NOVE GENERACIJE INOVACIONIH MODELA

NEW GENERATIONS OF INNOVATION MODELS

Maja Levi-Jakšić Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Sadržaj: Analizira se evolucija i izmenjeni karakter inovaciong procesa, koji se sagledava kroz različite „generacije“. Daje se pregled uticajnih faktora na formiranje različitih inovacionih modela i posebno sagledava značaj mreža u inovacionom procesu novijih generacija. Nove generacije inovacionih modela uspostavljaju novu paradigmu menadžmenta inovacija. Ključne reči: inovacioni procesi, mreže, generacije inovacionih modela

Abstract: The paper deals with the evolution and chenges in innovation processes viewed through different „generations“. An overview of factors influencing the creation of different generations of innovation models is presented and the specific relevance and influence of networks is emphasized in new generations of innovation models. New generations of innovation models build the new innovation management paradigm. Key words: innovation processes, networks, generations of innovation models 1. UVOD Razvoj teorije inovacija prati prilike i razvoj privrede i društva i istražuje njihovu uzajamnu međuzavisnost. U istorijskoj perspektivi ekonomski razvoj beleži periode prosperiteta, rescesije, depresije i oporavka.[ 9, str. 31.] Inovacijska aktivnost i inovacije kao osnova preduzetništva, vezuju se za faze oporavka koje daju impuls za novi talas ekonomske i privredne dinamike, što je početak nove razvojne faze, ili „dugog talasa“ [9, str. 39]. Rozenberg ističe da je „najveća invencija XIX veka otkriće metoda invencije i puta do uspostavljanja inovacije.“[7], a intenziviranju inovacionih aktivnosti i razvoju inovativnog, znanjem intenzivnog društva, značajno doprinose [6, str.4]: - nastanak opštih modela inovacije i razvoj opšte teorije menadžmenta inovacije; - saznanje o tome da je tehnološki razvoj ključna poluga ekonomskog rasta i prosperiteta društva; - intenziviranje tehnoloških promena, difuzije tehnoloških inovacija, transfera tehnologije, međunarodnih integracionih procesa i globalizacije; - uspostavljanje neposredne veze novih tehnologija i znanja i strategija konkurentnosti zasnovane na kompetentnostima; - integrisanje inovativnih napora među granama i delatnostima, intersektorsko povezivanje i isprepleteni tokovi i kretanje novih tehnologija; - razvitak nove paradigme privrede zasnovane na znanju.

495

2. IZAZOVI MENADŽMENTA INOVACIJA Među najznačajnije uticaje koji su izazvali promene i predstavljali izazov za oblast menadžmenta inovacija izdvajaju se: 1.Tehnološke promene i novi tehnološki sistemi Novi karakter tehnologije se iskazuje kroz izmenjene tehnološke sisteme i nove pristupe menadžmentu tehnologije u organizaciji. Orijentacija ka fleksibilnoj tehnologiji i proizvodnji, manjih obima, većeg asortimana proizvoda i usluga znači uspostavljanje ciljeva ekonomije opsega kao diminantne odrednice novog poslovanja. Radikalne nove tehnologije iziskuju stalna prilagođavanja s obzirom na intenzivnu konkurenciju i tehnologije kao ključni oslonac konkurentsnosti. Jačaju inovativnost i preduzetništvo, kooperativni, partnerski modeli vertikalne i horizontalne tehnološke kolaboracije. 2. Novi poslovni ambijent, mreže Novi poslovni ambijent karakteriše nova paradigma „privrede znanja“. Izveštaj Svetske banke 1998. godine naglašava da je: „znanje postalo verovatno najznačajniji faktor koji utiče na standard življenja – više od zemljišta, alata, ili rada. Današnje tehnološki najnaprednije privrede su istinski zasnovane na znanju.“ Savremeni poslovni ambijent karakterišu mreže sa mnogo aktera koji učestvuju u više mreža koje su razgranate i globalizovane. Važni su akteri, aktivnosti i resursi kao faktori mreže. Akteri su međusobno povezani zajedništvom u komplementarnim ili konkurentnim aktivnostima. Aktivnosti se ostvaruju delovanjem aktera mreže i pritom se troše resursi i obrađuju na viši stepen upotrebne vrednosti.[5, str. 17] Kompleksnost poslovnog okruženja se odražava na inovacije i inovacione modele: male promene mogu da izazovu velike efekte; kompleksna ponašanja i nove paradigme mogu da nastanu iznenada; učesnici, akteri uspostavljajući interaktivne odnose grade celinu koja pruža više od proste sume „delova“, što predstavlja svojevrsnu sinergiju. 3. Inovacioni sistemi Nacionalni sistemi inovacija su u razmatranjima uspešnosti menadžmenta tehnoloških inovacija postali posebno značajni kao ambijent u kome se odvijaju inovacioni procesi poslovnih subjekata. Institucionalni aspekti podrazumevaju odnose nacionalnih institucija za finansije, obrazovanje, pravo, nauku i tehnologiju, korporativnih aktivnosti i vladine politike i njihov uticaj na podsticanje inovativnosti.

