INTEGRISANI PAKETI I PROGRAMI ZA RAD SA TABELAMA · PDF fileRadna sveska unapred ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su

1

INTEGRISANI PAKETI I PROGRAMI ZA RAD SA TABELAMA

EXCEL 2007

EXCEL 2007 predstavlja najnoviji obliku svetu najpopularnijeg programa za rad sa tabelarnim prora~unima. EXCEL spada u sreadsheet programe ,a podrazumeva izradu i kori{}enje radnih tabela ,rad sa bazama

podataka i izrada grafikona zasnovanim na podacima iz radnih tabela .Ovakvi programi su se pojavili krajem

70-tih godina,a prete~e Excela su bili VisiCalc , LOTUS 123, Oracle ..

STARTOVANJE PROGRAMA

EXCEL 2007 se moè startovati kori{}enjem ikone programa sa DESKTOP-a ili kori{}enjem izbora sa linije

START -PROGRAMS-MICROSOFT EXCEL .

EXCEL PROZOR

BOOK , SHEET (RADNE SVESKE I RADNI LISTOVI )

Sastoji se od radne sveske , sa privremenim nazivom ( book1 ) koja predstavlja EXCEL-ov fajl ili document ,a sastoji od zone menija (koja se mogu pozivati kori{}enjem tastera ALT+ odgovaraju}e podvu~eno slovo

menija) i paleta sa alatkama , kao i posebnog dela za unos podataka u obliku tabele , koji je ve}

unapred izdeljen na veliki broj kolona i redova , a predstavlja radni list (worksheet). Radna sveska unapred

ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su kao kao 3 standardne strane (sheet1,2,3), a mogu se po potrebi umetati nove stranice .

PROZOR RADNE SVESKE U RADNOJ POVR[INI PROGRAMA

Excel se inicijalno otvara sa jednim prozorom radne sveske . Komande za navigaciju prozora se nalaze u CONTROL BOX u . Novi prozor se moè otvoriti na vi{e na~ina:

1. FILE NEW

2. FILE OPEN

3. WINDOW NEW WINDOW otvara istu radnu svesku u drugom prozoru

PROMENA AKTIVNOG PROZORA

Izmedju vi{e otvorenih prozora se moè kretati sa komandom CTRL+ TAB sa tastature , ili naslovljenim nazivima prozora u meniju WINDOW . Mi{em se mogu aktivirati prozori u kojima se nastavlja rad .

A@URIRANJE PROZORA

Vi{e otvorenih prozora moète sloìti u random prostoru prema nahodjenju , moè se koristiti I komanda WINDOW ARRANGE , odakle se dalje bira opcija za slaganje prozora ;

SKRIVANJE PROZORA Komandom WINDOW HIDE vr{I se skrivanje aktivnog prozora , a komandom UNHIDE prozor se

postavlja kao vidljiv .

DELJENJE PROZORA NA SEGMENTE Vr{I se komandom WINDOW SPLIT , a podeljeni prozor omogu}ava da se radi sa jednim delom

dokumenta , a pogodan je za dodavanje novih sadràj izmedju podeljenih prozora. Promene u jednom

prozoru , automatski se aùriraju I u drugom prozoru .

ZAMRZAVANJE PODRU^JA RADNOG LISTA Ako cela tabela ne moè da stane na vidljivi deo radnog lista , mogu}e je zamrnuti pojedine delove i

pregledati i ispravljati samo èljene redove i kolone. To se postiè sa komandom WINDOW FREEZE PANES . Javlja se linija koja odvaja zamrznuti deo od aktivnog dela tabele . Takodje se iz aktivnog u

zamrznuti deo radnog lista prelazi sa mi{em.

2

IZGLED EKRANA EXCEL PROGRAMA

Sadràj ekrana predstavljaju : TITLE BAR( naslovna linija )

MENU BAR koji sadrÌ system menija :

FILE EDIT VIEW INSERT FORMAT TOOLS DATA WINDOWS HELP

CONTROL MENU ( za promenu veli~ine prozora ),

STANDARD TOOLBAR ( standardna linija za direktan izbor komandi kori{}enjem mi{a ,

FORMATING TOOLBAR ( linija formatiranja ili uredjivanja sadràja tabela

FORMULA BAR ( linija za prikaz aktivne }elija i uno{enje formula . Aktivna }elija je ona na kojoj se nalazi pokaziva~ }elije ).

SCROOL BARS ( linije za skrolovanje ili pomeranje ekrana po horizontali /vertikali )

WORKSHEET BAR ( linija naziva radnih listova u jednoj radnoj sveski (sheet1,sheet2 ,..)

STATUS BAR ( statusna linija )

WORKSHEET AREA ( predstavlja najve}I deo ekrana Excel programa i prikazana je kao radna tabela koja se sastoji od }elija u kojima se vr{I unos podataka .

Kretanje u okviru radne tabele omogu}eno je kori{}enjem strelica ili tasterima TAB i SHIFT +TAB , koje menjaju aktivne }elije.

Funkcija ostalih tastera je ;

HOME-A1 }elija (prelazak na po~etak tabele ) , ctrl+home

END- kraj tabele , donji desni ugao ( ctrl+end) PGUP- stranica gore

PGDN- stranica dole

Brzi prelazak sa : EDIT- GOTO- REFERENCE- D10 ( polje) <ok>

Opseg se obeleàva sa SHIFT + F8 ili SHIFT+ kursorske strelice Cela radna tabela se markira sa CTRL+SHIFT+SPACE

Program Excel dio je programskog paketa Microsoft Office kao i Word pa ta dva programa imaju jako puno sličnosti u

načinu rada, ali i u izgledu zaslona ekrana:

Neposredno iznad retka koji sadrži oznake stupaca A, B, C, D, ... nalazi se traka formula ili formula bar za

ispisivanje formula. Na levoj strani ove trake prikazana je adresa (koordinate) aktivne ćelije, a na desnoj

strani nalazi se sadržaj ćelije (u prostoru za unos podataka).

NASLOVNA TRAKA

inija menija- MENU BAR

Standard toolbar Formating toolbar

FORMULA BAR

ZAGLAVLJE kolone

ZAGLAVLJE reda

PREMEŠTANJE PO RADNIM LISTOVIMA

Status bar

VODORAVNI KLIZAČ

KLIZAČ AKTIVNA ĆELIJA

KOORDINATE AKTIVNE ĆELIJE

dugme ZA OTKAZIVANJE I POTVRDU FUNKCIJSKO DUGME PROSTOR ZA UNOS PODATAKA

3

OSNOVNI POJMOVI

Radni list (Worksheet) je tabela koja se sastoji od ćelija (Cell) po kojoj se možemo kretati menjajući kolone i

redove. U ćelije se upisuju podaci bilo kojeg formata. Kolone su predstavljeni slovima A, B, C, ... Z, AA, AB, AC, ... (256 kolona)

Redovi su predstavljeni brojevima 1, 2, 3, 4, ... ( 65536 redova), {to ukupno predstavlja 16.777.216 polja

za unos podataka na jednom radnom listu.

Svaka ćelija ima svoju adresu određenu mestom preseka kolone i reda, pa se adresa ćelije određuje kao kombinacija slova kolone i broja reda. (Pr. B1, C5, ...)

Polje je skup od više ćelija koje čine pravougaonik. (Pr. B1:B5, A2:C8, ...)

Dokument u Excelu zove se radna knjiga (Workbook) i ~uva se kao datoteka tipa .xls. U jednoj takvoj datoteci može biti i više radnih listova. Radna sveska unapred ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova

obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su kao kao 3 standardne strane (sheet1,2,3), a mogu se po potrebi

umetati nove stranice .

Svaki radni list ima svoj naziv (Sheet1, Sheet2, ...) na kartici lista. Ime radnog lista npr. Sheet1 možete

promeniti tako da levim dugmetom miša dvostruko kliknete na Sheet1, pritisnete tipku <Delete>, napišete novo ime

i pritisnete <Enter>. S jednog radnog lista na drugi prelazimo klikom na karticu drugog lista. Umetanje novih radnih

lista je naredbom Insert (Worksheet), a promena naziva naredbom RENAME (uneti novo ime). Brisanje radnih lista se

postiè naredbom DELETE. Maksimalna duìna imena radnog lista moè biti 31 simbol . Prilikom

startovanja EXCELa novi radni listovi se po potebi mogu ubacivati , a njihov max. broj je

255.

4. UNOS PODATAKA U ĆELIJE

U tabele unosimo tekst, numericke podatke, datume, formule i funkcije.

Podatke u ćelije unosimo tako da prvo odaberemo ćeliju, a zatim upišemo sadržaj. Kada označimo

ćeliju, njena adresa se pojavi u okviru s leve strane trake formula, a s desne strane trake formula vidimo

sadržaj koji unosimo u ćeliju.

Kako odabrati }eliju u tabeli?

kliknite mišem na željenu ćeliju ili

koristite tipke ← → .↑. .↓. na tastaturi.

Izabrana ćelija ima naglašeniji okvir.

Kada podatak unosimo u ćeliju vidimo ga u toj ćeliji, ali i u redu formula (u prostoru za unos – s desne

strane). Nakon što unesemo podatak u ćeliju, potrebno je to potvrditi:

klikom na dugme na traci formula ili

pritisnuti <Enter> na tastaturi ili odabrati neku drugu ćeliju.

Ukoliko ne želimo napisani sadržaj uneti u ćeliju:

kliknemo na dugme na traci formula ili

pritisnuti tipku <Esc> na tastaturi.

Kod unosa teksta, ako je tekst duži od širine kolone, a susedna ćelija prazna, tekst će prelaziti i preko sledeće ćelije.

Ako susedna ćelija nije prazna, tekst će biti odrezan u toj ćeliji, ali u redu formula se može videti celokupni

sadržaj ćelije. Možete promeniti širinu kolone da se vidi celi tekst kori{}enjem znaka IIkoji se prikazuje mi{em

izmedju naziva kolona. Kod unosa brojeva, ako se umesto broja pojave oznake #####, znači da broj ne stane u zadanu širinu

stupca. I tada je širinu stupca dobro povećati da se broj vidi.

4

5. PROMENA I BRISANJE SADRŽAJA ĆELIJA

Podatak u ćeliji promenimo tako da ćeliju označimo (kliknemo na nju), unesemo novi podatak i

potvrdimo unos. Novoupisani sadržaj zameniće prethodni.

