak i u ne kim bu džet skim in sti tu ci ja ma, da umet ni ci u naj ve ćem bro ju slu ča je va sa mi fi nan si ra ju pro duk ci ju do-brog de la iz lo žbe, ne ret ko i ka ta lo ga, i da u ve ći ni ovih pro je ka ta iz o sta je po dr ška nad-le žnih in sti tu ci ja, ko je po slo vič no iz da va ja ju ma lu ko li či nu sred sta va za su fi nan si ra nje oda bra nih pro gra ma. Ta ko se upra vo u 2011. do go di lo da je je dan od ključ nih ne za vi-snih umet nič kih cen ta ra, ga le ri ja Re mont, či je se fi nan si ra nje jed nim de lom osla nja lo na po dr šku in sti tu ci ja i ko ja je po sled njih de set go di na bi la va žno me sto na be o grad skoj i srp skoj kul tur noj ma pi, osta la bez pro sto ra za iz la ga nje, a zbog če ga je u njoj, to kom ve ćeg de la go di ne, iz o sta la sva ka iz la gač ka ak tiv nost. Iako je ova ga le ri ja re vi ta li zo va na kra jem iste go di ne u no vom, bo ljem i ade kvat ni jem pro sto ru u cen tru gra da, to se do go-di lo za la ga njem or ga ni za to ra pro gra ma ove ga le ri je. Mo že se za klju či ti da je je di ni put ka op sta ja nju na sce ni vi zu el nih umet no sti, za pra vo sa mo or ga ni za ci ja, i to pu tem šta pa i ka na pa, od no sno fun dra i sing-a i na sla nja nja na, če sto ve o ma ne iz ve snu i ne si ste mat sku po moć pri vat nog i ne vla di nog sek to ra. Slič no se mo že re ći čak i za iz lo žbe u ko ji ma je pred sta vlja na isto rij ska, od no sno me đu rat na i po sle rat na umet nost, a ko je go to vo da ne bi bi lo mo gu će pri re di ti bez po mo ći iz pri vat nih zbir ki. U kul tur nom si ste mu ko ji ni je sa mo o dr živ, ka kav je re ci mo ame rič ki (gde se mu ze ji i in sti tu ci je kul tu re fi nan si ra ju od do na ci ja i pro da tih ula zni ca), u dr ža vi ko ja je tran zi ci o na a u ko joj su za ko ni do brim de lom na sle đe ni iz si ste ma iz kog se po ku ša va iza ći, dr ža va je ta ko ja ima oba ve zu da se bri ne o kul tur nim in sti tu ci ja ma i da ih ma te ri jal no po dr ža va. Ume sto uma nji va nja bu-dže ta za kul tu ru uput no bi bi lo do ne ti za ko ne ko ji obez be đu ju po re ske olak ši ce za ula-ga nje u kul tu ru, i ti me ohra bri ti pri vat ni sek tor da uče stvu je u umet nič kom i kul tur nom ži vo tu pre sto ni ce i ze mlje. I po red sve ga re če nog, iz in sti tu ci o nal nog sek to ra ve za nog za do men vi zu el nih umet no sti iz o sta je ini ci ja ti va da se ne što pro me ni i apel za ko no dav ci ma i vla sto dršcma da se iz me nom za ko na uti če na prak se fi nan si ra nja umet nič ke pro duk ci je. Si stem ot ku pa umet nič kih de la, ko ji se do pre ne ko li ko go di na pri me nji vao, uki nut je i ti me je za dat po sled nji uda rac i ta ko no ka u ti ra noj umet nič koj sce ni, ko ja se po sled njim sna ga ma ba tr ga i bo ri za op sta nak ka ko bi ma lo broj noj pu bli ci ko ja još uvek ima kul tur-ne po tre be obez be di la sa dr ža je ko ji ni su ba nal ni, tri vi jal ni i ane ste zi ra ju ći po put onih ko je nu di ma sov na, po pu lar na me dij ska kul tu ra. Kao je di no po ten ci jal no efi ka sno re še-

IDENTITET BEOGRADA

68

nje na me ću se pri me ri go re po me nu tih ne za vi snih ini ci ja ti va za sno va nih na hva le vred-nom en tu zi ja zmu, ko je su, mo že se re ći, još uvek u eks pe ri men tal noj fa zi, te će i nji hov op sta nak za vi si ti u ve li koj me ri od mo guć no sti da ostva re i odr že auto no mi ju u okvi ru la ba vog umet nič kog si ste ma.

Konsultovana literatura i elektronski izvori:Tatjana Bošnjak i dr, Poklon-zbirka Dragoslava Damnjanovića (katalog izložbe), Narodni muzej, Beograd 2011.Jasmina Čubrilo, Jelica Radovanović i Dejan Anđelković: symptom. dj, Beograd 2011.Ješa Denegri, Georg Schöllhammer, Dragoljub Todosijević-Raša: paviljon Srbije na 54. međunarodnoj izložbi umetnosti - la Biennale di Venezia, Novi Sad 2011. Ješa Denegri, Nikola Šuica, Kolekcija Trajković: Konceptualna umetnost u regionu (katalog izložbe), UK Paro-brod, Beograd 2011.Ješa Denegri, Skulptura posle poznog modernizma (katalog izložbe), Galerija 73, Beograd 2011.Jerko Denegri, Jožef Ač, Pal Petrik, Bogdanka Poznanović: enformel u Vojvodini (katalog izložbe), Kulturni centar, Beograd, 2011.Ješa Denegri, Dugo trajanje slikarstva Miodraga B. Protića (katalog izložbe), Srpska akademija nauka i um-etnosti, Beograd 2011.Lidija Merenik, Nove skulptotekture Mrđana Bajića (katalog izložbe), Galerija Rima, Kragujevac 2011.Jelena Mežinski Milovanović, Akademici – likovni umetnici (katalog izložbe), Srpska akademija nauka i um-etnosti, Beograd, 2011.Ljubica Miljković, Baruh – Bora Baruh (katalog izložbe), Galerija RTS, Beograd, 2011.Koloman Novak, Luminokinetika (katalog izložbe), Kulturni centar Beograd,Beograd 2011.Petar Petrović, Ivan Stanić, Katarina Ivanović: (slika u ogledalu) (katalog izložbe), Narodni muzej, 2011.„Propeler, elektronski časopis za umetnsot i komunikaciju“, broj 3, 2011.Olivera Skoko, Majstori banatskog slikarstva od XVIII do XX veka (katalog izložbe), Velika galerija Doma Vojske Srbije, Medija centar „Odbrana”, Beograd 2011.Jelena Stojanović i dr, Vera Božičković Popović, Mića Popović, Lazar Vozarević: radovi (1958–1969) (katalog izložbe), Kulturni centar Beograda, Beograd, 2011.Miško Šuvaković, Bezbrižni Dušana Radovanovića (katalog izložbe), Dom omladine Beograd, Beograd 2011.„Treći Beograd/Osnivanje, aktivnosti, akcije 2009–2011”, Edicija 3BGD, knjiga 1, Beograd 2012.„Vreme je da se upoznamo“ ( katalog 52. Oktobarskog salona), Kulturni centar Beograd, Beograd, 2011.Nebojša Vasić, Stvaralaštvo jednog veka (katalog izložbe), Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 2011.

Za preglede kalendara dešavanja videti sajtove: www.seecult.org; www.arte.rs www.artmagazin.info

ABSTRACT:Examining overall activities at visual arts’ scene of Belgrade, in this paper the authors

are attempting to identify its signifi cant phenomena and participants, as well as to highlight


69

some of the most important exhibitions that have marked art season during 2011. Exhibition activities of several Belgrade’s museums were recognized as an unavoidable subject of analysis, along with working practice of offi cial galleries with particular review of historical exhibitions, and activity of private collectors that turned out to be exceptionally signifi cant and dynamic. On the other hand, particular attention was addressed to the new self-organizing modalities, in other words individual initiatives that have been making a great improvement in art life of the Capital, even though related to practice only present for several years. Moreover, young art-ists’ exhibitions, a number of interesting but insuffi ciently diff erentiated phenomena, as well as short review of Th e October Salon found its place in this essay. Eventually, it was obligatory to underline all of those key places which have been menacing or obstructing activity of offi cial as much as independent sector.

Keywords: exhibitions, visual arts, museums, galleries, private collections, initiatives of self-organisation

70

71

UDK:

ID-ENTITET BEOGRADA

Ume ta nje di vi za u reč “iden ti tet”, te po ku šaj uvo đe nja i eks pli ka ci je no vo-stvo re nog poj ma, u naj kra ćem od re đu je pra vac ra da. Ana li za sklo no sti ka per so ni fi ko va nju gra da is pr va do vo di do za ključ ka o iden ti te tu kao jed nom od broj nih, u grad tran sfe ri sa nih, poj mo va čo ve ko ve vla sti to sti. Kao nji hov pri ma lac i no si lac, grad ima “iden ti tet”, “duh”, “me mo ri ju”, a če sto iz ra sta i u “lič nost”, u ko joj se on da mo gu ra za zna ti nje ne in stan ce. Po ana lo gi ji s kla sič nim egom, kao i ja stvom du bin ske psi ho lo gi je, grad sko Ja se sa gle da va kao ra ci o nal na osa rav no te že, je din stva i or ga ni za ci je, ali i kao ak ti vi ra ju ći či ni lac ob li ko va nja grad skog iden ti te ta. Me ha ni zam no šen ener gi jom na-go na i prin ci pom za do volj stva, na lik psi ho lo škom idu, de lu je nje mu na su-prot, opi ru ći se ustroj stvu i pla no vi ma ur ba nog si ste ma. Tvo rac je en ti te ta ko ji ne ma or ga ni za ci ju, ne po zna je “vred no va nja, ni do bro, ni zlo, ni mo-ral”. “Id-en ti tet”, kao opre ka i na lič je iden ti te ta, ja vlja se u broj no sti svo jih ema na ci ja: sa mo vla snoj grad nji, ar hi tek tu ri bez ar hi te ka ta i ur ba ni zmu bez ur ba ni sta, grad skim pod ruč ji ma ali je na ci je, ne pr o bi r lji vom ru še nju, pri me ri ma za po se da nja, po ti ra nja jav nog in te re sa... Rad se na sta vlja na-vo đe njem pri me ra ospo lje nog id-en ti te ta i “id-iomat skih” gra đe vi na Be o-gra da (po put otu đe nih aglo me ra ci ja in du strij skog mo der ni zma, gra đe vi-na po ga že nih ur ba ni stič kih stan dar da, eg zem plar nog ugro ža va nja bo num com mu ne u re no va ci ja ma grad skih par ko va, Mo sta na Adi i dr.). Za klju ču-je se da je, ume sto raz voj nom svr hom, da na šnji iz gled Be o gra da, u mno go-me de ter mi ni san pro stim ka u za li te tom, u ko ji se upli će nu žda pod mi re nja ni žih po tre ba, sa mo vla sno pre i na ča va nje i ni šte nje pla ni ra nog, usva ja nje dru ga či jih, če sto pro tiv reč nih i krat ko roč nih ci lje va, što vr hu ni le ga li zo va-njem broj nih ne for mal nih tvo re vi na ko je grad po tom pri kri va la žnim očin-stvom. Pre no sni ce vla sti to sti se Be o gra du otu da vi še ne da ru ju bo na fi de, on je sve ma nje pred met per so na li za ci je i per so ni fi ka ci je, em pa ti je, sve re đe Ti ili Ja, sve če šće To (id): grad ugro že nog iden ti te ta i oja ča nog id-en ti te ta.

Ključ ne re či: id-en ti tet, grad, Be o grad, iden ti tet, id, lič nost gra da, grad sko Ja

Slobodan – Giša BOGUNOVIĆAkademija arhitekture Srbije

IDENTITET BEOGRADA

72

Uvod no pi ta nje

Ni šta osim Be o gra da ni je Be o grad, Be o grad je ono što je Be o grad a ne ne što dru-go, a grad tač no istih svoj sta va kao Be o grad, mo rao bi bi ti Be o grad. Ovo je lo gič ki tač no, ali je i tri via ko ja uka zu je na oči gled nost jed na ko sti sa so bom, jed na ko sti pred me ta istih svoj sta va, sto ga i pro stu re la ci ju ekvi va len ci je. Lo gič ki prin ci pi um iden ti ta tis je tek po-če tak i uslov sva kog go vo ra o iden ti te tu, ali va lja tim pu tem da lje, ta mo gde se pred met sta vlja me đu ži ve stva ri. Ta kav, on na mah po ka zu je lič ni iden ti tet – sto ji u pro sto ru, pre ži vlja va u vre me nu, je din stven i raz li čit od sve ga dru gog. Kao ono što se, ne za vi sno od sva ko li kih iz o bra ža va nja, odr ža va u po sto ja no sti, kao ne pro men lji vo u pli ma ma pro-men lji vog, po seb no, ce lo vi to, od re đe no; a opa ža u ne pre kid no sti svo ga pro stor nog i vre-men skog tra ja nja. No, mo že li se ne što ta ko ide al no uop šte pro vu ći kroz te sna ce stvar no-sti, po ja vi ti u gra du ko ji je kroz isto ri ju ni cao iz vla sti tog ne stan ka (V. Po pa), a da nas bi va za hva ćen i ne za dr ži vim spo lja šnjim na ra sta njem, uni šta va njem i ne stan kom nje go vih te ško ste če nih iden ti tet skih me sta, unu tra šnjim bu ja njem u pri ti ca nju no vih sta nov ni ka, di vljom grad njom, de per so na li zo va nom ar hi tek tu rom, sa mo vla snim re še nji ma?

Ali poč ni mo od sa mog od no sa čo ve ka pre ma gra du, jer je i sam iden ti tet ono što im je za jed nič ko, ili je tek psi ho mo tor na tran sla ci ja jed ne čo ve ko ve dra go ce no sti u grad, ko ga po tom lak še raz u me po mo ću sa mo ga se be?

“Očo ve ča va nje” gra da

Osim ta mo gde se po ja vlju je kao li te rar ni i pe snič ki to pos, pre nos ko ji či ni da grad od zvo ni ljud skim oso bi na ma ni ka da se ne spro vo di u ce lo sti, tim tra gom se uglav nom ide sa mo do ne kle. Ovo otu da što je pro ces per so na li za ci je i per so ni fi ka ci je neo sve šćen i emo ci o na lan, i sa ma per so ni fi ka ci ja je me đu stil skim fi gu ra ma emo ci o nal na fi gu ra, pa ka da “grad sko” po sta ne od vi še ljud sko, go vor se ne tom osve sti i ustuk ne, a tran sfer ob-u sta vi. A mo žda bi upra vo obr nu to bi lo ko ri sno – do ve sti svu čo ve ko li kost gra da i sklo-nost ka nje go vom psi ho lo gi zo va nju do či sti ne na ko joj bi se i fe no men nje go vog iden-ti te ta po ja vio ja sni ji. Pro ces, da kle, po či nje, ali se obič no i za vr ša va, u pro sto ru je zič kih fi gu ra: grad je or ga ni zam, bi će, ima li ce i tki vo, glav na uli ca je ar te ri ja, splet uli ca kr vo tok, a cen tar je sr ce gra da. Be o grad, pri me ra ra di, ima svo je bi lo, ta ko đe i hr bat, i kič mu, po put be o grad ske via car do – Knez Mi ha i lo ve. Grad ta ko đe ima je zgro, kao orah, no ni ka da lju sku i spo lja šnju ko ru. No ću spa va i sva ko ju tro se iz no va bu di. Ima ži vot, te lo, svo je rak ra ne, sto ga i smrt (svo je od u mi ra nje). Po seb no mu pri sta ju naj o zbilj ni je “očo ve če ne pre no sni ce” (Bog da no vić 2008, 17–78, 109), po put lič no sti i sa mo sve sti. Grad, raz u me se, ta ko đe ima ili ne ma ka rak ter, po se du je ener gi ju i me mo ri ju (Ra do vić 2009, 4), nje go vi am bi jen ti ima ju ili ne ma ju du šu, duh ne kog me sta je pri su tan ili iz gu bljen, to je grad sa iden ti te tom ili bez nje ga...

ID-ENTITET BEOGRADA

73

A pri sve mu, prem da se po me nu to to li ko uobi ča ji lo, iz o sta je va žno pi ta nje. Ako u grad ta ko šte dro uno si mo po zajm lje ni ce fi zič ke i psi hič ke vla sti to sti, za što to ne či ni mo i ka da na red do đu osta la, pa i ona mrač ni ja, car stva du šev nog apa ra ta na še lič no sti?

Na či ni od no še nja

Raz li či ti ste pe ni tran sfe ra, iden ti fi ka ci je, pri svo je nja ili otu đe nja pro fi li šu od no šaj-no po lje lju di i gra da. Dve naj o snov ni je re la ci je se mo gu opi sa ti po mo ću pro men lji vih vr sta re či i am ble mat ski sa že ti u po ka zni-ne lič ni i pri svoj ni-lič ni od nos. Grad mo že bi ti s one stra ne su bjek ta, otu đe no i ne do seg nu to to – taj grad, ali i ono ne po sred no, bli sko i naj bli že, moj grad. Ja vlja se i kao ti, bi će ko je oslo vlja vam, po sma tram iz bli za, ali se s njim ne po i sto ve ću jem. Prem da se moj glas odav no gu bi u nje go vim pro stran stvi ma, prem da to li ko na ra stao u slo že no sti da i svo jim sta nov ni ci ma iz gle da ta jan stve no i di vlje, grad kao ti je pri san. To je bi će s po gle dom strel ca, “pra vim i ne mim”, ka ko je pe vao Cr njan ski, ali ne i pro sta i otu đe na na spram nost. On je ne mi sa be sed nik, uz gla vlje, kri lo i ute ha... No pri snost te ži i da lje: za ju na ka Su po o vog ro ma na, ko ji po mrač nim uli ca ma Pa ri za uho di lju blje nu Žor žet, grad se, uz dig nut u iz ma gli ci, okre će kao Ze mlja oko svo je ose, žen stve ni ji ne go ikad: Žor žet je po sta la grad, a grad ona (Sol nit 2010, 208).

Po ka zni od nos – grad kao id

Pre če sto je grad sa mo to ili ono, od me ne ne za vi sna na spram nost mi mo sva ke bli-sko sti i uose ća va nja, stvar, ens re a le. U gra du se ma lo šta od vi ja zbog me ne i za hva lju-ju ći me ni: on ni je po me ni, već po se bi. Kao ne mi ot pev dru go sti, to ću ti. Ne do ti ču me nje go vi pro ce si, do bra, tra di ci ja, nor me, isto ri ja, bu duć nost, mno go šta u nje mu je van mo je vo lje, od go vor no sti, lju ba vi, ve ro vat no i raz u me va nja. Su štin ska ne pri pad nost me oslo ba đa mo ral nih i estet skih skru pu la te po ne što i pri sva jam – naj pre sva či je kao mo-je lič no. U do bro iz ko jeg se ne is klju ču ju svi osta li, jer je za jed nič ko i jav no, usu đu jem se da uklju čim ili u nje mu pre po znam sa mo se be. Ja sam pu ki ko ri snik gra da, po tro šač jav nih uslu ga, bra ni telj pri vat nog a ne jav nog in te re sa, a ipak bih se uvre dio da ka žu da ni sam gra đa nin.

Po ka zni od nos je šte tan i ne pri ja telj ski, upra vo ono li ko ko li ko to mo že bi ti vo lun-ta ri zam di vljeg gra di te lja i hu li ga na, in stru men ta li zam taj ku na i an ti gra đa ni na. Za sve ko ji se pr vi put ka nje go vom cen tru pe nju Bal kan skom ili Ne ma nji nom s ne po ver lji vim iz ra zom do šlja ka, Be o grad je ne do ku če na an ti fo ni ja, jed na ko i za sve ne pri la go đe ne, ne-pri gr lje ne i neo do ma će ne, ko ji ma je ku ća dru gde. Za sve ko ji ga ko ri ste da bi se nji me oko ri sti li, od bes prav nog nad zi da te lja vla sti tog sta na u man sar di do “no vog di ve lo pe ra”, me na dže ra ili mo der nog grad skog upra vlja ča – on je do bro ili lo še ulu če na pri li ka. Grad

IDENTITET BEOGRADA

74

je ne lič na za me ni ca, bez lič no i ne lič no to, ono, tu đin i stran šti na, la tin sko id: neo d re đe no “ne što”, od rič no “ni šta”, op šte, a u bi ti ta ko đe neo d re đe no “sva šta”.

Pri svo jan od nos – grad kao egoNo Be o grad, pri me ra ra di, mo že bi ti deo mo ga Ja, upr kos sve mu što me u nje mu

od nje ga od vra ća – moj grad. Emo ci o nal no pri svo jen, moj grad je vla sni štvo ko me ne tre ba ka ta star sko pe ča ta nje, ni ti do kaz o pre bi va li štu i po re klu. I bez do ka za, u nje mu sam “kod ku će”, sta nu jem, u Haj de ge ro vom zna če nju re či, ne pre bi vam. Od nje ga se ne otu đu jem a da se bi ne na u dim, ka da iz mog gra da odem, ne što se ot ki da, opra štam se od nje ga kao od de la se be. Ma ko li ko ogro man, za ple ten i du go ve čan, moj grad je sma njen na mo ju sit nu, jed no stav nu i krat ko ve ku me ru, Ja ga je une lo u se be, ona ko kao što se jed no Ja po i sto ve ću je s dru gim Ja (Frojd 1979, 152).

Da kle moj grad, za gru pu, za jed ni cu ko ja to jed na ko do ži vlja va, i naš. Iz me đu dva Pla to no va sim bo lo na, dve če žnje ka sje di nje nju, iz me đu gra da i čo ve ka ne sto ji zev. Po put ar he tip skog ci vi sa – bra ni te lja utvr đe nja, što vi še gra du pri pa dam, to ja če šti tim ono što je u nje mu sva či je, za to što je mo je. Sa mo u ta kvoj sra slo sti grad ska kul tu ra na la zi svoj vi so ki iz raz. Njen no si lac je osve šće ni gra đa nin, ne pu ki sta nov nik, već sop stve nik gra da s vr hov nim pra vom na ta kvu svo ji nu ko ja je ni šta do pro ši re ni pro stor lič no sti, ka dre i volj ne da ga bra ni od pro sto te, po gre šnih od lu ka, na si lja, ru žno će, po ga ni i ne u re đe no sti, ali i da do pri ne se bo ljit ku, le po ti, iz ra sta nju gra da. Grad je po u nu tar njen do tle da pot pa-da u do men vla sti te kri vi ce, vla sti tog sti da, ali i vla sti tog za do volj stva i po no sa. Tvo re vi na je vla sti te in tim no sti, sa zdan od ci ga la ko li ko i od pri mi sli, se ća nja, aso ci ja ci ja, že lja, pa je u nje mu “sva ki dra gi spo men od ste ne te ži” (Bo dler 1975, 90). Gra đa nin je agens u em pa tič kom, mo ral nom i estet skom od no su sa gra dom, iz vor sa mo ni kle de lat no sti i de-lo tvor no sti.... Gra du ni je po tre ban bo lji za štit nik od gra đa ni na, ni ti gra đa ni nu bo lji od gra da: sa dej stvu ju ći, stva ra ju se je dan i dru gi.

Lič no sti čo ve ka i gra da

Po i sto ve će nost s gra dom je naj od go vor ni ja za “očo ve če ne pre no sni ce”, dru gim re či ma, sa mo pri svo jen i li čan, grad mo že ima ti ono što imam sam: du šu, iden ti tet i ka rak ter. Ono što su mo je naj ve će dra go ce no sti, bez če ga i ne mo gu bi ti što je sam, ono je din stve no u me ni, rad sam da pre ne sem u grad i s njim po de lim kao za jed nič ku imo vi-nu. Ta ko ću ga raz u me ti, ili ba rem ko li ko se be.

Ob ja šnja va ju ći ur ba nu si tu a ci ju iz se dam de se tih go di na pro šlog ve ka, “od su stvom ka rak te ra” i gu bit kom “du ha me sta”, pri če mu je ljud ska iden ti fi ka ci ja s ta kvim okru-že njem ote ža na i čak ne mo gu ća, Nor berg Šulc je u svom, da nas već kla sič nom na vo-du, za pi sao: “Iden ti tet čo ve ka, pre ma to me, zah te va iden ti tet me sta. Iden ti tet me sta ne

ID-ENTITET BEOGRADA

75

obi ta va sa mo u ap strakt noj pro stor noj struk tu ri ko ja čo ve ku omo gu ću je ori jen ta ci ju u pro sto ru, već pr ven stve no u spe ci fi č nom i kon kret nom ka rak te ru” (Nor berg Šulc 2009, 563) (pod vu kao S.G.B.). Poj mo vi s naj čvr šćim upo ri štem zna če nja u psi ho lo gi ji kre ću se u otvo re noj tran smi si ji i tran spo zi ci ji, od čo ve ka ka gra du, ka ko bi se ras tu ma čio i raz u-meo grad ski en ti tet. Okru že nje po se du je ono što imam i sam, a ka da to ne ma ili iz gu bi, s njim se ne mo gu iden ti fi ko va ti. Me sto gu bi svoj ge ni us lo ci, upra vo ona ko kao što bi ja sam, iz gu biv ši ka rak ter i iden ti tet, iz gu bio se be.

U či ta vom spek tru od no še nja gde je grad to, mo je ja ili ti, ne što ili sva šta, čak i ona, sa mo je ko rak do to ga da za do bi je i lič nost. Za sve ljud sko, na i me, što se da ru je gra du neo-p ho dan je pri ma lac, ko ji se im pli cit no pret po sta vlja. On me đu tim ne mo ra bi ti ni ta kav, u su bjekt će nu žno iz ra sti po što, odu ho vljen i očo ve čen, po klo ne pri mi. Tim pre što grad i čo vek ve li ko du šno de le broj na svo ja dru ga bla ga i cr te, te se kod pr vog ja sno vi do ja vlja što i kod dru gog: raz voj, rast, red, pra vac, ci lje vi, or ga ni zo va nost, pla ni ra nje, di na mi čan i do ne kle in te gri san sklop oso bi na i svoj sta va, ra ci o nal nost, uob li če nost, i mno go šta još. Ali jed na ko i to me su prot no: na za do va nje, de ge ne ra ci ja, ne red, bes cilj nost, neo r ga ni zo-va nost, sti hij nost, dez in te gri sa nost, ira ci o nal nost, neo b u zda nost, raz ob li če nost...

To što je grad pri ma lac i no si lac iden ti te ta, ka rak te ra i du ha ni je ipak do volj no da se sa svim čvr sto i uver lji vo pro met ne u lič nost. Uve re nje da ta ko ne što po sto ji utvr đu je, na i me, dru ga pret po stav ka. Upr kos svim mor fo lo škim, kon fi gu ra cij skim, ar hi tek ton-skim i dru gim pro me na ma kroz ko je je dan isto rij ski grad u svo me tra ja nju mo že pro ći, u ra spo nu od naj ma njih pre o bli ko va nja, do pot pu nog po ti ra nja nje go vog pret hod nog sta nja i iz gle da, on ne sum nji vo za dr ža va ne što du blje od ime na i ma te ma tič ko-ge o graf-skog po lo ža ja. Taj ne ma te ri jal ni sto žer po sto ja no sti, oču va ne jed na ko sti sa so bom, ta du bin ska i osob na ne po no vlji vost i za o kru že nost iz je din stve nog sre di šta, ko ja se vi di i ne vi di, pod ra zu me va i ne pod ra zu me va, za pra vo i ne ma bo lje ime ne go lič nost gra da. Ako ne, ko jim poj mom ili iz ra zom ob ja sni ti ono što je, pri me ri ce, na no vo oku plja lo i di za lo Be o grad na istom me stu, pod raz li či tim ime ni ma ali istom svr hom, ko ji je u su da-ru ci vi li za ci ja, uda ri ma na nje go vu fi zič ku ce lo vi tost, čak 37 pu ta ru šen u po sled nja dva mi le ni ju ma (Vel mar-Jan ko vić 2011, 9)?

Gra do tvor no Ja

Lič nost gra da je, me đu tim, ona ne vi dlji va gra ni ca do ko je se u na ra ci ji naj da lje sti že, ali ko ja se da lje ne ra do pre la zi. A u njoj se ve o ma ja sno ra za zna ju i nje ne in stan-ce. Su prot sta vlje ne sna ge ru še nja i ra za ra nja, s jed ne, i opo ra vlja nja i stal nog kre i ra nja grad skog sve ta, kat kad i iz pe pe la, s dru ge, sva ka ko za slu žu ju ime na. Do grad skog Ja se, re ci mo, ni ka da ne do spe va, prem da je put do nje ga lo gič no prav. Po uzo ru na ego, kao i ja stvo du bin ske psi ho lo gi je, to bi, uslov no go vo re ći, mo gla bi ti ona po zi tiv na osa ko ja gra du obez be đu je rav no te žu, je din stvo i sta bil nost, u ci lju ko me se te ži, ali ko ji je ret ko do sti žan (Hol i Lind zi 1983, 57,131). Pret po sta vi mo da su mu čvr sti te me lji ra zum i

IDENTITET BEOGRADA

76

raz bo ri tost, apo lon ska te žnja ka or ga ni za ci ji i sin te zi sa dr ža ja, te da je ovaj do stup ni i “oza re ni” deo lič no sti vo đen eko nom skim ci ljem us po sta vlja nja har mo ni je me đu si la ma ko je dej stvu ju u nje mu i na nje ga (Frojd 1979, 166–167; El len ber ger 1970, 516–517). Ja uskla đu je, ko or di ni ra na lo ge spolj nog sve ta, mo ral nih i dru štve nih in stan ci, kao i na go-na, na la ze ći sred nji put raz bo ra. Upra vo ona ko kao što se, per ana lo gi am, ur ba no pla ni-ra nje po ku ša va pro bi ti kroz za gu šu im pul sa ko ji se na do ve zu ju ob li ku ju ći ili ras tva ra ju ći grad, na la ze ći naj bo lje pu te ve u ri zom skom pre ple tu dru štve no-isto rij skih okol no sti i od no sa, teh no lo gi je, kul tu re, po li ti ke ili pri rod nih či ni la ca, uskla đu ju ći su prot sta vlje ne si le gra đe nja i raz gra đi va nja, usme ra va ju ći nje gov raz voj i rast. Plan je de ter mi nan ta, svo je vr sni ge ne ra tor ko ji de lu je iz nu tra ka spo lja, za pi sao je Kor bi zje, a “spo lja šnjost re-zul tat jed ne unu tra šnjo sti” (Le Cor bu si er 1986, 177). Za grad sko Ja bi se sto ga mo glo pret po sta vi ti da je osno va gra do tvor no sti, kao ra ci o nal ni na por pla ni ra nja i or ga ni za ci je, te kao kon kret ni, stva ra lač ki is hod to ga de lo va nja.

Psi ho lo ško Ja, bu du ći da je iz vr ši lac lič no sti, ta ko đe se do ži vlja va i kao ak ti vi ra ju-ći unu tra šnji či ni lac pri ob li ko va nju iden ti te ta (Hol i Lind zi 1983, 107,110). Ovog pu ta u zna če nju raz li či to sti, idi o sin kra zi je, in di vi du a li te ta, oso be no sti, uni kat no sti. Pa ra le la je sto ga mo gu ća i ov de: te le o lo ška osno va gra do tvor nih na po ra ne is cr plju je se u pu koj funk-ci o nal no sti, odr ži vo sti, eko no mi ji ili este ti ci iz gra đe nog, već ta ko đe u nje go vom upo se blja-va nju. Sav trud upra vlja ča, ar hi te ka ta, pla ne ra i gra đa na, u svom ide al nom ob li ku i sme ra je din stve no sti gra đe ne sre di ne i ne ma smi sla uko li ko sve si le usa vr ša va nja ne preg nu da se u toj ce lis hod no sti uspe. Do se za nje hi po te tič ne po seb no sti mo gu će je pri tom sa mo iz te ži šta sve snog i ra ci o nal nog vođ stva, ali, ka ko Ja te ži ose ća nju kon ti nu i te ta (Po po vić 1977, 125), uz uva ža va nje ve za iz me đu iz me đu ono ga što je ur ba na sre di na bi la ne ka da, što je da nas, kao i ono ga što na me ra va bi ti su tra. Upra vo kao što se psi ho lo ški iden ti tet raz u me va kao ose ća-nje je din stve no sti i za o kru že no sti iz sre di šta sve snog Ja, ta ko se i gra do tvor no Ja, in ten ci jom stal nog upo se blja va nja i usa vr ša va nja, mo že hi po sta zi ra ti u kre a to ra “me sta”, iden ti tet skih obe lež ja i re pe ra gra da, pa otu da po sred no i sa mih pret po stav ki iden ti fi ka ci je.

No, sa vre me ni grad je sve ma nje “me sto” a sve vi še “rad nja” (Nor berg Šulc 2009, 560) ko ja tra je da se ni kad ne do vr ši. Ne ma ju ći gra ni ce, on lju di ma ne pre sta je da do-no si no ve to va re i pri zo re, a me nja se br že no što se me nja ju oni sa mi (Vi di: Pajk 2008). Nje go vo unu tra šnje i spo lja šnje bu ja nje je kon ti nu al ni udar na sta bil nost, je din stve nost, ho me o sta tič ku za o kru že nost “me sta” – za grad sko Ja, to je ne pre sta no is ku še nje dis kon-ti nu i te ta i di so ci ja ci je, pri če mu upi ta nost o kraj njem is ho du ta kve “rad nje” ma hom iz-o sta je.

Za tam nje na po lja id-en ti te ta

Upo re di li se re al ni iz gled Be o gra da sa nje go vom ide al nom sli kom iz broj nih pla no va ge ne ral ne, kao i de talj ni je ur ba ni stič ke re gu la ci je, do bi ja se pra va pred sta va o de lo va nju ta kvih, te ško ukro ti vih, di so ci ja tiv nih si la. One kat kad de lu ju i ra ni je, već u

ID-ENTITET BEOGRADA

77

“mir noj lu ci” pla no va ko ji bi tre ba lo da jed ni iz dru gih pro is ho de, no pre če sto je dan dru gom pro tu slo ve. Po du da ra nje is pr va pla ni ra nog ide a li te ta i doc ni je opred me će nog re a li te ta, na i me, re dak je is hod na lik sreć noj en te le hi ji; grad sko Ja, mo glo bi se re ći, ta da ostva ru je deo svo ga po zi tiv nog na u ma; dok je sve ono što iz te po du dar no sti od stu pa, što se otr glo da pre či ili str či, če sto skr na vi, od ma že i ru ži, je ste en ti tet ro đen sti hij no, u ko lo ple tu broj nih po bu da, in te re sa, slu čaj no sti, ko rup ci je, ne vo lje, stra sti, ne ret ko i na si lja. Ta od met nu ta pod ruč ja ne kon tro li sa ne ur ba ni za ci je ko ja se Be o gra dom ši re tro-di men zi o nal no od na do grad nji, pre ko bi zar nih pri me ra ar hi tek tu re pa to po li sa – zda nja či ji kva dra ti za po se da ju par ko ve, tro to a re ili de lo ve za ko nom šti će nih grad skih šu ma, do či ta vih na se lja po put Ka lu đe ri ce, Bu si ja, de lo va Ba taj ni ce ili Pa di ne, nje go va su oči to-va na bru ka i po ko ra, ali se po tom le gal no ude va ju u grad po sta ju ći deo grad skog ja stva ko je ga s mu kom i ne volj no pri ma u se be po ku ša va ju ći da ga oba vi je ra ci o nal no šću svo-je in fra struk tu re, hu ma nih i kul tur nih ci lje va. No nje go va di vlja fi zi og no mi ja, ne sklad, pro tiv prav na, ne plan ska i pa ra zit ska struk tu ra, su štin ska ne lo gič nost, stil ska i dru ga na-zad nost, uvek će sve do či ti o ba stard nom po re klu, ma ko li ko ga Ja pri hva ta lo pod okri lje, pri kri va ju ći ga la žnim očin stvom.

“Grad se ne mo že pra vi ti po po rudž bi ni”, za pi su je na jed nom me stu B. Bog da-no vić, “već na sta je pre ma ne kim slo že nim, za met nim, skri ve nim i re la tiv no slo bod nim pra vi li ma igre do ko jih mo de ran ur ba ni zam, ob u zet ma ni jom eg zakt nog pla ni ra nja, još uvek ne mo že da pro dre.” (Bog da no vić 2008, 32). Me ha ni zam po sve sli čan psi ho lo škom idu, mrač nom i ne do stup nom de lu lič no sti – taj ko tao uza vre lih im pul sa (Frojd 1979, 164) – de lu je i u gra du i svom bez ob zir no šću iz nje ga pro bi ja, opi ru ći se ustroj stvu i za ko ni to sti ma ur ba nog si ste ma. Pred sta vlja onaj ne že lje ni vi šak grad skog zna če nja, pre-te ćeg, iz ne na đu ju ćeg, ne kon tro li sa nog i ne po zna tog, ko ji se oti ma čo ve ko voj po tre bi za fa mi li ja ri za ci jom i psi ho lo škim obr ta njem u ho mey en vi ron ment (Vi di: Ha a pa la 2011).

Nje go vo skri ve no, pod ri va ju će i neo če ki va no de lo va nje je an ti nom no pred vi đač kom ka-rak te ru sva kog, otu da i ur ba nog pla ni ra nja, ono je ig no ra bi mus ili ono što ne će mo zna ti – dok se ne po ja vi u stvar no sti. Tvo rac je en ti te ta sat ka nog od ple ti va ko je se u grad te-ško upre da, ko ji s njim ho će, ali ga ti me ne učvr šću je već ra ši va, s ko jim je iden ti fi ka ci ja ne mo gu ća ili sa svim ote ža na. Kao sam id, no šen ener gi jom na go na i prin ci pom za do-volj stva, ta kav en ti tet ne ma or ga ni za ci ju, ni ti “po zna je vred no va nja, ni do bro, ni zlo, ni mo ral” (Frojd 1979, 164–165). Id-en ti tet, po jam se sam na me će, pred sta vlja opre ku i na lič je iden ti te ta. Ako je reč o gra đe vi na ma – iden ti tet skim sto že ri ma gra da, tvo re vi ne id-en ti te ta nji ho va su pro tiv nost; uko li ko je ne ka od pr vih do se gla do sim bo la, njen id-en ti tet ski pan dan je an ti-sim bol; jed na ko kao što su uzor nim pri me ri ma ur ba nog di zaj na su prot nost pa ra dig me ur ba ne raz grad nje, a jav nom in te re su – sa mo in te res. Id-en ti tet se, otu da, u stvar no sti ja vlja u broj no sti svo jih ema na ci ja: sa mo vla snoj grad nji (bes prav noj, ne plan skoj, di vljoj), ar hi tek tu ri bez ar hi te ka ta i ur ba ni zmu bez ur ba ni sta, grad skim pod-ruč ji ma ali je na ci je i de per so na li zo va ne ar hi tek tu re, mir no dop skom za ti ra nju sve do čan-sta va grad skog tra ja nja u ne pro bir lji vom ru še nju, pri me ri ma za po se da nja, skr na vlje nja,

IDENTITET BEOGRADA

78

po ti ra nja jav nog in te re sa i do bra... A niz je ovim tek za po čet, ali je za po tre be ovog ra da ve ro vat no do vo ljan.

Ospo lje ni id-en ti te ti Be o gra da

Za raz li ku od tvo re vi na grad skog Ja, ko je na sta ju iz pro ce sa ide i ra nja, odu ho vlja va-nja, uob li ča va nja, us pi nja nja i upo se blja va nja, plan skih, sim bo lič kih, etič kih, este tič kih, or ga ni za ci o nih de lat no sti, a za pra vo – vi ših po tre ba, id-en ti tet je uglav nom de ter mi ni-san ni žim. On, šta vi še, u mno go me za vi si od eko no mi je ni žih po tre ba, ali ta ko da ra ste u sna zi i po ja vi što su vi še po tre be uti ša ni je a ni že gla sni je, što je ne znat ni je upli ta nje vi ših a za do vo lje nje ni žih ne po sred ni je. Ima ti krov nad gla vom je čo ve ko vo osnov no pra vo iz-ve de no iz pre ke po tre be za si gu r no šću pred vi dlji vog i struk tu ri sa nog sve ta. Za le gal nog ko li ko i bes prav nog gra di te lja va ži isto, ali na se lja ovog dru gog grad uvo de u za ča ra ni krug ne mo ći nji ho vog in te gri sa nja i emu la ci je, te sve lo ši jeg op slu ži va nja sve ve ćeg bro ja sta nov ni ka. Na i me, po tre ba ko ju bes prav ni gra di telj ne po sred no pod mi ru je do vo di u pi ta nje čak i sa mu funk ci o nal nost gra da. Ova je opa snost u Sr bi ji sra zmer na obi mu ta-kve grad nje, ko ju, po pro ce na ma UNE CE (Uni ted Na ti ons Eco no mic Com mis sion for Euro pe), po čet kom tre ćeg mi le ni ju ma, či ni čak do mi lion ne le gal no iz gra đe nih sta no va i ku ća, či ja je vred nost 2011. utvr đe na da iz no si de set mi li jar di evra. O ste pe nu ugro že-no sti Be o gra da ne for mal nom grad njom za sa da ne ma pre ci znih po da ta ka, ali je iz ve sno da ga mi gra ci o ni pri liv či ni sve ve ćim: za pro te klih de vet go di na sta nov ni štvo pre sto ni ce bi va uve ća no če ti ri pro cen ta ili 63.000 sta nov ni ka (Vi di: Eko plan 2011; Fe ren čak 2006, 14n9).

U jed nom dru gom vre me nu, či ta voj ge ne ra ci ji ži te lja ne ka da šnje Ju go sla vi je po-tre ba za sta no vi ma pod mi ri va na je, isti na za ko ni to i plan ski, ali ta ko đe ne sva ki da šnje ne po sred no i br zo, pa rip skom sna gom i is traj no šću dru štva, u obe ća nju so ci ja li stič kog bla go sta nja. Pre o vla đu ju ći is hod bi le su, su prot no oče ki va nji ma, obez li če ne aglo me ra-ci je in du strij skog mo der ni zma, gde se rod na su šti na no vih sta nov ni ka gu bi la pre ne go po tvr đi va la. Iz eko no mi je ni žih po tre ba is pr va je stva ran i No vi Be o grad, te je ume sto iz gra đe nog iden ti te ta ob je di nje ne grad ske sre di ne, ko ju kre i ra ju pro stor ni od no si i me-sta pri vla če nja, stvo re na id-en ti tet ska me ga struk tu ra li ne ar ne i zo ni ra ne sli ke, oskud-na jav nim pro sto ri ma a bo ga ta me đu sob no za me nji vim me sti ma te ško ras po zna tlji vih gra đe vi na zbu nju ju će nu me ra ci je (Bo gu no vić 2005a, 302–303). Tek go di na ma ka sni je, pro di ra njem in di vi du al nog u ko lek tiv no, uvo đe njem če sti ca funk ci o nal nog i estet skog di ver zi te ta, po je di nač nih idi o sin kra tič nih gra đe vi na i no vih sa dr ža ja, do mi nant ni pro-stor ni obra zac No vog Be o gra da bi će do ne kle iz me njen.

To, i po red sve ga, ni je mo gao bi ti do vo ljan lek za sve be o grad ske pro sto re obez li če nja i post va re nja, po ka zna me sta gde ca ru je ne do hva tlji vo i ne u o bli če no to. No ve for me id-en ti-te ta, ta ko đe mi mo oče ki va nja, na sta ja le su iz sve ve ćeg uti ca ja pri vat nog vla sni štva na eko no-mi ju gra da. I sa mo vi še znač no “me sto” vre me nom bi va svu če no na smi sa o nu ra van “lo ka ci je”

ID-ENTITET BEOGRADA

79

ili “par ce le”, a ova na mo guć nost za ra de no vog “di ve lo pe ra”. Upo re do, sta ri “pro fe si o na li zam bi ro kra ti je”, a s nji me i tra di ci o nal no pla ni ra nje, uz mi če pred “no vim me na dže ri zmom” u ko jem pred nja če bi znis, kor po ra cij ske vred no sti, teh nič ko-eko nom ske pro ce du re i kri te ri-ju mi (Vu jo še vić i Pe to var 2006, 373). Uva ža va nje oso be no sti me sta, gra đe vi na i pod ruč ja, kva li te ta ur ba nog okru že nja, isto ri je, ka rak te ra lo kal ne za jed ni ce, za pro iz vo đa ča pro sto ra, ali ni šta ma nje i za no vog grad skog upra vlja ča, op sta je sa mo u me ri u ko joj se to po du da ra sa in te re som in ve sti ci ja i pro ble skom za ra de (La za re vić-Ba jec i Ma ru na 2009, 108). Na la-ze ći u nje mu naj e fi ka sni ji put do za do vo lje nja, sve vi še iz mi ču ći kon tro li grad skog Ja, id se pre ru šio u no vac.1

U at mos fe ri kr še nja ur ba ni stič ke re gu la ti ve, ko rup ci je, apa ti je ili čak odo bra va nja struč ne i ši re jav no sti, u Be o gra du su slo bod no ni kle tvo re vi ne no ve “id-ioma ti ke”: pa la te po ga že nih ur ba ni stič kih stan dar da po put TV Pink, “In te li os” u Mi le šev skoj uli ci ili TC “Ušće”. Iz i gra va nje ili pre u de ša va nje osnov nih ur ba ni stič kih i kon zer va tor skih uslo va po na lo zi ma moć nog na ru či o ca, ali i po pu šta nje pred zah te vi ma na iv nog este ti zma do tač ke od ri ca nja struč nja ka od vla sti tih kom pe ten ci ja – ra đa i “tur bo” ar hi tek tu ru (Bo gu no vić 2006; Bo gu no vić 2005b, 1443–1446). Ne moć ne da odr že ko rak s pro ce si ma mo der ni-za ci je, sru še ne su i broj ne gra đe vi ne Be o gra da 19. pa i 20. ve ka, mno ge ne zbog gra đe-vin ske i kul tur ne, već eko nom ske za o sta lo sti. Ka ko grad ni je zbir ka sta ri na gde god je to bi lo nu žno, ali is hod pro ce sa obe le že nog pro go nom si ro ma štva i use lja va njem bo gat stva, po tvr dio je sta nje u ko me su vred no sti me nja ne za ne vred no sti. Isti na, ne ke od sru še nih gra đe vi na ne ko vre me su dru štve no bra nje ne vred no snim be de mom kao spo me nič ka ba šti na, ali va zda manj kom nov ca ko ji je nu žno uz mi cao pred nje go vim vi škom. Ni že vred no sti ru ši le su za šti tu ko ju su u ne kom tre nut ku us po sta vi le vi še, te je mi zan scen isto ri je i iden ti te ta za me ni lo po zor je tr ži šne odr ži vo sti, obrt nih fi nan sij skih iga ra i mer-kan til nih pod u ze ća. Po sle dič no, či ta ve grad ske obla sti i uli ce po put Ču bu re ili ne dav no Bu le va ra kra lja Alek san dra, pra žnje ne su od isto rij ske i kul tur ne slo že no sti, am bi jen tal-nih vred no sti i eko lo škog kon ti nu i te ta, osta ju ći bez ro do slo va, hu ma nog i estet skog li ca (Bo gu no vić 2010b; 2010a).

Po ka za lo se da se pro ce si id-en ti tet skih abe ra ci ja po seb no ob ru ša va ju na osnov ni uslov i upo ri šte iden ti fi ka ci je – po sto ja nost me sta ili sta bi li tas lo ci.Već ne ko li ko iz me-

1 Sa mo po se bi se raz u me da je grad skom idu naj u dob ni je u naj ve ćoj mo gu ćoj oslo bo đe no sti od uslo vlja va nja grad skog ega. No, pro ši ri va nje grad skog gra đe vin skog ze mlji šta na ne iz gra đe na, do-ju če ra šnja “ze le na po lja” (gre en fi eld) je pod ruč je gde se i sa mo ja stvo, u obe ća nju ne spu ta nog de-lo va nja u pod ruč ju van kon tek stu al no sti, ose ća slo bod no. Na či sti na ma po put no vo be o grad skih, opro ba va se tvo rač ka slo bo da mo de r ni stič ke ne is to rič no sti, raz ba šti nje no sti, de se man ti za ci je i van vre me no sti. Gre en fi eld bi se sto ga mo gao na zva ti go to vo ide al nim sta njem usa gla še no sti in-te re sa grad skog ida i ega. Na su prot gre en fi el du, po lju ve dre ide a ci je, po zi tiv nih oče ki va nja i slo-bod ne raz voj no sti, sto ji brow nfi eld – za sen če ni pro stor gra da, mra čan u svo joj za pu šte no sti, ali pre mre žen ogra ni ča va ju ćim na lo zi ma kon tek stu al nog uskla đi va nja, za ple te ni ji i za ku ča sti ji, ali grad ski re ver be rant ni ji, ne ret ko i is pla ti vi ji. Id-en ti tet ska me sta brow nfi el da su iza zov, is ku še nje, no i pri li ka za naj ve ću afi r ma ci ju grad skog Ja.

IDENTITET BEOGRADA

80

nje nih me sta mo že zna či ti iz gu bljen, ko li ko i iz no va ro đen grad, a ve li ka pre o bli ko va nja ur ba ne sre di ne iz ve sno su pret nje po i sto ve ći va nju gra đa ni na sa me stom. In sti tu ci je ko-je sto je na bra ni ku grad skog iden ti te ta, me đu tim, ni ka da ni su bi le do volj no dru štve no po dr ža ne i osna že ne da i sa me ne bu du za hva će ne vr tlo gom grad skog ida. Vred ni ar hi-tek ton ski, am bi jen tal ni i ur ba ni stič ki sa či ni o ci “po sto ja no sti me sta”, na i me, do bi ja ju u Sr bi ji in sti tu ci o nal nu pot po ru neo bič no ka sno, tek po za vr šet ku Dru gog svet skog ra ta, usva ja njem op štih za kon skih nor mi i aka ta, te osni va njem za vo da za za šti tu i na uč no pro u ča va nje spo me ni ka kul tu re (Kr stić 2006, 98–99). Na pa di na ba šti nu ti me ne je nja-va ju. Ka da se, na i me, je dan ka ta log iz 1966 (Gor dić 1966), sa spi skom vred nih gra đe vi na Be o gra da, ko je po vre me nu na stan ka pri pa da ju “du gom” 19. ve ku, upo re di sa da na šnjom evi den ci jom kul tur nih do ba ra, uoč lji vo je da je to kom ma nje od po la ve ka ne sta lo či ta vo ma nje na se lje po ten ci jal nih spo me ni ka kul tu re.2 Me đu nji ma i one gra đe vi ne ko je su se, bra nje ne za ko nom, a na po slet ku sa mo pa pir na tom i ne ja kom le gi sla ti vom, do mo gle čak i tre ćeg mi le ni ju ma. Ni ma lo iz ne na đu ju će, jer, pri me ra ra di, pro seč no vre me od na stan ka jed nog spo me ni ka kul tu re s be o grad skog Vra ča ra do tre nut ka nje go vog sta vlja nja pod za šti tu iz no si bez ma lo 75 go di na (ZZS).3 Dru gim re či ma, u oteg nu tom me đu vre me nu de lo va nja grad skog ida, mno ge spo me nič ke vred no te te ško su po sta ja le no si o ci grad skog iden ti te ta. Mi mo pra vo vre me ne va li da ci je i bri ge, id-en ti tet ski pre o bra že ne, uru še ne su ili pre i na če ne ne ka da i do tle da ih slu žbe vi še ni su mo gle, a mo žda ni hte le pre po zna ti.

U istom dru štve nom i po li tič kom mi ljeu, par ti ku lar ni, par to krat ski, kao i eko-nom ski sa mo in te res moć nih dru štve nih gru pa, ugro ža va i sam kon cept za jed nič kog do-bra. Bu du ći da je i sa mo zna če nje kon cep ta di fu zno, sa mo in te res se iza nje ga mi mi krij-ski ve što skri va. Naj če šće pu kim pot ku plji va njem ili me ha ni zmom uz vrat nih ustu pa ka i po klo na, u ko rup tiv nu i mo no pol sku mre žu pre ru še nog ida bi va ju ulo vlje ne dr žav ne slu žbe svih ni voa, ur ba ni stič ki, gra đe vin ski i sud ski či nov ni ci. Ne bra nje noj jav noj po vr-ši ni, do ju če ra šnjem dr žav nom ili dru štve nom ze mlji štu, vol šeb no se do de lju je no va “na-me na” upr kos ot po ru gra đa na, nje go vih ko ri sni ka, je di nih pra vih vla sni ka i bra ni te lja. Već u obla sti oza ko nje ne ter mi no lo gi je plan skih do ku me na ta, kva zi struč nim svo đe njem tro di men zi o nal nih obje ka ta pej za žne ar hi tek tu re na dvo di men zi o nal ne “ze le ne po vr-ši ne”, otva ra se mo guć nost nji ho ve lak še anu la ci je u stva r no sti, bu du ćeg pre tva ra nja u grad ske pra zni ne, za pra vo ne iz gra đe ne pro sto re otvo re ne grad nji (Će ri mo vić 2010, 555, 556, 563). Pse u do pre du zet ni štvo oso ko lje no pse u do ur ba ni zmom, s vi še ili ma nje uspe-ha, po ku ša va da pra zni ne “pri ve de na me ni” no vog id-en ti te ta (“Pe ti park” na Zve zda ri, park u Šek spi ro voj, Do bri no vi će voj uli ci na Ba no vom br du i dr.), pri če mu u za sle plje-

2 Po put ku ća u Je vre mo voj uli ci 22, Sken der Be go voj 4, Pa ri skoj 5, Stje pa na Ra di ća 4, Ga vri la Prin ci pa 8, Zmaj Jo vi noj 35, Ri ge od Fe re 17, Ko sov skoj 30, Cr no gor skoj 6, Vi so kog Ste va na 21, De li grad skoj 7, Obi li će vom ven cu 15, Je le ne Ćet ko vić 9, De li grad skoj 11, Kur su li noj 35 (pre-pra vlje na), Je le ne Ćet ko vić 4, Đu re Da ni či ća 13, Hi len dar skoj 15a, Kne za Mi lo ša 75, Ko sov skoj 15, Kne za Mi lo ša 87, i dru gih.

3 Iz u zi ma ju ći pri tom Ar he o lo ško na la zi šte an tič ki Sin gi du num, ko je je za šti će no 1964. go di ne.

ID-ENTITET BEOGRADA

81

no sti pre po zna je i isto rij ske pro sto re kao po ten ci jal nu par ce lu (npr. Aka dem ski park na Stu dent skom tr gu (Će ri mo vić 368)), a po jas grad ske šu me kao pri li ku za sta no grad nju i pro ši re nja iz gra đe nog (Zve zdar ska šu ma). Tro di men zi o nal ni svet po sta je dvo di men zi o-na lan, ra ci o nal no se iz vr ga va u ira ci o nal no, vi še po tre be u ni že, a “pre na me na” u sred stvo vul gar ne pre ra spo de le do ba ra da bi jed nom za jed nič ko (do bro) po sta lo za u vek pri vat no. Sve ve ća pre vlast iz gra đe ne ili is pra žnje ne sre di ne nad pri rod nom i par kov skom, vi dlji va je u ne dav nim ob no va ma Te ra zij skog i Ma nje škog, po seb no Ta šmaj dan skog par ka, ali i onog na To pli či nom ven cu, či me su nji ho ve na sle đe ne pro stor no-eko lo ške vred no sti ma hom sve de ne na de ko ra tiv ne, ili čak uni šte ne, a na gla še na te žnja uob li ča va nja po sli ci jav nih pro sto ra tr go va.

Istu pa nje u ime pr vo ra zred nog jav nog in te re sa na ro či to pra ti iz grad nju no vo i zgra-đe nog Mo sta na Adi, ali kru ci jal no od lu či va nje bi va od re đe no simp to mi ma “kre ta nja na-ra vi” pre ne go dis kur ziv nim pro mi šlja njem i ja snim uvi dom u da le ko se žni ji smi sao, po-sle di ce i op štu ko rist od do ne tih od lu ka. Grom ko ob zna nji va nje pred no sti no vog mo sta (in že njer sko-ar hi tek ton sko re še nje, sim bol ni po ten ci jal, ne sum nji va este ti zant nost), ne pri kri va pro tivs mi sle ne iz bo re unaj ma nje ne us kla đe ne sa bo num com mu ne: lo ka ci ju ko ja je na la ga la pre mo šća va nje tri vo de ne po vr ši ne (zi mov nik, re ka Sa va, ru ka vac) ume sto sa mo glav nog to ka re ke, pro bi ja nje ma gi stra le (Unu tra šnjeg ma gi stral nog po lu pr ste na) kroz sta ri deo Be o gra da, pod ruč ja od iz u zet nog kul tur no-isto rij skog zna ča ja i pri rod nu ba šti nu (Slu žbe ni gla snik 1987),4 iz ve snost ogrom nih ula ga nja u bu duć no sti da bi most uop šte po ka zao svo ju već pre pla će nu upo treb nu vred nost (iz grad nja no vih pri stup ni ca, kao i tu ne la kroz To či der sko br do), za o bi la že nje po sto je ćeg sa o bra ćaj nog re še nja (pro je-kat Me tro-mo sta), i dru go (Vi di: Bo gu no vić 2011, 29–32).5 Raz met no skup za vre me ozbilj ne dru štve ne i eko nom ske kri ze, od met nut od po sto je ćih pla no va, za šti tar skih i eko lo ških ak si o ma, kao re še nje in po ten tio s de be lom kre dit nom om čom, Most na Adi pred sta vlja en ti tet ro đen u pot pu noj zbu nje no sti grad skog ja stva.

Zaključak

Prem da op to čen sa te lit skim, a uni žen di vljim na se lji ma, pri ti snut na gon skim ra stom i pri li vom, mno že ći u se bi du go več ne i ne re še ne pro ble me sa o bra ća ja, ka na li sa nja, as fal ti ra-nja, eko lo gi je, i mno ge dru ge, Be o grad je da nas ipak vo đen op šte pri hva će nom stra te gij skom i po li tič kom uput ni com da pred sta vlja “mo tor raz vo ja Sr bi je”. Pa ra dok sal no, nje gov raz voj ni put, ume sto da je opre de ljen čvr sto ocr ta nim dru štve nim ci ljem i pro mi šlja nom svr sis hod-no šću (ca u sa fi na lis), pre pu šten je po kre tač kom uzro ku (ca u sa effi ci ens) i kraj nje po jed no-

4 Zbog po seb nih pri rod nih, estet skih, kul tur nih i isto rij skih vred no sti, pro stor na kul tur no-isto-rij ska ce li na „Top či der“ je kul tur no do bro od iz u zet nog zna ča ja za Re pu bli ku Sr bi ju, dok je Ada Ci gan li ja pod ruč je pri rod nih vred no sti u evi den ci ji Za vo da za za šti tu pri ro de Sr bi je.

5 Osim pri la zni ca već re še nih u tri ni voa, pred vi đa ju se no ve, kao i tu nel ko ji će po ve zi va ti Top či-der i Auto ko man du.

IDENTITET BEOGRADA

82

sta vljen u skla du s na lo zi ma in ve sti ci o ne i me ha ni ci stič ke lo gi ke. Bez ja snih ci lje va, ši re ći se unu tar i van se be, sve ve ći grad ste nje spa sa va ju ći sve ma nju Sr bi ju, ko ja se u nje ga pre ta če kao u ne spo je nom su du. Za hva ćen simp to mi ma Kol ha so ve Ve li či ne (Kol has, Mau i Oma 2009, 724–725), sa op šti na ma raz ve ja nim po Šu ma di ji, Sre mu i Ba na tu, sve te že za do bi ja i bra ni svo ju po seb nost. U neo d me re nom na ra sta nju ne ja ča i ne pro no si vi še po tre be, ne pri ti ču mu zna nja i no vi ob li ci du hov ne ener gi je, iz o sta ju ve dri na i per spek ti ve do se lja va-nja. Obre me njen mo ti va ci ja ma iz po manj ka nja a ne raz vo ja, jer u nje ga do vo di iz nu di ca, eg zi sten ci jal na ne vo lja, ne zna nje i ne ma nje, za to što se dru gde ne mo že, bi va sve da lji ide a lu odu ho vlje ne ur ba ne sre di ne vi še stru kih iden ti te ta.

Te le o lo ško ipak op sta je u plan skim na po ri ma grad skog Ja, u ba vlje nju svr ho vi tim i odr ži vim raz vo jem, kva li ta tiv nom iz ra sta nju i po ku ša ji ma ak tu a li za ci je ve li kih mo guć-no sti Be o gra da, ali nje gov stvar ni iz gled iz to ga če sto ne pro is ho di. Ume sto raz voj nom svr hom, u mno go me je de ter mi ni san pu kim ka u za li te tom, u ko ji se upli će nu žda pod-mi re nja ni žih po tre ba, sa mo vla sno pre i na ča va nje i ni šte nje pla ni ra nog, usva ja nje dru-ga či jih, če sto pro tiv reč nih i krat ko roč nih ci lje va, što vr hu ni le ga li zo va njem tvo re vi na broj nih hra ni te lja grad skog id-en ti te ta. U me đu pro sto ru i me đu vre me nu de lo va nja grad skog ida, stvo re ne su gra đe vi ne pa i či ta va na se lja no ve “id-ioma ti ke”. Sa mo in te res moć nih dru štve nih gru pa mi mi krij ski se skrio iza jav nog in te re sa, a mno go šta, uz hi-tro do no še nje i pre u de ša va nje pla no va, po jed no sta vlje no je i pre pu šte no lo gi ci bi zni sa i eko nom skih vred no sti, mi mo uče šća i odo bra va nja gra đa na. Ap so lut ni mo no pol na gra do tvor nost za i ma la je gra đe na sre di na, na šte tu po što va nja pri rod ne sre di ne i nje nog na sle đa, a iz vor no no vo is pred nja či lo je i po ti snu lo oži vlja va nje, ta na no ino vi ra nje ili na do gra đi va nje sta rog. Ve li ki mo der ni stič ki ar gu men ti do bi li su na va žno sti, iako učin ci pro gre sa svud uoko lo ne ba ca ju op ti mi stič ke zra ke. Zna čaj ni gra đe vin ski pro bo ji, gran-di o zne sin te ze teh ni ke, umet no sti i pro fi ta, po sta li su no vi ide o gra mi po li tič kih od me-ra va nja, ali i na ba če ne ban kar ske om če op šteg du žnič kog igro ka za, pre ne go apo te o ze čo ve ko vog bla go sta nja.

Sve ma nje pred met em pa ti je, per so ni fi ka ci je, iden ti fi ka ci je, Be o grad je sve re đe ti, tek ni ma lo ja, sve če šće to. Vla sti tost ko ja se gra du da ru je, u nje ga pre no si – svest, duh, ka rak ter; iden ti tet čo ve ka ko ji zah te va iden ti tet me sta, i da lje po sto je, ali u gra du ugro-že nog iden ti te ta i oja ča nog id-en ti te ta.

Literatura:Bodler, Š. 1975. Cveće zla, pariski splin, Beograd

Bogdanović, B. 2008. Tri ratne knjige. Novi Sad

Bogunović, S.G. 2005a. Arhitektonska enciklopedija Beograda. I. Beograd

——— 2005b. Arhitektonska enciklopedija Beograda. III. Beograd

——— 2006. “Građevinsko nasilje ili kako je pobeđen zdrav razum.” Danas, 26. jun

ID-ENTITET BEOGRADA

83

——— 2010a. “Drveću postaje teško u Beogradu.” Politika, 1., 2. i 3. maj

——— 2010b. “Čubura bez rodoslova.” Politika, 30. oktobar

——— urednik. 2011. Akademija arhitekture Srbije. Rad–Dela–Komentari. Beograd

Ćerimović, V.Lj. 2010. “Moći zakonodavne i kvazistručne terminologije.” Izgradnja 9–10

Ekoplan. 2011. pristupljeno 30. decembra http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Vrednost-nelegalnih-objekata-procenjena-na-10-milijardi-evra-1200-c31-content.htm

Ellenberger, H. F. 1970. Th e Discovery of the Unconscious. Th e History and Evolution of Dynamic Psychiatry. New York

Ferenčak, M. 2006. “Regulisanje i unapređenje neformalnih naselja u Srbiji”, u: Nacionalna konfer-encija o stanovanju “Ka novoj stambenoj politici u Srbiji”, Beograd

Frojd, S. 1979. “Autobiografi ja, Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu.” u: Odabrana dela S. Frojda, VIII, Novi Sad

Gordić, G. 1966. Arhitektonsko nasleđe grada Beograda I. Katalog arhitektonskih objekata na području Beograda 1690–1914, Beograd

Haapala, A. 2011. Th e Urban Identity: Th e City as a Place to Dwell. pristupljeno 30. decembra http://www.eki.ee/km/place/pdf/kp3_01_Haapala.pdf

Hol, K.S., G. Lindzi 1983. Teorije ličnosti. Beograd

Kolhas, R., B. Mau & Oma. 2009. “Bigness, ili o problemu veličine.” u: Antologija teorija arhitekture XX veka, ur. M.R. Perović, Beograd

Krstić, B. 2006. Zakonodavstvo arhitektonske baštine. Beograd

Lazarević-Bajec, N., M. Maruna, 2009. Strateški urbani dizajn i kulturna raznovrsnost. Beograd

Le Corbusier. 1986. Towards new Architecture. New York

Norberg Šulc, K. 2009. “Genius loci.” u: Antologija teorija arhitekture XX veka, ur. M.R. Perović. Beograd

Pajk, Barton. 2008. “Grad u stalnim promenama.” u: Polja III/453, Novi Sad

Popović, B. 1977. Uvod u psihologiju morala. Beograd

Radović, R. 2009. “Velika ljudska tvorevina, čudo memorije, između snova i stvarnosti (...).” u: Forma grada. Osnove, teorija i praksa. Beograd

Službeni glasnik. 1987. “Odluka o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i od velikog značaja.” Službeni glasnik SRS 47

Solnit, R. 2010. Lutalaštvo: istorija hodanja. Beograd

Velmar-Janković, S. 2011. Kapija Balkana. Brzi vodič kroz prošlost Beograda. Beograd

Vujošević, M., K. Petovar, 2006. “Javni interes i strategije aktera u urbanističkom i prostornom planiranju.” Sociologija 48/4 (XLVIII)

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. (ZZS). http://www.belgradeheritage.com/zavod/vracar.html

ABSTRACT: Th e id-entity of Belgrade Inserting division (en dash) in the word “identity” and an attempt to introduce and

explain the newly established concept, briefl y determine the direction of this work. Analysis of susceptibility to personifi cation initially leads to the conclusion that identity stands as one of the many terms of man’s subjectivity transferred to the city. As their recipient and carrier, the city has the “identity”, the „spirit”, „memory”, and oft en grows into „personality”, in which can be rec-ognized its instances. By analogy with the classic Ego, as well as the self of the analytic psychology, the “Ego of the city” is viewed as a rational axis of balance, unity and organization, but also as an activating factor in the formation of urban identity. Th e mechanism carried by the drive and the principle of pleasure, like the psychological Id, acts contrary, opposing the organization and planning of urban system. It is the creator of an entity that has no organization, no „evaluation, not knowing good or evil, neither morality.” As the opposite and the reverse side of identity, „id-entity” occurs in the number of its emanations: illegal construction, architecture without archi-tects, urban planning without urban planners, areas of urban alienation, unselected demolition, examples of abolishing the public interest... Work continues by stating examples of id-entity and „id-iomatic” buildings of Belgrade (such as agglomerations of alienated industrial modernism, edifi ces erected ignoring the standards of urban planning, exemplary betraying of bonum com-mune in the renovation of city parks, Bridge at Ada, etc.). Th e conclusion is that, rather than by development purposes, the present appearance of Belgrade, is largely determined by simple cau-sality, activated by the necessity of satisfying lower needs, arbitrary alteration and abandoning of concepts planned, the adoption of diff erent, oft en contradictory and short-term goals, which all crowns with legalization of a number of informal structures that city then conceals by false paternity. Terms immanent to selfh ood are thus no longer given to Belgrade bona fi de, it is less and less subject to personalization and personifi cation, empathy, less fr equently is You or Me, increasingly it is It (Id) – the city of the aff ected identity and reinforced id-entity.

Keywords: Id-entity, city, Belgrade, identity, Id, personality of the city, Ego of the city

UDK:

85

KNJIŽEVNOST NAD STOLETNOM MAPOM BEOGRADA

Rad pred sta vlja po je di ne tač ke na sto go di šnjoj ma pi knji žev nog Be o gra-da. U hro no lo škom sle du iz dvo je na knji žev na de la po ka zu ju raz voj sli ke gra da, uslo vlje ne, ka ko raz li či tim prav ci ma i ten den ci ja ma u knji žev no sti XX ve ka, ta ko i sa mom isto ri jom, so ci jal nim i kul tur nim pro me na ma. Me-ta mor fo ze ur ba nog u knji žev nim de li ma srp skih pi sa ca i na po čet ku XXI ve ka na sta ju u su da ru na sle đe ne kul tu re, kul tu re jed nog ko lek ti va i onog po je din ca, ju na ka ko ji u grad uči ta va ose ća nje i duh svog vre me na. Žan-rov ska od re đe nja ko ja sto je u pod na slo vi ma de la kao što su, „be o grad ski ro man” i „ro man o Be o gra du“, ome đi će grad ski pro stor tek sta nad ko jim se ra đa ju nak ili lik jed nog de la. Za gle da ni pod jed na ko u pro šlost i sa vre-me nost grad, po ku ša va će da isti nu svog bi ća pro na đu u ve li kom gra du i po i sto ve te je sa svim onim što je ste Be o grad.

Ključ ne re či: srp ska knji žev nost, Be o grad, ro man o Be o gra du, sli ka gra da, iden ti tet gra da

„Knji žev nost i umet nost su za nas be zna čaj ne stva ri. Sre ća i do bro jed nog na ro da ne le ži u nje go vom um nom i kul tur nom na pret ku, kao što ste vi ne ka da mi sli li, već u mir nom i pra vil nom to ku ži vo ta (je lo, pi će i ode lo); i to kad mi ni ko ne re me ti do ma ći mir, on da je to pra va sre ća.

–Ah, – pre ki doh je mi smo to na zi va li svinj skim ži vo tom. Čo ve ku smo osta vlja li mno go uz vi še ni je ci lje ve...

– Bi li ste na po gre šnom pu tu.–Le po, a šta će vam ško le, ka da one ne do pri no se ni šta ljud skoj sre ći ona kvoj ka-

kvu vi od re đu je te?– Sa mo zbog dr žav nih po tre ba, ina če, raz u me se , ni su nu žne.“

Sve to lik Ran ko vić, U XXI ve ku

Tamara KRSTIĆRadio Beograd

IDENTITET BEOGRADA

86

„Maj sko ju tro 2011. go di ne po sle Hri sto va ro đe nja, s pu nim sun ča nim sja jem, ši ri se nad pi to mim Be o gra dom.

Po bre go vi ma oko ogrom no ga gra da na sve stra ne let nji kov ci i sta no vi u vr to vi ma pu nim ša re no ga cve ća. Po va zdu hu aje ro pla ni kao lep ti ro vi no se po štu u Lju blja nu Za-greb, Za dar, Sa ra je vo, Ska dar na Bo ja ni, Ohrid, Pri zren, Sko plje i Niš. Od ne ka da šnjih va ro ši ca Ze mu na i Pan če va po sta li su ta ko đe ve li ki gra do vi, ve za ni elek trič nim tram va-ji ma s Be o gra dom. Na Sa vi i Du na vu je ne ko li ko mo sto va, a bez broj par nih la đi ca vr še sa o bra ćaj vo dom. Že le znič ki vo zo vi iz cen tral ne sta ni ce ju re sva ki čas na sve stra ne u svim prav ci ma, a naj če šći su i naj pu ni ji ka Ja dran skom mo ru, ka Ska dru na Bo ja ni, k Ul ci nju i ka Du brov ni ku.“

Sto jan No va ko vić, Na kon sto go di na

„Be o grad je po sle 200 go di na jed na od naj ve ćih va ro ši na je vro pej skom Is to ku...“Ano nim ni autor

Na su prot go di na ma s kra ja XIX ve ka, u ko ji ma još uvek pre o vla da va re a li stič na pro za okre nu ta ru ral nom i se o skom ži vo tu, na ve de ni de lo vi uto pi ja ne po zna tog auto ra, Sto ja na No va ko vi ća (1842–1915) kao i pri-po ved ne an ti u to pi je Sve to li ka Ran ko vi ća, na ko je je skre nuo pa žnju Ivo Tar ta lja u knji-zi Be o grad XXI ve ka, pri me ću je mo mo žda i pr ve na po re i že lje da se raz u me mi ste ri ja gra da, nje go vo pla ni ra nje i po di za nje. Ta kve pro jek ci je, ko je pri ka zu ju Be o grad u XXI ve ku, po ka zu ju bar de li mič no jed nu od tri ide je o vred no va nju gra da u po sled njih dve-sta go di na ko je is ti če Karl E. Šo ške u svom tek stu „Ide ja o gra du u evrop skoj mi sli: Od Vol te ra do Špen gle ra.“: gra da kao vr li ne u ko jem se ure đe na ur ba ni stič ka sli ka pre no si i na ide al no so ci jal no, po li tič ko ure đe nje ze mlje či ja se pre stol ni ca pri ka zu je. U na red nim eta pa ma grad će pre ra sti u po rok ,a po tom će se raz vi ja ti kao grad iz van do bra i zla. Te ško je re ći ko li ko je Be o grad us peo u svo ju ma pu od sa mo jed nog ve ka da ucr ta ta kve vr ste pro mi šlja nja i raz vo ja u knji žev no sti pod stal nim pri ti skom isto ri je, po li ti ke, ru še nja i do gra đi va nja.

„Sli ka gra da se ob li ku je kroz per cep tu al ni za stor stvo ren u na sle đe noj kul tu ri i pre o bra žen lič nim is ku stvom“ do da je Šo ške a do da ju i srp ski pi sci okre nu ti ur ba noj ima-gi na ci ji i ur ba noj pro zi u XX ve ku. Od sli ke gra da ome đe nog po gle dom na ure đe nu po vr ši nu grad ske ze mlje i osvo je nog ne ba nad gra dom „teh no lo škim ču di ma“ u ko jem po je di nac uti sku je vr li ne, hu ma ni stič ke ide je ob li ko va nja ide al nog me sta za sta no va nje, raz vi tak du hov nih sfe ra čo ve ko vih kroz knji žev nost i umet nost, i mo gu ćeg su sre ta sa dru gim, raz vi ja će se knji žev ni grad do sa mog tek sta, kao la vi rin ta u ko ji ma se ukr šta ju isto rij ski, kul tur ni, dru štve ni po ra zi ge ne ra ci ja i po je di na ca. Grad će či ta ti nas sa me, pod ba la stom na sle đa pre da ka, „pa la nač kog du ha“ i su ro ve, si ve sva ko dne vi ce za pr lja ne, za-ga đe ne nad neo stva re nom sli kom gra da kao vr li ne, ide al nog , tog „vi šnje ga Je ru sa li ma“


87

o ko jem je ma štao još Kon stan tin fi lo zof ka da je u XV ve ku u ži ti ju de spo ta Ste fa na La za re vi ća na pi sao „I ko je ka dar da pi sa njem ka že ka kav je po lo žaj, iz gled i le po ta Be-o gra da“.

Ka da je po čet kom ja nu a ra 1895. go di ne u kra gu je vač kom li stu „Pot po ra“ ob ja-vlje na je jed na od pr vih pri ča Sve to li ka Ran ko vi ća, sa na slo vom „U XXI ve ku“, srp ska knji žev nost je još uvek bi la pre vas hod no okre nu ta ka se lu i pro šlo sti. Iako autor, za gle dan u bu duć nost, nig de di rekt no ne po mi nje ime gra da u ko jem su ume sto pa la nač kih ku ći-ća iz gra đe ne „gro ma de go ro sta snih dvo ro va i pa la ta“, teh no lo ška ču da na ne bu na spram ča sov ni čar ske sta ru di je iz XIX ve ka, ko ju po se du je gim na zij ski pro fe sor la tin skog je zi-ka, a ko ji me ri i vre me u 2095. go di ni, či ni se da, opi su je pre stol ni cu jed nog „mir nog i sreć nog“ ure đe nog bi ro krat skog si ste ma u ko jem, na rav no, ne ma me sta za knji žev nost i umet nost. U sve tlu ove pri po vet ke ne či ni se on da čud no što je Sve to lik Ran ko vić u svo jim po to njim ro ma ni ma (Gor ski car, Se o ska uči te lji ca, Po ru še ni ide a li), za gle dan u sa vre me nost pri ka zi vao na go ne i mrač ne stra ne čo ve ka ko ji je u ne pre sta nom su ko bu sa sve tom ko ji ga okru žu je. Ta kav svet ra za ra i sam ži vot ju na ka ali i idi lič ne sli ke se o skog ži vo ta, za pi su ju ći ne u kost, pri mi tvi zam i za o sta lost sre di ne i lju di svo ga vre me na.

Iz istog vre me na tre ba po me nu ti pri po vet ke Iz be o grad skog ži vo ta (1891) Si me Ma ta vu lja u ko ji ma se ja va gra da do pu nju je sno vi đe nji ma pri po ved nih li ko va, re li gi o-znom mi sti kom, ču di ma i pred o se ća njem smr ti u ve li kom gra du. Bio to je dan od Ma-ta vu lje vih na či na da mi stifk u je usa mlje nič ki, grad skim si vi lom obo jen ži vot ju na ka iz na ro da u gra du.

Ove pri če na go ve šta va ju je dan smer ur ba ne ima gi na ci je u srp skoj mo der ni ko ji će osli ka va ti po lo žaj čo ve ka u gra du, na čin ži vo ta, in tim ni svet ju na ka i ose ća nje obes ko re-nje no sti. (o to me go vo ri Alek san dar Jer kov u po go vo ru „An to lo gi je be o grad ske pri če“). Obes ko re nje nost ju na ka pred sta vlja po zi ci ju mo der nog čo ve ka, ba če nog u svet ko ji ni je nje gov. To je „do šljak iz sve ta ko ji je ob li ko va la na ša re a li stič ka pri po vet ka“ u Be o gra du, ka kav je Če do mir Ilić, ju nak isto i me nog ro ma na Mi lu ti na Usko ko vi ća (1914), ko ji se sma tra za čet ni kom be o grad skog ro ma na i na sta vlja čem za mi sli Sve to li ka Ran ko vi ća o ro ma nesk nom ju na ku iz ne ve re nih ide a la. To je i po vrat nik iz ra ta, u me đu rat noj knji žev-no sti, i pa ri ski đak ko ji se vra ća u Be o grad. Ta ko je i u ro ma nu Te ra zi je Bo ška To ki na gde sa ma „va roš ima istu sud bi nu ko ju ima ju i lju di“. Go to vo či ta va me đu rat na knji žev nost po či va na ur ba noj ima gi na ci ji, a sa ma for ma de la kao da po sta je od raz po ki da no sti mo-der nog čo ve ka u raz lo mlje noj sli ci gra da. Za for mu To ki no vog ro ma na „o po sle rat nom Be o gra du“, ka ko sto ji u pod na slo vu, va žna je teh ni ka fi l ma i ko la ži ra nja, pri met na već na ko ri ca ma knji ge, kroz fo to mon ta žu sa sta vlje nu od sli ka Be o gra da (ro man je ob ja vljen 1932. go di ne). Po put tr ga ne kog re ne san snog gra da, Te ra zi je po sta ju cen tar iz ko jeg no vi ži vot gra da po či nje, me sto sa ko jeg se pru ža i raz li va po gled ka no vim pre dra gra đi ma. Me sto na ko jem će se sa bi ra ti sva no va ur ba ni stič ka i ar hi tek ton ska li ca gra da i svi por-tre ti ta da šnjih sta nov ni ka: od in te lek tu a la ca, po li ti ča ra, no vi na ra do či nov ni ka. Me sto dnev nog i noć nog sve tla raz la ma će go to vo sve seg men te grad skog ži vo ta, po li tič kih, so-

IDENTITET BEOGRADA

88

ci jal nih, dru štve nih pri li ka, od sja je da le kog sve ta. Po ka za telj da će i po je di nac, a sa mim tim grad, i u na red nim de ce ni ja ma i ve ko vi ma po či va ti i da lje „na dis har mo ni ji“. Na ta so vi ma be o grad skih Te ra zi ja bi će Be o grad ko ji je, sa mo pri vid no, ne sta jao, i Be o grad ko ji se for mi rao kao evrop ska va roš. Is tok ko ji ni je sa svim iš če znuo i Za pad ko ji se ni je odo ma ćio. Na ta so vi ma Be o gra da se de će „ge ne ra ci je ko je u se bi no se ras kr šća“ i pri ja te lji iz mla do sti ko ji će se na ras kr šću Te ra zi ja ra sta ti a či ji će ži vo ti, po gle di, ži vot na pro mi-šlja nja i duh ubr za nog vre me na upra vo ob li ko va ti ži vot i iz gled gra da. Ima gi nar ni, mo-gu ći, ide al ni grad pre tvo ri će se u jed nu kri ti ku či ta vog dru štva i na ci je:

„Be o grad je bio po lu čar šij ski, po lu mon dem ski, pri mi ti van, de ko ra ti van, di na mi-čan, vi zan tij ski, ra fi no van, ne mo ra lan, za ku li san, bru ta lan, tem pe ra men tan, ne mi lo sr-dan, pi jan, bez ob zi ran, fa mi li ja ran, ana hro ni čan. Be san i be dan u isti mah. Džun gla. Far vest. Car stvo ko mi ta i advo ka ta. Po stoj bi na pa ten ti ra nih pa tri o ta, la žnih ve li kih lju di, sno bo va, spe ku la na ta, po li ti ča ra ko je ni ko ni je vo leo a ceo svet tr peo.

Be o grad, drev na va roš na ušću Sa ve i Du na va, sa div nim pro fi lom ni je imao svo je „ja“. Ne do vr še na sim fo ni ja.“

Ubr za nje vre me na i isto rij skih to ko va, pro me na po li ti ka, su da ri kul tu ra i ci vi li za-ci ja uslo vi će da se nad hro ni ka ma sa mog gra da, kao spe ci fi č nih knji žev nih fi gu ra, ka kve ima mo u de li ma Ive An dri ća, ob li ku je sam ži vot i svest ju na ka u gra du. Pad,bom ba ro dva-nje i ru še nje Be o gra da u Dru gom svet skom ra tu, a po tom i ok to bar ski da ni za oslo bo đe-nje pro jek to va će se i na unu tra šnji svet čo ve ka u pri ča ma Ive An dri ća, na slo vlje nih kao „Be o grad ske pri če“ i pr vi put ob ja vlje nih kao ce li na 2010. go di ne. Za jed no sa ro ma nom Go spo đi ca (1945), ove pri če bi, pre ma re či ma pri re đi va ča Ža ne te Đu kić-Pe ri šić mo gle da bu du jed na mo gu ća hro ni ka Be o gra da. Nad ru še vi na ma jed nog gra da i jed nog dru štva, An drić će u svo jim pri ča ma evo ci ra ti en te ri je re ku ća, ži vo te i od no se u gra đan skim po ro-di ca ma u Be o gra du od 1919. go di ne (ka da i sam do la zi u Be o grad), pro me ne, slo mo ve i smrt po je din ca uslo vlje nih spolj nim pri li ka ma: po li tič kim, so ci jal nim, dru štve nim i eko-nom skim pro me na ma u go di na ma na kra ju Dru gog svet skog ra ta, sna gu, po no som onih lju di ko ji će ak tiv nim uče šćem u bor ba ma us po sta vi ti jed no no vo dru štvo (rat ne go di ne pro ži veo u Be o gra du,), do ima gi nar ne pro jek ci je no vih ge ne ra ci ja iz 1994. go di ne (ko je ni je do ži veo) gde se nad dnev ni kom rat nih go di na do če ku je pro sla va če tr de set go di na od oslo bo đe nja Be o gra da.

Kraj gra đan ske kul tu re, sa mim tim i ne sta nak jed nog Be o gra da, do la skom no ve kla se u oslo bo đe ni Be o grad (Oče vi i oci, 1985. i Ti mor mor tis, 1989.), bi će uzrok i po sle-di ca de fi ni tiv nog kra ha po je din ca, po ro di ce, dru štva i dr ža ve na kra ju XX ve ka (Ubi stvo s pred u mi šlja jem, 1993) u de li ma Slo bo da na Se le ni ća. Isto ri ja Be o gra da XX ve ka osli ka će se i kroz je zik ju na ka ovih ro ma na. Raz li či ti na no si di ja le ka ta, ar goa i žar go na do dat no će po ti snu ti duh in te lek tu a la ca i go spo de pred rat nog Be o gra da i osna ži ti gru bu, go lu, ba ha tu stvar nost jed nog no vog na stu pa ju ćeg po sle rat nog Be o gra da.

Ve o ma slič no Slo bo da nu Se le ni ću, ka da je u pi ta nju na ra tiv na struk tu ra i je zik ko ji do dat no bo ji sli ku vre me na i pro sto ra i ko jim se pred sta vlja i di fe ren ci ra i sam ži vot ju na-


89

ka ( što je od li ka jed ne ge ne ra ci je pi sa ca a po ka za telj po vra tak re a li zmu u „pre pi si va nju ži vo ta“) na pi sa će Dra go slav Mi ha i lo vić u ro ma nu Kad su cve ta le ti kve (1968) o bok se ru sa Du ša nov ca. Iako će i ov de kon tekst vre me na i po li tič kih pri li ka (go di ne In for mbi roa) u mno go me od re ti ti tok ži vot ju na ka ipak će pre sud no, za nje gov iden ti tet, bi ti od ra sta-nje na be o grad skoj pe ri fe ri ji. Ta ko će se i su ro vost i vre li na „be o grad skog as fal ta“ ucr ta ti u svest, je zik i ži vot ju na ka ro ma na Kad su cve ta le ti kve, pred sta vlja ju ći u vre me ob ja vlji-va nja, ne sa mo po li tič ku pro vo ka ci ju, već i knji žev nu, pri ka zi va njem gra da i po je din ca u jed nom dru gom sve tlu. In te re sant no je da će ro man Dra go sla va Mi ha i lo vi ća oto vri ti je dan no vi pro stor i uti ca ti na for mi ra nje dru ga či jeg i no vog prav ca u ur ba noj ima gi na ci ji pro ze i pe snič kog je zi ka gra da.

Be o grad je te ma go to vo svih de la Sve tla ne Vel mar-Jan ko vić. U nji ma se grad ob-li ku je kao pro stor se ća nja. Oži ljak (1956), La gum (1990) i Pro zra ci (2007) ko ji pre-ra sta ju u me ta fo ru se ća nja na grad i od ra sta nje nad pre sud nim rat nim go di na ma. U re a li stič kom pro se deu ro ma na ukr sti će se per spek ti ve lič nog, po ro dič nog, isto rij skog, ide o lo škog i po litčkog Be o gra da XX ve ka, ko ji će se, za jed no sa pri ča ma o dor ćol skim uli ca ma (Dor ćol,1981) i Vra ča ru či ja pri ča za po či nje opi som iz XV ve ka i pro sti re se do po sled njih go di na XX ve ka (Vra čar,1994), uči ni ti kao pri pre ma za isto ri o graf sku knji gu o Be o gra du, ob ja vlje nu 2011. go di ne, Ka pi ja Bal ka na – br zi vo dič kroz pro šlost Be o gra da. U ma ni ru svo jih ro ma na, knji žev ni ca go to vo lir ski pri po ve da o isto ri ji gra da, od nje go-vog osni va nja do XX ve ka. Go di ne ka da se us po sta vlja lo de mo krat sko srp sko dru štvo, od 1903. do 1914. mno gi su opi si va li kao zlat ne, dok ih Sve tla na Vel mar Jan ko vić vi di kao te ške i „po su te sve tlu ca vim pra hom raz i gra nog uma srp skih na uč ni ka, gra di te lja i umet ni ka.“

U tim te škim go di na ma Sto jan No va ko vić na pi sa će tekst Na kon sto go di na o Be-o gra du kao sklad nom gra du, u či jem sre di štu sto ji dom kul tu re sa Do si te je vim ime nom. 2011. Go di ne. Po mno go če mu nje gov opis gra da osta će i da lje ne do sa njan san.

Na po čet ku XXI ve ka, ne do sa njan san o gra du „ve či tog po dne va, bez su to na i sen ke“, po ja vi će se kao pro log i po et ski re fren u ro ma nu Vla di mi ra Pi šta la Mi le ni jum u Be o gra du (2000). U re al no sti ko ju pri ka zu je ro man, bi će to Be o grad u po sled njim de ce ni ja ma XX ve ka, grad u ras ce pi ma ko je su do ne le de ve de ste: nad „du hov nim“ uru-ša va njem od stra ne nje go vih sta nov ni ka i „te le snim“ ru še njem u bom bar do va nju 1999. go di ne. Frag men ti jed nog vre me na i od ra sta nja jed ne ge ne ra ci je či ji se emo tiv ni, pri ja-telj ski i ži vot ni oslon ci gu be nad ra to vi ma, emi gra ci ja ma, nad „ro di telj skim gre hom“ a on da i nad isto ri jom gra da „ne za ce lje nih ra na“ pred sta vlja će će po tra gu glav nog ju na ka za mo za i kom ko ji će sa ku pi ti sve te opreč ne de ta lje svog ži vo ta mo za ik na ko jem će, ko-nač no, bi ti is pi sa no: „ Be o grad to sam ja!“

Be o grad u XXI ve ku bi će još jed nom dat u po re đe nju sa pro šlim vre me ni ma u ro ma ni ma Mir ja ne Đur đe vić. Već sa mim na slo vom Ka ja, Be o grad i do bri Ame ri ka nac (2010), autor ka po sta vlja grad kao je dan od ju na ka svog ro ma na. To je pred rat ni Be o-grad na či jim ma pa ma se tra ži mo guć nost „jed nog Be o gra da u ko jem ni ste ži ve li“ ,ka ko

IDENTITET BEOGRADA

90

sto ji u pod na slo vu ro ma na, kao sli ka gra đan skog sve ta u ko me je dru gost do bro do šla i pri hva ta se, bi lo da je reč o ma loj bu di stič koj za jed ni ci na sta nje noj na pe ri fe ri ji gra da, bi lo da je reč o „do brom Ame ri kan cu“., di plo ma ti u cen tru Be o gra du. Pre i spi ti va nje sta vo va, uvre že nih mi šlje nja i pred ra su da, ste re o ti pa da na šnjeg či ta o ca do zvo lja va da se se grad, u ro ma nu, jed nim de lom raz vi ja u dru gom prav cu od ono ga što je za pi sa no i u ze mlji šnim knji ga ma. Svo jom dru gom stra nom, pod vu ći će u ro ma nu pa ra le le sa da na-šnji com Be o gra da. Otu da ovo po sta je pri ča i o Be o gra du u ko jem da nas ži vi mo i ko ji se ne raz li ku je mno go od onog pre đa šnjeg, pa čak ni u op sta ja nju „dru štva za ulep ša va nje Vra ča ra“. Na rav Be o gra da, Mir ja na Đur đe vić pro du bi će stu di ja ma na ra vi i ka rak te ra u na red nom ro ma nu Bre ma so ni (2011), u ko jem će sli ku Be o gra da upot pu ni ti pi sci Bra-ni slav Nu šić i Bo ri slav Pe kić. Kroz li ko ve pi sa ca po sred no će pro go vi ri ti i nji ho va de la, bar ona po sve će na Be o gra du. (Ho do ča šće Ar se ni ja Nje go va na Bo ri sla va Pe ki ća, go to vo sve dra me Bra ni sla va Nu ši ća i knji ga Be o grad ne kad i sad)

Ma pe i duh sa vre me nog Be o gra da osli ka će se u ro ma nu Man go (2008) Lju bi ce Ar sić, kroz po tra gu glav ne ju na ki nje za iz gu blje nim iden ti te tom nad tri vi jal no šću i pra-zni nom ži vlje nja. Na ivi ci ne bi ti sa nja, pro zir no sti, bez lič ja u ko jem sve po sta je jed no i ni šta, bez ob zi ra da li ste u vre vi i sja ju cen tra ili na pe ri fe ri ji neo stva re ne sva ko dne vi ce, ju na ki nja će na ma pi Be o gra da ucr ta ti uli ce, ka fi će, rad nje i lju de ko ji će iz gra di ti me sto u ko me će ne do sta tak lju ba vi, ko mu ni ka ci je, mu dro sti, zna nja bi ti pri kri ven „sve tom mr tvih, ša re nih kr pi ca.“ U ta kvom gra du slat ka sti ukus man ga pre la zi u otu žnu gnji lež, ljud sko po sta je iz gu blje no u sve tu stva ri i pred me ta, a sli ka gra da pre tva ra se u sta nje uma sa mog po je din ca. Na slov knji ge ra slo ja va se na de fi ni ci ju man ga kao vo ća i na zi va jed ne rob ne mar ke či ja se pro dav ni ca na la zi u cen tru Be o gra da. Ni je li ta vr sta i eg zi sten ci jal ne i du hov ne ugro že no sti sa vre me nog čo ve ka i nje go vog op stan ka u gra du o ko joj go vo ri Lju bi ca Ar sić za pra vo do sti za nje sre će, mir nog i la god nog ži vo ta či ji vr hov ni prin ci pi po sta ju je lo, pi će i ode lo u iro ni zo va nom po gle du na XXI vek Sve to li ka Ran ko vi ća, na-ve de nog na po čet ku tek sta!?

Na kra ju, mo žda, još jed nom se za gle da ti u be o grad sko ne bo, pro stra no i vi so ko, pro men lji vo a uvek le po, ka ko pi še An drić u ro ma nu Go spo đi ca:

„Uvek le po i bo ga to, kao na kna da ovoj čud noj va ro ši za sve ono če ga u njoj ne ma i ute ha zbog sve ga onog što ne bi tre ba lo da bu de.“

Sva ka ko, na kra ju ove jed no ve kov ne šet nje, po jed noj od mo gu ćih ma pa knji žev-nog Be o gra da, ucr ta ti ve li kim slo vi ma još jed no ime.

Mi loš Cr njan ski ni je na pi sao ro man o Be o gra du ali je na pi sao po e mu La ment nad Be o gra dom (1962), či ji će sti ho vi uvek bi ti pr va i po sled nja pri mi sao o gra du, čak i on da ka da je Be o grad naj u da lje ni ji.

Ti, međutim,sjaš, i sad, kroz san moj tavni,kroz bezbroj suza naših, večan,u mrak, i prah.Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,ko nekad,da hladi tolikih samrtnički dah.


91

Grlim još jednom na Tvoj kamen strmi,I Tebe, i Savu, I Tvoj Dunav trom.Sunce se rađa u mom snu. Sini.! Sevni! Zagmi!Ime tvoje, kao iz vedrog neba grom. A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,To ime će biti poslednji šapat moj.

Literatura:Andrić, Ivo. 1992. Gospođica, Sabrana dela, III. Beograd: Prosveta- Oktoih- SKZ-BIGZ

Crnjanski, Miloš. 2008. Lirika Itake i komentari. Beograd: Štampar Makarije-Oktoih

Deretić, Jovan. 1996. Istorija srpske književnosti. Beograd: Trebnik

Jerkov, Aleksandar. 1994. Antologija beogradske priče (pogovor). Beograd: Vreme knjige

Pištalo, Vladimir. 2000. Milenijum u Beogradu. Beograd: Narodna knjiga

Tartalja, Ivo. 1989. Beograd XXI veka. Beograd: SKZ

Tokin, Boško. 2011. Terazije, Romani srpske avangarde, prir. Gojko Tešić. Beograd: Službeni glas-nik

Vladušić, Slobodan. 2008. „Urbano kao izazov“. prir. Slobodan Vladušić, Polja 453, Novi Sad

ABSTRACT:Th is essay represents highlights in a century old literary map of Belgrade. Chronologically

selected literary works show development of urban image, caused by diff erent developments and tendencies of the twentieth century literature as well as by history, social and cultural changes. Cultural clashes, between the inherited one and the culture of the individual are causing the city metamorphosis portrayed in the Serbian literature of XXI century. In the “novel about Belgrade” or “Belgrade novel” the new hero or character will be born. Looking into old or contemporary of the city it will try to fi nd the true self in the big city and identify itself with the Belgrade as it is.

Keywords: Belgrade, Serbian literature, Belgrade novel, urban image, urban identity

93

UDK:

VREME (PRE)ZAGUŠENOG DIZAJNA U BEOGRADU

U jednu ruku ovaj rad je lična refl eksija o beogradskoj sceni dizajna i o si tu-

aciji u kojoj se ona nalazi posle mnogih političkih, ekonomskih i kulturnih po tre sa ko je su poslednjih godina zadesile ovu zemlju. U drugu ruku, pošto je i sam autor teksta dizajner i tokom nekoliko decenija je učestvovao i bio sve dok ka ko se ova scena razvijala, rad predlaže, s relativnom objektivnošću, da bi tre ba lo ura di ti sle de će:– po nu di ti kra tak isto rij ski preg led ra zvo ja di zaj na u Sr bi ji, po čev ši od

1920. go di ne, pa sve do da nas, pod vla če ći kre a tiv ne vr hun ce i ne u spe he tog perioda

– ispitati i analizirati trenutno mesto i ulogu dizajna u Srbiji, postavljajući ga kako u opšti okvir vizuelnih umetnosti tako i u širi okvir celokupne ekonomske, političke i kulturne situacije u zemlji. Rad se posebno bavi preovlađujućim strujama u dizajnu koje su visoko indikativne za duboko ukorenjeno nerazumevanje i predrasude, posebno vezane za ovaj vid umetnosti. Takođe, rad postavlja pitanje da li je neka određena društvena grupa imala interes u podsticanju ovakvih struja.

– Dotaći se i postojećeg kritičkog i teoretskog opusa srpskog dizajna, njegovog dometa, značaja i sposobnosti kao i ukazati na potrebu za razvijanjem temeljnije, sistematičnije i kompetentnije teorije dizajna.

– Pružiti uvid u skorašnji pozitivni razvoj beogradske dizajn scene ( uprkos sveukupnoj bledoj situaciji u Srbiji ), i na osnovu tih pozitivnih pomaka ponuditi određene smernice za budućnost, kada će uloga dizajna biti priznata i cenjena na način na koji su vizionari, kao što je Stiv Džobs, predvideli da će se desiti širom sveta.

Ključne reči:

Zoran BLAŽINAUniverzitet umetnosti u Beogradu,

Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

IDENTITET BEOGRADA

94

Od vre me na s po čet ka se dam de se tih, kada sam u SKC-u slu šao i gle dao Vik to ra Pa pa ne ka1 pun na de, ve li ki svet po sma tram iz ža blje per spek ti ve di zaj ner ske stru ke, a on sve vi še li či na iz gu blje ni brod ko ji već slu ti svo ju hrid. Ne ma mo da ha da shva ti mo, po tre ban nam je vre men ski ot klon jer ne vi di mo. No vi od no si, me dij ski pro sto ri, no vo tr ži šte i po tre be. U pro me na ma se te ško sna la zi-mo. Dru štve ni ži vot se se li iz re al nog u vir tu el ni. Svet be o grad skog di zaj na na cr tan je iz se man tič ke2 per spek ti ve. Ona ne pod ra zu me va lo gi ku po ret ka li ne ar ne3 van vre men ske per spek ti ve, da je ne što iza ma nje a ne što is pred ve će, već je od nos ve li či na op se na i re-la ti van po jam.

Go di ne iza nas, ka ko ka že Pe kić, po je li su ska kav ci, Be o grad je po čet kom se dam-de se tih go di na dva de se tog ve ka imao (a sad ne ma) ve li ki Di zajn cen tar na uglu Knez Mi haj lo ve i Zmaj Jo vi ne pod vođ stvom dr Mi ro sla va Fruh ta.4 Cen tar, ko ga je iden ti fi ko-vao i da nas mo de ran znak Mi la na Ra ki ća, funk ci o ni sao je na po stu la ti ma Ba u ha us ško le i bio me sto oku plja nja di zaj ne ra iz ze mlje ( Ju go sla vi je) i ino stran stva. Pra ti la ga je ja ka in fra struk tu ra u vi du re spek ta bil ne sred nje Ško le za di zajn, ko ja je sa ra đi va la i sa en gle-skim ko le dži ma i Aka de mi je za pri me nje nu umet nost i di zajn, gde su Ivan Ta ba ko vić5 i Mi loš Ći rić6 do se dam de se tih već us po sta vi li evrop ski mo del u obra zo va nju di zaj ne ra. Za tim Mu zej pri me nje ne umet no sti, sa mo der no ure đe nim ga le rij skim pro sto rom po pro jek tu prof. arh Mi la na Pa li ša škog u pre sti žnoj zgra di po ro di ce Če le bo no vić, Udru že-nje li kov nih umet no sti pri me nje nih umet no sti i di zaj ne ra Sr bi je - ULU PUDS sa ve li kim po sle rat nim ime ni ma ar hi tek tu re, di zaj na, fo to gra fi je, ko sti mo gra fi je. Pra tio ih je ča so pis ”In du strij sko ob li ko va nje” Za vo da za eko no mi ku do ma ćin stva (1975–1983 )…. Ve ći na

1 Vik tor Pa pa nek (1927–1998) Di zaj ner i pro fe sor iz SAD. Go sto vao je u Be o gra du 1974. u Stu-den skom kul tur nom cen tru, gde je pro mo vi sao svo ju knji gu „Di zajn za stvar ni svi jet”, (Pa pa nek 1973)

2 Se man tič ka (iko no lo ška) per spek ti va ne re ša va od no se ve li či na me đu li ko vi ma s ob zi rom na nji-ho vu uda lje nost, već s ob zi rom na nji ho vu va žnost. Već ma la dje ca ko ri ste se man tič ku per spek-ti vu; to na zi va mo "emo ci o nal ni re a li zam", gde dje ca li ko ve ko je do ži vlja va ju va žni ji ma pri ka zu ju i ve ći ma. Svo ju ma mu de te će pri ka za ti ne pro por ci o nal no ve li kom i ti me iz ra zi ti nje nu va žnost i zna če nje, a svo ja sta vo ve i osje ća nja, vri jed no sne su do ve i opre de le nja; ti me deč ji cr tež po sta je po ru ka. Tu se do slov no pri ka zu je ono što sim bo lič no ozna ča va mo kao "ve li ke" i "ma le" lju de: svo joj hi je rar hij skoj va žno sti; sto ga go vo ri mo o per spek ti vi zna če nja

3 Li ne ar na per spek ti va ge o me trij ska kon struk ci ja za sno va na na a ne do gle di ma, vi di mo ka ko se svi ob li ci ko ji se uda lju ju od po sma tra ča pra vil no sma nju ju.

4 Mi ro slav Fruht (1922 – 2000) te o re ti čar i isto ri čar di zaj na. Di plo mi rao na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du. Zva nje dok to ra na u ka ste kao je te zom „Funk ci ja in du strij skog di zaj na u pro iz vod nom pred u ze ću.“ (Fruht 1981)

5 Ivan Ta ba ko vić (1898 – 1977) Ro đen u Ara du, u da na šnjoj Ru mu ni ji. Ško lo vao se u Bu dim pe-šti, Za gre bu i Min he nu. 30-ih je bio član gru pe "Ze mlja". U Be o gra du je ra dio kao pro fe sor na Aka de mi ji pri me nje nih umet no sti

6 Mi loš Ći rić (1931 – 1999) pro fes sor na FPU. Di zaj ner i te o re ti čar di zaj na. (Vid: Ći rić 1982; 1986; 1988; 1991; 2009)


95

do brih umet ni ka je bi la re la tiv no si tu i ra na i obez be đe na ate lje i ma ko je su do bi li od dr-ža ve. Ipak, i u to vre me, me đu pri me nje nim umet ni ci ma a na ro či to di zaj ne ri ma, ose ća lo se ne za do volj stvo pro is te klo iz uve re nja da plan ska so ci ja li stič ka pri vre da i ni je plod no tle za di zajn; pre vla đi vao je stav da je ka pi ta li zam ne do sa nja no dru štvo ko je do no si pre-po rod, a di zaj nu obez be đu je ma te ri jal ni sti mu lans ko ji re lak si ra, oslo ba đa kre a ci ju.

Pa ra lel no, pre sko ro 40 go di na, ima li smo u Be o gra du par ma njih pred u ze ća za eko nom sku pro pa gan du. Kre nu lo se od akvi zi ter skih po slo va, te ren skih pro pa gan di sta, kon takt me na ko ji su ne ret ko sa pred u ze ći ma po slo ve pra vi li pre ko pra se ćih uši ju i pe-va či ca na ka fan skom sto lu. Stva ri su se po la ko me nja le uvo đe njem ter mi na mar ke ting se dam de se tih, i ta ko sve do “ot kri ća” gu rua mar ke tin ga Fi li pa Ko tle ra po čet kom osam de-se tih i po ja ve do ma ćeg ma ga pro mo ci je i sa mo pro mo ci je Dra ga na Sa ka na, čo ve ka ko ji je me đu pr vi ma gra dio svo je kam pa nje em pi rij skom me to dom i is pod či jeg ka pu ta su iza šli go to vo svi oni ko ji ne što da nas zna če u sve tu srp skog adver taj zin ga.

Sreć no-ne sreć ni spoj me di ja, di zaj na i mar ke tin ga kod nas je do bio obri se da na-šnjih od no sa upra vo po čet kom osam de se tih. Sa mo je dan od mno štva za pad nih mo de la, us peo je i kod nas po ja vom mar ke ting ili adver taj zing agen ci ja. In si sti ra lo se na to me da je di zajn sa mo deo tim skog ra da, što je mar gi na li zo va lo ulo gu di zaj ne ra na vi še na či na, iz me đu osta log pre no še njem pra va na pot pis di zajn pro duk ta sa di zaj ne ra na agen ci ju.

Taj no vi kon cept do vo di do mno gih ne spo ra zu ma po što iz ve stan broj di zaj ne ra ne pri sta je da se od rek ne autor stva ve ru ju ći da sa mo di zaj ner ska ima gi na ci ja i od go vor nost, bez ob zi ra na im pu te ti ma, pro iz vo di uti li tar nu ali i umet nič ku vred nost. Do bar pri mer je iz lo žba di zaj ne ra Mi lo ša Ari zo vi ća u Kul tur nom cen tru Be o gra da 1996. Iz lo žba oko ko je se po di gla ve li ka pra ši na usled to ga što je Ari zo vić pot pi sao ra do ve ko je je ra dio za ne ko li ci nu agen ci ja. Po bu ni li su se ko pi raj te ri, kre a tiv ni di rek to ri, «ac co unt» me na dže-ri i osta li, tra že ći u li kov no gra fi č kim ra do vi ma svoj deo sla ve.

