VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: INOKOSNO PREDUZEE,
DRUTVO LICA I DRUTVO KAPITALAMentor: Student:
Prof. dr
Ljiljana Milievi
Broj indeksa 100-018-08aak, april, 2009. godina
S a d r a jI UVOD2
1.INOKOSNO PREDUZEE3
2.DRUTVA LICA5
2.1.Ortako drutvo5
2.2.Komanditno drutvo7
3.DRUTVA KAPITALA8
3.1.Akcionarsko drutvo9
32.Drutvo sa ogranienom odgovornou12
3.3.Komanditno drutvo na akcije13
I I ZAKLJUAK14
I I I LITERATURA16
I UVOD
Trini uslovi u kojima se savremena preduzea osnivaju i posluju,
uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizovanja preduzea.
Praksa brojnih zemalja ustrojila je brojne institucionalne oblike i
forme preduzea:1. inokosno preduzee preduzetnik;
2. drutva lica;
3. drutva kapitala;
4. zadruge;
5. delovi inostranih drutava (preduzea).
Ova podela oznaava grupisanje preduzea po specifinim
karakteristikama njihovog profila i sadrine. Ona se razlikuju prema
nainu osnivanja, veliini i priibavljanju kapitala, stepenu rizika i
ulozima osnivaa, odgovornosti prema obavezama u poslovnom okruenju,
nainu upravljanja, svojinskim karakteristikama, raspodeli dobiti i
gubitaka i dr.Sve zemlje Evropske Unije poznaju etiri oblika
trgovakih drutava i to dva drutva lica: javno trgovako drutvo i
komanditno drutvo i dva drutva kapitala: akcionarsko drutvo i
drutvo sa ogranienom odgovornou. Neke zemlje kao Francuska, Nemaka,
Italija, vajcarska imaju komanditno drutvo na akcije, a Engleska
npr. ima kompanije sa odgovornou ogranienom garancijama i kompanije
sa neogranienom odgovornou.Preduzea koja obavlljaju delatnost od
opteg interesa uglavnom su u statusu trgovakih drutava, a manje
javnog preduzea, ali imaju poseban reim obavljanja delatnosti i
posebne upravljake ingerencije drave ili lokalne smouprave. U
zemljama EU ozakonjena je praksa da jedno pravno i fiziko lice moe
da bude osniva drutva kapitala, odnosno akcionarskog drutva i
drutva sa ogranienom odgovornou u obliku tzv. jednolanog
drutva.
1. INOKOSNO PREDUZEE
Inokosno preduzee predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu
formu preduzetnikog organizovanja u privredi. To je preduzee koje
osniva, organizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac vlasnik.
On ulae kapital u inokosno preduzee i vodi ga kao svoj sopstveni
biznis. Preduzetnik vlasnik, u okviru ovog preduzea, obavlja trajnu
privrednu delatnost radi sticanja dobiti.
Inokosno preduzee osniva se putem osnivakog akta o obavljanju
delatnosti ili ugovorom izmedju vie preduzetnika.
Osnovne karakteristike inokosnog preduzea ogledaju se u
sledeem:
osniva ga i vodi jedno lice vlasnik ili preduzetnik;
celokupan osnivaki kapital pribavlja vlasnik;
vlasnik snosi i celokupni rizik poslovanja preduzea;
vlasnik odgovara celokupnom svojom privatnom imovinom za obaveze
preduzea;
osnivanje inokosnog preduzea, po pravilu ne podlee
oporezivanju.
tokom poslovanja, medjutim, ovo preduzee podlee porezima kao i
druge vrste preduzea;
ivotni ciklus ovih preduzea, po pravilu je krai od drugih
preduzea.
Prednosti inokosnih preduzea u savremenoj privredi su: u visokoj
motivisanosti za profit (dobit), efikasnosti kontrole i efikasnom
menadmentu. Jedno lice raspolae ostvarenim rezultatom ili pokriva
sve gubitke preduzea. Ova preduzea organizuju svoje poslovanje uz
relativno niske trokove i jednostavnije prestaju sa radom.
