2.1 Pojam sistema Jedinstvene definicije pojma sistema, nema. Da
bi se dobila donekle realnija predstava ta je to sistem naveemo
nekoliko najee citiranih definicija: Osniva opte teorije sistema,
biolog Ludvig Fon Bertalanffy daje sledeu definiciju:Sistem je
kompleks elemenata koji se nalazi u uzajamnoj povezanosti. W.R
Asbby kae za sistem da je to spisak promenljivih a ne neka stvar.
S. Marjanovi: svaki skup ideja, funkcija materijala, ljudi ili
njihovih grupa povezanih odreenom konstrukcijom predstavlja
zaokruenu relativno nezavisnu celinu koju zovemo sistem. M. Rajkov
opta teorija sistema se razvija kao nauna disciplina sa ciljem da
otkrije zajedniku osnovu i jedinstvene koncepcijske okvire za
prouavanje razliitih sistema po sadraju i obliku. Pri tome nije
znaajan sam sadraj ili fiziki oblik sistema ve mogunost ponaanja
jednih sistema ako poznajemo ponaanje drugih. S. Optner: Sistem je
garnitura elemenata sa datom garniturom odnosa izmeu elemenata i
njihovih svojstava. S. Beer: Pod pojmom sistem podrazumevamo
uzajamnu povezanost razliitih elemenata. M. Wahl: Sistem se sastoji
od elemenata koji su meusobno organizovani. R. Stojanovi: Sistemi
nisu prosti zbirovi elemenata koji se nalaze u interakciji, oni su
skupovi koji imaju svojstva koje nemaju, odnosno ne moraju imati
njihovi sastavni delovi. S. Kukolea: Pod sistemom podrazumevamo
skup (kompoziciju) elemenata (delova) iji meusobni odnosi poivaju
na odreenim zakonima ili principima. Na osnovu mnogih definicija
teorije sistema od raznih autora moe se kao zajedniko smatrati da
je teorija sistema nauna disciplina koja se bavi fundamentalnim
procesima procesima od univerzalnog znaaja za pojave svojstvene
raznim naunim disciplinama. 3.2 Definicija informacija Postoji vie
definicija za informaciju kao: 1. Informacija je novo znaenje o
nekom dogaaju (injenica ili odluka) koja se saoptava primaocu da bi
se prouzrokovala cilju usmerena reakcija. 2. Informacija je deo
znanja kojim se smanjuje ili potpuno ostvaruje neodreenost sistema
I nezavisnost promena. 3. Informacijom se naziva sadaj onoga to
razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo I dok utiemo
na njega svojim prilagoavanjem. 4. Informacija za upravljanje jeste
relativno znanje koje proizilazi iz procesa obrade podataka I koje
je steeno da bismo njime postigli posebne svrhe (ciljeve). 1
Sve navedene definicije upuuju na zakljuak da informacija treba
da povea znanje koje koristi u izvravanju odreene aktivnosti,
odnosno u reavanju odreenog zadatka. O informaciji se ne moe
govoriti ako sadraj onoga to se saoptava ne sadri nova znanja za
primaoca; Ali nova znanja koja ne doprinose reavanju zadataka, nisu
nove informacije. 4.3 Osnovni ciljevi kibernetike Pred kibernetiku
kao nauku postavljeni su sledei ciljevi: Ustanoviti opte injenice
za sisteme sa upravljanjem Utvrditi granice u kojima se moe sistem
formulisati Izgraditi sistem teoretskih postavki, zakona I principa
koji ine centralno jezgro ove nauke Ukazati na potrebe korienja
injenica I zakonitosti koje ine teoriju radi praktine delatnosti
oveka.
5.1 Informatika je Od svog nastanka do danas pojam informatike
je prilino evoluirao. U literaturi se mogu nai vrlo razliite
definicije pojma informatike. Tako je na primer, Francuska
akademija nauka 1966.godine definisala kao: Nauku o racionalnoj
obradi informacija, pre svega pomou automatskih maina, time da se
informacija smatra nosiocem ljudskog znanja I komunikacija Sam
naziv informatike tesno je povezan sa pojavom I primenom
elektronskih raunara. Prvi ga je stvorio I upotrebio Filip Drejfus
1962.godine spajajuci delove francuskih rei information I
automatique. Pojam se prvobitno upotrebljavao da oznai automatsku
obradu podataka uz korienje elektronskih raunara. Medjunarodni biro
za informatiku sa seditem u Rimu dao je sledeu definiciju:
Informatika je disciplina koja prouava fenomen informacija,
informacione sisteme I obradu, prenos I korienje informacija
Definicija koja je navedena u Optoj enciklopediji
Jugoslovensko-leksikografskog zavoda glasi: Zagreb, 1977. godine:
Informatika je znanstvena disciplina koja prouava strukturu I
svojstva (a ne I konkretni sadraj) informacija, te zakonitosti
informacijske delatnosti, njenu teoriju, metodologiju I
organizaciju. Cilj je informatike razrada optimalnih metoda I
sredstava primanja, prenosa, obrade, pronalaenja I korienja
informacija. M. Stanojevi kae da se informatika moe smatrati:
Naukom o informacionim sistemima, koja se bavi izuavanjem
zakonitosti njihovog razvoja I funkcionisanja. Kao to se vidi,
definicije informatike su, I pored slinosti, prilino evoluirale.
Danas se pod informatikom uglavnom smatra disciplina koja prouava
sastav, funkcije, projektovanje I praktinu realizaciju
informacionih sistema sa raunarskom podrkom.
2
6.4 Informacioni sistemi preduzea su U odnosu na podrku koju
obuhvata, informacioni sistem moe biti: IS-I funkcionalnih celina,
podrava odreenu funkcionalnu celinu u organizaciji Sistemi za
planiranje resusra preduzea projektovani su da nadoknade nedostatak
komunikacije izmeu informacionih sistema I funkcionalnih celina.
Sistem za obradu transakcija podrava nadgledanje,prikupljanje,
uvanje I obradu podataka o svakodnevnim transakcijama nekih
organizacija, od kojih svaka stvara podatke. Inter- organizacioni
informacioni sistemi koji povezuju dve ili vie organizacija
podravaju interorganizacione aktivnosti od kojih je najpoznatiji
menadment lanca snabdevanja. Sistemi elektronske trgovine
omoguavaju organizacijama da obavljaju transakcije koje se nazivaju
elektronska trgovina tipa kompanija kompaniji. Sistemi za
automatizaciju kancelarijskog poslovanja ija je svrha podrka radu
administrativnog osoblja. Informacioni sistemi funkcionalnih celina
objedinjuju podatke I pripremaju izvetaje, prvenstveno za menadere.