Da nas u re spek ta bil nom srp skom Art di rec tors klu bu, ko ji je strikt no ve zan za stru-ku di zajn, sko ro da je isti broj pro pa gan di sta kao i di zaj ne ra.

Ipak, mno gi di zaj ne ri su sa pra vom vi de li agen ci je kao ve li ku šan su da ra de i da se da lje usa vr ša va ju, uve re ne da di zajn u mar ke tin gu mo že da se re a li zu je u ne slu će nim for ma ma, mo ti vi sa ni i mno go broj nim adver taj zing ko la či ći ma kao što su pro mo ci ja u sta tus art di rek to ra ili pri zna nja na fe sti va li ma adver taj zin ga, na ko ji ma je di zajn osnov no iz ra žaj no sred stvo, a agen ci ja ma uglav nom sa mo pro mo ci ja.

U da tim dru štve nim okol no sti ma, uru ša va nja jed nog i po ja ve no vog, još ne de-fi ni sa nog dru šve nog si ste ma, do šlo je do po ve zi va nja po je di nih agen ci ja sa po li tič kim esta bli šmen tom, što je do ve lo do nji ho vog ja ča nja u cen tre mo ći ko ji su, u kli mi ne po-sto ja nja pra vog tr ži šta, gu ši li rad i po sto ja nje di zaj ne ra free-lan cer-a, stu di ja za di zajn, di zaj ner skih me na dže ra pa i pro mo ci ju in sti tu ci je di zaj ne ra zve zde.

Tre ba na po me nu ti da je obra zov na struk tu ra onih ko ji su se pro fe si o nal no ba vi li di zaj nom u Be o gra du u pre-in for ma tič ko vre me u naj ve ćem bro ju slu ča je va bi la, di plo-mi ra ni di zaj ner, i po ne ki ar hi tekt ili sli kar. Ako iz u zme mo ret ke in že nje re ar hi tek tu re,

IDENTITET BEOGRADA

96

pret hod ne dve stru ke su uglav nom kod nas ško lo va ne da bu du vr hun ski kre a tiv ci. Elo-kven ci ja neo p hod na za od bra nu i de fi ni ci ju sta va, ko ja se uglav nom ne gu je kroz te o ri ju, ni je bi la u pr vom pla nu. Ovo je ka sni je, u struk tu ri mar ke tin škog ti ma, ima lo svo je re-per ku si je, ob zi rom da su osta li čla no vi ti ma uglav nom do la zi li sa fa kul te ta dru štve nog sme ra - so ci o lo zi, psi ho lo zi, eko no mi sti, pro du cen ti…. Vi zu el no ne pre vi še kre a tiv ni ali elo kvent ni kli ke ra ši sa do brim or ga ni za tor skim spo sob no sti ma, ose ća jem za ra ci o nal no i no som za no vac, na dok na đi va li su ma njak vi zu el ne kul tu re i uglav nom vr lo br zo us po-sta vlja li od nos ko ji se u agen ci ja ma do da nas ni je pro me nio.

Di gi tal na teh no lo gi ja

U na šem okru že nju pr vi gra fi č ki MAC ra ču na ri po ja vi li su se u Be o gra du 1986 ( Bra na & Zo ran stu dio). Pre laz na di gi tal nu teh no lo gi ju uči nio je da ot pad ne ce la jed na ge ne ra ci ja di zaj ne ra ko ji se ni su pri la go di li. Svo jim mo guć no sti ma ova teh no lo gi ja je do pri ne la for mi ra nju no ve sve sti i sen zi bi li te ta, i ve o ma uti ca la na pro me nu ka rak te ra di zaj na ta ko da je, po sle du že vre me na, na pra vljen ve li ki i po zi ti van ot klon od Ba u ha us ško le. Ar ti fi ci jel nost di zaj na do bi ja na sna zi, a di zaj ne ru se isto vre me no pru ža ju no ve mo guć no sti da iz ra zi i po ka že du bi nu i moć lič nog i spi ri tu al nog.

Sa dru ge stra ne, la ko do stu pan soft ver da je jed na ko pra vo bi lo ko me da ve ru je da mo že da se ba vi ovim po slom. Po ja vi lo se do sta onih iz pro fe si ja ko je ni su bli ske di zaj nu, auto di dak ta ko ji su ne sve sni svog eklek ti ci zma. Oni pre pla vlju ju tr ži šte, što sa mo po se bi i ne bi bio pro blem da po sto ji pra vo tr ži šte. Soft ver je do bar alat u ru ka ma ja ke kre a tiv-ne lič no sti, a go spo da ri ne ja kim, ko ji (ne)sve snim pre u zi ma njem po sto je ćeg soft ver skog gra fi zma po či nju da pro du ku ju upra vo onu vr stu di zaj na ko ji na no si naj vi se ste te na šoj vo ka ci ji. Re zul ta ti ovog pro ce sa su po ra zni. Iako je oči gled no da li kov na, od no sno kon-cep tu al na umet nost da nas sve vi še cr pi ide je pri me nje ne umet no sti, sve gla sni ja je ško la mi šlje nja da di zajn ni je umet nost. Ve ru jem da taj stav pro iz i la zi iz re zul ta ta ba na li za ci je gra fi č kih ko mu ni ka ci ja ko je se kao agen cij ski pro dukt sve če šće ja vlja ju na tr ži štu u tri vi-jal nim ogla snim ili out do or kam pa nja ma i ne struč nim i na iv nim pro jek ti ma vi zu el nog iden ti te ta.

Po ja vlju ju se fan tom ske gru pe ”pri me nje nih umet ni ka” sa na me rom da po sta nu in sti tu ci je pod okri ljem dr ža ve. Eta bli ra ju no ve ce nov ni ke di zaj ner skih uslu ga sa po ni ža-va ju ćim iz no si ma u od no su na ULU PUDS-ove ce nov ni ke iz se dam de se tih go di na. Oni su pra vlje ni na ni vou do go vo ra - ja ti ura dim zašt ni znak ti mi is ko mlu ješ ko su.

Du bo ko ne shva ta nje di zaj na kao umet nič ke di sci pli ne je ši ro ko ras pro stra nje no, čak i me đu umet ni ci ma. Či nje ni ca je da sva ki di zaj ner ne pro iz vo di uvek umet nič ko de-lo, baš kao što ga ne pro iz vo di ni sva ki sli kar, va jar, mu zi čar, fi lm ski re di telj itd. U jed noj tv emi si ji gost je bio umet nik ko jeg ve o ma ce nim kao na šeg ve o ma ugled nog sli ka ra. Po-zvan je da go vo ri s po zi ci je de ka na jed nog pri vat nog fa kul te ta za pri me nje nu umet nost i


97

di zajn. U toj emi si ji on je tvr dio, pa ra fra zi ra ću, da di zajn ni je umet nost, te da je on vi še teh nič ka po dr ška umet no sti.

Te o ri ja i kri ti ka

Da li srp ski di zajn za pra vo ne ma te o rij sko i kri tič ko ute me lje nje? Ne po sto ji re le-vant na ško la mi šlje nja ko ja pra ti, pro ce nju je i kri tič ki ob li ku je na šu di zaj ner sku sce nu. Osim ne ko li ko ča snih iz u ze ta ka, uglav nom ne ma po sve će nih isto ri ča ra umet no sti ko ji vo le di zajn i ko ji mo gu re le vant no da usta no ve si stem vred no sti. Po ja vlju ju se ret ki i lo-ši pre vo di struč nih knji ga ili no vi na slo vi auto ra ko ji su štin ski ni ti po zna ju ni ti ose ća ju di zajn. Ono što je vred no po me na na po lju te o ri je po te klo je od sa mih di zaj ne ra ili ne-ko li ci ne te o re ti ča ra ko ji se, na ža lost ne ču ju da le ko (M. Fruht, M. Mu šić). Ne mo že mo za o bi ći ča so pi se: In du strij sko ob li ko va nje (1975–1983), Di zajn (1992–1993 ), ne što ka sni je Kva dart. Tu je i tro tom no iz da nje knji ge Zna ko vi to ko ja, bez ob zi ra na su bjek-ti van pri stup di zaj ne ra auto ra po prin ci pu ovo ga vo lim, ovo ga ne vo lim, kao i na po-je di ne ne do pu sti ve in ter pre ta ci je zna ko va ume sto nji ho vog fak to graf skog pri ka zi va nja, ipak pred sta vlja do ku men tar nu vred nost. I naj zad, naj bit ni je, knji ge di zaj ne ra i pro fe so ra Mi lo ša Ći ri ća ko je su na pi sa ne pre vi še od tri de set go di na i ko je i da nas pred sta vlja ju do ma ću di zaj ner sku Bi bli ju.

Pu no je fe sti va la, adver taj zin ga ko ji su za pra vo fe sti va li di zaj na u adver taj zin gu. Lju di iz mar ke tin ga su bi li vred ni pa su usta no vi li si ste me is tra ži va nja ko ji ma se va lo ri zu-je uti li tar nost di zaj na, iako tim prin ci pi ma va lo ri za ci je, ko ji po ti ču de li mič no iz pre te če sa vre me nih gra fi č kih ko mu ni ka ci ja – he ral di ke, a de li mič no iz Ba u ha us ško le, iz mi ču no ve vred no sti i zna če nja ostva re ni evo lu ci jom vi zu el nih ko mu ni ka ci ja i po ja vom di gi-tal ne teh no lo gi je.

Za vi dim li kov nim umet no sti ma na nji ho voj mu ci ko ja se zo ve te o ri ja i kri ti ka, upr kos to me što po je di ni nji ho vi te o re ti ča ri go re od že lje da po sta nu ka li fi ume sto ka li fa. To li ko tek sto va ko ji pri bli ža va ju i de mi sti fi ku ju stva ra la štvo li kov nih umet ni ka. To li ko za pi sa za bu du ća po ko le nja - do ku me na ta vre me na. U toj hi per pro duk ci ji na rav no ne-će mo tra ži ti isti nu u po je di nač nim su bjek tiv no obo je nim tek sto vi ma, već će mo či ta ti iz me đu re do va. Va žno je da se pi sa na kul tu ra pre no si kroz ge ne ra ci je a in te li gen ci ja či-ta o ca i vre me će bi ti su di je. Te o rij ski ra do vi kad je di zajn u pi ta nju, kod nas sko ro da ne po sto je. Kroz vre me vas vo de sa ču va ni uglav nom Ulu puds-ovi ka ta lo zi grup nih iz lo žbi, u ko ji ma o di zaj ne ri ma ne ma ni šta ili vr lo ma lo, obič no ime i pre zi me, kuć na adre sa i fo to gra fi ja ra da. Tu i ta mo, do du še ret ko, po ne ka po ro di ca di zaj ne ra je sa ču va la ne što od opu sa onih ko ji su nam pret ho di li. Mno go zna čaj nih stva ra o ca je za bo ra vlje no, i već u sle de ćem ko le nu za njih ni ko i ne pi ta. Šta da nas zna če ime na Ni ko la Ma sni ko vić (ULU PUS 1973) (znak Be mu sa, Be o ban ke), Mi lan Mar ti no vić (ULU PUS 1973) (znak stu di ja B i Mu ze ja pri me nje nih umet no sti), Alek san dar Da ska lo vić (ULU PUS 1973)

IDENTITET BEOGRADA

98

(znak Bim Sla vi je), Iv ko Mi lo je vić (ULU PUS 1973) (znak No vo sad skog saj ma), Ne na da No va ko va…?

Mu zej pri me nje ne umet no sti je me sto di zaj ner ske na de. De ša va ju se po vre me no ve li ke iz lo žbe, ali či ni se da ne do sta je ža ra i ener gi je, ide ja, a mo žda i nov ca ka da je di zajn u pi ta nju. Pre ne ko li ko go di na ovaj mu zej je na pra vio sjaj nu iz lo žbu po vo dom tri de set go di na od smr ti Dra go sla va Sto ja no vi ća Si pa (Пе тро вић-Ра ић 2003), kao i vr lo do bru re tro spek tiv nu iz lo žbu na šem do a je nu Lju bo mi ru Pa vi će vi ću Fi su (Pa vi će vić 2008)7. Fis je je dan od naj sta rijh i naj du go traj ni jih ži vih gra fi č kih di zaj ne ra. O Fi su je u ka ta lo gu iz u zet no na dah nu to pi sao od li čan te o re ti čar i li kov ni kri ti čar De jan Đo rić, i za to mu hva la. Od Fi so ve iz lo žbe nam je ostao ka ta log, a ka ko stva ri sto je, to će je di no osta ti od nje go ve pre ko 60 go di na du ge i uspe šne ka ri je re. Da li po sto ji ne ko ko me bi pa lo na pa-met da na pra vi Fi su jed nu ozbilj nu mo no gra fi ju, ne zbog nje ga, ne go zbog nas?

De si la nam se u Mu ze ju pri me nje ne umet no sti i iz lo žba Pri me nje na umet nost u Be o gra du 1918 – 1941. Iz u ze tan tekst Bo ja ne Po po vić u pra te ćem ka ta lo gu, ali iz gle da tan ka ar hiv ska gra đa i ne do volj no sa ču va nih kva li tet nih eks po na ta. Oče ki va nja su bi la ve li ka, a po sle raz gle da nja ose ća te opor ukus: na sle đe pre te žno agrar ne dr ža ve, iza šle iz ra to va. In si sti ra nje dru štva tog vre me na na na ci o nal nom i ta mo gde mu ni je bi lo me sto ima lo je za po sle di cu i pro ble ma ti čan stav u od no su na pri me nje nu umet nost i di zajn. Iz nad ce le iz lo žbe leb di pi ta nje - da li je mo gu će da gle da mo pra vu sli ku tog pe ri o da? In ki no strio i Po mo ri šec na toj iz lo žbi iz gle da ju kao re tro i pet pa rač ka pri ča dok Du šan Jan ko vić s ne ko li ko na ža lost skrom nih ra do va, vra ća na du da se u tom pe ri o du ipak, osim na rod ne ra di no sti, ne što de ša va lo. Gru pe Ze nit ko ja je svo jom avan gar dom da la mo žda naj ja či pe čat pe ri o du 1918 – 1941 na iz lo žbi uop šte ne ma. Ko li ko se u po sle rat-nom pe ri o du stav dru štva pro me nio u od no su na pri me nje nu umet nost i di zajn? Uzmi-mo za pri mer Srp sku aka de mi ju na u ka i umet no sti, gde da nas osim li kov nih, ne po sto ji ni je dan pri me nje ni umet nik ili di zaj ner, a ka ko stva ri sto je, u sko ri joj bu duć no sti ne će ih ni bi ti...

Sim pa tič na, go to vo neo do lji va dru štve na hi po kri zi ja.

U Be o gra du, u pri ča ma gra đan skih kru go va, če sto se ne ka da mo gao ču ti po pu-la ran stav da je ita li jan ski di zajn nji hov brend, ni je se raz mi šlja lo o du bi ni i smi slu iz-go vo re nog. Pe ri o dič ni bo rav ci u Lon do nu 1987 – 1992. uči ni li su da sam imao pri li ku da ži vim stav da je nji hov di zajn nji hov na ci o nal ni brend. To je pot pu no no vo is ku stvo ko je vas is pu nja va stra ho po što va njem i kod stran ca apri o ri iza zi va ose ćaj in fe ri or no sti. Sa ka kvom sna gom i sa mo u ve re no šću da su naj bo lji, da su je di ni, me di ji po di žu bri tan-ski di zajn. Ose ća se da je to državna politika, a dizajn strateški proizvod. Naravno, oni

7 Lju bo mir Pa vi će vić Fis, pi o nir srp skog i ju go slo ven skog di zaj na, za si gur no je naš naj sta ri ji i naj-po zna ti ji di zaj ner


99

nisu autistični, pre ko svo jih moć nih me di ja ne obra ća ju se sa mo se bi. Nji ho vo tr ži šte su, pre sve ga, nji ho ve biv še ko lo ni je, sad ze mlje Com mon we alth-a, a on da i ceo svet. Sva ki kre a tiv ni di zaj ner ko ji že li da se bo ri za svo ju ide ju mo že do bi ti po dr šku u pr voj rob noj ku ći iza ugla. A bi ti di zaj ner, na ro či to us pe šan, ta mo je sta tu sni sim bol. Za to je va žno bi ti i na ti ve spe a ker, ina če će te la ko po sta ti ju nak Ro ma na o Lon do nu.

Di zaj ner ska hi je rar hi ja se po štu je, ju ni or di zaj ne ri sa go di šnjim pla ta ma da le ko su is pod se ni or di zaj ne ra. Se ni or di za je ri ma i art di rek to ri ma če sto je u ogla su po red pla te na go di šnjem ni vou nu đe na ku ća kao sme štaj i slu žbe ni auto. Ka te go ri ja di zaj ne ra zve zde je tre ti ra na fi nan sij ski i sta tu sno kao i ka te go ri ja fi lm ske ili rok zve zde. Oni su za bi znis ko ri sni jer se pro mo vi sa njem njih kao na ci o nal nog bren da pro jek tu je po tre ba za tim bren dom. Bri ta ni ja je stvo ri la mno go svo jih zna čaj nih ime na . Za hva lju ju ći ovo me, Bri tan ci ima ju i ve li ko tr ži šte ko je tra ži taj brend, da kle ima ju po tra žnju, za ra đu ju no vac i za po šlja va ju lju de.

Na rav no, da bi ne ko bio pro mo vi san u di zaj ne ra zve zdu nje gov rad mo ra da vre di. Ori gi nal nost bi tre ba lo da bu de je dan od osnov nih kri te ri ju ma. Sa dru ge stra ne, u po-sled nje vre me, ve ro vat no zbog ubr za nja obr ta ka pi ta la, sve vi še se re ci kli ra ju sta re stva ri i ser vi ra ju se kao no ve, sve že i ori gi nal ne ide je no vim ge ne ra ci ja ma, ko je krup no otvo re nih oči ju i usta hr le ka ži vo tu. Ipak, is ku stvo mi da je za pra vo da ve ru jem da bi, u sko ro sva koj ge ne ra ci ji na Fa kul te tu pri me nje nih umet no sti u Be o gra du, je dan stu dent po ten ci jal no mo gao da bu de di zaj ner zve zda, a do sad je od ško lo va no vi še od še zde set ge ne ra ci ja.

U me đu vre me nu, kod nas se for mi ra lo ne ko li ko gru pa za in te re so va ne jav no sti. U pr voj gru pi su oni ko ji bi da di zaj ne re na zo vu ži žni te lji, (ter min za nat skog ka rak te ra iz vre me na Sve tog Sa ve), po lu - ša lji vo obe lo da nio ga je arh. Pe dja Ri stić ali as Pe dja Isus, na jed noj tri bi ni sre di nom de ve de se tih. Ili oni ko ji bi da di zajn za bra ne, ka ko je to po čet-kom de ve de se tih for mu li sao vo đa (tre nut no od su tan) jed ne po pri lič no de sne stran ke.

U dru goj gru pi su umet ni ci po put Ra še Te o do si je vi ća, ko ji, u svom tek stu ”Edin-bur ška iz ja va – ko pro fi ti ra od umet no sti a ko po šte no za ra đu je (To do si je vić 2002) ” na-bra ja, iz me đu osta lih: ”pla ka te ri, gra fi č ki ured ni ci, di zaj ne ri ko ji pot kra da ju umet ni ke”, da bi za klju čio, ” i svi osta li jeft i ni po li ti kan ti ko ji su se na ”taj no vit” na čin, pre ko svo jih ro di te lja i ve za do če pa li si na ku re, pa so le pa met umet ni ci ma i od tog be smi sle nog po sla za ra đu ju za dva ži vo ta”.

U po seb nu gru pu mo gli bi se uvr sti ti oni ko ji sa ”po gle dom ka Evro pi”, tra že sa-mo ”mla de di zaj ne re” sa ”no vim ide ja ma”. U se bi se pi ta te - za što sa mo mla di a ne do bri di zaj ne ri? Po ne ti aka dem skom ma som, a du bo ko zbu nje ni i upla še ni sa svim iz ve snim ri zi kom da, ako po sta vi te to pi ta nje, ne is pad ne te glu pi i od ba če ni, po či nje te da vi če te gla sno da vas ču ju, ”Sa mo mla di di zaj ne ri!”, i već kao ka me leon jed nim okom gle da te da li vas po sma tra gru pa, a dru gim tra ži te ko ji će zbu nje ni slu čaj no da se iz la ne i na iv no pi ta ”Za što sa mo mla di a ne do bri di zaj ne ri?” On da će te ga zga zi ti ve ćom že sti nom ne go što bi vas zga zi li oni od ko jih ste za zi ra li. Ose ti će te ve li ko za do volj stvo jer pri pa da te gru pi.

IDENTITET BEOGRADA

100

Za što sa mo mla di di zaj ne ri s ”no vim ide ja ma”? Zar ni je lo gič no da ne po sto ji do-bar di zajn bez no ve ide je? I ka kve to ima ve ze sa go di na ma di zaj ne ra? Zar ni je lo gič no da di zaj ner kroz go di ne raz vi ja, usa vr ša va svoj kre a tiv ni ru ko pis i pro iz vo di kva li tet? Za što ta ur ba na aka dem ska ma sa kad ide na, ne daj Bo že ne ku hi rur šku in ter ven ci ju, ne kli če ”Ho će mo mla dog hi rur ga sa no vim ide ja ma! ”? Hi po kri zi ja. Ali ne sa mo hi po kri zi ja. Fi lo zo fi ja pa lan ke, in te res i dis kri mi na ci ja.

Za što sa mo mla di di zaj ne ri? Je dan od lo gič nih od go vo ra ve zan je za od re đe nu in te re snu gru pa ci ju ko ja zna da su to jeft i ni di zaj ne ri, či ji se me seč ni do ho dak kre će u ra spo nu od 150 do 300 evra, a rad no vre me od 9h do 23h. Če sto se de ša va da mla di di zaj ne ri, ka ko bi do bi li pr vu šan su, pri sta ju da ra de bes plat no i po šest me se ci. U po-sled njih ne ko li ko na ših vi đe nja pred nje gov od la zak Dra gan Sa kan mi je par pu ta po lu-re zig ni ra no re kao ”da nas ov de ni ko ga ne in te re su je kre a ci ja, sa mo no vac”.

I na kra ju, za što sa mo mla di di zaj ne ri? O ovo me tre ba otvo re no go vo ri ti, i zbog sve iz ra že ni je ge ne ra cij ske dis kri mi na ci je uop šte. Uvre dlji vi dis kri mi na tor ski tek sto vi u me di ji ma pre ma sta ri ji ma, po ni že nja u ri ja li ti ma i tv spo to vi ma, u dnev noj po li ti ci, na uli ci. Svi o to me ću te. Po ru še ni vred no sni si stem je do pri neo da u da na šnjem srp skom dru štvu sve vi še i bez ot po ra ja ča ju ul tra de sni sta vo vi, ne ko baš po ku ša va da nas vra ti u vre me dva de se tih go di na pro šlog ve ka, kad smo na ve li kim svet kim iz lo žba ma kao naj-sa vre me ni je srp ske umet nič ke pro duk te iz la ga li pi rot ske ći li me, ne že le ći da zna mo da je de set go di na ra ni je (1910 – 1911), slo ven ska du ša, Ka zi mir Ma lje vič po sta vio Evro pi i sve tu do ma ći za da tak sli kom cr ni kva drat na be loj po za di ni, i ti me sta vio tač ku na kla-sič nu umet nost.

Ovo je ma tri ca po ko joj funk ci o ni še na še dru štvo u tran zi ci ji iz gra đan skog u pri-grad sko. Lo gič na je on da po ja va ne tr pe lji vo sti pre ma raz li či to sti ma bi lo ko je vr ste. Di-zajn opa san i bla go tvo ran, mo že da po mog ne, da pro ži ma mi sao, ak tiv nost i de lo, jer on je znak, imidž i stav, on je na še li ce pred sve tom.

New Deal

De ve de se te su do ne le po li tič ki be smi sao ko ji je mno go što šta po jeo sle de ćim ge-ne ra ci ja ma, ali stru ka je pre ži ve la. U Be o gra du je go sto vao Dej vid Kar son, čo vek ko ji se pr vi usu dio da u gra fi č kom di zaj nu raz bi je tek stu al ni stu bac, a od ostat ka ti po gra fi je na-pra vi umet nič ko de lo. On je je dan od di zaj ne ra ko ji je smo gao sna ge i hra bro sti da funk-ci ju pod re di for mi i da sve tu ka že ”za me ne je di zajn je pr vo umet nost a on da funk ci ja”.

U mi ni ja tur nom ga le rij skom pro sto ru Gra fi č kog ko lek ti va po ja vi la se go di šnja iz-lo žba di zaj na”Gri fon”.

Od 2000. go di ne po či nje de ka da pre stro ja va nja i pro me ne mo ći u sve tu do ma ćeg adver taj zin ga. Ne ke ve li ke svet ske adver taj zing agen ci je sa svo jim kli jen ti ma su do šle na na še tr ži šte. Do go di la nam se i hi per pro duk ci ja fa kul te ta i vi ših ško la na ko ji ma se stu di ra di zajn. Da nas, u Be o gra du, po red dr žav nog fa kul te ta FPU ima još naj ma nje šest pri vat-


101

nih fa kul te ta. Pro blem ni je uslo vljen ne do stat kom kva li tet nih pro fe so ra već pro fi t nom po li ti kom vla sni ka. Ti ne do stat ci se na dok na đu ju agre siv nim re klam nim kam pa nja ma, či me se sve vi še na me ću kao re le vant ni, dok se ”dr žav ni” Fa kul tet pri me nje nih umet no-sti, sa vi še de ce nij skom tra di ci jom i neo spor nim kva li te tom, po iner ci ji po na ša pa siv no, go to vo in di fe rent no, ne shva ta ju ći da je na tr ži štu i da se stva ri mo gu br zo pro me ni ti.

Sti ca jem na ve de nih okol no sti broj di zaj ne ra se vi še stru ko po ve ćao. Pro blem do bi-ja nja po sla je sve iz ra že ni ji. Ve o ma ma li broj di zaj ne ra da nas ov de ži vi od stru ke. Op sta-nak u di zaj nu ni je sa mo pi ta nje ta len ta već i psi hič ke i fi zič ke iz dr žlji vo sti, po dr ške oko-li ne, sre će i ose ća ja da se ne pro pu sti ve li ka šan sa ko ju če sto ni je la ko od mah pre po zna ti. Na da re ni ma, osim mla do sti (ako je ima ju), ni šta ne ide na ru ku. Lo me pa do vi, uspo ni, pa opet pa do vi dr žav nog pro jek ta ”Sr bi ja u Evrop skoj uni ji”, a u sva kom no vom uspo-nu i pa du eg zi sten ci jal na pi ta nja se sve vi še za o štra va ju. Dr ža vu sve di rekt ni je ose ća mo ka ko nam di še za vra tom. Tr ži šte se su ža va i ne sta je. Eko nom ska de pre si ja pod se ća na ve li ku kri zu dva de se tih go di na pro šlog ve ka iz ko je se svet iš ču pao za huk ta va njem rat ne ma ši ne ri je.

Ame rič ka kri za tog vre me na do ne la je i ne ka so ci jal na re še nja ”New Deal ”, so ci jal-ni pro gram jav nih ra do va ko je je pot po mo gla dr ža va ra di oču va nja mno gih rad nih me sta ali i gra na de lat no sti u pri vre di i kul tu ri. Kod nas se do ga đa ne što slič no, ume sto dr ža ve, kre a tiv ci sa mi se be or ga ni zu ju shod no vre me nu u ko me ži vi mo. Po ja vi li su se zna čaj ni fe sti va li. Pre svih mu zič ki fe sti val EXIT na kom di zajn ima zna čaj nu ulo gu. Mo že se re ći da je EXIT kao kul tu ro lo ški mo del otvo rio put za ka sni ja de ša va nja i po ja vu fe sti va la vi zu el nih ko mu ni ka ci ja ”No Na me” u Čač ku, kre a tiv no sti ”Mik ser” i ”De sign we ek” i mul ti me di ja kom pju ter ar ta B - link u Be o gra du….. Ovi fe sti va li su uglav nom gra đe ni na en tu zi ja zmu po je di na ca. Oni po zi va ju kre a tiv ce da pri lo že svo je pro jek te ko ji su naj če šće ura đe ni na ža lost za fi k tiv nog na ru či o ca i iz ve de ni o tro šku auto ra. U sad već pre za gu še-nom di zaj ner skom pro sto ru Be o gra da, ipak ima sve vi še ma lih di zajn stu di ja i ne fo r mal-nih gru pa di zaj ne ra ko je ne za vi se od agen ci ja i sa mo stal no tra že svoj put.

Ka kva je per spek ti va? Ona kva ka kvu ima ju dr ža va i njen na rod, eko no mi ja i tr ži-šte, na u ka i teh no lo gi ja, obra zov ni si stem, si stem vred no sti, kul tu ra... Isto ri ja umet no sti po tvr đu je te zu po ko joj je kre a tiv nost čo ve ku in he rent na za to što kre a ci ja uvek na đe put i na čin. Isti na je i dok je u iz ve snim pe ri o di ma kre tiv nost cve ta la, u dru gi ma je ti nja la. Hro no lo ški gle da no, umet nost je pre šla ve li ki put od kla sič nog pe ri o da, ka da je po sto ja la u okvi ru ono ga što se zva lo tec hne. Po sma tra ju ći svet iz one mo je ža blje per spek ti ve sa po čet ka ove pri če, još uvek ve ru jem da je di zajn sa stav ni deo bu duć no sti ovog pro sto ra, ona kve bu duć no sti u ko ju je ve ro vao i ko joj je te žio vi zi o nar Ste ve Jobs, kao i da će ulo-ga di zaj na u toj bu duć no sti bi ti znat no ve ća od ulo ge ne kih dru gih vi zu el nih umet no sti. Ov de na Bal ka nu tre ba lo to vre me sa mo da do če ka mo.

IDENTITET BEOGRADA

102

Literatura:Ћирић, Милош. 1982. Графичка идентификација 1961-1981. Београд: СКЗ

Ћирић, Милош. 1986. Графичке комуникације 1954-1984. Београд: Вајат

Ćirić, Miloš. 1988. Heraldika 1, Grb: ilustrovani osnovni pojmovi. Beograd: Univerzitet umetnosti

Ћирић, Милош. 1991. Грб града Београда, Хералдика 2. Београд: Цицеро

Ћирић, Милош. 2009. Летопис симбола. I-V. Београд: Универзитет уметности

Fruht, Miroslav. 1981. „Funkcija industrijskog dizajna u proizvodnoj organizaciji udruženog rada.“ Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu

Papanek, Viktor. 1973. Dizajn za stvarni svijet. Split: Nakladni zavod Marko Marulić

Pavićević, Ljubomir. 2008. Pola veka Fis dizajna: katalog izložbe: [04. 09. 2008 - 14. 09. 2008]. Beograd : Muzej primenjene umetnosti

Петровић-Раић, Маријана. 2003. Драгослав Стојановић Сип: (1920-1976): скица за портрет. Београд : Музеј примењене уметности

Todosijević, Raša. 2002. Hvala Raši Todosijeviću: Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2. novembar - 22. decembar 2002. Beograd: Muzej savremene umetnosti

Udruženje likovnih i primenjenih umetnosti Srbije (ULUPUS). 1973. Oblikovanje u Srbiji : autori i ostvarenja primenjenih umetnosti i dizajna. Beograd: ULUPUS

ABSTRACT:At one level this paper is a deeply personal refl ection on the Belgrade design scene and

the situation in which it has found itself, in the wake of many political, economic and cul-tural upheavals which have recently befallen this country. At another level, its author being a designer himself, and having participated in, as well as witnessing the evolution of this scene for several decades, the paper proposes to, with relative objectivity, do the following:

– off er a brief historical overview of the development of design in Serbia starting fr om the 1920s to the present time, highlighting its creative pinnacles as well as setbacks.

– examine and analyze the current place and role of design in Serbia, placing it within the fr amework of visual arts in general as well as within the broader fr ame-work of the overall economic, political and cultural situation in the country. It par-ticularly focuses on prevalent attitudes to design, which are highly indicative of a deeply ingrained incomprehension of and prejudice to this particular kind of art. Furthermore, it poses the question whether certain social grouping have a vested interest in perpetuating this kind of attitudes.

– briefl y discuss the existing critical and theoretical body of work on Serbian design, its range, relevance and competence, whilst pointing to the need for developing a better founded and more systematic and competent theory of design.


103

– give an insight into some recent positive developments on the Belgrade design scene (in spite of the overall bleak situation in Serbia), and taking cue fr om these, and without being prescriptive, off er some guidelines for the future, in which the role of design will hopefully be recognized and appreciated in the way that visionaries like Steve Jobs have anticipated will inevitably happen worldwide.

Keywords:

105

ODEVANJE – OČITAVANJE TRENUTKA

Tekst obradjuje oblast Odevanja kao izvor / polazište u razumevanju društvenog trenutka ; snage mehanizama Mode , uticaju na Kulturu odevanja i oblikovanju socijalnog ponasanja drustva u celini. Kroz istorijski sled sa akcentom na karakteristične tačke razvoja Modne industrije i profesionalnog okruženja u Jugoslaviji/ Srbiji, pojašnjava delovanje profesije i uticaju koji ima u oblikovanju današnjeg Beograda .Kreativna industrija u svetu ima novo čitanje bogatog i dinamičnog sveta mode sa razumevanjem potrebe multidicsiplinarnog pristupa u rešavanju pitanja koja postavlja budučnost .

Ključne reči : Razumevanja snage mehanizama Mode, kvalitetno obrazovanje , odgovornost profesionalne i društvene elite.

Odevanje predstavlja neiscrpni izvor informacija u razumevanju društvenih uslovljenosti, individualnih izbora i sudbina.

Beograd, u osnovi, živi kao svi veliki gradovi današnjice, sa svojim specifi čnostima odrastanja, geopolitičkim iskustvima, potencijalno otežavajućim ili olakšavajućim mogućnostima čiji karakter, u krajnjem ishodu, određuje izbor i sposobnost njegove elite.

Kao jedan od fenomena Odevanja, Moda jeste najuticajniji faktor konstantnog preispitivanja usvojenog u Kulturi odevanja. To je složeni sistem koji nadilazi diza-jniranje samih proizvoda, sistem koji objedinjuje kreativnost, inovaciju i proizvodnju. Moda je danas ozbiljna industrija u samom srcu moderne ekonomije. Promocija “ne-materijalnog“ u modi 21. stoleća je u stalnom porastu; simulirajući realnost, gradi oblik potrošnje koji podstiče ubrzanje ciklusa; periodična pojava izuzetno kvalitetnog dizajna postaje usvojena vrednost, oblikuje i uslovljava kvalitet života.

Odevanje je najupečatljiviji način neverbalnog komuniciranja; veštinom koju poseduje, čovek iskazuje sopstveni stav prema sebi i okruženju. U odnosu na stepen

Ingrid HULJEV,Univerzitet umetnosti u Beogradu,

Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

IDENTITET BEOGRADA

106

zrelosti i samosvojnosti, pojedinac nekritično prihvata obrasce ponašanja u odevanju i određuje stepen identifi kacije sa određenom grupacijom.

Kodeks odevanja, kao deo etikecije, prisutan je od davnih vremena; u prošlosti, često strogo restriktivno, u cilju strukturisanja društva i odredjenih privilegija, danas kao preporuka u cilju negovanja usvojenih obrazaca svojstvena uređenim civilizacijama. Šta, kako i kad čovek oblači, uslovljava čovekovo ponašanje i obezbeđuje uređeniji sistem međuljudske komunikacije. Taj nasleđeni sistem vrednosti istovremeno otvara prostor potrebi za kreativnošću u traganju za kvalitetnim rešenjima u osavremenjivanju oblasti odevanja i kroz modu kao odraz “umeće življenja u duhu s vremenom“ ( “Art de vivre dans `Air du temps” *1)

Beograd danas priča priču sopstvene prošlosti i kroz oblast Odevanja.Početkom XX veka u Srbiji / Jugoslaviji, po uzoru na Pariske modne salone,

otvaraju se “Mode saloni“ u kojima se uglavnom kopiraju modeli iz Pariza, Beča ili izrađuju modeli po uputstvima i ilustracijama u dostupnim modnim publikacijama. Mnogobrojnije ruralno stanovništvo izradjuje tradicionalnu nošnju u kućnoj radinosti; odeća prepoznatljivih obeležja koja vernim ponavljanjem motiva memoriše sopstvenu istoriju, time održava usvojeni obrazac i strukturu socijalnog funkcionisanja.

Po završetku II svetskog rata u Srbiji / Jugoslaviji, novopostavljen socialistički režim zamenjuje termin “Moda” terminom “Ukus”*2 . Od sredine ‘50 – ih godina deo strateškog plana je izgradnja tekstilne industrije, naročito konfekcijske proizvodnje. Ne-dostatkom iskustva i usvojenih znanja, skromnih kadrovskih kapaciteta, industrijska proizvodnja nije u mogućnosti da obezbedi tržištu odgovarajući kvalitetan proizvod; odeća se uglavnom šije u kućnoj radinosti ili koristi usluga krojača, nove “moderne” proizvode kupci nalaze u komisionima. Ubrzana industrijalizacija ’60 - ih trajno menja demografsku strukturu društva; mladi napuštaju seoske sredine i tradicionalne obrasce odevanja prilagođavajući se gradskim uslovima života.

Opredeljenost zvanične politike Jugoslavije za određeni stepen kontrolisane pro-hodnosti i otvorenosti prema Zapadu stvorilo je specifi čni ambijent u kome se oblikovao ukus u skladu sa zapadnim modnim tokovima, razvijala domaća odevna industrija, us-postavljala snabdevenost tržišta i time uticalo na promene u odnosu na sopstveno ode-vanje.

Od ‘64. porast lične potrošnje je prioritetan cilj sedmogodišnjeg plana, nastaje srednja klasa socijalističke Jugoslavije. Liberalizacijom viznog režima sa zemljama zapada otvara se prostor shoping turizmu koji s vremenom postaje značajan vid snadbevanja “modnom” odećom, ženski časopisi sve više prikazuju “inostranu” modu, komercijalne reklame promovišu nove proizvode. Povoljni potrošački krediti, pokrenuli su povećanje lične potrošnje, stvaranje potošačkih navika i dalekosežnu promenu mentaliteta. Modni kreator Aleksandar Joksimović postaje zvanična modna zvezda socijalističke Jugoslavije, a njegov “Grandioni egzotizam“*3, prva autentična Jugoslovenska verzija visoke mode koja prerasta u pokušaj stvaranja ofi cijelne Jugoslovenske konfekcije sa prepoznatljivom


107

upotrebom ornamentike. Odevna industrija kroz tzv. ”lon” poslove, osposobljava tek-stilno tehnološke kadrove, školovani modni dizajneri sve češće učestvuju u formiranju proizvoda.

’70 - ih “Masovno proizvedena odeća estetskih znamenja popularizirala je modu i proizvela demokratizaciju simbola razlikovanja – zastitnih znakova”.*4 U Srbiji / Jugo-slaviji diferencijacija društva i potreba za statusnim simbolima vernim praćenjem mod-nih trendova Zapada je ustanovljeni model ponašanja, naročito kod mlađe populacije.

U okviru najprestižnijih modnih manifestacija na Beogradskom sajmu, dva puta godišnje prikazuju se kolekcije domaćih proizvođača iz cele Jugoslavije. U kompetitivnoj atmosferi i promovisanju modnih kuca kroz kolekcije koje se , povremeno, podpisuju im-enom modnog kreatora održavaju se modne revije, sporadično gostuju poznate modne kuće zapadne Evrope . Sajam mode postaje mesto gde se susreću ne samo proizvođaći i trgovci, već prerasta i u jaku marketinšku manifestaciju koja privlači potrošače, naročito žensku populaciju u potrazi za uzbuđenjem u otkrivanju modnih novosti.

U Evropi krajem ’80 – ih, posle perioda krize, “Luxory” zauzima pobednički pjed-estal i ostvaruje fi nansijski uspeh u Evropi. To je period koji označava početak liberalne ekonomije sa “zlatnim dečacima ” i “ženama od karijere“ koji eksplicitnom upotrebom simbola moći u odevanju promovišu sopstveni uspeh i naglo stečeno bogatstvo. “Fash-ion is in Fashion” (”Moda je u modi“), njen ritam refl ektuje zasljepljujuće karijere zvezda promoterstva i sveta zabave; modni dizajneri postaju atraktivne medijske zvezde.

Sredinom ‘80 - ih Italija, Francuska, Nemačka započinju proces osposobljavanja tekstilne proizvodnje za sopstvene potrebe u Kini, Rusija otvara svoje tržište Zapadu. Na prostoru Srbije / Jugoslavije, istovremeno, preglomazan spor sistem nije u stanju da reaguje na novonastale uslove u preraspodeli svetskog tržišta odevne industrije. Raspadom Jugoslavije i tranzicijom pod koprenom ratnih dešavanja, nestala je svaka mogućnost kvalitetne reorganizacije i trajno se gubi stučni kadar. Domaće novonastale proizvodnje promovišu se u robne marke u uslovima pada monetarnog sistema, tržište prelazi u sivu zonu, srednja klasa nestaje. U takvoj atmosferi marketing postaje jedini akter nudeći fi kciju uz podršku vladajuće nomenklature. Populizam zahvata sve oblasti života, magičnošću sopstvenog povlađivanja lenjosti duha i tela, neverovatnom brzinom ubacuje tek netom donekle edukovanog kupca u vrtlog jeft inih kopija i estradnog miljea kojim dominira manipulacija bazičnim emocijama.

Srbija, kao zemlja u tranziciji, danas je prvenstveno kupac. Domaća proizvodnja ima minornu ulogu u snabdevanju tržišta: Trikotaza Ivković, AMC, Mona, Jeger,TFY , Azzaro, Nikola’s i dr neguju svoje kupce prepoznatljivim asortimanom. Globalne robne marke: Zara, Gap, Mango, Mexx, Marks & Spencer, Top Shop i dr dominiraju tržištem Beograda, bogatstvom i brzinom ponude odgovarajućih cena. Prestižne marke: Marela, Max Mara, Burberry, Armani i dr predstavljaju izvor odevanja fi nansijske elite. Riplay, Levi`s, Benetton i dr robne marke tog tipa opstaju kontinuirano u dinamičnoj komu-nikaciji sa svojim potrošačima. Kupovna moć određuje ponudu, s toga, za razliku od

IDENTITET BEOGRADA

108

velikih tržnih centara koji su prvenstveno postali mesta susretanja i zabave u šarenom svetlucavom ambijentu uz muziku i žagor , mesto primamljivog snabdevanja za posetioce iz zemalja okruzenja; Kineski tržni centar ostaje i dalje najfrekventnije mesto kupovine, kao maloprodaja ili veleprodaja za domaćeg potrošača. Taj profi l kupca čini veliki pro-cenat populacije; u želji da ostvare svoje ili potrebe svoje dece za primamaljivim proiz-vodom “koji je moderan”, tu nalaze rešenje. Beograd danas evidentno ima solidnu po-nudu odeće, koja je uglavnom prilagođena kupovnoj moći i profi lu kupaca, prvenstveno mladoj populaciji koja je postala glavna ciljna grupa. Uopšte uzev, taj trend pratimo i u razvijenim zemljama Evrope gde, za razliku od našeg tržišta, opstaje ponuda odeće namenjena osobama srednje i starije dobi odgovarajućeg kvaliteta i dizajna, koji prati u osnovi savremenost u kroju, boji i detalju.

Beograd karakteriše tranzicijski model funkcionisanja grada po principima mode sa evidentnim nedostatkom energije i rešenosti njegove elite da defi niše okvire u kojima proverene vrednosti fi ltriraju efermernost “trendova” i omogućuju razvoj civilizovanog suživota.

Posledice prepustanja dominacije Estradi u oblasti popularne kulture s pocetka ’80 – ih i “liberalnog” glorifi ciranja folk pevačice promovisane u najnoviji “brend” ta-dasnje Srbije /Jugoslavije, časovi fi skulture uz bučno slušanje hitova nove zvezde u nekim osnovnim školama Beogradske periferije; profi tabilnost “folklorizacije” zabavne i rok muzike, uslovljavaju usvojena estetska znamenja u odevanju. Roditelji i deca dele istu fascinaciju, oblikuje se nova generacija koja sa lakoćom prihvata, u nastavku, ponuđenu folk kulturu ’90 – ih i njene idole kao izraz nacionalnog i estetskog objedinjavanja. Para-doksalno, u tom periodu ratnih razaranja i stradanja , iste zvezde estrade nalaze pogod-no tle i publiku u okruzenju, u miljeu koji evidentno deli identicne bazične vrednosti.

Beograd danas nudi svoj novi brend “Zabavu” - splavovi postaju noćni simboli grada, diskoteke, klubovi, restorani, nacionalno i internacionalno mešaju se u instant kulturi zabave. Verski i porodični praznici gube svoj suštinski smisao, hedonizam postaje cilj i “sto se više pojačava proces individualizacije, paradoksalno priustvujemo poletu megaprovoda u javnom ali takodje i u privatnom prostoru”*5

Masovna kultura je generalno kultura potrošnje, kult zvezda, Spot – kultura, vla-davina zvuka nad muzikom, gde “kulturu priče na neki način zamenjuje kultura kretanja, lirska ili melodijska kultura zamenjuje se fi lmskom kulturom izgrađenom na udaru i pro-totipu slika na traganju za neposrednim osetom, na emociji u sinkopiranom ritmu”.*6

Instant kultura uslovljava kretanje po površini, bez preispitivanja ponuđenih rešenja, uslovljava uniformisanost sopstvene estetizacije; idealne mere, bujna prsa, frizure, način šminkanja, oblačenja i ponašanja prate dosledno ženski idol, čineći ga time dostupnim. Posetioci Beograda danas uglavnom primecuju tu uniformiranost, prenaglašenu šminku i isticanje stereotipa savršenog tela, provokativnog odevanja svojstvenog scenskoj estetici folk zvezda; maskiranje sopstvene lepote i jedinstvenosti koje nosi uzrast, a oblikuje nadogradnja odrastanja. Muška populacija istog miljea po-


109

tencira izgled večnog “mačo” dečaka, pokušaji maskiranja oblačenjem fi rmiranog odela, sklonost pogrešnom tumačenju sveprisutnog trenda “kulta mladosti”, nedostatak stava i estetske kultivisanosti, po pravilu razotkriva govor tela i odabir obuce. Nedostatak samo-pouzdanja, naglašena potreba za pripadanjem po svaku cenu, niski stepen zahtevnosti prema sopstvenom razvitku, prava na izbor i odgovornost koja iz toga proizilazi, izraz je kulture odevanja i socijalnog ponašanja koji odgovara društvu koje funkcioniše po principima mode, odmah i sad, bez vizije defi nisane strategijom.

Društvena diferencijacija bazirana samo na simbolima “mode” i “moći”, supsti-tucija i upitna zamena vrednosti alarmantno ukazuje na krizu i poteškoće u pronalaženju adekvatnih rešenja. To je okruženje u kojoj ova nova “posleratna generacija” pokušava da ostvari prostor za kvalitetni sopstveni razvoj.

Proces individualizacije koji obeležava savremeni svet u društvu u kome opada porodični autoritet, a jača dijalog kao vid vaspitanja, mladi pokazuju sopstveni ukus kao vid pronalaženja sopstvene autonomije i individualnih merila koja su najcešće i merila “peer group” generacijski uslovljena. Umeće odevanja postaje izraz, poruka i pokretač promena ili u najmanju ruku sastavni deo istih, snagom sopstvene prisutnosti moćno sredstvo uspostavljanja dijaloga sa sobom i okolinom. U tom svetlu nastaje i drugi deo Beograda, kritičniji, zahtevniji prema sebi i sopstvenom obrazovanju, otvoreniji, spre-man da prihvati različitost kao deo našeg univerzuma, poštujuci pravo izbora vapi za prostorom u kome moze da ostvari samog sebe.

Ulicama Beograda prepliću se ova dva sveta, rasprostanjenost prvog ne umanjuje značaj i uticaj drugog koji pokreće promene kroz izraz pojedinca ili organizovane mani-festacije.

Odevanje globalno, danas često predstavlja ponavljanje usvojenih obrazaca ili elitističku uniformiranost, bledu kopiju snaznih individua i usvojenih statusnih simbola. Održivi razvoj, odgovorni dizajn, nomadizam u modi, multi kulturalnost i potreba za individualnošću su samo neki od problema koji određuju kreativni proces i sam kara-kter kreativnosti u oblasti modne industrije. Multi disciplinarni pristup umetnika kao sto su Yukinori Maeda, Lucy Orta ili Erwin Wurm prožimanjem različitih kreativnih disciplina otvaraju se kreativne mogućnosti i ostvaruju nove vrednosti. Oblast kreativne idustrije u sveri odevanja i Moda kao jedan od segmenata, danas poseduje snagu da proizvede široku paletu komercijalnih, dopadljivih, provokativnih i zanosnih vrednosti koje su namenjene trzistu; istovremeno, nudi oblasti primenjene umetnosti izuzetna dela koja prevazilaze samu utilitarnost ili trenutnu estetičnost, dela koja pomeraju stereotipe otkrivanjem lepog preoblikovanjem silueta, proporcije, upotrebom boje i inovativnih materijala. Izražavanjem različitih pristupa lepoti, pomera se i razumevanje sopstvenog bića u odnosu na prostor, svetlo, zvuk i miris.

Položaj modnih dizajnera ovisi prvenstveno o njihovoj sposobnosti da se u odnosu na moguće odrede i time osvoje okvir koji defi niše prostor i karakter njihovog profe-sionalnog rada. U periodu do 90` položaj modnog kreatora je prvenstveno defi nisan

IDENTITET BEOGRADA

110

potrebom samog korisnika njegovih usluga i kapaciteta da investira u proces kreativnog izražavanja u kome je dizajner, tada lakonski zvan modni kreator, radio prvenstveno na modno dizajniranom komercijalnom proizvodu i promotivnim kolekcijama koje su služile preduzeću u borbi za prestiž na tržištu i kao dokaz uspešnosti samog rukovodsva preduzeća, a autoru kao slobodan prostor u kome moze iskazati sopstvene estetske stan-darde. Stepen poštovanja samog modnog dizajnera, njegove pozicije u samom preduzeću i autonomnost u radu ovisio je o snazi njegove ličnosti i formiranih odnosa u preduzeću koji su bili često promenjivi u zavisnost od ekonomskih i političkih kretanja. Sistem velike industrijske proizvodnje, krajnje profesionaliziran, uslovio je ozbiljno shvatanje uloge modnog dizajnera i važnosti njegovog visokog obrazovanja, a njegov zadatak da zadovolji potrebe i zahteve krajnjeg kupca, prolazio je kroz fi lter službe prodaje sklone ponavljanju uspešnih modela i izuzetno oprezne prema novostima za koje se modni dizajner zalagao. U toj kompetitivnosti kadra unutar samih preduzeća pronalazila su se nova rešenja kroz timski rad, primenom iskustva kroz lon poslove, poseti inostranim sajmovim repromaterijala i gotovih proizvoda. Na Beogradskom sajamu mode po povratku sa svecanog proglasenja u svecanoj sali sajma, štandove nagrađenih preduzeća ukrašavali su buketi cveća, tradicionalna čestitka export - import preduzeca “Centro-textil” nagrađenim autorima, komercijala je slavila pobedu.

Potreba za sopstvenim učešćem u svetu modnog stvaralaštva na ovim prostorima danas, može se prvenstveno posmatrati kroz rad modnih dizajnera srednje i mlađe gen-eracije; kao izraz potreba za kreativnošću u kome se profesionalno ostvaruju u izrazito otežanim uslovima pristupa repromaterijalu, nedostatku kvalitetnih stručnjaka u oblasti oblikovanja i izrade odeće, opštem siromaštvu koje onemogućava ozbiljniji nastup na tržištu. Pokušaj grupisanja mladih dizajnera u okviru projekta “Cumic District”, ukazuje na neka od mogućih rešenja. Nestankom ozbiljnije proizvodnje, Beogradski sajam mode izgubio je na značaju. Beogradska nedelja mode ”BFW” je veoma posećena i medij-ski dobro pokrivena; prezentacija kolekcija profesionalna, što doprinosi popularizaciji mode i motiviše mlade dizajnere. Činjenica da u publici ne sede kupci vec široka publika, ovu kvalitetnu modnu manifestaciju ograničava na promociju gotovo virtuelnog sveta i ugrožava njenu budućnost. Dugoročno gledano, budućnost razvoja kvalitetnog dizajna u oblasti odevanja na našim prostorima je u realnoj opasnosti. Nemogućnost sticanja praktičnih znanja u zaokruženom profesionalnom okruženju, primenu novih tekstilno tehnoloških dostignuća u procesu realizacije osiromašuje potencijal..

Danas u dramatično promenjenim uslovima, nedostatak vizije i dugoročne strate-gije karakteristika je većine proizvođača u Srbiji. Ograničeni profesionalni i fi nansijski potencijal domaće proizvodnje gde vlasnik - “gazda” ili njemu bliske osobe određuju estetske standarde u kojima se modni dizajner mora kretati, karakteristika su profesion-alne nezrelosti, nesposobnosti da se prihvati profesionalizacija unutar defi nisanog sistema koji omogućava uspešnost tržišnog pozicioniranja i razvoj sopstvene robne marke koja


111

može adekvatnom i pravovremenom primenom dobrog dizajna odgovoriti na aktuelne modne trendove ne gubeći sopstvenu prepoznatljivost.