Nedostaci ove vrste preduzea ogledaju se u visokom stepenu
rizika za vlasnika preduzetnika, jer poslovanje svoga preduzea ne
moe da odvoji od line imovine usled neograniene odgovornosti za
poslovanje preduzea. Pojedinano vlasnitvo preduzeem ograniava iznos
sredstava (kapitala) potreban preduzeu, usled ega ogroman broj ovih
preduzea bankrotira zbog nedostatka sredstava za poslovanje.
Inokosno preduzee je nestabilna forma poslovanja jer je
iskljuivo vezano za vlasnika. Poto je kontinuitet znaajan za
poslovanje svake vrste preduzea to je nedostatak kontinuiteta
pojedinanog vlasnitva, znaajna manjkavost ove vrste preduzea.
Inokosna preduzea su najbrojnija u razvijenim zemljama. Ova
preduzea uglavnom postoje i funkcioniu kao mala i srednja preduzea.
To su preduzea koja se neprekidno menjaju, brzo se stvaraju i
nestaju.
2. DRUTVA LICA
Za razliku od inokosnih preduzea, drutva lica predstavljaju
oblik organizovanja preduzea u koje se udruuju dva ili vie lica
radi ostvarivanja odredjenih zajednikih ciljeva u obavljanju
odredjene privredne delatnosti.
Drutva lica se nazivaju jo i partnerska ili ortaka drutva. Njih
sainjavaju i osnivaju partneri, a ne pojedinani vlasnici. Oni
zajedniki obezbedjuju potreban kapital i druge uslove za osnivanje
i rad preduzea, a uestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili
gubitka srazmerno uloenom kapitalu.
Sutina karaktera ovih preduzea je da ih osniva vei broj lica,
udruenih radi obavljanja zajednikog posla. Pri tome nije
opredeljujui inilac broj partnera, udeo u kapitalu ili status u
preduzeu.
Statusne promene drutva lica nisu jednostavne, jer proirenje
drutva, kao i promene udela u preduzeu zahtevaju saglasnost
partnera lanova drutva.
U praksi se drutva lica javljaju kao: javno trgovako ili ortako
drutvo;
komanditno drutvo.
2.1. Ortako drutvo
Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju
se udruuju dva ili vie partnera. Ova vrsta preduzea slina je
inokosnom preduzeu od koga se razlikuje samo po broju vlasnika.
Ortaka preduzea osnivaju se najee u oblastima trgovine na veliko
i na malo, uslunim delatnostima, osiguranju, trgovini nekretninama,
zanatstvu i sl.
U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortakih
drutava: javno ortako drutvo,
tajno ortako drutvo.
I jedno i drugo drutvo ine ortaci (partneri), s tim to su u
javnom ortakom drutvu oni poznati, a u tajnom najee nisu poznati
javnosti. Oni su poznati samo lanovima drutva.
Javno trgovako drutvo predstavlja vrstu privrednog preduzea koje
se osnivaju ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja odredjene
delatnosti pod zajednikom firmom. Ugovor predvidja neogranienu
solidarnu odgovornost svih ortaka za obaveze preduzea prema
poveriocima. Ugovorom se reguliu i pitanja organa ortakog drutva,
odnosi lanova, ortaka, kao i druga pitanja bitna za rad drutva.
Ortaci ovog drutva mogu biti fizika i pravna lica. Za osnivanje
ortakog drutva, po pravilu se ne propisuje minimalni ulog
kapitala.
Tajno ortako drutvo nastaje kada jedan ili vie lanova drutva
nisu poznati javnosti. Ova vrsta drutva nastaje kada tajni ortak
sporazumno prihvati uee u delatnosti (biznisu) koji ve obavljaju
drugi ortaci. U jednom ortakom preduzeu moe da bude jedan ili vie
tajnih ortaka pravnih ili fizikih lica.
