POJAM I VRSTE FINANSIRANJAPOJAM I VRSTE FINANSIRANJAFinansiranje Finansiranje predstavlja proces koji obuhvata:predstavlja proces koji obuhvata:pribavljanje novca pribavljanje novca – novac je potreban za tekuce i razvojne potrebe – novac je potreban za tekuce i razvojne potrebe preduzecapreduzecaulaganje novca ulaganje novca – novac se moze ulagati u materijalnu, finansijsku i – novac se moze ulagati u materijalnu, finansijsku i drugu imovinudrugu imovinuvracanje novca vracanje novca – ulozena sredstva se oslobadjaju iz kruznog toka – ulozena sredstva se oslobadjaju iz kruznog toka poslovanja i ponovo se ulazu u skladu sa potrebama preduzecaposlovanja i ponovo se ulazu u skladu sa potrebama preduzecauskladjivanje izvora finansiranja sa ulaganjimauskladjivanje izvora finansiranja sa ulaganjima- potrebno je vrsiti - potrebno je vrsiti uskladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po uskladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku.Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje moze biti:obimu i roku.Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje moze biti:kratkorocnokratkorocno – izvori finansiranja su raspolozivi u razdoblju do 1 – izvori finansiranja su raspolozivi u razdoblju do 1 godinegodinesrednjorocno srednjorocno - izvori finansiranja su raspolozivi u razdoblju od 1 – 5 - izvori finansiranja su raspolozivi u razdoblju od 1 – 5 godinagodinadugorocno dugorocno – izvori finansiranja mogu biti: a) rocni (rok dospeca duzi – izvori finansiranja mogu biti: a) rocni (rok dospeca duzi od 5 godina), b) nerocni (trajno su raspolozivi, nemaju rok dospeca).od 5 godina), b) nerocni (trajno su raspolozivi, nemaju rok dospeca).Prema poreklu izvori finansiranja mogu biti:Prema poreklu izvori finansiranja mogu biti:1)unutrasnji:1)unutrasnji:amortizacija,rezerve,zadrzana dobitamortizacija,rezerve,zadrzana dobit2)spoljasni:2)spoljasni:krediti,dotacije,drzavni fondovi za razvojkrediti,dotacije,drzavni fondovi za razvojHORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJAHORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova aktive da bude odnos izmedju pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventnost i rentabilnost postigla i odrzavala solventnost i rentabilnost preduzeca.preduzeca.Postoje sledeca horizontalna pravila finansiranja:Postoje sledeca horizontalna pravila finansiranja:1)1) Zlatno bankarsko pravilo - Zlatno bankarsko pravilo - Prema ovom pravilu banke treba Prema ovom pravilu banke treba svoje kratkorocne depozite (depozite po vidjenju) da koriste za svoje kratkorocne depozite (depozite po vidjenju) da koriste za kratkorocne plasmane (kratkorocne kredite), a da dugorocne depozitekratkorocne plasmane (kratkorocne kredite), a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane (dugorocne kredite).(orocene) koriste za dugorocne plasmane (dugorocne kredite).Banke se uvek pridrzavaju ovog pravila pa cesto obavljaju tzv. Banke se uvek pridrzavaju ovog pravila pa cesto obavljaju tzv. rocnu rocnu transformaciju transformaciju sredstava tako da se deo dugorocnih depozita koristisredstava tako da se deo dugorocnih depozita koristiza kratkorocne plasmane, kao i deo kratkorocnih depozita za za kratkorocne plasmane, kao i deo kratkorocnih depozita za dugorocne plasmane.dugorocne plasmane.Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok, ako tada ne narusi svoju solventnost i plasira na dugi rok, ako tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost, to joj omogucava: obnavljanje kratkorocnih depozita,rentabilnost, to joj omogucava: obnavljanje kratkorocnih depozita,talozenje novca,povezanost komitenata banke i medjubankarskotalozenje novca,povezanost komitenata banke i medjubankarskokreditiranje.kreditiranje.

2) Zlatna bilansna pravila – 2) Zlatna bilansna pravila – Prema zlatnom bilansnom pravilu Prema zlatnom bilansnom pravilu u u uzem smisluuzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (ulaganja u nematerijalnu dugorocna ulaganja u aktivu (ulaganja u nematerijalnu imovinu, materijalnu imovinu, finansijsku imovinu,trajni dugorocni imovinu, materijalnu imovinu, finansijsku imovinu,trajni dugorocni ulozi u druga preduzeca i gubitak), osim ulaganja u stalnu ulozi u druga preduzeca i gubitak), osim ulaganja u stalnu kratkorocnu imovinu (stalnu obrtnu imovinu), trebafinansirati iz kratkorocnu imovinu (stalnu obrtnu imovinu), trebafinansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala,zadrzanog dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala,zadrzanog dobitka,dugorocnih obaveza i sl.).Prema zlatnom bilansnom pravilu dobitka,dugorocnih obaveza i sl.).Prema zlatnom bilansnom pravilu u u sirem smislusirem smislu dugorocno vezanu imovinu, odnosno dugorocna dugorocno vezanu imovinu, odnosno dugorocna ulaganja, ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba ulaganja, ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba finansirati iz dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih).finansirati iz dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih).3) Finansiranje najdugorocnijih ulaganja – 3) Finansiranje najdugorocnijih ulaganja – Pod najdugorocnijim Pod najdugorocnijim ulaganjima (vezivanjem novca) podrazumevaju se ulaganja u:ulaganjima (vezivanjem novca) podrazumevaju se ulaganja u:zemljiste,akcije drugih preduzeca i trajne uloge u druga preduzeca, zemljiste,akcije drugih preduzeca i trajne uloge u druga preduzeca, stalnu obrtnu imovinu,gradjevinske objekte,osnovno stado i stalnu obrtnu imovinu,gradjevinske objekte,osnovno stado i pokrice gubitka.Pozeljno je da se navedena najdugorocnija ulaganja pokrice gubitka.Pozeljno je da se navedena najdugorocnija ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora, posto se radi o trajnim izvorima koji finansiraju iz sopstvenih izvora, posto se radi o trajnim izvorima koji se ne vracaju. Na ovaj nacin lakse se odrzava dugorocna finansijska se ne vracaju. Na ovaj nacin lakse se odrzava dugorocna finansijska ravnoteza, kao i solventnost preduzeca.ravnoteza, kao i solventnost preduzeca.4) Finansiranje kratkorocnih ulaganja – 4) Finansiranje kratkorocnih ulaganja – Pravila finansiranja Pravila finansiranja zahtevaju da ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba zahtevaju da ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora, posto se ta ulaganja vracaju i finansirati iz kratkorocnih izvora, posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne godine, koliko traju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne godine, koliko traju i kratkorocni izvori finansiranja.kratkorocni izvori finansiranja.

VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Vertikalna pravila finansiranja odredjuju kakav treba da bude Vertikalna pravila finansiranja odredjuju kakav treba da bude odnos odnos pojedinih delova pasive, izvora finansiranja po poreklu pojedinih delova pasive, izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspolozivosti izvora (kratkorocni i (sopstveni i tudji) i po raspolozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni).dugorocni).1) Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja – 1) Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja – Posto je Posto je finansiranje iz tudjih izvora neminovnost za preduzece, postavlja se finansiranje iz tudjih izvora neminovnost za preduzece, postavlja se pitanje koliki najvise treba da bude udeo tudjih izvora. U teoriji i praksipitanje koliki najvise treba da bude udeo tudjih izvora. U teoriji i praksi finansiranja smatra se da odnos sopstvenih i tudjih izvora treba da finansiranja smatra se da odnos sopstvenih i tudjih izvora treba da bude 1:1. bude 1:1. Ovo znaci da preduzece treba da finansira 50 odsto iz Ovo znaci da preduzece treba da finansira 50 odsto iz sopstvenih izvora a 50 odsto iz tudjih,sopstvenih izvora a 50 odsto iz tudjih, odnosno, da tudji izvori ne odnosno, da tudji izvori ne treba da budu veci od sopstvenih.Postovanjem ovog pravila treba da budu veci od sopstvenih.Postovanjem ovog pravila obezbedjuje se: obezbedjuje se: 1)1)sigurnost povratka kapitala poveriocimasigurnost povratka kapitala poveriocima - Ako se preduzece - Ako se preduzecepridrzava ovog pravila smatra se da ce pridrzava ovog pravila smatra se da ce moci da isplati sve svojemoci da isplati sve svojeobaveze.obaveze.2)2)prihvatljivost troskova finansiranjaprihvatljivost troskova finansiranja - Pravilo 1:1 osigurava - Pravilo 1:1 osigurava