Sistemi poslovne inteligencije koji pruaju kompjuterizovanu podrku
za kompleksne I nerutniske odluke. Prvenstveno su namenjene
menaderima. Ekspertni sistemi koji pokuavaju da simulraju rad oveka
eksperta. Imaju sposobnost da donose zakljuke na osnovu
prikupljenog znanja iz neke oblasti. Prvenstveno slue za podrku
ekspertima. Sistemi za podrku odluivanju omoguavaju menaderima da
testiraju hipoteze kod lansiranja novih proizvoda testirajui ulazne
parametre na dobijene rezultate I obrnuto Informacioni sistemi za
planiranje proizvodnje. Praenje zaliha sirovina, gotovih proizvoda,
lansiranje radnog naloga I sl. Informacioni sistemi u zdravstvu
praenje podataka u zdravstvenim ustanovama, medicinskom osoblju,
pacijentima, intervencijama I sl. Informacioni sistemi u javnoj
upravi praenje podataka o zakonima, odlukama, stanovnitvu I sl.
Informacioni sistemi u saobraaju, prosveti, geolokim, kosmikim,
biolokim I drugim istraivanjima.
6.10 Komunikacioni sistemi ine Svaki komunikacioni sistem se u
osnovi sastoji od: Izvora informacija koje treba preneti Prenosnog
medijuma kroz koji se informacija prenosi Korisnika kome su te
informacije potrebne
3
6.14 Mejnfrejm (Mainframe) arhitektura Na poetku su IS bili
organizovani oko jednog jakog raunara (mainframe) kao servera I vie
glupih terminala koji su predstavljali klijente. Kod ovih IS a cena
klijenata je bila niska, postojala je centralizovana logika
aplikacije, to je omoguavalo da se celokupan sistem administrira na
jednom mestu. Meutim, to je imalo I svoje loe strane: skup server;
nefleksibilnost- ogranieni resursi servera su brzo dostizani
porastom broja klijenata I dolazilo je do potrebe za jaim raunarom
na mestu servera koji mora da opsluuje I bazu podataka I
aplikativnu logiku za svakog klijenta: nizak nivo
pouzdanosti-ukoliko bi dolo do greke na glavnom mainframe raunaru,
to dovodi do pada celog sistema I aplikacija. 6.18 Informacioni
sistemi i univerzalni klijent Internet je mrea u koju je ukljuen
veliki broj razliitih platformi. Kada je usvojen jedinstveni
Protokol za komunikaciju (TCP/IP) bio je reen jedan deo problema.
Drugi problem je predstavljalo kako izbei da se za svaku razliitu
platformu jedan isti dokument posebno implementira. To je uslovilo
razvoj Web Browsera (itaa), kao univerzalnog klijenta. Ova
univerzalnost se zasniva na HTML- u, jeziku ije se komande
interpretiraju tek u browseru krajnjeg klijenta, prikazujui
rezultat svoje interpretacije na klijentovom ekranu. Odraavanje
ovakvih tankih klijenata je jednostavno I centralizovano. Ukoliko
elimo da modifikujemo neku aplikaciju potrebno je izvriti to samo
na jednom mestu (serveru aplikacije) I posao je zavren. Krajnji
korisnik zasnovan na internet browseru sada ima omoguen pristup
bilo kad, bilo gde. Primeuje se slinost sa mainframe arhitekturom.
Mnogo vei komfor klijentima moe se omoguiti download-ovanjem
dodatnog aplikacionog koda na stranu klijenta. Takoe je mogue
instaliranje kod-a na desktop klijenta ime se mogu potpuno
zadovoljiti svi kompleksni zahtevi krajnjeg korisnika I tada bi se
taj deo koda startovao van Internet browsera. Za ovakve klijente
idealna je Java kao programski jezik nezavistan od platforme. 6.20
Informacioni sistemi I server baza podataka Sloj podataka se
sastoji od servera baze podataka koji je dovoljno moan da izvri
skladitenje velikih koliina podataka, kao I manipulaciju I oporavak
istih. Razliiti proizvoai ugrauju u svoje servere razne mehanizme
koji obezbeuju sigurnost I oporavak baze. Server baze podataka
danas podrava I dvoslojnu (klijent-server) I n-tier arhitekturu.
Tako je mogua integracija ve postojeih klijent-server aplikacija I
novih aplikacija koje se prave u n-tier arhitekturi. Serveri I baza
podataka odreenih proizvoaa podravaju I fiziko smetanje sloja
aplikacije u bazu. Ide se ka tome ak I da se sloj prezentacije
prebaci u bazu podataka, to sve vie lii ponovo na mainframe
arhitekturu.
4
7.1 Softver raunara Raunarski sistem je u osnovi sastavljen od
dve komponente (softvare), programa za upravljanje I kontrolu
sistema I obradu podataka I fizikih komponenti (hardver-a), koje
slue za skladitenje I uvanje programa I podataka. Dva osnovna tipa
softvera su: Sistemski softver Korisniki- aplikacioni softver
Sistemski softver ini skup programa koji najee izrauje proizvoa
elektronskog raunara, a isporuuje ga korisniku zajedno sa
hardverom. Prema funkcijama koje vre, programi sistemskog softvera
se dele na: Programe za komandovanje I kontrolu (operativni sistem)
Usluni softver Korisniki softver se deli na: Gotove korisnike
programe Programe koji se prave po zahtevu korisnika Svaki
elektronski raunar, pored svoje fizike konstrukcije (hardware),
poseduje sistem programa, koji slue za: Upravljanje radom sistema
pri realizaciji nekog programa Kao programska sistemska podrka pri
izradi izvornih programa. Programi operativnog sistema se izrauju u
modularnom obliku, a ine ga oni programski moduli koji upravljaju
tehnikim resursima raunarskog sistema, kao to su: procesori, glavna
memorija, spoljanje memorije, ureaji ulaza-izlaza I sl. Svaki od
programa (modula), poto je zaduen za upravljanje konkretnim
resursom, duan je da izvrava sledee funkcije: Praenje stanja
resursa Odreivanje ta, ko, kada I koliko dobija Vrenje deobe
raunara- ako se zahteva I ako je mogue vriti deobu resursa
Oslobaanje resursa, kada prestaje potreba za njegovim korienjem.