I tajno ortako drutvo, osniva se ugovorom zainteresovanih
partnera. Ugovorom se reguliu medjusobni odnosi partnera, kao i uee
tajnih ortaka u profitu ili gubitku ortakog drutva.
U privrednoj praksi postoje ortaka drutva sa neogranienom i
ogranienom odgovornou partnera. U ortakom drutvu sa neogranienom
odgovornou, partneri ravnopravno zastupaju drutvo, bez obzira na
udeo u vlasnitvu i odgovaraju za sve dugove drutva. Profit se deli
srazmerno veliini uloenog kapitala, a dugovi u skladu sa udelom u
profitu.
U ortakom drutvu sa ogranienom odgovornou, postoji bar jedan
partner koji je neogranieno odgovoran. U ovoj vrsti drutva se najee
javljaju tajni ortaci. Pojedinana odgovornost za gubitak je
ograniena i srazmerna veliini uloenog kapitala.
2.2. Komanditno drutvo
Komanditno drutvo je u trinoj privredi uobiajeni oblik
organizacije preduzea kao drutava lica. Kao i ortako drutvo,
nastaje putem ugovora dva ili vie lica o obavljanju odredjene
delatnosti pod zajednikom firmom. U ovom drutvu bar jedan ortak ne
odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema poveriocima
drutva, ve ogranieno, i to u visini njegovog uloga u drutvu. Ovo je
kljuna oznaka komanditnog drutva koja ga, kao drutvo lica, bitno
razlikuje od ortakog drutva.Komanditno drutvo ima dve vrste lanova
sa stanovita odgovornosti prema treim licima. Njegove lanove ine:
1) komplementari i 2) komanditori. Komplementari vode poslovanje
drutva i odgovaraju za njegove obaveze prema treim licima
neogranieno solidarno. Komanditori ne uestvuju u vodjenju
poslovanja drutva i ogranieno odgovaraju za njegove obaveze prema
treim licima. Njihova odgovornost za ove obaveze je samo u visini
njihovog uloga u drutvu.
lanovi komanditnog drutva mogu da budu fizika i pravna lica.
Fizika lica su samo komplementari, to znai oni neogranieno
solidarno odgovaraju za obaveze drutva. Fizika i pravna lica ine
komanditore tj. lanove koji za obaveze drutva odgovaraju u visini
svog uloga.
Komplementari imaju isti poloaj i ulogu kao i partneri ortakog
drutva: rade u drutvu, vode drutvo i odgovaraju neogranieno
solidarno za njegove obaveze. Ovo nije sluaj sa komanditorima koji
nemaju obavezu da rade u drutvu, niti da odgovaraju za njegove
obaveze prema poveriocima. Oni su kao ortaci obavezni samo da unesu
odgovarajui ulog u drutvo po kome uestvuju u raspodeli ostvarene
dobiti. Taj ulog moe da bude u novcu i stvarima, dok se ulog u
uslugama kod njih, za razliku od komplementara, obino
ograniava.
Osnivanje komanditnog drutva nastaju ugovorom, koji sadri:
ukupnu vrednost uloga svih ortaka,
iznos uloga svakog pojedinog ortaka komplementara i
komanditora,
udeo svakog ortaka u raspodeli dobitka i gubitka,
reim prenosa udela izmedju ortaka i na trea lica.
Postoji vie prednosti koje upuuju preduzea da se organizuju u
ovu pravnu formu: poreske pogodnosti, ogranienje odgovornosti
(jemstva) i nezavisnost poslovodstva od promene ortaka i sl.