prihvatljive troskove finansiranjaprihvatljive troskove finansiranja pozajmljenim kapitalom. U tom pozajmljenim kapitalom. U tomslucaju troskovi koji se odnose na placanje kamata su nizi nego kadaslucaju troskovi koji se odnose na placanje kamata su nizi nego kadabi se tudji izvori povecali.bi se tudji izvori povecali.3) 3) nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politikenezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike – Odnos – Odnossopstvenih i tudjih izvora 1:1 obezbedjuje sopstvenih i tudjih izvora 1:1 obezbedjuje nezavisnost preduzeca unezavisnost preduzeca uvodjenju poslovne politike.vodjenju poslovne politike. Poverioci su zainteresovani da naplate Poverioci su zainteresovani da naplatesvoja potrazivanja zbog cega mogu da uticu na vodjenje poslovnesvoja potrazivanja zbog cega mogu da uticu na vodjenje poslovnepolitike preduzeca.politike preduzeca.4) 4) finansijska prilagodljivostfinansijska prilagodljivost - Primena ovog pravila zadrzava - Primena ovog pravila zadrzava finansijsku prilagodljivost (fleksibilnost) finansijsku prilagodljivost (fleksibilnost) preduzeca u pogledu preduzeca u pogledu pribavljanja kapitala. Pomeranje strukture finasiranja ka vecoj pribavljanja kapitala. Pomeranje strukture finasiranja ka vecoj zaduzenosti od 50 odsto smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca.zaduzenosti od 50 odsto smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca.2) Odnos osnovnog i rezervnog kapitala – 2) Odnos osnovnog i rezervnog kapitala – Poslovanje preduzeca Poslovanje preduzeca je sigurnije ako ono ima veci rezervni kapital. Rezervni kapital pruza je sigurnije ako ono ima veci rezervni kapital. Rezervni kapital pruza vecu sigurnost povratka ulozenog kapitala vlasnicima u slucaju vecu sigurnost povratka ulozenog kapitala vlasnicima u slucaju likvidacije i prestanka rada preduzeca.Polazeci od pravila da odnos likvidacije i prestanka rada preduzeca.Polazeci od pravila da odnos sopstvenog i tudjeg kapitala treba da bude 1:1, to znaci da ovo sopstvenog i tudjeg kapitala treba da bude 1:1, to znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan kapital pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan kapital preduzeca.preduzeca.

FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOMFINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOMDobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze (fakturisanja) finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placanja.do dana konacnog roka placanja. Uobicajeno je da dobavljac Uobicajeno je da dobavljac kupcu za isporucenu robu ili izvrsenu uslugu odobri neki kraci kupcu za isporucenu robu ili izvrsenu uslugu odobri neki kraci vremenski period u kome platiti robu ili naknadu za izvrsenu uslugu. vremenski period u kome platiti robu ili naknadu za izvrsenu uslugu. U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljaca, odnosno koristi U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljaca, odnosno koristi obavezu prema dobavljacima kao kratkorocni izvor finansiranja. obavezu prema dobavljacima kao kratkorocni izvor finansiranja. Ovaj kredit se moze nazvati i Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim trgovackim ili ili komercijalnim komercijalnim kreditomkreditom, posto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac , posto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku.Kreditne uslove kod ovog kredita mora vratiti u odredjenom roku.Kreditne uslove kod ovog kredita odezbedjuje dobavljac. Uslovi placanja se razlikuju s obzirom na to odezbedjuje dobavljac. Uslovi placanja se razlikuju s obzirom na to da li se radi o placanju sa ponudjenim kasa-skontom ili bez da li se radi o placanju sa ponudjenim kasa-skontom ili bez ponudjenog kasa-skonta. ponudjenog kasa-skonta. Kasa-skontoKasa-skonto predstavlja popust koji prodavac daje kupcu od predstavlja popust koji prodavac daje kupcu od prodajne cene u slucaju placanja odmah pri uzimanju robe, ili pre prodajne cene u slucaju placanja odmah pri uzimanju robe, ili pre ugovorenog, odnosno uobicajenog roka. Kada dobavljac kupcu ne ugovorenog, odnosno uobicajenog roka. Kada dobavljac kupcu ne odobrava kasa-skonto, kupac ima interes da obavezu plati odobrava kasa-skonto, kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada kupac u celom tom periodu poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada kupac u celom tom periodu zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe, cime kupac koristi zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe, cime kupac koristi kratkorocni beskamatni kredit. kratkorocni beskamatni kredit.

Uobicajeno je daUobicajeno je da se se kasa-skonto krece u rasponu od 1 kasa-skonto krece u rasponu od 1 -- 15%. 15%.Kada dobavljac nudi kasa-skonto za prevremeno placanje,tada kupacKada dobavljac nudi kasa-skonto za prevremeno placanje,tada kupac moze da bira izmedju dve mogucnosti. moze da bira izmedju dve mogucnosti. Prva mogucnostPrva mogucnost je da kupac iskoristi ponudjeni kasa-skonto je da kupac iskoristi ponudjeni kasa-skonto placanjem obaveze u diskontnom roku. Tada je finansiranje ovim placanjem obaveze u diskontnom roku. Tada je finansiranje ovim kreditom besplatno, ukoliko dobavljac nije prevalio kasa-skonta i kreditom besplatno, ukoliko dobavljac nije prevalio kasa-skonta i finansiranja potrazivanja na kupca preko prodajne cene. finansiranja potrazivanja na kupca preko prodajne cene. Druga mogucnostDruga mogucnost je da kupac propusta kasa-skonto i dug isplati je da kupac propusta kasa-skonto i dug isplati poslednjeg dana u ostavljenom kreditnom roku. Tada kupac snosi poslednjeg dana u ostavljenom kreditnom roku. Tada kupac snosi trosak finansiranja ovim kreditom. U pitanju je trosak finansiranja ovim kreditom. U pitanju je oportunitetni trosak oportunitetni trosak koji je nastaozbog toga sto kupac nije iskoristio mogucnost placanja koji je nastaozbog toga sto kupac nije iskoristio mogucnost placanja manje cene za kupljenu robu. Propustanjem kasa-skonta povecavaju manje cene za kupljenu robu. Propustanjem kasa-skonta povecavaju se troskovi dobavljackog kredita i tada on predstavlja jedan od se troskovi dobavljackog kredita i tada on predstavlja jedan od najskupljih izvora kratkorocnog finansiranja.Finansiranje ovim najskupljih izvora kratkorocnog finansiranja.Finansiranje ovim kreditom ima prednosti i nedostatke. Najveca kreditom ima prednosti i nedostatke. Najveca prednostprednost je to sto za je to sto za njegovo odobravanje nisu potrebne posebne formalnosti.njegovo odobravanje nisu potrebne posebne formalnosti.NedostatakNedostatak ovog kredita je u tome sto kod njega moze da nastupi ovog kredita je u tome sto kod njega moze da nastupi oportunitetni trosak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponudjeni oportunitetni trosak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponudjeni kasa-skonto. Tada on postaje najskuplji kratkorocni izvor finansiranja.kasa-skonto. Tada on postaje najskuplji kratkorocni izvor finansiranja.Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada omogucava:Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada omogucava:a) bolje finansiranje, posto preduzece redjim isplatama zarada a) bolje finansiranje, posto preduzece redjim isplatama zarada

zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe;zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe;b) odrzavanje solventnosti, posto se zadrzani novac moze koristiti za b) odrzavanje solventnosti, posto se zadrzani novac moze koristiti za

izmirenje drugih dospelih obaveza, iizmirenje drugih dospelih obaveza, ic) smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti, posto se c) smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti, posto se

koristi besplatan izvor finansiranja, a zadrzani novac se moze koristi besplatan izvor finansiranja, a zadrzani novac se moze ulagati u poslovanje preduzeca.ulagati u poslovanje preduzeca.

Finansiranje razgranicenim zaradama limitirano je ukupnom masom Finansiranje razgranicenim zaradama limitirano je ukupnom masom zadrzanih zarada. Ovde se u ulozi „kreditora“ pojavljuju zaposleni, zadrzanih zarada. Ovde se u ulozi „kreditora“ pojavljuju zaposleni, kojima odgovaraju kraci periodi za isplatu zarada. Nasuprot interesa kojima odgovaraju kraci periodi za isplatu zarada. Nasuprot interesa radnika, interes preduzeca sa aspekta finansiranja je da su periodi zaradnika, interes preduzeca sa aspekta finansiranja je da su periodi za isplatu zarada zaposlenima sto duzi.Preduzece placa razne vrste isplatu zarada zaposlenima sto duzi.Preduzece placa razne vrste porezaporeza, kao sto su: porez na dobit, porez na dodatu vrednost, porez , kao sto su: porez na dobit, porez na dodatu vrednost, porez na imovinu i sl. Propisima kojima je uvedena pojedina vrsta poreza na imovinu i sl. Propisima kojima je uvedena pojedina vrsta poreza odredjeni su rokovi u kojima se porez placa.Ukoliko se porezi placaju odredjeni su rokovi u kojima se porez placa.Ukoliko se porezi placaju u duzim vremenskim periodima, onda se i preduzeca vise finansiraju u duzim vremenskim periodima, onda se i preduzeca vise finansiraju iz razgranicenih poreza.iz razgranicenih poreza.

13. KRATKOROCNO NEOSIGURANO I OSIGURANO 13. KRATKOROCNO NEOSIGURANO I OSIGURANO FINANSIRANJEFINANSIRANJEKratkorocno neosigurano finansiranje:Kratkorocno neosigurano finansiranje:1. Finasiranje emisijom komercijalnih zapisa - 1. Finasiranje emisijom komercijalnih zapisa - Komercijalni zapisKomercijalni zapisje neosigurana utuziva hartija od vrednosti sa rokom dospeca odje neosigurana utuziva hartija od vrednosti sa rokom dospeca odgodinu dana. Izdavalac komercijalnog zapisa se obavezuje da cegodinu dana. Izdavalac komercijalnog zapisa se obavezuje da cekupcu komercijalnog zapisa platiti iznos naznacen na komercijlnomkupcu komercijalnog zapisa platiti iznos naznacen na komercijlnomzapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Komercijalne zapise najcesce emituju velika preduzeca sa dobrim Komercijalne zapise najcesce emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetom radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. Njihovom bonitetom radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. Njihovom prodajom preduzeca pozajmljuju kratkorocna sredstva na trzistu prodajom preduzeca pozajmljuju kratkorocna sredstva na trzistu novca od fizickih i pravnih lica.novca od fizickih i pravnih lica.U cilju smanjenja rizika kod ulaganja u komercijalne zapise emitenti U cilju smanjenja rizika kod ulaganja u komercijalne zapise emitenti mogu obezbediti da isplatu glavnice i kamate po komercijalnim mogu obezbediti da isplatu glavnice i kamate po komercijalnim zapisima garantuje banka.zapisima garantuje banka.2) indosirati menicu - 2) indosirati menicu - indosiranje meniceindosiranje menice predstavlja radnju predstavlja radnju primaoca menice kojom njome placa svoju obavezu, ukoliko njegov primaoca menice kojom njome placa svoju obavezu, ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja na njega. potrazivanja na njega. Ukoliko izdavalac menice ne plati menicni iznos u roku dospeca, Ukoliko izdavalac menice ne plati menicni iznos u roku dospeca, menica se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su menica se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su je indosirali. Zato trasirana menica pruza vise sigurnosti ako ako je je indosirali. Zato trasirana menica pruza vise sigurnosti ako ako je vise puta indosirana.vise puta indosirana.3) eskontovati menicu - 3) eskontovati menicu - eskontovanje (diskontovanje) menice eskontovanje (diskontovanje) menice predstavlja radnju primaoca menice kojom on predaje menicu pre predstavlja radnju primaoca menice kojom on predaje menicu pre roka dospeca radi pribavljanja gotovine i resavanja problema roka dospeca radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti. Njih najcesce kupuju banke, investicioni fondovi, insolventnosti. Njih najcesce kupuju banke, investicioni fondovi, penzioni, fondovi i osiguravajuca drustva.penzioni, fondovi i osiguravajuca drustva.3. Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima3. Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima - - Neosigurane bankarske kredite preduzeca koriste za finasiranje Neosigurane bankarske kredite preduzeca koriste za finasiranje povecanih kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima. povecanih kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima. U ovu vrstu kredita spadaju: U ovu vrstu kredita spadaju: Kreditna linija - Kreditna linija - predstavlja kratkorocni kredit bez pokrica koji sepredstavlja kratkorocni kredit bez pokrica koji seodobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. Priodobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. Priodobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke iodobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke ipreduzeca koje je komitent banke, kojim se utvrdjuje maksimalanpreduzeca koje je komitent banke, kojim se utvrdjuje maksimalaniznos kredita koji ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javiiznos kredita koji ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javipotreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima upotreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima uodredjenom vremenskom periodu. Kreditnom linijom obezbedjuje seodredjenom vremenskom periodu. Kreditnom linijom obezbedjuje sefinansiranje obrtnih sredstava u odredjenom vremenskom periodu dofinansiranje obrtnih sredstava u odredjenom vremenskom periodu do

godinu dana.godinu dana.Revolving kredit Revolving kredit predstavlja obrtni kredit cije je obnavljanje unapred predstavlja obrtni kredit cije je obnavljanje unapred ugovoreno, odnosno postoji spremnost da se kredit automatski ugovoreno, odnosno postoji spremnost da se kredit automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu cim se iskoristi. Ovaj prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu cim se iskoristi. Ovaj kredit se obicno primenjuje kod duzih isporuka kako bi se skratio kredit se obicno primenjuje kod duzih isporuka kako bi se skratio posao oko cestog otvaranja i postigle ustede u bankarskim posao oko cestog otvaranja i postigle ustede u bankarskim provizijama.provizijama.Transakcioni kredit Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za odredjenu poslovnuje kredit koji se odobrava za odredjenu poslovnu namenu, odnosno transakciju. Na primer, ovaj kredit se moze odobritinamenu, odnosno transakciju. Na primer, ovaj kredit se moze odobriti za potrebu uvoza ili izvoza robe.za potrebu uvoza ili izvoza robe.1. 1. Kratkorocne hartije od vrednostiKratkorocne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnicki (komercijalni zapisi, blagajnicki zapisi i sl.). Za ove porebe mogu se koristiti i dugorocne hartije od zapisi i sl.). Za ove porebe mogu se koristiti i dugorocne hartije od vrednosti (akcije, obveznice i sl.), sto je redji slucaj. Kada duznik u vrednosti (akcije, obveznice i sl.), sto je redji slucaj. Kada duznik u roku ne otplati kredit, hartije od vrednosti, kojima je kredit osiguran, roku ne otplati kredit, hartije od vrednosti, kojima je kredit osiguran, prodaju se i tako izmirujue dug.prodaju se i tako izmirujue dug.2. 2. Potrazivanja od kupaca Potrazivanja od kupaca su posle novca najlikvidnija sredstva su posle novca najlikvidnija sredstva preduzeca, jer se ona mogu u kratkom roku pretvoriti u novac. Brzina preduzeca, jer se ona mogu u kratkom roku pretvoriti u novac. Brzina kojom se potrazivanja od kupaca mogu pretvoriti u novac zavisi i od kojom se potrazivanja od kupaca mogu pretvoriti u novac zavisi i od solventnosti duznika.solventnosti duznika.3. 3. ZaliheZalihe su, takodje, znatno likvidna imovina, sto narocito vazi za su, takodje, znatno likvidna imovina, sto narocito vazi za zalihe gotovih proizvoda. Zbog toga se i one mogu koristiti za zalihe gotovih proizvoda. Zbog toga se i one mogu koristiti za osiguranje kredita.osiguranje kredita.

14. LOMBARDNI KREDIT14. LOMBARDNI KREDITLombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja sluzi se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja sluzi kao garancija da ce kredit biti vracen.kao garancija da ce kredit biti vracen. Njega odobravaju banke Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim poslovima, kao i koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim poslovima, kao i specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova, tzv. zalagaonice. specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova, tzv. zalagaonice. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati: Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati: Dragocenosti Dragocenosti (zlato, srebro, nakit i drugi plemeniti metali) najcesce (zlato, srebro, nakit i drugi plemeniti metali) najcesce zalazu gradjani za dobijanje gotovinskog kredita. zalazu gradjani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja Prilikom zalaganja hartija od vrednostihartija od vrednosti kredit se odobrava ispod kredit se odobrava ispod njihove procenjene trzisne vrednosti. U ovim slucajevima kredit se njihove procenjene trzisne vrednosti. U ovim slucajevima kredit se odobrava u iznosu od 60 do 80 odsto vrednosti zalozenih hartija od odobrava u iznosu od 60 do 80 odsto vrednosti zalozenih hartija od vrednosti. Mogu se zalagati hartije od vrednosti koje se kotiraju na vrednosti. Mogu se zalagati hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi (akcije,obveznice i sl.), kao i kratkorocne hartije od vrednosti berzi (akcije,obveznice i sl.), kao i kratkorocne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnicki zapisi i sl.).(komercijalni zapisi, blagajnicki zapisi i sl.).Za dobijanje lombardnog kredita moze zalagati i Za dobijanje lombardnog kredita moze zalagati i robaroba, kako ona koja , kako ona koja je na zalihama, tako i ona koja je u transportu. Roba se zalaze na je na zalihama, tako i ona koja je u transportu. Roba se zalaze na osnovu konosman, tovarnog lista i ostalih pratecih dokumenata. Robaosnovu konosman, tovarnog lista i ostalih pratecih dokumenata. Roba

koja se nalazi uskladistena u javnom skladistu cuva se i dalje u koja se nalazi uskladistena u javnom skladistu cuva se i dalje u javnom skladistu, a banci se u zalog predaje skladisnica.javnom skladistu, a banci se u zalog predaje skladisnica.PrednostPrednost ovog nacina finansiranja je sto preduzece bez prodaje ovog nacina finansiranja je sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava.zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava.NedostaciNedostaci ovog nacina finansiranja sastoje se u tome sto on ovog nacina finansiranja sastoje se u tome sto on smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeca. U periodu dok su hartije smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeca. U periodu dok su hartije od vrednosti u zalogu, preduzece ih ne moze prodavati, pa ako u tomod vrednosti u zalogu, preduzece ih ne moze prodavati, pa ako u tom periodu njihova trzisna vrednost poraste, preduzece nije u periodu njihova trzisna vrednost poraste, preduzece nije u mogiucnosti da ostvari zaradu mogiucnosti da ostvari zaradu

KREDIT PO TEKUCEM RACUNUKREDIT PO TEKUCEM RACUNUKredit po tekucem racunu je kratkorocni kredit koji banke Kredit po tekucem racunu je kratkorocni kredit koji banke odobravajusvojim komitentima na njihovom tekucem racunu. odobravajusvojim komitentima na njihovom tekucem racunu. Ovaj kredit se odobrava do visine i roka koji se utvrdjuje Ovaj kredit se odobrava do visine i roka koji se utvrdjuje ugovorom radi odrzvanja tekuce solventnosti preduzeca. ugovorom radi odrzvanja tekuce solventnosti preduzeca. Kredit se odobrava na tekucem racunu i ne isplacuje se u gotovom. Kredit se odobrava na tekucem racunu i ne isplacuje se u gotovom. Pri koriscenju kredita korisnik tekuceg racuna moze preci u Pri koriscenju kredita korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita, pri cemu placa kamatu za dugovanje do visine odobrenog kredita, pri cemu placa kamatu za iznos iskoriscenog kredita.iznos iskoriscenog kredita.Formalno posmatrano, kredit po tekucem racunu je bez pokrica; Formalno posmatrano, kredit po tekucem racunu je bez pokrica; medjutim, svaki priliv novca na tekuci racun predstavlja otplatu medjutim, svaki priliv novca na tekuci racun predstavlja otplatu kredita, sto sustinski predstavlja pokrice.kredita, sto sustinski predstavlja pokrice.Ovaj kredit omogucava korisniku elasticnu i racionalnu upotrebu Ovaj kredit omogucava korisniku elasticnu i racionalnu upotrebu odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama. Pri koriscenju odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama. Pri koriscenju kredita po tekucem racunu preduzece nema potrebu da drzi kredita po tekucem racunu preduzece nema potrebu da drzi sigurnosnu rezervu solventnosti, posto se to obezbedjuje ovim sigurnosnu rezervu solventnosti, posto se to obezbedjuje ovim kreditom.kreditom.FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Srednjorocno finansiranje se moze vrsiti putem srednjorocnih kredita,Srednjorocno finansiranje se moze vrsiti putem srednjorocnih kredita, u koja spadaju: bankarski kredit,revolving kredit,kredit na osnovu u koja spadaju: bankarski kredit,revolving kredit,kredit na osnovu zalaganja opreme,krediti osiguravajucih drustava i srednjorocni kreditzalaganja opreme,krediti osiguravajucih drustava i srednjorocni kredit proizvodjaca opreme.Najznacajniju vrstu srednjorocnih kredita proizvodjaca opreme.Najznacajniju vrstu srednjorocnih kredita predstavljaju predstavljaju bankarski krediti.bankarski krediti. Njih daju banke i druge finansijske Njih daju banke i druge finansijske organizacije. Oni se mogu otplatiti u jednakim i nejednakim organizacije. Oni se mogu otplatiti u jednakim i nejednakim anuitetima (kvartlno,polugodisnje,godisnje) ili jednakim periodicnim anuitetima (kvartlno,polugodisnje,godisnje) ili jednakim periodicnim ratama. Otplata ovih kredita prilagodjava se likvidnosti i solventnosti ratama. Otplata ovih kredita prilagodjava se likvidnosti i solventnosti korisnika kredita, zbog cega je ovo kreditiranje fleksibilan nacin korisnika kredita, zbog cega je ovo kreditiranje fleksibilan nacin finansiranja. Ovaj kredit je skuplji od kratkorocnog kredita.finansiranja. Ovaj kredit je skuplji od kratkorocnog kredita.Revolving kredit Revolving kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revolvira)(revolvira) po isteku odredjenog perioda. Ako se ovaj kredit obnovi po isteku odredjenog perioda. Ako se ovaj kredit obnovi posle jedne godine, on postaje srednjorocni kredit.Kod kreditaposle jedne godine, on postaje srednjorocni kredit.Kod kredita na na

osnovu zalaganja opreme osnovu zalaganja opreme za osiguranje srednjorocnog kredita za osiguranje srednjorocnog kredita moze se koristiti razlicita oprema. Zalozen oprema se ne moze moze se koristiti razlicita oprema. Zalozen oprema se ne moze prodavati dok se kredit konacno ne otplati.Srednjorocne kredite, osimprodavati dok se kredit konacno ne otplati.Srednjorocne kredite, osim banaka, mogu odobravati i banaka, mogu odobravati i osiguravajuca drustva. osiguravajuca drustva. Osiguravajuca Osiguravajuca drustva raspolazu sa velikim iznosima finansijskih sredstava koja drustva raspolazu sa velikim iznosima finansijskih sredstava koja poticu od premija osiguranja imovine i lica. Deo tih sredstava koristi poticu od premija osiguranja imovine i lica. Deo tih sredstava koristi se za isplatu stete od nastalih rizika, dok se deo tih sredstava plasira se za isplatu stete od nastalih rizika, dok se deo tih sredstava plasira u razlicita ulaganja kora donose prinos.Srednjorocne kredite mogu u razlicita ulaganja kora donose prinos.Srednjorocne kredite mogu odobravati i odobravati i proizvodjaci opreme. proizvodjaci opreme. Oni su zainteresovani za prodaju Oni su zainteresovani za prodaju svoje opreme, pri cemu se moze ona prodavati i putem svoje opreme, pri cemu se moze ona prodavati i putem srednjorocnog kreditiranja. Pri ovom kreditiranju uobicajeno je da se srednjorocnog kreditiranja. Pri ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (oko 30 odsto vrednosti opreme), dok se uplacuje gotovinsko ucesce (oko 30 odsto vrednosti opreme), dok se ostatak duga placa u ratama u odredjenom vremenskom periodu.ostatak duga placa u ratama u odredjenom vremenskom periodu.Srednjorocni krediti postepeno se otplacuju, po pravilu u jednakim Srednjorocni krediti postepeno se otplacuju, po pravilu u jednakim godisnjim ili polugodisnjim anuitetima. Takvim postupnim obrucnim godisnjim ili polugodisnjim anuitetima. Takvim postupnim obrucnim otplatama olaksava se preduzecu otplata duga i supstitucija otplatama olaksava se preduzecu otplata duga i supstitucija pozajmljenog tudjeg kapitala sopstvenim kapitalom.pozajmljenog tudjeg kapitala sopstvenim kapitalom.

FINANSIRANJE LIZINGOMFINANSIRANJE LIZINGOMLizing je specificna vrsta finansiranja preduzeca. Zasniva se na Lizing je specificna vrsta finansiranja preduzeca. Zasniva se na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu, tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu, masine,poslovni prostor i sl.) uzima u zakup i koristi je u masine,poslovni prostor i sl.) uzima u zakup i koristi je u odredjenom vremenskom periodu i za to placa ugovorenu odredjenom vremenskom periodu i za to placa ugovorenu zakupninu.zakupninu. Posle isteka ugovora o zakupu zakupljenu imovinu Posle isteka ugovora o zakupu zakupljenu imovinu korisnik moze: korisnik moze: 1) kupiti po nizoj ceni od trzisne,posto se za vreme trajanja zakupa 1) kupiti po nizoj ceni od trzisne,posto se za vreme trajanja zakupa amortizovala, amortizovala, 2) saciniti novi ugovor o zakupu sa nizom zakupninom, posto je 2) saciniti novi ugovor o zakupu sa nizom zakupninom, posto je zakupodavac tokom trajanja zajma naplatio deo vrednosti zakupljene zakupodavac tokom trajanja zajma naplatio deo vrednosti zakupljene imovine i imovine i 3) vratiti imovinu zakupodavcu3) vratiti imovinu zakupodavcu Prema predmetu Prema predmetu zakupa, lizing moze biti: zakupa, lizing moze biti: 1) lizing opreme – 1) lizing opreme – lizing opreme lizing opreme predstavlja uzimanje u zakup razne predstavlja uzimanje u zakup razne proizvodne opreme, uredjaja, gradjevinskih masina i sl.proizvodne opreme, uredjaja, gradjevinskih masina i sl.2) lizing nepokretnih dobara – 2) lizing nepokretnih dobara – lizing nepokretnih dobara lizing nepokretnih dobara obuhvata obuhvata zakupljivanje poslovnog prostora, zemljista, gradjevinskih objekata, zakupljivanje poslovnog prostora, zemljista, gradjevinskih objekata, kuca, stanova i sl.kuca, stanova i sl.3) medjunarodni lizing – 3) medjunarodni lizing – medjunarodni lizing medjunarodni lizing obuhvata uzimanje obuhvata uzimanje opreme, brodova, aviona i druge imovine preduzeca iz jedne zemlje opreme, brodova, aviona i druge imovine preduzeca iz jedne zemlje od preduzeca iz druge zemlje.od preduzeca iz druge zemlje.Finasiranje putem lizinga ima svoje prednosti i nedostatke. Finasiranje putem lizinga ima svoje prednosti i nedostatke.

PrednostiPrednosti se sastoje u:ustedi kapitala,nesmanjenoj kreditnoj se sastoje u:ustedi kapitala,nesmanjenoj kreditnoj sposobnosti, fleksibilnosti u placanju zakupnine,postojanju opcija po sposobnosti, fleksibilnosti u placanju zakupnine,postojanju opcija po osnovu ugovora,riziku zastarevanja i mogucnosti koriscenja nove osnovu ugovora,riziku zastarevanja i mogucnosti koriscenja nove tehnologije.tehnologije.NedostaciNedostaci finansiranja lizinga sastoje se u sledecem: 1) radi se o finansiranja lizinga sastoje se u sledecem: 1) radi se o skupom izvoru finansiranja, 2) zakupnina predstavlja fiksnu obavezu iskupom izvoru finansiranja, 2) zakupnina predstavlja fiksnu obavezu i 3) zakupnina ne ukljucuje marketing.Lizing predstavlja 3) zakupnina ne ukljucuje marketing.Lizing predstavlja skup izvor skup izvor finansiranjafinansiranja, posto se zakup sastoji od dela vrednosti (glavnice) , posto se zakup sastoji od dela vrednosti (glavnice) zakupljene imovine, kamate (prinosa vlasniku imovine) i ostalih zakupljene imovine, kamate (prinosa vlasniku imovine) i ostalih troskova.troskova.

