Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta

8/16/2019 Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta

1/37

DECJE IGRE

Odredjene igre:

Igra je kompleksna ljudska aktivnost I moze da se posmatra samnogo aspekata. Igra je ustvari opsti pojam za veliki br.aktivnosti,

ali sve one se ne mogu objasniti jednim mehanizmom tj ne

odredjuje ih sve isti skup. Fenomen igre se ne moze obuhvatiti

jednom defnicijom.

J.Hojzing igru odredjuje kao dobrovoljnu radnju ili delatnost koja

se odvija unutar vremenskih I prostornih granica, prema

dobrovoljno prihvacenim ali obaveznim pravilima. Cilj igre je u

samoj igri, a prati je osecaj napetosti I radosti. J.Hojzing navodi da“vaka je igra lobodan cin, ona je slobodna.

!."ajoa smatra da je igra slobodna, izdvojena, neizvesna,

neproduktivna, prospisana I fktivna.

Sustina igre vidi se u:

• #ominaciji sredstva nad ciljevima

• $manjivanju rizika od neuspeha

• %rivremeni prestanak &rustracije kod igraca

• %ruzanje slobode

• #obrovoljna priroda

Sustina decje igre:

'snovni razlog zasto se dete igra je zadovoljstvo da se bude uzrok

ko void ka afrmaciji svoga ja. Igra je dominantna aktivnost

detinjstva.

Savremena shvatanja o decjoj igri:

Dva aspekta igre: kognitivni I razvojni.

(a kognitivne teorije decje igre karakteristicno je da igru

posmatraju kao specifcnu saznajnu delatnost koja je od najveceg


2/37

znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji

razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori koji odredjuju

intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste

igara)

*. %rakticne igre+. imbolicke igre. Igre sa pravilima

.!rakticne igre: %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota

deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu

njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini.

".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa

pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte

godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko se dete vise prilagodjava

prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta

simbolickim pretvaranjima.

%.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju

uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa

senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili

intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sapravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli.

%ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja

simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga

okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces

akomodacije. %roces asimilacije.

(a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove

situacije.

Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo

sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku

povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.


3/37

2reba pomenuti I doprinos 3igotskog. 3igotski smatra da je decja

igra prakticna masta ili masta u dejstru pa prema tome I put da

dete osmisli emocije I vrednjuje svoje drustveno iskustvo,

odnosno nacin saznavanja. I za 3igotskog, igra je etapa u razvoju

saznajnih procesa. #ete se krece, napredjuje kroz igru I 4bo toga3igotski igru naziva “vodecom aktivnoscu56 %o 3igotskom igra se

razlikuje od rada I drugih vidova aktivnosti.

%edagozi moskovske skole posmatraju igru u ravojnoj liniji sa

misljenjem I ucenjem I isticu njenu kognitivnu &unkciju. Igra s

erazmatra kao “istorijski vid koji je nastao putem decje delatnosti,

koja reprodukuje delovanje odraslih I odnose medju njima,

usmerene ka snalazenju I upoznavanju predmetne stvarnosti.

%o 7eontijevu igra je vodeca aktivnost I ima odlike. %rvo to je

aktivnost u obliku koje I iz koje se di&erencijaru druge aktivnosti.

#rugo, u vodecoj aktivnosti se &ormiraju I razvijaju pojedini

psihicki procesi. 8pr, kod deteta se tokom igre po prvi put

&ormiraju procesi aktivne maste.

3alonov smatra da je svaka od &az akroz koje prolazi razvoj deteta

oznacena “eksplozijom aktivnosti koje ga za izvesno vreme

potpuno obuzimaju5

Igra u vaspitanju:

%laton u igru vidi mogucnost za vezbanje dece I bolje upoznavanje

njihovih sklonosti.

"omenski zahteva da se deci omoguce igre u kojima ce vezbati

zdravlje, okretnost I brzinu udova, svezinu I ostrinu duha, kao I

ucenje koje ce im prirediti zadovoljstvo igre.

(a uvodjenje igre u vaspitanje preds.dece najzasluzniji je Frebel.

'n je igru postavio kao okosnicu citavog vaspitnog postupka,

kome je cilj bio samorazvoj, uz oslobadjanje drugih unutrasnjih

snaga.


4/37

%ocetkom 99 veka, igre se sve vise javljaju u skolskim

aktivnostima. Igra se smatra za jedan od najmocnijih pokretaca

energije kod dece I vestina vaspitaca je da ono sto zeli da

predstavi deci, moze da predstavi kroz igru. Igra se zasniva na

interesu koji izaziva napor. Igra proistice iz susreta motivacijedeteta I njegovih kognitivnih mogucnosti I predstavlja aktivnost

koja ima najvise izgleda da angazuje dete jer ju je dete samo

izabralo.

Igra je uvek povezana sa decjim potrebama. Igra predstavlja licno

detetovo zadovoljenje. #eca se drugacije odnose prema zadacima

koji su predstavljeni u igri, nego kad sui m isti ti zadaci

predstavljeni na neki drugi nacin. #eca su u igri sposobna da

organizuju svoju aktivnost na visem nivou.

$ igrama se menjaju I odnosi izmedju deteta I odraslog. Funkcija

odraslog je uloga ucitelja I saradnika, koji nije “sudija6porota5.

#ete u igri zapaza svoje akcije, svoje delovanje.

$ igrama se ne postavlja pitanje discipline. $ igru se ukljucuju sva

deca po njihovoj sopstvenoj odluci I upravo ta “sopstvena odluka5

motivise decu da se pridrzavaju pravila samo da ne bi pokvarili

igru.

2akmicenje kroz igru je ustvari “uvod u saradnju5. #eca kroz

takmicenje uce da saradjuju sa drugima, da slusaju I postuju

druge.

'snovna vrednost igre, iler) Covek se igra samo onda kad je u

punom znacenju reci covek I on je samo onda covek kada se igra.

#ete u igri ima potpunu slobodu da odlucuje, da “diriguje5 kakoono zeli. Igra omogucuje deci da razvijaju sopstvene sposobnosti.

!rigovori koriscenju igre u didakticke svrhe:

:rgumenti onih koji se protive da se igra koristi u vaspitno

obrazovne svrhe, mogu se podeliti u + grupacije) !rva koja porice


5/37

koriscenje igara u vaspitobrazov. svrhe. Druga koja je u vecoj ili

manjoj meri ogranicava.

"ad se od igre zatrazi da prosiri znanja jedne licnosti u bilo kojoj

oblasti, igra prestaje da bude igra. “Igra je delatnost koja seiscrpljuje u sopstvenoj aktivnosti, koja za sobon ne ostavlja

nista..3ezba, nasuprot tome, je nametnuta I ona za sobom

ostavlja rezultat5.

vako mesanje u igru, dovodi do toga da igra prestaje da bude

igra.

Ima shvatanja po kojima je igra medijum u vaspiobraz.procesu,

ali se smatra da su mogucnosti igre ogranicene u poredjenju sa

ostalim organizacionim oblicima, posebno zanimanjima.