3. DRUTVA KAPITALA
Drutva kapitala se kao pravna forma organizovanja preduzea bitno
razlikuju od drutva lica. Kod ovih drutava je dominantan kapital,
koji se nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Ova preduzea
mogu da ine bilo koja fizika i pravna lica koja raspolau kapitalom,
i koja su spremna da taj svoj kapital uloe u ova drutva radi
obavljanja odredjene delatnosti.
Poto ulagai sredstava nisu bitni za ovu vrstu preduzea, to su
ulozi u ovim drutvima lako prenosivi. Oni mogu bez tekoa da menjaju
vlasnika, da se prodaju na tritu kapitala bez saglasnosti ostalih
suvlasnika drutva, to nije sluaj kod drutva lica.
U ovim drutvima ne postoji odgovornost ulagaa sredstava za
obaveze drutva prema treim licima. Ta odgovornost postoji samo za
drutvo. Ono samo odgovara za svoje obaveze prema ovim licima, i to
u sivini kapitala sa kojim raspolae kao pravni subjekt.
Zbog apstrahovanja linosti osnivaa ulagaa sredstava, ova drutva
se obino koriste za organizovanje veih i velikih preduzea u
zemljama trine ekonomije. Ona imaju neograniene mogunosti
pribavljanja kapitala, kao i obavljanja irokog spektra delatnosti.
Drutva kapitala se najee definiu kao institucionalni oblici
organizovanja preduzea u kojima uplaeni ulozi, odnosno udeli
supstituiu linost ortaka. Ova drutva se obino javljaju u sledeim
formama:
1. akcionarsko drutvo,
2. drutvo sa ogranienom odgovornou,
3. komanditno drutvo na akcije.
3.1. Akcionarsko drutvo
Akcionarsko drutvo je najpoznatije drutvo kapitala. Ono je oblik
institucionalnog organizovanja brojnih preduzea u svetu. Skoro da
nema velikog preduzea u razvijenim zemljama trine privrede, a da
nije organizovano kao akcionarsko drutvo.
Akcionarsko drutvo se moe definisati kao preduzee (privredno
drutvo) koje osniva jedno ili vie pravnih, odnosno fizikih lica,
pod zajednikom firmom, radi obavljanja odredjene delatnosti.
Osnovna glavnica (kapital) tog preduzea unapred je definisana i
podeljena na akcije odredjene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih
vrednosti svih akcija ini osnovni kapital akcionarskog drutva.
Ulozi akcionara mogu biti u novcu, stvarima i pravima, koji se
izraavaju u novanoj vrednosti.
Iako, po pravilu ima vie osnivaa, ovo drutvo moe da osnuje i
jedno lice, pravno ili fiziko. U tom sluaju ono se zove
jednopersonalno akcionarsko drutvo.
Osnivanje akcionarskog drutva nastaje ugovorom o osnivanju kada
ga osniva vie pravnih ili fizikih lica. Kada se kao osniva javlja
samo jedno lice, osnivanje ovog drutva vri se odlukom o
osnivanju.
Akcionarsko drutvo moe se osnivati na dva naina: 1) sukcesivno i
2) simultano. Sukcesivno osnivanje se javlja onda kad osnivai
upuuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcija drutva. U tom
sluaju otkup ovih akcija pored osnivaa vre i trea lica, odnosno
zainteresovani pojedinci ili privredni subjekti.
Simultano osnivanje se javlja u sluaju kada osnivai samo otkupe
emitovane akcije drutva i kada se ne upuuje javno poziv za otkup
akcija.
Kao institucionalni oblik organizovanja preduzea, akcionarsko
drutvo ima sledee bitne karakteristike: ima svojstvo privrednog
(trgovakog) drutva bez obzira na delatnost kojom se bavi,
ima status pravnog lica,
ima osnovni kapital podeljen na jednake delove akcije, i
ima sopstvenu obavezu i odgovornost prema treim licima.
Tu obavezu i odgovornost nemaju suvlasnici preduzea koji
poseduju njegove akcije.