Pojedini moduli operativnog sistema uvek se nalaze u glavnoj
memoriji paralelno sa programom koji se izvodi. Operativni sistem
uglavnom opredeljuje osnovne mogunosti raunarskog sistema, kao to
su multiprogramski rad, rad u realnom vremenu, mogunost
time-sheringa I sl. Operativni sistemi se sastoje od grupe programa
koje obavljaju odreene poslove. Ovi programi ili moduli,
predstavljaju posebne programske celine koje realizuju jednu
funkciju operativnog sistema, npr. Kopiranje, brisanje ili
ispisivanje datoteke na ekranu. Sloenost ovih programa zavisi od
samog OS-a. Prema vrsti resursa kojima upravljaju, programi OS-a se
mogu podeliti na: Programe za upravljanje memorijom
5
Programe za upravljanje procesorima Programe za upravljanje
perifernim ureajima Programe za upravljanje informacijama
Usluni sistemski softver ine: razvojni softver, sistem za
upravljanje bazom podataka I servisnih programa. Usluni softver je
grupa programa koja se odnosi na praenje ili upravljanje
neposrednim okruenjem OS-a. Gotov korisniki softver uglavnom
obuhvata programe za: sortiranje, reavanje matematikih problema,
reavanje problema iz statistike I verovatnoe I sl. Ovaj softver je
namenjen korisnicima za reavanje korisnikih problema. Aplikacioni
softver najee razvija sam korisnik, pa prema tome njega ine
programi koje je izradio korisnik raunara za svoje potrebe. 7.5
Sekvencijalna- paketna obrada Os-I za serijsku obradu jesu prvi
operativni sistemi koji su bili razvijeni. Sam naziv govori da se
kod ovakvih sistema vri serijska obrada programa. Kod ovakvih
sistema svi resursi raunara stoje na raspolaganju programu koji se
obrauje, i u jednom trenutku moe se koristiti samo jedan resurs
sistema. Sledei program moe otpoeti tek kada se potpuno zavri
prethodni. Poto program koji se izvrava moe da koristi samo jedan
resurs maine u jednom trenutku, a svi ostali resursi su slobodni,
loa strana operacionih sistema za sekvencionalnu obradu je
neracionalno korienje resursa sistema. Postoji nekoliko tipova
serijske obrade i to: Serijska obrada bez prioriteta Serijska
obrada sa prioritetima Daljinska serijska obrada Obrada podataka sa
deljenjem vremena Serijska obrada bez prioriteta podrazumeva
jednaka prava svih programa, pa se programi izvravaju po redosledu
njihovog pristizanja. U serijskoj obradi sa prioritetom, podeljena
vrednost prioriteta programa odredjuje njegov redosled izvravanja,
a ne redosled njegovog pristizanja. Na taj nain se najpre obrauje
onaj program koji ima vei prioritet. Daljinska serijska obrada
predstavlja varijantu serijske obrade bez prioriteta, kod koje se
ulazak programa I podataka, a najee I izlaz rezultata, ostvaruju
preko ureaja koji su prostorno udaljeni od centralne jedinice. Time
se veem broju korisnika omoguuje, ak I na veoj geografskoj
udaljenosti od maine za obradu podataka, da je koriste preko svojih
terminalnih ureaja.
6
7.9 Simultana obrada Kod multiprocesorskih raunarskih sistema
postoji dva ili vie centralnih procesora koji se vezuju za jednu,
ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. Kod ovakvih sistema,
kao to smo rekli, procesori ili vre paralelnu obradu podataka u
okviru jednog programa- zadatka- ili reavaju nekoliko razliitih
zadataka. Razvoj multiprocesorskih sistema vodi daljem poveanju
sloenosti operacionih sistema. Programi planiranja, koji se nalaze
u sastavu operacionog sistema, moraju reiti problem raspodele
zadataka ili delova zadataka izmeu pojedinih procesora I
sinhronizovati njihov rad kako bi se postigla puna efikasnost
raunarskog sistema. Kod nekih multiprocesorskih sistema postoje
mogunosti da, u sluaju ispadanja iz rada, usled kvara jednog
procesora, drugi preuzima njegovu funkciju ime se poveava
pouzdanost rada sistema. Simultana obrada podataka
(multiprocessing) koristi vie procesora koji su sastavni deo jednog
raunara. Procesori rade ponajvie meusobno nezavisno, dele ukupni
posao obrade podataka i imaju istovremeni pristup do zajednike
centralne memorije. Ovakva konfiguracija ima vrsto povezane
procesore. Druga se varijanta sastoji od dve centralne jedinice
koje koriste zajednike ulazno/izlazne jedinice i kae se da imaju
labavo povezane procesore. Raunarni sastavi takve strukture
omoguuju pouzdaniji rad sastava za obradu u realnom vremenu, jer u
sluaju kvara jednog procesora drugi moe preuzeti kritine poslove.
Ujedno se osigurava vei radni kapacitet raunarnog sastava uz manje
trokove nego to bi to bilo s procesorom dvostruke brzine.
7.16 Baza podataka je objektno orijentisane baze podataka Baza
podataka se najoptije moe definisati kao dobro stuktuirana
kolekcija podataka koja postoji relativno dugo i koju koristi i
odrava vie korisnika, odnosno programa, to podrazumeva: skup
povezanih i struktuiranih podataka i njihovih opisa formalizovan
opis modela datog realnog sistema i opis datog realnog sistema,
podacima. Objektno-orijentisane baze podataka omoguavaju rad sa
sloenim tipovima podataka. 7.23 Jezik za manipulaciju podacima
Jezik za manipulaciju podataka preko koga se realizuju upiti I
modifikacija baze podataka. Jezici baze podataka su ili potpuno
neproceduralni (relacione baze) ili u sebi sadre proceduralne
delove (hijerarhijske, mrene I objektne baze).
7
Najpoznatiji upitni jezik je SQL-standardni jezik baze podataka
za relacione baze podataka. Jezik za manipulaciju podacima (eng.
Data Manipulation Language - DML), koji omoguava korisnicima
umetanje, auriranje, brisanje i pretraivanje podataka iz baze
podataka (SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe).
7.28 Renik podataka u bazi podataka Renik podataka je Baza
podataka o Bazi podataka I sadri opise tabela: naziv tabele,
strukturu tabele, naziv atributa, oznaku atributa u tabeli, tip I
vrednost domena I ogranienja nad vrednou domena.