&aspitno'o#razovne vrednosti decje igre:

Igra ima veoma znacajnu ulogu u razvoju I ucenju predskolskog

deteta. #eca se igraju iz sopstvenog zadovoljstva, za decu je igra

aktivnosti kojom deca zadovoljavaju svoje potrebe, razvijaju

stvaralacke I umne sposobnosti, jacaju zdravlje, uce I socijalizujuse kroz igru. Igra se javlja kao napor malog deteta da prevazidje

raskorak izmedju sopstvenih mogucnosti I obrazaca ponasanja

koje mora da usvoji.

8ajveca vrednost igre je u tome sto igra moze da privuce I odrzi

paznju svakog deteta, kao I sto igra moze da motivise svako dete

da aktivno ucestvuje. #ete u igri stvara situacije koje su pod

njegogom kontrolom, koje razume I u kojima se sigurno oseca.Igra angazuje dete vise nego realan zivot, u igri se dete ponasa

savrseno na svoj sopstveni nacin.

matra se d aje igra u predskolskom detinjstvu, vodeca aktivnost

upravo zato sto je usmerena na zadovoljavanje potreba deteta.


6/37

3aspitanje kroz igru, putem igre, moze da predstavlja najbolji

nacin vaspitanja, pogotovo u mladjem uzrastu.

(u$tivisanje decje igre:

:ko se usmereno I organizovano deluje na nacin I sadrzaj igre,

moguce je izazvati napredak u svakom aspektu razvoja deteta I

njegovo uopstem razvoju u celini. !azradjuju se postupki kojima

se igra neguje, usmerava I podstice, ali se I dalje cuvaju

potencijali igre I nenarusavaju se osnovne karakteristike igre.

%roblem kultivisanja decje igre je jedan od sloznijih problema

predsk.pedagogije. %reterano mesanje odraslih, narusuje igru. $

kultivisanju decje igre treba da se podje od negovanja decjihpokreta, zatim se prelazi na sve ostale medijume koji se nalaze u

umetnosti. Igru treba postepeno kultivisati. Igru treba postepeno

prenositi sa motorickog na imaginarni, duhovni plan.

Igra I socio'emociona$ni razvoj:

Igra kao dru;tvena aktivnost prunost. 'na omogu=uje detetu da ulazi uaktivne odnose sa drugom decom i odraslima, da u njih unosi

smisao i tako mu pomaito u raznim dru;tvenim

igrama sa gotovim pravilima. Igre sa gotovim pravilima pruin treba se pona;ati i ;ta treba posti=i, kao i ko dobija, a ko

gubi. @e?utim, socijalni odnosi i emocije, koji nastaju tokom ove

igre ne sadrkom kontekstu. 8a taj na>in, ove igre poma


7/37

ovladaju postupcima za snalae da kontroli;u

svoje pokrete, ose=aju se slobodno, raduju se.• Igre razumevanja ' !azvoj >ulne osetljovosti,

raspoznavanje i razumevanje gestova, uo>avanje i

procenjivanje tu?eg dr


8/37

• Igra re*avanja konikata ' 'bezbe?ivanje atmos&ere za

;to manje konAiktnih situaciaj,traganje sa decom za

re;avanjima konAikta.

Igra I stvara$astvo:#e>ia igra se smarta za prototip stvarala;tva, kreativni >in deteta

pomo=u koga ono u procesu razvoja pro;iruje svoje iskustvo i

ostvaruje neke svoje sposobnosti. Igra nema cilj van sebe, dete

moi kao kreativan >in kojim se dete izraiju

pomo= otkriva, u>i, stvara, a stvarala;tvo odre?uje kao igramisaonim elementima.

tvarala>ke aktivnosti ako su na odgovaraju=i na>in organizvane,

osloba?aju decu briga, koje im ponekad preterano usa?uju

odrasli, da se ne uprljaju i ne naprave nered, ;to ih >ini opu;tenim

i posebno zadovoljnim. 'ne su i prilke da se dete postepeno nau>i

da se kontroli;e, bude strpljivo i istrajno, oni se u>e da razumeju

ideje, prihvate kritiku.

Igre I inte$ektua$ni procesi:

@nogi psiholozi koji su se bavili razvojnim pojavama ranog

detinstva utvrdili su povezanost izme?u igre i razvoja mi;ljenja.

#ete sa svojom okolinom stupa u dodir na na>in koji se razlikuje

od na>ina odraslog >oveka, i otuda se kod njega razlikuje kako put

sticanja iskustva, tako i oblici njegovog istrain u>enja dece pred;kolskog uzrasta.

#e>ije saznajne aktivnosti imaju empirijiski karakter, ;to zna>i da

dete usvaja uglavnom ono ;to mu je potrebno sada, a ne ono ;to

=e se javiti potreba u neodre?enoj budu=nosti. 8a>in na koji dete

misli u igri je jedan od osnovnih pokreta>a njegovog


9/37

intelektualnog razvoja. $ igri ono Bprelazi sa plana na konkretne

misli zasnovane pomo=u stvari, na plan aspekta reprezentativne

misli“, zbog >ega se kroz nju sti>e &unkcije reprezentacije, kao

Bkapitalna &unkcija naseg psihizma“.

Igra uti>e na intelektualni razvoj budu=i da se u njoj dete u>i da

uop;tava predmete i radnje, kao i da se koristi re>ima koje se ne

odnose na konkretne stvari ve= na ono ;to se stvari predstavljaju.

3e= samo ula


10/37

kad god se za to ukase prilika. 3aspitac prilikom svojih

intervencija ukazuje na razne mogucnosti razvijanja I bogacenje

decje aktivnosti, da bi podstakao njihovu mastu, vise to radi, nego

sto odredjuje pravac kojim bi se one mogle kretati.

'drasli se u igru pojavljuju kao “model misaone osobe5 koja

imponuje svojom snagom I umecem, sto podstice decu da porede

svoje snage sa tom osobom I oponasaju je. #a se nista ne bi

pokvarilo u igri, od vaspitaca se zahteva snalazljivost, strpljenje

kao I svest o tome da je aktivnost koju dete vrsi poluga njegovog

razvoja, a ne on sam.

&rste igara:

#ecije igre su podeljene u cetiri velike kategorije)

*. Funkcionalne igre pokretne, ritmicke.+. Igre maste ili igre uloge, simbolicke.. Igre sa gotovim pravilima, didakticke igre, tradicionalne igre.-. "onstruktorske, kostruktivne igre, manipulativni centri.

.1unkciona$ne igre: 2o su igre u kojima vrsenje pokreta nema

neposrednu svrhu. 'vakve igre sadrze pored nekontrolisanih,

impulsivnih pokreta I slozenije povezane pokrete. 'blici&unkcionalnih igara su)

Senzomotorne aktivnosti sopstvenim organima. Izvode

se bez igraca, karakterno je za njih da se ponavljaju pokreti.Igre posvecene rukovanju materija$om. !ukovanje

raznim pokretnim igrackama, prirodnim I vestackim

materijalima, rekvizitima itd.

!okretne igre uz koriscenje rekvizita."retanje se vrsi uz

pomoc rekvizita, npr voznja bicikla, klackanje itd.