Akcionarsko drutvo je obavezno da se ponaa kao privredno
(trgovako) drutvo i da se, shodno tome, pridrava svih pravila
propisanih zakonom za ova drutva. Ono plaa porez na drutvo za koji
kao osnovica slui ostvarena godinja dobit (odnosno profit) drutva
porez na dobit korporacija.
Akcionarsko drutvo kao subjekt privredjivanja ima sopstvenu
pravnu i poslovnu samostalnost. Njegova prava i obaveze se
razlikuju od prava i obaveza lica koja ga sainjavaju. Kao pravni
subjekt moe da poseduje sopstvenu imovinu i da samostalno stupa u
pravni i poslovni promet, da ima svoju firmu, da se obraa sudu, da
vri promet hartija od vrednosti, itd.
Akcionarsko drutvo pri osnivanju pribavlja potrebni kapital
osnovnu glavnicu. Utvrdjena glavnica podeljena je na delove-akcije
jednake vrednosti ija se visina odredjuje pravilima (statutom)
drutva.
Pribavljanje kapitala u akcionarskom drutvu prilikom njegovog
osnivanja, a i kasnije, tokom rada drutva, svodi se u stvari na
upisivanje i otkup odredjenog broja akcija. Otkup akcija vri se
gotovinom ili stvarima, ija se vrednost mora prethodno, na
odgovarajui nain, proceniti. Akcije predstavljaju hartije od
vrednosti koje reprezentuju deo kapitala akcionarskog drutva i
koje, kao takve, njihovim vlasnicima obezbedjuju pravo uea u
upravljanju drutvom, i pravo uea u raspodeli ostvarene dobiti
drutva.
Akcionarsko drutvo kao pravna forma organizovanja preduzea
apstrahuje linost akcionara, poto akcije, a ne linosti reprezentuju
uee u akcionarskom drutvu. Akcije su stalne komponente drutva, a ne
lica koja ih poseduju. Ta se lica kupoprodajom akcija menjaju za
vreme ivota akcionarskog preduzea. Zato ona u akcionarskom drutvu
nisu odgovorna za obaveze drutva prema treim licima. Tu odgovornost
ima samo drutvo. Akcionarsko drutvo za navedene obaveze odgovara
svojom imovinom, tj. celokupnim kapitalom kojim raspolae.
Kao i drugi oblici organizovanja preduzea, akcionarsko drutvo
ima svoje prednosti i slabosti. Prednosti ovog drutva se ogledaju
u:
1) mogunosti pribavljanja kapitala veeg obima od niza sitnih
investitora, 2) pravu da se organizuje biznis, a da sami partneri
ne uestvuju u njemu, 3) ogranienju odgovornosti, odnosno rizici
partnera su u visini uloga, 4) pravu upravljanja po osnovu
vlasnitva uloga u drutvu, 5) mogunosti prenosa vlasnitva, odnosno
prodaji akcija treim licima ili na tritu..
Slabosti, akcionarskog drutva ogledaju se u: 1) visokim
trokovima osnivanja, 2) nemogunosti uestvovanja vlasnika . imaoca
akcija u upravljanju drutvom, 3) nesigurnosti lanova uprave,
naroito u sluaju kada ne raspolau kontrolnim paketom akcija drutva,
i sl. Upravljanje akcionarskim drutvom vre odgovarajui organi koje,
po pravilu, ine:
1. skuptina drutva (ili skuptina akcionara),
2. upravni odbor,
3. nadzorni odbor i
4. direktor.
Skuptina akcionara je organ upravljanja drutvom. Skuptinu ine
akcionari drutva, odnosno njihovi predstavnici, ako je drutvo
veliko i ako iz tehnikih razloga svi njegovi akcionari ne mogu da
uestvuju u radu skuptine.
Skuptina donosi osnovne strateke odluke o statusu drutva,
kapitalu i raspodeli.