FINANSIRANJE FRANSIZINGOMFINANSIRANJE FRANSIZINGOMFransizing je specifican nacin finansiranja. Radi se vise o trgovackomFransizing je specifican nacin finansiranja. Radi se vise o trgovackom a ne finansijskom poslu. U osnovi postoje dve vrste fransizing a ne finansijskom poslu. U osnovi postoje dve vrste fransizing poslova: 1) trgovacki fransizing 2) proizvodni fransizingposlova: 1) trgovacki fransizing 2) proizvodni fransizingKod Kod trgovackog fransizingatrgovackog fransizinga radi se o prometu robe preko radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo.maloprodajne mreze potrosacima na malo.Davaoci trgovackog fransizinga Davaoci trgovackog fransizinga su veliki proizvodjaci ili preduzeca su veliki proizvodjaci ili preduzeca koja se bave trgovinom na veliko, koja ugovorom prenose na koja se bave trgovinom na veliko, koja ugovorom prenose na korisnike fransizinga pravo prodaje njihovih proizvoda, ime i zig robe. korisnike fransizinga pravo prodaje njihovih proizvoda, ime i zig robe. U vezi sa prodajom robe davalac fransizinga prenosi znanja i iskustvaU vezi sa prodajom robe davalac fransizinga prenosi znanja i iskustva na korisnika fransizinga. Putem fransizinga njegov davalac siri trziste na korisnika fransizinga. Putem fransizinga njegov davalac siri trziste preko prodajnog prostora korisnika i jaca konkurentsku sposobnost preko prodajnog prostora korisnika i jaca konkurentsku sposobnost bez vecih dodatnih investicija.bez vecih dodatnih investicija.Korisnici trgovackog franfizingKorisnici trgovackog franfizing su najcešće mali preduzetnici. su najcešće mali preduzetnici. Povoljnost za korisnika fransizinga cini to sto on prodaje robu za koju Povoljnost za korisnika fransizinga cini to sto on prodaje robu za koju je trziste vec istrazeno i obezbedjeno.je trziste vec istrazeno i obezbedjeno.Proizvodni franfizingProizvodni franfizing pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodju pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodju odredjenih proizvoda. Kod ove vrste fransizinga njegovi korisnici odredjenih proizvoda. Kod ove vrste fransizinga njegovi korisnici proizvode i prodaju proizvode davaoca fransizinga. Ovim se smanjujuproizvode i prodaju proizvode davaoca fransizinga. Ovim se smanjuju ukupni troskovi.ukupni troskovi.Davaoci proizvodnog fransizingaDavaoci proizvodnog fransizinga su veliki proizvodjaci koji pomazu su veliki proizvodjaci koji pomazu korisniku fransizinga u organizaciji proizvodnje. Na korisnike korisniku fransizinga u organizaciji proizvodnje. Na korisnike fransizinga prenose potrebana znanja i iskustva, licencno pravo, fransizinga prenose potrebana znanja i iskustva, licencno pravo, zastitini znak proizvoda i sl. Davalac i korisnik fransizinga se zastitini znak proizvoda i sl. Davalac i korisnik fransizinga se dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje. dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje. Davalac fransizinga ucestvuje u pocetnom finansiranju korisnika.Davalac fransizinga ucestvuje u pocetnom finansiranju korisnika.Korisnici proizvodnog fransizingaKorisnici proizvodnog fransizinga su mali preduzetnici koji se bave su mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom. Oni fransizingom sticu pravo na proizvodnju i prodaju proizvodnjom. Oni fransizingom sticu pravo na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga. Korisnici fransizinga saradjuju sa davaocima proizvoda i usluga. Korisnici fransizinga saradjuju sa davaocima fransizinga pri izboru lokacije na kojoj ce se organizovati proizvodnja, fransizinga pri izboru lokacije na kojoj ce se organizovati proizvodnja,

u pripremi investicionog projekta, u izradi planova proizvodnje i sl. u pripremi investicionog projekta, u izradi planova proizvodnje i sl. Oni placaju naknadu davaocima fransizinga u fiksnom iznosu.Oni placaju naknadu davaocima fransizinga u fiksnom iznosu.

FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJAFINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJARedovne ili obicne akcijeRedovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim su pismene isprave o trajno ulozenim sredstvima u osnovi kapital akcionarskog drustva. To su vlasnicke sredstvima u osnovi kapital akcionarskog drustva. To su vlasnicke hartije od vrednosti koje predstavljaju odgovarajuci vlasnicki udeo u hartije od vrednosti koje predstavljaju odgovarajuci vlasnicki udeo u kapitalu preuzeca. Na osnovu ovog vlasnistva akcionari imaju kapitalu preuzeca. Na osnovu ovog vlasnistva akcionari imaju odredjena prava: pravo na upravljanje,pravo na dividendu,pravo na odredjena prava: pravo na upravljanje,pravo na dividendu,pravo na deo likvidacione mase.Vlasnici redovnih akcija imaju pravo glasa u deo likvidacione mase.Vlasnici redovnih akcija imaju pravo glasa u skupstini akcionara, odnosa skupstini akcionara, odnosa pravo upravljanja pravo upravljanja kontrole poslovanja. kontrole poslovanja. Vodecu ulogu u skupstini akcionara odnosno upravljanju imaju Vodecu ulogu u skupstini akcionara odnosno upravljanju imaju akcionari koji poseduju veliki kontrolni paket redovnih akcija.akcionari koji poseduju veliki kontrolni paket redovnih akcija.Redovne akcije daju pravo vlasnicima na Redovne akcije daju pravo vlasnicima na dividendudividendu, , odnosno pravo odnosno pravo na deona deo ostvarenog neto dobitka. Dividenda se moze isplatiti ako ostvarenog neto dobitka. Dividenda se moze isplatiti ako preduzece koje je organizovano kao akcionarsko drustvo ostvari netopreduzece koje je organizovano kao akcionarsko drustvo ostvari neto dobitak i skupstina akcionara odluci da se dividenda isplati. Isplata dobitak i skupstina akcionara odluci da se dividenda isplati. Isplata dividende vlasnicima redovnih akcija nije zagarantovana. Pri isplati dividende vlasnicima redovnih akcija nije zagarantovana. Pri isplati dividende prednost imaju vlasnici prioretetnih akcija u odnosu na dividende prednost imaju vlasnici prioretetnih akcija u odnosu na vlasnike redivnih akcija.U slucaju likvidacije preduzeca, vlasnici vlasnike redivnih akcija.U slucaju likvidacije preduzeca, vlasnici redovnih akcija imaju pravo na redovnih akcija imaju pravo na isplatu dela ostataka likvidacione isplatu dela ostataka likvidacione mase mase preduzeca. Kada dodje do likvidacije preduzeca, iz likvidacionepreduzeca. Kada dodje do likvidacije preduzeca, iz likvidacione mase prvo se isplacuju poverioci, vlasnici obveznica i povlascenih mase prvo se isplacuju poverioci, vlasnici obveznica i povlascenih akcija, pa se tek na kraju, ukoliko preostane sredstva, isplacuju akcija, pa se tek na kraju, ukoliko preostane sredstva, isplacuju vlasnici redovnih akcija, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje vlasnici redovnih akcija, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.Vlasnici redovnih akcija snose najveci rizik poslovanja, poseduju.Vlasnici redovnih akcija snose najveci rizik poslovanja, posto ne mogu uvek i u celini da realizuju prava koja im proisticu iz posto ne mogu uvek i u celini da realizuju prava koja im proisticu iz akcija. Zato je mogucnost njihove zarade najveca, jer vlasnici akcija. Zato je mogucnost njihove zarade najveca, jer vlasnici redovnih akcija po pravilu direktno ucestvuju u svakom povecanju redovnih akcija po pravilu direktno ucestvuju u svakom povecanju neto dobitka preduzeca, dok vlasnici prioretetnih akcija i obveznica neto dobitka preduzeca, dok vlasnici prioretetnih akcija i obveznica dobijaju stalan (fiksni) prinos u obliku povlascene dividende.dobijaju stalan (fiksni) prinos u obliku povlascene dividende.Osnovni cilj prodaje redovnih akcija je Osnovni cilj prodaje redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitalaprikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanja i razvoja preduzeca. Prodajom redovnih za finansiranje osnivanja i razvoja preduzeca. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni kapital u pasivi. Kada se poveca akcija preduzece povecava osnovni kapital u pasivi. Kada se poveca osnovni kapital preduzece povecava stepen samofinansiranja i osnovni kapital preduzece povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti.Postoji nekoliko razloga koji motivisu smanjuje stepen zaduzenosti.Postoji nekoliko razloga koji motivisu potencijalne akcionare da kupe redovne akcije. Ove akcije potencijalne akcionare da kupe redovne akcije. Ove akcije omogucavaju vlasnicima da ostvare omogucavaju vlasnicima da ostvare dividendu, dividendu, koja se isplacuje u koja se isplacuje u zavisnostu od ostvarenog neto dobitka. Akcionari kupljene akcije zavisnostu od ostvarenog neto dobitka. Akcionari kupljene akcije mogu kasnije prodati. Kada preduzece profitabilno posluje, trzisna mogu kasnije prodati. Kada preduzece profitabilno posluje, trzisna

cena akcije raste. Kada se akcija proda po ceni vecoj od kupovine, cena akcije raste. Kada se akcija proda po ceni vecoj od kupovine, ostvaruje se pozitivna razlika, koja se naziva ostvaruje se pozitivna razlika, koja se naziva kapitalni dobitak.kapitalni dobitak.Redovne akcije su Redovne akcije su likvidnelikvidne hartije od vrednosti, narocito one koje se hartije od vrednosti, narocito one koje sekotiraju na berzi. One se lako mogu prodati i konvertovati u gotovinu,kotiraju na berzi. One se lako mogu prodati i konvertovati u gotovinu,sto za akcionare predstavlja motiv da ih kupe.sto za akcionare predstavlja motiv da ih kupe.

FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJAFINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJAPrioritetne akcijePrioritetne akcije svojim vlasnicima daju povlasceni polozaj u svojim vlasnicima daju povlasceni polozaj u odnosu na vlasnike redovnih akcija.odnosu na vlasnike redovnih akcija.Prioritetne akcije vlasniku daju pravo na dividendu prema unapred Prioritetne akcije vlasniku daju pravo na dividendu prema unapred utvrdjenom iznosu ili u procentu od momentalnog iznosa akcije. Ovo utvrdjenom iznosu ili u procentu od momentalnog iznosa akcije. Ovo znaci da prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende kojaznaci da prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena. Vlasnici prioritetnih akcija imaju prednost pri je unapred ugovorena. Vlasnici prioritetnih akcija imaju prednost pri isplati dividende u odnosu na vlasnike redovnih akcija.isplati dividende u odnosu na vlasnike redovnih akcija.Prioritetne akcije mogu biti: Prioritetne akcije mogu biti: 1) 1) Kumulativne prioritetne akcije - Kumulativne prioritetne akcije - vlasnicima daju pravo naplate vlasnicima daju pravo naplate kumuliranih neisplacenih dividendi pre isplate dividendi vlasnicima kumuliranih neisplacenih dividendi pre isplate dividendi vlasnicima redovnih akcija. Drugim recima, ove akcije svojim vlasnicima redovnih akcija. Drugim recima, ove akcije svojim vlasnicima obezbedjuju pravo isplate zaostalih dividendi iz buduceg neto dobitkaobezbedjuju pravo isplate zaostalih dividendi iz buduceg neto dobitka u slucaju da preduzece u nekoj godini ne isplati dividende iz nekog u slucaju da preduzece u nekoj godini ne isplati dividende iz nekog razloga.razloga.2) 2) Participativne prioritetne akcije -Participativne prioritetne akcije - svojim vlasnicima daju pravo svojim vlasnicima daju pravoda pored fiksne naplate i deo promenljive dividende. Na ovaj nacinda pored fiksne naplate i deo promenljive dividende. Na ovaj nacinnihovi vlasnici ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka, iako sunihovi vlasnici ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka, iako suvec ostvarili pravo na utvrdjenu fiksnu dividendu. vec ostvarili pravo na utvrdjenu fiksnu dividendu. Prioritetne akcije vlasnicima daju pravo Prioritetne akcije vlasnicima daju pravo prvenstva pri isplati ostatkaprvenstva pri isplati ostatka likvidacione maselikvidacione mase..Vlasnici prioritetnih akcija, po pravilu, Vlasnici prioritetnih akcija, po pravilu, nemaju pravo na upravljanje nemaju pravo na upravljanje preduzecempreduzecem, zato sto vlasnici redovnih akcija snose najvecirizik , zato sto vlasnici redovnih akcija snose najvecirizik ostvarenja neto dobitka. U pogledu prava na upravljanje preduzecem ostvarenja neto dobitka. U pogledu prava na upravljanje preduzecem vlasnici redovnih akcija imaju povoljniji polozaj od vlasnika prioritetnihvlasnici redovnih akcija imaju povoljniji polozaj od vlasnika prioritetnih akcija.akcija.

OTKUP SOPSTVENIH AKCIJAOTKUP SOPSTVENIH AKCIJAOtkup sopstvenih akcijaOtkup sopstvenih akcija predstavlja finansijsku operaciju koja predstavlja finansijsku operaciju koja proizvodi suprotne finansijske ucinke od emisije akcija. proizvodi suprotne finansijske ucinke od emisije akcija. Akcionarska drustva povremeno otkupljuju svoje akcije. Na ovaj nacinAkcionarska drustva povremeno otkupljuju svoje akcije. Na ovaj nacin akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u akcionarsko drustvo. akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u akcionarsko drustvo. Time se sopstvene akcije pretvaraju iz instrumenata finansiranja i Time se sopstvene akcije pretvaraju iz instrumenata finansiranja i kapitalizacije u instrument definisanja i dekapitalizacije. Novi vlasnik kapitalizacije u instrument definisanja i dekapitalizacije. Novi vlasnik ovih akcija je akcionarsko drustvo. Ove akcije novom vlasniku ne dajuovih akcija je akcionarsko drustvo. Ove akcije novom vlasniku ne daju pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti pravo na deo pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti pravo na deo

likvidacione mase.Otkupljene akcije cuvaju se u trezoru akcionarskoglikvidacione mase.Otkupljene akcije cuvaju se u trezoru akcionarskog drustva, pa se zato nazivaju drustva, pa se zato nazivaju trezorskim akcijama.trezorskim akcijama.Otkup sopstvenih akcija najcesce dovodi do povecanja zarade Otkup sopstvenih akcija najcesce dovodi do povecanja zarade preduzeca po akciji, povecanje dividende po akciji i do povecanja preduzeca po akciji, povecanje dividende po akciji i do povecanja trzisne vrednosti akcija.Motivi zbog kojih preduzece otkupljuje svoje trzisne vrednosti akcija.Motivi zbog kojih preduzece otkupljuje svoje akcije su: smanjenje osnovnog kapitala preduzeca,stabilizacija akcije su: smanjenje osnovnog kapitala preduzeca,stabilizacija dividende i trzisne cene akcija,eliminisanje viska novca, dividende i trzisne cene akcija,eliminisanje viska novca, sprecavanje preuzimanja nadzora nad akcionarskim drustvom sprecavanje preuzimanja nadzora nad akcionarskim drustvom restrukturiranje akcionarskog drustva.restrukturiranje akcionarskog drustva.Najcesci razlog otkupljanja je potreba da se Najcesci razlog otkupljanja je potreba da se smanji osnovni kapital smanji osnovni kapital preduzecapreduzeca. Otkupom sopstvenih akcija preduzece smanjuje taj visak . Otkupom sopstvenih akcija preduzece smanjuje taj visak osnovnog kapitala.U cilju zaustavljanja pada dividendne stope i osnovnog kapitala.U cilju zaustavljanja pada dividendne stope i obezvredjivanje akcija, preduzeca cesto otkupljuju sopstvene akcije iobezvredjivanje akcija, preduzeca cesto otkupljuju sopstvene akcije ismanjuju osnovni kapital, cime smanjuju osnovni kapital, cime stabilizuju dividende i trzisnu cenu stabilizuju dividende i trzisnu cenu akcija.akcija.Kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje preduzece Kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje preduzece moze moze eliminisati viskove novcaeliminisati viskove novca i prekomerenu solventnost otkupom i prekomerenu solventnost otkupom sopstvenih akcija.Preduzece moze proceniti da postoji opasnost od sopstvenih akcija.Preduzece moze proceniti da postoji opasnost od preduzimanja nadzora nad njim od strane drugih subjekata preduzimanja nadzora nad njim od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija. Kupovinom sopstvenih akcija kupovinom kontrolnog paketa akcija. Kupovinom sopstvenih akcija preduzece moze preduzece moze spreciti preuzimanje nadzora i upravljanja spreciti preuzimanje nadzora i upravljanja nad nad njima.Otkup sopstvenih akcija moze posluziti kao mera za njima.Otkup sopstvenih akcija moze posluziti kao mera za restrukturiranje preduzeca,restrukturiranje preduzeca, a posebno radi promene u strukturi a posebno radi promene u strukturi vlasnistva i upravljanja preduzecem.vlasnistva i upravljanja preduzecem.FINANSIRANJE EMISIJOM OBVEZNICAFINANSIRANJE EMISIJOM OBVEZNICAPolazeci od nacina isplate glavnice i kamate, obveznice se mogu Polazeci od nacina isplate glavnice i kamate, obveznice se mogu podeliti na dve grupe: podeliti na dve grupe: 1) Jednokratno isplative1) Jednokratno isplative obveznice - obveznice - obavezuju emitenta da isplati obavezuju emitenta da isplati pozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospeca. Ova jednokratnapozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospeca. Ova jednokratna isplata jednaka je nominalnoj vrednosti izdate obveznice uvecanoj za isplata jednaka je nominalnoj vrednosti izdate obveznice uvecanoj za odgovarajuci iznos kamate. Ove obveznice se retko emituju.odgovarajuci iznos kamate. Ove obveznice se retko emituju.2) Visekratno isplative obveznice -2) Visekratno isplative obveznice - obavezuju emitenta da obavezuju emitenta da investitoru periodicno isplacuje kamate do dana dospeca, a investitoru periodicno isplacuje kamate do dana dospeca, a nominalnu vrednost obveznica na dan dospeca. Kod ovih obveznica nominalnu vrednost obveznica na dan dospeca. Kod ovih obveznica isplata glavnice duga vrsi se jednokratno na dan njegovog dospeca, isplata glavnice duga vrsi se jednokratno na dan njegovog dospeca, dok se kamata isplacuje visekratno, najcesce dva puta godisnje dok se kamata isplacuje visekratno, najcesce dva puta godisnje prema ugovorenoj nominalnoj kamatnoj stopi.prema ugovorenoj nominalnoj kamatnoj stopi.Prodajom obveznica emitent pribavlja potreban pozajmljeni kapital. Prodajom obveznica emitent pribavlja potreban pozajmljeni kapital. Novcano primanje od prodaje obveznica je po pravilu jednokratno i Novcano primanje od prodaje obveznica je po pravilu jednokratno i nastaje u momentu prodaje obveznice. Po osnovu prodaje obveznice nastaje u momentu prodaje obveznice. Po osnovu prodaje obveznice

za emitenta nastaje obaveza da invstitoru placa fiksnu kamatu i da naza emitenta nastaje obaveza da invstitoru placa fiksnu kamatu i da na dan dospeca obveznice isplati glavnicu duga.dan dospeca obveznice isplati glavnicu duga.Finansiranje putem emisije obveznica ima odredjene prednosti, ali i Finansiranje putem emisije obveznica ima odredjene prednosti, ali i nedostatke.nedostatke.Prednosti Prednosti se ogledaju u sledecem:se ogledaju u sledecem: Emisija obveznica preduzecu omogucuje da koristi i obrce ukupnu Emisija obveznica preduzecu omogucuje da koristi i obrce ukupnu glavnicu pozajmljenog kapitala tokom vremena trajanja zajma. glavnicu pozajmljenog kapitala tokom vremena trajanja zajma. Troskovi za placene kamate emitentu smanjuju dobit, cime mu Troskovi za placene kamate emitentu smanjuju dobit, cime mu smanjuju novcane izdatke za placanje poreza na dobit, posto ove smanjuju novcane izdatke za placanje poreza na dobit, posto ove kamate umanjuju poresku osnovicu pri utvrdjivanju poreza na dobit kamate umanjuju poresku osnovicu pri utvrdjivanju poreza na dobit preduzeca.Emisijom obveznica mogu se lakse prikupiti veliki iznosi preduzeca.Emisijom obveznica mogu se lakse prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala njegovom pozajmljivanjem od velikog broja malih potrebnog kapitala njegovom pozajmljivanjem od velikog broja malih kreditora, nego sto se to moze uciniti od samo jednog kreditora, u kreditora, nego sto se to moze uciniti od samo jednog kreditora, u cemu se sastoji prednost ovog nacina finansiranja u odnosu na cemu se sastoji prednost ovog nacina finansiranja u odnosu na finansiranje bankarskim i drugim kreditima.finansiranje bankarskim i drugim kreditima.Nedostaci Nedostaci finansiranja emisijom obveznica sastoji se u sledecemfinansiranja emisijom obveznica sastoji se u sledecem ::Isplata kamate vlasnicima obveznica je obavezna i ne zavisi od Isplata kamate vlasnicima obveznica je obavezna i ne zavisi od ostvarenog dobitka ili gubitka. Ukoliko se kamata ne isplacuje, moze ostvarenog dobitka ili gubitka. Ukoliko se kamata ne isplacuje, moze doci do likvidacije emitenta.Konacna isplata ukupne glavnice duga doci do likvidacije emitenta.Konacna isplata ukupne glavnice duga pada odjednom na dan dospeca. Ovo emitentu mize da stvori veliki pada odjednom na dan dospeca. Ovo emitentu mize da stvori veliki problem sa solventnoscu.Slabost finansiranja emisijom obveznica problem sa solventnoscu.Slabost finansiranja emisijom obveznica sastoji se i u tome sto u slucaju insolventnosti emitenta za investitora sastoji se i u tome sto u slucaju insolventnosti emitenta za investitora nastaju problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice. nastaju problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice. FINANSIRANJE DUGOROCNIM KREDITIMAFINANSIRANJE DUGOROCNIM KREDITIMAKredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupa duzniku odredjeni novac ili robu na odredjeno vreme uz ustupa duzniku odredjeni novac ili robu na odredjeno vreme uz odredjenu naknaduodredjenu naknadu. . U savremenim uslovima dominiraju novcani krediti kod kojih kreditor U savremenim uslovima dominiraju novcani krediti kod kojih kreditor ustupa preduzecu na odredjeno vreme i pod kreditnim uslovima ustupa preduzecu na odredjeno vreme i pod kreditnim uslovima pravo raspolaganja njegovim novcanim sredstvima. pravo raspolaganja njegovim novcanim sredstvima. Elementi kreditnog uslova su: Elementi kreditnog uslova su: 1) ustupanje novcanih sredstava pod odredjenim uslovima, 1) ustupanje novcanih sredstava pod odredjenim uslovima, 2) vracanje novcanih sredstava uvecanih za ugovorenu naknadu u 2) vracanje novcanih sredstava uvecanih za ugovorenu naknadu u odredjenom roku i odredjenom roku i 3) poverenje koje poverilac koji daje kredit ima prema dužniku koji 3) poverenje koje poverilac koji daje kredit ima prema dužniku koji prima kredit.prima kredit.Finansiranje kreditiranjem ima odredjene prednosti i nedostatke. Finansiranje kreditiranjem ima odredjene prednosti i nedostatke. PrednostiPrednosti finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem: finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem:Kreditne banke direktno uticu na Kreditne banke direktno uticu na povecanje ponude novcapovecanje ponude novca na na trzistu novca. Kreditni plasmani uticu na ukupne novcane tokove trzistu novca. Kreditni plasmani uticu na ukupne novcane tokove

privrednih subjekata. Kretiti su pogodan instrument kojim se utice na privrednih subjekata. Kretiti su pogodan instrument kojim se utice na solventnost i rentabilnost preduzeca.solventnost i rentabilnost preduzeca.Narocit znacaj za privredne subjekte imaju dugorocni krediti kojima Narocit znacaj za privredne subjekte imaju dugorocni krediti kojima se se finansiraju dugorocna ulaganjafinansiraju dugorocna ulaganja u osnovna i stalna obrtna u osnovna i stalna obrtna sredstva. Bez dugorocnih kredita usporio bi se privredni razvoj, posto sredstva. Bez dugorocnih kredita usporio bi se privredni razvoj, posto nije moguce uvek ostvariti dugorocna ulaganja iz sopstvenih izvora.nije moguce uvek ostvariti dugorocna ulaganja iz sopstvenih izvora.Finansiranja kreditom donosi Finansiranja kreditom donosi poresku usteduporesku ustedu jer troskovi kamate jer troskovi kamate smanjuju oporezivu dobit, a time i porez na dobit.smanjuju oporezivu dobit, a time i porez na dobit.NedostaciNedostaci finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem: finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem:Ovaj nacin finansiranja stvara direktne troskove, odnosno novcane Ovaj nacin finansiranja stvara direktne troskove, odnosno novcane izdatke po osnovu placanja kamata. Prekomerno finansiranje putemizdatke po osnovu placanja kamata. Prekomerno finansiranje putemkredita kredita povecava troskove finansiranjapovecava troskove finansiranja, cime se smanjuje , cime se smanjuje finansijski rezultat. Pored toga, glavnica kredita i kamata se moraju finansijski rezultat. Pored toga, glavnica kredita i kamata se moraju placati i onda kada preduzece ne ostvari povoljan finansijski rezultat.placati i onda kada preduzece ne ostvari povoljan finansijski rezultat.Kada se krediti koriste prekomerno,to dovodi preduzece do Kada se krediti koriste prekomerno,to dovodi preduzece do zavisnosti od poverilacazavisnosti od poverilaca, sto smanjuje nezavisnost preduzeca u , sto smanjuje nezavisnost preduzeca u vodjenju sopstvene poslovne i finansijske politike.vodjenju sopstvene poslovne i finansijske politike.Finansiranje kreditima Finansiranje kreditima povecava zaduzenostpovecava zaduzenost preduzeca. Kada je preduzeca. Kada je preduzece prezaduzeno, ono raspolaze malim sopstvenim kapitalom.preduzece prezaduzeno, ono raspolaze malim sopstvenim kapitalom. U tom slucaju ono tesko moze da pribavi novcana sredstva putem U tom slucaju ono tesko moze da pribavi novcana sredstva putem novog kradita zbog toga sto mu se dotadasnjim finansiranjem putem novog kradita zbog toga sto mu se dotadasnjim finansiranjem putem kredita smanjila kreditna sposobnost.Nekontrolisanim odobravanjem kredita smanjila kreditna sposobnost.Nekontrolisanim odobravanjem kredita banke mogu da kredita banke mogu da podsticu inflacijupodsticu inflaciju. To se moze dogoditi kada. To se moze dogoditi kada banke odobravaju kredite iznad iznosa sredstava koja su kod njih banke odobravaju kredite iznad iznosa sredstava koja su kod njih deponovana.deponovana.FINANSIJSKE INSTITUCIJE KOJE SE BAVE FINANSIRANJEM FINANSIJSKE INSTITUCIJE KOJE SE BAVE FINANSIRANJEM PREDUZEĆAPREDUZEĆAIstorija je pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem Istorija je pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem memeđđnarodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno „kreirati“ narodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati razvoj mesistem koji će podržavati razvoj međđnarodnih ekonomskih tokova. narodnih ekonomskih tokova. MMF-u je pripala uloga regulisanja meMMF-u je pripala uloga regulisanja međđnarodnih monetarnih odnosa, narodnih monetarnih odnosa, imajući u vidu česte poremećaje monetarnog sistema izmeimajući u vidu česte poremećaje monetarnog sistema izmeđđ dva dva svetska rata koji su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski svetska rata koji su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski rastrast..FunkcijeFunkcije::1. podstiče međunarodnu monetarnu saradnju,1. podstiče međunarodnu monetarnu saradnju,2. doprinosi ravnomernijem rastu i razvoju međunarodne trgovine,2. doprinosi ravnomernijem rastu i razvoju međunarodne trgovine,3. doprinosi stabilnosti deviznih kurseva,3. doprinosi stabilnosti deviznih kurseva,4. pomaže i podstiče uvođenje konvertibilnosti valuta zemalja članica,4. pomaže i podstiče uvođenje konvertibilnosti valuta zemalja članica,