".Igre maste i$i igre u$oga: (a ove igre se koriste I nazivi igre

imitacije I podrazavanja, igre iluzuje, dramske igre, cime se

odredjuje njihova sustina. 'blici u kojima se javljaju su sledeci)


11/37

• Oponasanje postupka 3rse se zameni u upotrebi

predmeta.• Sim#o$icka imitacija %ocinje se podrzavanjem samog

sebe u zamisljenim situacijama.

• Sim#o$icka igra u$oga sa sizeom #ete preuzima ulogeodraslih osoba ili druge dece I prikazuje njihove odnose I

ponasanje.

• Dramske igre u$oga #ete ucestvuje u slozenijem

izvodjenju dramatizovanog teksta neke price, sto ukljucuje

planiranje, podelu uloga, upotrebu elemenata.

%.Igre sa gotovim pravi$ima 2didakticke igre3

tradiciona$ne4: 'vo su igre koje imaju svoja pravila i

karakteristiku, ali mogu se razlikovati igre u kojima pravila nastaju

u samom procesu igranja zahvaljujuci dogovoru igraca kao i od

igara sa pravilima smisljenima da unaprede razvoj i ucenje,

odnosno iz didaktickih razloga. #idakticke igre mozemo naci

povezane sa skoro svim ostalim I aktivnostima koje se odvijaju u

vrticu, naprimer u okviru)

• !erceptivno 5 motorne aktivnosti: Igre specijalno

pripremljenim igrackama I u okolnostima koje podsticu decuna uvezbavanje koordinacije.

• /dravstveno 5 higijenske aktivnosti: Igre u kojima se

primenjuju saznanja o zdravlju I higijeni.

• Drustvene aktivnosti: Igre sa pravilima koje su probrane ili

podesene na uticanje na decji razvoj I ucenje.• 67ektivne aktivnosti: Igre koje omogucavaju deci da bolje

upoznaju I izraze svoja osecanja kako bi ovladala njima.

•

Eko$oske aktivnosti: Igre u kojima se kao tema javljazastita covekove prirodne sredine.• Otkrivacke aktivnosti: 8eke vrste igracaka I pribora koji se

upotrebljavaju u ovim aktivnostima mogu imati elemente

didakticnosti. $ ovim igrama nema mnogo pravila koja

ogranicavaju ili usmeruju decu.


12/37

• 8ogicko 5 matematicke aktivnosti: $ ovu kategoriju

spadaju igre kojima je u pravilima ukomponovano vrsenje

intelektualnih operacija namerno podsticanju materijalnog

razvoja.• !rakticne aktivnosti: 2o su igre u kojima se sistematizuju

decja saznanja o radu ljudi.

• 6ktivnosti kojima se unapredjuje komunikacija I

stvara$astvo: 2o su razne govorne igre, igre recima, rime I

igre kojima se unapredjuje govorno stvaralastvo.

9.(onstruktorske igre: $ ovim igrama dete uoblicava materijal

da bi postigao odgovarajuci cilj, stvara nesto sto igrac dozivljava

kao rezultat svog napora. O#$ici u kojima se jav$jaju

konstruktorske igre su s$ede+e:

• !rona$a-enje kom#inacija nasta$i nenamernim

rukovanjem materija$a ' #eca oko druge godine otkriju da

kao rezultat njihovog manipulisanja elementina nekog

materijala mogu nastati spojevi koji su nalik na ne;to npr.

kockice sastavljanjem jednu na drugu mo


13/37

sebe predtavljaju konkretne oblike npr. legokockice, igra>ke

iz kinder jajeta i sl.

• 0ti$itarne konstrukcije $ prvi plan sastavljaju

uportebljivost onoga ;to se napravi, to su obi>no igra>ke od

gotovih delova i sa ugra?enim mehanizmom, izrada jednostavnih alata, sprave koje koriste snagu vode ili vetra

za pokretanje, de>ije ku=ice i druge gra?evine.

DID6()IC(E IGRE

Odredjenje I 7unkcija didaktickih igara:

#idakticke igre predstavljaju aktivnosti zahvaljujuci kojima deca

pribavljaju nova iskustva. "roz njih dete je motivisano da na

spontan nacin deluje na svet oko sebe, usavrsavajuci sa tim svojementalne I ostale sposobnosti. Igra ima didakticku vrednost ako

odgovara nekoj od sustinskih potreba deteta I sugerise mu svojom

strukturom, pravilima I sadrzajima. 'sim pravila u ovim igrama

postoji I zadatak. %utem ovih igara razvijaju se osobine decje

licnosti kao sto je uvazavanje drustvenih pravila ponasanja,

samosavladavanje, upornost I drugo.

0$oga vaspitaca u organizaciji didakticke igre:

#a bi igra bila organizovana potrebno je izvrsiti valjan izbor,

pripremiti njeno izvodjenje, odigrati je kako treba I nakon

izvodjenja oceniti njen tok I rezultate. Izbor didakticke igre se vrsi

u skladu sa ciljevima vaspitanja I obrazovanja. 3aspitac treba da

odredi vreme, prostor za igru, broj igraca, kao I da izabere


14/37

potreban didakticki material. 2akodje vaspitac treba I sam da se

pripremi za igru, a zatim da pripremi I decu, da im pruzi

neophodna saznanja I iskustva, ali I da osvezi prethodna. %onekad

im je potrebno pokazati oblike ponasanja koji su dozvoljeni, a koji

ne. 'bjasnjavanje pravila igara treba podesiti da ne budepredugacko, ali da ne bude I nepotpuno ili neprecizno. 2empo

same igre zavisi od vaspitaca, a vaspitac vodi racuna o toku I

rezultatima igre. %osle igre vaspitac treba da analizira sta je

ostvareno od planiranog, da li je igra bila odigrana kako treba,

jesu li je deca prihvatila, jesu li svi ucestvovali I da li su zadovoljni

igrom.

Speci;cnosti organizovanja didaktickih igarazavisno od uzrasta:

#idakticke igre zahtevaju malo vise paznje nego druge igre, za sta

mladja predskolska deca nisu spremna. 'vaj problem se da resiti,

primenom raznih postupaka za povecavanje decje motivacje I

posebno koriscenjem privlacnih didaktickih igracaka,

kombinovanjem razlicitih aktivnosti.

@ladjoj deci se pravila didaktickih igara, ako im nisu sasvim jasna,objasnjavaju tokom igre. %rilikom objasnjavanja pravila igre,

vaspitac treba da se obraca cas jednom cas drugom detetu, kako

bi svako od njih imalo utisak da govori bas njemu. em toga,

vaspitac treba da vodi racuna o svojim gestovima, glasu I mimici.

2akodje, kad su u pitanju mladja deca, paznju treba da posveti

upoznavanju predmeta. !azgovarajuci sa decom posle igre,

vaspitac treba samo pozitivne primere da naglasava.