Upravni odbor je organ upravljanja drutvom, koga bira skuptina
akcionara. Upravni odbor je odgovoran za operativno poslovanje i
vodjenje drutva.
Direktor drutva vri menadersku funkciju. On organizuje i vodi
poslovanje drutva i odgovara za njegov poslovni uspeh. Uspenost
rada direktora se redovno kontrolie u akcionarskim i drugim
preduzeima, korienjem tzv. standarda uspenosti menadera.
3.2. Drutvo sa ogranienom odgovornou
Ovaj oblik drutva kapitala slui najee za organizovanje malih i
srednjih preduzea. Zakon o preduzeima definie ovaj oblik preduzea
kao drutvo koje osnivaju pravna ili fizika lica, koja ne odgovaraju
za obaveze drutva, a rizik snose do visine svog uloga. Ovo drutvo
ima izvesne karakteristike ortakog drutva i kao takvo je pogodno za
institucionalno organizovanje manjih poslovnih sistema.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je privredno drutvo koje radi
obavljanja privredne delatnosti osnivaju pravna ili fizika lica sa
unapred utvrdjenom osnovnom glavnicom i sa rizikom lanova (ortaka)
za poslovanje drutva do visine uloga u njemu. Ono predstavlja
drutvo kapitala, koje, kao i druga preduzea drutva, ima status
pravnog lica i iji osnivai, odnosno partneri uestvuju u osnovnom
kapitalu drutva shodno svojim ulozima (udelima). Oni ne odgovaraju
za obaveze drutva, za njih odgovara samo drutvo. lanovi su
odgovorni samo prema drutvu, i to ogranieno u visini uloga. Ovo
drutvo je slino akcionarskom drutvu, ali se od njega i razlikuje.
Razlika se ogleda u tome to u njemu ne postoje akcije, ve ulozi,
koji nisu izraeni u vidu prenosivih hartija od vrednosti, kakve su
akcije. Zbog toga se ne mogu koristiti u berzanskim operacijama.
lanstvo u ovom drutvu ima individualni, lini karakter, slian onome
u ortakluku (drutvu lica).
Drutvo sa ogranienom odgovornou moe da osnuje jedno ili vie
pravnih, odnosno fizikih lica. I ovo drutvo, kao i akcionarsko moe
da bude jednopersonalno privredno drutvo. Veliina uea u ovom
preduzeu odredjuje se prema ulozima lanova drutva. Uee se ne
izraava akcijama kao hartijama od vrednosti. Svaki lan drutva moe
imati samo jedan udeo. Jedan udeo moe imati i vie vlasnika, koji se
u odnosu na drutvo smatraju jednim lanom i svoja prava mogu
ostvariti preko zajednikog predstavnika, a za obaveze koje terete
lanove odgovaraju solidarno. Ulozi se mogu slobodno prenositi medju
lanovima u skladu sa ugovorom o osnivanju. Ulozi se mogu prenositi
i na trea lica samo uz pravo pree kupovine ostalih lanova i drutva.
Dobit drutva se, po pravilu, deli medju lanovima srazmerno udelima,
to vai i za gubitak. 3.3. Komanditno drutvo na akcije
Ovo drutvo predstavlja kombinaciju komanditnog i akcionarskog
drutva. Ono je meovita pravna forma organizovanja preduzea.
Kao drutvo kapitala, ovo preduzee ima sopstvenu pravnu linost i
status pravnog lica. Ovo svojstvo drutvo stie i obezbedjuje time to
su njegovi komanditori, odnosno ortaci, akcionari drutva. Oni
svojim ulozima uestvuju u osnovnom kapitalu drutva podeljenom na
akcije, bez line odgovornosti za obaveze drutva. Tu odgovornost
imaju komplementari. Oni, i u ovakvoj izmenjenoj formi ovog drutva,
lino odgovaraju za obaveze drutva, i to neogranieno, svojom
celokupnom imovinom. ako to ne bi bio sluaj, tada bi ova forma
komanditnog drutva bila, u stvari, akcionarsko drutvo.