496

4. Izmenjena priroda menadžmenta Organizaciono učenje i fleksibilna organizacija se javljaju kao nova priroda menadžmenta. Decentralizovani modeli organizacione strukture, pliće hijerarhije, kao i jačanje uzajamnog poverenja zaposlenih samo su neke od karakteristika promena menadžmenta danas. Poslovni procesi su osnova za struktuiranje organizacije, a strategija, učenje i znanje ključni oslonac njihove uspešnosti i konkurentnosti. 5. Globalizacija Aktuelna i rasprostranjena pojava obuhvata veoma brojna pitanja, za menadžment inovacija je značajna izmenjena korporativna strategija u odnosu na proizvodnju, marketing, finansije, istraživanje i razvoj (IR). Sa korporativnog aspekta, globalizacija se definiše kao „težnja ostvarenju konkurentske prednosti preko i izvan nacionalnih granica“. [4, str. 48] Osnovni ciljevi globalizacije u oblasti novih tehnologija su: globalna eksploatacija tehnologije, globalna tehnološka kolaboracija, globalno generisanje novih tehnologija.[ 4, str. 52] 6. Izmenjena priroda inovacionog procesa. Inovacije se po tipu razlikuju i sagledavaju na razne načine što je u osnovi brojnih modela koji se razvijaju: modeli dihotomije (inkrementalne/radikalne; kontinualne/diskontinualne; promoteri/razarači kompetentnosti; tehnološke/ tržišne; modularne/arhitektonske); linearni modeli; modeli u lancu nove vrednosti; modeli aproprijabilnosti; modeli životnog ciklusa, i drugi. [6, str. 43-88] 3. NОVE GENERACIJE INOVACIONIH PROCESA Evolucija inovacionih procesa sagledava se kroz odgovarajuće „generacije“ inovacionih modela. Neki autori prepoznaju tri, drugi četiri ili pet generacija, ali u suštini može se izvršiti gruba podela na dve osnovne paradigme u okviru kojih se izdvaja više generacija inovacionih modela. Prva paradigma se odnosi na sagledavanje inovacionih procesa u celini vezanih za aktivnosti unutar organizacije, samo se prioriteti, način povezivanja, redosled i način odvijanja pojedinih faza inovacionog procesa razlikuju. Ovde se može govoriti o tri osnovna modela ili tri osnovne „generacije“ inovacionog procesa. Prvi, naročito zastupljen tokom 1950-ih, 60-ih godina je model science-push, technology-push ili supply-push, tj. model „nauke/tehnologije/ponude koja gura“ i igra dominantnu ulogu u nastanku inovacija. Karakteristike modela su da polazi od inovacije kao linearnog procesa koji započinje naučnim otkrićem, prolazi kroz fazu invencije, inženjeringa i proizvodnih aktivnosti, a završava se prodajom novog proizvoda ili procesa (komercijalizacijom). Ovaj model je