8esto starija predskolska deca imaju razvijeniju paznju Ipamcenje, a bolje zapazaju svim culima. 'sim toga, kod starije

dece, postaju brojnije govorne igre, sa kojima se pored govora

razvija I misljenje. #idakticke igre, na ovom uzrastu, koriste se za

usvajanje slozenijih vidova umnih aktivnosti, za preradu

iskustvara I sistematizaciju decjih saznanja. tarija predskolska


15/37

deca su samostalnija, imaju vise inicijative I sposobnija su za

razne vrste stvaralastva. $ razgovoru posle igre, kao I pre toga,

isticu se decji uspesi, ohrabrju se oni koji su imali manje uspeha, a

o ponasanju dece se donose moralni sudovi.

&rste didaktickih igara I postupci koje sadrze:

've igre pokrecu dete na niz intelektualnih aktivnosti I postupaka

od kojih pominjemo)

• 3ezbe pojedinih culnih organa, vezbe svesne paznje I

usmerenosti na pojedine kvalitete stvari, pojava I procesa• !esavanje problema

•

$poznavanje kvaliteta predmeta onakvih kakvi su u okolnojstvarnosti

• Identifkacija, sparivanje I razlikovanje po jednom od

kvaliteta

• Dvaluacija

• "lasifkacija grupisanje po slicnosi, odvajanje po razlici

• !eprodukcija odredjenih osobina na razne nacine u razlicitim

medijima• "ombinovanje pojedinih svojstava odredjenog materijala,

objekta, likova itd

• truktuiranje vremena I prostora

• %amcenje kratkorocno I dugorocno

• !eprezentovanje posebno predstavljanje putem govora

• "oriscenje perceptivnog iskustva za opazanje bogatstva

pojavnih oblika u okolnoj stvarnosti

Igre predmetima:

$ didaktickim igrama se koriste razni predmeti, igracke, kao I

prirodni materijali. #ete zahvaljujuci mnostvu raznih igracaka,

predmeta, uci da ih razlikuje po boji, obliku, velicini, po materijalu

od kojeg su napravljeni, itd. #ete moze da grupise iste igracke, da

im trazi slucnosti ili razlike I da ih poredi.


16/37

DE)E 0CI O


17/37

(ako=

!azvoj deteta ostvaruje se celovito. #ete saznaje svet oko sebe,

upoznaje predmete I otkriva nove, otkriva nova bica, nove pojave

I procese.Svet #oja: #eca rano upoznaju svet boja. 2reba ih podrzavati,

usmeravati I podsticati da sto vise I bolje uocavaju boje oko sebe,

davati ih sto vise primera kako bi kroz primere premeta, zivotinja,

odece, igracaka, videli I upoznali sto vise boja. 2reba podsticati

decu da istrazuju, da uocavaju I da imenuju boje u svom

okruzenju.

O#$ik: #ete se veoma rano susrece sa raznim oblicima u svom

okruzenju. "ako je dete starije sve vise opaza I imenuje oblike koji

ga okruzuju. Imenuje slicnosti medju nekim oblicima, kao I razlike.

2reba usmeravati I podsticati dete da u svakodnevnim

aktivnostima sto vise uocava I imenuje. %otrebno je pokazivati sto

vise oblika deci I uporedjivati neke geometrijske oblike sa drugim

oblicima iz okoline.

!o$ozaj predmeta u prostoru: 2reba podsticati decu da uocava

polozaj predmeta oko sebe I da istrazuje. !azvijati orijentaciju koddece. pominajti im odrdjene pojmove gore, dole, levo, desno.

'rganizovati brojne igre u kojima dete moze da uocava polozaj

predmeta u prostoru.

Dete i..

!redmeti I pojave: Igre kao sto su istrazivacke I gradjevinske,

pruzaju detetu mogucnost da se upoznaje sa predmetima kako

novim, tako I da utvrdi ono sto vec zna, upoznaje se sa novimpojavama. Istrazivacka igra podstice detet da samostalno

istrazuje, da traga za novim, da otkriva, istrazivacka igra podstice

detu da gleda, da uporedjuje I zapaza. @anipulacijom odredjenih

predmeta, dece shvata veze izmedju tih predmeta. hvata njihovu

svrhu.


18/37

Rad: #ete vec od malih nogu pokazuje zelju da zeli da ucestvuje

u aktivnostima koje odrasli obavljaju. #etetu treba omoguciti

ravnopravnu ulogu da pomaze u nekim aktivnostima koje

obavljaju odrasli. #ete treba uvoditi da samostalno istrazuje,

proba novo. %odsticati dete da upoznaje razne delatnosti zaodrasle. #a upoznaje razne kucne aparate, da rukuje nekim

kucnim aparatima) 23, radio, daljinski, kaseto&on, video, itd..

2reba pokazati detetu kako da obavlja samostalno popravke na

svojoj odeci I obuci, da proba samo da zasije nesto, da nadje

dugme koje mu odgovara, da veze masnu ili pertle.

Sao#racaj: 'baveza odraslih je da pripremi dete za saobracaj, da

kaze detetu neke odlike tj karakteristike saobracaja, d anapomene

detetu da saobracaj ima svoja pravila koja se moraju postovati

radi sopstvene I radi tudje bezbednosti. #ete mora da usvoji

znanja I pravila u vezi saobracaja koja ce mu pomoci da bude

bezbedno. #ete treba da zna da se orijentise u prostoru, tako I u

saobracaju. #a zna sta odredjeni znaci znace, da zna sta koja boja

na sema&oru znaci, da zna gde je pesacki I za sta sluzi, da zna

kako da gleda pravilno kad je na raskrsnici. #ok roditelj dovodi

dete ili odvodi iz vrtica, prolaze kroz park, preko pesackih prelaza,

cekaju na sema&orima, usput roditelj treba I moze detetu da prica

o saobracaju, gde se sta desava I zasto.

Svet zivotinja: #ete vec kod ranog uzrasta upoznaje zivotinje

oko sebe. $ gradskoj sredini upoznaje kucne ljubimce. $poznaje

zivotinje preko slika, iz zooloskog vrta, a neke I vidi uzivo npr na

&armi, kod komsije, kod bake, deke. $ seoskoj sredini dete se

susrece sa domacim zivotinjama. aznaje koje su to domace

zivotinje, uocava njihove karakteristike, po cemu se one razlikujuili po cemu su slicne. #ete dodiruje, mazi zivotinje, radoznalo je.

Svet #i$jaka: #ete jos na ranom uzrastu upoznaje biljke, drvece,

zbunje, cvece. "roz setnje dete se susrece sa raznim biljakama.

$poznaje karakteristike biljaka. #ete moze I samostalno da void

racuna o biljkama, npr da ih sadi, da ih neguje. $ parku, na


19/37

livadama, u sumicama, dete srece mnostvo biljaka, posmatra ih I

uocava njihove karakteristike.