7.29 Relacioni model baze podataka U relacionom modelu sistem se
predstavlja preko skupa tabela (relacija). Tabele predstavljaju
prvenstveno tipove objekata, a zatim I neke veze u modelu. Kolone
predstavljaju atribute objekata. Vrste predstavljaju pojavljivanja
objekata, odnosno veza. Jedan ili vie atributa tabele jedinstveno
identifikuju jednu vrstu tabele I taj atribut (atributi) se naziva
primarni klju relacije. U opisu strukture modela naziv tabele se
pie ispred zagrade, atributi tabele u zagradi, a (atribut ili vie
atributa) za primarni klju tabele se podvlae. Relacioni model
podataka teorijski je razradio britanski matematiar Codd E.F. Ovaj
model ispisuje iskljuivo logike aspekte podataka, odnosno relacije
koje postoje meu razliitim podacima i ne bavi se problemom fizikog
smetaja podataka u memoriju raunara. Osnovni pojmovi relacionog
modela koje je Codd preuzeo iz matematike teorije skupova su:
Domen; Relacija i Atribut. Domen se definie nabrajajue vrednosti
koje ulaze u sastav domena. Npr. Naziv dana u nedelji (ponedjeljak,
utorak, sreda, etvrtak, petak, subota, nedelja). Relacija je
imenovani podskup Kartezijevog proizvoda dva ili vie domena.
Relaciona tabela se jo naziva i relaciona ema, a nju karakteriu
sledea svojstva: U relacionoj emi moe postojati samo jedan tip
slogova, odnosno n-torki; Svaki red, odnosno slog ili n-torka
ukljuuje tano odreen broj pola podataka, tj. atributa i svaki od
njih je eksplicitno imenovan; Relaciona ema ne sadri dva jednaka
naziva atributa,odnosno relacija ne sadri dve jednake kolone; 8
Redosled kolona, odnosno atributa je nebitan; Redosled n-torki
je nebitan i Nove se tabele mogu stvarati povezivanjem preko
vrednosti polja podataka iz istog domena iz dve postojee tabele.
Skup operacija koje se sprovode na relacijama, odnosno tabelama
naziva se relacionom algebrom. Najee koriene operacije relacione
algebre nad podacima su sledee: Operacija selekcije (Selection);
Operacija projekcije (Projection) i Operacija spajanja (Join) .
7.35 Sedam kategorija naredbi SQL: 1999 standard razvrstava SQL
naredbe u sedam kategorija. Osnovni razlog za drugaije
razvrstavanje naredbi je uvoenje novih koncepata u SQL u skladu sa
razvojem informatike tehnologije I potreba da se postojee naredbe
preciznije grupiu. Definisane su sledee kategorije SQL naredbe:
naredbe za emu baze podataka koje se koriste za kreiranje, izmenu I
izbacivanje ema I objekata ema (CREATE, ALTER, DROP) naredbe za
podatke koje se koriste za prikaz I auriranje podataka baze
(SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE) naredbe za transakcije koje se
koriste za startovanje, zavravanje I postavljanje parametara za
transakcije (COMMIT, ROLLBACK) naredbe za kontrolu koje se koriste
za kontrolu izvravanja sekvence SQL naredbi (CALL, RETURN) naredbe
za konekcije koje se koriste za uspostavljanje I prekidanje SQL
konekcije (CONNECT, DISCONNECT) naredbe za sesije koje se koriste
za postavljanje default vrednosti I drugih parametara SQL sesije
(SET) naredbe za dijagnostiku koje koriste dijagnostike podatke I
signaliziraju izuzetke u SQL rutinama (GET DIAGNOSTICS) SQL 1999
standard definie vie naina korienja SQL-a I povezivanje SQL-a sa
klasinim programskim jezicima (ugradjeni SQL).
8.2 Osnovni hardverski elementi raunara su Osnovni hardverski
elementi raunara su elektronska kola koja obavljaju razliite
operacije u obradi podataka, pre svega osnovne aritmetike i logike
operacije, I obavljaju prenos podataka izmedju elektronskih kola.
Jedna obrada podataka se sastoji od niza operacija koja izvravaju
elektronska kola u nekom, unapred odreenom redosledu. Skup
operacija i redosled njihovog izvravanja predstavljaju program koji
raunar treba da izvri.
9
Osnovne hardverske komponente raunara su: Memorije Upravljaka
jedinica Aritmetiko - logika jedinica Ulazna jedinice Izlazne
jedinice Funkcija memorije je da skladiti programe I podatke.
Podaci se iz memorije prenose u aritmetiko logiku jedinicu koja
izvrava operaciju specificiranu instrukcijom I rezultat se upisuje
u memoriju. Ulazno izlazne jedinice slue da obezbede razmenu
podataka izmedju raunara I okruenja. Aritmetiko logika jedinica je
jedina aktivna komponenta raunarskog sistema koja moe da ostvari
nove podatke. Upravljaka jedninca obezbeuje sinhronizovan rad
ostalih komponenti memorije, aritmetiko - logike jedinice I U/I
jedinica.
8.8 Memorijske tehnologije se razlikuju po Memorijske
tehnologije se razlikuju po sledeim kriterijumima: skladita male
skladita velike i skladita ogromne koliine podataka i to: veoma
kratko vreme kratko vreme ili veoma dugo vreme.
8.12 Aritmetiko-logika jedinica izvava U aritmetiko logikoj
jedinici izvravaju se aritmetike i logike operacije. U poetku su se
izvodile samo operacije sa celim brojevima, dok su se za izvoenje
operacija sa realnim brojevima koristili programi. Kasnije je u ALU
dodata posebna jedinica za rad sa realnim brojevima (coprocesor),
danas su obe jedinice realizovane u jednom ipu. Izvrava matematike
operacije: +, -, *, / Logike operacije: > < = or and not 8.17
Enterprise storage system, ESS je
10
Nezavisan, eksterni inteligentan sistem sa sopstvenim softverom
koji ima dva ili vie ureaja za uvanje podataka. ESS normalno
koristi takozvani niz diskova, disk array. Nain zapisivanja
podataka na diskove predsravlja posebnu tehnologiju. Popularna je
RAID tehnologija kod koje se zapisivanje istovremeno vri na dva ili
vie hard diskova. Diskovi su najee povezani neposredno (DAS) na
procesor preko kontrolera i kanala. 8.21 Ureaji sa automatskim
unosom su Ureaji za automatsko unoenje podataka mogu se podeliti na
ureaje sa neposrednim unoenjem i ureaji sa posrednim unoenjem. Pri
neposrednom unoenju podaci se unose direktno u raunar sa mainskih
itljivih dokumenata, kao to su razni obrasci, optiki itljivi
dokumenti i dr. Pri posrednom unoenju ulaznoj aktivnosti predhodi
prikupljanje (obuhvatanje) podataka. Prikupljanje podataka se
sastoji u zapisivanju (registrovanju) podataka na posebne nosioce,
najee na magnetne medijume. Ureaji sa automatskim unosom/malom
intervencijom oveka: ATM-bankomat POS terminali Barcode ita OCR,
optiki ita znakova Senzor Kamera Skener Biometrijski ureaji RFID,
radio frequency identification. 9.3 Arhitektura raunarskih mrea
Raunarsku mreu ine dva ili vie povezanih raunara koji dele
zajednike resurse, datoteke, aplikacije, hardverske ureaje.