497

jednosmeran, bez povratnih sprega, u značajnoj meri je rigidan i empirijski je utvrđeno da se može odnositi samo na relativno jednostavne proizvode. Početkom 1960-ih, nastaje drugi linearni model inovacija demand-pull ili market-pull model koji govori o „tražnji/tržištu koji guraju“. Prema ovom modelu, inovacije su izvedene iz identifikovane tražnje koja potom uslovljava pravce i stopu tehnološkog razvoja. Praksa je ustanovila mnoga rešenja kao odstupanje od „čistih“ modela, moguće je kombinovanje navedena dva modela kojim se integrišu supply-push i demand-pull aktivnosti. Težište inovacionih procesa je u interakciji i povezivanju marketing i IR aktivnosti. Modeli treće generacije su inkorporirali složene, interaktivne relacije i procese koji se odvijaju unutar firme i oni se još nazivaju „strategy-pull“ ili modeli „strategije koja gura“. Korporativna strateška orijentacija uslovljava visok stepen integracije između različitih delova organizacije u kreiranju inovacijya i karakteristično je povezivanje na svim nivoima u cilju ostvarenja inovacionih procesa. Javljaju se simultani modeli, lančani modeli sa kompleksnim iteracijama, kolima povratnog dejstva, međuzavisnostima praktično svih relevantnih oblasti organizacije: marketinga, IR, proizvodnje, finansija, distribucije inovacija. Druga paradigma se odnosi na inovacione procese koji su razuđeni i obuhvataju mrežu aktera globalizovanog ambijenta u kojem se odvija poslovanje danas. Inovacioni proces napušta jednosmerni, linearni, sekvencijalni tok i počinje da se grana, račva, zaokružuje povratnim spregama i poprima veoma kompleksne forme u skladu sa rastućom kompleksnošću mreža poslovnog okruženja i globalizacijom kao odrednicom savremenog poslovanja. Pojedine faze inovacionog procesa se odvijaju kod drugih aktera mreže, ili se oni povezuju u zajedničkom naporu da se neki deo inovacionog procesa što uspešnije ostvari. Model nove generacije inovacionih procesa podrazumeva visoku međusobnu povezanost i integrisanost svih delova organizacije u ostvarivanju kreativnog napora i unapređenja inovativnosti, što je zastupljeno u prethodnoj generaciji, ali novi model dodaje još jednu važnu dimenziju, a to je povezanost i čvrsta sprega sa relevantnim delovima okruženja, sa akterima globalizovane mreže u kojoj organizacija posluje, u cilju daljeg jačanja inovativnih potencijala i rezultata kao nužne opcije opstanka u savremenim uslovima zaoštrene inovativne konkurentnosti. Inovacioni procesi se, shodno novoj generaciji modela, mogu razuditi i odvijati po fazama kod različitih učesnika mreže koji zadovoljavaju optimalne uslove u globalnim razmerama.