5. pomaže zemljama članicama u održavanju likvidnosti u 5. pomaže zemljama članicama u održavanju likvidnosti u međunarodnimmeđunarodnimplaćanjimaplaćanjima DanaDanaššnje aktivnosti MMFnje aktivnosti MMF--aa č čini davanje kredita zemljamaini davanje kredita zemljama č članicama ilanicama i podrpodršška meka međđuunarodnoj monetarnoj saradnjinarodnoj monetarnoj saradnji.. Od visine kvote koju je Od visine kvote koju je uplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji zemlja može dobitiuplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji zemlja može dobiti od MMF-a.Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen od MMF-a.Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen program platnobilansnog prilagođavanja – stabilizacioni program – čijiprogram platnobilansnog prilagođavanja – stabilizacioni program – čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemja se neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemja se „pismom o namerama“ obavezuje da će sprovoditi program „pismom o namerama“ obavezuje da će sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om.ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om.MMF isplaćuje kredit u delovima, tj. tranšama. Prva tranša (25% MMF isplaćuje kredit u delovima, tj. tranšama. Prva tranša (25% kvote) zemlja dobija bez posebne procedure, jer je upravo toliko kvote) zemlja dobija bez posebne procedure, jer je upravo toliko sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti). Ova tranša se naziva sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti). Ova tranša se naziva „zlatna tranša“. Ostale, „kreditne tranše“ se isplaćuju samo ukoliko se„zlatna tranša“. Ostale, „kreditne tranše“ se isplaćuju samo ukoliko se zemlja pridržava dogovorenog stabilizacionog programa.zemlja pridržava dogovorenog stabilizacionog programa.Postoji još nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama Postoji još nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama članicama:članicama:Stand-by aranžmaniStand-by aranžmani. Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa . Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa sredstava koji neka zemlja može koristititi u odresredstava koji neka zemlja može koristititi u određđnom vremenskom nom vremenskom periodu u skladu sa potrebama. Dogovorena sredstva su praktično „uperiodu u skladu sa potrebama. Dogovorena sredstva su praktično „u pripravnosti“.pripravnosti“.Razne vrste „olakšica“.Razne vrste „olakšica“. Radi se o vrsti kredita namenjenoj Radi se o vrsti kredita namenjenoj zemljama koje imaju platnobilansne probleme koje je uzrokovala za zemljama koje imaju platnobilansne probleme koje je uzrokovala za njih „viša sila“,tj. za čiji nastanak nije odgovorna loša ekonomska njih „viša sila“,tj. za čiji nastanak nije odgovorna loša ekonomska politika. Primer su suše, poplave i druge nepogode koje se mogu politika. Primer su suše, poplave i druge nepogode koje se mogu negativno odraziti na izvoz zemlje, ali i nagli i veliki porast cene nafte,negativno odraziti na izvoz zemlje, ali i nagli i veliki porast cene nafte, recimo.recimo.Krediti za strukturno prilagoKrediti za strukturno prilagođđvanje najmanje razvijenih zemalja.vanje najmanje razvijenih zemalja.Značaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita kojiZnačaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti od MMona može dobiti od MMF-F-a za uravnoteženje platnog bilansa, već i iz a za uravnoteženje platnog bilansa, već i iz činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tržištu. preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tržištu. Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kredite daju Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kredite daju zemljama koje nemaju aranžman sa MMF-om. Imajući u vidu zemljama koje nemaju aranžman sa MMF-om. Imajući u vidu činjenicu da su zajmovi potrebni većini zemalja, jasno je da MMF igračinjenicu da su zajmovi potrebni većini zemalja, jasno je da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ - IBRDMEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ - IBRDMeMeđđunarodna banka za obnovu i razvojunarodna banka za obnovu i razvoj ( (IBRD) osnovana je radi IBRD) osnovana je radi unapreunapređđenja ekonomskog razvoja nerazvijenih zemalja putem enja ekonomskog razvoja nerazvijenih zemalja putem davanja kredita.davanja kredita.CiljeviCiljevi::1. 1. pomapomažžee razvojrazvoj privredaprivreda zemaljazemalja č članicalanica ( (prvobitnoprvobitno ratomratom (1939- (1939-1945)1945)opustoopustoššenihenih zemaljazemalja),),2. 2. podstipodstiččee kretanjekretanje privatnihprivatnih ( (direktnihdirektnih) ) investicijainvesticija uu inostranstvuinostranstvu,,3. 3. pomapomažžee ravnomernijeravnomernije razvijanjerazvijanje memeđđunarodneunarodne trgovinetrgovine,,4. odobrava zajmove za privredni razvoj.4. odobrava zajmove za privredni razvoj.Osnovni cilj Svetske banke je finansiranje projekata koji su značajni Osnovni cilj Svetske banke je finansiranje projekata koji su značajni za nacionalnu ekonomiju a za koje nije zainteresovan privatni kapital za nacionalnu ekonomiju a za koje nije zainteresovan privatni kapital zbog nedovoljne profitabilnosti, obzirom da su u pitanju veći iznosi te zbog nedovoljne profitabilnosti, obzirom da su u pitanju veći iznosi te samim tim i veći rizicisamim tim i veći rizici..Zajmovi su uglavnom namenjeni infrastrukturnim projektima, Zajmovi su uglavnom namenjeni infrastrukturnim projektima, projektima iz sfere energetike, transporta, obrazovanja, industrije, projektima iz sfere energetike, transporta, obrazovanja, industrije, razvoju poljoprivrede i sela, i sličnorazvoju poljoprivrede i sela, i slično..EVROPSKA INVESTICIONA BANKA EVROPSKA INVESTICIONA BANKA Evropska investiciona banka finansira investicione projekte kako bi Evropska investiciona banka finansira investicione projekte kako bi doprinijela usklađenijem razvoju regiona Evropedoprinijela usklađenijem razvoju regiona Evrope. . Finansira se na Finansira se na osnovu upisanog kapitala zemalja članica, iz pozajmica na tržištu osnovu upisanog kapitala zemalja članica, iz pozajmica na tržištu kapitala, a sredstva dobija i iz budžeta EUkapitala, a sredstva dobija i iz budžeta EU..EIB finansira projekte koji:EIB finansira projekte koji:Povećavaju konkurentnost evropskih industrijskih grana;Povećavaju konkurentnost evropskih industrijskih grana;Pomažu unaprjeđivanje malih i srednljih preduzeća;Pomažu unaprjeđivanje malih i srednljih preduzeća;Omogućavaju formiranje trans-evropske mreže (transposrt, Omogućavaju formiranje trans-evropske mreže (transposrt, telekomunikacije i prenos energije)telekomunikacije i prenos energije)Doprinose zaštiti životne sredine;Doprinose zaštiti životne sredine;Poboljšavaju situaciju u zdravstvu, obrazovanju iPoboljšavaju situaciju u zdravstvu, obrazovanju i informacionim informacionim tehnologijama.tehnologijama.Kreditiranje ovih projekata ima za cilj da doprinese razvoju Kreditiranje ovih projekata ima za cilj da doprinese razvoju nerazvijenih zemlja. Projekti moraju da privuku druge investicije.nerazvijenih zemlja. Projekti moraju da privuku druge investicije.Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tržištu Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tržištu kapitala kojima je pridodat i vlasnički kapital njenih deoničara-država kapitala kojima je pridodat i vlasnički kapital njenih deoničara-država članica Evropske Unije.članica Evropske Unije.