!red$og projekta aktivnosti u okviru eko$ogije:

0redjivanje3 odrzavanje I dr.aktivnosti u so#i za #oravak

dece:

• odrzavanje cistoce

• bogacenje I uredjivanje kutica

• plansko koriscenje elektricne energije

• skupljanje I koriscenje prirodnog materijala za izradu

igracaka ili drugih sredstava

•

pravljenje zdravih jela I napitaka• skupljanje prirodnog materijala za tradicionalne igre

• stvaralastvo, slikanje, crtanje, boje, pesak, glina, testo

Odrzavanje zajednickih prostorija u vrticu:

• odrzavanje I uredjenje holova, kupatila, garderobe

• negovanje zelenila

• stednja vode, struje, papira toalet6za ruke, sapuna

Odrzavanje I #ogacenje eko$oskog ka#ineta:

• osmisljavanje enterijera, uredjivanje I odrzavanje

• &ormiranje herbarijuma, insektarijuma

• izrada igracki

Odrzavanje dvorista I o#$iznjeg parka:

• redovno ciscenje

•

sadjenje I cuvanje sadnica• sisanje trave

• uspostavljanje lepe I srdacne komunikacije sa posetiocima

parka• uredjenje cveca I zbunova, drveca


20/37

Saradnja sa #$izom oko$inom:

• uspostavljanje prijateljskih odnosa sa susedima

• oblizenje suseda

•

organizacija zajednickih akcija• organizacija svecanosti I druzenje

Saradnja sa o#$iznjim predsko$skim ustanovama:

• organizacija istrazivackih I takmicarskih igara

• organizacija zajednickih igara u prirodi

• organizacija zajednickog pravljenja hrane

• organizovati razne radionicelikovne, dramske, gradjevinske

Sta I kako dete moze=>

0 igri dete pokazuje da moze I ume:

• da koristi svoju samostalnost I slobodu

• koristi sve svoje sposobnosti, sva svoja iskustva, svoju mastu

I svoja osecanja

• dete moze samo da istrazuje I otkriva razlicite mogucnosti I

resenja problema• da usmeri akciju na sebe I vodi igru• da iskaze I ispuni svoje unutrasnje potrebe I ono sto je

njemu, kao licnosti, svojstveno

• da se posveti onom sto ga pokrece I ono sto snazno

dozivljava

0z sve ovo dete u igri ume da se pravi:

• kao da nesto radii li kao da se nesto desava

• kao da je neko drugi ili nesto drugo• kao da se sve dogadja negde drugde

0 sim#o$ickoj igri: imbolicka igra deteta je jedinstvena

pojava I javlja se u drugoj god.zivota I u kojoj se odigrava ono

sto dete shvata iz okoline koja ga okruzuje. 2o su prvo radnje


21/37

odraslih, a kasnije I odnosi medju ljudima. $ simbolickoj igri

predstavljaju se objekti, radnje, likovi, dogadjaji I prostori, a za

realizaciju tih dogadjaja dete koristi razlicita simbolicka

sredstva. $ simbolickoj igri dete preobrazava stvari, bica I

svojstva, a sebi daje dvojnu ulogu onoga koga predstavlja Ionoga ko je posmatrac.

0 igri drame I pozorista: $ igrovnim aktivnostima koje se

oslanjaju na dramu I pozoriste, dete uz podsticaj I podrsku I

pomoc odraslog u punom smislu moze)

• da bude upuceno na delovanje I iskustvo dramske akcije

koja ukljucuje njegovo celokupno bice

• da bude aktivno I da ostvaruje punu participaciju udramskom iskustvu I dogadjaju pozorista

• da bude samostalno, spontano

0$oga odras$og u igri drame I pozorista: (roz aktivnosti

drame I pozorista odras$i ima us$ove I mogucnosti:

• da bude creator, istrazivac I kriticar sopstvene prakse

• da u svim aktivnostima bude koliko vaspitacroditelj, toliko

I kativan ucesnikigrac• da ne bude jedini autor I tvorac svih &ormi, tema I sadrzaja

• da stalno razvija svoje I decje sposobnosti dramskog

izrazavanja• da podstice decu da budu sto aktivnija I kreativnija I da

isprobavaju I otkrivaju novo

• da motivise decu

&azno je znati o igri drame I pozorista: Sa decom

predsk.uzrasta igre drame I pozorista mogu da se

pode$e:

• jednostavne &orme igara I vezbi

• razvijene dramske aktivnosti

• slozenije &orme I sistemi aktivnosti


22/37

'va podela predstavlja moguci nacin izvodjenja igara,

pojedinacno ili u osmisljenom procesu. 'va podela sadrzi I

nivo akcije, od jednostavnijih ka slozenijih dramskih &ormi, od

konkretnijih do apstraktnijih sadrzaja, od imitacije do

razumevanja stvari I pojava. Ci$jevi igara drame I pozoristasu:

• u samim procesima igre

• u igranju “za sebe5

• u decjem iskustvu I decjem stvaralackom izrazu

• u interakciji koja se stvara I omogucava aktivno

ucestvovanje svih prisutnih

Igre drame I pozorista pruzaju idea$ne us$ove zainterakciju I kom#inovanje raznovrsnih o#$ika I nacina

rada:

• u grupi tako da svi kolektivno rade

• u grupi ali u kojoj svako individualno radi

• u grupi ali su aktivnosti u parovima

• u grupi ali su aktivnosti u malim grupama

• u grupi ali aktivnosti su na poseban nacin &rontalne ili

prezentacijske u raznim oblicima I na razne nacine

Osnovno sredtsvo u igrama drame I pozorista je:

• telo, posebno glas I pokret, pored toga koriste se I

• razni zanimljivi predmeti I materijali

• igracke

• razne stvari I predmeti svakodnevne upotrebe

• stare stvari

• lutke• sminka I ukrasi

• izabrani delovi odece ili kostimi, maske

• izabrani delovi namestaja ili oslikana scenografja

Igre drame I pozorista mogu da se o#ogate dodatnim:


23/37

• likovnografckim

• likovnomuzickim

• fzickim

• intelektualnosaznajnim

• literarnojezickim I drugim elementima

(ao rezu$tat i$i ishod stvara$ackog dramskog procesa3

mogu da se do#iju raznovrsni produkti kao sto su:

• igre

• pesme

• price

• crtezi

• slike• raznovrsni decji iskazi

• raznovrsna misljenja dece

• raznovrsni dramski tekstvo

• mali scenski prikazi

• elementi za priredbe, predstave

6tmos7era u igrama drame I pozorista ostvaruje se:

• akcijom I komunikacijom• fkcijom I stvarnoscu

• iskustvom I mastom

• istrazivanjem I stvaralastvom

• istrazivanjem I dozivljavanjem

• culnim senzacijama

• pozitivnim emocijama

• interesovanjem

• ispunjenjem zelja I potreba

• zadovoljstvom I smehom

Dramske igre I vez#e:

2o mogu da budu)

*. slobodne I spontane decje dramske igre


24/37

+. poznate I preuredjene tradicionalne I narodne decje igre

sa dramskim elementima. poznate ili novije vezbe I igre, kao posebne uvodne

dramske aktivnosti

.S$o#odne I spontane decje dramske igre: $ oblasti drame I

pozorista one imaju vaznu ulogu I zato dobijaju posebno mesto. 2o

su)

• spontane, slobodne decje igre, igre koje ne void odrasli ali je

podrzava I omogucuje deci da se sami igraju

• posredno podstaknute decje igre, igra koja je nastala pod

uticajem kreiranja sredine

".!oznate I preuredjene tradiciona$ne I narodne decje igre

sa dramskim e$ementima 2tradiciona$ne I narodne dramske

igre4: "ao dramske igre mogu da se koriste poznate I preuredjene

tradicionalne ili narodne decje dramske igre)