Raunarska mrea omoguava razmenu infromacija i korienje zajednikih
resursa radi obezbeenja usluga svim korisnicima raunarske mree.
Raunarska mrea se moe definisati kao skup: raunara komunikacionih
veza softvera koji omoguava rad u mrei. Najvanija svrha uvoenja i
korienja raunarskih mrea je: omoguavanje komunikacije izmeu
korisnika prikupljanje, skladitenje i deljenje informacija
11
mogunost skladitenja i isporuke razliitih sadrzaja omoguava
jeftinije korienje i odravanje mainframe raunara.
9.7 Ureaji za povezivanje raunarskih mrea Ureaji za povezivanje
raunaraskih mrea su: mrene kartice modem ostali ureaji Mrene
kartice su zaduene za sudelovanje meu protokolima. Imaju ulogu
posrednika izmeu raunara i mree. Modem je ureaj koji slui za
povezivanje dva raunara preko telefonske linije. Zavisno od toga
kakve protokole koriste, dve ili vie racunarskih mrea mogu se
povezati sa: mostovima ruterima prolazima. Most (bridge): slui za
vie mrea iste ili razliite tipologije tako da one logiki funkcioniu
kao jedna mrea. Moe se implementirati pomou PC raunara odreene
karakteristike. Ruter (router): Osnovna je komponenta za
povezivanje heterogenih mrea koje koriste razliite tehnologije,
medijume prenosa eme fizikog adresiranja ili formate okvira
podataka. Ruteri imaju vie port-ova namenjenih za povezivanje sa
svim vrstama mrenih segmenata. Gejtvej (gateway) : Gejtvej je
sofisticiran uredjaj. Moe ne samo da rutira ve I da menja njihovu
strukturu. Mreni prolaz je hardver ili softverski paket koji slui
kao zajednika ulazna taka u neki veliki raunarski sistem u optem
sluaju povezuje dva razliita mrena okruenja. 10.1 Osnovi interneta
Internet je globalni informacioni sistem koji je: globalno povezan
logiki jedinstvenim adresama zasnovanim na internet protokolu ili
njegovim proirenjima ili naslednicima podrava komunikaciju putem
paketa TCP/IP protokola, ili putem proirenja naslednika tog paketa,
i/ili putem ostalih IP kompatibilnih protokola omoguava i stavlja
na raspolaganje, javno ili privatno, usluge visokog nivoa zasnovane
na opisanoj komunikacionoj infrastrukturi. Putem interneta moete
prikupiti ogromnu koliinu raznih informacija, kupovati
najrazliitije proizvode, rezervisati karte za putovanja,
razmenjivati poruke, komunicirati posredstvom kamere,mikrofona i
zvunika. 12
10.8 Robert Patnan, kuglati se sam U knjizi Kuglati se sam: pad
i preporod amerikog drutva, objavljena s zapaanja i rezultati
istraivanja uticaja interneta na socijalni ivot pojedinca. Robert
Patnam je u svom delu pokuao da prikae promene drutvenog ponaanja
Amerikanaca tokom poslednjih tridesetak godina prolog veka.
Istraivanje koje je koristilo kao osnovu za pomenuto delo, trajalo
je od 1975. do 1998. godine, i za to vreme obavio je oko 500.000
intervjua. On je doneo zakljuak, na osnovu koga je i sama knjiga
dobila naziv, koji pokazuje da su proseni Amerikanci sve vie
odsutni iz porodice, odvojeni od prijatelja, komija, i irih
socijalnih struktura (razni klubovi, crkva, politike partije,
humanitarne i volonterske organizacije i druge vrste grupa). U
svetu postoje udruenja koja se bave ovom temom, jedno od njih je
CASPIAN (Consumers Against Supermarket Privacy Invasion and
Numbering). Ova grup se bori protiv supermarket lojalnosti i
skladitenja podataka o navikama kupaca, sa akcentom na kartice za
tednju velikih prodajnih centara, kao i RFID (Radio frequency
Identification) koji slui kao metod automatske identifikacije
proizvoda putem radio prijemnika. 11.2 Koncept elektronskog
poslovanja Tradicionalno poslovanje je zasnovano na upotrebi
strukturiranih papirnih dokumenata unapred definisanoj i opte
prihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja. Razvoj
informaciono-komunikacione tehnologije i sazrevanje nove ekonomske
paradigme je stvorilo uslove za poslovanje elektronskim putem na
globalnom nivou. Poslovanje u kome se poslovne transakcije
prevashodno ostvaruju elektronskim putem, zahvaljujui
automatizovanim informacionim sistemima, je poznato pod imenom
elektronsko poslovanje( Electronic Business, ili skraeno
e-business).
Elektronska trgovina ( Electronic Commerce,ili skraeno
e-commerce) podrazumeva kupovinu i prodaju proizvoda, informacija i
usluga na internetu. Elektronsko poslovanje (e-poslovanje) je mnogo
iri pojam od elektronske trgovine i ne predstavlja puko proirenje
dosadanjeg poslovanja preduzea, ve umreavanje celokupnog lanca
vrednosti od koncepcije proizvoda, preko procesa proizvodnje i
distribucije, sve do krajnje potronje. LuGerstner (Louis V.
Gerstner, Jr.), bivi predsednik odbora direktora i izvrni direktor
kompjuterskog i konsultantskog giganta, Aj Bi Em (IBM ), je u
oktobru 1997. godine prvi poeo sa upotrebom termina e-poslovanje,
kako bi napravio konceptualnu razliku u odnosu na pojam elektronska
trgovina. Elektronsko poslovanje predstavlja skup svih poslovnih
aktivnosti koje se odvijaju posredstvom raznih komunikacionih
tehnologija, to u dananje vreme prvenstveno znai
13
putem interneta. Te aktivnosti podrazumevaju optimizaciju
poslovnih procesa (proizvodnja,marketing, prodaja, distribucija,
naplata, upravljanje zalihama...) i unapreenje odnosa sa svim
stranama koje su zainteresovane za poslovanje nae kompanije
(kupcima, zaposlenima,dobavljaima, distributerima i dravom).
Elektronsko poslovanje je postalo integralni deo poslovanja
savremenih kompanija. Od brojnih prednosti u odnosu na klasine
oblike poslovanja moemo izdvojiti: Smanjenje trokova poslovanja,
Poveanje produktivnosti, Smanjenje relativnog znaaja prostora i
vremena, Prednosti ekonomije obima, Dostupnost 24 sata dnevno, bez
ogranienja, Mogunost interakcije s korisnicima, Promocija sopstvene
delatnosti i proizvoda uz znaajno nia ulaganja, Pristup
informacijama sa bilo kojeg mesta u svetu. Teorija e-poslovanja
poznaje nekoliko osnovnih modela poslovanja, koji su definisani na
osnovu strana koje uestvuju u poslovnom procesu i prirode njihovog
poslovnog odnosa: Izmeu preduzea ( Business to Business - B2B)
Podrazumeva poslovnu saradnju meu preduzeima koja razmenjuju
resurse u obliku proizvoda, usluga iinformacija. B2B model olakava
transakcije izmeu organizacija, omoguava integraciju lanca nabavke
i nabavku robe jedne firme za drugu putem interneta. Izmeu preduzea
i klijenta(Business to Consumer - B2C ) Predstavlja direktnu
poslovnu saradnju izmeu preduzea i klijenta, gde klijent kupuje
proizvode, usluge i informacije elektronskim putem od preduzea. B2C
model zahteva znatno nia ulaganja od otvaranja klasinih prodavnica,
jer je internet prodavnica dostupna globalno. Primer B2C modela je
sajt maloprodaje proizvoda. Izmeu klijenata (Consumer to Consumer -
C2C ) Podrazumeva poslovnu saradnju meu klijentima koji razmenjuju
resurse u obliku proizvoda, usluga informacija. Ovaj model se
realizuje preko internet posrednika, kao to su sajtovi koji nude
prodaju novih ili korienih stvari meu korisnicima sajta Izmeu
preduzea i zaposlenog ( Business to Employee - B2E) Sistem koji
definie procedure unutar preduzea koje se tiu odnosa izmeu preduzea
I zaposlenog. Preduzee obino ima informacioni sistem koji, osim to
upuuje zaposlenog u njegova prava i obaveze, moe da mu prui
informacije o svim vaeim procedurama na nivou preduzea - od
komunikacije sa klijentima, do hijerarhijske organizacije i
nadlenosti u preduzeu. Elektronski servis organa dravne uprave
(e-Government) Oblik elektronskog poslovanja izmeu dravne uprave i
klijenata, koji mogu biti graani, preduzea i drugi organi dravne
uprave. S toga postoji podela na G2C(Government to Consumer,izmeu
drave i graana), G2B (Government to Business,izmeu drave i
preduzea) i
14
G2G (Government to Government , izmeu organa dravne uprave).
Elektronski servis organa dravne uprave ima zadatak da priblii
dravnu upravu graanima i preduzeima i da im prui mogunost da sve
poslove obave bez ekanja ispred altera i brojne papirologije. Ovim
se, na primer, omoguava izdavanje linih dokumenata i raznih dozvola
elektronskim putem. 11.7 Mogunost korienja mobilne telefonije u
elektronskom poslovanju Kako mobilni telefoni inkorporiraju
mogunosti Web pretraivaa korisnicima se omoguuje da gledaju izloge
virtuelnih prodavnica bez potrebe da sede kod kue vezani za PC. Ovi
ureaji I ve postojea infrastruktura otvaraju mogunost korienja
elektronskog poslovanja bilo kada I bilo gde. Tehnologija
Tehnologija razmene poruka, na ta se sve svodi, je razvijena u
velikoj meri. Tehnoloki problem predstavlja relativna mala brzina
prenosa u popularnoj GSM mrei. Da bi jedan ovakav sistem
funkcionisao potrebni su ureaji za slanje I prijem poruka, mree za
prenos I razmenu poruka I oprema za pristup podacima koji se nalaze
kod entiteta koji nudi uslugu, trgovac, banka I drugi. Danas sve od
navedenog postoji, razvijeno u veoj ili manjoj meri. Za potrebe
komuniciranja, programiranja standardizovan je poseban protokol
komunikacije koji je strukturno identian sa TCP/IP protokolom koji
je sinonim za internet. Ovaj protokol, WAP, Wireless Application
Protocol, protokol za beine aplikacije. Ureaji za mobilno
komuniciranje Razvoj ureaja za mobilno komuniciranje traje ve
godinama, od laptop raunara, notebook I palmtop raunara do
personalnih digitalnih pomonika I najzad mobilnih telefona kao
komunikacionih I prezentacionih ureaja.
12.1 Osnovne postavke multimedija Razvoj informatike I
informaciono-komunikacionih tehnologija je dramatino brz proces,
koji uslovljava irenje njihove primenjljivosti. iroki spektar
informatikih novina svakodnevno nas zapljuskuju. Primena
multimedije, kao vrlo visokg stepena informatikih dostignua u
informatiko-kompjuterskoj tehnologiji, u obrazovnoj tehnologiji je
cilj koji postaje dostian. Uenje I predavanje uz pomo raunara bili
su uzvieni cilj korienja raunara poslednjih 30-ak godina. Za
ostvarenje postavljenog cilja potrebna su nova saznanja. Ona
predstavljaju osnovu za razumevanje sutine primene multimedije kao
vrlo znaajnog
15
dela informatike tehnologije I njene implementacije u obrazovnoj
tehnologiji, odnosno u razvoju edukativnog softvera I elektronskom
izdavatvu.
12.5 Vektorska grafika Pored bitmapiranih slika vektorska
grafika predstavlja znaajnu komponentu za multimediju. To je
posebna vrsta grafike. Rad sa programima za vektorsku grafiku se
sastoji iz crtanja poligona objekata. Skup objekata (poligona)
predstavlja sliku. Kod vektorske grafike slika se dobija crtanjem
objekata ili poligona: Sa tekstom Linije (krive I prave)
Pravougaonika ili kvadrata Krugova ili elipsi Svaki od tih
vektorskih objekata moe imati svoju popunu (bilo boja, jednostavna
ili sloena fraktalna tekstura) I svoju okvirnu liniju. Programi za
rad sa vektorskom grafikom imaju I skup dodatnih efekata 3D I
efekata sa tekstom. Na PC platformama najpoznatiji programi za rad
sa vektorskom grafikom su: CorelDraw I Micrografix Draw.
Najpoznatiji formati slika za vektorsku grafiku su sledei formati:
CDR program CorelDraw CGM (Computer Grafpics Metafile) format
vektorskih slika, propisan ISO 8662 standardom DRW format iz
programa Micrografix Draw DXF (Draw Exchange Format) format
programa AutoCADm, programa namenjenog za grafiko konstruisanje GEM
(Graphics Enviroment Manager ) WMF (Windows Metafile) format slika
vektorske grafike u windows okruenju 12.6 3D grafika Specifian vid
grafikog dizajniranja predstavlja 3D grafika. U tu grupu spadaju
softveri: CAD aplikacije , animacioni softveri, Softimage itd. Ti
softveri su u stanju da crtaju modeluju 3D objekte predstavljene
ianim modelima. Zatim, rad na 3D grafici se svodi na crtanje takvih
3D objekata I potom popunjavanje ianog modela sa odreenom teksturom
(Shading). Rendering je postupak popunjavanja ianog modela sa nekom
teksturom. Postupak popunjavanja je veoma sloen I komplikovan jer
od njega zavisi kvalitet 3D slike. 12.13 Od mate do virtuelne
stvarnosti
16
Poznato je da 85 posto informacija ovek prima putem ula vida.
Zbog toga su komunikacioni sistemi teili razvoju vizuelnih sistema,
prilagoenih ljudskom oku, koje iz obilja informacija izdvaja njihov
najvei deo. Pri tom, uvek se teilo to veem prilagoenju vizuelnih
sistema ljudskom vidu, kako bi se ostvario to vei stepen vernosti.
Naime, pri posmatranju objektivne stvarnosti, interakcijom ula vida
i mozga nastaje vizuelni zapreminski opaaj, koji u sebi obihvata
tri elementa: Reljefnost Trodimenzionalnost Perspektivnost. Raunari
starijih generacija usled skromnih grafikih mogunosti koje su imali
nisu mogli da obezbede traeni stepen vernosti slike i tona koji su
mogli da daju konvencionalni televizijski ureaji a koji bi gledaocu
delimino doarao veinu pomenutih elemenata realne slike. Tehnologija
virtuelne realnosti ili prividne stvarnosti, prvobitno je
primenjena za istu zabavu a kasnije i za otbiljne primene poput
medicinskih istraivanja nala je svoju primenu i u televizijskim
sistemima. Virtuelna realnost nastala zahvaljujui raunarima
sposobnim da generiu sliku u realnom vremenu, kada je o
televizijskim sistemima re sama po sebi ne bi donela nita
revolucionarno. Meutim, integracijom virtuelne realnosti sa ve
poznatim video efektima i trikovima nastala je jedna nova
tehnologija, virtuelna televizijska tehnologija koja je obeleila
kraj 20-og veka i koja e sigurno obeleiti godine koje tek dolaze.
13.3 Tehnike koje pripadaju vetakoj inteligenciji morale bi da
koriste znanja koja omoguavaju Tehnike koje pripadaju vetakoj
inteligenciji morale bi da koriste znanja koja su organizovana tako
da omoguavaju: Generalizaciju Predstavljanje I preslikavanje u
formi razumljivoj ljudima Lako modifikovanje Da se koriste
informacije koje nisu kompletne Da pomau u smanjenju broja
mogunosti koje bi inae morale biti razmatrane (heuristike).
Prepoznavanje oblika je kljuno za snalaenje u svakodnevnim
situacijama, kako za ive tako I vetake sisteme. Pri reavanju
problema vezanih za prepoznavanje oblika nastaju velike tekoe jer
analogne signale koje primaju senzori/receptori sadre veliki broj
informacija, od kojih dobar deo sadri um, pa ti signali esto nisu
dovoljno jasni. Ovo oteava primenu raunara za snalaenje u
svakodnevnim situacijama, pa nije ni udo to su i ivotinje, za koje
se smatra da su manje inteligentne od ljudi, sposobne za daleko
kvalitetnu vizuelnu I zvunu percepciju I obradu takvih signala nego
dananji raunari.
17
13.8 Ekspertni sistemi I konvencionalni programi Konvencionalni
programi uglavnom se upotrebljavaju za obradu velikih koliina
podataka koji su najee numerikog tipa. Ova obrada vri se prema
jasnim I tano definisanim algoritmima, koji korak po korak vode
sistem (program) ka reenju problema. Ukoliko program po svojoj
semantici odgovara postavljenom problemu I ukoliko su ulazni podaci
tani, konvencionalni program e rezultirati tanim reenjem
postavljenog problema. Konvencionalni programi rade na nain koji je
najee samo programerima razumljiv. Ekspertni sistemi se ponaaju
drugaije. Uglavnom manipuliu simbolikim podacima I ne rade po
unapred zadatim algoritmima, ili bar ne po algoritmima u klasinom
znaenju te rei. Nealgoritamski pristup jedno je od osnovnih obeleja
ES-a. ES su u velikoj meri interaktivni I u svakom trenutku se mogu
zaustaviti. Tada korisnik ekspertnog sistema moe da pregleda
zakljuke do kojih se dolo do tada, da vrati proces zakljuivanja od
poetka, da unese nove injenice I sl. Ekspertni sistemi daju
zakljuke koji ne moraju da budu ni tani ni pogreni ve su u veoj ili
manjoj meri verovatni I pouzdani. Problemi koji se reavaju
korienjem ES-a najee su slabo struktuirani, te ne podleu
matematikom modeliranju I formalizaciji. To znai da je standardni
algoritamski pristup praktino neupotrebljiv u reavanju ovakvih
problema. Klasini principi programiranja definiu algoritme I
podatke. Algoritmi izraavaju nain dolaenja do reenja. Oni su jasni
I eksplicitni, ak I kad se koriste sloene programske strukture
(petlje, grananja, rekurzije). ovekovo znanje nije pogodno za takve
modele jer je struktuirano na drugaiji nain. Eksperti ne rade
strogo algoritamskioni se koriste ne samo znanjem, ve I iskustvom.
esto na osnovu iskustva I rasuivanja odluuju kako e reavati
problem. Poto standardni algoritamski pristup nije od velike
koristi, kod ekspertnih sistema se pristupa upotrebi heuristika.
Heuristika se definie kao skup empirijskih I svrsishodnih poteza,
(pravila, postupaka) koji u svojoj ukupnosti, oportunistiki
primenjeni, obino vode reenju. Primena heuristika doprinosi da se
skrati srednji broj pokuaja u toku reavanja nekog problema.