498

Opšta tendencija razvoja inovacionih modela koja se prepoznaje u novoj generaciji predstavlja sve veću otvorenost inovacionih procesa ka neposrednoj komunikaciji sa ostalim učesnicima globalizovanih mreža i alijansi. Posebno je interesantno otvaranje i rastući značaj kupaca, korisnika proizvoda/usluga u inovacionom procesu. Specifičnosti odnosa firme i korisnika sagledavaju se i kroz uticaj, efekte koji inovacije imaju na korisnike. [8, str. 99] 1. Direktni efekti. Vrednost proizvoda je u direktnoj vezi sa brojem korisnika proizvoda, (faks uređaju, telefon, internet). 2. Indirektni efekti. Vrednost proizvoda je u vezi sa brojem korisnika nekog komplementarnog dobra (PC i PC softver, video uređaji i video igrice). 3. Postprodajne usluge mrežnog efekta. Vrednost proizvoda je veća ukoliko uključuje ekstenzivnu postprodajnu mrežu (automobili, PC računari). 4. Vrednost proizvoda se povećava neposrednim delovanjem korisnika na njihovo unapređenje (softveri). Mrežni efekti ostvaruju značajan uticaj na karakter inovacionih modela. Nova generacija podrazumeva identifikovanje svih ključnih aktera u postizanju uspeha inovacije koja je u direktnoj vezi sa konkurentntskim uspehom. Inovacioni procesi u delatnostima koje su znanjem intenzivna pokazuju sve odlike modela nove generacije. [2, str.178] Kompleksni odnosi koji se razvijaju u mrežno orijentisanim inovacionim procesima jedan su od ključnih izazova koje treba rešavati i deo su napora da se kreativni, intelektualni kapital adekvatno valorizuje i da se doprinos svih aktera u inovacionom procesu zaštiti kroz određena prava i korist koju će oni imati od inovacije. U praksi se nailazi na razuđene forme i rešenja. Mogući odnosi u realizovanju inovacionih procesa mogu se predstaviti modelima: 1. inovacioni proces je u potpunosti vezan za firmu od generisanja ideja do komercijalizacije, što znači da su sve ekonomske prednosti: patentna prava i prava zaštite intelektualne svojine, kao i prihod od prodaje, kao i rizici i neizvesnosti isključivo vezani za poslovanje fokusne firme ; 2. inovacioni proces se u delu generisanja ideja i istraživačko-razvojnih aktivnosti oslanja na mreže i znanja većeg broja učesnika, dok je u delu komercijalizacije i ostvarivanja prihoda po osnovu inovacija fokusna firma jedini uživalac plodova, ali i nosilac rizika novih poduhvata; 3. inovacioni proces je razuđen i zasnovan je na zajedničkom naporu učesnika mreže, ekonomska korist i prihod koji se ostvaruje od inovacije takođe je distribuiran na veći broj učesnika mreže. 4. ZAKLJUČAK Visok stepen integrativnosti same organizacije kao fleksibilne, učeće, inovativne, znači integrisanost svih njenih delova i funkcija.

499

Strateška i mrežna integrisanost sve više je globalnog karaktera i odvija se u tehnološkim, tržišnim, razvojnim, finansijskim domenima. Podrazumeva globalna tržišta, tehnološku i IR kolaboraciju, strateške alijanse i partnerstva.

Kupci

Komplementarnefirme

SnabdevačiJavnisektor

Banke

Integrisanjesvih

delova ifunkcija

organizacije

Strateške i menadžmentinovacije

Fleksibilna, učeča,

kreativnaorganizacija

Integrisanjetehnologije

FIRMAINOVACIJE

Novu paradigmu menadžmenta inovacija, u celini karakteriše: a) unutar-organizacijska kolaboracija i interakcija svih delova, funkcija i profesionalno specijalizovanih delova organizacije i b) inter-organizacijska povezanost sa delovima okruženja i uspostavljanje različitih oblika povezivanja sa njima. 5. LITERATURA [1] Coombs, R., Green, K., et al., ed., Technological Change and Organization,

Edward Elgar, 1998. [2] Coombs, R., et al., ed., Technology and the Market, Edward Elgar, 2001. [3] David, O., Roos, J., Striking a Balance: Complexity and Knowledge

Landscapes, McGraw-Hill, 2000. [4] Dodgson, M., The Management of Technological Innovation, Oxford

University Press, 2000. [5] Hakansson, H., Corporate Technological Behaviour, Routledge, 1989. [6] Levi-Jakšić, M., Strateški menadžment tehnologije-inovacije, menadžment i

preduzetništvo, FON, Beograd, 2001. [7] Mowery, D. C., Rosenberg, N., Paths of Innovation, Cambridge University

Press, 1999. [8] Sundbo, J., The Strategic Management of Innovation, Edward Elgar, 2001. [9] Sundbo, J., The Theory of Innovation, Edward Elgar, 1998.

500