• u kojima je glavne predstavljanje ili simuliranje neceg ili

nekog drugog• koje posebno idu na to da razviju akciju, koncentraciju,

vestine I grupni rad• kao I one koje imaju istaknute odredjene uloge tokom

igrovne radnje koja se odvija u malim scenamaigre sa

kompozicijom

%.!oznate i$i novije vez#e I igre3 kao pose#ne uvodne

dramske aktivnosti 2!ose#ne dramske vez#e I igre4:

8ajpoznatije dramske vezbe I igre mogu da se podele u nekoliko

vrsta)

• vezbe neposrednog dozivljaja I iskustva akcije

• vezbe dramskih vestina

• vezbe I igre u obliku manjih dramskih zadataka

• vezbe kao dramske igre

• malo dramske igre


25/37

/asto s$o#odna dramska igra=

• deca se sama sa posebnim zadovoljstvom I paznjom, igraju

svojih sopstvenih dramskih igara

•

odrasli treba da neguje I podstice spontanu I slobodnudramsku igrovnu aktivnost dece, kao izuzetno znacajnu

dramsku delatnost

• kao I sve prakticne aktivnosti dece, ova specifcna dramska

aktivnost moze da se posmatra• deca sama, sponatano, ulaze u igru I u organizaciju igre

• deca sama stvaraju fktivni plan igre, stvaraju zamisljene

situacije, preobrazavaju se I pridaju sebi I stvarima drugacije

znacenje, zamenjuju ih drugom vezom ili nekom slicnoscu

/asto podstaknuta dramska igra=

'drasli mogu da uoce da li su deca podstaknuta na dramsku igru

ponudjenim predmetima, ukoliko stvaraju razlicite situacije na

koje sui h naveli predmeti. 'va vrsta podstaknute dramske igre

nema osnovnih pravila koja odredjuju redosled dogadjaja u igri, ali

ima specifcna I opsta pravila. 'na je tip igrovne aktivnosti

odvijanja igre bez utvrdjenog redosleda. $ ovim igrama postoje

sadrzaji I strukture koje deca ponavljaju.

/asto igre predstav$janja=

#ecje narodne ili tradicionalne igre deo su narodne culture I u

njima je sadrzano iskustvo mnogih generacija, ali I posebno

pedagosko iskustvo. %oznate su decje narodne dramske igre u

kojima je glavno predstavljanje simuliranje neceg drugog ili

igranje uloga. $ tradicionalnim narodnim igrama je glavno

predstavljanje, dramatizovanje, simuliranje neceg drugog I igranje

izvesnih uloga. $ ovim igrama najvaznije je zadovoljstvo u

izvodjenju, u samom predstavljanju, koje je I osnovni smisao igre.

"roz ove igre se vezba prihvatanje normi grupnog ponasanja,

saosecanja, verbalna spretnost, lukavost, a ostvaruje se potreba

za estetskim uzivanjem, druzenjem I slicno.


26/37

/asto igre akcije=

• poznate decje narodne igre sa dramskim elementima koje

posebno razvijaju akciju, koncentraciju, vestine I grupni rad,

takodje mogu da budu izuzetno dobre dramske igre• kad podsticaj mogu da se koriste izabrane igre nadmetanja,

igre koje su nekad vise igali decaci

• ove igre su one u kojima se, po unapred utvrdjenim

pravilima, takmice dva pojedinca, dve grupe ili pojedinac sa

grupom• za ove igre karakteristicno je da imaju sl tok) igra zapocinje

podelom na dve grupe, dogovor ili sreca odlucuju koji ce

ucesnik pripasti kojoj grupi, zatim nastaje nadmetanje u vidu

napada ili odbrane ili dostizanja nekog cilja, sto moze imati

vise sekvenci, sledi proglasenje pobednika ili pobedjenog

• osim toga, ovde je vrlo lako smenjivanje uloga. 'naj koji je

nadigram u jednom krugu igre, vec u sledecem moze biti

pobednik.

6ktivnosti za dramsko igranje I improvizaciju:

#ramsko igranje I improvizacija oznacavaju prostor osmisljenog

podsticanja spontanog dramskog izraza. #ramske aktivnosti

predstavljaju izuzetno privlacnu, zanimljivu I zabavnu primenu

osnovnih elemenata decje igre. (a dramsko igranje I improvizacije

obicno se uzimaju I istrazuju)

• zivotne situacije

• svet maste

/asto aktivnosti za dramsko igranje I improvizaciju=

• dramsko igranje I improvizacija omogucavaju da se decja

iskustva I decja predznanja, kao I trenutno okruzenje deteta,

sredina I dogadjanja u stvarnosti, nadju u interakciji I

fktivnoj situaciji, u prostoru slobodnog delovanja.


27/37

• teziste ovih dramskih aktivnosti je na spontanosti,

dozivljavanju, prozivljavanju I uzivanju.• obicno im se odredjuje mesto zbivanja, moze da se fksira

situacija, mogu da se odrede I uloge koje nose suprotnost,

moze da se utvrdi osnova price ili njen deo.• vazno je da ovaj oblik dramskih aktivnosti karakterise

“igranje5 sto znaci da to igranje moze da traje duze, da

nema strogo zacrtan cilj, da se za igranje dogovara I da se

tokom igre mogu desavati promene• dramsko igranje I improvizacija nisu aktivnosti u kojima treba

zahtevati ponavljanje u istom obliku u kome su vec jednom

izvedene, jer tada vise nisu igranje I nisu improvizacija

Dramske radionice I igre pozorista:

'vu grupaciju mogu podjednako lako da zauzmu razliciti oblici

osmisljenih procesa u kojima sa jedne strane svoje veliko mesto

zauzimaju)

• dramske radionice kao osmisljeni oblici slozenijih procesa

dramske interakcije sa grupom I za grupu• igre pozorista koje se usmeravaju na prezentaciju igranog ili

se postavljaju kao projekti ciji ce rezultat biti predstava

/asto dramska radionica I igre pozorista=

• #ramska radionica dece preds.uzrasta moze da bude

posebna vrsta vodjene dramske aktivnosti. 3oditi dramsku

radionicu znaci voditi jednu aktivnost razvojno, igrovno,

stvaralacki I interaktivno kroz osmisljen sistem• #obra dramska radionica u punom smislu omogucava

oslobadjanje I stvaralacko angazovanje svih ucesnika u

neposrednoj, spontanoj I zivoj komunikaciji sa svim

elementima I iznenadjenjima koje moze da pruzi

svakodnevni zivot I umetnost u kreativnom spoju


28/37

• $ dramskoj radionici je pre svega vazan proces, dramska

radionica osim toga izuzetno postuje osnovne principe decje

igre I ucenje kroz iskustvo• #ramske radionice sa decom predsk.uzrasta mogu da se

razvijaju po &azama. 0g$avnom se razvijaju kroz % 7aze:uvodna3 razvojna I zavrsna. 've &aze predstavljaju tok

jedne radionice ili tok jednog kraceg6duzeg perioda rada. $

radu sa decom predsk.uzrasta ove &aze mogu da pomognu

pri odredjivanju izbora aktivnosti prema uzrastu.