Samostalni modni dizajneri koji poseduju sopstvenu prodaju defi nisali su svoj rad izborom klijentele kojoj se obraćaju i sopstvenim pristupom u dizajnu oblikovanja i promovisanja: modno primereno, umereno avangardno, pomodno ili estradno. Ovo poslednje je najraširenije, naravno, primereno dominantnoj estetici u sferi odevanja koja karakteriše Beograd, predodređeno ličnom fascinacijom estradnim glamurom samih au-tora, svime što to nosi, čineći ih vedetama tabloida i promocije tog socialnog modela. Istovremeno u ovom gradu opstaju dizajneri koji u svom radu neguju modno primerenu liniju usaglašenu sa sopstvenim visokim estetskim standardima, uslovljeni sopstvenim tehnoloških uslova realizacije, sa ciljem negovanja klijentele koja prati savremeno obliko-vanu odeću rafi niranog ukusa, vernu publiku koja se sa poverenjem oslanja na ponuđeni dizajn proizvoda koji im omogućava sopstvenu identifi kaciju. Umereno avangardni au-tori uspevaju kroz sopstveni dizajn i primenu inovativnih materijala zadovoljiti klijen-telu koju karakteriše prvenstveno potreba za određenim stepenom provokacije, više ili manje uspešno uspevaju da izbegnu zamku siluete koja se opasno približava estradom uzoru, što ovisi o stepenu autorskog kapaciteta i snage da pronikne u suštinu ideje. Po-modno / dopadljivo atraktivne modne linije prate u potpunosti dominantnu modnu ponudu Evrope, proizvode koji komuniciraju sa kupcima po principu sada i odmah, lišavajući se sopstvenog autorskog identiteta sa visokim stepenom doslednog kopiranja; ponuda u kojoj, ponekad, ravnopravno opstaju u istom prostoru gotovi proizvodi iz uvoza ili Kineskog tržnog centra i sopstvene proizvodnje.

Marketinške i modne agencije vrše snažan uticaj na modnu scenu promovisan-jem sebi svojstvenih estetskih vrednosti u svim oblastima svog rada . Sliku dela “modne scene” Beograda moguće je steći na BDW . U nekoliko turbolentnih dana, uz gužvu koju stvara publika standarnim kašnjenjem početka modnih revija pojačava se tenzija i iščekivanje momenta kada se gase svetla; u atmosferi velike žurke uz visoke decibele kreću modne revije, smenjuju se kolekcije manje više sličnih estetskih usmerenja; styling postaje sredstvo, a provokacija po svaku cenu krajnji cilj. Iskrenom posvećenošću odišu, s druge strane, modne revije autora koji grade svoj svet visoke likovnosti baveći se prven-stveno idejom pretočenom u odevne predmete, grade sliku ili atmosferu uz znalačko postivanje procesa i negovanjem sopstvenog kreativnog pristupa; kolekcije koje ug-lavnom ostaju kao impresije kreativne vizije autora, bez značajnijeg daljeg pretakanja u proizvod namenjen tržištu.

Potencijalno snažan uticaj, snažniji od vidnog dela “modne scene” Beograda na-dolazi iz kruga mladih modnih dizajnera, kostimografa, grafi čara, programera, indus-trijskih dizajnera, arhitekata, snimatelja, fotografa i generalno, kvalitetno visoko obrazo-vanih mladih ljudi koji neopterećeno ulaze u svet kreativnosti, tragajući za sopstvenim izrazom i primerenijim vrednostima . To je snaga koja vremenom može ukloniti pos-

IDENTITET BEOGRADA

112

ledice i samu politiku povlađivanja lošem ukusu koji za posledicu donosi neadekvatno socijalno ponašanje i opasnost od otuđenja.

Svi pokazatelji ukazuju da kvalitetne ižlozbe, umetnički saloni, koncerti, preda-vanja, manifestacije i projekti kao što su BDW, BDF, BITEF, FEST, BEMUS, RING RING, MIXER i sl imaju izuzetnu važnost u pokretanju, oblikovanju kreativne indus-trije u Srbiji i utiču na formiranju kritičke svesti u odnosu na samu kulturu življenja.

Kreativnost modnih dizajnera, kao deo “Kreativne inteligencije”, danas u svetu predstavlja značajan i profi tabilan proizvod u “Industriji mode” čiji sistem značajno obeležava i oblasti dizajna predmeta za kuću i enterijera, gastronomije, kozmetike, ”ob-likovanje ukusa” i dr.

Beograd je uvek imao “dizajnerskog kapaciteta”; nekadašnji univerzitetski centar Jugoslavije/ Srbije danas, sa respektabilnom tradicijom Univerzitet umetnosti, a poseb-no Fakultet primenjenih umetnosti u oblasti izučavanja Savremenog odevanja, tokom svog rada odškolovao je značajan broj studenata, koji su posvećeno radili i rade u oblasti Odevanja i modne industrije u zemlji i inostranstvu; ili su nastavili školovanje u najres-pektabilnijim školama Evrope i Amerike sa zavidnim rezultatima.

Kreativna idustrija ima novo čitanje bogatog i dinamičnog sveta mode; razumevajući povezanost i koleraciju različitih oblasti u cilju nalaženja odgovora na pi-tanja koja postavlja budućnost, značaja uticaja na formiranje ljudske svesti i društva u najširem smislu reči. Konformizmu u odevaju suprostavlja se preispitivanje usvojenih vrednosti kao povod i cilj. Pitanja kao što je odgovorni dizajn i održivi razvoj su privi-legija bogatih društava, a njihova inicijativa i projekti alarmantno ukazuju na žrtve koje po pravilu rade u najsiromašnijim sredinama. U traganju za rešenjima u ovoj oblasti ot-vara se komunikacija, razumevanje uzročno posledične povezanosti i nameće neophod-nost razumevanja privilegije suživota, neophodnost sinteze društvenog angažovanja.

Moda je postala internacionalna u najširem smislu, “ne postoji više Francuska moda ili Italijanska moda, neće nikad postojati Kineska ili Indijska moda. Interpret-acija zapadne odeće koja nam stiže iz Japana, a uskoro iz Kine i Indije, koegzistira sa oživljavanjem ranije skrivenim bogatim kulturnim nasledjem Holandije, Turske, Srbije i dr......... Kreativnost je neistraženo. Moda ne može više biti izraz moći”*7

Literatura:*1 , *7 Institut Francais de la Mode , “Vingt ans de syste`me de la MODE “, IFM, Regard .2008.

*2 , *3 Daniela Verimirović „Aleksandar Joksimović moda i identitet“, Utopija, Beograd, 2008

*4 Ž.Lipovecki “ Lepota prolaznog “ Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci

*5 *6 Ž.Lipovecki “ Paradoksalna sreca” Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića Sremski Karlo-vci


113

ABSTRACT:Th e text deals with the area of Clothing as a source and a starting point in under-

standing the social moment , the force of Fashions’ mechanisms, and the impact on the culture of dressing and shaping the social behavior of society as a whole.

Th rough historical sequence with emphasis on the development and the characteristic points of the fashion industry and professional environment in Yugoslavia / Serbia clarifi es the eff ects of the profession and the impact it has in shaping the Belgrade today .

Creative industry, today has a new reading of a rich and dynamic world of Fashion with an understanding of the needs for multidicsiplinary approach in resolving questions posed by the future.

Key words: Understanding the power of Fashion mechanisms’, high quality education , professional and social elites bears the responsibility

115

UDK: 620.95

PUT ZDRAVIHGRADOVA

Zdrav grad je koncept i jedan od pristupa identitetu savremenog globalnog grada. U ovome, modernom obliku, naziv potiče iz projekta Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization) 1987. godine. Od početka projekta, glavni predmet interesa, na nivou Evropske mreže zdravih gradova, prvenstveno su bili gradovi u kojima se značajno može uticati na unapređenje zdravlja građana. U prvoj deceniji XXI veka grad Beograd je postepeno obnavljao duh jedne od evropskih prestonica, i ponovno uspostavio pokidane veze sa evropskim okruženjem postepenim uključivanjem u proces evropskih integracija i regionalne saradnje. Beograd je značajno promenio svoju demografsku i socijalnu strukturu krajem XX veka, u dinamičnim promenama iseljavanja dela mlađe i najobrazovanije populacije i velikim pritiskom izbeglica i interno raseljenih lica, kao i imigranata iz osiromašenih krajeva Srbije. Time je izmenjen urbani identitet grada, s dalekosežnim posledicama. Svedoci smo zastoja i stagnacije u razvoju strukture zdravstvenih ustanova. Uložena je jedna nova energija u ovu etapu razvoja zdravstva i zdravstvene kulture, i ostvareno je međusobno prožimanje zdravstvenog sektora, ekologije i infr astrukture. Sredstva koja se izdvajaju za te potrebe i dalje nisu dovoljna .

Ključne reči: zdrav grad, javno zdravlje, Beograd, urbano

Uvod

Zdra vi grad je ter min ko ji se ko ri sti u jav nom zdrav stvu i ko ji uka zu je na mo gu ći uti caj zdrav stva, eko lo gi je, ur ba ni zma i jav ne po li ti ke na do bro bit sta nov ni ka gra do va. Zdra vi grad je kon cept i te žnja. To je pri stup ur ba nom i sa vre me nom. U ovom mo der nom ob li ku na ziv po ti če iz pro jek ta Svet ske

Zoran ĆOSIĆ,Univerzitetski klinički centar

Dragoslav Mišović, Beograd

IDENTITET BEOGRADA

116

zdrav stve ne or ga ni za ci je (World He alth Or ga ni za tion) iz 1987. (Awo fe so 2003; Ison 2009). Pro je kat „Zdra vi grad” ko ji je po kre nu la 1987. go di ne Re gi o nal na kan ce la ri ja za Evro pu Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je sa ci ljem da osna ži in te res za po zi tiv ni kon cept zdra vlja u gra do vi ma ši rom Evro pe te da po tak ne i omo gu ći di rekt nu sa rad nju me đu nji ma na pro gra mi ma za una pre đe nje zdra vlja bez ba ri je ra i po li tič kih gra ni ca (O’Ne ill et al. 2006; WHO 2012).

Do ku met WHO de fi ni še zdrav grad kao (WHO 1998): „To onaj grad ko ji stal no te ži no vom stva ra nju i po bolj ša nju svo ga ma te ri jal no-fi zič kog i so ci jal nog okru že nja i sta nja, po ve ća njem re sur sa za jed ni ce, či me se omo gu ća va sta nov ni štvu da, po dr ža va ju ći jed ni dru ge u ra du i uče stvo va nju u svim funk ci ja ma ži vo ta mak si mal no raz vi ja ju svo je po ten ci ja le“.

Od po čet ka pro jek ta, glav ni pred met in te re sa, na ni vou Evrop ske mre že zdra vih gra do va, pr ven stve no su bi li i dru gi gra do vi u ko ji ma se zna čaj no mo že uti ca ti na una-pre đe nje zdra vlja gra đa na.

Po treb no je pod se ti ti se da zdra vlje ni je sa mo od su stvo bo le sti ne go je sta nje fi zič-kog, psi hič kog i so ci jal nog bla go sta nja (O’Ne ill et al. 2006; Go o dall 1987). Fak to ri ko ji de lu ju na zdra vlje su: me di cin ski, so ci jal ni, eko nom ski, bi o lo ški i eko lo ški (Do vi ja nić et al. 1995). So ci jal na po li ti ka jed nog dru štva po či va na tri stu ba: eko nom skom raz vo ju, so ci jal noj za šti ti ugro že nih i ne moć nih, kva li te tu i do stup no sti zdrav stva i obra zo va nja. Grad je vi še od na se lje nog me sta i sku pa lju di ko ji ga na sta nju ju i ko ji su or ga ni zo va ni u jed nom ogra ni če nom pro sto ru. Grad je na sta njen pro stor sa svim ka rak te ri sti ka ma ur ba-nog i grad skim sa dr ža ji ma ko ji ga od re đu ju (Go o dall 1987; Ku per et al. 1996). Isto rij ski, u Evro pi, gra do vi su pod ra zu me va li ur ba ni zo va ne ce li ne u či jem cen tru se na la zi, ili se na la zi la, naj če šće ka te dra la ili cr kva i grad sko je zgro u ko jem se obič no na la ze i sred njo-ve kov ne grad ske zi di ne. Grad je re la tiv no ve li ka i per ma net na na se o bi na. Naj zad, to je i me sto stva ra nja in te lek tu al nog i me đu sob nog pro ži ma nja raz li či to sti.

Ana li za i di sku si ja

U po sled nje vre me, sve do ci smo ubr za nog raz vo ja i po pra vlja nja op šte sa o bra ćaj-ne i dru ge in fra stuk tu re i ozbilj nih ula ga nja u mre žu zdrav stve nih usta no va Be o gra da. Ipak, pi ta mo se šta je to po treb no da Be o grad po sta ne zdrav grad i da li je to ostvar ljiv cilj. U tra di ci o nal nim dru štvi ma ma li broj lju di je ži veo u ur ba nim pod ruč ji ma. Da nas u in du stri ja li zo va nim ze mlja ma iz me đu 60–90 po sto sta nov ni štva ži vi u gra do vi ma npr. u Evro pi 73%. Svet ski trend je pre se lja va nje sta nov ni štva u gra do ve gde već sa da ži vi po lo vi na svet ske po pu la ci je. Pre ma po da ci ma Re pu blič kog Za vo da za Sta ti sti ku u Sr bi ji je 2005. u ru ral nim kra je vi ma ži ve lo 42,8% a u gra do vi ma 57,2%. Sr bi ja je po de lje na na 150 op šti na, 23 gra da i Be o gard kao glav ni grad. Ima 29 uprav nih okru ga, ne ra ču na ju ći Be o grad ko ji je se di šte or ga na dr žav ne upra ve. Sr bi ja ima 6169 na se lja od to ga 207 grad-

PUT ZDRAVIHGRADOVA

117

skih na se lja. Pri liv sta nov ni štva u ve li ke gra do ve dr ža va slič ne na šoj eko nom sko-so ci jal-noj struk tu ri, na sta vi će se na red nih de ce ni ja (Le e uw 1999; WHOe 2012).

Da lji pri liv sta nov ni štva po sta vlja pi ta nje pro sto ra za sta no va nje i ka pi ta la za iz-grad nju i raz voj pro sto ra kao i pra te će in fra struk tu re. Te žnja ure đe nom funk ci o nal nom i le pom gra du uvek u na šoj sre di ni ima pro tiv te žu u sti hij skom de lo va nju i stal noj im-pro vi za ci ji. U Sr bi ji je pri su tan ne za dr živ pro ces ur ba ni za ci je ko ji je pra ćen po ja vom ne le gal ne stam be ne iz grad nje bez ika kvog pla na i kon cep ta. Sva ta im pro vi zo va na ne-plan ska iz grad nja ka sni je uslo vlja va po tre bu za ade kvat nim obra zo va njem i zdrav stve-nom za šti tom, ko je ni je mo gu će fi na sij ski oče ki va ti od dr ža ve, što ima du go roč ne štet ne po sle di ce.

Od re đe na sta bil nost u stal noj po pu la ci ji sta nov ni štva gra da je do bra, ali pri liv no-vog sta nov ni štva u grad je još va žni ji. Uni ver zi te ti, kul tu ra i umet nost skon cen tri sa ni su u Srp skim ur ba nim cen tri ma kao po sle di ca tra di ci je, spe ci fi c nih dru štve no-eko nom skih uslo va i du go go di šnjeg raz vo ja cen tra li zo va ne struk tu re vla sti, ali su sva ka ko i po sle di ca kon cen tra ci je i do stup no sti ka pi ta la. Gra do vi sve vi še po sta ju me sta ko o r di na ci je to ka in for ma ci ja ru ko vo đe nja po slov nim ope ra ci ja ma i raz vi ja nja no vih uslu ga i teh no lo gi-ja Sve vi še do la zi do isto vre me ne dis per zi je ak tiv no sti i mo ći od re đe nog bro ja gra do va (Gi dens 2001).

Za ga đe nje, stam be na kri za, neo d go va ra ju ća zdrav stve na za šti ta, hro nič ni su pro-ble mi gra do va u ze ma lja u raz vo ju. Grad ske i re gi o nal ne vla sti u ze mlja ma u raz vo ju ima ju pro blem pri vre me nih na se lja na obo di ma gra do va gde su uslo vi ži vo ta pot pu no ne po volj ni. Po treb na su zna čaj na ula ga nja da bi se na pra vio sme štaj za te lju de ko ji pri-sti žu u gra do ve (Ison 2009; Gi dens 2001).

Glo ba li za ci ja do no si zna čaj ne mo guć no sti za raz voj ur ba nih pod ruč ja. Sa pri vred-nom in te gra ci jom, gra do vi se po ja vlju ju kao su bjek ti na me đu na rod nom ni vou da bi pro-mo vi sa li se be kao lo ka ci je za in ve sti ra nje i raz voj i da bi ostva ri li sa mo stal no-pri vred ne ve ze i pre ko gra ni ce svo je dr ža ve. Glo ba li za ci ja pred sta vlja mo guć nost za ur ba ne cen tre u raz vo ju da po sta nu va žna sna ga pri vred nog ra sta. U pred mo der nim dru štvi ma gra do-vi su bi li za vi sni en ti te ti ali su se i iz dva ja li iz ru ral nih pod ruč ja u okru že nju. Mo der ni gra do vi su sa mo stal ni i ne za vi sni od ru ral nog okru že nja i po ve za ni sa vre me nim sred stvi-ma tran spor ta i elek tron skim ko mu ni ka ci ja ma sa slič nim gra do vi ma i iz van na ci o nal nih gra ni ca. Fi na sij ska tr ži šta su pot pu no auto ma ti zo va na gde elek tron ska tr go vi na sma nju je po tre bu osla nja nja na kon ven ci o nal ne na či ne ra da. Po li tič ka ulo ga gra do va je sve ve ća. Sve to po go du je raz vo ju zdrav stve ne kul tu re u mo der nim gradоvima.

Zdrav grad je de fi ni san pro ces, a ne re zul tat. Zdrav grad ni je onaj ko ji je po sti gao od re đe ni zdrav stve ni sta tus već onaj u ko me se te ži po ti za nju jed nog du ha. To je sre di na sve sna zdra vlja ko ja na sto ji da ga po bolj ša. Ta ko sva ki grad mo že da bu de zdrav grad, bez ob zi ra na nje gov tre nut ni zdrav stve ni sta tus (WHOe 2003; WHO 2010).

Or ga ni za ci ja zdrav stva jed nog gra da je od iz u zet nog zna ča ja za funk ci o ni sa nje dru štva u jed nom ve li kom gra du. Pro u ča va nje, pra će nje i ana li za zdrav stve nog si ste ma

IDENTITET BEOGRADA

118

su neo p hod ni i kom ple me tar ni sa funk ci o ni sa njem ur ba ne grad ske za jed ni ce. Zdra vlje jed ne ur ba ne za jed ni ce je kom plek san kon cept. Ni je to sa mo od su stvo bo le sti i za ra ze u ne kom me stu gde ži ve lju di ne go je to sta nje nji ho vog bi ti sa nja ko je se sa sto ji od ni za kom po nen ti ko je se mo gu de fi ni sa ti kroz pi ta nja: Gde ti lju di ži ve? Da li su oni za po sle ni ili ne? Ko ji su im so ci jal ni i dru štve ni ser vi si do stup ni ili ni su? U ka kvom je sta nju nji-ho va ži vot na sre di na? Svi ovi eko nom ski i so ci jal ni fak to ri mo gu po ja sni ti sta nje zdra vlja jed ne ur ba ne sre di ne.

Odr ža va nje zdra vog ži vo ta je u ši rem zna če nju tog poj ma nep ho dan uslov za sta-bil nu ur ba nu za jed ni cu i kva li te tan raz voj.

Zdrav grad je onaj ko ji ne pre sta no stva ra i una pre đu je svo je ma te ri jal no bo ga stvo, pro ši ru je svo je dru štve ne kul tur ne re sur se i omo gu ća va lju di ma da me đu sob no po dr ža va ju jed ni dru ge u oba vlja nju svih funk ci ja ži vo ta. Neo p-hod na je po sve će nost zdra vlju i pro ce si ma ko ji ma se to ostva ru je, kao i pra-vlje nje ta kve struk tu re gra da da se to mo že ostva ri ti.

Evrop ski pro je kat „Zdra vi grad” re a li zo vao se u ne ko li ko fa za pri če mu su do sad do vr še ne če ti ri fa ze. U pr voj fa zi 1987–1992. go di ne cilj je bio oja ča ti uče šće lo kal ne za jed ni ce, ukla nja ju ći po li tič ke i in sti tu ci o nal ne ba ri je re u stva ra nju ši ro ke dru štve ne po li ti ke zdra vlja. Cilj ove fa ze bio je „iz gra di ti” i sta vi ti u funk ci ju „in fra struk tu ru” za spro vo đe nje pro jek ta „Zdra vi grad”. U pr voj fa zi uče stvo va lo je 35. Oče ki va ni pro dukt ove fa ze – iz gra di ti in fra struk tu ru za spro vo đe nje pro jek ta „Zdra vi grad“. U dru goj fa zi od 1993. do 1998. go di ne cilj je bio usva ja nje dru štve ne po li ti ke zdra vlja na ni vou gra-da, po ve zi va nje ra znih si ste ma u za jed ni ci i gra đa na u ali jan su (sa ve zni štvo) za zdra vlje; te stva ra nje, usva ja nje i spro vo đe nje stra te ških do ku me na ta „Zdra vog gra da” – „Grad ske sli ke zdra vlja” i „Grad skog pla na za zdra vlje”. Ti do ku men ti pred sta vlja ju osno vu za od-re đi va nje pri o ri te ta u za jed ni ci, stra te ško pla ni ra nje i bri gu za zdra vlje.

Tre ća fa za od 1998. do 2003. go di ne ima la je za cilj im ple men ti ra ti „Grad ski plan za odr ži vi raz voj zdra vlja“ ru ko vo de ći se do ku men ti ma Re gi o nal nog evrop skog bi roa „Zdra vlje za sve za 21. vek” i „Lo kal ni dnev ni red za 21. vek”. U ovoj fa zi, uče stvo va lo je oko 50-ak ve li kih evrop skih gra do va.

Če tvr ta fa za (2003–2008) oku pi la je vi še od 90 ve li kih evrop skih gra do va i još mno go ma njih u okvi ru nji ho vih na ci o nal nih mre ža. U ovoj fa zi fo kus in te re sa su pred sta vlja le če ti ri cen tral ne te me: zdra vo i ur ba no pla ni ra nje, zdra vo sta re nje, pro ce-na učin ka na zdra vlje i te le sna ak tiv nost gra đa na. Ra di zna čaj nih pro me na u okru že nju sre di nom če tvr te fa ze uve de no je ne ko li ko no vih pod te ma – zdra vlje mi gra na ta, glo bal-no za gre va nje, pri pre ma nje za kri zne si tu a ci je (in ci den ti, ka ta stro fe), kre a tiv ni gra do vi (pro mo vi sa nje ur ba nog kva li te ta ži vo ta kroz kre a tiv nost) i so ci jal ni mar ke ting. Če tvr ta fa za Evrop skog pro jek ta za tvo re na je u ok to bru 2008. go di ne usva ja njem de kla ra ci je ko ja ob li ku je vo de ći iza zov u pe toj fa zi.

Pe ta fa za (2008–2013) se sa sto ji od tri cen tral ne te me: raz voj okru že nja ko je omo gu ća va bri gu i po dr šku, zdrav ži vot, te zdra vo ur ba no okru že nje i di zajn dru štve nih

PUT ZDRAVIHGRADOVA

119

od red ni ca zdra vlja, ra di po tre be da se pra vič nost ugra di u sve lo kal ne po li ti ke. Vo de ći iza zov pe te fa ze ba zi ran je na de kla ra ci ji i gla si: „Zdra vi grad pre sve ga tre ba bi ti grad za sve svo je sta nov ni ke, in klu zi van, su po r ti van, so ci jal no ose tljiv i spo so ban da od go vo ri na raz li či te po tre be i oče ki va nja svo jih gra đa na”, a mo to pro jek ta u pe toj fa zi gla si „zdra vlje i pra vič nost u svim lo kal nim po li ti ka ma” (WHO 2012; WHO 1998).

Da nas je pro je kat „Zdra vi grad” svet ski pro je kat u ko ji je uklju če no oko 2000 gra do va ši rom sve ta i je dan je od naj per spek tiv ni jih pro je ka ta za oču va nje i una pre đe-nje zdra vlja. U uslo vi ma ži vo ta sa vre me nog sve ta i broj nih ri zi ka za zdra vlje, pro je kat „Zdra vi grad” mo ti vi še dr ža ve, lo kal ne za jed ni ce i po je din ce da pre u zmu od go vor nost u bri zi o lič nom i zdra vlju svo jih gra đa na te da ga sop stve nim sna ga ma una pre đu ju. Ur-ba ni za ci ja i zdra vlje su zad njih go di na pred met in te re so va nja i ra da zna čaj nih me đu na rod nih fo ru ma kao što je bi la kon fe ren ci ja po vo dom svet skog da na zdra vlja 2010. go di ne (World He alth Day), po sve će na ur ba ni za ci ji i zdra vlju gde je po se ban ak ce nat sta vljen na so ci jal no part ner stvo u ur ba nim cen tri ma (WHO 2010; Le e uw 1999).

Be o grad se po sled njih de ce ni ja su o ča va s mno štvom iza zo va: za gu še nje sa o bra ća ja, bu ka, kva li tet va zdu ha, zdra vlje sta nov ni ka, si gur nost, kva li tet ži vo ta i grad ski pre voz.

U okvi ru pro gra ma stra te gi je gra da iz 2008, po sta vlje ni su sle de ći pri o ri te ti (Bel gra de):

Stra te ški pri o ri te ti Be gra da 2008–2012:1. Za šti ta pri ro de i ži vot ne sre di ne 2. Eko nom ski raz voj 3.. Raz voj sa o bra ća ja i sa o bra ćaj ne in fra struk tu re 4.. Raz voj teh nič ke in fra struk tu re 5. So ci jal ni raz voj 6. Raz voj iden ti te ta gra da 7.. Raz voj in sti tu ci jaBe o grad ima slo že nu mre žu zdrav stve nih usta no va i to:16 do mo va zdra vlja : Dr Mi lo rad Vlaj ko vić Ba ra je vo, Vo ždo vac, Vra čar, Groc ka,

Zve zda ra, Ze mun, Dr Đor đe Ko va če vić La za re vac, Mla de no vac, No vi Be o grad, Obre no-vac, Dr Mi lu tin Iv ko vić – Pa li lu la, Ra ko vi ca, Sav ski ve nac, So pot, Sta ri grad i Dr Si mo Mi lo še vić – Ču ka ri ca, jed nu apo te kar sku usta no vu – Apo te ka Be o grad; pet za vo da – Za vod za zdrav stve nu za šti tu stu de na ta, Grad ski za vod za hit nu me di cin sku po moć, Grad ski za vod za ge ron to lo gi ju, Grad ski za vod za pluć ne bo le sti i tu ber ku lo zu i Grad ski za vod za ko žno-ve ne rič ne bo le sti; če ti ri kli nič ko-bol nič ka cen tra Zve zda ra, Dr Dra gi ša Mi šo vić – De di nje, Ze mun i Be ža nij ska ko sa; Za vod za bi o ci de i me di cin sku eko lo gi ju. Zdrav stve ni si stem Be o gra da sa sto ji se od zdrav stve nih usta no va, zdrav stve nih rad ni ka kao i pru ža nja zdrav stve nih uslu ga na tri ni voa za šti te. Zdra vlje i te žnja zdra vom gra-du ni su sa mo to. Grad Be o grad ima raz vi jen si stem jav nih uslu ga u obla sti so ci jal ne i

IDENTITET BEOGRADA

120

zdrav stve ne de lat no sti, obra zov ne i kul tur ne in sti tu ci je. De lo va nje zdrav stve nih in sti tu-ci ja kre će se od pru ža nja uslu ga na ni vou vr hun skih do stig nu ća sa vre me ne me di ci ne do ele me tar ne ne funk ci o nal no sti osnov nih po tre ba što je po sle di ca hro nič nog ne do stat ka sred sta va za raz voj i odr ža va nje, ne u jed na če no sti raz vo ja sti hij no sti i dan ka pro šlo sti u smi slu ne do sta ta ka su štin skog kon cep ta i kon ti nu i tea raz vo ja u tur bu lent nom dva de-se tom ve ku. U zdrav stvu se pri me nju ju vr hun ske naj sa vre me ni je teh no lo gi je a s dru ge stra ne na stan dard ne pro ce du re se ne ki put če ka ju ili od la žu usled ne do sta ka ka pa ci te ta. Ra di se vr hun ska hi rur gi ja a zbri nja va nje te ško i ne iz le či vo obo le lih od ma lig ni te ta i dru gih te ških i ne iz le či vih bo le sti u smi slu pa li ja tiv ne ne ge pri sut no je u ru di men tar nim for ma ma. U ka dr ov skom smi slu po sto ji do sta lju di s vi so kim ni vo om obra zo va nja i ta ko pre po znat ljud ski po ten ci jal po treb no je do dat no an ga žo va ti i mo ti vi sa ti. Je dan od pro-ble ma je i u ne jed na koj di stri bu ci ji zdrav stve nih in sti tu ci ja na te ri to ri ji gra da, ta ko da su ne ke de lat no sti iz ra zi to kon cen tri sa ne u cen tral nim zo na ma Be o gra da. Po tom, pri sut na je i ne jed na ka do stup nost uslu ga i kva li tet istih. Grad Be o grad ima otvo re ne mo guć no sti i re al ne ka pa ci te te da raz vi je mo de ran si stem zdrav stve ne za šti te sa ši ro kom do stup no-šću. Ovaj mo de ran si stem pod ra zu me va pri stup i di ver si fi ka ci ju pri mar ne zdrav stve ne za šti te uz do dat nu pro mo ci ju uslu ga u obla sti re kre a ci je re ha bi li ta ci je spor ta. Uz to, po-treb ne su ja sni je i čvr šće ve ze sa pri vat nim sek to rom, raz voj i uklju či va nje ci vil nog sek-to ra, kao i bo lje ko ri šće nje već raz vi je ni jih gra da.

Kon cept Zdra vih gra do va pod ra zu me va da raz voj gra da, u na šem slu ča ju Be o gra-da, tre ba da bu de u di rekt noj funk ci ji po bolj ša nja zdrav stve nog sta nja gra đa na, i to kroz stal nu pro ce nu raz vo ja gra da u smi slu do pri no sa bo ljem i kva li tet ni jem zdrav stve nom sta nju gra đa na. Sma tra mo da je neo p hod no po bolj ša nje do stup no sti pri mar ne zdrav-stve ne za šti te i stal noj pro mo ci ji kva li te ta pri mar ne zdrav stve ne za šti te; mul ti di sci pli nar-ni i mul ti sek tor ski pri stup (sa rad nja svih za in te re so va nih re so ra na uč nih slu žbi i na uč nih in sti tu ci ja gra da ali i udru že nja gra đa na) ra di sma nje nja po ja va hro nič nih ne za ra znih bo le sti kroz stal no an ga žo va nje u pre ven cij po ja va ovih bo le sti, po bolj ša nje fi nan sij ske odr ži vo sti si ste ma zdrav stve ne za šti te i iz grad nja sve o bu hvat nog in for ma ci o nog si ste-ma; in ve sti ra nje u raz voj pro fi ta bil nih pro je ka ta ko ji bi, u isto vre me, pro ši ri li po nu du za in te re so va nim sta nov ni ci ma Gra da Be o gra da i to re kre a tiv nih i mo der nih banj skih ka pa ci te ta ( u ori gi na lu Wel lness, Spa cen tri itd ). Pri sut na je i ne bri ga sta nov ni štva pre-ma sop stve nom zdra vlju kao i ne pre po zna va nje zdra vih sti lo va ži vo ta kao na či na kva li-tet nog ži vlje nja.To je po sle di ca ne po sto ja nja kon ti nu i te ta raz vo ja zdrav stve ne kul tu re i vi še de ce nij ske ne do volj ne bri ge dr ža ve za pro mo ci ju zdra vlja i zdra vog ži vot nog sti la. Neo p hod no je ulo ži ti sred stva u pre ven tiv no de le o va nje i pro mo ci ju zdra vlja.

Sve to pod ra zu me va i ak tiv no sti u skla du s po zi tiv nim evrop skim is ku stvi ma ko ja se od no se na: sma nje nje za ga đe nja va zdu ha, pod sti ca nje re kre a tiv ne tj. fi zič ke ak tiv no sti sta nov ni štva, za šti te pe ša ka, de ce, sta rih i in va li da, kao i do stup nost ze le nih po vr ši na ši roj po pu la ci ji.

PUT ZDRAVIHGRADOVA

121

Za klju čak

U pr voj de ce ni ji 21. ve ka grad Be o grad je po ste pe no vra tio duh jed ne od evrop-skih pre sto ni ca i po nov no us po sta vio po ki da ne ve ze s evrop skim okru že njem, po ste pe-nim uklju če njem u pro ces evrop skih in te gra ci ja i re gi o nal ne sa rad nje u eko nom skom, kul tur nom i sva kom dru gom smi slu. Grad je zna čaj no pro me nio de mo graf sku i so ci jal nu sli ku kra jem dva de se tog ve ka, i kva li ta tiv no i kvan ti ta tiv no, kroz di na mič ne pro me ne u struk tu ri sta nov ni štva gra da, s ve li kim bro jem iz be gli ca i in ter no ra se lje nih li ca, kao i imi gra na ta iz osi ro ma še nih kra je va Sr bi je, ko ji ima ju zna ča jan uti caj na ur ba ni iden ti tet gra da i nje go vih po je di nih de lo va. Sve do ci smo i po red go di na za sto ja i stag na ci je da se raz vi ja struk tu ra zdrav stve nih usta no va Be o gra da. Pri su tan je raz voj sa vre me ne ur ba ne zdrav stve ne kul tu re, kao i me đu sob no pro ži ma nje zdrav stve nog sek to ra, eko lo gi je i in-fra struk tu re. Da bi se to ostva ri lo u skla du sa ci vi li za cij skim zah te vi ma ko ji se po sta vlja ju pred nas, neo p hod no je da zdra vlje bu de vi so ko na po li tič kim i so ci jal nim ci lje vi ma po li-ti ke Be o gra da i da se iz gra di jak po kret za jav no zdra vlje. Po treb no je sna žno na gla ša va ti jed na kost, par ti ci pa tiv no upra vlja nje i so li dar nost, me đu sek tor sku sa rad nju i ak tiv no sti na re ša va nju de ter mi ni sa nih pro ble ma. To pod ra zu me va kom bi no va nje tri obla sti de lo-va nja ur ba nog pla ni ra nja mo der nog ru ko vo đe nja gra dom i da lji raz voj zdrav stva. Zdrav grad je stal ni pro ces i te žnja ko ja se kon ti nu i ra no spro vo di kroz eko nom ske, po li tič ke i dru štve ne pro ce se.

Literatura:Awofeso, Niyi. 2003. “Th e Healthy Cities approach — refl ections on a framework for improving

global health.” Bull World Health Organ 81/3

Prof.dr Dovijanić P., Doc.dr Janjanin M., Dr sci.med. Gajić I., Dr sci.med. Radonjić V., Prof.dr Đorđević S., Prof.dr Borjanović S. 1995. Socijalna medicina sa higijenom i epidemiologijom. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 6, 22–26

Gidens, Entoni. 2001. Sociologija. 4th edition. Cambrige: Politz Press, 603–605

Goodall, B. 1987. Th e Penguin Dictionary of Human Geography. London: Penguin

Th e City of Belgrade (Belgrade). 2008. City of Belgrade Development Strategy GOALS, CONCEPT AND STRATEGIC PRIORITIES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT 2008. Belgrade: Belgrade City Council OSI/LGI (Open Society Institute / Local Government Public Service Reform Initiative) http://www.palgo.org/fi les/knjige/strategy%20low%20english.pdf

Ison, Erica. 2009. “Th e introduction of health impact assessment in the WHO European Healthy Cities Network.” Health Promotion International. 24(Supplement 1):i64–i71

Castells, M., ed. 2004. Th e network society: a cross-cultural perspective. London: Edward Elgar. (ebook)

Kuper, A. and J. Kuper, eds. 1996. Th e Social Science Encyclopedia. 2nd edition. London: Rout-ledge

IDENTITET BEOGRADA

122

Leeuw, Evelyne de. 1999. “Healthy Cities: urban social entrepreneurship for health.” Health Promo-tion International 14/3: 261–270

O’Neill M and P. Simard. 2006. “Choosing indicators to evaluate Healthy Cities projects: a political task?” Health Promotion International 21/2: 145–152.

World Health Organization (WHO). 1998. Health Promotion Glossary http://www.who.int/en-tity/healthpromotion/about/HPR%20Glossary%201998.pdf

——— 2010. World Health Day http://www.euro.who.int/worldhealthday/20100325_1

——— 2012. Healthy Cities and urban governance. Copenhagen: WHO Europe. http://www.who.int/heli/risks/urban/urbenvdirectory/en/index.html

WHO Europe (WHOe). 2003. Healthy Cities and urban governance. WHO European Healthy Cities Network.

——— 2012. Health impact assessment methods and strategies. http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/environment-and-health/urban-health/activities/healthy-cities

Constitution of the World Health Organization 22 july 1946 New York http://apps.who.int/gb/bd/PDF/bd47/EN/constitution-en.pdf

ABSTRACT:

Keywords: healthy city, public health, Belgrade, urban

UDK:

123

RAZ VOJ I PRO PA DA NJE SAV SKOG PRI O BA LJA*

Iden ti tet gra da je uslo vljen nje go vim po lo ža jem, sto ga ne za o bi la zni deo iden ti te ta Be o gra da či ne Sa va i Du nav i grad sko pri o ba lje ovih re ka. Sav-sko pri o ba lje na de snoj oba li Sa ve sa za le đem pred sta vlja lo je je dan od naj bit ni jih de lo va Be o gra da u nje go voj mo der noj isto ri ji na kon do bi ja nja auto no mi je u pr voj po lo vi ni XIX ve ka. Da bi se raz u me lo sa da šnje sta nje za pu šte no sti pri o ba lja neo p hod no je pra ti ti nje gov raz voj od vre me na ka da je Be o grad po stao pre sto ni ca Sr bi je/Ju go sla vi je. I po red ne ko li ko ve li kih ur-ba ni stič kih pla no va od 1923., 2010. go di ne grad ski pla ne ri i da lje pre po-zna ju iza zo ve raz vi ja nja ovog de la Be o gra da. Ni jed na op štin ska vlast ni je bi la u sta nju da re ši pro ble me ovog de la gra da a po ne kad su po na vlja li i iste gre ške. U to ku ovog du gog pe ri o da, grad se na oba li Sa ve raz vi jao sti hij ski što je do pri ne lo nje go voj da ljoj de gra da ci ji. U po sled njih ne ko li ko de ce ni ja pla no vi ko ji su se od no si li na pri o ba lje su išli u ras ko rak sa vre me nom i mo-guć no sti ma, ume sto re ša va nja oči gled nih pro ble ma sa o bra ćaj ne in fr a struk-tu re, pred la ga ni su pla no vi ko ji ni kad ni su za po če ti. Naj zna čaj ni ji i naj-tra gič ni ji sim bol to ga je ste, i do da na šnjeg do ba, ne re šiv pro blem že le znič ke sta ni ce, mre že i tran zit nog sa o bra ća ja ko ji ma se tek tre ba po za ba vi ti.

Ključ ne re či: Sav sko pri o ba lje, Be o grad, iden ti tet gra da, ur ba ni raz voj, sa o bra ćaj

Iden ti tet gra da je uslo vljen nje go vim po lo ža jem, sto ga ne za o bi la zni deo iden ti te ta Be o gra da či ne Sa va i Du nav i grad sko pri-o ba lje ovih re ka. Sav sko pri o ba lje na de snoj oba li Sa ve sa za le đem pred sta vlja lo je je dan od naj bit ni jih de lo va Be o gra da u nje go voj mo der noj isto ri ji na kon do bi ja nja auto no mi je u pr voj po lo vi ni XIX ve ka. Po seb nost sav skog pri o ba lja kao i pa di ne je ste u raz vo ju ko ji ni je nu žno pra tio raz voj gra da i išao na bo lje, su prot no to me pri o ba lje de li sud bi nu još ne kih de lo va gra da i či ni za bo ra vlje ni i za pu šte ni iden ti tet Be o gra da. Da bi se raz u me lo sa da šnje sta nje za pu šte no sti pri o ba lja neo p hod no je pra ti ti nje gov raz voj od po čet ka stva ra nja Be o gra da kao pre sto ni ce.

Ha ris DAJČUni ver zi tet u Be o gra du,

Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad


IDENTITET BEOGRADA

124

* * *

Pro stor Sav skog pri o ba lja pri pa da ši rem po ja su Sav ske pa di ne: ona se pro te že do Ka le meg da na, be o grad skog „gre be na“ (Knez Mi ha i lo ve uli ce), Te ra zij skog pla toa i uli-ca Ne ma nji ne i Kne za Mi lo ša. Če sto se, ipak, iz jed na ča va i sa Sa va ma lom (Bo gu no vić 2005, 344) ko ja či ni sa mo isto rij ski deo tog pro sto ra: gor nji deo da na šnje uli ce Ga vri la Prin ci pa. Sav sko pri o ba lje po kri va pro stor od ušća Sa ve u Du nav do kra ja Ba re Ve ne ci-je i oba le Že le znič kog mo sta. U vre me nu ko je pret ho di me đu rat nom (1918–1941) i po sle rat nom pe ri o du (na kon 1945) sav sko pri o ba lje i pa di na su pred sta vlja li je dan od naj va žni jih de lo va gra da. Na pri o ba lju je bi la i naj pro met ni ja gra ni ca Sr bi je od do bi ja nja auto no mi je, za tim ne za vi sno sti, sve do iz bi ja nja Pr vog svet skog ra ta 1914. go di ne. Osim za tr go vač ke po tre be ona je bi la ve o ma va žna za pro di ra nje kul tur nog uti ca ja iz Hab-zbur ške mo nar hi je ali i ostat ka Evro pe. Pr ve ge ne ra ci je dr žav nih sti pen di sta su išli pre ko te gra ni ce. Pro ces raz vo ja ni je bio jed no sme ran i iz raz lo ga nje nog ogrom nog zna ča ja su i gra đa ni ko ji su na se lja va li sav sko pri o ba lje, na ro či to bo ga ti tr gov ci, ura di li što su vi še mo gli da od pri o ba lja ali i pa di ne na pra ve naj sa vre me ni ji deo Be o gra da. Ho tel Bri stol kao i pa la ta Be o grad ske za dru ge su u vre me iz grad nje bi li naj sa vre me ni ji objek ti u Be o-gra du. Vr hu nac uspo na ovog de la gra da je bio u for mi ra nju Ma log Pi ja ca ko ji je osim što je bio cen tar ovog de la gra da ozna ča vao i nje gov pro spe ri tet i le po tu (Pa vlo vić-Lon čar-ski 2005, 117). Raz voj sav skog pri o ba lja i Be o gra da ni su bi li pa ra lel ni pro ce si: ka ko se gra ni ca me nja la i grad uve ća vao, sta nje pri o ba lja se ni je nu žno po bolj ša va lo. Već na kon pr vih pla no va za va roš i grad od 1867. pla ne ri su za bo ra vi li na pri o ba nje ili mu ni su po-sve ti li mno go pa žnje, te su na taj na čin na sa mom po čet ku plan skog raz vo ja Be o gra da na pra vlje ne gre ške ko je ni do dru ge de ce ni je XXI ve ka ne će bi ti is pra vlje ne. Pro blem sa o bra ćaj ne mre že ovog de la gra da je naj ve ći pa ra doks nje go ve evo lu ci je: dok je dr žav na gra ni ca išla pri o ba ljem to je bi la sa mo pred nost ali ka ko se gra ni ca pro me ni la, upra vo su za sta re le sa o bra ćaj ne mre že po sta le nje gov naj ve ći ka men spo ti ca nja.

Sav sko pri o ba nje u vre me Kne že vi ne i Kra lje vi ne Sr bi je

Na kon što je Be o grad po stao pre sto ni ca Kne že vi ne Sr bi je zna čaj pri o ba lja je po-stao još va žni ji ne go u pret hod nim go di na ma. Me đu tim, i pre 1841.u to ku 20ih i 30ih go di na, Mi loš Obre no vić je po čeo sa raz vi ja njem sav skog pri o ba lja i nje nog za le đa kao al ter na ti ve du nav skoj oba li i pa di ni ko ja je i da lje bi la pod tur skom upra vom (Ne sto ro vić 1972, 8). Va žna go di na za raz voj Be o gra da i Sr bi je, sa mim tim i pri o ba nja je 1830. ka da je do ne šen pr vi Ha ti še rif ko jim je Kne že vi ni ga ran to va na auto no mi ja, pe riod od 1830.do 1867. go di ne pred sta vlja uokvi re nu fa zu raz vo ja pri o ba lja (Bo gu no vić 2005, 345). On se mo že po sma tra ti i po de ljen na tri ce li ne u za vi sno sti od po li tič ko-dru štve nih okol-no sti u dr ža vi: 1. Pe riod od 1830.do 1841. ka da su na če lu dr ža ve Mi loš, po tom Mi ha i lo; 2. Pe riod od 1841.do 1858. ka da je knez Alek san dar na vla sti i po sled nji 3. Pe riod na kon


125

po vrat ka di na sti je Obre no vić na vlast 1859.do do bi ja nja gra do va od stra ne tur ske upra ve 1867. sa mim tim i ce le be o grad ske va ro ši i tvr ća ve. U to ku pr vog pe ri o da oko Ka ra đor-đe ve uli ce ko ja se pro sti re pa ra lel no sa pri o ba njem for mi ra se ko mer ci jal ni cen tar gra da. Njen naj zna čaj ni ji obje kat i sim bol nje nog tr go vač kog zna ča ja je i ujed no naj sa vre me ni ja gra đe vi na tog do ba u Be o gra du: Đu mur ka na (ca ri nar ni ca) sa gra đe na 1835. (Đu rić-Za-ma lo 1981, 53). Ve ru je se da je Franc Jan ke bio ar hi tek ta, ali to su mo žda bi li Cvet ko Ra je vić ili Ha dži Ni ko la Živ ko vić. Ona ni je bi la vi zu el no im pre siv na kao Sa bor na cr kva ali je nje na so lid na kon struk ci ja sku pa sa zgra dom Kon zu la ta do mi ni ra la pri o ba ljem. Đu mur ka na je bi la zgra da na dva spra ta, do nji ni vo se ko ri stio za ca ri nje nje ro be i skla-di šta, a gor nji za kan ce la ri je. Kon zu lat je po dig nut ne ko li ko go di na ra ni je i bio je me-ša vi na tra di ci o nal no-ori jen tal nog sti la i evrop skih tren do va neo kla si ci zma tog vre me na. Pre vas hod na na me na Kon zu la ta je bi la za sme štaj stra nih kon zu la i di plo mat skih mi si ja, ali je to zda nje osta lo po zna to kao ho tel Kra gu je vac (Đu rić-Za ma lo 1988, 41). Ove dve zgra de su sru še ne na kon bom bar do va nja 1944. go di ne. Nji hov po lo žaj na sa mom pri-o ba lju, funk ci ja i iz u zet ni zna čaj su po ka za te lji ve o ma br zog raz vo ja pri o ba lja u tom pe ri o du i nje go vog tr go vač ko-sa o bra ćaj nog zna ča ja. Ja ko je va žno po me nu ti da u ovom pe ri o du pri o ba lje ni je bi lo sa mo cen tar tr go vač kog ži vo ta, već i kul tur nog. Ta ko su se pr-ve po zo ri šne pred sta ve upra vo od i gra va le u ho te lu Kra gu je vac, osim to ga i re zi den ci jal ni zna čaj ovog de la gra da je ra stao. Ne par na stra na Ka ra đor đe ve je do bi la ne ko li ko so lid nih stam be nih ku ća sre di nom ve ka od ko jih su ne ke osta le do da nas (Ro ter-Bla go je vić 1991, 336). Do bi ja nje gra do va 1867. i ši re nje Be o gra da na du nav sku stra nu je pro me ni lo sli ku Be o gra da: do ta da su bi la dva Be o gra da pod raz li či tim upra va ma: tur ski ko ji se na la zio na du nav skoj stra ni Be o gra da i po kri vao ši ri pro stor da na šnjeg Dor ćo la, a u okvi ru ko jeg je spa da la i tvr đa va i srp ski ko ji je ob u hva tao sve osta lo. Pri o ba lje je pri pa da lo srp skom de lu gra da ali ono je i po red to ga bi lo na se lje no broj nom rom skom po pu la ci jom, kao i grč kom i jer men skom (Ne sto ro vić 1972, 6). Pot pu na kon tro la nad Be o gra dom i tvr đa-vom omo gi ći la je da lji ne sme tan i još br ži raz voj sav skog pri o ba lja. Na kon 1867. Go di ne ma te ma ti čar i be o grad ski ur ba ni sta Emi li jan Jo si mo vić je na pra vio pr vi plan be o grad ske va ro ši u šan cu, me đu tim i nje gov plan, kao i plan Ste va na Za ri ća iz 1878. ni su se ba vi li mno go sav skim pri o ba njem. Raz voj pri o ba lja na kon pri mo pre da je gra do va (1867.) je za vi sio od tr go vi ne ko ja je bi la naj ve ćim de lom u ru ka ma tr go va ca ko ji su u pe ri o du na kon 1867. do 1914. da li pe čat zlat noj epo hi pri o ba lja i za le đi ne (Pa vlo vić-Lon čar-ski 2005, 118). Naj va žni ji do ga đaj u da ljem raz vo ju ovog de la Be o gra da je bi lo sti ca nje ne za vi sno sti i od red ba Ber lin skog spo ra zu ma ko ji je Sr bi ju oba ve zao da se že le zni com po ve že sa ostat kom Evro pe. Glav na že le znič ka sta ni ca ko ja i da nas no si isto ime je bi la go to va 1884. go di ne, na la zi la se na de lu Ba re Ve ne ci je i svo jim neo kla sič nim i re ne san sim sti lom bi la naj im pre siv ni je zda nje pri o ba lja (Ne sto ro vić 1972, gra đe vi ne i ar hi tek ti, 63). Raz voj že le zni ce, po ve zi va nje Be o gra da sa dru gim evrop skim me tro po la ma su do pri ne li naj ve ćem bu mu u raz vo ju pri o ba lja, a ma te ri jal ni tra go vi tog pro spe ri te ta su vi di lji vi kroz ar hi tek ton ska zda nja tog vre me na (Pa vlo vić-Lon čar ski 2005, 117). Sim bo li pro spe ri te-

IDENTITET BEOGRADA

126

ta po sled njih de ce ni ja pri o ba lja pred iz bi ja nja ra ta 1914. je su ho tel Bri stol i Be o grad ska Za dru ga ko ji či ne naj zna čaj ni ja zda nja Ma log Pi ja ca (Pa vlo vić-Lon čar ski 2005, 117). Ova dva zda nja su pret sta vlja la ne sa mo naj sa vre me ni ja ar hi tek ton sko-proj ke tant ska do-stig nu ća Be o gra da i Evro pe tih go di na, već i kru nu u zlat noj epo hi raz vo ja pri o ba lja i pri vat nog ka pi ta la bo ga tih tr go va ca ko ji su bi li na ru či o ci ovih ali i dru gih pa la ta sav skog pri o ba lja i pa di ne. Ar hi tek ti Be o grad ske za dru ge An dra Ste va no vić i Ni ko la Ne sto ro vić su ra di li na proj ke tu od 1907 do 1912. go di ne, dok je za ho tel Bri stol Ne sto ro vić bio je di ni ar hi tek ta (Ne sto ro vić 1972, 76). Be o grad ska Za dru ga se ko ri sti la za ban kar sko-osi gu ra va ju će po slo ve i u njoj se na la zi la i ber za, dok je ho tel Bri stol (u vla sni štvu Be o-grad ske Za dru ge) bio me ću naj mo der ni jim ho te li ma Be o gra da i ta ko đe pred sta vljao pr vi mo der ni stam be ni blok (sa svih stra na je bio i ostao uokvi ren uli ca ma).