Za komanditno drutvo na akcije vae ista pravila i propisi u
pogledu osnivanja i upravljanja kao i za akcionarsko drutvo.
Izuzetak su samo ona koja su uslovljena postojanjem komplementara u
njoj, kao i specifinou poloaja ove grupe ortaka u drutvu.
U ovoj formi komanditnog drutva komplementari, kao i u onoj
klasinoj, formiraju upravu drutva. Oni su ovlaeni da vode
poslovanje u njemu i da ga zastupaju, kao drutva lica. Ovo i pored
toga to komanditno drutvo na akcije ima svoju skuptinu. Odluke
skuptine zahtevaju i usaglaavanje sa komplementarima, kao i kod
komanditnih drutva gde se trai sporazumevanje komplementara i
komanditora. I I ZAKLJUAK
Preduzetnik je fiziko lice koje se bavi privrednom delatnou radi
sticanja profita, a tu delatnost ne obavlja za raun drugoga.
Inokosno preduzee predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu
preduzetnikog organizovanja u privredi. To je preduzee koje osniva,
organizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac vlasnik. On ulae
kapital i imovinu u inokosno preduzee i vodi ga kao svoj sopstveni
biznis. Preduzetnik vlasnik, u okviru svog preduzea, obavlja trajnu
privrednu delatnost radi sticanja dobiti.Inokosno preduzee se
osniva putem osnivakog akta o obavljanju delatnosti ili ugovorom
izmeu preduzetnika. Trajanje ovog preduzea kao i drugih je na
neodredjeno vreme, ako osnivakim aktom nije odredjen krai vremenski
period. Osnivakim aktom se moe odrediti trajanje preduzea do
nastupanja odredjenog dogadjaja ili izrenja odredjenog cilja.
Ortakluk je odnos izmeu lica koja obavljaju delatnost u cilju
sticanja profita. Ova drutva, iji lanovi nemaju ogranienu
odgovornost, su ortaka. Za razliku od inokosnih preduzea, drutva
lica predstavljaju oblik organizovanja preduzea u koje se udruuju
dva ili vie ortaka radi ostvarivanja odreenih zajednikih ciljeva u
obavljanju odreene privredne delatnosti, odnosno biznisa.Drutva
lica se nazivaju jo i partnerska ili ortaka drutva. Njih sainjavaju
i osnivaju partneri - ortaci, koji se udruuju radi zajednikog
posla, a ne pojedinani vlasnici. Oni preko zajednike firme
obezbeuju potreban kapital za osnivanje i rad preduzea, a uestvuju
u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka srazmerno uloenom
kapitalu.Sutina ovih preduzea je da ih osniva vei broj pravnih ili
fizikih lica, udruenih radi obavljanja zajednikog posla. Pri tome
udruivanju opredeljujui inilac nije broj udruenih lica odnosno
ortaka, udeo u kapitalu ili status u preduzeu.Sva imovina koja je
uneta u ortakluk pre osnivanja, odnosno koja je steena putem
kupovine ili na drugi nain, za potrebe preduzea ili za potrebe
poslovanja ortakluka, predstavlja zajedniku ortaku imovinu. Ona se
moe koristiti od strane ortaka iskljuivo u svrhu obavljanja
zajednikog posla, shodno ugovoru o ortakluku.Statusne promene
drutva lica nisu jednostavne, jer svako proirenje ili druge
statusne promene drutva, kao i promene udela u preduzeu zahtevaju
saglasnost svih partnera, lanova drutva.