Heuristika kao metoda zahteva izvoenje sledeih koraka: Razbijanje
problema na manje probleme ili podprobleme sa odreenom
organizacijom ciljeva I podciljeva ponaanja Definisanje ocena
karakteristika vezanih za datu oblast primene ekspertnog sistema,
radi rangiranja I izbora alternativa Za reavanje podciljeva koriste
se rekurzivne metode Heuristiki koraci u reavanju problema za
prelazak u naredni korak koriste stanje iz prethodnog koraka. Osim
heuristike, za gradnju ekspertnih sistema su potrebni I neki drugi
elementi: raun predikta, simboliko programiranje I dr.
18
13.13 Ostali sistemi I metode za podrku odluivanju Sistemi za
podrku grupnom odluivanju projektovani su da omoguavaju odluivanje
objedinjenih grupa ljudi na bazi raspoloivih podataka uz korienje
IKT-a. Sistemi za podrku organizacionom odluivanju usmereni su na
postavljen zadatak ili planiranu aktivnost koja mora da bude
koordinirana sa aktivnostima drugih aktera I ciljeva. Analiza
traenja cilja koja pokuava da pronae vrednosti ulaza da bi se
postigao eljeni cilj (EXCEL). Analiza ta ako pokuava da predvidi
uticaj ulaznih promena na predvieno reenje. Analiza osetljivosti
predvia uticaj promena drugih delova modela odluivanja na delove
postojeih modela. Digitalna kontrolna tabla grafiki veoma bogata I
pristupana, omoguava brz pristup trenutnim informacijama I
izvetajima menadera. 14.1 Mogue zatite raunarskih sistema Zatita je
mogua na tri naina: Fizika zatita hardvera I softvera Logika zatita
pristupa (hardveru I softveru) Zakonska zatita (propisi, uredbe).
Fizicka zastita treba da obezbedi zastitu od: Neispravnih
instalacija Pozara Poplava Zagadjene okoline Stetnih zracenja
Neurednog napajanja elektricnom energijom Nepovoljnih klimatskih i
temperaturnih uslova Elementarnih nepogoda Logika zatita pristuapa
podrazumeva: Privatnost Pretnje privatnosti Aspekti privatnosti
Pretnje sigurnosti podataka Namerne pretnje sigurnosti podataka u
internet raunarskoj okolini Softverski napadi
19
Pretnje u mobilnom poslovanju
Zakonska zatita Svaki IS-em je izloen ozbiljnim rizicima, ali je
intencija zakonodavca da postojee rizike svede u prihvatljive
granice I zato treba preduzeti sledee mere I akcije: Donoenje I
usvajanje jedinstvenih osnova zatite nacionalnog informacionog
ambijenta usklaenog na medjunarodnom nivou zatite Izgradnju I
razvoj etikih normi I principa u oblasti informatike Stalno
inovirati zakonsku regulativu kljunih pitanja znaajnih za praenje I
odravanje raunarskih sistema Donositi I druge mere I sprovoditi
akcije shodno razvoju raunarskih sistema I njihove primene u ivotu
I radu ljudi. 14.10 Raunarski kriminal obuhvata sledee pojmove
Raunarski kriminal (czbercriminal) je opti pojam koji obuhvata:
Kraa osetljivih podataka (phishing) Zloupotreba platnih kartica
Pljake banaka Ilegalni download Industrijska pijunaa Deja
pornografija Kidnapovanje dece uz pomo askanja (chat rooms),
sticanja poverenja (scam) Programiranje virusa I diseminacija
virusa Guenje servera generisanjem koliine protokola (spam) Druge
aktivnosti vezane za raunare I potmognute raunarima.
14.13 Kontrole rizika Procena mere kontrole. Identifikovanje
nedostataka u sistemu sigurnosti I proraun trokova uvoenja
adekvatnih mera kontrole. Opte kontrole. Opte primenljive kontrole
koje se uspostavljaju u cilju zatite sistema, pre svega fizika
zatita raunara I okoline. Kontrola softverskih napada firewall I
odbrambeni softveri. Kontrole pristupa. Ogranienje pristupa
neovlaenih lica raunarskim kapacitetima. Kontrola podataka u
prenosu. Obezbeenje poverenja u poreklo I prenete podatke. 14.18
Zatita u uslovima mobilnog poslovanja
20
Spreavanje upada u beinu telekomunikaciju se moe postii primenom
sledeih akcija: Treba detektovati neovlaene prikljune take pomou
profesionalnih ureaja namenjenih za tu svrhu Blokiranje korisnikog
SSID-ija ifrovanje beinog prenosa korienjem tehnologije Wi-Fi
Protected Acces (WPA) Neophodno je znati ko koristi beinu mreu I u
koju svrhu Automatski prebaciti prenos na drugi beini kanal im se
detektuje smetnja.
Kod beinih LAN-ova, SSID, service set identifier, je ifra
dodeljena svakom paketu komunikacije ime ga identifikuje kao deo te
mree. ifra se sastoji od niza od 132 bajtova. Svi beini ureaji koji
pripadaju jednoj mrei imaju iti SSID. 15.1 Odnos oveka, prirode,
tehnike I IKT-a Shvatanja u ovim odnosima su podeljena izmeu dve
krajnosti. Jedna krajnost je bezrezervna podrka prirodi, IKT-a I
njenim tekovinama, nekritiko prihvatanje svih njenih dostignua kao
I shvatanje tehnike kao ovekovog saveznika I sredstva koje e nas
konano osloboditi od fizikog rada. Druga krajnost ide u smeru da su
tehnika I nove tehnologije najljui neprijatelj civilizacije. Da je
to sila koja unitava ljudski rod I pirodnu oklinu I da ugroava u
potpunosti ovekov opstaknak na zemlji. Ovo potvruje svu
kompleksnost I sloenost kategorija savremene tehnike I novih
tehnologija koje su u svojoj sutini I same protivrene. Osmiljeni
ambijent oveka dananjeg I budueg doba baziran na visokoj
tehnologiji predstavlja ineraktivne I stimulativne prostore sa
visokim stepenom mogunosti za kontrolu I regulaciju. Sutinu treba
traiti u kontekstu prethodnih razmatranja, u celovitom posmatranju
oveka, prirode I ljudskih tvorevina kao izraza ovekove prakse
tehnike I novih tehnologija kao posrednika izeu oveka I prirode kao
sredstva za humanizovanje ivotnog ambijenta I njegovo prilagoavanje
prirodnoj okolini.
21
22