Razvoj Malog Pijaca nije bio spontan, naprotiv, on se uklapao u regulaciju Krađorđeve ulice gradskih planera iz 1893.i novi plan je učinio Krađorđevu daleko poželjnijom za stanovanje. Potvrda za to se može videti u palatama i veoma solidnim zgradama koji potiču iz tog vremena. Kuće u Krađorđevoj 53, 55 i 44 koje su izrađene za trgovca Božidara Purića, Dimitrija Markovića i porodicu Nikolić su veoma dobri primeri rezidencijalnih zgrada na prelazu iz 19. u 20. vek. (Pavlović-Lončarski 2005, 109). Međutim najimpresivnije palate i zrade su bile smeštene na samom Malom Pijacu ili oko njega, osim pomenute Beogradske zadruge i Hotela Bristol, značajne su palate u kojima su živeli najbogatiji trgovci: braća Krsmanović su imali jednu od svojih palata u Karađorđevoj 591; Luka Ćelović Trebinjac i njegova palata u Kraljevića Marka 1, koja se nalazila preko puta Beogradske zadruge (koja je velikim delom osnovana i njegovim ličnim kapitalom); palata Đorđa Vuča u ulici Kraljevića Marka 2,2 preko puta palate Luke Ćelović Trebinjca. Pomenute palate su bile podignute u stilu domaćeg akademizma koji je bio i najpopularniji arhitektonski stil tog vremena (Kadijević, 2005, 295-299). Simbol Malog Pijaca je bio crveni mermerni krst koji se nalazio na raskršću Travničke i Karađorđeve ulice i koji je predstavljao simbol bombardovanja Beograda iz 1862.godine. Postavljen nedugo posle događaja iz 1862. godine. Sam trg oko krsta je bilo jedno od na-jpopularnijih mesta okuplajnja beograđana u decenijama koje su sledile. Kako je i pojas oko krsta koji bio premešten u park u neposrednoj blizini Savskog mosta pao u zaborav, takva je bila sudibina i Malog Pijaca u godinama nakon 1918. Tako i statua sirena koja je bila naručena za Mali Pijac nikad nije stigla da bude postavljena usled izbijanja ratnog stanja u toku druge decenije 20.veka (Pavlović-Lončarski 2005, 115). Mali Pijac prati sudibinu Savskog priobalja i pada u zaborav 20-ih godina 20. veka.

1 Koja je sačuvana i uprkos zapuštenom stanju liči na palatu i u sadašnjim uslovima.

2 Zgrada koja je opstala do današnjih dana i koja je u procesu nacionalizacije i konfi skacije privatne svojine nakon Drugog svetskog rata imala veoma dinamičnu istoriju vlasnika i korisnika prostorija od prodavnice za traktorske delove do pekare i prodavnice za stočnu hranu (neobjavljena građa iz Istorijskog arhiva Beograda).


127

U isto vre me ka da su di za ne naj ve ća zda nja tog vre me na pri o ba lje je do bi lo pru gu ko ja će u po to njem raz vo ju od lu ču ju će uti ca ti na de gra da ci ju ovog de la gra da, to će se pri me ti ti već u pr vim go di na ma na kon Pr vog svet skog ra ta. No va grad ska kla ni ca po-dig nu ta je 1900. go di ne po red da na šnjeg Pan če vač kog mo sta (GUP 1950, 102). Zbog pru ge ko ja je po ve zi va la kla ni cu i glav nu že le znič ku sta ni cu, oba le Du na va i Sa ve od se-če ne su od grad skog je zgra. Upra vo će po sto ja nje pru ge ko ja će osta ti pri sut na i na kon po me ra nja kla ni ce da ti da na šnjem pri o ba lju iden ti tet tran zit no-sa o bra ćaj nog čvo ra. Pr vi Ge ne ral ni ur ba ni stič ki plan za Be o grad, ko ji je iz ra dio Al bon Šam bon 1912. (Mak si-mo vić 1970, 647), vi še se od no sio na vi zu el na re še nja po je di nih iza zo va, ko ja su bi la i ele gant na i mo nu men tal na, ali ni su da va la prak tič ne od go vo re, ni ti su bi la u skla du sa stvar no šću dru štva i eko no mi je. Plan ni je pred vi đao da lji raz voj naj va žni jeg tr go vač kog de la gra da: sav skog pri o ba lja. Nje gov naj ve ći do pri nos bio je plan ure đi va nja Te ra zij skog pla toa kao naj va žni je bu du će ar te ri je Be o gra da. Grad ski pla ne ri su pri hva ti li tu ide ju, ko ja ni je sti gla da se ostva ri zbog ra to va ko ji su usle di li 1912–1918 (Mak si mo vić 1983, 36). Dru gi deo Šam bo no vog pla na ko ji se od no sio na pri o ba lje bio je ši re nje Ka le meg-da na. Plan je po čeo da se ostva ru je na du nav skoj stra ni, ali su sav sko pri o ba lje i pa di na naj ve ćim de lom osta li ne tak nu ti (Mak si mo vić 1983, 36).

Sav sko pri o ba lje u Kra lje vi ni SHS/Ju go sla vi ji

Pr vi svet ski rat je do neo ve li ke pro me ne. Na po čet ku ra ta pri o ba lje je tr pe lo po sle-di ce bom bar do va nja, pr vo na uda ru, bu du ći da je bi lo sme šte no na sa moj austro-ugar skoj

Mali pijac – današnji izgled

IDENTITET BEOGRADA

128

gra ni ci. Uža od Du na va, Sa va je bi la po god ni ja za bom bar do va nje grad skog je zgra. Gra-đe vin ski po let iz po sled njih ne ko li ko de ce ni ja na jed nom je za u sta vljen. Za što? Na kon 1918. sav ska stra na Be o gra da je iz gu bi la ne ka da šnji zna čaj, na ro či to tr go vač ki, i za po če la je de gra da ci ja tog de la gra da. Ne sta la je do ta da šnja gra ni ca na Sa vi i Du na vu (du go roč no usta no vlje na još 1699). Ni je vi še bi lo gra di telj skog po le ta ko ji su no si le ugled ne po ro di ce Kr sma no vić, Vu čo, Le ko, Će lo vić (Lon čar ski-Pa vlo vić 2005, 115). Grad ske vla sti su 1921. ras pi sa le me đu na rod ni kon kurs za Grad ski ur ba ni stič ki plan, ko ji, me đu tim, ni je do neo oče ki van is hod. Auto ri su se vi še in te re so va li za ce lo vi tu tran sfor ma ci ju ur ba ne struk tu re Be o gra da ne go za po je di nač na re še nja ur ba nih ce li na (Mak si mo vić 1970, 649).

Grad ski od bor je u ju lu 1923. za vr šio pr vi GUP u isto ri ji Be o gra da (Mak si mo vić 1970, 650). Plan je imao da pre tvo ri Be o grad u pre sto ni cu jed ne da le ko ve će dr ža ve od

Šambonov plan iz 1912. godine


129

pret hod ne Kra lje vi ne Sr bi je. Naj ve ći ne do sta tak pla na bio je u ne mo guć no sti ja snog raz gra ni če nja «va ro ši» i pe ri fe ri ja na ko ji ma je pred vi đe no da na sta ju fa bri ke i no ve re-zi den ci jal ne če tvr ti za no ve do se lje ni ke i rad ni ke (GUP 1950, 40). Ipak, plan je is ti cao zna čaj oba la obe re ke i nji ho vog za le đa. Tre ba lo je po me ri ti tran zit ni sa o bra ćaj ko ji se kre tao duž Sav ske pa di ne, ujed no i Glav nu že le znič ku sta ni cu (GUP 1950, 41). Bi lo je i za mi sli o pe šač koj zo ni ko ja bi spa ja la sav sku i du nav sku oba lu pre ko Ka le meg da na sve do pri sta ni šta (Ro ter 1991, 54). Ali je po me ra nje že le znič ke sta ni ce bio pre ve lik iza zov, i ni je se ostva ri la i za mi sao o ši re nju ze le nih zo na na na se lja Ja ta gan ma la i Pi štolj ma la (GUP 1950, 41). Ma ha le na Sav skoj pa di ni bi le su do kaz kon ti nu i te ta sa ori jen tal nim na sle đem, bez ob zi ra na mo der ni za ci ju od po sled njih de ce ni ja 19. ve ka. Za u sta vlja nje ko mer ci jal nog za ma ha do tad jed nog od naj u gled ni jih de lo va gra da, do pri ne lo je op stan-ku ma ha la, šta vi še i nji ho vom ši re nju u po ja su sav skog pri o ba lja na kon 1918. ali i od 1945. go di ne. Ma ha le ali i stam be ni pro stor so ci jal no ugro že nih gra đa na po sta li su sve vi dlji vi ji deo iden ti te ta pri o ba lja. Sav sko oba lu su jed nim de lom na se li le i osi ro ma še ne grč ke i jer men ske iz be glič ke po ro di ce ko je su u Be o gra du na šle svoj dom iz me đu dva svet ska ra ta (UGB 3171). No ve okol no sti do pri ne le su otva ra nju skrom nih ka fa na i ho te la, s pra te ćim po ja va ma po put sit nog kri mi na la, skit nje i pro sti tu ci je (UGB 3171). GUP iz 1923. go di ne ur ba ni sti su sma tra li pro ma ša jem, sa ar gu men tom da je pre vi še usred sre đen na grad ski cen tar i da ne ma ja sna i prak tič na re še nja za de lo ve gra da van sa mog cen tra, a to li ko je re di go van i pre pra vljan (čak 190 pu ta do 1934.) da je po čet na

GUP Beograd iz 1923. godine

IDENTITET BEOGRADA

130

ide ja ustu pi la me sto po tre bi za no vim stam be nim re še nji ma u gra du ko ji se ši rio sna-žnim pri li vom do se lje ni ka (GUP 1950, 41). Jed no od pi ta nja na ro či to pri met nih na pri o ba lju i pa di ni osta la je mre ža tra ni zit nih pu te va, na ro či to že le znič kih. Be o gra du su bi le po treb ne no ve ve ze sta rih i no vih de lo va gra da, a naj ve ća smet nja osta la je pru ga od glav ne sta ni ce do Pan če vač kog mo sta. Iz me đu 1923. i 1938. ni je ostva ren ni je dan od šest pred lo ga za iz me šta nje že le znič ke pru ge (GUP 1950, 44). U me đu rat nom raz do blju Be o gra da ni je sa mo Mi ni star stvo za sa o bra ćaj bi lo ne do sled no. Iz me đu 1923. i 1938. Upra va reč nog sa o bra ća ja iz ne la je ne ko li ko pla no va za ure đi va nje reč nog pri o ba lja i pri sta ni šta, i ti su se pla no vi zna čaj no me nja li. O to me ko li ko je bi lo raz li či tih re še nja pri mer je du ži na ure đe ne oba le ko ja je u ak tu el nim ur ba ni stič kim pla no vi ma va ri ra la od 15 do 45km (GUP 1950, 45).

Pa ra doks raz vo ja Be o gra da je ste da je na kon oslo bo đe nja 1918. go di ne po stao me-tro po la kao ni ka da pre to ga: sta nov ni štvo je u grad do la zi lo sa svih stra na i osim što su u Be o grad do šle mno go broj ne srp ske iz be gli ce, bio je uto či šte i ve li kom bro ju mi gran ta iz ra znih de lo va Evro pe ali i iz dru gih de lo va Kra lje vi ne SHS. Ta ko se u Be o gra du iz me đu dva svet ska ra ta po ve ćao broj raz li či tih et nič kih gru pa: od Gr ka i Jer me na do Je vre ja, Ru sa, Če ha. Sa dru ge stra ne pa ra doks je le žao u nje go vom raz vo ju ko ji je do pri neo de-gra da ci ji ne ka da naj pro met ni jih i naj va žni jih de lo va gra da kao što je bi lo pri o ba lje. Osim raz lo ga po me ra nja gra ni ce ra ni jeg na ve de nog, na ob li ko va nje pri o ba lja uti cao je i pr vi ide o log no ve dr ža ve: kralj Alek san dar, ko ji je bio naj va žni ji ar bi tar u sko ro svim pi ta nji-

GUP Beograd iz 1950. godine


131

ma i ključ no je uti cao i na ob li ko va nje me đu rat nog Be o gra da. Ugled ne i bo ga ti je grad ske po ro di ce kao i svi ko ji su že le li da bu du u bli zi ni kra lja pre se li li su se na be o grad sko br do De di nje (Bo gu no vić 2005, 121). Sa svim je oče ki va no da u ovoj no vo na sta loj te ir to ri jal-noj kon ste la ci ji po ro di ce ko je su osta le duž Sav skog pri o ba lja ni su ima le zna čaj kao pre 1914. Kralj Alek san dar je bio po sve ćen iz grad nji dru gih de lo va gra da ko ji su za o bi la zi li i Sav sko pri o ba lje i pa di nu. Naj ve ća „za slu ga“ kra lja Alek san dra za za pe ča će nu izo la ci ju pri o ba lja je ste most ko ji je po nje mu post hum no do bio ime. Most Kra lja Alek san dra (otvo ren kra jem 1934. na či jim te me lji ma je po dig nut Bran kov most) je na pra vio pri o-ba lje „pe ri fe ri jom“ i de gra di ra nim de lom gra da. Iza zo vi ko ji su se ja vi li na pod ruč ju pri-o ba lja ni su bi li re še ni od stra ne grad skih pla ne ra. Grad ske vla sti su pre po zna le pro ble me, ali ih ni su re ši le iz ne ko li ko raz lo ga: ma lo vre me na ko je su ima li do po čet ka no vog ra ta; ve li ki gra di telj ski po let ko ji je ve li kim de lom bio sti hij ski i ko ji ni je bi lo la ko ob u zda ti, a ko ji je bio di rekt na po sle di ca po ve ća va nja bro ja sta nov ni ka glav nog gra da i sve ve ćom stam be nom po tra žnjom; i ne do sta tak vo lje za re ša va nje naj va žni jih pro ble ma kao što je bi lo iz me šta nje pru ge.

Sav sko pri o ba nje u Ju go sla vi ji po sle 1945.

To kom Dru gog svet skog ra ta naj vi še je stra da la du nav ska stra na Be o gra da, ali je u bom bar do va nji ma po go đe no i ne ko li ko va žnih zgra da na sav skoj pa di ni (Na rod na bi bli-o te ka na Ko san či će vom ven cu) i na pri o ba lju Đu mur ka na uz stra da li ho tel Kra gu je vac. No vo po sle rat no dru štvo i no va ide o lo gi ja pri la go đa va li su Be o grad svo jim za mi sli ma i po tre ba ma. Pr vi GUP 1950. (GUP 1950, 5–10) pred vi deo je no vi ad mi ni stra tiv ni cen tar na No vom Be o gra du, ko ji je tre ba lo da sme sti do se lje ni ke. No vi Be o grad po sta-jao je sim bol no vog po ret ka, nje go vo in sti tu ci o nal no i dru štve no upo ri šte. Sta ri cen tar Be o gra da no voj ide o lo gi ji ni je pru žao do volj no pro sto ra. Pe čat je ipak uti snut na Te ra zij-skom pla tou, Tr gu Mark sa i En gel sa (da nas Trg Ni ko le Pa ši ća) i Sla vi ji. Ošte će ne zgra de iz pred rat nog pe ri o da se uglav nom ni su ob na vlja le. Bio je ne pri hva tljiv kon ti nu i tet sa sta rim Be o gra dom. Na sav skom pri o ba lju je, osim zda nja ko ja se ni su ob na vlja la upr kos nji ho vom isto rij sko-am bi jen tal nom zna ča ju, stra dao i most kra lja Alek san dra iz 1934. ko ji je ju go slo ven ska voj ska di gla u va zduh pred ne mač kim ula skom u grad ru ko vo đe na pre va zi đe nim rat nim dok tri na ma. Zi da nje no vog mo sta na te me lji ma sta rog je bio je dan od cen tral nih gra di telj skih po du hva ta na kon 1945. Ta ko do 1957. na Sav skom pri o ba lju ni je po dig nut ni je dan zna čaj ni ji obje kat osim no vog mo sta, vid no skrom ni jeg (ko ji je bio po dig nut na te me lji ma sta rog mo sta). Zi da nje no vog-sta rog mo sta je sa mo bi la po tvr da pred hod ne izo la ci je pri o ba lja, je di na raz li ka je bi la što su po red te me lja sad bi le ru še vi ne i što se pred rat ni obim pro me ta na pri o ba lju sko ro iz gu bio. GUP iz 1950. pred vi deo je po me ra nje reč nog sa o bra ća ja sa sav ske oba le u Obre no vac, dok je plan bio da se ve li ka lu ka na Du na vu pre me sti u Sme de re vo. Već na red ni plan iz 1972. pri zna je po raz obe ove ide je i one se na pu šta ju.

IDENTITET BEOGRADA

132

Kao i GUP iz 1923, GUP iz 1950. po sve tio je ve li ku pa žnju že le znič koj mre ži. Po no vo je po zvao da se iz me sti že le znič ka mre ža iz cen tra gra da i sa reč ne oba le (GUP 1950, 104). Je dan od ve ćih i mo der ni jih pro je ka ta po sle rat nog Be o gra da bio je, kao i u pred rat nom Be o gra du, zi da nje saj ma. No vi Sa jam, sme šten na oba li Sa ve, one mo-gu ćio je ide ju o po me ra nju glav ne že le znič ke sta ni ce ka Ču ka rič koj pa di ni (Mi tr o vić 1975, 112). Na kon iz grad nje Saj ma 1957. že le znič ka mre ža je još čvr šće bi la ve za na za cen tar. Pru ga je i da lje pro la zi la kroz pri o ba lje i pa di nu, a odva ja la je reč ni front i grad. Po me ra nje kla ni ce je bi lo po mak u ur ba nom raz vo ju, ali ni je do pri ne lo uki da nju pru ge is pod Ka le meg da na. Pru ga se ida lje ko ri sti la u tran zit ne svr he. U Ka ra đor đe vu uli cu se usme ra vao i te ški drum ski sa o bra ćaj, ti me je do dat no de gra di ra na, kao i bu le var ko ji je pre se cao ka le meg dan ski Do nji grad (Mi tr o vić 1975, 104). Obre no vac ni je do bio lu ku, a Sav sko pri sta ni šte je na sta vi lo da slu ži za pri sta nak bro do va i is to var ro be. Že le znič ka sta-ni ca u bli zi ni Ba re Ve ne ci je ko ri sti la se za kar go te re te i te žak sa o bra ćaj (Mi tro vić 1975, 105). Sav sko pri o ba lje i pa di na su vi zu el no iz me nje ni po di za njem Be ton ha le još 1937. (Dže leb džić 2007, 200) na po čet ku Ka ra đor đe ve uli ce (Ro ter 1991, 103). Na osno vu na ve de nih pro me na do ko jih je do šlo na kon 1950. mo že se za klju či ti da ni je do šlo do ve ćih pro me na u iz gle du pri o ba lja na kon 1945. Naj ve ći pro blem osta je re ša va nje te škog tran zit nog sa o bra ća ja.

Ur ba ni raz voj po sle rat nog Be o gra da od vi jao se pod ide o lo škim i de mo graf skim pri ti sci ma. Pred po če tak ra ta 1941. Be o grad je imao 320.000 sta nov ni ka, a 1953. već 450.000 u užem grad skom pod ruč ju ko je je ob u hva ta lo i Sav sku pa di nu. Do 1971. uže grad sko pod ruč je na se lja va lo je vi še 770.000 sta nov ni ka. Sa mo je u cen tral nim grad skim op šti na ma Sta ri grad i Sav ski ve nac broj sta nov ni ka opa dao u to ku še zde se tih (GUP 1972, 52). Stam be ni fond se na Sav skom ven cu naj spo ri je me njao u pe ri o du iz me đu dva po pi sa 1961. i 1971. stam be ni fond u Be o gra du po ve ćao se za 18.500 sta no va, da bi na op šti nu Sav ski ve nac oti šlo sve ga oko 2% (GUP 1972, 64). Bi li su spe ci fi č ni i uslo vi sta no va nja. Sav sko pri o ba lje po ga đa lo je za ga đe nje ži vot ne sre di ne (GUP 1972, 59). Za taj pro stor se po čeo ve zi va ti i fe no men iz ra zi to ne po volj ne so ci jal ne stra ti fi ka ci je. Sta ro je zgro Be o gra da pre tr pe lo je i sna žne po re me ća je to kom oku pa ci je i ho lo ka u sta, te po sle rat ne na ci o na li za ci je i kon fi ska ci je pri vat ne imo vi ne. Deo so ci jal ne stra ti fi ka ci-je se ogle dao u to me da je rad nič ki sloj ko ji se na ro či to po ve ćao u pr vim po sle rat nim go di na ma po čeo da se na se lja va u ve ćem bro ju duž pri o ba lja usled manj ka stam be nog fon da ali i za pu šte no sti ovog pro sto ra ko ji je iz gu bio ve li ki broj „sta rih“ sta na ra. Raz voj pri o ba lja je pod ra zu me vao ure đe nje od re đe nih kul tur no-isto rij ksih ce li na i nji ho vu za-šti tu ali do to ga ni je do šlo u du gom pe ri o du na kon 1945.do dru ge de ce ni je 21. ve ka. Beograd je u periodu nakon 1945. nastavio da se razvija zanemarujući reke: iz decenije u deceniju nekadašnja prigradska naselja i zaseoci su postali deo gradskog tkiva dok pri-obalni položaj oko Save sistematski ostaje zanemarivan.

U po sle rat nim go di na ma grad ski pla ne ri ni su us pe li da pro na đu di ja log sa svo jim pred hod ni ci ma (iz 1923. i ka sni je) i re še ne ke od pro ble ma ko je su oni pre po zna li. Ne-


133

po sto ja nje i ne pre po zna va nje pro ble ma iz pro šlo sti sa mo je do dat no omo gu ći lo po na-vlja nje istih. U ka sni joj fa zi tre ti ra nja pro ble ma sav skog pri o ba lja, i po red to ga što su oni pre po zna ti, grad ski pla ne ri ni su us pe li da ih re še.

Sav sko pri o ba nje na kon 1960-ih

Pe riod ve ćeg eko nom skog pro spe ri te ta Ju go sla vi je na kon dru ge po lo vi ne 1960ih go di na u tre ti ra nju pri o ba lja pra ti ve li ka že lja da se u sa dr žaj sav skog pri o ba lja une se nov dru štve no-kul tur ni sa dr žaj, ta že lja, ko ja je osta la ilu zi ja je do ži ve la svoj vr hu nac po čet-kom 90ih go di na (Sav ski am fi te a tar i pro sto ri uz oba le Sa ve 1993, 173). GUP Be o gra da iz 1972. na me ra vao je da Be o grad pre o bra zi u mo der nu evrop sku prest ni cu (GUP 1972, 64). U na stav ku sav skog pri o ba lja, je dan od naj ve ćih po du hva ta bi la je iz grad nja Ade Ci gan li je. Tre ba lo je una pre di ti kva li tet ži vo ta i re ši ti pro ble me sa o bra ća ja, na ro či to pu-to va nje sta nov ni štva ko je je ra di po sla sva ko dnev no pri sti za lo s pe ri fe ri ja (commuterѕ) (GUP 1972, 106). Za grad ske pla ne re, sav sko pri o ba lje je bio va žan deo gra da u okvi ru oču va nja isto rij skog am bi jen ta za le đa, či ji zna čaj ni je smeo bi ti na ru šen (GUP 1972, 4). Je dan od pri o ri te ta bi la je za šti ta i oču va nje od re đe nih de lo va sav skog pri o ba lja od no sno sav ske pa di ne (Ko san či će vog ve nac, Sa bor na cr kva). Pred vi đe no je i uve ća nje ze le nih po vr ši na, i is klju či va nje te ret nog sa o bra ća ja (Ro ter 1991, 332). GUP iz 1972. je pre-po znao kao jed ne od naj ve ćih uzro ka de gra di ra nja pri o ba lja tran zit ni te ret ni i put nič ki sa o bra ćaj. Ta ko je na me ra ovog pla na, kao i pret hod na dva, bi lo pre me šte nje glav ne že-le znič ke sta ni ce iz 1884. i pru ge (GUP 1972, 116). Jed na od no vi na pla na iz 1972. bio je me tro: kroz Sav sku pa di nu bi pro la zio je dan od dva kra ka pod zem ne že le ni ce ko ji bi spa jao ju žni deo gra da sa grad skim cen trom, ali taj plan ni kad ni je ostva ren (GUP 1972, 4) i po red to ga što se po na vljao u svim na red nim pla no vi ma ure đi va nja ovog de la gra da. Plan iz 1972. pred vi đao je da na sav skoj oba li osta ne put nič ko pri sta ni šte ko je bi raz vi ja-lo tu ri stič ki po ten ci jal Be o gra da. Tak si bro do vi bi spa ja li grad pre ko oba la Sa ve i Du na va (GUP 1972, 27). I taj deo pla na re vi ta li za ci je grad skih oba la je pro pao.

Na osno vu is ka za nih na me ra i nji ho ve re a li za ci je, mo že se pri me ti ti da svi ve ći ci-lje vi ur ba nog raz vo ja ni su ostva re ni. Za šti će na ce li na Va roš ka pi je i Ko san či će vog ven ca do da nas je go to vo ne iz me nje na. Oba la i reč no pri o ba lje ni su ima li ni ka kav zna čaj ni pre o bra žaj u de ce ni ja ma na kon 1945. Pro blem že le znič kog tran spor ta je ostao otvo ren, i u su šti ni se ni je pro me nio od 1900. go di ne (GUP 1950, 104). Tran zit ni drum ski sa o bra-ćaj je de li mič no ras te re ćen iz grad njom obi la zni ce Mo star po red Saj ma 1970. (Mi tr o vić 1975, 77), ali je ta obi la zni ca do pri ne la da va žne re zi den ci jal ne če tvr ti po sta nu od se če ne od grad skog je zgra. Raz voj Be o gra da za pra vo se pri la go đa vao pre va zi đe nim kon cep ti-ma put nič kog i rob nog sa o bra ća ja. Struk tu ra sta nov ni štva se ni je zna čaj ni je pro me ni la u ovom pe ri o du, od re đe ni de lo vi pa di ne su po sta li re vi ta li zo va ni, a Ko san či ćev ve nac i nje gov kul tur ni zna čaj po sta je ve ći. Do la zi do no ve stra ti fi ka ci je sta nov ni štva i bo ga ti ji gra đa ni se mo gu na ći u sve ve ćem bro ju u de lo vi ma pa di ne kao što je Ko san či ćev ve nac

IDENTITET BEOGRADA

134

dok je pri o ba lje i da lje osta lo za si ro ma šne gra đa ne i rad nič ke slo je ve. Tran zit ni sa o bra-ćaj i za ga đe nje ko je se na ro či to ose ća lo u pri o ba lju je i da lje de gra di ra lo ovaj deo gra da i či ni lo ga ve o ma ne po pu lar nim za sta no va nje. Ur ba ni sti iz 1972. su ipak oti šli ko rak da lje u od no su na svo je pret hod ni ke i osim što su pre po zna li naj va žni je por ble me pri o ba lja, ipak su i re ši li ne ke od njih kao što je za šti ta isto rij ske am bi jen tal ne ce li ne od re đe nih de lo va pri o ba lja i nje go ve za le đi ne.

U do pu ni GUP 1972. iz 1985. je su mor no kon sta to va no da ure đe nje grad skog sa-o bra ća ja u cen tral nom de lu gra du i pri o ba lju kao i iz me šta nje že le znič ke sta ni ce i tran zit-nih pu te va ko ji su vo di li pre ko pri o ba lja ni je us pe lo (GUP 1985, 75). Oslo ba đa nje de sne oba le Sa ve od vi še stru kih to ko va sa o bra ća ja i teh nič kih po stro je nja na vo di se kao je dan od naj va žni jih ci lje va za re vi ta li za ci ju pri o ba lja ali i otva ra nje pu ta ure đe nja be o grad ske va ro ši (GUP 1985, 76). Grad ski pla ne ri su sma tra li da po ste pe nim za tva ra njem užih i ši rih pr ste no va za obi la zni sa o bra ćaj mo tor nih vo zi la oko užeg pod ru či ja gra da, mo že da se re ši pro blem ko ji ugro ža va ži vot tog de la gra da i ure đe nje obal skog pod ruč ja gra-da, kao i dru gih pro sto ra kroz ko ji ne pre ki nu to te če tran zit ni pro met ka mi o na i dru gih te ških vo zi la (GUP 1985, 76). U pe ri o du od do no še nja GUP iz 1972. do sre di ne 80ih go di na kva li tet ži vo ta se po gor šao što se mo glo pra ti ti i u pro seč nom tra ja nju pu to va nja gra đa na kao i za gu še nja u sa o bra ća ju (GUP 1985, 128). Usled re ce si je s po čet ka 80ih i ra sta grad skog sta nov ni šta kao po sle di ce ve li kih unu tra šnjih mi gra ci ja u Ju go sla vi ji eks-plo a ta ci ja jav nog grad skog pre vo za ni je se raz vi ja la po pla nu iz 1972. već je da bi za do vo-lji la po tre be ra stu ćeg gra da išla u su pr ot nom sme ru od za cr ta nog. Auto bu ski pre voz ko ji je i naj ve ći za ga đi vač i kri vac za gu žve je do dat no po ti snuo tro lej bu se i tram va je, a bio je pri su tan u grad skom pre vo zu put ni ka sa 84% 1982. u od no su na 73% 1971. go di ne. Plan iz 1985. je pre po znao da upr kos raz vo ju no vih stam be nih de lo va gra da no vi sta-nov ni ci Be o gra da i da lje do la ze u isto rij ski cen tar usled nje go vog kul tur no-dru štve nog sa dr ža ja jer sa dr ža ja u no vim na se lja ma ne ma. Kao lo gi čan za klju čak na me će se zna čaj oču va nja isto rij sko-kul tur ne ce li ne cen tra gra da kao i pri o ba lja, što se sa mo de li mič no spro vo di u cen tral nim de lo vi ma grad skog je zgra dok se sta nje u pri o ba lju sa mo po gor-ša lo u raz ma ku od 1972. do 1985. go di ne (GUP 1985, 75). Kon cept „ze le nih“ gra do va je bio po znat i 70ih u in du tri ja li zo va nom Be o gra du sa ve li kim pri li vom sta nov ni štva i raz vi ja njem in du stri je, te je plan GUP iz 1972. pred vi đao da se Be o grad „otvo ri“, do dat-no „oze le ni“ . Re al nost iz 1985. je bi la vr lo si va kad je pri o ba lje u pi ta nju i eko lo ška sli ka ovog pod ruč ja je bi la da le ko lo ši ja u de ce ni ji na kon 1972. Po rast de lat no sti te ret nog i tran zit nog sa o bra ća ja u obal nom po ja su je osu je tio sva ki ozbi ljan za hvat na ozdra vlje-nju ži vot ne sre di ne i ob no vi isto rij skih gra đe vi na (GUP 1985, 75). U kon takt noj zo ni sta re be o grad ske va ro ši i reč nih oba la ni su ostva re ni stra te ški po te zi iz 1972. kao i ni do pu ne iz 1985, od no sno, la nac eko lo ške sa na ci je pri o ba lja ni je bio po kre nut. Ekološka sanacija priobalja se neznatno popravila u toku prve polovine naredne decenije ali usled zamiranja trgovine i privredne delatnosti kao posledice embarga koji je trpela SR Jugo-slavija u toku građanskih ratova nakon 1991.godine.


135

Sav sko pri o ba lje na kon 1990-ih: iz me đu ja ve i sna

Pe riod na kon po čet ka 1990ih je po čeo eko nom ski ohra bru ju će i ve ro vat no bi i du-go oče ki va ne pro me ne pri o ba lja do pri ne le lep šoj sli ci Be o gra da da gra đan ski rat u Ju go-sla vi ji ni je ze mlju gur nuo u pu stoš i za mr znuo, a za tim i de gra di rao evo lu ci ju Be o gra da. Upr kos to me po sto ja li su pla no vi za re vi ta li za ci ju sav skog pri o ba lja ko ji se mo gu pra ti ti od po čet ka 1990ih, a od ko jih je naj o bim ni ja bi la stu di ja mo guć no sti tran sfor ma ci ja pro sto ra u no vo grad sko sre di šte ko ju je SA NU ure dio 1993 (Stu di ja 1993). Ta kva stu-di ja je bi la oči gle dan kon trast ta da šnjim dru štve nim okol no sti ma kao i mo guć no sti ma za pre o bra žaj pri o ba lja. Ide je i kon cep ti ko je auto ri stu di je pred la žu mo gu se po de li ti u dve gru pe: 1) one ko ji se na sla nja ju na pret hod no pro kla mo va ne pla no ve ko ji se ni su ob i sti ni li i 2) no ve ide je i ko cep te ko ji su u svo joj sme lo sti bi li fu tu ri stič ko-fan ta stič ni kao što je Sav ski CITY (Stu di ja 1993, 144). Re še nja i mo guć no sti stu di ja su kon tra dik-tor ni ili u za vi sno sti od pro ble ma pri o ba lja ko je tre ti ra ju, ve o ma ne re al ni. Upr kos to me što se kon sta tu je da va že ći plan Be o gra da ne ma ura đen sa o bra ćaj ni plan (Stu di ja 1993, 171), auto ri plan iz grad nje ne ko li ko li ni ja me tr oa na vo de ne sa mo kao naj bo lji, već i kao plan za ko ji po sto je svi pred u slo vi (Stu di ja 1993, 173). Ključ u re ša va nju pro ble ma put nič kog že le znič kog i auto bu skog sa o bra ća ja vi de u iz grad nji pod zem ne že le zni ce ko ja bi na po je di nim eta pa ma mo ra la bi ti za šti će na i če lič nim omo ta čem zbog opa sno sti od pro di ra nja pod zem nih vo da (Stu di ja 1993, 172). I po red kon sta to va nja da je pri o ba lje op te re će no tran zit nim sa o bra ća jem u stu di ji se na vo di da je že le znič ka sta ni ca u Pro ko pu već zna čaj no do pri ne la ras te re će nju cen tral nog de la gra da i sav skog am fi te a tra (ra do vi na sta ni ci u Pro ko pu ni su bi li go to vi ni do 2010. i no vog Ge ne ral nog ur ba ni stič kog pla na za Be o grad). Auto ri su se, mo žda u du hu vre me na stva ra nja stu di je, ta ko đe na da li sko rom za vr ša va nju drum skih sa o bra ćaj ni ca oko Be o gra da od no sno obi la zni ce (Stu di ja 1993, 162), što bi ta ko đe do pri ne lo ras te re će nju drum skog te ret nog sa o bra ća ja pri o ba-lja. Za una pre đe nje kva li te ta i efi ka sno sti sa o bra ća ja tram vaj je na ve den, po red me troa, kao ide a lan no si lac kre ta nja u sav skom am fi te a tru (Stu di ja 1993, 174). Dru gi deo pla-no va ure đe nja pri o ba lja se od no se na eko lo ško-ze le ne i kul tur no-dru štve ne iza zo ve pri o-ba lja ko ji se sma tra ju ve o ma va žnim u pre tva ra nju pri o ba lja u no vi cen tar gra da (Stu di ja 1993, 185). Otva ra nje no vog par ka na sav skom pri o ba lju i ko ri šće nje ze le nih po vr ši na se do vo di u ve zu sa stva ra njem kul tur no-dru štve nog cen tra na de snoj oba li Sa ve (Stu di ja 1993, 189). Na osno vu tog pla na pri o ba lje bi do bi lo ve o ma sa dr ža jan kul tur ni, mu zej ski ali i na uč ni sa dr žaj: Isto rij ski mu zej, Na ci o nal ni eko lo ški cen tar i pri rod njač ki mu zej, Na ci o nal nu ga le ri ju mo der ne umet no sti, Cen tar za pra će nje raz vo ja na u ke i teh ni ke ali bi uko li ko osta ne pro sto ra pri o ba lje mo glo pri mi ti i: Mu zej srp skog pi sma i pi sme no sti, Srp ski cr kve no du hov ni cen tar, Cen tar UNI CE Fa za Ju go sla vi ju i Na ci o nal nu ope ru i ba let uz kon cert nu dvo ra nu (Stu di ja 1993, 189). Za da lji raz voj pri o ba lja kao no vog cen-tra Be o gra da pred vi đen je i raz voj ve li kog tr žnog cen tra ali i Svet skog tr go vin skog cen tra ko ji bi se na la zio iz nad uli ce Kra lji ce Na ta li je u par ku is pod pla toa kod te ra zij ske če sme

IDENTITET BEOGRADA

136

(World Tra de Cen ter je bio pro je kat bra će Ka rić ko jim bi se ne sa mo za tvo ri la ve za iz-me đu Te ra zij skog pla toa i sav skog pri o ba lja,već bi ne sta lo i vi zu el nog kon tak ta). Ta kvi proj ke ti bi omo gu ći li i ve li ki raz voj tu ri zma (Stu di ja 1993, 192). Je di ni deo tog pla na je ostva ren na le voj oba li Sa ve iz grad njom tr žnog cen tra „Ušće“ što je da le ko skorm ni je od svet skog tr go vač kog cen tra i što is pu nja va sa mo deo ko mer ci jal no-tr ži šnih pla no va za ši ri pro stor sav skog am fi te a tra.

Dru gu gru pu pred lo ga su či ni li još sme li ji pred lo zi za ure đe nje pri o ba lja, od njih naj im pre siv ni je zvu či Sav ski CITY (Stu di ja 1993, 144) ali ima i sme li jih me đu ko ji ma je bio pred log da se ceo pro stor po de li u tri po lja: 1. „Eko po lje“ u sre di šnjem de lu ko ji bi se na sla njao na re ku; 2. „Grad sko po lje“ sa pro me nji vim grad skim ak tiv no sti ma i 3. „Teh no po lje“ ko je bi sa dr ža lo krup ne sa o bra ćaj ne si ste me, ener get sku i dru gu in fra struk tu ru (Stu di ja 1993, 141). Tra ba lo bi na po me nu ti da se u ovom pred lo gu pri da je ve li ki zna-čaj ne iz gra đe nom pro sto ru, na ro či to ze le ni lu, za slo bod ne ak tiv no sti sta nov ni ka gra da u skla du sa oče ki va nim ve ćim slo bod nim vre me nom u bu duć no sti (Stu di ja 1993, 142). Sav ski bu le var bi bio na sta vak da na šnje Sav ske uli ce ali bi se on na sta vljao do Svet skog tr go vin skog cen tra od no sno pod no ži ja Te ra zi ja, osim tog pla na pred vi đe no je bi lo i pre u-re đe nje Sa ra jev ske u „Knez Mi ha i lo vu“ pri o ba lja i po di za nju dva pri o bal na tr ga kao no ve cen tre pri o ba lja (Stu di ja 1993, 142). Koliko je priobalje ostalo neatraktivno za stanovan-je najbolje se može primetiti na osnovu novoizrađenih objekata u period prve decenije 21.veka kojih je od centralnih gradskih opština bilo najmanje u okviru Savskog priobalja (opštine Stari grad I Savski venac). I pored različitih planova silaska grada na reke tržišno se to još nije pokazalo dovoljno interesantnim potencijalnim stanovnicima priobalja.

GUP za Be o grad iz 2010. pod na zi vom Ge ne ral ni plan Be o gra da 2012 je kao i pred hod ni pla no vi na veo ve li ki po ten ci jal i zna čaj pri o ba lja za da lje raz vi ja nje gra da i kon sta to vao da ce li na pri o ba lja ima naj ve ći pro stor ni po ten ci jal za iz grad nju no vih cen-tral nih, ko mer ci jal nih i jav nih sa dr ža ja u cen tru Be o gra da (GUP 2010, 262). Grad ski pla ne ri ni su na pu sti li ne ke od ide ja iz ne tih u stu di ji iz 1993.go di ne, već su do da li i ne ke no ve pred lo ge: 1. Ši re nje ko mer cij la nog i jav nog sa dr ža ja za u zi ma va žno me sto kao i u pred hod nim pla no vi ma; 2. Oba ve zno uče šće par ko va, ze le nih po vr ši na i oze le nja va nje pro sto ra pri o ba lja za u zi ma va žno me sto u pla ni ra nju. Po pla nu bi po vr ši na otvo re nih jav-nih pro sto ra na obe stra ne Sa ve či ni la oko 50% ce le te ri to ri je; 3. Pred hod ni raz voj „eko-po lja“ bi omo gu ćio da pri o ba lje po sta ne i eks klu zi van deo gra da za sta no va nje u či jem kom ši lu ku bi bio no vi-sta ri Sav ski bu le var (što je ta ko đe ba šti na stu di je iz 1993.) ko ji bi spa jao Ka ra đor đe vu i Sav sku uli cu sa auto pu tem, za tim Be o grad skim saj mom i Bu le va-rom voj vo de Mi ši ća u zo ni iza saj ma; 4. Objek ti kul tu re i obra zo va nja na ci o nal nog i grad-skog zna ča ja osta ju ve o ma va žni u sa dr ža ju pri o ba lja, ta ko je po ten ci jal no do bra lo ka ci ja za zgra du ope re (ko ja se še ta la od Tr ga Re pu bli ke pre ko par ka „Ušće“ sve do de sne oba le Sa ve i pri o ba lja) Ka ra đor će va uli ca uz Bran kov most (GUP 2010, 263). Kao pred u slov za re a li za ci ju ovih pla no va neo p hod no je iz me sti ti že le znič ku i auto bu sku sta ni cu (GUP 2010, 248), što bi do ve lo do ras te re će nja sa o bra ćaj no-tran zit nog op te re će nja pri o ba lja.


137

Že le znič ka sta ni ca bi bi la pre me šte na u Pro kop, a auto bu ska na No vi Be o grad (GUP 2010, 264). Iz me šta nje pru ge oko Ka le meg da na bi bi lo omo gu će no na kon po me ra nja glav ne že le znič ke sta ni ce (GUP 2010, 248). Od pla na iz 2010. se oče ku je da re ši ne ke od de ce nij skih, ve kov nih iza zo va za grad ske pla ne re u re ša va nju pro ble ma ure đe nja pri o ba-lja, da li će on us pe ti u to me bi će ja sno na kon do no še nja na red nog ge ne ral nog pla na.

I po red ne ko li ko ve li kih ur ba ni stič kih pla no va u pe ri o du od 1923. do 2010. u ko-ji ma su pre po zna ti naj ve ći ur ba ni stič ki iza zo vi pri o ba lja, grad ski pla ne ri ni su bi li u sta nju da ih re še. Pa ra dok sal no oni su po ne kad po na vlja li i iste gre ške. Grad se na oba li Sa ve u to ku ovog du gog pe ri o da raz vi jao sti hij ski što je do pri ne lo nje go voj da ljoj de gra da ci ji. U po sled njih ne ko li ko de ce ni ja pla no vi ko ji su se od no si li na pri o ba lje su išli u ras ko-rak sa vre me nom i mo guć no sti ma, ume sto re ša va nja oči gled nih pro ble ma sa o bra ćaj ne in fra struk tu re, pred la ga ni su pla no vi ko ji ni kad ni su za po če ti. Naj zna čaj ni ji i naj tra gič-ni ji sim bol to ga je ste, i do da na šnjeg do ba, ne re šiv pro blem že le znič ke sta ni ce, mre že i tran zit nog sa o bra ća ja. Pro blem ko ji je ne kad je dan od naj bli sta vi jih de lo va gra da na či nio za pu šte nom tran zit nom zo nom u sa mom cen tru gra da.

Iz vo riOb ja vlje ni iz vo ri:

GE NE RAL NI UR BA NI STIČ KI PLAN Be o grad 1950.

GE NE RAL NI UR BA NI STIČ KI PLAN BE O GRA DA 1972.

IZ ME NE I DO PU NE GE NE RAL NOG UR BA NI STIČ KOG PLA NA 1985.

Sav ski am fi te a tar i pro sto ri uz oba lu Sa ve (SA NU, od bor za III mi le ni jum) 1993.

GE NE RAL NI UR BA NI STIČ KI PLAN BE O GRA DA 2010.

Neo bja vlje ni iz vo ri:

Isto rij ski ar hiv Be o gra da: fond Upra va Gra da Be o gra da (UGB), ku ti ja 3171 – Sa va mal ski kraj.

Li te ra tu raBla go je vić-Ro ter, Mir ja na. 1991. „Pro ble mi re kon struk ci je i re vi ta li za ci je de la Ka ra djor dje ve uli ce

na po te zu sav skog pri sta ni šta.“ Ar hi tek to ni ka Una pre đe nje sta no va nje 23: 329–363

Bla go je vić-Ro ter, Mir ja na. 1997–1998. „Pri log pro u ča va nju na stan ka i raz vo ja na se lja na pro sto ru sav ske pa di ne i tran sfor ma ci je nje go vog raz vi je nog iz gle da.“ Zbor nik ra do va ar hi tek ton ska or-ga ni za ci ja pro sto ra 75: 91–129

Bo gu no vić, Slo bo dan. 2005. Ar hi tek ton ska En ci klo pe di ja Be o gra da XIX i XX ve ka, I – III. Be o grad: Be o grad ska knji ga

Dajč, Ha ris i Ni ko la Sa mar džić. 2011. „Di ja log isto ri je i gra da – isto rij ski dis kurs raz vo ja sav ske pa-di ne i pri o ba lja 1923/1950/1970“ u: Na sle đe i di ja log, ured nik Mi li ca Gro zda nić. Be o grad: Za vod za za šti tu spo me ni ka kul tu re gra da Be o gra da

IDENTITET BEOGRADA

138

Dže leb džić, Mir ja na. 2007. „Za šti ta re vi ta li ša ci je gra di telj skog na sle đa 20. ve ka na pro sto ru pri o ba-lja Be o grad ske tvr đa ve.“ Na sle đe VI II: 199–208

Đu rić-Za ma lo, Div na. 1981. Gra di te lji Be o gra da 1815–1914. Be o grad: Mu zej gra da Be o gra da

Đu rić-Za ma lo, Div na. 1988. Ho te li i ka fa ne XIX ve ka u Be o gra du. Be o grad: Mu zej gra da Be o gra da

Ka di je vić, Alek san dar. 2005. Este ti ka ar hi tek tu re aka de mi zma (XIX–XX ve ka). Be o grad: Gra dje-vin ska knji ga

Lon čar ski-Pa vlo vić, Ve ra. 2005. „Ma li pi jac na Sa vi kra jem XIX I po čet kom XX ve ka.“ Na sle đe – He ri ta ge VI: 107–117

Mak si mo vić, Bran ko. 1970. Ur ba ni stič ki raz voj Be o gra da 1830–1941. Be o grad: Na uč no de lo Srp ske Aka de mi je Na u ka i Umet no sti

——— 1983. „Ide je i stvar nost ur ba ni zma Be o gra da 1839–1941.“ Za vod za za šti tu spo me ni ka kul-tu re gra da Be o gra da 1: 5–72

Ma ne vić, Zo ran. 1972. „No vi ja srp ska ar hi tek tu ra.“ Mu zej sa vre me ne umet no sti (mart-april): 9–38

Mi tr o vić, Mi haj lo. 1975. No vi ja ar hi tek tu ra Be o gra da. Be o grad: Ju go sla vi ja

Ne sto ro vić, Bog dan. 1974. „Pre gled spo me ni ka ar hi tek tu re u Sr bi ji XIX ve ka.“ Sa op šte nja – Com-munications X: 141–171

Ne sto ro vić, Ni ko la. 1972. Gra đe vi ne i ar hi tek ti u Be o gra du pro šlog sto le ća. Be o grad: In sti tut za ar hi-tek tu ru i ur ba ni zam Sr bi je

Abstract: Th e identity of the city is determined by its position. An essential part of the identity of

Belgrade is marked by the Sava an Danube. Belgrade’s right bank of the Sava River and its hinterland has constituted one of the most important parts of Belgrade since the fi rst half of the 19th century. Th e development of the right bank of the Sava river has not kept pace with the development of the city as a whole. To understand the current state of this neglect, it is necessary to follow the coastline’s development since Belgrade became the capital of Serbia/Yugoslavia. Despite several large urban development plans in the period since 1923, in 2010 city planners were still recognising the challenges of developing this part of Belgrade. No municipal govern-ment has been able to solve them and in fact they are more oft en than not repeating the same mistakes. During this long period, the city on the banks of the Sava developed spontaneously which in fact contributed to its further degradation. In recent decades, plans related to the coastal area were unrealistic and overly ambitious. Th e obvious problems of transport and infr astructure were never addressed. To this day, the problem of the railway station, the railway network and transit traffi c have yet to be properly addressed.

Keywords: Right bank of the Sava River, Belgrade, urban identity, urban development, transport

UDK:

139

BI TEF I BE O GRAD

Abstrakt:

Ključne reči:

Ka da smo Mi ra Tra i lo vić i ja kra jem 60-ih go di na osni va li Be o grad ski in-ter na ci o nal ni te a tar ski fe sti val pre sve ga smo mi sli li na na šu pu bli ku. Me đu-tim, po ka za lo se od sa mog po čet ka da Bi tef do bi ja da le ko ši re evrop sko zna če nje.Ju go sla vi ja je tih go di na ima la po se ban ge o po li tič ki po lo žaj, kao naj zna čaj ni ja evrop ska ne svr sta na ze mlja.

U tu ze mlju sa istom la ko ćom mo gli su da uđu stran ci sa Is to ka i Za pa da, sa Se-ve ra i sa Ju ga.

Ze mlje Is toč ne Evro pe (osim mo žda Polj ske) ni su mo gle ni da za mi sle da osnu ju me đu na rod ni fe sti val sa tru pa ma iz ce log sve ta. Mno ge pro vo ka tiv ne tru pe sa za pa da u to vre me ni su ima le pri stup So vjet skom Sa ve zu i dru gim ze mlja ma Var šav skog pak ta.1

Ju go sla vi ja je bi la je di na ze mlja u ko joj je bi lo mo guć no ne što ne za mi sli vo – da se ne po sred no po sle agre si je sna ga Var šav skog pak ta na de mo krat ski ori jen ti sa nu vlast u Če ho slo vač koj odr ži fe sti val na ko joj su sa mo me sec da na po sle tog do ga đa ja bi la pred-sta vlje na i po zo ri šta i iz SSSR i iz ČSR.2

Tih go di na na pred sta ve Li ving te a tra, Per for man ce gru pe, Open te a tra, Th e a tre de So leil, Za de ka i Ste i na, Nu rie Espert i Bar be, Pi ne Ba usch i Kre sni ka, do la zi li su mla-di po zo ri šni umet ni ci Is to ka kao na nji ma za bra nje nu je res i ula zi li na ma la vra ta na sve pred sta ve. Da nas su to zna čaj ni po sle ni ci svet skog po zo ri šnog pej za ža.

Bi tef ni je imao na umu pre vas hov no tu kul tur no po li tič ku ulo gu. Am bi ci je su bi le pre sve ga po zo ri šne – do ve sti i vred no va ti no ve po zo ri šne ten den ci je, ka ko one eks-trem no avan gar de, ta ko i one ko je is ku stva no vog po zo ri šta pri me nju ju na kla si ku. Kao

1 Ka ta lo zi Bi te fa 1–45, 1967–2011.

2 Na ta li ja Va ga po va, Bi tef: po zo ri šte, fe sti val, ži vot; Slu žbe ni gla snik, 2010. god.

Jovan ĆIRILOVteatrolog

IDENTITET BEOGRADA

140

in spi ra ci ja sa vre me nog po zo ri šta, još od An to nin Ar taud-a, na Bi tef su ta ko đe po zi va ne tru pe tra di ci o nal ne umet no sti Azi je, Afri ke i La tin ske Ame ri ke, kao stal ne in spi ra ci je tra ga lač kog sa vre me nog po zo ri šta.

Ta ten den ci ja je u osno vi osta la pri sut na na Bi te fu do da na da na šnjeg. U vre me kon tra pro duk tiv ne izo la ci je tre će Ju go sla vi je u obla sti kul tu re od stra ne svet ske za jed ni-ce, za tra gič ne gre ške po li ti ča ra za ko je umet ni ci ni su bi li kri vi ni ti su s nji ma bi li sa gla sni, ulo ga Bi te fa je bi la da pre ži vi i da svo joj pu bli ci i da lje pri ka zu je šta se de ša va u svet skom po zo ri štu.

Bi tef je ulo gu mo sta iz me đu sve ta i Be o gra da ostva ri vao upo r no i sa do sto jan-stvom. Mno gi su u sve tu ubr zo shva ti li šte tu od izo la ci je ju go slo ven skih umet ni ka od sve ta i po mo gli da se Bi tef ne sa mo ne uga si, već ubr zo i vra ti na ni vo iz nje go vih slav nih pi o nir skih da na.

Bi tef je te žio da za i sta sva ke go di ne pri ka že šta se to no vo ra đa u sve tu. Svo de ći te na me re na ono osnov no što se u svet skom poz po ri štu do ga đa lo, mo že se re ći da Bi tef je u pr voj de ce ni ji po znih še zde se tih go di na se lek ci jom po sve ći vao pa žnju avan gard nom po zo ri štu to ga do ba od Li ving te a tra do Gro tov skog, se dam de se tih go di na akvent jue bio na post mo der nom po zo ri štu i ko je se ta da ra đa lo, pre sve ga sa Ro ber tom Wil so nom ko ji ni je ni bio sve stan da je pred stav nik tog svet skog po kre ta u umet no sti i fi lo zo fi ji. Pr-ve de ce ni je XXI ve ka Bi tef je svo jim iz bo rom ak cent sta vio na ne ver bal ni i post dram ski te a tar. Ko li ko je Bi tef ste kao i sa ču vao svoj auto ri tet go vo ri i či nje ni ca da je te a tro log ko ji je sko vao ter min post dram sko po zo ri šte Leh man tih go di na bio na če lu in ter na ci o nal-nog ži ri ja Bi te fa.3

Za Be o grad i kul tu ru Sr bi je osni va nje i tra ja nje Bi te fa, sa da sko ro već po la sto le ća, mo žda je naj zna čaj ni je što je on ži vo i de lat no ote lo tvo re nje du ge i ži ve tra di ci je mo de-r ne. Ta ten den ci ja mo der ne tra je još od Jo va na Sker li ća, da bi iz me đu dva svet ska ra ta do bi la sna žnu po tvr du po ja vom nad re a li zma i ze ni ti zma u nas. Taj ži vi glas mo der ni zma po sle Dru gog svet skog ra ta re kao je zna čaj nu reč u pro tiv sta vu pre ma sta lji ni stič kom re tro grad nom so ci ja li stič kom re a li zmu, i to 1948. go di ne ka da je to i po li tič ki bi lo naj-zna čaj ni je. Ta po tra ga za su štin ski i for mal no no vim, tra je sve do da na šnjeg da na, upra vo kao i sam Bi tef, svo jom te žnjom da ot kri je svet sko i na še, no vo u mo ru ko mer ci ja li zma, tri vi jal no sti i fi li star ske upo tre be umet no sti.

Li te ra tu raJo van Ći ri lov, Dnev ni ci; Grad te a tar Bu dva, 1999.

Jo van Hri stić, Po zo ri šni re fe ra ti; No lit, 1992.

Hans-Th i es Leh mann, Post dram sko ka za li šte, Cen tar za dram sku umjet nost, 2005.

Mu ha rem Per vić, Vo lja za pro me nom; Mu zej po zo ri šne umet no sti Sr bi je, 1995.

3 Hans-Thi es Leh mann, Post dram sko ka za li šte, Cen tar za dram sku umjet nost, 2005.

BI TEF I BE O GRAD

141

Vla di mir Sta men ko vić, Kra ljev stvo eks pe ri me na ta; No va knji ga, 1987.

Na ta li ja Va ga po va, Bi tef: po zo ri šte, fe sti val, ži vot; Slu žbe ni gla snik, 2010.

Pe tar Volk, Bi tef i po zo ri šte; Pro me tej, 2003.

Ka ta lo zi Bi te fa 1–45, 1967–2011

ABSTRACT:

Keywords:

UDK:

143

IDENTITET BEOGRADA: GLOBALNI GRAD ILI GLOBALNO SELO?

Beograd i srpska kultura kao celina nisu dovoljno razumeli hladnoratovsku paradigmu i istočnoevropsku post-totalitarnu tranziciju koja je usledila. Beograd je ostao na začelju procesa u koji su se uključile najuspešnije istočnoevropske nacije nakon pada Berlinskog zida i dezintegracije Sovjetskog Saveza, 1989-1991. Beograd i dalje nosi ožiljke siromaštva, izolacije, etničke homogenizacije, teorija zavere i NATO intervencije. U nekoliko navrata oštećene su ili uništene veoma vredne građevine i spomenici. Ideološka zloupotreba istorijskih promašaja čija je suština u svim ratovima XX veka, Beograd je učinila nekad žrtvom, nekad i agresorom, ometajući obnovu urbanog prostora i opšteg osećanja za zajednicu. Urbani pejsaž je dodatno narušen siromaštvom, ili neodgovornim odnosom institucija i građanstva u odnosu prema javnoj i privatnoj imovini.

Ključne reči: globalni grad, javni prostor, “rurbanizacija”, urbicid, urbani preobražaj

Gradovi su istorijske pozornice novog doba. Gradovi su poprišta globalizacije, i kad takve svoje uloge nisu svesni, ili se toj ulozi protive. U ekonomskoj, kulturnoj i društvenoj globalizaciji, svet je postao integrisan i koherentan. Povezala su se ranije odvojena, lokalizovana tržišta. Proizvodnju i potrošnju podstiču i usmeravaju globalne institucije i organizacije. Društveni obrasci i odnosi koji su bili lokalni postali su globalni. I dok se globalizacija odvija pre svega u gradovima, protekle decenije obeležio je rast gradova u veličini i strukturi, i njihovo prostiranje na nove teritorije. Odigrao se preobražaj globalnog društva koje je postalo pretežno urbano, razvijajući nove životne stilove.1

Savremeni urbani svet ipak nije uniforman. Globalna proliferacija političkih i ekonomskih sloboda i vladavine prava zaustavila se na kulturnim granicama, i njen pro-

1 Ovaj rad nastao je iz projekta Modernizacija Zapadnog Balkana Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije (ev. br. 177009).

Nikola SamardžićUniverzitet u Beogradu,

Filozofski fakultet,Beograd

IDENTITET BEOGRADA

144

dor se otežano odvija u autoritarnim sistemima ili sistemima s defi citom tradicije efi kas-nih institucija. Urbanizacija, urbani rast i globalna proliferacija urbanizma transformišu prostorni i kulturni karakter društva. Nejednaka je dinamika urbanog razvoja u svakom smislu. Migracije se u savremene globalne gradove, samom svojom dinamikom, ulivaju i kao bujice ruralne kulture. Globalni grad je istovremeno i globalno selo.2 Bez obzira na sve razlike i varijacije u tradiciji i kulturi između nacija i unutar nacija, globalni gradovi otkrivaju više sličnosti nego razlika, pre svega u fi zičkom izgledu, ekonomskoj strukturi i društvenoj organizaciji. Dele jednake probleme nezaposlenosti, stanovanja, saobraćaja i kvaliteta životne sredine (Clark 1996, XI-XII).

Prva globalna civilizacija je istorijska stvarnost proteklih decenija. Oko 1700. je manje od 2% ukupnog svetskog stanovništva živelo u gradovima, i oni su bili koncen-trisani u gradovima-državama. Prve promene odigrale su se u Britaniji tokom druge polovine XVIII veka, prateći potrebe prvog industrijskog kapitalizma. Na osnovama rane moderne humanističke i kapitalističke civilizacije, industrijski gradovi su zatim nicali u severozapadnoj Evropi i severoistočnim SAD. Do početka XX veka oko 15% svetskog stanovništva živelo je u gradovima. Globalna civilizacija i globalna urbanizacija su pojave koje pripadaju tek drugoj polovini XX veka. Zapravo veći deo sveta nije bio obuhvaćen urbanim razvojem do početka sedamdesetih.

Većina stanovnika današnjih gradova su neposrednog ruralnog porekla. Urban-izacija do nedavno ruralnih zemalja je nagla promena koja se ne može osloniti na opiplji-vo istorijsko iskustvo. I dok se selidba sa sela u gradove odigrava u lokalnom ambijentu, taj proces je istovremeno najveće ljudsko pomeranje ikad zabeleženo u istoriji.

U gradovima se odvija i svetska ekonomija, u krugovima njihovih potreba, in-frastrukture i razmene. Gradovi više nisu samo tačke kupoprodaje robe i usluga koje uključuju neposrednu okolinu (takav je njihov ekonomski obrazac, za većinu, do početka globalne ere), oni su centri artikulacije ukupnih odnosa sa svetom kao celinom. U gra-dovima se proizvode, redistribuiraju ili troše roba i usluge globalnog porekla, i u njima one stiču novu vrednost. Gradovi su osnove ćelije lokalnih ili nacionalnih mreža koje su uključene u globalnu ekonomiju.

Globalno društvo je sve urbanije. Gradovi su centri proizvodnje i potrošnje ur-bane kulture. Najveće i najgušće koncentracije stanovništva različitog porekla, u njima se prepliću razna verovanja, uverenja, stilovi, vrednosti, tradicije i stavovi. Raznorodni oblici mišljenja i ponašanja prenose i šire ljudske migracije i kretanje informacija i ide-ja. U globalnim okvirima, nova urbana dinamika probija sve tradicionalne, ustaljene granice, podrazumevajući granice gradova. Društvo postaje urbanizovano u tom smislu da je sve veći broj ljudskih jedinki izložen kulturnim vrednostima koje su vezane za grad-ski život.

2 Pojam se ne koristi u onom smislu u kojem ga je sugerisao Marshall McLuhan u svojim studijama Th e Gutenberg Galaxy: Th e Making of Typographic Man (1962) i Understanding Media (1964).


145

Urbani svet je heterogen. I dok je svetska populacija u geografskom smislu više urbana nego ruralna, jasna podela na urbani i ruralni način života zahteva jednu više vrednosnu nego prostornu, fi zičku kvalifi kaciju. Globalni gradovi su i globalna sela u smislu kontinuiteta, i u prilagođavanju, ruralne kulture. Taj proces se takođe odvija u toku poslednje četiri decenije. Tada se beleže i počeci novog talasa ruralne urbanizacije Beograda. Dalje, postoje važne razlike unutar regiona i pojedinčanih država, i, u okviri-ma regiona i država, u veličini i razmerama urbane populacije. Primetne su i varijacije u razmeštaju urbanih zajednica u skladu s brojem i veličinom gradova. Te razlike su ishod složenih procesa koji nastaju u dinamici savremenih urbanih promena, koji imaju važan uticaj na preoblikovanje sveta kao celine, dok se svet integriše usvajanjem načela urbanog života. Postojeće geografske razlike i razlike u dinamici rasta ukazuju i na budućnost urbane evolucije (Clark 1996, 9-13).

Globalni gradovi su tačke na putanji globalnog kruženja. Kruženje je verovatno najvažnija putanja razmene roba, migracija, širenja ideja, tehnika ili vrednosti, promena, inovacija, sloboda i bogatstva. Globalni svet je bogatiji, ili manje siromašan, i slobodniji, ili manje sputan, od predglobalnog, i o tome svedoče egzaktne činjenice (UN 2004). Ali svaki takav razvoj, a on je u globalnoj sferi utvrđen na činjenicama, da je, svaki istorijski razvoj može biti i činilac destabilizacije, nekad i uništenja. U prošlosti su bile destruk-tivne i civilizacije, ne samo varvari.

Gradovi opstaju na sistemima funkcija, koji ih povezuju sa okolinom, s pripadajućim, zaposednutim ekonomskim prostorom, i sa susednim sistemima. Antički grčki gradovi, povezani pomorskim putevima, pleli su geografske mreže u kojima su nastajali veći politički entiteti, manje ili više postojani, u obliku federacija gradova-država. Rimsko carstvo je proširilo grčke pomorske mreže u zaleđe, centralizovalo ih i stabilizovalo. Ali nije osporavalo teritorijalni primat grada. Na antičkom iskustvu raz-vijali su se i sistemi funkcija Venecije i Dubrovnika, ulazeći vremenom takođe duboko u zaleđe. Pravoslavni svet u Jugoistočnoj Evropi je u toku dugotrajnog diskontinuiteta zaboravio svoje urbano pra-poreklo, ali su Dubrovčani upravo Beograd vezali za to prastaro nasleđe i iskustvo. Moderna epoha je sa svojim imperijalnim sistemima i novim državama – nacijama politički i duhovno naizgled marginalizovala gradsku civilizaciju. U modernim preobražajima gradovi su tokom XIX veka postajali centri nacionalizama, lišavajući se pretežno kosmopolitskog karaktera, i kad su bili sasvim provincijalni. Jed-no od ishodišta devetnaestovekovnog nacionalizma, totalitarizam je za sobom ostavio gradove u ruševinama, prethodno „očišćene“ na etničkom i rasnom principu. Naročito žalosna sudbina odvijala se sa istočne strane Gvozdene zavese pošto je jedan od totali-tarizama nadživeo i iskustvo i poruke kataklizme Drugog svetskog rata.

Globalizacija je tranziciju učinila opštom pojavom. Ne postoji dinamično «netranziciono» društvo. Globalni gradovi ponikli su u stanju ideološkog pluralizma, čiji je značaj postao drugorazredan u procesima posustajanja Hladnog rata, sloma ko-munizma i političke, moralne i ekonomske diskreditacije države – nacije. U naporima

IDENTITET BEOGRADA

146

da privuku kapital, talente ili međunarodnu pažnju, gradovi su se uključili u svetsko tržište i globalno nadmetanje. Važan ekonomski resurs postali su znanje, tehnologije, istorijsko nasleđe, imidž. Kultura je postala ekonomsko sredstvo i preimućstvo. Obnova starih četvrti dobila je smisao kao i izgradnja novih arhitektonskih ikona globalizacije. Gradovi se suočavaju s novim mogućnostima, izazovima i opasnostima. Njihova rastuća globalna uloga podrazumeva jednu novu odgovornost. Nacionalne i međunarodne in-stitucije su sve manje delotvorne. Kako bi se promovisali ovi oblici saradnje kultura, gradovi postavljaju nove kulturne i političke modele. Pokreću «razgovor civilizacija», kako bi se uspostavila protivteža «sukobu civilizacija». Regionalni integracioni projekti takođe se zasnivaju na inicijativama gradova i njihovih mreža. Evropski gradovi, u svojim međusobnim vezama, uspešnije promovišu evropsko jedinstvo od zvaničnih nacionalnih i evropskih institucija.

Globalne promene stvaraju nove napetosti i kontradikcije. Problemi industrijskih gradova pripadaju prošlosti, podrazumevajući puteve izlaska iz takvih problema. Rast dinamične kosmopolitske urbane klase, koja obitava pre u u globalnom arhipelagu nego unutar nacionalne teritorije, ukazuje na potrebu da se razumevanje globalnih gradova postavi u okvire nove stvarnosti i da se, uporedo, ponovo modelira konkretan urbani prostor. Neki od važnih procesa odvijaju se gotovo spontano. Stare industrijske četvrti, često smeštene na povoljnim lokacijama, dobijaju nova svojstva. I dok u razvijenim ruštvima socijalna zaštita nudi sigurnost najnesrećnijima, konkretizuju se uvidi u nove oblike isključivanja i socijalnog stresa koje proističu iz obrazovnih i kulturnih razlika. Globalni gradovi su istovremeno globalna sela u tom smislu da siromašne imigrantske četvrti ne pripadaju gradskom identitetu, niti globalnom arhipelagu. Socijalne pobune i pobune i terorističke mreže ukazuju na opasnosti vezane za brze promene urbane okoline. Globalizacija se odvija i u proliferaciji urbanog nasilja i terorizma (Barcelona, Beirut, Casablanca, Istanbul, London, Madrid, Manchester, Moscow, Nairobi, New York, Omagh, Paris, Riyadh, Rome, Tel Aviv, and Washington, DC) (Lindner 2006, 3). Prilagođavanje tenzijama industrijskih gradova trajalo je u zapadnim društvima skoro jedan vek. Nacionalna politika iz poslednjih nekoliko decenija, koja podrazumeva ulogu međunarodnih institucija, okorelih i neefi kasnih, nudi jednako prevaziđena rešenja (Prévélakis 2008, 16-26).

Procesi urbanog rasta i urbane transformacije osnovna su strujanja globalizacije. Tako je gradski prostor postao najvažniji sadržaj savremene istorije i kulture. Gradovi su dominantna globalna stvarnost XXI veka. Globalizacija i naučni razvoj obesmislili su predmetna i metodološka razgraničenja prostornih disciplina - geografi je, istorije, arhi-tekture. U urbane studije su uključene istorija umetnosti, studije savremenih umetničkih pojava, težnji i alternativa, antropologija, studije književnosti i fi lma. I kritičko pros-torno razmišljanje je transdisciplinarno. Istovremeno su relativizovane granice prošlosti i budućnosti, i, u tom smislu, nauke i gradske politike.


147

Globalizacija urbanog identiteta i kulture ne podrazumeva simplifi kaciju stvar-nosti koja otkriva jednu novu slojevitost. Identitet grada otkriva celokupnu društvenu arhitekturu, njenu kreativnost, imaginaciju ili destrukciju. Gradski prostor je fi zički i kul-turni okvir savremenog svakodnevnog života. Grad je najdinamičnija interaktivna struk-tura istorije. Gradski prostor se često, međutim, svodio na neku vrstu van-društvenog sadržaja.

Beograd je istovremeno «globalni grad» i «globalno selo». Dramatični preobražaji, tokom celog XIX i XX veka, odvijali su se, gotovo istovremeno, u smislu ur-banizacije i ruralizacije. U nacionalnim i socijalnim pokretima (1804-1830, 1941-1945. i 1989-1999), Beograd je gubio kosmopolitski karakter, ili se, tačnije, odvijala etnička ili kulturna homogenizacija. Beograd je bio prestonica dva samo delimično podudarna koncepta, srpskog i jugoslovenskog projekta. Inače su globalni gradovi utočišta migra-nata i imigranata. Evropski ruralni prostor, u razvijenim regionima, urbanizovan je zahvaljujući infrastrukturnim projektima, subvencijama i novim tehnologijama. Iden-titet Beograda zato je složen i u istorijskom kontekstu, i u strukturi svoje tekuće sva-kodnevice. Bez obzira na degradaciju iz poslednje dve decenije, Beograd je, ne samo zahvaljujući svojim kontroverzama, izuzetan primer koji u važnim pojedinostima odu-dara od istočnoevropskog post-totalitarnog obrasca razvoja. Osiromašen i zapušten, i potom samo delimično obnovljen i revitaliziran, dok njegov delimičan oporavak nisu pratile pozitivne demografske promene, naprotiv je beležio negativan priraštaj i u uk-upnom broju stanovnika stagnirao, Beograd je u odnosu na ostatak Srbije, i velikog dela bivšeg jugoslovenskog prostora, uspeo da zadrži one prednosti koje su ga činile u prošlosti privlačnim. Njegova stvarnost gotovo da je postala sklop kulturno i vrednosno neutralnih kulisa jedne stvarne, opipljive istorijske drame.

Identiteti su u stalnim procesima izgradnje ili razgradnje. Njihova jezgra, njiho-va suština, samo su naizgled stalni, nepromenljivi. Savremena društvena dinamika se odvija u onome «ubrzanju istorije» koje dopušta da se promene prate u «stvarnom vremenu». Dinamici te stvarnosti pripada i diskurs identiteta, podrazumevajući nji-hovu konstrukciju i dekonstrukciju, «proizvodnju», «invenciju», ili negaciju. Krize kolektivnih identiteta često su supstitucija odgovorima na krize čije su osnove i dejstvo egzaktniji. Pitanje identiteta, ko smo mi, je veoma složeno, i ono se «živi» u velikim narativima i performansama kojima se konstruišu ponekad strastveno zamišljeni putevi budućnosti, i tim putanjama se istovremeno tumače i prošlost i sadašnjost u kojoj se odvijaju svakodnevne interakcije, međuljudski odnosi koji su pretežno lične, intimne, subjektivne prirode. Stvaran, izmišljen ili umišljen, opipljiv ili virtuelan, identitet ru-kovodi društvenim delovanjem, i nekad ga štaviše predviđa. Identitet postavlja ciljeve i prioritete. Identitet je u centru nekih od najozbiljnijih savremenih problema, sukoba društvenih zajednica, rasizma, diskriminacije, ksenofobije i marginalizacije (Wetherell 2006, VIII).

IDENTITET BEOGRADA

148

Društvena struktura kolektivnih identiteta preuzimala je materijale za sopstvenu izgradnju od istorije, antropologije, geografi je, religije, seksualnosti. Osnovna odlika identiteta je u stvarnim ili izmišljenim razlikama stvarnih ili izmišljenih ljudskih grupa i njihovih kulturnih obrazaca. Granice identiteta su iscrtane percepcijama, emocijama, uverenjima ili predrasudama. Podudarnost ili istovetnost identiteta postavljaju, ponekad, izazove moćnije od onih koje proizvode razlike. Poput razlika, mehanizmima koji su verovatno veoma slični, bliskost u karakterima može stvoriti odbrambene mehanizme odbojnosti ili mržnje. Sličnosti su pretnja svakom individualnom karakteru. Michael Ignatieff je u istraživanju etničkih mržnji na Balkanu podsetio na Frojdov “narcizam malih razlika”. To se “prokletstvo” svodi na osećanje da zajedničke osobine, koje pojed-inci dele, izgledaju manje važne od njihovog tumačenja percepcije sopstvenih identiteta zasnovanih na sporednim razlikama koje ih dele.

Savremene opsesije identitetima imaju neposredno poreklo u kolapsu Hladnog rata, u globalizaciji i uticajima postmodernističke teorije. Pad komunizma proizveo je nove traume, zasnovane na neizlečenim, ili na nostalgijom obavijenim sečenjem koje je ostalo pod ruševinama Berlinskog zida. Identitet je postao i traganje za smislom na lokalnom nivou u procesima globalizacije. I pad komunizma i globalizacija proizveli su opterećenje individualizmom koje je masama ponekad bilo nepodnošljivo. Kao da je primalni bol rođenja u okrilju zajednice postao prihvatljiviji od patnje individualne odgovornosti. Snagu nacionalnih mitova ponekad su zanemarivale i političke elite dok su stvarale novi, pan-evropski identitet zasnovan na snazi institucija umesto na snazi kolektivnog pamćenja, koje se zasniva i na potiskivanju, ili zaboravu, važnih činjenica. Nadnacionalne institucije nisu uvek bile dovoljno privlačne u odnosu na koncepciju države-nacije. Države-nacije uspele su preživeti zahvaljujući vitalnosti totalitarnih ideja koje su pojedinca, naročito ukoliko pripada većinskoj grupi, štitile snagom kolektiva, nekad i od sopstvene, individualne odgovornosti. Globalizacija je, isticanjem individ-ualizma, istovremeno brisala različitosti, hraneći time nove kolektivizme. Oživeli su i narativi čija se vitalnost potcenjivala, o jeziku, mentalitetu, ljudskim razlikama, ponovo se lansirali mitovi i fantazije.

Istorija sopstvenog vremena nije dovoljno razumljiva, i, otud, naizgled paradoksal-na. (Prošlost davnog vremena nije dovoljno razumljiva zbog nedostatka činjenica, itd.) Globalizacija nije samo proces koji ukida ekonomske barijere. Globalizacija se sastoji od niza događaja koji povezuju ili sukobljavaju kulture. “Jihad Vs. McWorld” je amerikan-iziran u svome karakteru. Antiglobalistički pokreti, međunarodni kriminal i terorizam su takođe globalne pojave. Globalizacija gotovo da podrazumeva amerikanizaciju, mada više usled opsednutosti američkom globalnom moći nego zbog činjenice da je američko društvo mala globalna zajednica. Amerikanizacija evropskih gradova se, konkretno, odnosila na razvoj koji je tumačio jednu različitu tradiciju urbanizma, kad su i evropski gradovi, po ugledu na američke ili kanadske, počeli da se prostorno razvijaju, mada više na osnovama disperzije urbanih funkcija nego zbog rasta broja stanovnika: izgradnjom


149

dosadnih standardizovanih naselja sa šoping centrima i multipleks bioskopima. Istovre-meni trend muzejizacije gradskog nasleđa dodatno je ugrozio lokalnu specifi čnost, zas-novanu na konkretnoj eksploataciji urbanog sadržaja koji je već pripao istorijskoj ar-hitektonskoj tradiciji. Usput su nestajali barovi, restorani i prodavnice, javni prostori ispunjeni lokalnim duhom i intimom (Hurley 2010, 1-54).

Ubrzanjem vremena, ili dramatikom svakodnevice, grad je, sam po sebi, postao ar-tefakt. Dok ga istekle sekunde smeštaju, već, u istoriju, čije upoznavanje odbacuje potre-bu poštovanje istorijske distance, sopstveno vreme postaje vredno beleženja, pamćenja, debate. Godinu dana nakon napada na Svetski trgovinski centar 9. septembra u Nju-jorku, Museum of the City of New York pomogao je da se prepoznaju ostaci, u funkciju, artefakata, s lica mesta (Ground Zero), kako bi se sačuvali za naredna pokolenja, a online memorijal žrtvama otvorio vizuelni arhiv sa 100.000 slika koje dokumentuju oporavak tog mesta. Muzej je organizovao i izložbu Njujorkera arapskog porekla. Kako prvi put u istoriji većina ljudi živi u gradovima, a svet konačno postao pretežno urban, gradovi su dobili priliku da obnove onaj značaj koji su imali u pojedinim epohama, kad su, u opštim okvirima koji su bili znatno uži od globalnih, bili jezgra civilizacija zasnovanih na urbanim vrednostima, organizovanih oko gradskih institucija. Takav povratak u prošlost je i napuštanje tekuće stvarnosti u kojoj su gradovi širom sveta počeli da podsećaju jedni na druge ( Jones, MacDonald i Darryl McInty 2008, 1-15). U svakom slučaju, konzer-vacija istorijskih centara nije luksuz. Ona ima svoju ekonomsku ulogu, i, više od toga, deo je kolektivne odgovornosti u razumevanju istorije i očuvanju kulturnog nasleđa, podrazumevajući kulturnu različitost (Williams 2004, 402).

I Beograd je grad-muzej, mada njegovo funkcionalno urbano nasleđe pripada novijem vremenu. Razvoj Beograda se dugo suočava s naizgled apsurdnim dualizmom stvarnosti haotične, «divlje» gradnje, koja ugrožava i istorijsko nasleđe i urbani karakter zajednice, i istovremeno je sputan sistemom zaštite koji je u suštini suprotan načelima nepovredivosti privatne imovine i prioriteta otvorenog tržišta, i nije dovoljno racionalno postavljen, tako da miri potrebe za konzervacijom, potrebe tržišta i imovinski suveren-itet. Nemogućnost slobodnijeg, inventivnijeg prilagođavanja urbanog nasleđa savremen-im graditeljskim i tehnološkim standardima, zajedno sa socijalnom politikom stanovanja u najužem gradskom jezgru, koje vlasnike nekretnina oslobađa odgovornosti za izgled i funkcionalnost fasada, plastike, ulaza, krovova i ostalih zajedničkih prostora, sve su to okolnosti koje sputavaju brži i efi kasniji prodor Beograda u urbani XXI vek.

U američkom i evropskim društvima projekti multikulturalizma su se strast-veno podržavali u ime jednakosti i građanskih prava, isticanjem pozitivnih vrednosti tolerantnog društva, i opšte potrebe za društvenom harmonijom. Kritičari multikul-turalizma tvrde da je u pitanju koncept koji favorizuje manjinske ili marginalne zajed-nice, podstičući nadmetanje i sukob, dok naglašava etničke i ostale kolektivne razlike, potiskujući potrebe celine društva i individualizam. U svakom slučaju, privlačnost

IDENTITET BEOGRADA

150

gradpva je u mogućnosti iskustva i učestvovanja u bogatoj strukturi identiteta i kultura (Nagle 2009, 24).

Multikulturalizam Beograda? Kulturne razlike su istovremeno bogatstvo svake ljudske zajednice i izvorište sukoba. Identitet grada nije emanacija zatvorenog, hermetički zapečaćenog društva i njegove prošlosti, nego je živa društvena konstrukcija naroda s različitim istorijama čiji su životi počeli da se prepliću na jednom relativno malom, ograničenom prostoru. Beograd je susret nacija, podrazumevajući i susret «srpskih» nacija, doseljenika istovetnog naiconlanog identiteta ali veoma različitih kulturnih specifi čnosti (Weiss-Sussex i Bianchini 2006, 45-46).Moderna istorija Beograda beleži oscilacije u kojima se asimilacija odvijala pod pritiskom, nekad i nasilno, i razdoblja koja su asimilaciju smeštala pod okrilje tolerancije i traganja za zajedničkim imeniteljem je-dinstvene urbane zajednice i njenog idetiteta. Moderna država nacija sazrevala je u pro-cesima izgradnje institicija, širenja društvene osnovice uvažavanja «volje naroda», ali i u procesima koji su naknadno dobili nazive kulturne asimilacije, etničkog čišćenja i ver-skih progona. To procesi su se, možda neočekivano, na evropskim periferijama, preneli i u XXI vek. U tim procesima su i srpska država i Beograd kao njena prestonica imali ulogu agresora i žrtve. Protekla su cela dva veka dd upada ustanika u Beograd kad su, početkom 1806, napadima na civile pokušali da izmene njegov karakter koji su smatrali neprijateljskim, tuđinskim i orijentalnim, a u pokoljima u kojima je etničko poreklo bilo manje važno od kulturnog opredeljenja ili kulturne mimikrije, do napada na multikul-turni Beograd 2004. ili 2008, uključujući napade na strana diplomatska predstavništva. Da li se, nakon obračuna na kulturnoj osnovi, potom uspostavljala izvesna ravnoteža migracijama iz provincija u kojima su pripadnici iste nacije, u Beogradu, zapravo pon-ovo zaticali jedno različito, tuđe ili neprijateljsko urbano društvo? Da li su, u slučaju Beograda, nasilje i društveni nered nastali u kontekstu politike identiteta, u borbi oko suvereniteta i teritorijalnih principa u okruženju, tako da su se sukobi preneli i na sam Beograd? Sva su ova pitanja ujedno veoma osetljiva, pre svega u onom smislu u kojem su prepuštena budućnosti, i kad pripadaju istoriji koja ne dopire neposredno do tekućeg vremena (Prato 2009, 1-20).

Posebnost Beograda u opštoj regionalnoj istoriji zasniva se na stvarnosti u ko-joj je bio drutveni i institucionalni okvir različitosti. Provincija na obodima dve im-perije, osmanske i habzburške, relativno je rano stekao izvesne odlike regionalne kos-mopolitske prestonice. Globalni grad dobio je, u savremenim tokovima, jednu takođe sasvim posebnu ulogu. „Novi svetski nered“ (the New World Disorder) je heterogenost koju je globalizacija razvila u smislu jednog urbanog konglomerata koji podstiče transna-cionalne migracije i razvoj informatičke ekonomije. Migracije su stvorile etničke i verske tenzije, naročito po evropskim gradovima čiji su starosedeoci i imiranti bitno različiti u etničkom i rasnom poreklu ili verskoj tradiciji. Dodatno su opterećenje materijalne i so-cijalne razlike. Globalizacija i nemoć gradova i država da prevladasju snage tržišta doveli su do «rasparčanih gradova» (partitioned cities) u kojima novi oblici podela vode do


151

isključenja manjina iz učešća u osnovnim strujanjima ekonomije, podstičući napetosti i povremeno nasilje. Gradovi širom sveta istovremeno su utočišta manjinama, strukture različitosti i poprišta vojnog i paravojnog nasilja, divljanja huligana, nekad i samovolje neasimilovanih ili neprilagođenih individua i zajednica. Ako je kosmopolitizam gradova bio privlačna snaga trpeljivosti i prosvećivanja u prethodnim vekovima, u glovalnom svetu multikulturalizma i politike identiteta razlike u gradovima podstiču sukobe, ili gradovi kao simboli modernosti postaju mete napada fundamentalističkih pokreta koji zahtevaju povratak na norme obično fi ktivnog, zamišljenog tradicionalnog društva (Da-vis i de Duren 2011, 1-16).

Razvoj, struktura, ekonomija i identitet gradova verovatno će biti najvažnije društveno pitanje XXI veka. U toku velikih promena koje je pokrenuo pad Berlinskog zida, pod pritiskom imigracije, globalnog prilagođavanja, ubrzanog tehnološkog napret-ka i povremenih tržišnih poremećaja, evropski gradovi su stekli nov identitet. Oni više nisu samo gradovi-muzeji. Gradovi su ponovo živi organizmi u kojima se vodi borba za opstanak. Njihov identitet prepušten je nejasnoj budućnosti prožimanja kultura, koje su ponekad nespojive, budućnosti saradnje ili sukoba tradicija i inovacija. Gradovi i dalje privlače migrante i pustolove, proizvode masovna nezadovoljstva i ostale oblike izliva kolektivnih emocija, inspirišu pisce i umetnike. Povremeno postaju ruralni konglome-rati, u nemogućnosti ili u odustajanju od napora da urbanizacijom i asimilacijom uk-rote pocese prepuštene društvenoj i kulturnoj stihiji. Gradovi su koncentracije nemira, patologije, prilagođavanja ili nostalgije. «Fizičke granice ne predstavljaju više prepreku protoku informacija i kapitala, a urbani način života postaje jedna vrsta opšteg dobra dostupnog svima. Međutim, iako su pojačana urbanizacija i urbani rast uticali na st-varanje i širenje gradova u kojima je, trenutno, smešteno oko polovine svetske populacije, činjenica je da postoje drastične razlike u načinu i kvalitetu života. Danas, naime, ur-bane vrednosti ne nailaze na prepreke u vidu prostornih distanci, već osnovne limitatore njihovog širenja predstavljaju snažni uticaji tradicije, religije, porodičnog i regionalnog parohijalizma...» (Stupar 2009, 13).

Beograd je u prvoj deceniji XXI veka doživeo vidan oporavak. Početak XXI veka ipak nije obeležen diskontinuitetom u odnosu na prethodnu epohu. Srpsko društvo nije uspelo da postigne jasan i većinski društveni koncenzus u razumevanju «istorije sadašnjice», a stavovi i vrednosti mainstream-a srpske kulture u istom smislu nisu u stanju da podstiču slobodan i racionalan dijalog prošlosti i budućnosti. Verovatno je i identitet savremenog Beograda moguće precizno posmatrati u smislu navedenog rasko-raka koji ne dopušta traganje za onim novim simbolima, estetikom ili liderstvom koji bi podrazumevali i povratak na one tradicionalne vrednosti koje su Beograd, i u njego-vim najtežim danima, defi nisale kao zajednicu izuzetnih individua, okupljenih na jed-noj izuzetnoj geografskoj tački, ali prepuštenih nesrećnim prilikama i zlom vremenu. Beograd i dalje burno preživljava traumu jugoslovenske dezintegracije, ali ta trauma još uvek nije postala podsticaj jedne nove kreativnosti ili opšteg urbanog razvoja. U identitet

IDENTITET BEOGRADA

152

Beograda spadaju i njegove iseljeničke zajednice, koje su ga napustile privremeno ili traj-no, dok i one u sebi nose i psihozu krize, koju su odlaskom napustili, i emociju nostalgije, koja ih vezuje i za podsvest i za racionalno sećanje. Obrazovni i kulturni profi li iselje-nika sami po sebi gotovo da defi nišu identitet grada koji su napustili, prepuštenog pos-ledicama negativnog prirodnog priraštaja, oskudnim investicijama i oskudnim prilivom novih stručnjaka, znanja i urbanih iskustava. Tokom poslednje decenije su prioriteti ob-nove osnovne infrastrukture i regulatornih institucija učinili da budu zapostavljene od-like urbaniteta zasnovane na potrebi očuvanja, interpretacije i daljeg razvoja kulturnog identiteta. Istorijski, tradicionalni identitet Beograda ugrožen je državnom politikom «nacionalnog identiteta» koja se poziva upravo na čuvanje tradicije. Srpska istorijska tradicija gotovo da je lišena iskustva modernog evropskog urbaniteta. Zvanični državni simboli i odgovarajuća kulturna politika pozivaju se na predanje feudalizma, klerikal-izma i iskustva oslobodilačkih ratova. Beograd je u celoj svojoj modernoj i savremenoj istoriji žrtva povremenog urbicida, i u stvarnosti «velike» istorije ratova i osvajanja, i u stvarnosti povremenog narušavanja kontinuiteta urbane kulture.

Identitet savremenih evropskih gradova ponikao je i u procesima etničke homog-enizacije i asimilacije, i Beograd u tom smislu nije usamljen primer. Zahvaljujući ot-varanju evropskim uticajima koji su bili važni za izgradnju države, Beograd je krajem XIX i početkom XX veka ponovo otvorio prostor kulturnom pluralizmu, a ulazak u jugoslovensku zajednicu, čija je postao prestonica, učinio ga je, najzad, i kosmopolitskim, u onoj meri u kojoj su to dopuštale konkretne okolnosti. U XX veku Beograd je pretrpeo značajna razaranja i ljudske gubitke, 1915, 1941, 1944. i 1999. U prvim posleratnim godinama, nakon 1944, Beograd je traumatiziran stihijskim doseljavanjem ruralnog i planinskog stanovništva, političkim i ideološkim terorom, kulturnom degradacijom, i taj se proces gotovo ponavljao od kraja šezdesetih, i u poslednjoj deceniji XX veka.

Greške iz prošlosti ne postaju obavezno iskustvo za budućnost. Uloga istorije spa-da i u povremeno podsećanje na njena znanja i poruke, naročito u svetlosti društvene inercije, i nepromenljivosti ljudskog karaktera. Istovremeno državna prestonica i ljudska zajednica specifi čnog porekla i senzibiliteta, ozbiljno narušena stihijom, samovoljom ili urbicidom poslednje decenije XX veka, Beograd se suočava sa ozbiljnim društvenim poremećajima, i sitemskim propustima. Pod pritiskom dinamičnih istorijskih promena, stihija se prenela u XXI vek, u neuspehu pokušaja da se uspostavi vladavina prava, da se privatizacijom izmeni ekonomska i društvena struktura, da radno aktivni slojevi postanu obezbeđenje nezavisnih državnih institucija i demokratskog razvoja. Ponekad se fenom-en modernog urbaniteta u Jugoistočnoj Evropi smatra «rurbanizacijom», koja se odnosi na usporen razvoj urbane infrastrukture i institucija. Time se tumači i relativan nedostat-ak urbanog životnog stila. Važna pojava u tom smislu je specifi čna socijalna diferenci-jacija, koja se odvija isključivo u materijalnom domenu. U urbanim gradskim jezgrima, usred velikih stambenih kompleksa, opstale su «dvorišne» zajednice sa izrazitim ru-ralnim karakteristikama. Pojedina strateška rešenja se samo prilagođavaju postojećim


153

strateškim promašajima. Između 1965. i 1974, u razdoblju najintenzivnije izgradnje, za koju se vezuje jedno pozitivno istorijsko pamćenje, provučen je auto-put koji je, sa saobraćajnim čvorištima Mostar i Autokomanda, od najužeg urbanog cetntra fi zički odsekao rezidencijalna naselja Senjak, Dedinje, Topčidersko brdo, Banjicu i Voždovac. Verovatno je, tada koncipirana, železnička stanica Prokop bila još jedan od strateških promašaja. Istovremeno je Savska padina, izložena saobraćajnom i socijalnom pritisku Železničke i Autobuske stanice i teretnog drumsko-železničkog tranzita, prepuštena propadanju i opštoj degradaciji. Važna transformacija u smislu nove izgradnje i urban-izacije, kojom je revitalizovan i unapređen, odigrala se na Novom Beogradu u posled-njoj deceniji. U toku demokratske tranzicije, u kojoj učestvuju i evropske institucije, nisu, međutim, uspostavljeni dovoljni uslovi za javno pretresanje važnih pitanja poput restutucije, vlasničke transformacije javnog prostora i, naročito, gradskog građevinskog zemljišta, ili rešavanja strukturalnih propusta u urbanom razvoju koji su nasleđeni iz prethodnog vremena: nadziđivanje, doziđivanje, zastaljivanje, splavovi, divlji parkinzi i deponije i ostali oblici uzurpacije nekad i najvrednijeg gradskog javnog prostora, itd. Identitet Beograda su stanje i duh njegovih ulica. Ulice su slika discipline i nereda, sim-boli i simptomi institucionalnog uređenja i duševnog stanja jednog grada (Fyfe 1998, 1-11). U prestonici su odnosi između urbanog planiranja, arhitekture i razvoja nacion-lanog identiteta najneposrednije pod politčkim uticajem, ali su i otpori tim uticajima najrazvijeniji (Neill 2004, 17).

Beograd i srpsko društvo su se zatekli u izuzetno nepovoljno prostoru nera-zumevanja hladnoratovske i tranzicione paradigme, u koju se uspešnije uključila većina istočnoevropskih nacija nakon pada Berlinskog zida i u toku dezintegracije Sovjetskog Saveza 1989-1991. Beograd i dalje nosi ožiljke siromaštva, izolacije, etničke homoge-nizacije, teorija zavere i NATO intervencije. U nekoliko navrata su oštećeni ili gotovo uništeni važni, nekad i izuzetno vredni, gradski objekti i spomenici. Bajrakli džamiju je prvobitna srpska država, u doba autonomije sredinom XIX veka, brižljivo obnovila i čuvala. Degradiran je odnos prema kulturnim i verskim manjinama. Ideološka zloupotre-ba razaranja koja je Beograd pretrpeo u ratovima XX veka, u kojima je imao i ulogu agresora, ne samo ulogu žrtve, takođe je jedan od činilaca koji sputava obnovu gradskog prostora i opšteg duha zajednice, od ostataka Narodne biblioteke uništene 1941, do ruševina nastalih tokom NATO intervencije 1999. Gradski pejsaž dodatno je narušen siromaštvom, neodgovornim odnosom institucija i građanstva i prema tuđoj, i prema javnoj, nekad i prema sopstvenoj imovini, svakodnevnim vandalizmom i propustima u sprovođenju javnog reda i mira, građanske discipline i uzajamne solidarnosti. Očuvanje ruševina, uključujući ideološku glorifi kaciju Dobrovićevog generalštaba, gotovo da su smišljena podsećanja, i pozivi na očuvanje komunizma, militarizma i nacionalizma.

Među svim pitanjima prošlosti i budućnosti Beograda, možda bi trebalo posebno istaći sledeća:

IDENTITET BEOGRADA

154

- Kako da humanističke nauke postanu jedno od sredstava reševanja problema, um-esto njihovog izvorišta, u beogradskoj urbanoj i srpskoj nacionalnoj politici, ekonomiji i kulturi?

- Da li je Beograd globalni grad ili globalno «selo»? Da li će Beograd pronaći jasnije mesto u opštim evropskim procesima i, naročito, u «debalkanizaciji» Balkana?

- Kakva je ponuda, za Beograd, idejnih i političkih zamisli, naročito onih koje se odnose na institucionalnu, fi skalnu, ekonomsku i kulturnu decentralizaciju? Da li će se proces decentralizacacije odnositi i na unapređenje gradske autonomije, demokratizaci-je imovinskih i političkih prava, i podsticanja ekonomskih performansi, ili će Beograd samo nositi teret ekonomske solidarnosti?

- Kakvi su realni izgledi oporavka važnih institucija: Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka? Da li postoji svest o potrebi da se takve in-stitucije smeste u nove, funkcionalne objekte? Da li je Beograd kulturna metropola bez zgrade opere?

- Da li je postignuta funkcionalna ravnoteža između potrebe da se zaštiti istori-jskog nasleđa, i potrebe ekonomskog razvoja koji podrazumeva suverena prava na privat-nu imovinu?

- Na koji način oplemeniti i unaprediti javne prostore? Kako prilagoditi Beograd zahtevima kulturnog razvoja i tržišne privrede?

- Kako postići sklad funkcionalnosti javnog prostora i javnog zdravlja? Kako Beograd prilagoditi konceptu otvorenih, slobodnih gradova, u smislu investicionog i urbanog razvoja, i kako ga, istovremeno, učiniti zdravijim i humanijim životnim pros-torom?

- Kako postići sklad između multikulturne stvarnosti i potrebe za asimilacijom, za izgradnjom društva individualne jednakosti i kolektivne odgovornosti u odnosu na zajednicu? Kako uticati na popuštanje etničke i kulturne odbojnosti, naročito prema Romima? Kako romsku populaciju učiniti odgovornijom prema sopstvenoj deci, i, u skladu s tim, kako većinsku etničku zajednicu učiniti odgovornijom prema sopstvenoj deci? Da li je budućnost beogradske romske populacije u povlađivanju rasnoj alijenaciji većine, ili sopstvenoj samoizolaciji? Kako uticati na promene u tradicionalnom načinu života, podrazumevajući razumevanje života, kojim se urgožavaju prava sopstvene dece i ostalih nezaštićenih grupa? U kojoj meri će asimilacija podrazumevati pritiske na bri-sanje kulturnih i ljudskih spefi čnosti i razlika? Da li je moguća javna rasprava o obostra-noj odgovornosti?

- Da li će strategija smanjenja siromaštva podrazumevati konkretniju, institucio-nalizovanu pripadnost manjinskih i marginalizovanih grupa većinskom društvu?

- Kako Beograd vide stranci, i kako se Beograd ophodi prema strancima, prema svemu «stranom», i svetu oko sebe?

Identitet Beograda zasnovan je na njegovoj stvarnoj i na njegovoj imaginarnoj prošlosti.


155

Sadašnjost i budućnost se transponuju u njegove medijske prikaze. Štaviše je i is-torijski prostor grada i stvaran i imaginaran. Grad je i «narativan prostor». Tumačenja Beograda su i u konvencionalnom znanju i u urbanim legendama, istina je i u prolaznoj stvarnosti i u sterotipima. Stvarnost Beograda zapisana je u književnosti, na fi lmu, u muzici, vizuelnim umetnostima, mitovima i legendama, turističkim vodičima, ona se provlači kroz gradski marketing i promociju turizma, čuva se u svedočanstvima građana i stranaca, prepliće u prepričavanjima i ogovaranjima, taksista, frizera, «ćoškara», Beograd je, najzad, i u institucijama kolektivnog pamćenja, u muzejima i sopstvenim istorijama.

Izazov prošlosti i budućnosti globalnog grada je poseban i zbog činjenice da se urbano iskustvo odnosi na svega nekoliko stotina godina razvoja «svetskog sistema» (Immanuel Wallerstein). Ruralno iskustvo, koje obuhvata ogroman deo ljudske istorije, postalo je neprimenljivo, bez obzira na funkcionalne slučnosti svake ljudske zajednice, od malih tribalnih sela do megalopolisa. Svako ljudsko društvo raspolaže izvesnim ink-luzivnim odlikama, omogućavajući razmenu vrednosti, transport i komunikacije. Istori-jski početak gradskog društva je u procesima specijalizacije individua, društvenih orga-nizacija, kultura i tehnologije.

Gotovo da je opšte, zajedničko osećanje čovečanstvo da se svet ubrzano menja, da je njegova evolucija primetna u stvarnom vremenu. Prošlost i budućnost Beograda sažimaju se upravo u vremenu koje neprestano dobija na ubrzanju, dok se istorijski pros-tor, i prostor koji pripada sažimaju. Teško je povući razgraničenje između nedavne is-torijske prošlosti i sopstvenog trenutka, koji pripada sadašnjici. Pristup činjenicama, i tehnologija njihove obrade i skladištenja, dopuštaju uvid u nagomilavanje pitanja koja povezuju prošlost i budućnost. Na gradskom prostoru su ti fenomeni naročito očigledni. Urbanizacija sveta približava ljudske grupe, i u fi zičkom smislu, i u smislu uzajamne percepcije. Jedna od najvažnijih pojava globalizacije je sažimanje prostora i vremena (Giddens 1990, 1-18). Ubrzanje istorije, brisanje granica i razvoj tehnologija, naročito informatike i komunikacija, sve su to bili procesi čiji se razvoj, ili uticaj, nisu mogli do-voljno jasno predvideti u prethodnoj epohi. Potreba prevazilaženja teorija modernizacije i svetskih sistema delimično se objašnjava upravo odvijanjem događaja koji pripadaju fenomenu globalizacije: globalizacija menja sisteme vrednosti, transformiše pristup informacijama i ekonomskim resursima, utiče na mobilnost i sposobnost održavanja društvenih odnosa na globalnom nivou, komprimuje vreme i prostor na onaj način na koji to u poslednjim decenijama čine primenjene tehnologije same po sebi, ističe važnost novih lokalnih zajednica. Sirovine, roba, radna snaga, znanje i tehnologije osciliraju na berzama bre nego ikad ranije u prošlosti ekonomije (Eade 2005, 1-18).

Globalizacija dodatno relativizuje stanje bogatstva i siromaštva. Svet živi bolje nego ikad, ali su strepnje i sumnje u sposobnost racionalizacije ekonomskih i biloških resursa takođe izraženije. U bogatim društvima se produžava ljudski vek, siromašne zajednice nisu još uvek u stanju da primenjuju kontrolu rađanja. Razvijene tehnologije sve su više

IDENTITET BEOGRADA

156

deo rešenja, a «Treći svet» sve više uzrok problema u domenu globalnog zagađivanja ili klimatskih promena. Najgrublja stratifi kacija globalne uspešnosti i globalnog siromaštva može se dovesti u vezu s polarizacijom životnih šansi u smislu tehnološkog znanja, pristupa telekomunikacijama, nekad i kulturnim resursima, fi nansijske sposobnosti. Siromašni su, na drugoj strani, obično uskraćeni osećanja da su uskraćeni. Dalje, teorije globalnog društvenog razvoja značajno zaostaju za ukupnom istorijskom dinamikom i na osnovu okolnosti u kojima globalne tehnološke olakšice razvijaju nove društvene zajednice, stvarne ili virtuelne, prevazilazeći ustaljene klasne i ekonomske pozicije. Percepcija siromaštva zapravo se transformiše u jednom drugom smeru. Globalne ko-munikacije omogućavaju uvid u životne uslove na celoj planeti. Sve je jasnija struktura nepovoljnih regionalnih ekonomskih i političkih konjunktura. Globalni gradovi imaju značaju ulogu u percepciji siromaštva i suočavanju s njegovim ekonomskim i političkim korenima. Relativizacija globalnog siromaštva podrazumeva nove pristupe i nove stan-darde, ali socijalne teorije razvoja niti primena novih tehnologija nisu dovoljni da se unapredi kvalitet života. Siromaštvo podrazumeva društvenu usamljenost, izloženost bolestima, nekvalitetnoj hrani i vodi, nedostatku sigurnosne mreže oko pojedinca. Kom-presija vremena i prostora omogućavaju da se društvene veze održavaju na daljinu, čime se može umanjiti osećanje izopštenosti u percepciji društvene osujećenosti. Ali prolif-eracija društvenih veza uključuje i proliferaciju svih iskušenja, izazova i problema koje te veze podrazumevaju. Globalni grad u svakom slučaju dobija šansu da doprinese ideji «prevazilaženja granica» u uslovima u kojima uporedo i blisko koegzistiraju bogatst-vo i siromaštvo. Relatizovane, barijere uspeha i neuspeha se laške prevazilaze. Bogati i siromašni u globalnom gradu dele isti prostor, pregovaraju o njegovom korišćenju, nekad i ugrožavaju jedni druge, ali obostrana upućenost može doprineti obostranim interesi-ma. Nije slučajno u globalnom gradu upravo srednja klasa najranjivijana izazove brzog pada u siromaštvo. I svako pitanje srednje klase ostaje suštinsko pitanje demokratije, vla-davine prava i stabilnosti institucija. U tom smislu globalni grad preuzima odgovornost jedne konstante u čijim se okvirima odvijao razvoj savremene gradske civilizacije, njenih prednosti, njenih sloboda, i svih njenih kontroverzi.

Literatura:Clark, David. 1996. Urban World/Global City. London/New York: Routledge

Davis, Diane E., and Libertun Nora de Duren. ed. 2011. Identity Confl icts in the Urban Realm. Cities and Sovereignty : Identity Politics in Urban Spaces. Bloomington: Indiana University Press

Eade, John, ed. 2005. “Introduction”, in: Living the Global City. Globalization as a Local Process. London: Routledge

Fyfe, Nicholas R. 1998. “Introduction: Reading the Street.” in: Images od the Street. Planning, Iden-tity and Control in Public Space, 1-11. London: Routledge

Giddens, Anthony. 1990. Th e Consequences of Modernity. Cambridge: Polity Press


157

Hurley, Andrew. 2010. Beyond Preservation. Using Public History to Revitalize Inner Cities. Philadel-phia: Temple University Press

Jones, Ian, Robert R. MacDonald and Darryl McInty. ed. 2008. City Museums and City Develop-ment. Plymouth: Realtamira Press

Lindner, Christoph, ed. 2006. Urban Space and Cityscapes. Perspectives From Modern and Contem-porary Culture. London: Routledge

Nagle, John. 2009. Multiculturalism’s Double Bind. Creating Inclusivity, Cosmopolitanism and Diff erence. University of Ulster, Farnham Burlington: Ashgate Publishing Limited

Neill, William J. V. 2004. Urban Planning and Cultural Identity. London: Routledge

Prato, Giuliana B. 2009. “Introduction – Beyond Multiculturalism: Anthropology at the Intersec-tions Between the Local, the National and the Global“. Beyond Multiculturalism. Views fr om Anthropology/. Farnham Burlington: Ashgate Publishing Limited

Prévélakis, Georges. 2008. „City Museums and the Geopolitics of Globalization.“ u: City Museums and City Development. ed. Ian Jones, Robert R. MacDonald and Darryl McInty, 16-26. Plym-outh, Realtamira Press:.

Stupar, Aleksandra. 2009. Grad globalizacije. Izazovi, transformacije, simboli. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd: Orion Art

United Nations (UN). 2004. Development and Globalization: Facts and Figures. United Nations Conference on Trade and Development. New York and Geneva: United Nations

Weiss-Sussex, Godela, and Franco Bianchini. ed. 2006. Urban Mindscapes of Europe. Amsterdam/New York

Wetherell, Margaret. ed. 2006. Identity in the 21st Century. New Trends in Changing Times. Palgrave MacMillan

Williams, Harold. 2004. “Historic Cities: Th e Sense of Place, Sacred and Secular.“ u: Historic Cities and Sacred Sites: Cultural Roots for Urban Futures ed. by Ismail Serageldin, Ephim Shluger, and Joan Martin-Brown. Washington, D.C., Th e International Bank for Reconstruction and

Development.

Abstract: Belgrade and the Serbian society as the whole have not suffi ciently understood the

Cold War paradigm and the following Eastern-European post-totalitarian transition. Belgrade remained at the bottom of the process that the most successful Eastern Europe-an nations have joined aft er the Berlin Wall callapse and the disintegration of the Soviet Union 1989-1991. Belgrade still bears the scars of poverty, isolation, ethnic homogeni-zation, conspiracy theories and NATO intervention. On several occasions were damaged or destroyed important, sometimes very valuable city buildings and monuments. Ideolog-ical abuse of the historical failures that Belgrade has suff ered during the twentieth cen-tury wars, both as the victim as the agressor, impede the reconstruction of urban space and the general community spirit. Urban landscape has further undermined by pov-

IDENTITET BEOGRADA

158

erty, or the irresponsible attitude of institutions and citizenship in regard to the public or private property. In this volume, we dare to raise the following important questions:- How can the humanities become a means of resolving problems, rather than the cause, in urban Belgrade and Serbian national politics, economy and culture?- Is Belgrade a global city, or a global “village”? Whether Belgrade will fi nd a clear place in the general European processes and, particularly, in the „de-Balkanization” the Balkans?- Is there a genuine off er in political ideas for the future, especially those related to the fi scal, economic and cultural decentralization? Will the decentralization process improve urban autonomy, democratization of property and political rights, and encouraging eco-nomic performance. Will Belgrade only bear the burden of political populism and economic solidarity?