Ako èlimo promeniti samo dio sadràja }elije (npr. kad je u }eliji puno teksta) tada

moèmo: dvaput kliknuti na ćeliju da se u njoj pojavi kursor i napraviti željenu izmenu,

ispravak možemo vršiti i u traci formula – kliknemo u prostor za unos podataka, pojavi se kursor i

napravimo željenu izmjenu.

Brisanje teksta moguće je s dve tipke:

<Backspace> ( .←—. ) - briše znak lijevo od kursora

<Delete> ili <Del> - briše znak desno od kursora

MICROSOFT EXCEL menu

FILE EDIT

NEW startovanje novog dokumenta DO/UNDO - potvrda ili poni{tavanje poslednje komande

OPEN otvaranje jednog od postoje}ih dokumenata CUT - isecanje dela tabele

CLOSE zatvaranje dokumenta COPY - kopiranje

SAVE - snimanje fajla PASTE - lepljenje ( preme{tanje)

SAVE AS snimanje pod drugim imenom FILL - popunjavanje

PAGE SETUP postavljanje izgleda strane CLEAR - brisanje (all,formats,contents, comments...)

PRINT {tampanje dokumnta DELETE - brisanje

PRINT PREVIEW izgled pre {tampe DELETE SHEET - brisanje radne l iste

SEND TO -slanje dok. na neku sp. memoriju MOVE OR COPY SHEET - preme{tanje ili kopiranje lista

PROPERTIES karakteristike fajla FIND - pronalaènje podataka u tabeli

EXIT izlaz iz programa MS EXCEL REPLACE - zamena podataka

GOTO - automatsko prelaènje na nou stranu / list

VIEW INSERT

NORMAL CELLS - umetanje novih polja

PAGE BREAK - prelom strane ROWS - umetanje redova

PREVIEW - predhodni izgled strane COLUMNS -umetanje kolona u tabeli

TOOLBARS - pomo}ne alatke pri radu WORKSHEET - umetanje novih radnih lista

FORMULA BAR - za ispisivanje formula CHART - ubacivanje grafikona

STATUS BAR - stanje /pozicija u random listu FUNCTION - umetanje funkcija

HEADER AND FOOTER -zaglavlja i podno`ja NAME - imenovanje dela tabele i pozivanje

COMMENTS - komentari COMMENT - umetanje komentara na polja tabele

CUSTOM VIEWS -kreir. izgleda od strane korisnika PICTURE - ubacivanje slika

FULL SCREEN - prikaz preko celog ekrana OBJECT - umetanje objekata iz drugih programa

ZOOM - odredjivanje veli~ine u procentima za

prikaz r.liste

HYPERLINK - re~i za povezivanje radnih lista

FORMAT TOOLS

CELLS..- uredjivanje polja/ }elije SPELLING - provera pravilno napisanih ra~i na eng.jeziku

ROW - uredjivanje redova SHARE WORKBOOK- podela radne sveske

COLUMN - uredjivanje kolona PROTECTION - za{tita dokumenta

SHEET -uredjivanje radnog lista GOAL SEEK - predvidjanje

AUTOFORMAT - automatsko uredjivanje MACROS - makro opcije, snimanje zapisa, za}tita, ..

SCENARIOUS - na~in prikaza svih podataka u tabeli OPTIONS - za prikaz, izmenu , boje, informac.,izra~unavanja

CONDITIONAL FORMATING - formatiranje polja CUSTOMS -odredjivanje komandi, opcija i pom.alatki

5

odredjuju}i vrednosti pod posebnimuslovima koje }e se prikazivati na ekranu

STYLE -vrste podataka ,prikaz u raznim formatima

DATA WINDOWS

SORT - sortiranje podataka NEW WINDOW- otvara novi prozor za aktivan dokument

FILTER - izdv. podataka po nekom kriterijumu ARRANGE- uredjuje sve aktivne prozore

FORM - oblik (forma) podataka na radnom listu HIDE - vr{i skrivanje aktiviranih prozora

SUBTOTAL - medjurezultati/parcijalno sumiranje UNHIDE - opoziv skrivanja/ uklanjanja prozora

VALIDATION - mogu}nost prikaza podataka na razli~ite na~ine i u razne svrhe

SPLIT - podela prozora na vi{e delova

TABLE - izdvajanje podataka u vidu tabela FREEZE PANELS - zamrzavanje/fiksiranje prozora

TEXT TO COLUMNS - duìne teksta u koloni HELP

PIVOT TABLE OR PIVOT CHART -izvedene

tabele ili izvedeni grafikoni na osnovu op}tih

MICROSOFT EXCEL HELP

GROUP TO OUTLINE -grupisanje podataka i

org.

HIDE OF OFFICE ASSISTENT

GET EXTERNAL DATA -dodav. novih podataka ABOUT MICROSOFT EXCEL..

RADNE LISTE

Na svakom Excel radnom listu (WORKSHEETu) ima 65536 redova i 256 kolona (koje su prikazane kao A,B,C..AA,AB..), {to ukupno predstavlja 16.777.216 polja za unos podataka na jednom radnom listu. Radna sveska unapred ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su kao kao 3 standardne strane (sheet1,2,3), a mogu se po potrebi umetati nove stranice .

Osnova za kori{}enje radnih lista je polje ili }elija u koju se mogu sme{tati po potrebi

razli~iti podaci .Svaka }elija je odredjena adresom ,odnosno pozicijom na radnom listu , a pozicija predstavlja koordinatu na kojoj se nalazi }elija ili polje (CELL). Aktivne }elije su one koje su selektovane mi{em . Podaci koji se unose mogu biti brojevi , tekst , funkcije, formule i izrazi.

Posebna linija koja se moè koristiti za rad sa radnim listama je WORKSHEET BAR ( linija naziva radnih listova u jednoj radnoj sveski (sheet1,sheet2 ,..). Nazivi radnih lista se

mogu menjati kori{}enjem desnog tastera mi{a i opcijom RENAME ( uneti novi naziv) ili

dvostrukim klikom na trenutni naziv radnog lista. Ime moè da se sastoji od

alfanumeri~kih i specijalnih simbola , a mogu se koristiti i razmaci , tako da maksimalna duìna imena radnog lista moè biti 31 simbol . Prilikom startovanja EXCELa I otvaranje

radne sveske pojavljuju 3 radna lista , novi radni listovi se po potebi mogu ubacivati , a

njihov max. broj je 255.Pomeranje sa jednog na drugi radni list je sa strelicama pored njihovih naziva ili direktnim izborom radnog lista na jezi~ak (sheer kartice) sa kojim su

odredjeni . Pomeranje na po~etak radnog lista , na polje A1 - se vr{I sa CTRL+HOME , a na kraj sa

CTRL+END (IV65536) Na automatski prelazak na ve} poznatu adresu mogu se koristiti opcije ; F5 ili CTRL+G , a moè se pozvati I komanda EDIT--> GOTO ( adresa }elije) Dodavanje novih radnih listova vr{I se preko menija INSERT--> WORKSHEET Ili kori{}enjem desnog tastera mi{a na liniji workshhet i opcijom INSERT . Moè se koristiti I funkcijski taster F11 ili kombinacija tastera SHIFT+F11

Brisanje radnih listova vr{I se sa naredbom DELETE SHEET preko menija EDIT ili

kori{}enjem desnog tastera mi{a . Kopiranje ili preme{tanje radnih lista je sa opcijama EDIT-->COPY OR MOVE

SHEET ili desnim tasterom mi{a . Uredjivanje radnog lista podrazumeva pro{irivanje kolona ili visinu redova , ubacivanje novih redova , posebne fontove , boje i linije .

6

ZUMIRANJE

Zumiranjem se postiè direktan kontakt izmedju korisnika I radnog lista , a vr{I se preko menija VIEW-->

ZOOM...procenat zumiranje ostaje zapam}en za pojedine radne liste , zumiranje se moè automatski menjati preko standard toolbara.

ZA[TITA PODATAKA

Ako postoji samo jedan korisnik radne sveske poèljno je vr{iti zaklju~avanje }elija , a to se postiè sa :

TOOL --> PROTECT-->PROTECT SHEET , pa se moè postaviti lozinka radnog lista , a otklju~avanje radne liste je sa UNPROTECT SHEET. Za{tita ~itave radne sveske je sa TOOLS-->PROTECT-->PROTECT

WORKBOOKS

7

RAD SA DATOTEKAMA / FAJLOVIMA

OTVARANJE NOVIH RADNIH SVESAKA je sa opcijom NEW ili opcija CTRL+N, a otvaranje

postoje}ih EXCEL-ovih fajlova je sa opcijom OPEN (meni FILE ) ili opcijom CTRL+O , kao i ikonicom na standard toolbaru.

Prilikom SNIMANJA FAJLA sa uredjenom tabelom svakom Excelovom dokumentu potrebno je dodeliti ime .Snimanje se moè vr{iti u posebnom direktorijumu I spolja{njoj memoriji , a to se postiè naredbom SAVE iz menija FILE . Snimanje promena se mogu vr{iti I kori{}enjem tastera CTRL+S ili tasterom mi{a sa toolbara gde je nacrtana disketa . Ako se fajl snima vi{e puta i pri tome se menja njegov naziv , koristi se opcija SAVE AS . Snimanjem se automatski dodeljuje nastavk .XLS , {to pokazuje da je fajl kreiran u Excel programu . Datoteka se moè za{titi dodeljivanjem lozinki prilikom snimanja (PROTECTION PASSWORD , duìne do 15 bilo kakvih znakova.

ZBIRNE INFORMACIJE o jednoj datoteci moète kreirati i koristiti preko menija FILE --> SUMMARY INFO.. koja ima pet polja koje predhodno treba popuniti .To su polja : Title ( naziv radne sveske )=moè da sadrÌ vi{e re~I

Subject = detaljniji opis Author=korisnik programa Keywords = klju~ne re~I za prise}anje o sadràju dokumenta Comments= posebni k omentari vezani za fajl Excel prikazuje automatski dve palete ili linije sa alatkama ( STANDARD I FORMATING ). Za dodavanje novih alatki koristi se menu VIEW i opcija TOOLBARS.. , a za odredjivanje na~ina prikazivanja paleta (razdvajanje u vi{e redova svake linije alatki ) moè se koristiti desni taster mi{a i opcija CUSTOMIZE . Linije alatki mogu biti usidrene ili pokretne . Usidrene palete alatki se nalaze na posebnim mestima iznad ili ispod radnog lista I ne zaklanjaju }elije radnih listova .

PRONALA@ENJE DATOTEKA

FIND ( FILES OR FOLDER)

FIND WHAT : uneti ime fajla , a kao rezultat dobija se putanja na hard disku gde se nalazi traèni fajl .

[TAMPANJE SADR@AJA DATOTEKE

Prilikom {tampanja mogu se korisiti dve opcije iz menija FILE i to su : PRINT PREVIEW ( umanjen izgled strane pre {tampanja )

PRINT ( direktna {tampa )

KRETANJE U PROZORU , PROMENA VELIÎNE PROZORA, ZATVARANJE PROZORA / programa

Koriste se standardne linije za skrolovanje ( po horizontali I vertikali ) , pri ~emu se moè

vr{iti automatski prelazak iz jednog dela ekranana drugi ).

Promena veli~ine prozora se vr{I kori{}enjem CONTROL MENIJA ili direktnim tasterima koji se nalaze u desnom gornjem uglu ekrana ( mimimize , maximize , restore , close ) .

Zatvaranje dokumenta ostvaruje se opcijom CLOSE , a izlazak iz programa je sa opcijom

EXIT ( menu FILE ) ili kori{}enjem podvu~enog slova.

UPIS U ]ELIJE

]ELIJA (CELL) predstavlja osnovni element Excelovog radnog lista . Svaki radni list sadrì 65536 redova i 256 kolona , {to ukupno ~ini 16.777.216 polja ,bez obzira da li se koriste

ili ne .

8

Svaka }elija ima slede}e karakteristike :

OZNAKU = predstavlja oznaka kolone ( slova abecede ) broj reda u kome se nalazi (npr.B6) , a ove oznake se kasnije koriste prilikom izra~unavanja,

SADR@AJ = (Contents) moè biti : tekst , numeri~ka vrednost , ali I formula za izra~unavanja .Pravi sadràj koji se vidi u polju je onaj koji se vidi u polju iza oznake =.

VREDNOST= (Value) predstavlja trenutnu vrednost }elije .Ako je sadràj konstantan , onda i vrednost }elije ne}e biti promenjena , a ako je sadràj }elije

formula ona }e se menjati u zavisnosti od drugih }elija .

PRIKAZ VREDNOSTI= je na~in na koji prikazujemo unete vrednosti Jedna }elija je uvek aktivna i prikazana je u editorskoj liniji , polje za adresu aktivne }elije .

UPIS TEKSTUALNIH PODATAKA ( NATPISA )

Sve podatke koji po~inju slovom , program prihvata kao natpis (LABELS) . Takodje se

mogu kao tekst prihvatati I drugi sadràji ,ako se vr{I unos posle znaka apostrofa ’.Potvrdjivanje se vr{I sa tasterom ENTER . Maksimalna duìna znakovnog podatka u

jednoj }eliji je 255 znakova .Poni{tavanje sadràja je tasterom ESC.Promena duìne polja

za natpis je sa menijem FORMATSTYLE MODIFY .

UPIS BROJEVA

Brojevi se mogu unositi u razli~itim formatima kao vrednosti (VALUES): kao celi

brojevi , decimalni , u valutnom ili u nau~nom (eksponencijalnom ) formatu , a osim cifara

0-9 , u opis numeri~kih vrednosti mogu se uklju~iti I simboli , kao {to su:

+,-,E,%,$,(, ),., Fromati se menjaju preko :FORMATSTYLENUMBERSMODIFY

Razlomci se mogu unositi kao :

(0_5/19,14_1/7) pa se i 12% moè uneti kao 12/100 ili 12 pa dodeliti znak %. Ako se primenjuje poseban valutni na~in , moè se koristiti I promena valute preko

opcija :

CONTROL PANEL INTERNATIONAL (REGIONAL SETTING)

UPIS FORMULA

Upis formula po~inje sa = u liniji formule, a prihvatanje je sa tasterom ENTER ili

kori{}enjem mi{a i tastera za potvrdjivanje unosa . Maksimalna duìna formule koja se moè prihvatiti je 1024 simbola , a poni{tavanje formula je sa -backspace ili kori{}enjem

linije formule . U formulama se mogu koristiti operatori ( aritmeti~ki ili operatori za

uporedjivanja) . Osnovni operatori koji se koriste prilikom ispisivanja formula su :+,-,*,/, **

ili ^. =B4+B5*C4-C2

=SUM(B2..B7)

9

Za ispisivanje formula moè se koristiti :

Sistem poentiranja , kada se na liniji formula kori{}enjem mi{a biraju polja koja }e se koristiti u ispisivanju formula u kombinaciji sa operatorima. Ako postoji gre{ka u

ispisivanju formula kao rezultat }e se pojaviti u polju znak # .

PORUKE O POGRE[NO UNETIM ZAPISIMA ILI OPERACIJAMA

#DIV/O! poku{aj deljenja nulom #VALUE! Kori{}enje neispravnog operanda ili argumenta

####### rezultat je predug da bi stao u }eliju (pro{iriti polje)

#NUM! Neregularna upotreba broja #NAME? Kori{}enje imena koje Excel ne prepoznaje

UPIS KONSTANTI

Konstanta moè biti broj ili tekst , a defini{e se na slede}i na~in:

Kori{}enjem komandi INSERTNAMEDEFINE sa linije menija

U okviru za dijalog DEFINE NAME ( NAMES IN WOKBOOK: uneti ime konstante ), a u polju REFERS njena vrednost.

Koristiti taster ADD i konstanta }e biti zapam}ena, zatvoriti dijalog sa CLOSE.

UPIS DATUMA

Trenutni DATUM ( teku}I ) se unosi sa ( CTRL + ;) , a VREME sa (CTRL+SHIFT+;)

Datumi se unose kao broj (12/02/2003 , 11-24-03) ili kao tekst ( Februar 25, 2003) Nekoliko va`nijih formata za vreme I datum su :

15:21, 15:21:45 , 3:21 pm , 3:21:45 am ..)

IZMENA PODATAKA U ]ELIJAMA.

Izmena i brisanje moè se vr{iti sa ili tasterom DEL . Dodavanje novih znakova

je sa mi{em i tasterom ENTER.

F2 - umesto READY u status liniji nalazi se EDIT prilikom ~ega se moè vr{iti dopuna ili zamena .

OVERWRITE (OVR) aktivira se sa INS i vr{i se unos novih znakova preko postoje}ih .

UMETANJE REDOVA / KOLONA I BRISANJE INSERT ROWS ENTIRE ROW <OK> umetanje reda

ENTIRE COLUMN <OK> umetanje kolone

EDIT DELETE ENTIRE ROW <OK> brisanje reda

UKLANJANJE ]ELIJA/OPSEGA EDIT DELETE CLEAR predhodno ozna~ena polja

10

PONAVLJANJE KOMANDI VI[E PUTA : EDIT REPEAT Ili ALT + ENTER

TERMINI U EXCEL-u:

DINAMI^KA REKALKULACIJA Je automatsko aùriranje rezultata prilikom promene vrednosti nekog polja u tabeli .

KRU@NA ILI CIRKULARNA REFERENCA Predstavlja gre{ku prilikom upisivanja formule u }eliju koja predstavlja argument formule

npr. pogre{no je upisati : A5 =AVERAGE(A1:A5)

( SIGMA) =AUTOSUM ili ( ALT+=) automatsko sabiranje numeri~kih vrednosti jedne kolone/opsega u tabeli

f x - FUNKCIJE ( FUNCTION WIZARD-ÂROBNJAK) daje spisak svih funkcija koje se mogu koristiti nad bilo kojim tipom podataka

CEDULJICE , INSERT NOTE(COMMENTS) ili SHIFT+F2 mogu se ka~iti na svako polje , predstavljaju poruke

WILDCARDS dòker znaci ( ?,*) Umesto ovih znakova kada se vr{I pretraìvanje unosi se poseban znak ~ (tilda).

Tooltips=screen tips ( naziv svake alatke , a prikazuje se pored pokaziva~a)

RAD SA BLOKOVIMA

OPSEG ]ELIJA - RANGE

Opseg je ozna~eni pravougaoni skup }elija ,a defini{e se i kao kontinualni blok.

Nekontinualan blok }elija je bilo kakav opseg }elija koje se pojedina~no markiraju . Adresa opsega je oredjena adresama }elije na krajevima dijagonale opsega , tj . opseg se predstavlja kao prva i poslednja }elija (B2:B8)za jednu kolonu ili (B2:D10) za vi{e kolona. Ovakav na~in prikazivanja predstavlja adresiranje bloka . Markiranje ~itave kolone A moè se predstaviti kao A : A ili A1:A65536 {to predstavlja opseg ili adrese po~etnog i krajnjeg polja opsega itd. Veli~ina opsega prikazana je kao broj redova i kolona u liniji formule .

Najmanji opseg je jedna }elija , a najve}i opseg je ~itava tabela . Osegu se moè pridruìti naziv RANGE NAME , a kada je opseg obeleèn ,javlja se krsti} + (FILL HANDLE ) u donjem desnom uglu koji omogu}ava prevla~enje opsega. Blok je jedinica preme{tanja , kopiranja i ubacivanja .

Ona~avanje se moè vr{iti kori{}enjem mi{a ili kombinacijom tastera : -Ozna~avanje reda jednog bloka izvodi se sa SHIFT + SPACE ili mi{em na broj reda -Ozna~avanje kolone je sa CTRL + SPACE ili mi{em na oznaku kolone -Ozna~avanje celog radnog lista tabele je sa CTRL+SHIFT+ SPACE ili

11

EDIT --> SELECT ALL -Kori{}enjem funkcijskog tastera F8 I tastera ENTER.

OPERACIJE NAD BLOKOVIMA

POPUNJAVANJE TABELE ISTIM PODACIMA

Ako u vi{e polja treba postaviti istu vrednost , potrebno je markirati opseg, upotrebiti nekolikoputa taster ENTER ,radi oslobadjanja polja , uneti neku vrednost u bilo koje polje , a zatim sa tasterima CTRL+ENTER popuniti ostala polja opsega istom vredno{}u . Sa tasterima CTRL +B vr{I se podebljavanje unetih vrednosti .

KOPIRANJE I PREME[TANJE BLOKA KOPIRANJE

EDIT COPY PASTE Vr{i se u slu~aju potrebe kopiranja }elije ili ozna~enog opsega. Ozna~avanje opsega je sa

naredbom COPY , zatim se vr{I lociranje pokaziva~a mi{a u gornji levi ugao i primenjuje naredba PASTE , moè i taster ENTER.

Uklanjanje trep}u}eg okvira je sa ESC , a u slu~aju gre{ke koristi se EDITUNDO

12

PREME[TANJE BLOKOVA

EDIT CUT PASTE

Vr{I se u slu~aju potrebe za pomeranjem sadràja }elija ili opsega . Ozna~avanje opsega je sa EDIT CUT, a na novoj poziciji se vr{i pomeranje sa EDITPASTE . Naredbe CUT ( CTRL+X) , COPY (CTRL+C) , PASTE (CTRL+V) se mogu pozivati i preko pomo}nih alatki sa STANDARD TOOLBARa. Sa opsijom PASTE SPECIAL vr{I se poseban oblik ubacivanja podataka . Kopiranje I preme{tanje se moè vr{iti I automatski kori{}enjem mi{a I selektovanim opsegom , direktnim preme{tanjem na novu poziciju opsega tabele sa

UMETANJE NOVIH ]ELIJA Vr{I se tako {to se selektuju }elije na ~ije mesto èlimo da umetnemo nove , a zatim se

pokrene opcija INSERT --> CELLS . Da bi nove }elije bile uspe{no umetnute , potrebno je za njih napraviti mesto u tabeli ( da ih pomerimo desno ili dole , a zatim I ume}e nove }elije ).

BRISANJE BLOKOVA Procedura brisanja u sebi ima dve posebnre operacije koje se odnose na :

Fiizi~ko uklanjanje }elije bloka (DELETING ) , pri ~emu se menja ~itava struktura radnog lista ( EDIT --> DELETE), na mesto obrisanih dolaze druge }elije.

Brisanje sadràja bloka (CLEARING) , pri ~emu sam blok ostaje na svom mestu (EDIT --> CLEAR--> content ili ALL (sve)

Za brisanje se moè koristiti i desni taster mi{a ili samo taster delete sa tastature. BR@E POPUNJAVANJE (FILL ) RADNOG LISTA

Popunjavanje susednih }elija srodnim sadràjem ( imena dana u nedelji , redni brojevi , meseci u godini ) vr{I se komandom : EDIT FILL , a potrebno je uraditi slede}e operacije :

Otkucati podatak u }eliju

Markirati polje , kao I sva ona u koje se unosi popuna polja

Izabrati EDIT FILL

FORMATIRANJE ]ELIJA

13

Formatiranje predstavlja pode{avanje izgleda }elije u dokumentu. Time se postiè bolja preglednost , isticanje zna~ajnih informacija . Fomatiranje }elija vr{I se komandom FORMAT CELLS ili tast. CTRL+1 ILI DESNIM TASTEROM MI[A I OPCIJOM FORMAT CELLS

Automatski se uklju~uje dijalog box koji sadrÌ posebne prozore za formatiranje I odnosi se na : Number( format brojeva ) Alignment ( poravnanje teksta ) Font ( izbor fontova , veli~ina ,stil I specijalni efekti prilikom ispisivanja teksta ) Border ( rad sa okvirima prilikom kreiranja tabela ) Patterns (popunjavanje polja ili opsega odgovaraju}om bojom ili sen~enj) Protection ( za{tita podataka u tabeli ) Fomatiranje moè koristiti uobi~ajene alatke sa FORMATING TOOLBARA ili za detaljniju upotrebu menu FORMAT .

Prikaz vrednosti }elija - Normal Ista vrednost moè biti prikazana na razli~ite na~ine , ,a defini{e se opcijom :

a. FORMAT CELLS NUMBER , Na~ini mogu biti GENERAL , automatski izbor prikaza unete vrednosti NUMBER, prikaz broja I izbor decimalnih mesta za prikaz PERCENTAGE, prikaz vrednosti kao procenata , ( ako èlimo da unesemo 80 % , potrebno je u polje uneti vrednost 0,8 , pa pretvoriti u procentni format ili ozna~iti polje kao procentno pa uneti broj 80 .) CURRENCY, sadrÌ symbol izabrane valute , ako se valuta ne]e menjati ,moèmo je fiksirati kori{}enjem ikone MY COMPUTER i opcije Regional Seeting iz ikone Control Panel . DATE /TIME , format za datum I vreme TEXT , prihvatanje I prikaz vrednosti kao teksta CUSTOMIZE... li~ni izbor korisnika( razne kombinacije za opis podataka)

b. FORMAT CELLS ALIGNMENT

Poravnanje teksta unutar }elije u odnosu na ivice }elije ,a opcije poravnanja su:

Horizontalno poravnanje ( Horizontal : left , right , center ili justify ) .Opcija CENTER ACROSS SELECTION centrira sadràj }elije preko vi{e ozna~enih polja .

Vertikalno poravnanje ( Vertical : top , bottom ili center ) unutar }elije

Tekst pod uglom,promena orjentacije ( Orientation ) izraàva se u stepenima ( DEGREES)

Prekid-prelamanje teksta ( Wrap Text ) ,ako je ova opcija isklju~ena ispisiva}e se tekst u jednom redu , bez obzira na duìnu }elije , a prilikom uklju~ivanja ove opcije tekst se ispisuje u vi{e redova i vr{I se automatski promena visine }elije , pa se ne mora vr{iti

14

pro{irenje }elije da bi sav podatak stao u polje ). Isti efekat ima komb. Tastera ALT+ENTER (za novi red jedne }elije)

Spajanje }elija ( Merge Cells) u jednu }eliju

c.Ostali formati vezani za FONT , BORDERS, PATTERNS , PROTECTION koriste se i menjaju kao i u MS WORDu.

FORMATIRANJE KOLONA / REDOVA

Sve }elije istog reda imaju istu visinu , a iste kolone istu {irinu . Taj standard se moè menjati kori{}enjem spajanja polja ( Merge Cells) il se automatski vr{I promena veli~ine

prevla~enjem mi{em na odgovaraju}e linije izmedju oznaka redova / kolona .

Promena veli~ine pojedinih redova ili kolona se vr{I markiranjem I kori{}enjem desnog tastera mi{a i opcija : COLUMN WIDTH / ROW HEIGHT .

Za detaljniji rad kolonama I redovima koristi se menu FORMAT i opcija: FORMAT ROW (HEIGHT(0-409), AUTOFIT, HIDE (CTRL+9) , UNHIDE (CTRL+SHIFT+9))

FORMAT COLUMN ( WIDTH,AUTOFIT , HIDE( CTRL+0), UNHIDE (CTRL+SHIFT+0),

STANDARD WIDTH) FORMAT SHEET ( RENAME , HIDE, BACKGROUND ..) format radne liste u jednoj radnoj

sveski )

AUTOMATSKO PODE[AVANJE kolona I redova vr{I se sa AUTOFIT opcijama, skrivanje sadràja sa opcijama HIDE , a ponovno vra}anje sa UNHIDE.

KOMENTAR NA ]ELIJI ( COMMENT )

Za pridruìvanje komentara nekoj }eliji koristi se komanda INSERT COMMENT ili desni taster mi{a (INSERT COMMENT), a u desnom uglu

}elije pojavi}e se mala oznaka - indicator , da uz unetu vrednost polja postoji I

odgovaraju}I komentar . Komentar se jednostavno moè prikazati dovodjenjem mi{a na njegovu poziciju , tako se i menja (EDIT COMMENTS) i prikazuje po potrebi( SHOW

COMMENTS) , a unete komentare moèmo i obrisati izborom opcije

EDITCLEARCOMMENTS ili desnim tastrom mi{a I komandom DELETE COMMENTS. Ako u random listu ima vi{e k omentara , svi komentari se mogu prikazivati iz menija

15

VIEW--> COMMENTS. Otvara se posebna paleta REVIEWING koja sluÌ kretanje po

kometarima .

IMENOVANJE ]ELIJA , OPSEGA ILI KOLONA

]eliji ili grupi }elija se moè dodeliti ime koje }e se uvek prikazivati u formula baru

prilikom rada sa tabelama . Ime se defini{e sa: INSERT NAME DEFINE ( dodeljuje se ime I prihvata sa ADD) , brisanje je sa DELETE.

AUTOFORMAT automatsko uredjivanje tabele ostvaruje se preko menija FORMAT I ovde se mogu definisati oblici I izagledi tabela kori{}enjem opcija SAMPLE (

uzorak ) I TABLE FORMAT ( ponudjeni oblici svih mogu}nosti prikaza tabela , pa

je potrebno izabrati èljeni oblik.

FORMAT --> STYLE sluÌ za promenu formata unetih podataka , a moè se pozivati I preko tastature sa CTRL+’ (apostrof) . Sve promene se vr{e komandom

MODIFY ..

FORMATIRANJE ELEMENATA STRANICE

Izborom menija FILE--> PAGE SETUP otvori}e se nova 4 lista u kome se nalaze atributi

{tampe koje treba podesiti . ATRIBUTI STRANICE

1) PAGE , elementi ove opcije su :

ORIENTATION ( uspravno = PORTRAIT , vodoravno = LANDSCAPE)

SCALING (mogu}nost da se slika objekata za {tampu smanji kompletno ili da se prikaè broj stranica po visini I po {irini )

PAPER SIZE spisak raznih formata papira za koje va{ {tampa~ moè da podrÌ ( standard je A4 210*297mm )

PRINT QUALITY odredjivanje gustine {tampe , pove}}avanjem gustine {tampe , pove}ava se kvalitet ispisane stranice .

FIRST PAGE NUMBER {tampa koja se odnosi na vi{e stranica ne mora po~eti od broja 1 , ve} se uvodi novi broj na prvoj stranici .

2) MARGINE , predstavljaju blanko pozicije oko tabela ili teksta , a mogu se pode{avati

preko opcija :

center on page ( centriranje svih podataka na sredini radnog lista)

16

from edge (predstavlja mesto gornjeg I donjeg zaglavlja - HEADER AND FOOTER)

LEFT , RIGHT ,TOP , BOTTOM su leva , desna , gornja I donja margina

3) HEADER& FOOTER , u tre}em listu se mogu birati opcije zaglavlja , ako korisnik nije

zadovoljan ponudjenim opcijama , moè ih promeniti kori{}enjem opcija CUSTOM HEADER I CUSTOM FOOTER . Postoje tri sekcije zaglavlja (LEFT, CENTER ,RIGHT

SECTION ).Svaka sekcija se uredjuje na poseban na~in , a va`no je zapamtiti da se

zaglavlja unose ve}inom kao jedan red.Varijable koje se unose osim osnovnog teksta mofu biti ;

&/page/ teku}a strana

&/pages/ ukupan broj strana za {tampu &/time/ vreme {tampe

&/date/ teku}I datum

&/file/ naziv fajla

&/tab/ naziv radnog lista Ove varijable se takodje medjusobno mogu kombinovati I predstavljati zaglavlja .

4) êtvrti list predstavlja elemente ( opcije ) radnog lista koje treba {tampati .

PRINT AREA - radni list moè sadràti vi{e podataka nego {to èlimo da {tampamo , pa je mogu}e odabrati samo pojedine delove za {tampu iz radnog

lista.

PRINT TITLES ( odredjuje se broj redova koji se pojavljuju na po~etku stranice , kao I broj kolona sa fiksnim sadràjem )

PRINT ( u ovoj grupi nalazi se vi{e CHECK BOX oznaka : Gridlines- isklju~uju se ili uklju~uju privremene linije za prikaz mreè radnog lista Notes - mogu se osim podataka dodavati I posebni komentari

Draft Quality - isklju~uje {tampanje grafi~kih objekata I {tampaju se sam oznake tih

objekata . Black & white -{tampanje se vr{I samo u crno- beloj tehnici

Row and Column headings - ako se uklju~I {tampaju se labele redova I kolona

PAGE ORDER kada se tabela pruà preko duìne I ivsine jednog radnog lista , moè se birati pravac {tampanja ostalih stranica(Down then across ) ili obrnuto

. Iz ove ~etvrte liste se moè automatski pre}I na direktnu {tampu ( print) ili se prikazivati

izgled pre {tampanja ( print preview )

[TAMPA

17

Kori{}enjem menija FILE --> PRINT... vr{I se postavljanje osnovnih parametara za

{tampu .[tampanje se moè postavljati I preko tastera CTRL+P, pa I preko ikone sa STANDARD TOOLBARA.

Dijalog za {tampu sadrÌ :

PRINTER ( naziv I karaktristike {tampa~a )

PRINT WHAT SELECTION(izbor dela za {tampu)

SELECTED SHEETS ( samo odabrane stranice) ENTIRE WORKBOOK (sadràj cele radne sveske )

PRINT RANGE All (sve stranice )

Pages ( from - to ) : izbor stranica za {tampanje

COPIES ( broj kopija)

PRINT TO FILE

FUNKCIJE

Funkcijama se pojednostavljuje ili skra}uje dugo ra~unanje . One imaju

ugradjene formule koje na osnovu argumenata obavljaju odredjene operacije I

na kraju daju rezultate . U Excelu se moè koristiti oko 330 funkcija koje se pozivaju po potrebi

, kod posebnih strukturi obra~una u tabelama.

Osnovna funkcija koja se automatski moè koristiti sa pomo}nih alatki je SUM ( za sabiranje kolona sa numeri~kim vrednostima ) .Ova funkcija je

predstavljena kao AutoSum (). Sve ostale funkcije se pozivaju kori{}enjem

alatke f* ( Paste Function ) ili FUNCTION WIZARD sa palete STANDARD. Op{ti oblik funkcije je :

=IME_FUNKCIJE (argument 1 ;...;arg n)

Argumenti mogu biti konstante , reference(adrese }elija ili bloka), izrazi I druge funkcije ,a maksimalno ih moè biti 30 .argumenti mogu biti obavezni I

opcioni .

Paste Function u sebi sadrÌ sve vrste funkcija , koje se mogu pozivati I preko menija INSERT --> FUNCTION .

Paste function ima vi{e opcija : Function category

ALL = sve funkcije ,

18

MOST RECENTLY USED = naj~e{}e kori{}ene formule

FINANCIAL = finansijske DATE&TIME =datum I vreme

MATH&TRIG = matemati~ke i trigonometrijske

STATISTICAL =statisti~ke DATABASE=baze podataka

TEXT = tekstualne

LOGICAL = logi~ke funkcije ...

OSNOVNE FUNKCIJE

1. FUNKCIJA SABIRANJA

=SUM (opseg) vr{I sabiranje numeri~kih vrednosti za zadati opseg

=SUMIF (Range ; Criteria ; Sum_range)

Za sumiranje samo pojedinih vrednosti iz kolone , koje zadovoljavaju postavljeni uslov koristi se funkcija SUMIF.

Range- je opseg koji pretraùjemo I ~iji }elije treba da zadovolje neki uslov

Criteria- uslov koji treba da bude zadovoljen Sum_range - opseg }elija koje sabiramo

PRIMER.

B C

1 VO]E

PRODATA KOLIÎNA

(KG)

2

JABUKE 120

3 KRU[KE 45

4 JABUKE 56

5 JABUKE 45

=SUM(B2:B5;‖JABUKE‖;C2:C5) SUMIRANJE PRODATE KOLIÎNE JABUKA =SUM(B2:B5;‖>60‖;C2:C5) SUMIRANJE PRODATIH KOLIÎNA >60

= SUM(B2:B5;B2;C2:C5) SUM. KOLIÎNA ZA VO]E ÎJI NAZIV PI[E U B2 .

2. FUNKCIJA GRANANJA Ukoliko jedna }elija moè dobiti jednu od dve mogu}e vrednosti , koristimo funkciju IF.

Izgled funkcije IF je slede}I :

=IF ( Logical_test ; Value_if_true;Value_if_false) Logical_test ; uslov koji proveravamo da li je ispunjen

Value_if_true; vrednost , koju }elija dobija ako je uslov ispunjen

19

Value_if_false vrednost , koju }elija dobija ako uslov nije ispunjen

3. FUNKCIJA PROSE^NE VREDNOSTI

=AVERAGE ( opseg1;opseg 2;..) izdaje prose~nu ( SREDNJU ) vrednost unetih numeri~kih

podataka u zadatom opsegu =AVERAGE (C4:C12)

4. FUNKCIJA PREBROJAVANJA =COUNT (Opseg1;Opseg2;..)

Prebrojava }elije koje sadrè brojeve u markiranom opsegu ,

=COUNT (C2:C8) rezultat je 7 ako je u svim poljima num. Vrednost

=COUNTIF(OPSEG;USLOV)

Prebrojava }elije koje sadrè brojeve koji zadovoljavaju zadati uslov

=COUNTIF( C2:C8;‖ <3‖) prebrojava }elije ~ija je vrednost manja od 3 =COUNTIF(C2:C8;3) prebrojava }elije ~ije su vrednosti jednake 3

=COUNTBLANK (range) prebrojava prazna polja u opsegu =COUNTIF(A1:A7)

5. FUNKCIJA ZADAVANJA I PRETRA@IVANJA VREDNOSTI

Funkcija LOOKUP nam sluÌ da zadamo jednu vrednost I niz brojeva koji }e se

pretraìvati .Funkcija pretraùje niz brojeva dok ne naidje na broj koji je ve}i od zadatog

.Pronadjena vrednost predstavlja prvi manji broj od zadate veli~ine: =LOOKUP (Zadata_vrednost;Opseg_u_kome_se_traÌ)

=LOOKUP (Zadata_vrednost;Opseg_u_kome_se_traÌ;Opseg_rezultata)

Vra}a vrednosat opsega jednog reda ili jedne kolone

MATEMATI^KE FUNKCIJE

U grupu matemati~kih funkcija spadaju :

1. SUM (number1, number2,..) za sabiranje

=SUM (A1, A2, A3, A4, A5) , ISTO SE POSTI@E I SA: =SUM (A1:A5)

MO@E SE KORISTITI I AUTOSUM () SA TOOLBARA.OSTALE MOGU]NOSTI SUM FUNKCIJE : =SUM(A1,54,A2 :A5)

OPSEG VREDNOST POLJA A1 NUMERI^KA VREDNOST

20

2. SUMIF( range, criteria, sum_range)

Range = opseg za pretraìvanje Criteria = postavljeni uslov

Sum_ range= opseg numeri~kih podataka koji }e se izdvajati I sabirati

3. SUMPRODUCT ( array1, array2, array3..) Mnoì polja prvog opsega I sabira sa pomnoènim drugim

i ostalim opsezima)

4. PRODUCT ( number1, number2,..) Mnoènje dva polja

5. ABS( number) za rezultat daje apsolutnu vrednost broja

6. INT (number) ceo broj 7. POWER (number, power) daje stepen unetog broja

power = stepen 8. MOD ( number, divison) ostatak od deljenja dva broja

STATISTI^KE FUNKCIJE

1. MIN ( number1, number2, ..) najmanja vrednost polja u opisanom opsegu

=MIN (1,7,5,9) =MIN(A1,A4, A8)

=MIN( A1:A15)

2. MAX ( number1, number2, ..) najve}a vrednost polja u opisanom opsegu

=MAX (A5:A10)

=MAX(A2,A4,A7)

3. AVERAGE (number1, number2,..) odredjivanje prose~ne vrednosti

=AVERAGE (B4:B12)

=AVERAGE (B2, B4, B8) =AVERAGE (120,20,140)

4. COUNT( value1, value2,..) broj popunjenih polja sa vrednostima u opsegu 5.MODE( range) vra}a vrednost koja se vi{e puta ponavlja u opsegu

=MODE (A1:A9)

LOGI^KE FUNKCIJE

1. AND (logical1, logical2,..) Oba iskaza moraju biti ta~na da bi rezultat bio istina ili TRUE

=AND( 1<5,10>2) TRUE

2. OR (logical1, logical2,..) bar jedan iskaz mora biti ta~an za rezultat TRUE = OR (1>5, 10>2) TRUE

21

3. NOT (logical1, logical2,..) negacija iskaza

=NOT (10>2) NOT (TRUE) FALSE

4. IF( logical_test, value_if true, value_if false)

=IF(10>2, ―Komparacija je ta~na―, ―Komparacija nije ta~na―)

TEKSTUALNE FUNKCIJE 1. LEN ( text) odredjuje duìnu znakovnog podatka

=LEN(A2)

2. FIND ( FIND_TEXT , WITHIN_TEXT, START_NUMBER)

= FIND ( “N”, “ ANA”,1) pronalazi znak N u znakovnom podatku , pretraìvanje vr{i od prvog znaka .

Pravi razliku izmedju malih i velikih slova

3. SEARCH ( FIND_TEXT , WITHIN_TEXT, START_NUMBER)

=SEARCH ( “N”, “ ANA”,1) ne pravi razliku izmadju slova ,

pronalazi sve karaktere u navedenom opisu

4. LEFT ( TEXT , NUM_CHARS) odvajanje levog dela re~i

=LEFT ( “ OLIVERA”, 3) kao rezultat daje podre~ (OLI)

5. RIGHT ( TEXT , NUM_CHARS) odvajanje desnog dela re~i

=RIGHT ( “ OLIVERA”, 4) kao rezultat daje podre~ (VERA)

6. TRIM (text) _ _ _ olja=olja

=TRIM( A2) uklanja blanko - prazne pozicije ispred zapisa podataka

7. REPT( text, number_times) ponavljanje teksta vi{e puta =REPT( “MILICA” , 4) ponovi}e re~ 4 puta

8. MID( text, start_num, num_chars) odvajanje podre~i =MID (B7, 2, 4) vr{I odvajanje podre~I koja se nalazi na polju b7,odvajanje po~inje od

drugog simbola I izdvaja se naredna 4 simbola

9. LOWER (TEXT) pretvara sva slova u mala 10. UPPER (TEXT) pretvara sva slova u velika

11. REPLACE ( old_text , strt_num, num_char, new_text) zamena dela re~i novim sadràjem

=REPLACE ( “DEMOKRATIJA”,1, 3,“TEHNO“) TEHNOKRATIJA

Umesto teksta se moè navoditi i naziv polja

12. PROPER (TEXT) , =PROPER(C4)

22

Prvo slovo pretvara u veliko , a ostala ostaju mala

13. EXACT (text1, text2) uporedjuje dva teksta , a rezultat je logi~ki

podatak

=EXACT (B7,B9); =EXACT( “OLIVERA”,”olivera”) FALSE

FUNKCIJE TRA@ENJA I REFERENCIRANJA

Funkcije traènja omogu}avaju pronalaènje podataka u sklopu tabela , a funkcije

referenciranja se odnose na adrese u tabelama).

1. VLOOKUP ( lookup_value, table_array, COL_index_num,..)

= VLOOKUP ( “MAJA”,A1:F4,5)

pronalazi ime u prvoj koloni i pretraùje dalje red u kome se

nalazi pronadjeni zapis .

A1 :F4 je opseg u kome se vr{i pretraìvanje 5 je broj kolone ( vertikale)

Pronadjeni zapis se nalazi na preseku kolone i reda

2. HLOOKUP ( lookup_value, table_array, ROW_index_num,..)

Pretraìvanje vr{i po vrsti ili redu tabele

=HLOOKUP (17, B1 :F3,3) Vrednost 17 se nalazi u 3.koloni niza B1:F3)

=HLOOKUP (17, B1 :F3,3,1)

TraÌ najbliù numeri~ku vrednost broju 17(manju ili jednaku 17)

1- sortiranje vr{I po rastu}em redosledu

3. MATCH ( value , table_array)

Pretraùje vrednosti u delovima radnih lista =MATCH( 27, A1:F2) Javlja broj kolone u kojoj se nalazi

opisana vrednost

4. COLUMNS( array) Vra}a broj kolone u kojoj se nalazi pokaziva~ polja ( kursor)

5. ROWS(array)Vra}a broj reda u kome se nalazi pokaziva~ polja ( kursor)

6. HYPERLINK (link_location, friendly _name) oznaka za povezivanje polja ili radnih lista , moè se postaviti I

kori{}enjem menija INSERT (HYPERLINK)

FINANSIJSKE FUNKCIJE

23

Svrha ovih funkcija je izra~unavanje raznih parametara kao {to su anuiteti , interesne stope

, broj rata i sli~no . F.funkcije mogu biti :

1. PMT funkcija koja izra~unava visinu rate prema zadatoj visini kamate, broju rate i visini

glavnice. =PMT (kamata ; broj_rata ;po~etni_dug ; preostali_iznos)

=PMT (9%/12 ;120 ;-100000) 1266,76 OBJA[NJENJE :

Ako je kamata 9 posto za 12 meseci i ima 120 rata, a iznos duga na po~etku je bio 100000

nekih jedinica , mes~na rata }e iznositi 1266,76 jedinica. Znak- se koristi u zapadnom knjigovodstvu kao dug, a deljenje kamate sa brojem 12 je

poterbno jer funkcija radi sa mese~nim iznosom kamate.

Ova funkcija moè da se koristi i za dinamiku {tednje Pretpostavka

Za 15 godina èlimo da u{tedimo 75000 uz kamatu od 6% godi{nje.

=PMT(6%/12,15*12;0;-75000) * dobi}emo iznos od 257,89 dinara koje treba mese~no odvojiti za postizanje ovog cilja.

2. RATE funkcija Izra~unava mes~nu kamatu na osnovu broja perioda uplate I iznosa glavnice duga:

=RATE( broj_perioda;visina_rate;pocetni_dug;preostali_dug;tip)

Ako napi{emo funkciju :

=RATE(40;1200;-42000) dobijamo vrednost 0,67% . Na godi{njem nivou to je kamata od 8,02%

3.DB Izra~unava amortizaciju za odredjeni period koriste}i postupak fiksnog opadaju}eg bilansa

=DB( cena, otpisna_vrednost , vek , period)

Cena je nabavna cena

Otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacije

Vek je period za koji se izra~unava amortizacija (koristan ìvot)

Period je period za koji se izra~unava amortizacija

Mesec je broj meseci u prvoj godini Jedinica mere za vek i period moraju biti iste

FINANSIJSKE FUNKCIJE

Svrha ovih funkcija je izra~unavanje raznih parametara kao {to su anuiteti , interesne stope , broj rata i sli~no .

F.funkcije mogu biti :

1. PMT funkcija koja izra~unava visinu rate prema zadatoj visini kamate, broju rate i visini glavnice. =PMT (kamata ; broj_rata ;po~etni_dug ; preostali_iznos)

=PMT (9%/12 ;120 ;-100000) 1266,76

OBJA[NJENJE :

Ako je kamata 9 posto za 12 meseci i ima 120 rata, a iznos duga na po~etku je bio 100000 nekih jedinica , mese~na rata }e iznositi 1266,76 jedinica.

Znak- se koristi u zapadnom knjigovodstvu kao dug, a deljenje kamate sa brojem 12 je poterbno jer funkcija radi sa mese~nim iznosom kamate.

Ova funkcija moè da se koristi i za dinamiku {tednje

Pretpostavka

Za 15 godina èlimo da u{tedimo 75000 uz kamatu od 6% godi{nje.

=PMT(6%/12,15*12;0;-75000)

* dobi}emo iznos od 257,89 dinara koje treba mese~no odvojiti za postizanje ovog cilja.

24

2. RATE funkcija

Izra~unava mes~nu kamatu na osnovu broja perioda uplate I iznosa glavnice duga:

=RATE( broj_perioda;visina_rate;pocetni_dug;preostali_dug;tip) Ako napi{emo funkciju :

=RATE(40;1200;-42000) dobijamo vrednost 0,67% . Na godi{njem nivou to je kamata od 8,02%

3.DB

Izra~unava amortizaciju za odredjeni period koriste}i postupak fiksnog opadaju}eg bilansa

=DB( cena, otpisna_vrednost , vek , period)





Mesec je broj meseci u prvoj godini Jedinica mere za vek i period moraju biti iste

4. DDB

Izra~unava amortizaciju za odredjeni period koriste}i postupak dvostrukog opadaju}eg bilansa.

=DDB (cena , otpisna_vrednost, vek , period, faktor)





faktor je stopa po kojoj opada bilans ( ako se izostavi podrazumeva se 2)

5. FV

Izra~unava budu}u vrednost nekog ulaganja .Rezultat ulaganja moraju da budu periodi~ne , nepromenljive isplate , pri nepromenljivoj kamatnoj stopi .

=FV ( stopa , brper, isplata, sv, tip )

stopa je kamatna stopa

brper je ukupan broj isplatnih perioda u anuitetu

isplata je isplata po jednom periodu

sv je sada{nja vrednost

tip odredjuje kada se vr{e isplate : (0 na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)

6. IPMT

Za dobijanje iznosa kamate na neko ulaganje za odredjeni period. Ovo ulaganje mora da daje peroiodi~ne , nepromenljive isplate pri nepromenljivoj

kamatnoj stopi . =IPMT ( stopa , period , brper, sv, bv, tip )


period je period za koji se izra~unava kamata

brper je ukupan broj isplatnih perioda


bv je budu}a vrednost

tip odredjuje kada se vr{e isplate : ( 0 na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)

7. IRR

Za dobijanje interne stope povra}aja za nov~ane tokove. Do nov~anih tokova mora da dodje u redovnim intervalima , a ti intervali ne moraju da budu

jednaki .

= IRR( vrednosti , procena )

vrednosti je niz ( ili referanca }elija ) koji sadrì brojeve za koje ho}ete da izra~unate IRR

procena je broj za koji pretpostavljate da je pribliàn rezulatu funkcije IRR

8. MIRR

Za dobijanje modifikovane funkcije IRR , gde se uzima u obzir cena ulaganja kamata koja je primenjena po ponovnom ulaganju prinosa.

= MIRR ( vrednosti , finansiranje_stopa, reinvestiranje_stopa)

vrednosti je niz koji predstavlja isplate i dohodak do kojih dolazi u pravilnim vremenskim razmacima

Finansiranje_stopa je kamatna stopa koju pla}ate za novac koji se koristi u nov~anim tokovima

reinvestiranje_stopa, je kamatna stopa koju dobijate na ponono uloène nov~ane tokove

9. NPER

Za odredjivanje broja perioda za neko ulaganje .Ovaj broj se zasniva na nepromenljivim periodi~nim pla}anjima i nepromenljivoj kamatnoj stopi.

=NPER (stopa, pl, sv, bv, tip)

stopa je periodi~na kamatna stopa

pl je iznos pla}anja po periodu , pri ~emu je iznos pla}anja nepromenljiv


bv je budu}a vrednost

tip odredjuje kada se vr{e isplate : ( 0 na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)

10. NPV

Za izra~unavanje sada{nje vrednosti ulaganja. Ova funkcija koristi eskontnu stopu i budu}a pla}anja ( koja imaju negativnu vrednost) i dohodak.

=NPV ( stopa, vrednost1, vrednost2, vrednost,..)

stopa je eskontna stopa za jedan period

vrednost1 itd. predstavlja pla}anja i dohodak

25

11.PMT

Koristite PMT da izra~unate pla}anje po kreditu. U toku ra~unanja podrazumeva se da su kamatna stopa i pla}anja nepromenljivi. =PMT( stopa , brper, sv, bv, tip)


brper je ukupan broj pla}anja


bv je budu}a vrednost ( bilans posle poslednjeg pla}anja ) koja moè da se izostavi ako je jednaka nuli

tip odredjuje kada se vr{e isplate : ( 0 isplata na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda)

12.PPMT

Koristite PPMT da za neko ulaganje dobijete isplatu glavnice za odredjeni period . Ovo ulaganje mora da se zasniva na nepromenljivim periodi~nim isplatama i nepromenljivoj kamatnoj stopi.

=PPMT ( stopa , period , brper, sv, bv, tip)


period defini{e kamatni period



bv je budu}a vrednost ( nov~ani bilans posle poslednjeg pla}anja )

tip odredjuje kada se vr{e isplate : ( 0 isplata na kraju perioda, a 1 na po~etku perioda

13.PV

Koristite PV da izra~unate sada{nju vrednost ulaganja . Definicija sada{nje vrednosti uzima u obzir budu}a pla}anja.

=PV( stopa, brper, pl, bv, tip)


brper je ukupan broj pla}anja

pl je iznos pla}anja po periodu

bv je budu}a vrednost ( vrednost posle poslednje isplate ) koja moè da se izostavi ako je jednaka nuli


14. RATE

Koristite RATE da izra~unate kamatnu stopu po periodu anuiteta. =RATE(brper, pl, sv, bv, tip, procena)


pl je iznos pla}anja po periodu


bv je budu}a vrednost ( nov~ani bilans posle poslednjeg pla}anja )


procena je va{a procena kamatne stope , Izostavljena podrazumeva vrednost 0.

15. SLN

Koristite SLN da izra~unate linearnu amortizaciju za jedan period :

=SLN( cena , otpisna_vrednost , vek)

cena je nabavna cena

otpisna_vrednost je vrednost na kraju amortizacionog perioda

vek je broj perioda za koje izra~unavate amortizaciju sredstava

16. SYD Koristite SYD da dobijete amortizaciju za upotrebni vek sredstva izra~unatu po periodu.

=SYD (cena , otpisna_vrednost , vek , preiod)




period je nazna~eni period

17. VDB

Koristite VDB da izra~unate amortizaciju za period koji navodite. Moète da uklju~ite parcijalne periode.

=VDB( cena, otpisna_vrednost, vek, po~etni_period, krajnji_period, faktor, bez_prelaska)




po~etni_period je prvi period za koji ho}ete da izra~unate amortizaciju

krajnji _period je poslednji period za koji ho}ete da izra~unate amortizaciju

faktor je stopa po kojoj opada bilans , ako se izostavi smatra se da iznosi 2 , tj. koristi se postupak dvostruko opadaju}eg bilansa

bez_prelaska je logi~ka vrednost ( da li se prelazi na linearnu amortizaciju =true ne prelazi)

26

GRAFI^KO PRIKAZIVANJE STATISTI6KIH PODATAKA

GRAFIKONI i TIPOVI GRAFIKONA

U programu EXCEL , gtrafikonima se omogu}ava grafi~ki prikaz sadràja tabele, odnosno baze podataka. Grafi~ko prikazivanje omogu}ava uporedjivanje pokazatelja dve ili

vi{e pojava i olak{ava analizu dobijenih podataka i rezultata njihove obrade. Promena

vrednosti u tabeli automatski menja izgled grafikona. Elementi grafikona mogu da budu :

Koordinatne ose x, y, z sem prikazivanja strukturnog kruga,

Markeri /indikatori ( oznake za podatke na grafikonu),

Kratki markeri kojima su izdeljene koordinatne ose, Povr{ine grafikona ograni~ene kordinatnim osama,

Razmera po kojoj su izdeljene koordinatne ose,

Legenda kojom se prikazuju simboli i natpisi na grafikonu, Naziv grafikona i koordinatnih osa,

Mreà za prikaz pojedinih detalja na grafikonu.

Postoji vi{e na~ina grafi~kog prikazivanja statisti~kog rada. Spreadsheet programi

omogu}avaju jasno prikazivanje grafikona koji mogu biti crno-beli, u boji , u dve ili tri

dimenzije , sa mogu}no{}u rotacije itd.

Kori{}enjem paketa EXCEL mogu se konstruisati 64 razli~ite vrste grafikona od kojih su 24 trodimenzionalna.

Tipovi grafikona su:

1. Linijski dijagrami 2. XY grafikoni

3. HISTOGRAM ( trakasti dijagram , prikazi u vidu stubi}a)

4. STRUKTURALNI DIJAGRAM 5. STRUKTURNI KRUG (PITA DIJAGRAM)

6. ISEÊNI STRUKTURALNI KRUG

(1.,2. su LINIJSKI DIJAGRAMI, a ostali su POVR[INSKI DIJAGRAMI)

KRIRANJE GRAFIKONA Kreiranje se vr{i posle u~itavanja radne tabele i izborom opsega }elija iz tabele. INSERT CHART : ON THIS SHEET ( na otvorenom radnom listu) AS NEW SHEET ( na novom random listu)

27

Grafikoni prilikom kreiranja prolaze kroz nekoliko faza koje su definisane kao koraci za izradu grafikona i predstavljaju se na slede}i na~in: Prozor za dijalog CHART WIZARD ( STEP 1 OF 4) ,gde se bira vrsta grafikona, podvrsta ili

podkategorija grafikona ( STEP 2 OF 4) , gde se unosi ru~no opseg tabele za koju se prikazuje grafikon , sa opcijom

DATA RANGE (STEP 3 OF 4) ,gde se bira pozicija za prikaz legende grafikona i naziva grafikona (title, show

legend - top, bottom , corner, left, right) (STEP 4 OF 4), predstavlja izbor radne liste za sme{tanje grafikona, Prelazak iz jednog koraka u drugi vr{i se opcijom NEXT ,POVRATAK JE SA BACK, a

zavr{etak kreiranja grafikona opcijom FINISH. Pojavljuje se grafikon na predhodno obeleènom mestu u radnom listu , a po potrebi se moè premestiti na drugo mesto radnog lista , kao i vr{iti po potrebi promenu veli~ine grafikona ,kori{}enjem grani~nika grafikona.

Bilo koja naknadna promena grafikona vr{i se dvostrukim klikom na povr{ini grafikona. Snimanje se vr{i sa FILE SAVE AS ( IME.XLS) , ~ime se moè tretirati kao poseban fajl.

IMENOVANJE , DAVANJE POSEBNIH NAZIVA se primenjuje za : 1. INSERT TITLES TITLES

CHART TITLE naziv grafikona,

VALUE (Z) AXIS

VALUE (Y) AXIS

VALUE (X) AXIS <OK> Posle uno{enja naslova obavezno se koristi taster <ENTER> Ve}i ispis zahteva promenu fonta ( naziv , veli~inu i stil )

2. FORMAT CHART TITLE FONT ( BOLD, FONT STYLE, FONT SIZE) AUTOMATSKO KREIRANJE GRAFIKONA

Vr{i se povla~enjem mi{a na ikonu CHART WIZARD . Predhodno se mora ozna~iti 9 selektovati0 opseg tabele za koji se izdaje grafikon. Unosi se niz potrebnih informacija kroz ozna~ene korake , a ~uvanje ovako kreiranog grafikona ostvaruje se sa FILE SAVE AS..

28

RAD SA GRAFIKONIMA Posle kreiranja , mogu}e je vr{iti izmene grafikona i to promena veliìne grafikona , vrednosti

podataka, natpisa du` koordinatnih osa itd. Promena veli~ine se ostvaruje sa WINDOW ARRANGE TILES Stvaraju se prozori jedan pored drugog. PROMENA VRSTE GRAFIKONA CHART TYPE: AREA (povr{inski)

BAR ( horizontalni histogram) COLUMN ( vertikalni histogram) LINE ( linijski dijagram) PIE ( strukturni krug) DOUGHNUT ( koncentri~ni strukturni krug) RADAR ( radarski )

COMBINATION ( kombinacija grafikona ) 2-D (dvodimenzionalni dijagram)

3-D (trodimenzionalni dijagram) Izmena legendi je sa FORMAT LEGEND Definisanje razmere koordinatnih osa : FORMAT-->AXIS SCALE CATEGORY (X) AXIS SCALE Dodavanje novog niza podataka grafikonu; EDIT COPY , EDIT PASTE SPECIAL

POSEBNE MOGU]NOSTI EXCEL PROGRAMA

1) AUTOMATSKO POSTAVLJANJE REDNIH BROJEVA

EDIT --> FILL ... SERIES

29

postavljanje rednih brojeva po redovima/kolonama

ROWS COLUMNS

korak za koji se pove}ava slede}i broj STEP VALUE do zadatog broja STOP VALUE

na~ini za postavljanje red. brojeva LINEAR, GROWTH, DATE , AUTOFILL

2) UBACIVANJE POSEBNIH OBJEKATA KORI[]ENJEM MENIJA INSERT:

ROWS, COLUMNS, WORKSHEET, CHART, OBJECT, PICTURE, COMMENTS, FUNCTION , NAME, HYPERLINK...

NAME kao posebna opcija moze se koristiti za imenovanje dela tabele ili jednog polja i na taj na~in korisititi u formulama i funkcijama

HYPERLINK sluì za povezivanje radnih lista i predstavlja posebnu rec koja

se prikazuje na listama drugom bojom ,a postavljanje se vr{i na slede}i na~in:

INSERT--> HYPERLINK

text to display ( uneti text koji }e predstavljati re~ za povezivanje lista ili objekata/tabela)

bookmark ( odrediti list i poziciju/ adresu na listu na koji }e se automatski

prenositi prikaz kori{}enjem hyperlinka )

3) TOOLS--> OPTIONS..

Nalaze se sve opcije za prikaze i izmene , rad sa grafikonima , izra~unavanja, boje..

RAD SA PODACIMA

Svi podaci koji su uneti u odgovaraju}a polja tabele podleù osima izra~unavanjima i modifikacijama i posebno odredjenim operacijama koje se

nalaze sme{tene u meniju DATA i to su : SORT

FILTER

SUBTOTAL PIVOT TABLE OR PIVOT CHART REPORT

30

SORTIRANJE se moè vr{iti u opadaju}em ( descending) ili rastu}em (ascending) redosledu, za selektovanu ili upisanu kolonu tabele sa podacima .

FILTRIRANJE predstavlja postupak izdvajanja i posebnog prikaza podatak iz tabele po nekom unapred utvrdjenom kriterijumu.

Za filtriranje se koriste opcije :

autofilter- postavlja oznake za filtere show all - vra}a prikaz svih podataka

advanced filter - uklanja filter oznake

SUBTOTAL se koristi za prikaz medjurezultata prilikom izra~unavanja nad

numeri~kim podacima.

PIVOT tabele predstavljaju predstavljaju izvedene tabele , koje mogu koristiti

samo odredjene delove zaglavlja i kreiraju se po potrebama korisnika . Opcijom LAYOUT odredjuje se strana, pozicija kolona i redova i zona sa

podacima na pivot tabeli (page, row,column, data).

Korisnik konstrui{e pivot tabelu prevla~enjem ( mi{em ) potrebnih parametara u ozna~ena mesta na ekranu LAYOUTa.

VE@BE ZA UPOZNAVANJE EXCEL OKRU@ENJA

1. STAROVATI EXCEL PROGRAM

2. OTVORITI NOVU RADNU SVESKU U EXCELU 3. PRIPREMA STRANICE ZA RAD

FILE - PAGE SETUP

Postaviti margine stranice (MARGINS -1.5 cm), veli~inu stranice ( PAGE-A4)

TOOLS -CUSTOMIZE OPTIONS ( STANDARD AND FORMATING TOOLBARS SHARE ONE ROW)

4. UKLJUÎTI SVE POMO]NE ALATKE VIEW - TOOLBARS..

5. PROVERITI MAX. BROJ KOLONA I REDOVE GDE ]E SE UNOSITI PODACI 6. ZATVORITI FAJL , BEZ SNIMANJA I NAPUSTITI EXCEL PROGRAM

31

ZADATAK . Kreirati tabelu u EXCEL-u sa poljima koja predstavljaju razrede IV godine I unositi odli~ne ,

vrlodobre , dobre ,dovoljne I nedovoljne uspehe u~enika .

Izdati ukupan broj u~enika u svim razredima I prose~ne ocene .

IV-1 IV-2 IV-3 IV-4 IV-5 IV-6 ODLI^NIH VR.DOBRIH DOBRIH DOVOLJNIH NEDOVOLJNIH

PROSEK

SVEGA

ZADATAK . Kreirati tabelu sa poljima : broj linije,mesto polaska,mesto dolaska,tip aviona,broj odraslih putnika,broj dece , i teìna

robe.Uneti nekoliko zapisa ,izvr{iti podelu prozora i posebno uredjivati deo po deo tabele.Pro{iriti

sva polja ,a zatim izvr{iti sortiranje robe u rastu}i redosled. Kori{}enjem grafikona prikazati

sadràj kreirane tabele.

ZADATAK. 1. KREIRANU TABELU UREDITI NA SLEDE]I NAÎN:

KOLONU REGIONI SORTIRATI U RASTU]I REDOSLED , CENTRIRATI TEKST,

PRIKAZATI UKUPNE VREDNOSTI SADA[NJE I PRVOBITNE POVR[INE I IZRAÛNATI PROSE^NU POVR[INU ZA OBE KOLONE .

RADNI LIST SA TABELOM OZNAÎTI KAO POVR[INA

SORTIRATI U OPADAJU]I REDOSLED SVE PRVOBITNE POVR[INE

UREDITI ZAGLAVLJE SA POSEBNIM FONTOVIMA , VELIÎNAMA,BOJOM I CENTRIRANIM POLO@AJEM

KOLONE REGIONI , SADA[NJA POVR[INA - KOPIRATI NA POSEBNOM RADNOM LISTU

POVR[INA2 .

PRIKAZATI SVE SADA[NJE POVR[INE KOJE SU VE]E OD 3000000 SNIMITI OBE TABELE U RANOJ KNJIGI REGIONI .

ZADATAK.

32

Imenovati tri radna lista slede}im imenima: PRIHODI, RASHODI, FIN-REZULTAT.

1. U radni list PRIHODI uneti slede}e podatke:

RB

Artikl 1995. 1996. 1997. 1998. 1999.

1. Bra{no T-400 120500

0

141000

0

157000

0

186500

0

201500

0

2. Bra{no T-500 854000 870000 950000 100500

0

120400

0

3. Bra{no T-800 342000 320000 402000 428000 492000

4. Griz 210000 250000 300000 350000 390000

5. Ovsano bra{no 356000 365000 406000 435000 506000

6. Sto~no bra{no 50/1 578000 585000 608000 625000 718000

7. Sto~no bra{no 25/1 498000 540000 548000 589000 698000

2. Prikazati dijagramima (krug) prihode za svaku godinu posebno (na teku}em radnom listu).

3. U radni list RASHODI uneti slede}e podatke:

RB

Artikl 1995. 1996. 1997. 1998. 1999.

1. Bra{no T-400 915000 101000

0

115000

0

125300

0

132100

0

2. Bra{no T-500 654000 680000 750000 798000 874000

3. Bra{no T-800 142000 152000 162000 184000 210000

4. Griz 125000 132000 143000 150000 159000

5. Ovsano bra{no 193000 215000 224000 235000 256000

6. Sto~no bra{no 50/1 357000 400000 418000 425000 478000

7. Sto~no bra{no 25/1 319000 358000 380000 409000 438000

4. Prikazati dijagramima (stubi}i) rashode za svaku godinu posebno (na teku}em radnom listu). 5. U radni list FIN-REZULTAT izra~unati finansijski rezultat (prihodi - rashodi) za svaki proizvod i

za svaku godinu.

6. Izra~unati ukupan finansijski rezultat za svaku godinu i za svaki artikl.

7. Prikazati dijagramima (krug) finansijski rezultat za svaku godinu posebno (na teku}em radnom listu).

8. Izra~unati ukupan, prose~an, maksimalan i minimalan finansijski rezultat.

33

34

ZBIRKA ZADATAKA - RAÛNARSTVO I INFORMATIKA

DRAGAN MARINÎ]

SNE@ANA RANDJELOVI]

ZADATAK 1.

Umete li startovati Microsoft Excel na lsede}e na~ine :

Kori{}enjem opcije Programs iz Start menija ;

Kori{}enjem pre~ica ( napraviti je ako je nema na desktopu);

Iz programa Windows Explorera ;

Iz programa My Computer;

Preko k omande Run ... startnog menija;

Preko komande Find iz startnog menija ? ZADATAK 2.

A) Startovati Microsoft Excel. B) Podesiti ga da nova radna sveska ima 5 radnih listova (sheets).

C) Otvoriti novu radnu svesku .

D) Aktivirati tre}I list. E) Obrisati peti list .

F) Napraviti redosled u sveski : sheet4, sheet3, sheet2, sheet1.

G) Promeniti imena listama u L4,L3,L2,L1.

H) Obrisati L4. I) Promeniti imena L3 u L4 , L2 u L3 I L1 u L2.

J) Dodati iza L2 list L1.

K) Snimiti radnu svesku pod imenom SVESKA1.

ZADATAK 3.

A) Formirati radnu svesku koja ima 20 radnih listova.

B) Iza SHEET18 dodati novi radni list .

C) Obrisati tre}I , peti ,sedmi , sedamnaesti i devetnaesti list .

D) Dodati novi list ispred sheet1. E) Dodati novi list iza poslednjeg lista.

F) Obrisati sheet11 I sve listove iza njega.

G) Poredjati sve ostale listove u rastu}i redosled. H) Snimiti rad kao SVESKA2.

I) Otvoriti radnu svesku SVESKA1.

J) Kori{}enjem menija WINDOW u prozoru SVESKA2 obrisati prva tri lista.

K) Vratiti se u prozor SVESKA1. L) Zatvoriti obe sveske I iza}I iz programa.

ZADATAK 4.

Kreirati radnu svesku KADROVI koja se sastoji od listova (Sheets):

35

NASTAVNICI, SARADNICI, SEKRETARIJAT, RAÛNOVODSTVO,POMO]NO OSOBLJE.

ZADATAK 5.

A) Startovati program Miscrosoft Excel .

B) Pre}I u pogled Full Screen. C) Vratiti se pogled Normal .

D) Uklju~iti pogled Print Preview.Za{to program nije dozvolio ovaj pogled?

E) Aktivirati pogled Page Break Preview. F) Vratiti se pogled Normal .

G) Isklju~iti prikaz linije formula ( Formula Bar ).

H) Isklju~iti prikaz statusne linije ( Status Bar ). I) Isklju~iti prikaz mreìce pomo}nih linija ( Toolbars)

J) Isklju~iti prikaz traka za skrolovanje (Scroll Bars).

K) Vratiti sve parameter izgleda ekrana u predja{nje stanje .

ZADATAK 6.

Kori{}enjem opcije Page Setup postaviti : A) Veli~inu papira formata A4

B) Pejza`nu orjentaciju

C) Gornju I donju marginu na 3 cm D) Levu I desnu marginu na 2 cm

E) Gornje I donje zaglavlje na 1.5 cm

F) Tabelu na papiru centrirati u odnosu na horizontlu I vretikalu

G) Ime radne sveske I ime radnog lista u Header, H) Ime autora , broj strane I idatum u Footer

ZADATAK 7. A) Kreirati radnu svesku ADRESAR koju ~ine radni listovi DJACI I PROFESORI. U tabeli

DJACI kolone su :

RB , PREZIME , IME , DATUM_RODJENJA, RAZRED , ODELJENJE , OCENA_IZ_INFORMATIKE, ADRESA , TELEFON , NADIMAK , VISINA , TE@INA

U tabeli PROFESORI kolone su [IFRA, PREZIME , IME , PREDMET , DATUM_RODJENJA ,

STA@, ADRESA , TELEFON , MOBILNI TELEFON, E_MAIL ADRESA . B) Upisati u obe tabele po 3 osobe. C) Upisati jo{ po tri osobe kori{}enjem obrasca za unos podataka.

D) Obrisati tre}eg u~enika .

E) Prona}I pomo}u obrasca za unos podataka sve profesore koji predaju engleski jezik .

F) Popraviti ocene svim u~enicima koji su imali ocenu 4. G) Prona}I sve u~enike k oji stanuju u istoj ulici .

H) Prona}I sve profesore koji imaju 5 godina radnog staà.

Documents

INTEGRISANI PAKETI I PROGRAMI ZA RAD SA TABELAMA · PDF fileRadna sveska unapred ima zadat broj stranica i u dnu ekrana nalaze se njihova obele`ja (sheet kartice ) , a prikazane su