Drutva kapitala se kao pravni oblik organizovanja preduzea bitno
razlikuju od drutava lica. Kod ovih drutava je dominantan kapital
pri njihovom osnivanju i poslovanju. Ova preduzea mogu da osnivaju
bilo koja fizika i pravna lica koja raspolau kapitalom, i koja su
spremna da taj svoj kapital uloe u ova drutva radi obavljanja
odreene delatnosti i sticanja profita.Poto ulagai kapitala -
sredstava nisu bitni za ovu vrstu preduzea, to su ulozi u ovim
drutvima lako prenosivi. Oni mogu jednostavno i bez tekoa da
menjaju vlasnika, da se prodaju na tritu kapitala bez saglasnosti
ostalih suvlasnika drutva, to nije sluaj kod drutava lica.U ovim
drutvima ne postoji odgovornost osnivaa preduzea, odnosno ulagaa
sredstava za obaveze drutva prema treim licima. Ta odgovornost
postoji samo za drutvo kao privredno preduzee. Ono samo odgovara za
svoje obaveze prema poveriocima i to u visini celokupne svoje
imovine, odnosno kapitala kojim preduzee raspolae kao pravni
subjekt.I I I LITERATURA
1. Bajt, A. (1988): Samoupravni oblik drutvene svojine,
"Globus", Zagreb2. Babi, V. (1995): Strategijsko odluivanje,
Institut za ekonomiku i finansije, Beograd3. Drucker, P. F. (1991):
Inovacije i preduzetnitvo, "Privredni pregled", Beograd 4. Kotlica,
S. (2000): E-konomija, "Ekonomika preduzetnitva", Beograd
5. Milievi, V. (1989): Preduzetnitvo kao faktor poslovne
efikasnosti savremenog preduzea, "Poslovna politika", Beograd 6.
Momilovi, V. (2001): Liderstvo u maloj organizaciji, "Kvalitet",
Beograd7. Parsons, Talkot et al.(1969); Teorije o drutvu, Vuk
Karaic, Beograd 8. Radosavljevi, . (1989): Preduzetnitvo - uslov
efikasnosti organizacije, "Poslovna politika", Beograd
9. Toma, R. (1993): Strah od preduzetnitva, "Ekonomika", Beograd
10. Internet sajt: www. technologies.com (Preuzeto dana 20.0.2008.
godine) Parsons, Talkot et al.(1969); Teorije o drutvu, Vuk Karaic,
Beograd, str 54
Smatra se da je glavna prednost inokosnog preduzea u odnosu na
korporaciju to to ne plaa porez na prihod. Vlasnik privatnog
preduzea plaa samo porez na lini prihod. Ako postoji profit
njegovog preduzea, prethodno je ukljuen u njegove line prihode.
Grupa autora Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1977.
str. 56
Praksa razvijenih zemalja pokazuje da se ova vrsta preduzea
najbre menja i transformie. Najvei broj preduzea propada ve prve
ili druge godine po osnivanju. Deo ovih preduzea ostaje trajno mali
po obimu delatnosti, a manji broj prerasta u vea preduzea i
kompanije.
Ortako drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie
fizikih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neogranienu
solidarnu odgovornost za obaveze drutva, obavljaju odredjenu
delatnost pod zajednikom firmom Zakon o preduzeima, Slubeni list,
1996, l. 105
Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie
lica radi obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom. Najmanje
jedno lice odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva
(komplementar), a rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos
ugovorenog uloga (komanditor) Zakon o preduzeima, Slubeni list, l.
168. 1996.
Parsons, Talkot et al.(1969); Teorije o drutvu, Vuk Karaic,
Beograd, str 111
Detaljnije o regulativi akcionarskog drutva u Zakonu o
preduzeima, SVL, 1996, lan 187-331
Parsons, Talkot et al.(1969); Teorije o drutvu, Vuk Karaic,
Beograd, str 68
Isto, str 78
Isto, str 98
Zakon o preduzeima u lanu 332 propisuje da ovo drutvo moe imati
najvie 30 lanova osim ako su lanovi drutva zaposleni u drutvu koji
kupuju udele pod povlaenim uslovima, u skladu sa zakonom.
PAGE 5