- How shall we recover the important national and city institutions: the National Museum, Museum of Contemporary Art, the National Library? Is there an awareness of the need for such institutions to accommodate a new, functional role in the future? Is Belgrade a global metropolis remaining deprived of the opera house, or the music halls?

- Where could be found a functional balance between the need to protect the historic heritage, and the fr ee market economy, including the sovereign rights of private property?

- How do we raise standards of public spaces? How to adjust the requirements of Belgrade cultural development and market economy?

- How to achieve a balance of functionality between the public spaces and public health? How to adapt Belgrade to the concept of open, fr ee cities, in terms of investment and urban development, and the concept of healthy city?

- How do strangers see Belgrade, and how Belgrade is treating treats and experienc-ing foreigners?

- How to relax ethnic and cultural hostility, particularly against the Roma? How to make the Roma population more responsible to their own future, and, accordingly, the majority eth-nic community to the common future? Is the Roma future in convivance of racial alienation, or the self-isolation? How to aff ect changes in traditional ways of life, irresponsible, selfi sh and self-suffi cient, which are always directed against the interests of children and other defenseless groups? To what extent will the pressures of assimilation imply the erasure of cultural and hu-man diff erences? Do we need a public discussion of mutual accountability?

Keywords: global city, public space, urbanization, urbicide, urban transformation

UDK:

159

TRA JA NJE I TRE NU TAK: SLI KA BE O GRA DA (1900–1941)*

Ši rom evrop skog kon ti nen ta, u raz do blju fi n de siè cle-a, uoča va ju se di-na mič ne pro me ne dru štve ne stvar no sti ko je su vo di le so ci jal nim pre o bra-ža ji ma, re vi di ra nju od no sa pre ma isto rij skom i isto rič no sti uop šte, te lo-gič nom po ja vlji va nju sli ke mo der nog ži vo ta kao vi zu el ne sa mo spo zna je epo he. Umet nost je osta vi la trag o tran sfo ram ci ji jav nog sve ta, o fe no me-ni ma maspvnih ak tiv no sti, ulič nog ži vo ta i no ve sli ke gra da. Ipak, to kom svo jih pu to va nja po Evro pi, srp ski umet ni ci su su vi še fa sci ni ra ni opi plji vim do ka zi ma če žnji vo že lje ne evrop ske pro šlo sti da bi uoči li taj spek ta ku lar ni grad. Ide a li zo va na i ro man ti zo va na isto ri ja iza zi va la je ve će in te re so va nje od stvar no sti ko ja je, u po re đe nju s pro šlo šću, sma tra na ne va žnom i pro za-ič nom. Po ja va rad nič ke kla se u Sr bi ji, kao i u svim pre te žno ru ral nim dru-štvi ma, bi la je bli sko po ve za na sa pro ce som mi gra ci ja se lja ka u po tra zi za po slom. Od re đe na in du stri ja li za ci jom, pro stor na po kre tlji vost lju di vo di la je ka po ja vi ’rad nič ke mi gra ci je’ ko ja je zna čaj no ob li ko va la srp ske gra do ve. Pro stor na po kre tlji vost ni je se, za pra vo, auto mat ski po kla pa la sa dru štve-nom po kre tlji vo šću; To zna či da na pu šta nje se la ni je vdi lo ka ob li ko va nju i pri hva ta nju no vog, ur ba nog iden ti te ta. Ose ćaj pri pad no sti je i da lje bio po ve zan sa kul tom do mo vi ne i one mo gu ća vao je su štin sku in te gra ci ju pri-do šlih u no vo okru že nje. Dru štve ni sta tus, men ta li tet, obi ča ji, uslo vi i ži-vot na po lja za be le že ni su na broj nim sce na ma srp skog sli kar stva. De la u ko ji ma se mo že uoči ti te žak grad ski ži vot, si ro ma štvo i de pre si ja ot kri va ju či nje ni ce o so ci jal nim raz li ka ma ko je su su nat sa le kao re zul ta ta mo der ni-za ci je, ur ba ni za ci je i una pre đi va nja in du stri je. Na pu ta nji mo der ni za ci je od tra di ci o nal nog do sa vre me nog i evro pe i zi ra nog, te me i sa dr ža ji se la i gra da sim bo lič ke su tač ke po čet ka i kra ja ta kvog pro ce sa.

Si mo na Ču pićUni ver zi tet u Be o gra du,

Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad


IDENTITET BEOGRADA

160

Ključ ne re či: grad, se lo, Be o grad, mo der ni za ci ja, sli kar stvo, srp ski umet ni ci, dru štve na po kre tlji vost

Ši rom evrop skog kon ti nen ta, uoča va ju se di na mič ne pro me ne dru štve ne stvar-no sti ko je su vo di le so ci jal nim pre o bra ža ji ma, re vi di ra nju od no sa pre ma isto rij skom i isto rič no sti uop šte, te lo gič nom po ja vlji va nju sli ke mo der nog ži vo ta kao vi zu el ne sa mo-spo zna je epo he. Osta vlja ju ći trag o tran sfor ma ci ji jav nog sve ta, o pro sto ri ma u ko ji ma se kla sna pri pad nost gu bi la pod sve tli ma re fl ek to ra i al ko ho la, o fe no me ni ma ma sov nih ak tiv no sti, ulič nog ži vo ta i no ve sli ke gra da, umet nost se po put ka ru se la vr te la oko ovih „sa vre me nih hra mo va“. Ka ko to ob ja šnja va Gri zel da Po lok – mo der nost, kao fe no men 19. ve ka pri hva će na je „kao pro dukt gra da. Ona je u mit skoj ili ide o lo škoj for mi od go-vor na no ve kom plek sno sti dru štve nog po sto ja nja [...] Mo der nost se sa sto ji od mno štva re ak ci ja na ogro man po rast po pu la ci je, ko je vo de li te ra tu ri go mi le i ma se, ubr za va nju ži vot nog rit ma sa nje go vim pra te ćim pro me na ma u do ži vlja ju i re gu li sa nju vre me na i ne-go va nju tog ve o ma mo der nog fe no me na, mo de pro me na u ka rak te ru gra do va. Gra do vi, ko ji su bi li cen tri sa svim vi dlji vih ak tiv no sti – ma nu fak tu re, tr go vi ne, raz me ne – bi va ju iz de lje ni i ra slo je ni, sa sve ma nje vi dlji vom pro iz vod njom, dok nji ho vi cen tri, kao u Pa-ri zu i Lon do nu, po sta ju ključ na me sta po tro šnje i raz me ta nja, stva ra ju ći ono što Se net ozna ča va kao spek ta ku lar ni grad“ (Po lok 2001, NS 6, Bg 8).

To kom pr vih de ce ni ja 20. ve ka, pri li kom svo jih pu to va nja po Evro pi, srp ski umet-ni ci su su vi še fa sci ni ra ni opi plji vim do ka zi ma če žnji vo že lje ne evrop ske pro šlo sti da bi uoči li taj spek ta ku lar ni grad. Ka da se upo re de Mi lo va no vi ćev Ka ru sel (1906) u Pa ri zu i Park Pin čo u Ri mu (1916), Ka te dra la u Se vi lji (1911) Bran ka Po po vi ća, Eški če vi će ve Di-o kle ci ja no ve ter me u Ri mu (1916), Ve ne ci ja (1906) i min hen ski Pa vi ljon u par ku (1908) Na ta li je Cvet ko vić, te Pom pe ji (1907), Ko lo se um (1907), No tr Dam (1911), Tro ka de ro u Pa ri zu (1911), Fo rum Ro ma num (1911) i Sv. Mar ko u Ve ne ci ji (1914) Na de žde Pe tro vić, sko ro pro gram ski zvu če nje ne re či iz pi sma maj ci: „Valj da ne mi sliš da ži vim ov de, pa ni-šta da ne vi dim, a kad se vra tim ku ći da ne mo gu re ći e, sam vi de la naj lep še stra ne jed ne od evrop skih pre sto ni ca. Ni je to po vo đe nje za za pa dom, već je di no mo ja že lja da vi dim ono što kod ku će ne mo gu vi de ti“ (Ам бр о зић 1978, 64). Ipak, mo žda je vi še od mo-guć no sti vi đe nja reč o tra ga nju za iz gu blje nim vre me nom, o po tre bi da se u seg men ti ma isto ri je pro na đu iz vo ri na ci o nal nog kon ti nu i te ta i kul tu ro lo škog raz vo ja, sve do čan stva o sa ču va nim se ća nji ma dru gih. Da va nje pred no sti tra ja nju nad tre nut kom go vo ri i o, u osno vi, pa siv nom sta vu ove ge ne ra ci je srp skih umet ni ka – nji ho vom mi re nju sa ulo gom po sma tra ča. Gr če vi to se pri dr ža va ju ći pra vi la so ci jal ne mi mi kri je, pr va ge ne ra ci ja srp skih mo der ni sta tra ži la je po tvr du svo je umet no sti u ve li kim na ra ti vi ma. Ti me su dra stič no re du ko va ne nje ne te mat ske i sa dr žin ske pre o ku pa ci je. Ne že le ći da po ka žu ka ko za la ze u dru štve no spor ne i ne pri hva tlji ve pro sto re, iz be ga va ju i iz o sta vlja ju hro ni ke o me sti ma jav ne za ba ve, noć nom ži vo tu i no vim ob li ci ma is ka zi va nja slo bod ne sek su al no sti, dok fa-


161

sci na ci ja kul tu rom pro šlo sti po sta je ob lik neo ro man ti čar skog po i ma nja sve ta, beg u pej-za že isto ri je. Po čet kom sto le ća, srp ski sli ka ri još uvek ne ži ve do volj no du go gra đan skim na či nom ži vo ta da bi se po bu ni li pro tiv nje go ve ru ti ne i nor mi. Istim raz lo gom mo že se ob ja sni ti i re duk ci ja te mat skog spek tra – iz o sta nak pro sto ra „bo em skog ne za do volj stva“ u ko ji ma još ni su sprem ni da (po ka žu ka ko) ak tiv no uče stvu ju. Dru gim re či ma, ide a li-zo va ne epo he pro šlo sti bu di le su in te re so va nje vi še ne go stvar nost ko ja se, u po re đe nju sa že lje nom isto ri jom, do ži vlja va kao be zna čaj na i ba nal na.

Ipak zbu nju je i sko ro pot pu no od su stvo sli ke no vih pro sto ra Be o gra da, ko ji se di-na mič no raz vi jao i ne spor no po sta jao glav ni te melj li be ra li za ci je i eman ci pa ci je srp skog dru štva, te po sred no i kul tu re. Jer ka da je u Fran cu skoj, to kom dru ge po lo vi ne 19. ve-ka, za po če lo im pre si o ni stič ko na pu šta nje ide je o sli ci kao po uč noj pa ra bo li i uz vi še nom pri zo ru, ni je se mo glo ni slu ti ti da je reč o, ka ko će se is po sta vi ti, te mat skom pre vra tu iz u zet nih sra zme ra. Ja sno je, ta ko đe, da je no vo u spo sta vlje ni od nos pre ma ne is to rič nom, ne mi to lo škom i, u sva kom po gle du, ne glo ri fi ko va nom pri zo ru, bio od raz ko li ko umet-nič kih, to li ko i dru štve nih pro ce sa. No vo, gra đan sko dru štvo kr či lo je sop stve ni pro stor. No u vel le co uc he so ci a le pre po zna je se u ka fe i ma, grad skoj gu žvi, po zo ri štu, na konj skim tr ka ma, ka ko uži va u tri vi jal no sti jav ne za ba ve kao si no ni mu svih ugod no sti „mo der nog ži vo ta“. Još va žni je je, me đu tim, da se no vo for mi ra no gra đan stvo ne li bi da o to me osta vi sli ka ne do ka ze, ko ji se us po sta vlja ju kao svo je vr sni auto por tre ti epo he (De talj no: Clark 1986). Otu da i pi ta nje za što slič nu ma tri cu ne pra ti srp ska sre di na, ko ju sa vre me ni ci kri ti ku ju kao pri mi tiv nu, skrom nog kul tur nog ni voa, sa gra đan skim dru štvom „pre ko-no ći pro iz i šlim iz opa na ka“, (Грол 1939)1 ali ko je bi upra vo „no vom sli kom“ (pa ma kar bi la i tek se lek tiv na) mo glo da osta vi dru ga či je sve do čan stvo o se bi. Fo to gra fi ja, iz 1925. go di ne, se lja ka ko ji sa svi njom pro la zi is pred zgra de Na rod nog po zo ri šta, na pu tu do obli žnje Ve li ke pi ja ce (na me stu da na šnjeg Stu dent skog par ka), sli ka je dru štve nih pro-me na. Sli ka je i kon ti nu i ra ne mo der ni za ci je, če sto in ter pre ti ra ne kao je vro pe i za ci je, ko ja la ga no me nja ve du tu srp ske pre sto ni ce. Be o grad ska že le znič ka sta ni ca otvo re na je još 1885. go di ne. Elek trič na cen tra la na Dor ćo lu i grad sko osve tlje nje pu šte ni su u rad 1893. Sle de će go di ne konj ski tram vaj, ko ji je od Ka le meg da na do Sla vi je sa o bra ćao kao pr va li ni ja grad skog pre vo za, za me njen je tram va jem na elek trič ni po gon, ko ji je išao od Te ra-zi ja do Top či de ra. Pr vi auto mo bil u grad je sti gao 1903, vo zom iz Be ča. Še ta lo se kor zom od „Al ba ni je“ do Aka de mi je na u ka, a ne de ljom po pod ne išlo se na dan sin ge. Jav ne ku će na la zi le su se na kra ju Dor ćo la, ali ih je bi lo i u dru gim kra je vi ma gra da, kao i u po ne-kom ho te lu. Dru štvo „Tre zve nost“ for mi ra li su 1901. go di ne le ka ri-an ti al ko ho li ča ri. Sve se to či ni, mo žda sa mo na po čet ku, ne do volj nim, ali i ta da pod sti caj nim am bi jen tom za for mi ra nje pr vog te mat skog pro to ti pa „sli ke mo der nog ži vo ta“. Ipak, mo ra će da pro đu de ce ni je da se ovi pri zo ri bo ja žlji vo po ja ve u te mat skom re per to a ru srp skih sli ka ra. Da-

1 U pi ta nju je vi đe nje srp skog dru štva u de ce ni ja ma ko je su pret ho di le Pr vom svet skom ra tu

IDENTITET BEOGRADA

162

kle, ključ na pi ta nja ni su sa mo ka da i ka ko (se uoča va mo der ni za ci ja for mal ne struk tu re sli ke), već i za što; za što ni su sli ka li že le zni cu, ma sken ba le, jav ne ku će, dan sin ge?

Još od kra ja 19. ve ka uoča va se re vi di ra nje od no sa pre ma pro šlo sti oli če no u te žnji „gra đan ske eli te da po ti sne kul tur no na sle đe stra ne osman ske vla da vi ne iz ulič nih pri zo-ra“, ko je je do dat no pod stak nu to pri la go đa va njem „po tro šnim do bri ma no vog ti pa. [...] ’Za pad po ti sku je sve vi še Is tok u Be o gra du. Fes po či nje da se gu bi pred še ši rom, opa nak pred ci pe lom, min der luk pred kre ve tom, suk no pred evrop skim ode lom’ “ (Ча лић 2004, 136–137). Ipak, su de ći po te mat skoj ap sti nen ci ji, ža nr-sce na ak tu el nog tre nut ka i da lje je po sma tra na kao in di ka tiv ni re ci div vi đe nog, kao niz so ci o lo ški i ide o lo ški ne pri hva-tlji vih mo ti va. Za pre fi nje no is tan čan evrop ski ukus, ko me se tre ba lo pred sta vi ti, taj ža nr je bio ori jen tal no-puč ki, a ni ma lo mon den ski, pri pa da ju ća sli ka Bal ka na kao me sta „gde se Is tok su sre će sa Za pa dom, a ono sa mo ni jed nom od tih sve to va ne pri pa da u pot pu-no sti. To je Evro a zi ja, dvo smi sle na ze mlja iz me đu ono ga što je pra vi Is tok i ono ga što je pra vi Za pad, ba stard na te ri to ri ja raz gra ni če nja” (No ris 2002, 18). Bran ko Mak si mo vić, je dan od tvo ra ca ge ne ral nog ur ba ni stič kog pla na iz 1923. go di ne, opi su je Po zo ri šni trg u Be o gra du kao me sto na ko me su još uvek mo gle da se vi de sta re i ne u gled ne zgra de, baš kao i stra ća re „ko je su pa da le u oči svo jom ru žno ćom i za pu šte no šću“ (Мак си мо вић 1980, 53). U ne po sred noj bli zi ni blat nja va kal dr ma, mi ris ro šti lja i kre zli, tra di ci o nal ne „tur ske“ ka fa ne... Pre ma oce ni Mi la na Gro la, grad je pr vih de ce ni ja 20. ve ka, „pro gu tan Le van tom, Bal ka nom, Pe štom, ali na ro či to na je zdom pa lan ke svih ra sa, je zi ka i ve ra oko se be, ko ja – iš ču pa na iz ko re na – ov de sa da ne ži vi ni pod svo jim kro vom ni u svo joj máli, ne go na uli ci, u ka fa ni, u bi o sko pu, ’ba ru’, ’bi feu’, u ’će vab dži ni ci’, u rad nji ’s užič kim pro iz vo di ma’, u bez broj nim ka fa ni ca ma sa pa la nač kim pa njem i ro šti ljem pred vra ti ma, ili u ta ko zva nim lo ka li ma ’umet nič ke bo e mi je’, jed noj od naj ba nal ni jih in du stri ja u tom va šar skom me te žu“ (Грол 1939). I ka ri ka tu ra ob ja vlje na u Na rod nom bla go sta nju 1929. go di ne pod na zi vom Fa tal nost ge o graf skog po lo ža ja. Be o grad se na la zi na sre do kra ći iz-me đu di vljač kog is to ka i ugla đe nog za pa da, (На род но бла го ста ње 1929) go vo ri o uvre-dlji vim su do vi ma, ma kar jed nog de la srp ske eli te. Pred sta va cr nog mu škar ca, u afrič kom tra di ci o nal nom ko sti mu, tre ba lo bi da pred sta vlja „di vljač ki is tok“, dok su obri si gra da i lu ke u po za di ni ve ro vat no „ugla đe ni za pad“. Ne za do volj stvo pri su stvom „ori jen tal nog“ u srp skom dru štvu i kul tu ri uslo vlje no je per ma nent nim po ku ša ji ma de fi ni sa nja sop stve-nog me sta u ši ro kom po lju po li ti ke in te re snih sfe ra, pra će nim na gla še nom po tre bom da se ja sno pod vu če na ci o nal ni iden ti tet. Ak tu el no for mi ra nje na ci o nal nih dr ža va obe le žio je „pro ces za bo ra va“ s ci ljem da se tur ska kul tu ra po me ri iz ne po sred ne u pot pu no za-klju če nu pro šlost (Slap šak 2000, 55). Po sle dič no je pri li kom opi si va nja tur skog na sle đa, eg zi sti ra lo ono za zi ra nje ko je se po pra vi lu ve zu je za ostat ke „ne pri ja telj ske“ kul tu re i na či na ži vo ta, pre sve ga onog nje nog de la ko ji je upi san u sva ko dne vi cu (Slap šak 2000, 51). Ne že lje ni osta ci pro šlo sti iza zi va li su kom pleks dru go sti, po ten ci ran fru stri ra ju ćom ide jom evrop ske pro šlo sti, ide a li zo va ne u svo joj ne do sti žno sti – „Evro pa kao vre men ska ka te go ri ja (ako se vre me shva ta kao raz voj), a ne Evro pa kao ge o graf ski en ti tet.“ (To do-


163

ro va 1999, 81). Po me nu te dru štve ne, po li tič ke i, če sto, emo tiv ne di le me uoča va ju se u gra đe nju „no vog“ kul tur nog iden ti te ta i u dru gim ze mlja ma re gi o na, ko je se od li ku ju slič nim isto rij skim na sle đem (Upo re di: Ге ор ги е ва 2003).

Za raz li ku od (pre)te ških re či ne kih sa vre me ni ka, ra zno li ko sti be o grad ske ve du-te pred sta vlja ju, sa ne skri ve nim sim pa ti ja ma, raz gled ni ce i ilu stro va ne do pi sni ce, ra do raz me nji va ne po čet kom 20. ve ka, na ko ji ma je oči gle dan do ži vljaj bal kan skog iden ti te ta u ko le ba nju iz me đu „je vro pej stva“ i „ori jen tal ne raz li či to sti“ (Gol dsvor ti 2005, 2). Ta-ko mle ka dži je sa če za ma, amre la dži je, čo ka li je sa ob ra mi ca ma, bo za dži je sa fe so vi ma, bo stan dži je, še će r dži je, sla do le dži je, pro dav ci al ve, lu še, uše će re nog su sa ma i ora sa, ne-sme ta no nu de svo je pro iz vo de mla dim da ma ma u evrop skom ru hu. Na uli ci su se pro-da va li i vru ći škem bi ći u saft u, kao i gi ba ni ca iz tep si ja dr ža nih nad ža rom da bu de to pla i kva li tet na „ta ko da se mast ce di niz bra du“ (Ми ло ше вић 1977, 154). Da je grad ski ži vot osta jao u znat noj me ri dra go volj no obo jen men ta li te tom, du hom i at mos fe rom du bo ko uko re nje nih pret hod nih ve ko va, do ka zu ju mno go broj ni pred me ti sva ko dnev ne upo tre be, re či, aneg do te i fo to gra fi je (De talj ni je: То дић 1993, 82–86), ko je ni su ve za ne is klju či vo za ni že so ci jal ne gru pa ci je. Ta ko se na fo to gra fi ji sa ven ča nja kra lja Alek san-dra Obre no vi ća i Dra ge Ma šin, 1900. go di ne, pred por tom Sa bor ne cr kve, dok sto je na kal dr mi po su toj sla mom i pre kri ve noj ći li mi ma, vi de mu škar ci sa fe so vi ma po red onih ko ji no se ci lin dre i ži ra do še ši re. Na že na ma se sme nju ju li ba de i čip ka, sun co bra ni i ki ke uple te ne oko gla ve. I kod kra ljev skog do ma Ka ra đor đe vi ća, de ce ni ja ma ka sni je, sre će mo slič ne mo ti ve. To kom pre sto ne be se de kra lja Alek san dra I Ka ra đor đe vi ća, 1932. go di ne, pi rot ski ći li mi su ukra ša va li zi do ve i bal ko ne u Na rod noj skup šti ni, ume sto sli ka, mo za i-ka ili mu ra la, kao svo je vr sna srp ska ver zi ja fran cu skih dvor skih ta pi se ri ja. I bal kon iz nad ula za u dvor bio je ukra šen pi rot skim ći li mom do po čet ka Dru gog svet skog ra ta. Da je bi lo i dru ga či jih in ter pre ta ci ja grad skih po tre ba, kon fu zi je iden ti te ta i dru štve nih raz li-ka, me đu mno gim slič nim, po ka zu je i epo pe ja pro jek ta iz grad nje Umet nič kog pa vi ljo na na Ka le meg da nu, ko ju Mi lan Ka ša nin 1929. go di ne ko men ta ri še re či ma: „Pr vi pro je kat Pa vi ljo na, rad ar hi tek ta Bra ni sla va Ko ji ća, ko ji je do bio pr vu na gra du na kon kur su, mo-rao je bi ti na pu šten, jer se u be o grad skoj Op šti ni na šlo da će Pa vi ljon, za mi šljen u vr lo in te re sant nom sti lu šu ma dij skih ku ća, li či ti na drum sku me ha nu i na gr di ti pre sto ni cu [...] Dru gi pro je kat, po ko jem je Pa vi ljon naj po sle sa gra đen, ta ko đe je iz ra dio Ko jić, ovaj put u ne kom ’sti lu’ ko ji ni je ni kla si čan ni mo de ran, no ko ji se op šti na ri ma vi še svi deo“ (Ка ша нин 1968, 117). Kao me ta fo ra jed nog vre me na, mo žda po naj bo lje op sta ju za pa-ža nja Isi do re Se ku lić u ese ju Pro blem ma log na ro da, gde opi su ju ći si tu a ci ju u Sr bi ji svom en gle skom pri ja te lju ob ja šnja va: „Zna te, s na ma, s na šim umet ni ci ma i s na ma uop šte, i s na šim evro pej stvom, ta ko je ne ka ko kao sa onim šum skim du hom ko ji je pri do bio prin-ce zu i od veo je ku ći, ali ju je tu mo rao ču va ti vi še no oči u gla vi, jer je ona, po red sim pa ti ja za no vu oko li nu i ži vot, po ka zi va la i iz ve sne na klo no sti da be ži“ (Se ku lić 2003, 33).

Uop šte, ka da je reč o pred sta va ma be o grad ske ve du te, ret ke su sli ke na ko ji ma se ose ća ri tam ži vo ta grad skog cen tra, po put Te ra zi ja (1918) Na ta li je Cvet ko vić, Be še vi će-

IDENTITET BEOGRADA

164

ve Hi lan dar ske uli ce pod ki šom i Ugla Po en ka re o ve i Pa ši će ve uli ce (obe oko 1935), Sta re ka fa ne „Al ba ni ja“ (1936) Mi o dra ga Pe tro vi ća ili Mi lu no vi će ve Knez Mi ha i lo ve (1938). Ne ve li ki je i broj ostva re nja ko ja sve do če o let nji kov ci ma, vi la ma, re zi den ci jal nim grad-skim če tvr ti ma, onim pro sto ri ma mo der nog ur ba ni zma u ko ji ma se ogle da „bur žo a ski obi čaj na sta nji va nja da le ko od fa brič ke bu ke i me ša nja s rad ni ci ma“ (Прост 2004, 30). Čak i na onim ma lo broj nim ra do vi ma gde se vi di ne či ja vla sti ta ku ća, ne dvo smi sle na pri-vi le gi ja bo lje sto je ćih, kao na Jo si će voj Vi li na br du (1936) ili Mi lu no vi će voj Lo zi (1942), Na Se nja ku (1942), Iz Top či de ra (1943), ona se po ja vlju je tek kao de talj u kul ti vi sa nom iseč ku pri ro de. Vrt se ta ko pre po zna je kao istin ski od raz obi lja, tran sfor mi sa ni pej zaž ko ji svo je uče sni ke kla sno od re đu je – auten ti čan gra đan ski pro stor. Sli ka pri ro de bi va ozna ka dru štve nog sta tu sa i po re kla. Ali pred sta vlje na u svom no vom ob lič ju ona je i sim bo lič ka ozna ka pro me ne. Gvo zde no vi će vo Deč je igra li šte (1934), baš kao i Ra do-vi će vi be o grad ski par ko vi, Be še vi ćev Stu dent ski park (1936), sve do čan stva su o ze mlji ko ja ni je na pu šte na, već je pri lje žno i si ste ma tič no pre o bli ko va na. To je pro stor spa ja nja iskon skog i mo der nog, ge ne za sli ke kra jo li ka, ulep ša no se ća nje na pro šlost, sve do čan stvo ru ral no-bur žo a ske tran sfor ma ci je – oli če nje no vog dru štva i nje go vih estet skih stan dar-da. Ako je za rad ni ke i se lja ke pri ro da bi la si no nim te ških po slo va ko je u njoj oba vlja ju, za gra đa ne je ona me sto pre da ha i od mo ra (Upo re di: Cla rk 1986, 200–201). Upra vo to ide o lo ško-pro stor no pod va ja nje ilu stru je Đur đe Te o do ro vić Ve čer njom šet njom (1935) o ko joj go vo ri: „Tra že ći po sao išao sam pre ma De di nju. Bi lo je pred ve če. Ču jem to pot ko nja, okre nem se, a ono ide ka val ka da ko nja ni ka go spo đa i go spo de i de ce na ko nji ma. Is pred gru pe ko nja ni ka bi la su dva tu ca ča ka me na. Go spo đa u žu tom ko ja je bi la na če lu ko nja ni ka, pro la ze ći po red rad ni ka-tu ca ča i go mi le ka me na uz vik nu la je sa us hi će njem: Ah, ka ko je le po ve če! Od mah mi je si nu lo u gla vi da to mo že bi ti do bra te ma“ (Pre ma: Ћет ко вић 1991, 191). Ka le meg dan (1919) Na ta li je Cvet ko vić, Stu dent ski park (1928) i Ka ra đor đev park (1932) Iva na Ra do vi ća, od no sno pred sta vlje ni lju di, so ci o lo ški su sim-bo li ver ti kal nog kre ta nja po dru štve noj le stvi ci, kla se ko ja ima vre me na, že lje i mo guć-no sti da po se du je ise čak pri ro de, ili da u nje mu pro vo di vre me u do ko li ci. To je sli ka pro sto ra ukra snog ši blja, cve ća i žbu nja – bilj ki bez (ko ri snih) plo do va. Sli ka pre o bra ža ja ko ji je za po čeo 1904. go di ne „Na red bom o ču va nju ba šti ca“, u ko joj be o grad ska op šti na po ru ču je gra đan stvu da „tra vu ne uta ma nju je, da cve će ne ki da, pre ko ogra di ca ne pre la zi i da klu pe ne pre me šta“ (БОН 1904), a na sta vio se raz vi ja njem i us po sta vlja njem no vih kri te ri ju ma, od ma ra me do še ši ra, od gu nja do ka pu ta, od po tre be do ukra sa.

II

Uslo vlje na in du stri ja li za ci jom de ve de se tih go di na 19. ve ka, pro stor na po kre tlji-vost sta nov ni štva do ve šće, to kom pr ve po lo vi ne 20. sto le ća, do po ja ve „rad ne mi gra ci je“ ko ja će u znat noj me ri pro me ni ti fi zi o no mi ju srp skih gra do va. Pri vred ni, so ci jal ni i kul-tur ni fak to ri stva ra li su kli mu ko ja je po go do va la pro ce su ise lja va nja i na sta ja nja broj ne


165

fl uk tu i ra ju će rad ne sna ge. Ogra ni če nja se o ske pri vre de i isto vre me na so ci jal na i kul tur na pri vlač nost gra da de lo va li su kao pa ra lel ni fak to ri ovog pro ce sa. Naj ve ći broj mi gra na ta kao mo tiv za se lid bu na vo di: te žnju za sre ćom, bek stvo od kon tro le za dru ge i se o ske za jed ni ce i že lju da se oslo bo de stro gih mo ral nih pred sta va i pra vi la po na ša nja (Ча лић 2004, 181). Ipak, po da ci ve za ni za pro me ne u struk tu ri be o grad skog sta nov ni štva po ka-zu ju da je po tra ga za po slom bi la onaj ključ ni po kre tač pri li va pri do šli ca. Či nje ni ca da je broj mu ška ra ca bio za če tvr ti nu ve ći od bro ja že na, po ka zu je da su naj če šće do la zi li bez čla no va po ro di ce ko ji bi pred sta vlja li do dat ni eko nom ski te ret; da su se za dr ža va li tek ne ko vre me, oči gled no ru ko vo đe ni na me rom da se vra te (De talj no: Ча лић 2004, 184–185). Pro stor na po kre tlji vost se iz na ve de nih raz lo ga ni je po auto ma ti zmu pre kla pa la sa so ci jal nom, od no sno na pu šta nje se la ni je sa mo po se bi vo di lo ob li ko va nju i pri hva ta nju no vog, grad skog iden ti te ta. Ta ko je, na pri mer, kao di rekt na po sle di ca mi gra ci ja broj ne pi sme nih Be o gra đa na po ras tao sa 10% 1914. go di ne na 20% 1929. go di ne. Emo tiv ne ve ze sa osta vlje nom po ro di com uspo ra va le su pro ces asi mi la ci je. Ose ćaj pri pad no sti i da lje se ve zi vao za kult za vi ča ja one mo gu ća va ju ći su štin sku in te gra ci ju u no vu sre di nu. U no vo na sta loj si tu a ci ji po tre ba za ko lek tiv nim iden ti te tom vo di la je for mi ra nju pri vre-me nih za jed ni ca, et nič ki i kla sno srod nih, či ji su se pro sto ri ži vlje nja na sla nja li na grad, ali bez istin ske na me re da se s njim i spo je. So ci jal ni pro fi l pe ri fe ri je ob li ko van je ele men-ti ma ru ral nog pre tva ra ju ći u pro ce su ru sti fi ka ci je po ten ci jal na ur ba na na se lja u „se o ske gra do ve“. Se ri je pred sta va grad ske oko li ne, mo ti vi sa Ka ra bur me, Du ša nov ca i Top či de ra iz dva de se tih i tri de se tih go di na Bo ri vo ja Ste va no vi ća, pej za ži Du ša nov ca (1924–26) Mi lo ša Go lu bo vi ća, kao i niz Po gle da sa Top či der skog br da (1935–38) Mi la Mi lu no vi ća, po ka zu ju ka ko se ši ra grad ska pe ri fe ri ja, za pra vo, ni je raz li ko va la od se la.

Ve li ki pri liv do šlja ka, po vor ke pe čal ba ra, pro u zro ko va le su stal nu po tre bu za no-vim stam be nim pro sto rom. Zbog vi so kih ki ri ja u cen tru pri do šli ce su po ti ski va ne ka pe ri fe ri ji, gde na sta ju či ta va na se lja pro stih rad nič kih ko li ba „na ivi ci le gal no sti“. Ide-o lo ško-ur ba ni stič ki kon cept Verschönerung des Stad tbil des, ulep ša va nja sli ke gra da, od-no sno osmi šlje no dru štve no pla ni ra nje ur ba ne eks pan zi je, pri če mu su prak tič ni ci lje vi pod re đe ni sim bo lič koj funk ci ji pred sta vlja nja, ni je se znat ni je uoča vao u be o grad skoj ve du ti, osim po svom naj ba nal ni jem seg men tu – pod va ja nju grad skog je zgra i grad skih ru bo va. Fo to gra fi ja iz 1936. go di ne, za bra đe nih de voj či ca u tre ćem raz re du osnov ne ško-le u Mi ri je vu, baš kao i pri zo ri se ljan ki ko je če ka ju u re du da skra te ko su ne zbog mo de već da bi je pro da le u vre me nu eko nom ske kri ze, za pra vo je sli ka onog ne pri vlač nog ali stvar nog sve ta grad ske pe ri fe ri je. Po ve ća nje bro ja sta nov ni ka, ne sum nji vo ni je vo di lo i na sta ja nju kul ti vi sa ne, ti pič no grad ske struk tu re. Na pro tiv – stal na mi gra ci o na stru ja nja srod nih dru štve nih gru pa ci ja obez be đi va la su is klju či vo do tok sta na ra u gu sto na se lje ne, si ro ma šne če tvr ti. Po što su lo ši sta no vi uvek mo gli da se iz da ju eko nom ski in te re si ogra-ni ča va li su za in te re so va nost za ozbilj ni ju sa na ci ju pe ri fe ri je (De talj ni je: Mar ko vić 1992, 97). U go di na ma iz me đu dva svet ska ra ta gu sti na sta nov ni štva na pod ruč ju Be o gra da se utro stru či la. Po rast bro ja sta nov ni ka ni je pra tio i eko nom ski bo lji tak slič nog in ten zi te ta.

IDENTITET BEOGRADA

166

Ta ko se u rad nič kim kvar to vi ma sve ve ći broj lju di ogra ni ča vao na sve ma nje pro sto ra. Na Ka ra bur mi je, re ci mo, 1932. go di ne ži ve lo oko 6.000 lju di. Na se lje ni je ima lo ni vo-do vod ni ka na li za ci ju, a za zi da nje obje ka ta ni su se tra ži le gra đe vin ske do zvo le. Va ži la je za „pro kle to me sto“ jer je ne da le ko od Pan če vač kog mo sta bi lo gu bi li šte za „obič ne“ i po li tič ke kriv ce. U bli zi ni se na la zi la i ka fi le ri ja gde su ubi ja ni psi lu ta li ce ko ji su za tim dra ni da bi ko ža bi la šta vlje na za iz ra du ru ka vi ca (!). Pre ma po da ci ma ko je iste go di ne iz no si Po li ti ka Be o grad ima 950 uli ca, od če ga mo der nu kal dr mu (koc ku) ima 210, tur-sku kal dr mu 290, dok oko 400 uli ca uop šte ne ma čvrst fi nal ni sloj.

Upra vo ta kvi rad nič ki kvar to vi, dvo ri šta sa za jed nič kim nu žni ci ma, okru že na sta-no vi ma za iz najm lji va nje, ko no pi pod bo če ni dr ve nim mot ka ma na ko ji ma se su ši veš opran u ko ri tu, pre po zna ju se u Bi je li će vom Dvo ri štu u Lov ćen skoj uli ci (1928). Ne-delj ko Gvo zde no vić o be o grad skoj pe ri fe ri ji pri ča: „Mo ja pa žnja sli ka ra otva ra la se tim iz ble de lim ta ra ba ma obo je nim pla vo, ze le no, ša re nom ru blju ko je se su ši u dvo ri štu i sve to pa ti ni ra no. [...] Vla sni ci tih ku ća bi li su do se lje ni ci iz unu tra šnjo sti, če sto se lja ci ko ji su se tru di li da se ne ka ko sna đu u no voj sre di ni. Ali, ja ni sam sa mo spo lja po sma trao te ku će s ni skim pro zo ri ma, je dva me tar iz nad ploč ni ka. [...] Ja sam ula zio u te ma le, to ple do mo ve, u skrom no na me šte ne so be s dva kre ve ta i iz nad kre ve ta ne iz be žnim fo to gra-fi ja ma su pru žni ka, lju di iz na ro da: on na o čit, obič no br kaj li ja, že na krep ka, ne što tvr da po gle da“ (Pre ma: Ха ра шић 1987, 36). O men ta li te tu sre di ne i na či nu ži vo ta sve do či i Mo tiv sa Ču ka ri ce (1927) Mla de na Jo si ća. Uti sak ko ji pri zor osta vlja po naj ma nje se mo-že do ve sti u ve zu s frag men tom „ži vo ta u pre sto ni ci“. Da je reč o „kul ti vi sa nom“ na se lju sve do či elek trič ni stub ko ji se uoča va me đu broj nim ku ća ma raz li či tih ti po va, vi si ne, na-či na i ma te ri ja la grad nje, iz me đu ko jih ne pra vil no vi ju ga blat nja va sta za. Pred jed nom od ku ća sto ji bo so no ga že na, opa sa na ke ce ljom, sa de te tom u na ruč ju; na pra gu pre ko pu ta do ma ći ca ba ca vo du „na uli cu“. Slič ne na he re ne ku će is kri vlje nih kro vo va i pri vre me nih odža ka, fa sa de okre če ne sa mo sa ulič ne stra ne, udže ri ce, dr ve ne ta ra be, mot ke na me sto pod u pi ra ča, pro zo ri raz li či tih ve li či na, ulič ne če sme, šin dra i dr ve ne klu pi ce, sre ću se još od pr ve de ce ni je ve ka na ostva re nji ma Na de žde Pe tro vić i Be te Vu ka no vić,2 ka sni je kod Mi ha i la Pe tro va, Zi ma u Ska dar li ji (1926), Be o grad pod sne gom (1926), Be o grad ska Ska dar li ja u zi mu (1928), Mo tiv sta rog Be o gra da (1931), Iva na Ra do vi ća Ja ta gan-ma la (1928) i Jo va na Bi je li ća, Be o grad ska pe ri fe ri ja (1929), Vr šač ka uli ca (1929), te na sli ka-ma Ska dar li je (1928), Ku hi nje sta re Be o grad ske mi tro po li je, Sta rog Be o gra da, Ve li ke ško le u Be o gra du, Ka fa ne „Ki če vo“ (sve oko 1933) Ko ste Hak ma na. Ži vot dru štve ne mar gi ne mo žda je, ipak, naj su ge stiv ni je opi san u ma pi gra fi ka Ja ta gan-ma la (1934) Ar pa da Ba-

2 „Nig de ni sam ima la da za do vo ljim sli kar sku ra do zna lost kao u je vrej skoj i ci gan skoj ma li. Na Jaj li ji i Dor ćo lu sta no va li su si ro ma šni 'špan ski' Je vre ji ko ji su da ne pro vo di li na uli ci pred svo jim si ro ma šnim sta no vi ma... Da bih do šla do što iz ra zi ti jih ti po va, od la zi la sam u amam u uli ci Ca ra Du ša na i u mla dim na gim že na ma na la zi la mo de le iz van red nih ra snih ti po va. Če sto sam išla na Ču bu ru gde su u ono vre me ži ve li mno gi Ci ga ni, sa ne ki ma sam bi la u pri ja telj stvu, od la zi la im na sla vu, dva ili tri pu ta na ci gan ski bal“; (Pre ma: Ri stić 2004, 36).


167

la ža. Ovoj se ri ji „so ci jal nih ve du ta Be o gra da“, ka ko ih je sâm autor na zi vao, dog mat ska le va kri ti ka za me ra la je „de ta lji sa nje, po na vlja nje, pri da va nje zna ča ja dru go ra zred nim sit ni ca ma“. Ipak, sti če se uti sak da je upra vo ovim pe dant nim de ta lji sa njem, bez agre siv-ne ma ni fest ne agi ta ci je, Ba laž osta vio ve ro do stoj nu i su ge stiv nu hro ni ku puč kog mi ljea, „me tro po le okru že ne si ro tinj skim po ja som“. Pro ble mi „obru ča si ro ma štva“, „re on skog pi ta nja“, od no sno si stem ski ne de fi ni sa nog ur ba nog pro sto ra, baš kao i, naj če šće ne u spe li, po ku ša ji nji ho vog re ša va nja, po sta ju pa ra dig mat ska me sta slo že nog pro ce sa raz vo ja gra-da – iako je mo der ni za ci ja bi la je di ni iz laz iz ne raz vi je no sti i be de, upra vo u na ve de nim uslo vi ma bi lo ju je ne mo gu će spro ve sti (Сто ја но вић 2008, 24).

Pro jek ci ja so ci jal ne stvar no sti kon sti tu i sa la je sli ku gra da kao vi zu el ni pro du že tak sva ko dne vi ce. Ba la žov bo so no gi sta rac pod u prt šta ka ma ko ji u de snoj ru ci dr ži še šir i pro si, te Pro sjak (1938) Bra ti sla va Sto ja no vi ća, ogle da lo su po da ta ka ba no vin skih upra va iz 1933. go di ne, pre ma ko ji ma u ju go slo ven skim gra do vi ma bli zu 250.000 lju di ži vi od mi lo sti nje i pro se ći. Me đu nji ma je de ce, ne ma nje od 185.000, ko ja stal no bo ra ve na uli-ci, bez sta ra te lja i osi gu ra ne eg zi sten ci je: „Pro pi ta li smo ne ko li ko od tih ma lih ne sret ni ka da utvr di mo šta nji ho vu psi hu naj vi še in te re su je... Pre sve ga ne zna ju ni šta... Je dan nam je od go vo rio da je po na rod no sti Na stić. Ško lu ne po ha đa ju [...] Ve ći na je ima la sa mo jed nu strast nu že lju – da se na je de.“ (Ви да ко вић 1932, 56). Na tu, ne to li ko stra snu že-lju, ko li ko eg zi sten ci jal nu po tre bu, Dra gan Be ra ko vić uka zu je, do kraj no sti upro šće nim na ra ti vom, na sli ci Hleb (1937): oči gled no mu čen gla đu, na slo njen ru ka ma na sta klo, de-čak re zig ni ra no gle da u vek ne hle ba kroz iz log pe ka re; iza nje ga se vi de fa brič ki dim njak i si ro tinj ske ku će. Isti uti sak ne moć nog mi re nja sa mar gi nal nim dru štve nim sta tu som, naj o be spra vlje ni jih me đu obes pra vlje ni ma – že na i de ce – osta vlja Kuj na br. 4 (1936) Đor đa An dre je vi ća Ku na. Ovaj mo tiv si ro ve re al no sti si ro tinj skih ku hi nja, sli ku de pre-si je i bez na đa, Kun do dat no na gla ša va mo no to nom si vom ga mom kao ja snom alu zi jom na si vi lo stvar no sti.

Na sta nak rad nič ke kla se u Sr bi ji, kao i u dru gim, pre vas hod no ru ral nim dru štvi-ma, ne ras ki di vo je ve zan za pro ces se o skih rad nih mi gra ci ja. Za to je, u na ve de nim okol-no sti ma, for mi ra nje rad ni štva ob li ko va no vi še kao so ci jal ni ne go ide o lo ški pro ces. Kla sni sta tus, pro sto ri ži vlje nja, men ta li tet dru štve no iz jed na če nih rad ni ka i se lja ka, naj ja sni je su pre sli ka ni u niz pri zo ra iz jav nog pre vo za: Ra do vi ćev Ru mun ski se ljak u va go nu tre će kla se (1931), kao i cr te ži tu šem i olov kom iste te ma ti ke, te Ta ba ko vi će vi Put ni ci u če ka-o ni ci tre će kla se (1931), Put ni ci tre će kla se (1936), U va go nu tre će kla se (1936), Put ni ci u vo zu tre će kla se (1936). Oba ve ze, po tre be i struk tu ra gra da uslo vlja va li su nu žnu dnev nu mo bil nost ko jom se jav ni pre voz us po sta vlja kao me sto spa ja nja gra da i se la, grad skog je zgra i pe ri fe ri je, gu nja, šu ba ra i še ši ra – sim bol svih put ni ka tre će kla se (Upo re di: Ме-ре ник 2004, 24–26). Svet is cr plje nih, umor nih, klo nu lih lju di, na ko ji ma se vi di te ži na sva ko dne vi ce, be da, de pre si ja, se lek tiv no raz ot kri va pri zo re ko ji uka zu ju na so ci jal nu po dvo je nost, oči gled nu po sle di cu mo der ni za ci je i in du strij skog „na pret ka“. Za raz li ku od sli ke se la i, još vi še, se o skog ra da kao ide a li zo va ne ve ze sa ze mljom, svo jom ze mljom

IDENTITET BEOGRADA

168

(čak i ka da ona to za pra vo ni je), sli ka gra da u srp skom sli kar stvu pr ve po lo vi ne 20. ve ka je sli ka eks plo a ti sa no sti, ali je na ci je, dru štve ne mar gi ne. Ru me ne se ljan ke u ži vo pi snoj no šnji ukra še noj du ka ti ma i ve zom su prot sta vlje ne su klo nu lim za bra đe nim rad ni ca ma ko je dre ma ju na dr ve nim klu pa ma kao sli ke pro me ne, od se la ka gra du, od iskon skog do sa vre me nog. Na pu ta nji mo der ni za ci je od tra di ci o nal nog do sa vre me nog i evro pe i zi ra-nog, te me i sa dr ža ji se la i gra da sim bo lič ke su tač ke po čet ka i kra ja ta kvog pro ce sa.

Li te ra tu ra:Ам бро зић, К. 1978. На де жда Пе тро вић. Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га

Ча лић, М. 2004. Со ци јал на исто ри ја Ср би је 1815–1941. Бе о град: Clio

Ћет ко вић, В. 1991. Со ци јал на умет ност у Ср би ји из ме ђу два ра та. Но ви Сад: Ака де ми ја умет-но сти у Но вом Са ду

Ге ор ги е ва, М. 2003. Южно сла вян ски ди а ло зи на мо дер ни зма. Бъл гар ско мо из ку ство и из ку ство мо на Сър бия, Хър ват ско, Сло ве ния (1904–1912). Со фия: Из да тел ство „Бъл гар ски ху до-жник“

Gol dsvor ti, V. 2005. Iz mi šlja nje Ru ri ta ni je. Im pe ri ja li zam ma šte. Be o grad: Ge o po e ti ka

Грол, М. 1939. Из пред рат не Ср би је, Бе о град

Ха ра шић, Г. 1987. „Свет сли ка не по вр ши не. Раз го во ри са сли ка ром Не дељ ком Гво зде но ви-ћем“, u: Не дељ ко Гво зде но вић. Бе о град: Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду

Ка ша нин, М. [1929] 1968. „Умет нич ки па ви љон и Пр ва је се ња из ло жба.“ u: Умет нич ке кри ти-ке. Бе о град: Кул ту ра

Clark, T. J. 1986. Th e Painting of Modern Life. Paris in the Art of Manet and His Follo wers. Prin ce ton, New Jer sey: Prin ce ton Uni ver sity Press

Мак си мо вић, Б. 1980. „Од сту дент ских да на до тр но ви тих ста за ур ба ни зма у Бе о гра ду.“ у: Бе о-град у се ћа њи ма 1919–1929. Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га

Mar ko vić, P. 1992. Be o grad i Evro pa 1918–1941. Evrop ski uti ca ji na pro ces mo der ni za ci je Be o gra da. Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja

Ме ре ник, Л. 2004. Иван Та ба ко вић. Но ви Сад: Га ле ри ја Ма ти це срп ске

Ми ло ше вић, М. 1977. „Де ча штво у Мо ле ро вој ули ци.“ у: Бе о град у се ћа њи ма 1900–1918. Бе о-град: Срп ска књи жев на за дру га

„На ред ба о чу ва њу ба шти ца“. 1904. БОН, 14. фе бру ар

На род но бла го ста ње, 1929. 16. фе бру ар

No ris, D. 2002. Bal kan ski mit. Be o grad: Ge o po e ti ka

Po lok, G. 2001. „Mo der nost i žen ski pro sto ri.“ u: 3+4. No vi Sad – Beоgrad

Прост, А. 2004. „Гра ни це и про сто ри при ват но сти.“ u: Исто ри ја при ват ног жи во та. Од Пр-вогсвет ског ра та до на ших да на, прир. Ф. Ари јес и Ж. Ди би. Бе о град: Clio

Ri stić, V. 2004. Be ta Vu ka no vić. Be o grad: TOPY/Voj no i zda vač ki za vod/Mu zej gra da Be o gra da

Se ku lić, I. [1932] 2003. „Pro blem ma log na ro da.“ u: Bal kan. Be o grad: Pla vi ja hač


169

Slap šak, S. 2000. „Ha re mi, no ma di: Je le na Di mi tri je vić.“ u: Že ne, sli ke, iz mi šlja ji, prir. B. Ar sić. Be-o grad: Cen tar za žen ske stu di je

Сто ја но вић, Д. 2008. Кал др ма и ас фалт. Ур ба ни за ци ја и евро пе и за ци ја Бе о гра да 1890–1914. Бе о град: Удру же ње за дру штве ну исто ри ју

То дић, М. 1993. Исто ри ја срп ске фо то гра фи је 1839–1940. Бе о град: Про све та/Му зеј при ме-ње не умет но сти

To do ro va, M. 1999. Ima gi nar ni Bal kan. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek

Ви да ко вић, С. 1932. На ши со ци јал ни про бле ми. Бе о град

ABSTRACT: All over the European continent in the fi n de siècle one could see dynamic changes of the

social reality, which led to social transformations, a revised attitude towards historical elements and historicity in general, as well as a logical appearance of the picture of modern life as a vi-sual comprehension of the epoch. Art left traces of the transformation of the public world, of the phenomena of mass activity, street life and a new urban picture. Still, on their journeys around Europe, Serbian artists were more readily fascinated with the symbolism of historical remains of the authentic European than with the new space of the modern city. Idealized and romanticized history caused greater interest than reality which, compared with the past, was considered to be insignifi cant and prosaic. Th e appearance of the working classes in Serbia, like in all predomi-nantly rural societies, was closely associated with the process of migrations of villagers in search of jobs. Conditioned by industrialization, spatial mobility of people led to the occurrence of “work-ing migration”, which largely changed the shape of Serbian towns. Spatial mobility did not, however, automatically match social mobility; that is, leaving villages itself did not lead to shap-ing and accepting a new, urban identity. Th e feeling of belonging somewhere was still associated with the cult of the homeland, and it disabled essential integration into the new surroundings. Social status, mentality, customs, conditions and living areas were captured in many scenes in Serbian painting. Works in which one can perceive hard city life, poverty and depression reveal facts about social diff erences that resulted fr om the processes of modernization, urbanization and industrial advancement. In the course of the Serbian community’s modernization fr om primor-dial and traditional values to contemporary and Europeanized ones, the themes and contents of villages and cities were symbolic points of the beginning and end of this process.

Keywords: urban, rural, Belgrade, modernization, painting, Serbian artists, social mobility

FILM SKI BE O GRAD TRE ĆEG MI LE NI JU MA: U TRA GA NJU ZA (IZ GU BLJE NIM) IDEN TI TE TOM

171


U ra du se pri me nju ju poj mo vi ur ba ni te ta i ur ba nog na pri me ru sa vre-me nih fi lm skih na ra ti va, uglav nom de li ma re ži se ra. Po red njih, is tra žu je se i po jam ur bi ci da ko ji je po stao ne u ral gič ni fe no men Bal kan skih ra to va 1990ih, u na pi si ma Bog da na Bog da no vi ća i Mar ti na Ka u ar da (Mar tin Co ward) ko ji je de fi ni sao ur ba ni tet kao „eg zi sten ci jal no sta nje mno štva ili he te ro ge no sti“. Ana li zom fi m skih pred sta va be o grad skog iden ti te ta ko ri šće-na je te o rij ska plat for ma isto ri ča ra i fi lo zo fa An dre a sa Huj se na (An dre as Huyssen), Sve tla ne Bojm (Boym), Po la Vi ri li ja (Paul Vi ri lio) i Fre dri ka Džej mso na (Fre dric Ja me son). Pr vo, Be o grad se po sma tra ne sa mo kao po stav ka za me lo dra mu ili dru štve nu dra mu u pe ri o du tran zi ci je obe le-že ne 5. ok to brom 2000. go di ne (Ta mo i ov de r. Dar ko Lun gu lov), već i kao pa limp sest, ….i me sto ose ća nja no stal gi je (Be o grad ski fan tom r. Jo van To do ro vić i Mon te vi deo r. Dra gan Bje lo gr lić). S dru ge stra ne, Be o grad po-sta je hro no top ur bi ci da (Rat uži vo r. Dar ko Ba jić, Ze mlja isti ne, lju ba vi i slo bo de r. Mi lu tin Pe tro vić, Ši ša nje r. Ste van Fi li po vi ći Ku ti ja r. An dri ja na Stoj ko vić). Naj zad, Be o grad se po i ma kao tač ka mo gu će de bal ka ni za ci je gde su po no ri nje go ve tu rob ne isto ri je tran smu ti ra ni u no vo ot kri ve ni šarm i eg zo ti ku (Prak ti čan vo dić kroz Be o grad sa pe va njem i pla ka njem r. Bo jan Vu le tić) ili u bor bi za ljud ska pra va kao u kon tro verz nom fi l mu o gej pa ra-de (Pa ra da r. Sr đan Dra go je vić)

Ključ ne re či: srp ska ki ne ma to gra fi ja, fi lm ski na ra tiv, Be o grad, ur ba ni iden ti tet, ’ur ba ni-tet’, ur bi cid

Ur ba ni iden ti tet po zi va se na za jed nič ko pam će nje i za jed nič ku pro šlost, ali ume-sto kr vi, tla i is klju či vo sti, nje gov je ko ren u pro sto ru ko ji je stvo rio čo vek – u ur ba noj ko eg zi sten ci ji ko ja je ujed no iz vor otu đe nja i ra do snog za no sa.

Vesna PERIĆRa dio Be o grad

IDENTITET BEOGRADA

172

Sve tla na Bojm, Bu duć nost no stal gi jeZa pa ža nje ar hi tek te i pi sca Bog da na Bog da no vi ća po ko me “u sva kom ve li kom

ro ma nu obi ta va bar je dan ve li ki grad“ (Bog da no vić 1994, 41) u pot pu no sti mo že mo pri me ni ti i na fi lm kroz pa ra fra zu – u sva kom ve li kom fi l mu pri su tan je bar je dan ve li ki grad. Dok ni pr vi srp ski igra ni fi lm, Ži vot i de la be smrt nog Vo žda Ka ra đor đa (r. Či ča Ili ja Sta no je vić, 1911) a ni pr vi ju go slo ven ski, Sla vi ca (r.Vje ko slav Afrić, 1947) iz svo jih spe ci fi č nih ide o lo ških po zi ci ja ni ma lo ni su te ma ti zo va li ur ba ni ži vot i duh ur ba nog, ka-sni ja ju go slo ven ska i no va srp ska ki ne ma to gra fi ja umno go me eks plo a ti šu ku li se ve li kih gra do va (po gla vi to Be o gra da) za po seb no vi zu el no ot kri va nje ur ba ni te ta1.

Be o grad je ima nent no fi l mi čan grad (kao i Nju jork, Pa riz, Lon don) – kao je dan od sta ri jih evrop skih gra do va, on no si po ten ci jal za pre plet vi še tem po ral nih rav ni, patch-work raz li či tih ar hi tek ton skih sti lo va – ori jen tal nog, sred nje-evrop skog, soc-re a li stič kog, kor bi zi je ov ski funk ci o na li stič kog,2 i sve dok je bra ka dve ju re ka. Krup ni plan Be o gra da ni ka da ni je isti, ali za vi si li on od do slov nog po lo ža ja ka me re, oštri ne i ugla objek ti va, osve tlje nja, ose tlji vo sti ka me re, ili pak od in ten ci je sa mog oka ko je ga gle da, a po tom re-pre zen tu je, i od ho ri zon ta oče ki va nja sa mog gle da o ca...? I što je naj va žni je, ko/šta je taj Dru gi u od no su na ko ga se us po sta vlja iden ti tet Be o gra da – je li to kul tu ra Ori jen ta ili sa vre me na po tro šač ka kul tu ra Za pa da, na ci o nal na mi to ma ni ja ili ko smo po li ti zam, na vi jač ke ka me i ka me ni ce ili za sta va du gi nih bo ja, Sve to sav ski hram ili no vo be o grad ski ge to blo ko vi, ko lev ka no vog ta la sa ili Ce ci na „pu na Ma ra ka na“...? Je li Be o grad simp tom ras po lu će no sti na dve Sr bi je ili pak pre va zi la zi ta kvu po la ri za ci ju no se ći u se bi i kob auto-de struk ci je ali i duh pro gre siv nih ide ja?

Po seb no je simp to ma tič na po zi ci ja Be o gra da to kom ra to va de ve de se tih kao u i post-pe to ok to bar skoj tran zi ci o noj de ka di – na nje ga bi smo mo gli pri me ni ti iz raz tra u-ma ti zo va ni si ti skejp (citysca pe) ko ji je pre ci zno upo tre bi la te o re ti čar ka Ne ve na Da ko vić u svo joj mi nu ci o znoj stu di ji Bal kan kao ( fi lm ski) ža nr di jag no sti fi ku ju ći me sto grad skog pej za ža u ce lo vi toj „ge o e ste ti ci Bal ka na“ (Da ko vić 2008, 181)3. Be o grad je po stao po pri-

1 Fi lo zof i po li ti ko log Mar tin Ka u ard, ko ji pro mi šlja fe no men ur bi ci da (ko jim će mo se ta ko đe ba vi ti) sa fo ku som na rat u Bo sni, od re đu je ur ba ni tet kao “eg zi sten ci jal no sta nje plu ra li te ta ili he te ro ge no sti“ (Co ward 2009, 15) od no sno, „ur ba ni tet ka rak te ri še agon ska he te ro ge nost u ko joj se iden ti tet kon stu tu i še u od no su na raz li či tost“ (Co ward 2004, 168). Ka ko na vo di Bog dan Bog-da no vić, “Reč ur ba ni tet (...) u naj va žni jim evrop skim je zi ci ma ozna ča va uvek isto: ugla đe nost, ar ti ku li sa nost, usa gla še nost mi sli i re či, re či i ose ća nja, ose ća nja i po kre ta...“(Bog da no vić 1994, 32). U kon tek stu raz ma tra nja ur ba nog i ur ba ni te ta na fi l mu pod ra zu me va će mo, po red poj ma plu ra li te ta, he te ro ge no sti, i ton ugla đe no sti ali i ob lik de ka den ci je, in di vi du a li te ta, a sam grad kao „alat ku vi đe nja i raz u me va nja sve ta, sred stvo in te lek ci je“ (Bog da no vić 1976, 11).

2 Va žno je ov de za pa zi ti i da Be o grad u ne kim ino stra nim sa vre me nim fi lm skim ko pro duk ci ja ma uspe šno glu mi Rim, Bu dim pe štu, Beč...

3 Za ova kva raz ma tra nja iden ti te ta Be o gra da na fi l mu od iz u zet nog zna ča ja je po gla vlje Bal kan ski grad u po me nu toj autor ki noj stu di ji u ko me ona raz ma tra ostva re nja kao što su Ra ne, Ap so lut nih sto, Klop ka, Su tra uju tro, Kad po ra stem bi ću Ken gur, Se dam i po...


173

šte pa ti me i sli ka ra za ra nja biv še ze mlje, me sto bur nih de mo graf skih pro me na – od li va ma hom vi so ko o bra zo va nih mla dih lju di sa jed ne i pri li va sta nov ni šta iz ra tom za hva će-nih i de va sti ra nih te ri to ri ja biv še Ju go sla vi je sa dru ge stra ne. Be o grad kao grad, kao bog-da no vi ćev ski „na nos uspo me na“ i „de po zit an tr o po lo škog se ća nja“, mo že mo či ta ti i kao pa limp sest, a sva ki fi lm te mat ski po zi ci o ni ran u Be o grad ot kri va mo i kao ra slo ja va nje i raš či ta va nje du bin skih na no sa i slo je va nje go ve po ve sti. Kao i za ra za ra ni i iz no va gra đe-ni Ber lin, i za Be o grad mo že mo re ći „ovaj grad-tekst je is pi si van, bri san, i po no vo pi san kroz ve ko ve na si lja, i nje go va či tlji vost umno go me se osla nja ka ko na vi dlji ve mar ke re iz gra đe nog pro sto ra ta ko i na sli ke i se ća nja ko ja su po ti snu ta i is tr za na tra u ma tič nim do-ga đa ji ma“4. Film ske sli ke Be o gra da isto vre me no su i no stal gič ne i tra u ma tič ne, i isto rič ne i aisto rič ne, eska pi stič ke i na tu ra li stič ke. Za ni mlji vo je za pa zi ti da se te mat ski za fl u id ni i am bi va lent ni iden ti tet Be o gra da to kom ’90ih kao i u pro te kloj de ce ni ji, ma hom opre de-lju ju re di te lji-de bi tan ti, či ji će pr ven ci bi ti raz ma tra ni u okvi ru ovog tek sta.5 Be o grad je i po pri šte a i po sle di ca ur bi ci da, ali i to pos več nog po vrat ka u ide a li zo va nu pro šlost.

Film ska upri zo re nja no stal gi je6

Dve sa vre me ne fi lm ske no stal gič ne re mi ni scen ci je o Be o gra du žan rov ski mo že mo od re di ti kao fi l mo ve no stal gi je7. One, pak, apo stro fi ra ju pot pu no uda lja va nje od mo de la

4 Isto ri čar An dre as Huj sen ela bo ri rao je te zu o Ber li nu i dru gim gra do vi ma kao ur ba nim pa limp-se sti ma u svo joj stu di ji Sa da šnje pro šlo sti: Ur ba ni pa limp se sti i po li ti ka se ća nja (Huyssen, 2003: 51)

5 Iz u ze tak su Mi ša Ra di vo je vić i Dar ko Ba jić

6 No stal gi ja (grč. no stos – po vra tak ku ći; al gia – če žnja), kao neo lo gi zam ko jeg je švaj car ski stu-dent me di ci ne Jo ha nes Ho fer sko vao u 17.ve ku, naj pre je me di cin sko-pa to lo ški ozna ča va la bol i če žnju švaj car skih voj ni ka pla će ni ka za po vrat kom u do mo vi nu. Ka sni je, no stal gi ja do bi ja od li ke ide a li za ci je pro šlih is ku sta va i pro šlo sti uop šte. Sve tla na Bojm u svo joj stu di ji Bu duć nost no stal-gi je is ti če da je, za raz li ku od me lan ho li je, ko ja se ogra ni ča va na po lje in di vi du al ne sve sti, pri ro da no stal gi je po ve za na sa od no som iz me đu in di vi du al ne bi o gra fi je i bi o gra fi je od re đe nih gru pa ili na ro da, iz me đu lič nih se ća nja i ko lek tiv nog pam će nja. No stal gi ja pred sta vlja že lju za po na vlja-njem ne čeg ne po no vlji vog i ma te ri ja li za ci jom ne ma te ri jal nog. Boj mo va do no si po de lu na dve vr ste no stal gi je: re sta u ra tiv nu i re fl ek siv nu. Re sta u ra tiv na na gla ša va no stos i pred sta vlja po ku šaj tran si sto rij ske re kon struk ci je iz gu blje nog za vi ča ja. Re fl ek siv nu no stal gi ju pot hra nju je al gia, sa ma če žnja, i ona ve či to od la že po vra tak u za vi čaj – sa se tom, sa iro ni jom, iz oča ja nja. Boj mo va na vo di da je „no stal gi ja ose ća nje gu bit ka i ra se lje no sti, ali i ro man sa sa sop stve nom uobra zi ljom“ (Bojm 2005, 16)

7 Di jag no sti fi ku ju ći sa vre me nu dru štve nu bolj ku ne mo guć no sti fo ku si ra nja na sa da šnjost, u jed noj po sve dis to pij skoj sli ci sa da šnjo sti, kri ti čar post mo der nog dru štva, Fre drik Džej mson u knji zi Post mo der ni zam ili kul tur na lo gi ka po znog ka pi ta li zma pri pi su je sa vre me noj umet no sti i fi l mu ka ni ba li za ci ju sti lo va iz pro šlo sti. Film ko ji no stal gič no po ri če sa da šnjost i ide a li zu je pro šlost u Džej mso no voj ter mi no lo gi ji po sta je fi lm no stal gi je. Fil mo vi no stal gi je ni su isto rij ski fi l mo-vi (npr.isto rij ski ep ski spek ta kli; ono što bi po auto r ki Sve tla ni Bojm bio pri mer re sta u ra tiv ne no stal gi je) već ob u hva ta ju fi l mo ve o pro šlo sti ali i fi l mo ve ko ji ima ju spe ci fi č nu re fe ren cu na pro šlost, po bu đu ju ći od re đe nim ele men ti ma i mi zan sce nom ose ća nja ve za na za tu pro šlost. Ovi

IDENTITET BEOGRADA

174

na di ru će ju go no stal gi je i ža la za (pro pu šte nom) ko mu ni stič kom pro šlo šću. Be o grad ski Fan tom (r. Jo van B.To do ro vić, 2009) i Mon te vi deo, Bog te vi deo! (r.Dra gan Bje lo gr lić, 2010) na svoj stve ne na či ne do no se no stal gič ni po ten ci jal ur ba nog Be o gra da dis tan ci ra-nog od ide je Ju go sla vi je i ju go slo ven stva. S jed ne stra ne, u Be o grad skom Fan to mu, iden-ti tet Be o gra da i Be o gra đa na ja sno je po sta vljen kao oso ben u od no su na iden ti tet Ju go-slo ve na, a sa dru ge stra ne, u Mon te vi deu..., ko lek tiv ni duh srp skog fud bal skog ti ma ko ji će (pa ra dok sal no) pred sta vlja ti Kra lje vi nu Ju go sla vi ju po ni kao je su sre tom mar kant nih be o grad skih fi gu ra – fud ba le ra Mo še i Tir ke ta.

Za sno van na isti ni tim do ga đa ji ma iz 1979., de se to dnev nim eg zi bi ci ja ma lu dih vo-žnji ukra de nim be lim por še om, ko je bi se u sve tlu sa vre me ne umet nič ke prak se mo gle svr sta ti u se ri ju per for man sa, u okvi ri ma sa vre me nog srp skog fi l ma Be o grad ski Fan tom pred sta vlja svo je vr stan žan rov ski is ko rak u do ku-fi k ci ju, igra ni fi lm sa ele men ti ma do ku-men ta ri zma. Vla da Va si lje vić, ali as Fan tom, be o grad ski man gup i šme ker, iz dvo jio se kao ide al na ur ba na fi gu ra za pro jek ci ju žud nje za slo bo dom, in di vi du a li zmom (na su prot ko-lek ti vi zmu ju-so ci ja li zma), is pi ti va nje gra ni ca auto ri te ta (na met nu tog si ste mom dr žav-nog apa ra ta i po li ci je) i ko nač no, za ri va li za ci ju sa uber-fi gu rom Jo si pa Bro za. Te je se ni 1979. bo ra ve ći u Ha va ni na Sa mi tu Ne svr sta nih, Broz je sim bo lič ki od su tan Otac-Bog, bo žan stvo pred ko lap som – umre će na red ne go di ne i ozna či ti po če tak kra ja ju go slo ven-skog sna. Film ski Fan tom, ko ji se na sla nja na pro ta go ni stu kon tro verz nog (i bun ke ri sa-nog) ostva re nja Mlad i zdrav kao ru ža (r. J. Jo va no vić, 1971) je mla di bun tov ni Sin ko ji ru ši po re dak. I dok sti ho vi kult ne mu zič ke nu me re Ze mljo mo ja u in ter pre ta ci ji Isme te Kr va vac („I dok ja ni sam tu, po kraj nje, da sku pa pre da mo se snu...”) otva ra ju uvod ne ka dro ve fi l ma, na iro ni čan na čin ra za ra se ide ja na ci je i Ze mlje, na su prot mi to lo gi za ci ji Gra da - de ka den ci je, ha ri zme i sti la, oli če nog u ti pič no ro man ti čar sko-tra gič nom he ro ju, Fan to mu. Ne u hva tlji vom, što iz ra nja kao fan ta zam, pri ka za, go to vo ha lu ci na ci ja – ne kao san-ide a li za ci ja već kao san-simp tom, simp tom opre si je. Ne mu štost pro ta go ni ste (Fan tom u tu ma če nju mla dog Mi lu ti na Mi lo še vi ća), nje go va ne ver bal na ko mu ni ka ci ja sa gra đa ni ma, spek ta ku lar ne vo žnje i bek stva od be o grad ske po li ci je, am bi va lent na po-zi ci ja pre stup ni ka-he ro ja, kla si fi ku ju ga u mit, ko ji sa sa vre me nim mla dim gle da o cem re zo ni ra čak i kroz sti li za ci ju ra nji vog, sa nja lač kog i usa mlje nog emo klin ca. Be o grad ski Fan tom otva ra pro stor mno gih kri tič kih či ta nja a nje gov isto vre me no i pro vo ka tiv ni i no stal gič ni i du ho vi ti ru ko pis iz dva ja ga iz oko va na tu ra li stič ko-re a li stič kih in ter ven ci ja na met nu tih post-mi lo še vi ćev skim tre nut kom.

Re di telj ski pr ve nac glum ca Dra ga na Bje lo gr li ća Mon te vi deo, Bog te vi deo! kao mul ti me di jal ni pro je kat ob u hva ta naj pre isto rij sko-bi o graf ski fi lm o po du hva tu osni va-nja fud bal ske re pre zen ta ci je Kra lje vi ne Ju go sla vi je ko ja pu tu je na pr vi mun di jal u Uru-gva ju 1930. Tim je obra zo van og igra ča ta da šnjeg Be o grad skog sport skog klu ba (BSK)

fi l mo vi i ne po ku ša va ju da re pre zen tu ju stvar nu pro šlost već eks plo a ti šu kul tu ro lo ške mi to ve i ste re o ti pe o toj pro šlo sti, oni „pri la ze 'pro šlo sti' kroz sti li stič ki ko no ta ci ju, ko mu ni ci ra ju ći pro-šlost pu tem is po li ra nog šlja šte ćeg kva li te ta sli ke.“ ( Ja me son 1991, 19).


175

i ri val skog klu ba Ju go sla vi ja, a je zgro ti ma su či ni li Mi lu tin Iv ko vić (ko mu ni sta i ka sni je par ti zan), po tom, Bla go je Mo ša Mar ja no vić i Alek san dar Tir na nić Tir ke. U ho li vud sko-me lo dram skom klju ču, fi lm te ma ti zu je pri ja telj stvo i ri va li tet dva ču ve na igra ča – Mo še (u tu ma če nju Pe tra Stru ga ra), već us po sta vlje ne fud bal ske zve zde, i Tir ke ta (u tu ma če nju Mi lo ša Bi ko vi ća), ču bur skog klin ca u uspo nu. Mon te vi deo... ko sti mi ma i sce no gra fi jom evo ci ra naj pre tre nu tak be o grad skog bel le epo qea (bur žuj ski ate lje bo ga te slo bo do um ne sli kar ke Va le ri je ko ja pro no si duh de ka dent nog Pa ri za, po se te elit nom Džo kej klu bu u Be o gra du, Mo ši nu vo žnju gra dom je din stve nim for dom T), a ta ko đe i duh be o grad ske Ču bu re ni žeg so ci jal nog sta le ža (iako ni je sni man na sa moj Ču bu ri). Ob je di nju ju ći li ko-ve naj ra zli či tijh so cio-kul tu ro lo ških obra za ca – gra đa na, sko ro je vi ća, do šlja ka i pro le te ra pod je din stven ki šo bran ur ba nog, Mon te vi deo... je fi lm ski pri mer re fl ek siv ne no stal gi je. Esk plo a ti šu ći sa jed ne stra ne la mo de rétro a sa dru ge ci lja ju ći na bu đe nje i za nos na-ci o nal-ro man ti zma (in to ni ra nje him ne Bo že prav de u to ku ključ ne fud bal ske utak mi ce, ko ju, me đu ret ki ma ne pe va Mi lu tin Iv ko vić Mi lu ti nac), Mon te vi deo po sta vlja Be o grad kao me sto u ko me je je di no mo gu će ge ne ri sa ti ko lek tiv ni duh po be de, me sto oda kle su po ni kli ta da šnji mo der ni vi te zo vi sa ko pač ka ma ko ji će srp skom him nom bra ni ti bo je Kra lje vi ne Ju go sla vi je. Na ci o nal no pre pla vlju je duh ur ba nog, in di vi du a li zam se gu bi u ko lek ti vi zmu, be o grad ski klin ci po sta ju na ci o nal ni re pre zen ta tiv ci.

Bek stvo iz cr no-be log sve taIva na: Wow! Pre le po! It’s mo re be a u ti ful than in the mo vi es, you know.

Dej vid: It’s not Bel gra de...8

Na su prot ide a li za ci ji Gra da i ur ba nog du ha i ža lu za ne po vrat nim vre me ni ma u po me nu ta dva fi l ma (re fl ek siv ne) no stal gi je, sto ji ne ko li ko sa vre me nih fi lm skih ostva re-nja či ji ju na ci, go nje ni cen tri fu gal nom si lom pri be ga va ju bek stvu iz Be o gra da.

U pr ven cu Dar ka Lun gu lo va Ta mo i ov de (2009) nju jor ški an de gra und mu zi čar Ro bert (Dej vid Tor nton) pri sta je na po nu du mla dog srp skog emi gran ta, Be o gra đa ni na Bran ka (Bra ni slav Tri fu no vić) da ot pu tu je u Be o grad i for mal no se ože ni Bran ko vom de voj kom Iva nom ka ko bi ona do bi la ame rič ku bo ra vi šnu vi zu. Dej vid se u Be o gra du neo če ki va no za lju blju je u Bran ko vu maj ku Ol gu (Mir ja na Ka ra no vić) – ma gi ja Be o gra-da, pri zo ri dor ćol skih uli ca, ne po sred nost a kat ka da i in tru ziv nost nje go vih sta nov ni ka uz de li kant no raz ot kri va nje sre do več ne že ne, raz vi ja ju ovu fi lm sku ro man su u ko joj Be-o grad „po be đu je“ Nju jork. Ko li ko mla di par dva de se to go di šnja ka žu di da za u vek ode iz bes per spek tiv nog Be o gra da, to li ko se sre do več ni Ame ri ka nac na la zi za te čen šme kom gra da ofu ca nih fa sa da, Ge ne ral šta ba raz ru še nog NA TO bom bar do va njem, lo kal ne pi-

8 U po sled njem ka dru fi l ma Ta mo i ov de, Be o gra đan ka Iva na ko ja ko nač no do la zi kod svog mla-di ća Bran ka u Nju jork, op či nje na pa no ra mom Ve li ke ja bu ke ka že da je taj još grad lep ši ne go na fi l mu, na šta Nju jor ča nin Dej vid od go va ra „Ali ni je Be o grad“.

IDENTITET BEOGRADA

176

lja re, ci gan či ća na Baj lo ni je voj pi ja ci, kle pe ta vog tram va ja, i ka fa na u ko ji ma se slu ži slow food i vi no iz obič nih sta kle nih ča ša.

Dra stič ni ji pri mer po tre be za bek stvom iz gra da i ze mlje usred po čet ka ju go slo ven-ske kla ni ce pred sta vlja ostva re nje An dri ja ne Stoj ko vić Th e Box (2011) u ko me autor ka do no si osvrt na po če tak ras pa da Ju go sla vi je kroz vi zu re tro ji ce Be o gra đa na, an ga žo va nih kao pa ke ri za jed nu ho land sku fi r mu. Pro ta go ni sti, pri pad ni ci raz li či tih (sup)kul tur nih gru pa, u na pu šte nim am ba sa da ma do bi ja ju in saj der ski uvid u in ti me stra nih di plo ma ta ko ji se na kon do no še nja sank ci ja 1992. ise lja va ju iz Be o gra da. Pa ker ska troj ka su Cvr-le, mla di ro ker (Ivan Đor đe vić), Bi li, va tre ni na vi jač Cr ve ne Zve zde (Mar ko Jan ke tić) i Vla dan, svr še ni stu dent elek tro teh ni ke (Slo bo dan Ne gić). Ku ti ja, od no sno broj ne ku ti je pri se lid ba ma pred sta vlja ju taj ba zič ni ni vo na ko ji je mo gu će sve sti či tav ži vot, ma te ri-jal ni osta tak i sve dok ne kih mi nu lih vre me na, ali i te le vi zij sku ku ti ju ko ja je po čet kom ’90ih bes po šted no kon ta mi ni ra la ju go slo ven sko dru štvo u ras pa du. Autor ka na gla ša va taj ose ćaj bez iz la zno sti ne sa mo cr no-be lom fo to gra fi jom već i dvo di men zi o nal no šću, na mer nim ne do stat kom do ži vlja ja du bi ne, tre će di men zi je. U tre nu ci ma svo jih is po ve sti, gle da ju ći di rekt no u ka me ru, u ta ko zva nim te sti mo ni ja li ma, pro ta go ni sti se de na sto li ci u pot pu no is pra žnje nom pro sto ru, sa be lom po za di nom. Sce no gra fi ja je sve de na na tek ne ko li ko ko ma da na me šta ja u po sled njoj am ba sa di pred za tva re nje u ko joj pro ta go ni sti bo ra ve, i ona pred sta vlja ja snu re fe ren cu na baš onaj cr no-bi je li svi jet, jed nu od kult nih pop-rok nu me ra biv še Ju go sla vi je. Ju na ci su ogo lje ni u tom pro sto ru, a sam pro stor su-ge ri še je dan nad re al ni to pos u ko jem kao da je vre me sta lo, isto vre me no i za tvor ali i je di no pri be ži šte. Od su stvo bo je u fo to gra fi ji su ge ri še ono če ga je naj vi še u stvar nom ži vo tu bi lo – a to je krv na ra ti štu ze mlje u ras pa du. Sam Be o grad sve den je i „spa ko-van“ u sve ga ne ko li ko en te ri je ra, is pra žnje nih am ba sa da za pad nih ze ma lja. Od pre sto nog gra da pre o sta le su sa mo ku ti je, a kla u stro fo bič na per spek ti va pro ta go ni ste Cvr le ta ko ji sa nja je di no o mu zič koj ka ri je ri pot cr ta na je ka dri ra njem u glu voj so bi mu zič kog stu di ja – mu zi ka ko ja se na sla nja na grun ge9 i in die rok sce nu ta da do mi ni ra ju ćeg gra da Si je tla iden ti fi ku je be o grad sku sup kul tur nu mu zič ku sce nu kao opo zit na di ru ćoj kon ta mi na ci ji tur bo fol kom. Bek stvo je unu tra, bek stvo u je dan ima gi na tiv ni Be o grad ko ji u se bi sa dr ži i za dr ža va ko smo po li ti zam.

Apart no od po me nu tih fi lm skih auto ra mla đe ge ne ra ci je, mo tiv bek stva iz rod nog gra da uru še nog ne kim no vim so ci jal nim nor ma ma u svom opu su do no si i Mi ša Ra di vo-je vić. Ako je ra ni Ra di vo je vi ćev al ter ego bio bun tov ni lik Slo bo da na Ber če ka iz Deč ka ko ji obe ća va po ime nu Slo bo dan Mi lo še vić, mla dić ko ji re pre zen tu je oso be ni ur ba ni duh Be o gra da ’80ih, nje gov sre do več ni al ter ego sva ka ko je Sve to zar Cvet ko vić kao pro ta-go ni sta fi l mo va Ni na ne bu ni na ze mlji (1994), Bu đe nja iz mr tvih (2005) i Od ba čen (2007) Ra di vo je vi ćev al ter ego je uvek je dan mar gi na li zo va ni, raz o ča ran in te lek tu a lac (ar hi tek ta, ili pi sac, ili pro fe sor knji žev no sti), otu đe ni mi zan trop, gra đa nin ra zo re nih

9 Ben do vi Nir va na, Pe arl Jam, So und gar den...


177

ide a la. U Ni na ne bu ni na ze mlji on ni po ko ju ce nu ne na pu šta Grad kao hro no top, kao pro stor vre me spo zna je sop stve ne ne pri la go đe no sti, na la ze ći ute hu u vo žnja ma čam-cem kraj re ke, pod no Ka le meg da na. U Bu đe nju iz mr tvih, pak, iz post mor tem vi zu re, u vre me NA TO bom bar do va nja Be o gra da, ju nak sa gle da va mo guć nost bek stva iz gra da u pro šlo vre me, u re min scen ci je, u ob ra čun sa li kom oca ko ji re pre zen tu je si stem vred no sti ju go so ci ja li zma. Ko nač no, u Od ba če nom, on za i sta na pu šta kla u stro fo bič ni tran zi ci o ni Be o grad kao ku li se jed nog ne u ro tič nog, mah ni tog auto de struk tiv nog he do ni zma i pro-na la zi smi raj u jed nom pot pu no dru ga či jem, pri mor skom gra du, Pe ra stu, u ko me Be o-grad po sta je sa mo ma glo vi to se ća nje na se be ubi je nog u gra du i grad ubi jen u se bi. „Jer, šta u stva ri zna či „ubi ti grad“? Zna či – utu li ti mu fi zič ku sna gu, utr nu ti mu me ta fi zič ki eros, vo lju za ži vo tom, pam će nje, sa mo svest. Raz ve ja ti me mo ri ju na svih se dam ve tro va, po ka za ti mu i do ka za ti ne sa mo da ga ne ma, no da ga ni ka da ni je ni bi lo“. (Bog da no vić 1994, 51)

Dvo stru ka eks po zi ci ja: ma te ri jal ni i du hov ni ur bi cid

Bo jim se, ža lo sno je re ći, na ših maj sto ra ru ši te lja. Jer, gra do vi se ne ru še sa mo spo lja i fi zič ki već se mo gu ra za ra ti iz nu tra i du hov no.

Bog da no vić, Grad i smrt

Ur bi cid, kao do slov no ru še nje grad skih na se o bi na, kao ci lja no ra za ra nje i de va sta-ci ja gra do va či je se po sle di ce mo gu pred vi de ti „od no si se ka ko na de struk ci ju gra đe vi na ko je či ne tki vo ur ba nog10 ta ko i na de struk ci ju spe ci fi č nog na či na ži vo ta u ta kvim ma te-ri jal nim uslo vi ma.“ (Co ward 2009, 39). Fi zič ki, ma te ri jal ni, opi plji vi i ekla tant ni ur bi cid te ma ti zu ju, iz me đu osta lih, dva me ta-fi lm ska ostva re nja, Rat uži vo i Ze mlja isti ne, lju ba-vi i slo bo de ko ja do slov no ela bo ri ra ju te zu Po la Vi ri lia da rat ni su ko bi pro te klog sto le ća u no voj „lo gi sti ci per cep ci je“ do sled no pri me nju ju fi lm ske teh ni ke, bu du ći da je „reč o ra tu sli kom i zvu kom, ume sto ra ta oru đi ma“. (Vi ri lio 2003, 10) U Ra tu uži vo (r. Dar-ko Ba jić, 2000) Ser gej (Dra gan Bje lo gr lić), pro du cent fi l ma o be o grad skim „šet nja ma“ ’90ih, su o čen sa po čet kom NA TO bom bar do va nja i pri ti sci ma agen ta DB, na sa mom se tu me nja fi lm sku pri ču sa o bra ža va ju ći je tre nut nim re al nim okvi ri ma, u ko joj će se pra vi Ame ri ka nac – na tur ščik u lju bav noj ve zi sa Srp ki njom is ku pi ti za agre si ju svo jih su-na rod ni ka. Rat uži vo kao fi lm o fi l mu i fi lm u fi l mu na gla ša va ne u mo lji vost stvar no sti u od no su na fi k ci ju – stvar no bom bar do va nje Ge ne ral šta ba, stvar na mo bi li za ci ja ton skog sni ma te lja Ser ge je vog fi l ma, bom bar do va nje zgra de RTS u ko me gi ne mon ta žer fi l ma i nje go va de voj ka, go to vo bez ika kve vre men ske dis tan ce iz no va do no se sce na ri stič ke

10 Pre vo de ći sin tag mu fa bric of the ur ban, u tra ga nju za ekvi va len tom na srp ski je zik opre de li la sam se za tki vo ur ba nog.

IDENTITET BEOGRADA

178

pre ra de fi lm ske pri če. Stvar ni Be o grad na lik je fi lm skom se tu u tom bri sa nju gra ni ca re al nog i fi k tiv nog.

U Ze mlji isti ne, lju ba vi i slo bo de (r.Mi lu tin Pe tr o vić, 2000) Be o grad je me sto evo-ka ci je mit skog kul ta vi te štva i rat ni štva oli če nog u fi k ci o nal nom ju na ku Ne boj ši iz fi l-ma Ču do tvor ni mač (r. Vo ja Na no vić, 1950). Tre nut ke že sto kog NA TO bom bar do va nja pro ta go ni sta, mla di te le vi zij ski mon ta žer Bo ris (Bo ris Mi li vo je vić) pro vo di u im pro vi-zo va nom sklo ni štu psi hi ja trij ske kli ni ke ela bo ri ra ju ći svo je te ze o te o ri ji i este ti ci fi l ma, u po ku ša ju is ku plje nja, bu du ći da je pre bom bar do va nja zgra de te le vi zi je mon ti rao re-žim ske ve sti. Re di telj se po i gra va sa ide jom ula ska i uta pa nja u svet fi lm ske fi k ci je ko ja na di la zi pro pa dlji vost i pro fa no (na su prot) sve tom vre me nu. Be o grad je pred sta vljen isto vre me no i kao po sled nji azil žr ta va tor tu re de ka de de ve de se tih, i me sto ko bi, fa tu ma, ali, u ima gi na ri jum – tu ma če ći na glas mr lje Ror ša ho vog te sta Bo ris pi še, re ži ra i mon ti ra ne ki svoj fi lm u ko me je Be o grad i grad in te lek tu al ki pri nu đe nih na pro sti tu ci ju i grad pla će nih ubi ca, So do ma i Go mo ra ko ja od bro ja va svo je po sled nje da ne.

Me đu tim, vra ti mo li se na pret po stav ku da ur bi cid pred sta vlja i de struk ci ju sta nja he te ro ge no sti i plu ra li te ta (ne sa mo na ci o nal nog, ra snog, re li gi o znog, već i plu ra li te ta mi šlje nja, go vo ra i de la nja) tj. de struk ci ju ur ba nog na či na ži vo ta, do la zi mo do mo ti va jed nog men tal nog i du hov nog ur bi ci da, ko ji je ge ne ri san iz nu tra. U Ši ša nju (2010) pri-či o be o grad skoj eskstrem noj hu li gan skoj na vi jač koj gru pi ko ja po zi va na na si lje i linč svih ne is to mi šlje ni ka, po dr ža noj od stra ne po je di nih po li ti ča ra i ide o lo ga neo fa ši zma, an ti se mi ti zma i ra si zma, ho mo fo bi je i ne to le ran ci je, re di telj Ste van Fi li po vić je do neo por tret jed nog pa da u ne po vrat, jed nog ta len ta u agre si ju i mr žnju, jed ne in te li gen ci je u oli če nje zla. Ose ćaj te sko be, ne pri la go đe no sti, ne do sta tak ha ri zma tič ne očin ske fi gu re kod pro ta go ni ste No vi ce (Ni ko la Ra ko če vić), po vu če nog in te li gent nog ma te ma ti ča ra sred njo škol ca, me ta sta zi ra u čin muč kog ubi stva rom skog de ča ka i pri hva ta nje fa ši stič-ke ide o lo gi je u lo kal nom mi ljeu. Be o grad je „sli kan“ dis tor zi ra no, na mrač nim, rub nim lo ka ci ja ma is pod sav skih mo sto va, u po drum skim sa sta ja li šti ma de sni čar skih esk tre mi-sta upa dlji ve fa ši stič ke iko no gra fi je, na tri bi na ma fud bal skih te re na ode lje nih me tal nom ži com i kor do ni ma na o ru ža nih po li ca ja ca – to je Be o grad mar gi ne, stra ha, izo la ci je ko ja se iz vr će u pa to lo gi ju, Be o grad ko ji osu đu je so fi sti ci ra nost i kul ti vi sa nost (ono što je i su šti na ur ba nog) stig ma ti zu ju ći ih kao ho mo sek su a li zam (No vi ca će op tu ži ti svog ne ka-da šnjeg ido la, pro fe so ra ma te ma ti ke, da je gej).

Ne slav no odr ža nu Pa ra du po no sa u Be o gra du, 10. ok to bra 2010., ne ko li ko da na na kon pre mi je re11 fi l ma Ši ša nje, obe le žio je ču ve ni ama ter ski vi deo klip po sta vljen na ju tju bu sa sa da već kult nom re če ni com mla dog po li caj ca upu će noj hu li ga nu u Krun skoj uli ci: „Moj si Be o grad do šao da lo miš! Marš, bre!“. Su bli mi ra ju ći u to li ko spon ta nom lič nom is ka zu „pri ču o ne pre sta noj bor bi iz me đu gra do lju blja i gra do o mra ze“ i „ar he-

11 Slu čaj je hteo da se be o grad ska pre mi je ra Ši ša nja, po sve će nog svim žr tva ma na vi ja ča hu li ga na, odr ži dan na kon in ci den ta na fud bal skoj utak mi ci iz me đu re pre zen ta ci ja Sr bi je i Ita li je u Đe no vi, ko ja je sto ga i pre ki nu ta.


179

ti pal ni strah pri mi ti va ca od gra da“ (Bo ga no vić 1994, 30) po li ca jac pro go va ra ne iz po-zi ci je ču va ra re da i za ko na već iz po zi ci je Be o gra đa ni na (a Be o gra đa ni nom se ili ra đa ili po sta je, ili ni ka da ne pre sta je). Fik ci o na li zo va na Pa ra da po no sa, da nas, u tran zi ci o noj Sr bi ji i post-pe to ok to bar skom Be o gra du, po ku šaj je fi lm ske in sce na ci je tri jum fa gra do-lju blja, pa i po ce nu žr tve jed nog (fi k ci o nal nog) li ka.

Be o grad je (po no vo?) svet

U naj no vi jem ostva re nju Sr đa na Dra go je vi ća, Pa ra da (2011)12 na kon ra ta u Bo sni (Le pa se la le po go re, 1995), po tom mi lo še vi ćev skog Be o gra da ogre zlog u kri mi na lu, nar-ko ma fi ji, tur bo fol ku i osta lim stra te gi ja ma na ci o na li zma (Ra ne, 1996), kao i ne pre kid-nog pre ta pa nja or de nja u gra na te u olov nom pu tu serb skog na ci o na (Sve ti Ge or gi je ubi va ažda hu, 2009.), no va ne u ral gič na tač ka auto ro vog opu sa po sta je ne mo guć nost iz ra ža-va nja slo bo de sek su al ne ori jen ta ci je, po sve ana ci o nal ni i nad na ci o nal ni fe no men. Za rad ve re ni ce (Hri sti na Po po vić) ko ja po sva ku ce nu če zne da se dis tan ci ra od do mi nant-ne ma tri ce tur bo fol ka (lik in spi ri san Je le nom Kar le u šom), kao pro po ved ni ca li be ral nih an ti-ma či stič kih po gle da, i bor ki nja za ljud ska i pra va ho mo sek su a la ca (ne ka da šnja pri-pad ni ca ru ral ne Sr bi je ko ja pra vi eman ci po va ni za o kret ka ur ba nom), da nas pe ri fer ni kri mi na lac Li mun (u tu ma če nju Ni ko le Ko jo) naj pre po zi ci o ni ran kao ho mo fob, oku-plja dru ži nu di ljem biv še Ju go sla vi je ko ja će obez be đi va ti be o grad sku Pa ra du po no sa - Hr va ta, Mu sli ma na i ko sov skog Al ban ca.13 Re pli ka „Po sle pe valj ke i rat nih pro fi te ra, Li mun, rat nik – ču var pe de ra“ po sta je know how za pot pu nu abo li ci ju od od go vor no-sti uče sni ka pa ra voj ske u ju go slo ven skim ra to vi ma. Svo je is ku plje nje sko ro dve de ce ni je ka sni je Li mun pro na la zi u ot kri ću da i „pe de ri“ je su lju di – iz dis kur sa na ci o na li zma te-le por tu je se u dis kurs po što va nja ljud skih pra va, i to na va lu ju go no stal gi je. Ljup ki mi ni mo ris ofar ban u ru ži ča sto ko jim Li mun u dru štvu gej ve te ri na ra (Mi loš Sa mo lov) po la zi u avan tu ru, evo ci ra eks plo a ta ci ju ru ži ča ste bo je auto mo bi la iz Dra go je vi će vih ra nih ra-do va (An đe li 1 i An đe li 2) ko ja je ta da pred sta vlja la camp, chi que i la mo de re tro, a sa da, u Pa ra di, iden ti fi ku je sa mo i je di no gayness i ho mo sek su a li zam, pri pad nost stig ma ti zo-va noj gru pi ko ja u ovom slu ča ju ob je di nju je sve što je ur ba no i so fi sti ci ra no, na spram mrač nog, ru ši telj skog i ur bi cid nog oli če nog u gru pi raz u la re nih neo fa ši sta, na vi ja ča i skin he ad sa. Ide ja da su do sko ra šnji krv ni ne pri ja te lji sa ra ti šta – „usta ša“, „čet nik“, „ba li ja“ i „šip tar“14 – uje di nje ni u mi si ji „sa ču va ti Prajd“ pod za sta vom du gi nih bo ja, pred sta vlja

12 Pre mi je ra fi l ma odr ža na je ok to bra 2011, tri ne de lje na kon za ka za nog ter mi na odr ža va nja Pa ra de po no sa, ko ja je iz bez bed no snih raz lo ga ot ka za na

13 U osvr tu na fi lm, hr vat ski pi sac i sce na ri sta An te To mić pro ta go ni ste na zi va „mu škar či na ma iz di nar skog po ja sa“ u isto i me nom autor skom tek stu u Ju tar njem li stu.

14 “Pa ra du će se svat ko pre po zna ti i do ži vje ti je svo jom. Film je ge ni ja lan pri mjer umjet nič ke ma ni-pu la ci je gdje je autor, be sram no ko ri ste ći naj u ža sni je po li tič ke ne ko rekt no sti, na pra vio dje lo ko je u cje li ni ni je mo glo bi ti po li tič ki ko rekt ni je.” – is ti če An te To mić u isto i me nom tek stu.

IDENTITET BEOGRADA

180

pri mer fi lm ske uto pi je. Bal kan ske za đe vi ce ula ze u svoj ti me out u jed noj hu ma noj mi si ji ko ja po ti re sve na ci o nal ne (i ver ske raz li ke) te ce lu lo id ni Be o grad u vre me Praj da po sta je me sto in stant de bal ka ni za ci je15. Uto pij ska sli ka osla nja se na ide ju da je mo gu će nad ra sti pla me no ve en to-na ci o na li za ma, i uje di ni ti se u od bra ni jed nog ob je di nju ju ćeg ko re la ti-va – ljud skih (a ne na ci o nal nih) pra va.

Om ni bus fi lm Prak tič ni vo dič kroz Be o grad sa pe va njem i pla ka njem (2011) re-di te lja Bo ja na Vu le ti ća na iz ve stan na čin su bli mi ra sve po me nu te aspek te re pre zen ta-ci je Be o gra da – od lo ci ra nja Be o gra da kao me sta po god nog za emo ci o nal nu eks plo zi ju mu zi čar ke iz Fran cu ske u ko ju se za lju blju je mla di vo zač (Ži li Ga je i Mar ko Jan ke tić), pre ko mo ti va gra da-gro tla iz či jih če lju sti že li da po beg ne sre do več na ho ste sa kul tur nog cen tra uda jom za ame rič kog di plo ma tu (Ani ta Man čić i Žan-Mark Bar), po tom me sta pre po zna va nja dva slič na sen zi bi li te ta – srp skog i ori jen tal nog, u za gr lja ju pri vlač ne Be-o gra đan ke i mla dog bi zni sme na Tur či na (Na da Šar gin i Ba ki Da vrak), pa sve do sli ke gra da kao po stoj bi ne ro bu snih že na, u epi zo di uda je Srp ki nje i Hr va ta (Hri sti na Po po vić i Leon Lu čev). Kao i u Ta mo i ov de, Be o grad je me sto ne na da nih su sre ta lju bav ni ka, ’Pa-riz Bal ka na’, ne svo jom ar hi tek tu rom već l’amo ur sen zi bi li te tom, onom kvin te sen ci jom ko jom je mo gu će za vo le ti i ru go bu po je di nih fa sa da, i spe ci fi č no ori jen tal no po i ma nje vre me na (i od go vor no sti), ira ci o nal nost i isto vre me nu auto ri o ni ju. Iako ja sno po zi ci o-ni ran u post-mi lo še vi ćev ski Be o grad, Prak tič ni vo dič po ku ša va bi ti upra vo prak ti čan, sa ja snom „što je bi lo – bi lo je“ po li tič kom i ide o lo škom po ru kom – Be o grad i Be o gra đa ni no se svo je ožilj ke iz bur ne de ka de ’90ih ali ih ne kri ju, i svo je vr snom al he mij skom tran-smu ta ci jom is po sta vlja ju ih kao ul ti ma tiv nu pri vlač nost. Sa stra ho vi ma i na da ma svo jih ma nič no-de pre siv nih i me lan ho lič nih sta nov ni ka, Be o grad do ka zu je da je (i da lje) svet i isto vre me no Is tok Za pa da i Za pad Is to ka, i me sto bu du će de bal ka ni za ci je či ta vog re-gi o na. Ne slu čaj no, upra vo po sled nja pri ča u om ni bu su, ro man sa po li caj ke iz Be o gra da i hr vat skog po li caj ca, nji ho va po vest pred sam čin ven ča nja (ko ji će se de si ti u Za gre bu) sim bo lič no po no vo ob na vlja di ja log Be o gra da i Za gre ba.

Fi nal na mon ta ža

U te bi ne ma be smi sla, ni smr tiMi loš Cr njan ski, La ment nad Be o gra dom

15 De bal ka ni za ci ja bi pred sta vlja la ter min re ver zi bi lan po li tič ki iz ra zi to ne ga tiv no ko no ti ra nom ter mi nu bal ka ni za ci ja – frag men ta ci ji i ras cep ka va nju te ri to ri ja, ko ji Ma ri ja To do ro va u svo joj stu di ji Ima gi nar ni Bal kan po mi nje i kao „ce pa nje ge o graf skih pod ruč ja na ma nje je di ni ce, ne ret-ko ne pri ja telj sko na stro je ne“, „po li tič ki ne sta bil ne“, i kao „stva ra nje ma lih dr ža vi ca sa ma nje-vi še na zad nom po pu la ci jom, (...)eko nom ski sla bih ko je su i (...)plen ve li kih si la“ (To do ro va 1997, 33). De bal ka ni za ci ja u slu ča ju biv ših ju go slo ven skih ze ma lja ne bi nu žno ozna ča va la no vu ju go-in te gra ci ju ali in te gra ci ju u ne kom dru ga či jem ob li ku sva ka ko bi.


181

Film ska sli ka Be o gra da ske ner je svih nje go vih ne u ral gič nih ta ča ka, iz le če nih ili tek ot kri ve nih so cio-kul tu ro lo ških ma lig ni te ta, ogle da lo ko je ni ti šmin ka ni ti iz ob li ču je, bru tal no i iskre no. Film ski Be o grad ni ka da ni je kon fek cij ska raz gled ni ca, me mo ri ja bi li ja za po ne ti, ni ti mu zej ski ar te fakt. To je ži vo, pul si ra ju će tki vo kr plje no šta ka ma, pro te za-ma, ko je se iz no va i iz no va re ge ne ri še i uz sva ki oži ljak ko ji tvo ri no vi na ra tiv. Be o grad je grad-pa limp sest i ni ka da ni je tek pu ka fi lm ska ku li sa. Nje gov vi še zna čan iden ti tet ova-plo ću ju nje go vi sta nov ni ci in fi ci ra ni ne po no vlji vim ur ba nim du hom auto i ro ni je, me-lan ho li je i uto pi je. Fi nal na mon ta ža za ta kav si ro vi „ma te ri jal“ ne po sto ji – Be o grad ne po zna je za ko ni to sti fi lm ske na ra ci je, on joj sve sno iz mi če, i nje go va po vest je hir bid žan ro va u ko me se bri šu gra ni ce fi k ci je i stvar nog, pro ta go ni sti su i gle da o ci, gle da o ci su i na ra to ri.

Be o grad ski bi o sko pi po la ko od u mi ru, no sam Be o grad je po ziv na jed nu ne pre kid-nu slo bod nu fi lm sku pro jek ci ja pod otvo re nim ne bom. Ve drim ili tmur nim...

Fil mo gra fi ja:Sla vi ca, r.Vje ko slav Afrić, 1947, FNRJ Ži vot i de la be smrt nog Vo žda Ka ra đor đa, r. Či ča Ili ja Sta no je vić, 1911, SRMlad i zdrav kao ru ža, r. Jo van Jo va no vić, 1971, SFRJNi na ne bu ni na ze mlji, r. Mi loš Ra di vo je vić, 1994, SRJRat uži vo, r. Dar ko Ba jić, 2000, SRJZe mlja isti ne, lju ba vi i slo bo de, r. Mi lu tin Pe tro vić, 2000, SRJBu đe nje iz mr tvih, r.Mi loš Ra di vo je vić, 2005, SCGOd ba čen, r. Mi loš Ra di vo je vić, 2007, SRBe o grad ski Fan tom, r. Jo van B.To do ro vić, 2009, SRMon te vi deo, Bog te vi deo!, r. Dra gan Bje lo gr lić, 2010, SRTa mo i ov de, r. Dar ko Lun gu lov, 2009, SRŠi ša nje, r. Ste van Fi li po vić, 2010, SRTh e Box, r. An dri ja na Stoj ko vić, 2011, SRVo dič kroz Be o grad sa pe va njem i pla ka njem, r. Bo jan Vu le tić, 2011, SRPa ra da, r. Sr đan Dra go je vić, 2011, SR

Li te ra tu ra:Bog da no vić, B. 1976. Urbs & Lo gos. Niš

——— 1994. Grad i smrt. Be o grad

Bojm, S. 2005. Bu duć nost no stal gi je. Be o grad

Da ko vić, N. 2008. Bal kan kao ( fi lm ski) ža nr: Sli ka, tekst i na ci ja. Be o grad

Ja me son, F. 1991. Post mo der nism, or the Cul tu ral Lo gic of La te Ca pi ta lism. Dur ham

Huyssen, A. 2003. Pre sent Pasts: Ur ban Pa limp sest and Po li tics of Me mory. Stan ford

IDENTITET BEOGRADA

182

Co ward, M. 2004. „Ur bi ci de in Bo snia.“ in: Ci ti es, War and Ter ro rism: To wards Ur ban Ge o po li tic, ed. Gra ham, S.: 151–170

Co ward, M. 2009. Ur bi ci de: Th e Po li tics of Ur ban De struc tion. New York

To do ro va, M. 1997. Ima gi ning Th e Bal kans. New York

To mić, A 2011. „Mu škar či ne iz di nar skog po ja sa.“ Ju tar nji list, 28. de cem bar

http://www.jutarnji.hr/ante-tomic—muskarcine-iz-dinarskog-pojasa/996251/, po se će no 10.1.2012.

Vi ri lio, P. 2003. Rat i fi lm. Be o grad

ABSTRACT:In this paper I negotiate terms of urbanity and urban in contemporary fi lm narratives,

mostly made by directors-newcomers. I will explore those terms as well as the term urbicide which became a neuralgic phenomenon of the Balkan wars of the 90s, scrutinized both in the writings of Bogdan Bogdanović and Martin Coward, the latter defi ning urbanity “as an ex-istential condition of plurality or heterogeneity”. Analyzing fi lm representations of Belgrade identity I used theoretical platforms of historians and philosophers such as Andreas Huyssen, Svetlana Boym, Paul Virilio and Fredric Jameson. First, I posit Belgrade not only as a setting for a melodrama or social drama in transitional period marked by October 5th, 2000 (Here and Th ere by Darko Lungulov) but also as a palimpsest, a memory depot and a place of the feeling of nostalgia (Belgrade Phantom by Jovan Todorović and Montevideo by Dragan Bjelogrlić). On the other hand, Belgrade becomes a chronotope of urbicide (War Live by Darko Bajić, Th e Land of Truth, Love and Freedom by Milutin Petrović, Skinning by Stevan Filipović, Th e Box by Andrijana Stojković). Finally, Belgrade is discerned as a point of possible de-balkanization, where the burden of its turbulent history transmutates both into the rediscovered charm and exotics (Practical Guide to Belgrade with Singing and Crying by Bojan Vuletić) and into the fi ght for the human rights such as controversial Gay Pride (Parade by Srđan Dragojević).

Keywords: Serbian cinematography, fi lm narrative, Belgrade, urban identity, urbanity, urbicide

Documents

Identitet Beograda