!R&6 16/6:

• "od dramskih radionica prvi deo predstavlja uvodnu &azu I

oznacava pripremu, opustanje I koncentraciju. Ide se na toda se stvori osecanje grupe I uspostavi zajednicka, dobra

atmos&era.• !adionica najcesce polazi iz kruga.

• 3azno je da svi rade I da izbor igara I vezbi omogucuje

zajednicko angazovanje, a da pri tom svako dete moze da se

koncentrise na sebe.• 'vde se koriste I kombinuju razne vezbe pokreta I kretanja u

prostoru, vezbe culne osetljivosti, vezbe koncentracije, vezbefzicke kondicije.. 'vde se cesto koriste razgovori ili iskazi

kojima se posredno ili neposredno ulazi u temu ili se dolazi

do teme.

• %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju

radnje.• 'va &aza oznacava uglavnom “oslobadjanje &orme5

DR0G6 16/6:

• #rugi deo predstavlja &azu koja se, obicno, nastavlja na

prethodnu I njena je nadgradnja.

• Eiraju se vezbe I igre koje omogucuju da cela grupa bude

aktivna, tako da se stvaraju manje simularne grupe I parovi

ili situacije razmene I promena u grupi I kroz grupu.


29/37

• (ahtevi koji se postavljaju sire se sa koncentracije na sebe,

na opazanje drugih, na kontakt sa drugima, na razumevanje

poruka I izraza tog drugog, na adekvatno reagovanje.• 'va je &aza rasciscavanja iskustva, ne samo u konkretnim,

nego I u simbolickim radnjama. $ vezbe I igre s eubacuju iliizvlace teme ili se naglasava sredstvo izrazavanja, a posebno

se istice I razradjuju dramski elementi kao sto su uloge,

situacije, radnje, sukobi I slicno.

• %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju

odnose.• 'va &aza oznacava uglavnom “oslobadjanje sadrzaja5

)REC6 16/6:

• 2reci deo je &aza do koje moze, ali ne mora uvek da se stigne.

• 'vde se u procesu ukljucuju ili izvlace iz prethodne &aze

&orme I sadrzaji koji se razradjuju I razvijaju.

• #aju se slozeniji zadaci I koriste se slozenije dramske

tehnike, kao I elementi raznih dramskih stilova uz negovanje

interpretacije iskustva u osmisljenim I celovitim meta&orickim

radnjama.

• "oriste se razne mogucnosti I varijante izvodjenja.• %rethodno stvorene grupe, parovi ili pojedinci mogu da

prezentuju, odnosno “odigraju5 pred ostalima, svoje male

dramske igre kao predstave.• Jos dalje moze da se ide razgovorima o vidjenom, raznim

nacinima izvestavanja o dogovorenom, diskusijom o

varijantama izvodjenja I nacina resavanja zadataka,

analizom odnosa, teskoca, problema.

•

$ ovoj &azi, teziste je na kolektivnoj dramskoj igri, ali onojkoja zadrzava I podstice individualnost svakog ucesnika.• %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju

poruke.

• 'va &aza oznacava u punom smislu “oslobadjanje znacenja5

Dramske radionice I igre pozorista:


30/37

• !adionica za upoznavanje sebe.

• !adionica za upoznavanje drugih.

• !adionica za lepe I srecne reci.

• !adionica za ruzne, strasne I tuzne reci.

• !adionica za pesme.• !adionica za price.

• !adionica za recitovanje.

• !adionica za glumljenje

DE)E 0 S&E)0 8I


31/37

%ravo svakog deteta je da se samostalno I slobodno izrazava. $

raznovrsnim likovnim igrama I aktivnostima, dete otkriva,

upoznaje sebe I potvrdjuje sebe kao stvaralacko, umetnicko bice.

#ete ce biti umetnicko I stvaralacko bice ako mu se ne oduzme

ono sto jeste, a to je da bude slobodno, da misli onako kako zeli,da svet vidi kako ga vidi, da likovno stvara sta hoce I dokle

hoce.m%redsk.dete ima pravo da bira teme, da odustane od

zapocete teme I da nastavi drugu, pravo da se ne opredeli ni za

jednu temu, pravo da bira slobodnu temu. %ravo dteeta je da

“nista5 likovno ne ostvari. %ravo dteeta je da samo bira “Eiram,

dakle postojim5 (a detet su likovne igre I aktivnosti vrlo ozbiljan

posao, a ne samo “mrljanje po papiru ili “gubljenje vremena5. $

likovnoj aktivnosti I igri dete upoznaje sopstvene likovnemogucnosti I svoj likovni izraz. 'tkriva I upoznaje svoja osecanja,

svoje ideje, misli, opazanja, potrebe, mastanja.. Igrajuci se

razlicitim likovnim materijalima I likovnim elementima, dete

ostvaruje svoje prve korake u pravo na likovno obrazovanje I

ucestvovanje u razvoju culture kojoj pripada.

Sta moze dete..

$ svom likovnom razvoju dete prolazi kroz odredjene &aze, koje seodvijaju u kontinuitetu I medjusobno se prozimaju. ta dete moze

u likovnom izrazavanju, uslovljeno je zakonima psihofzickog

razvitka predsk.deteta sa jedne strane I podsticanja kulturne

sredine sa druge strane. (bog razlicitog tempa I ravoja I velikih

individualnih razlika, mogucnosti likovnog izrazavanja su razlicite.

8I


32/37

auto, cas kuca, cas ljudska fgura.. "rug ne oznacava okruglost,

nego opste svojstvo predmeta.

8J0DS(6 1IG0R6: 'd kruga koji prvobitno predstavlja ljudsku

fgure, dete na krug dodaje vertikalne I horizontalne linije, cimenastaje prva ljudska fgura. "rug je za dete glava I telo, tako da ne

izostavlja nista, kako odrasli smatraju. Cesto se krug izduzuje u

jajast, duguljast oblik, nagovestavajuci crte lica u gornjem, a

odecu u donjem delu. !uke su spojene tamo gde treba. 8ajpre se

crte lica naslucuju, manji kruzici u vecem krugu glave, pre nego

sto se razdele na nos, oci I usta. %rve crte predstavljaju one

delove lica koji su najpokretljiviji 0oci, usta1. #odajuci trup, dete

razdvaja glavu od tela. !uke su I dalje rasirene, sa ili bez prstiju, a

negde su I potpuno izostavljene. #ete stvara svoj tip ljudske

fgure, tako da sebe I druge crta na isti nacin. $potpunjuju se

detalji na licu. #elimican pokret fgure, dete nagovestava

okretanjem stopala na jednu stranu, a I delimicno spustenim ili

podignutim rukama u zavisnosti od “akcije5 koju dete voli da

prikaze. %rikaz ljudske fgure se sve vise upotpunjuje novim

detaljima, pa one deluju kao celina. #odaju se sesir, vrat,

potpetice, obrve, trepavice, sminka, gumica za kosu, torba..

%otpuni pokret pojavice se tek oko devete god.kad dete napravi

razliku izmedju hodanja I trcanja.

!ROS)OR: #ete u pocetku crta razbacano, ne oseca prostor, a

potom na donjoj ivici hartije redja niz. 2aj prvi niz koji dete crta

jeste I prva kompozicija. "asnije podize platno zemlje, a spusta

platno neba. #odaje nizove. #ete crta I unutrasnji prostor, a dete

crta ono sto zna, a ne ono sto vidi. 2ako nastaju crtezi gde se sve

provide. $ kucama se vidi sav namestaj, unutrasnjost stomaka,torbe, automobile, itd..

?OJ6: 'secaj za boje se kod deteta javlja u drugoj god.zivota, a

svoj vrhunac dostize u trecoj I cetvrtoj god. Eoju subjektivno vidi I

dozviljava je u vizuelnoj komunikaciji sa sobom I drugima. 8ajpre

bira tople boje z aslikanje, a kasnije I druge. Cesto slika cistim


33/37

bojama, bez mesanja. Eoje cesto nemaju znacaj lokalnog tona

konj je crven, macka zelena, trava zuta, kasnije se boja mesa, a

upotrena lokalnog tona nastaje postepeno.

@oguci zadaci odras$og:• 'tkriva, upoznaje, podstice I razvija osobenosti likovnog

izraza predsk.deteta

• $vazava I ceni njegovi individualnost, njegova osecanja,

misli, dozivljaje, njegove ideje, njegov svet..

• tvara I obezbedjuje uslove za razvoj stvaralacke, kreativne

licnosti• (adovoljava decju potrebu za likovnim izrazavanjem

• 'mogucava detetu da se sto vise slobodno, smelo Isamostalno likovno izrazava

• 'tvara vece mogucnosti slobode u kreiranju slobodnih

asocijacija

• Eudi I razvija estetsku osetljivost kod dece I otvoren duh za

nove likovne ideje

• %odstice decu na govornu komunikaciju, kako bi nam

ispricala sta crtaju, sta ce dalje crtati, sta su nacrtala, itd..

•$smerava paznju deteta I ukazuje na bogatstvo boja, oblika Ilinija

• %odstice I razvija kreativnu imaginaciju kao vaznu

komponentu kreativnog misljenja

• %odstice I neguje istrazivacke tendencije kod dece u

istrazivanju I eksperimentisanju• 'bogacuje, oplemenjuje I upotounjava likovna saznanja I

otkrica dece

Dete I $ikovne tehnike 3 )eme:

7ikovne tehnike I materijali nisu cilj, nego osnovno sredstvo

likovnog vaspitanja, ali ne I jedino. $ radu sa ovim uzrastima one

su ponudjene kao mogucnosti stvaralackog ispoljavanja, sto ne

znaci da ce biti u potpunosti ostvarene, kao sto to mogu odrasli.


34/37

$ slobodi biranja jedne ili vise tehnika, dete se opredeljuje za

mogucu “cistu5 ili mogucu “kombinovanu5 tehniku, o cemu

samostalno odlucuje. Eirajuci jednu ili vise tehnika, dete kreira

svoje tehnike koje se odraslima ne moraju dopadati. (a dete su

instrumenti neobicne “igracke5 koje zeli da upozna. ve tehnike Imaterijali nisu primereni svoj deci podjednako. (ato I izbor

materijala I tehnika treba d abude odabran prema individualnim I

uzrasnim mogucnostima I to tako da ih dete moze samostalno

koristiti. %romene u izboru materijala I tehnika stimulativno deluju

na decu I veoma su pozeljne. ve moze biti podloga, a podloge ne

odgovaraju svim tehnikama. 'blik I velicina podloge treba da su

raznovrsni, ali u tome treba naci meru.

Igre opustanja I re$aksacije:

.Crtamo 2s$ikamo4 tackicama:

$ predskolskom uzrastu deca imaju snaznu potrebu za dinamikom

I kretanjem. 'vo se narocito ispoljava kod motorno nemirne dece.

$pravo zato pozeljno je povremeno organizovati aktivnosti u kojoj

ce deca da crtaju 0slikaju1 tackicama jer ih to u prvom redu

smiruje I opusta. %ripremiti cvrsce podloge I cvrsce tehnike. %ustiti

decu da slobodno tackicama prave sare po podlozi. 2eme nisu

pozeljne. 3arijante)

• slikamo tackicama temepa 0prsticima, cetkicama1

• slikamo tackicama tus 0prsticima, cetkicama1

'be varijante odgovaraju svim uzrastima.

".S$ikamo pro#usenom konzervom:

$ manje boce od plasticne mase sipati pripremljenu temperu

gustine jogurta. lobodnom gestikulacijompokretima ruke, boja

“tece po papiru kako tece I decja emocija. likanje

gestikulacijompokretima rukom, relaksirajuce deluje na dete,


35/37

razvija samokontrolu, pa je to uvek niz novog otkrivanja I

eksperimentisanja.

'rijentaciono odgovara uzrastu dece od - god.

%.@enjamo sare:

$ pripremljeni lepak za tapene, srednje gustine, sipati malo

rastvorene tempere, mastila Ili tusa. 'vako obojenim lepkom

premazati podlogu sirom cetkom. $koliko je podloga tamnija lepak

treba da je svetliji I obrnuto. 'moguciti malisanima da slikaju

nesvakidasnjim priborom) cesljem, kasikom, prstima, zbuzvanim

papirom.. ve dok je podloga vlazna, sare se mogu neprekidno

menjati dok se lepak ne osusi 0stvrdne1. 'dgovara svim

uzrastima.

IGR6


36/37

&unkcije u detetovom razvoju pokazuju da su sve dimenzije

razvoja Gemocionalna, kognitivna, socijalna, psihomotorna usko

poveza8D. 'dnos prihvatanja, sigurnosti I uvazavanje koji dete

gradi sa odraslima u neposrednom okruzenju doprinosi da dete

igru dozivljava kao zadovoljstvo I lakse se ukljucuje u igru sadrugom decom. 0 igri deca uce da:

• da pregovaraju

• uvazavaju tudje misljenje I ideje

• da postuju druge

• da postuju pravila

• da menjaju ono sto znaju

• da resavaju problem

• da glume razlicite uloge

• da se pokrecu slobodno I samouvereno

• da saradjuju u donosenju pravila

• da dele sa drugima

• da razumeju smisao odnosa sa drugima

Razvijaju:

• sposobnost za promenu

• sposobnost da samostalno odlucuju• da uvazavaju druge

• komuniciraju

• razvijaju poverenje u druge

• samopostovanje

• samostalnost

• pripadanje I odnos sa drugima

• simbolicko predstavljanje

&azne 7unkcije igre za do#ro#it deteta odnose se na:

• razvijanje kapaciteta za istrazivanje I delovanje u

promenjenim uslovima

• izgradjivanje licnog I kulturnog identiteta

• razvijanje maste I simbolickog predstavljanja


37/37

• razvijanje komunikacije I interakcije sa drugima

Documents

Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta