INVESTICIJE - privredni.rs · Agrosavet-Irrigation d.o.o Podizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina

SPECIJALNO IZDANJE

3

UniCredit Bank Srbija - Partner u rastu i razvoju domaće privrede SNAŽNA podrškA mAlim privredNim društvimA i preduzetNicimA

INVESTICIJEjuli 2018

Marija Labović, generalna direktorka Turističke organizacije Srbije ovA godiNA će biti rekordNA z A SrpSki turiz Am

timomedu veliki šAmpioNSki pehAr zA kvAlitet medApočelA moderNizAcijA i izgrAdNjA rečNih lukA

zANAtSko pivo beleŽi prAvi bum i u Srbiji

Agrosavet-Irrigation d.o.oPodizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina koje su pod sistemima za navodnjavanje je tema kojom bi se sigurno trebalo baviti mnogo više u vreme tržišne ekonomije. Uprkos dugogodišnjem zanemarivanju, jednostavna računica veće ekonomske isplativosti pri korišćenju svih agrotehničkih mera navela je na podizanje novih i revitalizaciju starih sistema, čime smo se po veličini i broju obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje vratili na godine do pre rata(u SFRJ 200000ha je bilo pod zalivnim sistemima). Postoji nada da će taj broj ići na više iz godine u godinu i da će država/e pomoći i malim i velikim proizvodjačima pod otvorenim nebom. Kompanija Agrosa-vet-Irrigation je osnovana iz razloga i sa ciljem revitalizacije starih i izgradnje novih zalivnih sistema .

Šta nas izdvaja od konkurencije i zbog čega se preporučujemo?Osnivač kompanije je diplomirani inženjer melioracije, koji poseduje preko 25 godina radnog iskustva u struci na terenima u Vojvodini. Dugogodišnje iskustvo na proizvodnji, servisiranju i održavanju mašinskih i elektro sklopova za mašine za navodnjavanje krasi naše servisere. Lideri smo u našoj zemlji po broju obnovljenih za-puštenih meliorativnih sistema kao i izgradnji potpuno novih sistema za navodnjavanje. Uz pomoć stručnih saradnika gradjevinske operative rešavamo bilo kakav irigacioni problem . Radimo zaštine sisteme protiv kradja sistemom alarma - dojave, kako za već postojeće sisteme tako i za nove. Takodje radimo revitalizaciju, servis, remont automatskih mašina bilo kog drugog proizvodjača, a da to nije Valmont odnosno nekada Sever

Ovlašćeni smo distributeri i serviseri

Najpoznatijeg svetskog proi-zvodjača iz oblasti potpuno automatskih sistema Valmont Valley, automat-skih mašina tipa Linear, Rendžer, Pivot, Univerzal.

Italijanske ćerke kompanije Nettuno Irrigacione koja proizvodi poluautomatske sisteme, tzv. Tifone.

Italijanske kompanije Visa, koja je vodeći proizvodjač-ser-viser agregata, kako strujnih tako i za posebnu namenu (crpne pumpe, cevi i opreme za navodjavanje)

Kineske kompanije RedStar valve, koja je vodeći proizvodjač livenarije , zasuna i ventila

Italijanske kompanije SAB, koja je vodeći proizvodjač creva i traka za KAP PO KAP navodjavanje ,razlicitih tipova spojnica i opreme za cevovode

Turske kompa-nije PM Group , koja je vodeći proizvodjač Lay Flat creva za distribuciju vode

Nemacke kompanije MMM tech , koja je vodeći proizvodjač opreme , uredjaja za merenje vlaznosti zemljista i meteo stanica.

http://www.navodnjavaj.com/

Imajući u vidu značaj UniCredit Banke Srbija u povećanju investiranja u našoj zemlji, ovom prili-kom razgovaramo sa Zoranom Ristićem, direkto-rom Direkcije za razvoj proizvoda i poslovanje sa preduzetnicima i malim privrednim društvima u toj banci. U UniCredit Banci ocenjuju da je sektor ma-lih i srednjih preduzeća značajan segment domaće privrede, a kao takav utiče na ukupnu privrednu stabilnost i što je posebno važno postoji veliki pro-stor za dalji njegov rast i razvoj, za investicije, a u čemu banka učestvuje.

UniCredit Banka posebnu pažnju poklanja unapređenju i ra-zvoju sektora mikro i malih i srednjih preduzeća u Srbiji, za-što baš tom privrednom segmentu i kakav će tretman imati ovaj privredni segment u poslovnoj politici UniCredit Banke u narednom periodu?

Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća je i po trenutnim po-kazateljima izuzetno značajan segment domaće privrede i fak-tor njene stabilnosti, ali potencijal za njegov dalji rast i razvoj je veliki. Po broju preduzeća ovom segmentu pripada 99% od ukupnog broja preduzeća u Srbiji, a on zapošljava polovinu od ukupnog broja zaposlenih i čini oko 30% bruto domaćeg proizvoda Srbije. Ipak, kada ovo uporedimo sa uticajem ovog segmenta na privredni razvoj u najrazvijenim ekonomijama sveta, jasno je da su mogućnosti značajno veće, posebno u pogledu zaposlenosti, uticaju na izvoz i slično. Jedan od osnov-nih problema sa kojima se ova preduzeća suočavaju je pristup izvorima finansiranja, što se dokazuje time da svega 20% od ukupnog broja ovih preduzeća koristi kredite. UniCredit Banka je potpuno posvećena da kreiranjem odgovarajućih kreditnih proizvoda, ali i poslovnog modela, omogući što većem broju preduzeća iz ovog segmenta pristup finansijskim sredstvima, koje bi oni iskoristili za povećanje konkurentnosti svojih pro-izvoda, odnosno za svoj dalji razvoj. To treba da dovede do povećanja zaposlenosti, a posledično pozitivno utiče i na sve ostale ekonomske pokazatelje, od čega svi imamo koristi. Naša namera je da i u narednom periodu nastavimo da intenzivno podržavamo ovaj privredni segment.

U svojoj ponudi finansiranja ovih privrednika imate više mo-dela. Koji su to modeli, koju vrstu kredita odobravate, pod kojim uslovima i da li su uslovi povoljniji nego pre godinu dana? Za koji model su najviše zaintersovani privrednici?

Od ponude kreditnih proizvoda izdvojio bih najtraženije, a to su kredit za obrtna sredstva, investicioni kredit i dozvoljeno prekoračenje po računu. U poslednjih nekoliko godina postoji konstantno poboljšanje uslova za korisnike ovih kredita. Ona se ogledaju, pre svega, u padu kamatnih stopa, koji je prouzro-kovan povoljnijom poslovnom klimom, i globalno i na našem tržištu, kao i sve većom konkurencijom među bankama kada je u pitanju segment mikro, malih i srednjih preduzeća. Veo-ma je važna i podrška Evropskih fondova kroz programe koji bankama pružaju dodatne garancije pri finansiranju klijenata iz ovog segmenta. To donosi fleksibilnost i mogućnost zaduže-nja klijenata često po povoljnijim kamatama, manjim nivoom obezbeđenja, dužim rokom otplate, manjim učešćem kada su u pitanju investicioni krediti. Privrednici prepoznaju ove pred-nosti i veoma često se odlučuju da apliciraju za kredite iz nave-denih programa.

Šta biste izdvojili iz svoje kreditne ponude kao novo na srp-skom tržištu, šta izdvaja ponudu UniCredit Banke od ponude ostalih banaka na ovdašnjem tržištu?

Kada pitate privrednike šta očekuju od banke u pogledu krediti-ranja njihovog poslovanja, oni uvek odgovore da su im potreb-ni niži troškovi finansiranja, brzo odobrenje i puštanje sredsta-va, kao i manji kolateral po kreditima. Stoga smo u prethodnih nekoliko godina radili i to veoma uspešno na tim poljima, a to nam potvrđuje sve veći broj klijenata koji nam se obraća za po-dršku, ali i značajan rast odobrenih kredita.

SNAŽNA podrškA mAlim privredNim društvimA i

preduzetNicimA

UniCrediT Bank SrBija - ParTner U raSTU i razvojU doMaće Privrede

3

Posvećeni smo stalnom unapređenju poslovnih procesa i optimizaciji korišćenja resursa, što je pored brzine plasiranja sredstava dovelo i do smanjenja operativnih troškova, pa smo bili u prilici da smanjimo kamatne stope i naknade po krediti-ma. Takođe, težimo da pratimo sve programe Vlade Republi-ke Srbije i Evropskih fondova koji su namenjeni unapređenju poslovanja mikro, malih i srednjih preduzeća. Ovo se povoljno odražava na kamate za klijente, na manji nivo zahteva za obez-beđenjem po kreditima, čak omogućava i duže rokove otplate kredita. Primer je COSME program, pokrenut od strane Evrop-skog investicionog fonda, a podržan od strane UniCredit Banke u oktobru 2017. godine. Za manje od 8 meseci smo kroz ovaj program plasirali 100 miliona evra povoljnih kredita klijentima u segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća. U međuvreme-nu smo sa Evropskim investicionim fondom potpisali novi ugo-vor što nam omogućava novih 130 miliona evra kredita za ovaj segment.

Da ste Vi početnik u biznisu koje biste koristili usluge UniCre-dit Banke, a koje, ako već imate svoju firmu, za unapređenje Vašeg biznisa?

Da sam u navedenoj situaciji, pre svega bih platni promet svoje firme obavljao preko digitalnih servisa UniCredit Banke. Tu

mogućnost su prepoznali i naši klijenti, tako da preko 80% njih koristi elektronsko bankarstvo za sva plaćanja prema svo-jim partnerima, i u zemlji i u inostranstvu. Na ovaj način bih uštedeo svoje vreme, ali i novac, jer je ovaj vid plaćanja neko-liko puta jeftiniji od tradicionalnog. Dalje, koristio bih i aplika-ciju mobilnog bankarstva, koju smo nedavno predstavili, i na taj način bih na bilo kom mestu, u bilo koje vreme, putem svog mobilnog telefona, mogao da proverim da li je stigla očekivana uplata na račun, koliki je iznos raspoloživih sredstava, a mogao bih i da obavljam i sve transakcije.

Za unapređenje poslovanja bih razmotrio opcije ulaganja u opremu, mašine, možda istraživanja ili poslovni prostor, zavi-sno od delatnosti kojom bi se firma bavila. Za ova ulaganja bih aplicirao za investicioni kredit, a posebno bih razmotrio pogod-nosti programa pokrenutih od strane Vlade Republike Srbije i Evropskih fondova.

Istina je da u Srbiji firme koje su tek osnovane imaju poteškoće da dobiju kredit kod banaka, ali mi u UniCredit Banci vredno radimo na tome da tokom ove godine, uz podršku nekog od navedenih fondova, pružimo i ovim firmama mogućnost da po-voljnije dođu do sredstava potrebnih za unapređenje njihovog poslovanja.

UniCrediT Banka Brine o razvojU agraraNa Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu UniCredit Bank

Sbija je predstavila kredite namenjene poljoprivrednoj pro-izvodnji i plasmanu proizvoda. Koji su uslovi i rok otplate, i kakvo je interesovanje firmi i gazdinstava?

Pre nešto više od godinu dana smo kreirali ponudu kreditnih proizvoda, ali i odgovarajući poslovni model namenjen regi-strovanim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji. Paleta kredit-nih proizvoda pokriva sve potrebe poljoprivrednih proizvođa-ča, od nabavke repromaterijala za setvu i održavanje zasada, do kupovine poljoprivredne mehanizacije i zemljišta. Rokovi otplate po ovim kreditima zavise od namene, pa se tako za na-bavku repromaterijala kreću do čak tri godine, zavisno od ciklu-

sa proizvodnje, odnosno do sedam godina za mehanizaciju

i do deset za kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Važno je napomenuti i da smo predvideli potpuno fleksibilne načine otplate kredita koje poljoprivrednici mogu izabrati zavisno od dinamike njihovih priliva. Moguća je jednokratna otplata kredi-ta za rokove do jedne godine, odnosno mesečna, tromesečna i šestomesečna otplata za kredite sa dužim rokovima. I u ovom segmentu pratimo programe pokrenute od strane države, od-nosno Ministarstva poljoprivrede, a našim kreditima podržava-mo i IPARD program.Ovo je druga godina da smo učestvovali na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i veoma smo zadovoljni pozitivnim reak-cijama i odzivom klijenata na našu težnju da im budemo pravi partneri i da što je moguće brže i jeftinije podržimo njihovu proizvodnju i napredak.

4

Poznate su akcije koje UniCredit Bank vodi i na planu podsticanja i razvoja socijalnog preduzetništva u našoj ze-mlji, pa koji su rezultati ostvareni na tom polju i koliko je dosada uloženo u te modele , a koji su dalji planovi za ovu godinu i naredni period uopšte?

UniCredit Banka, od 2012. godine, uz podršku UniCredit fon-dacije, radi na razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji. U skladu sa tim, do 2017. godine smo, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Smart kolektivom, sproveli dva izdanja kon-kursa „Ideja za bolje sutra“, u okviru kojih je sa 100.000 evra omogućen razvoj 16 ideja za proizvode i usluge koji mogu da doprinesu poboljšanju imidža naše zemlje u inostranstvu i una-pređenju njenog izvoznog potencijala. O tome koliki je zaista potencijal socijalnog preduzetništva, najbolje svedoče rezultati naše inicijative: 40 predstavnika socijalnih preduzeća je uče-stvovalo u programima razvoja poslovnih veština (od upravlja-nja finansijama i korišćenja novih tehnologija, pa sve do plasi-ranja proizvoda i promocije), 35 novih radnih mesta je kreirano

što je pozitivno uticalo na preko 200 članova porodica i naj-

manje 800 ljudi iz lokalnih zajednica, kao što su saradnici, dobavljači i klijenti.Sredinom 2017. godine smo, sa našim partnerima, pokrenuli i treće izdanje „Ideje za bolje sutra“, za koju se prijavilo 130 soci-jalnih preduzeća. Kao i tokom prethodnih izdanja, a na osnovu biznis plana, inovativnosti ideje i održivosti projekta, odabra-no je 7 ideja koje su nagrađene sa bespovratnim sredstvima u ukupnom iznosu od 40.000 evra.Potom je, u okviru mentorske faze, svakom preduzeću dodeljen po mentor, koji mu je pru-žao podršku da unapredi svoje poslovanje i na najbolji način uloži bespovratna sredstva, ali i konsultant iz banke, koji je, u zavisnosti od potrebe pojedinačnog preduzeća, radio sa predu-zećima na razvoju određenog segmenta, kao što su finansijski menadžment, eCommerce, komunikacija sa klijentima, prisu-stvo na društvenim mrežama, formiranje cena proizvoda i pla-siranje na domaće ili inostrano tržište. Na kraju, ali ne i manje važno, zaista se trudimo da se naša podrška ovim preduzećima ne završi samo na konkursu. Stoga i često koristimo priliku da ih dodatno promovišemo.

Ljiljana Kostadinović

PodSTiCaji SoCijaLnoM PredUzeTnišTvU

Da li kreditirate i nabavku poljoprivredne mehanizacije ?

Iz našeg dosadašnjeg iskustva u saradnji sa poljoprivrednicima, krediti za nabavku mehanizacije su najtraženiji, što odražava njihovu želju da zamenom zastarele mehanizacije unaprede svoje poslovanje. Takođe, dokazuje i da su naši krediti uskla-đeni sa njihovim potrebama i očekivanjima. Pogodnosti naše ponude su, pored adekvatnog roka otplate, svakako i povoljna

kamatna stopa koja se kreće od nešto manje od 3% do 4,5%

na godišnjem nivou, ali i obezbeđenje po kreditu, koje je najčešće samo zaloga na mehanizaciji koja se kupuje. Takođe, minimalno zahtevano učešće klijenta je samo 10% od iznosa kredita. Pored povoljnih uslova, potpuno smo posvećeni i brzi-ni odobravanja kredita, jer poslovi u poljoprivredi se ne mogu odlagati pre svega zbog zavisnosti od vremenskih uslova i jako je važno da do nove mehanizacije poljoprivrednici dođu što je pre moguće.

5

ovA godiNA će biti rekordNA z A SrpSki turiz Am

Marija Labović, generalna direktorka Turističke organizacije Srbije

U prošloj godini Srbiju je posetilo blizu 3,1 miliona turista, 12 odsto više nego u 2016. Prvih pet meseci ove godine nagoveštavaju još bolje rezultate. Primetan je veliki porast turista iz zemalja sa kojima je TOS sprovodio intenzivnu promotivnu kampanju, u korespondenciji sa uvođenjem direktnih avio l inija i ukidanjem viza

Prošla godina je bila jedna od najboljih, koliko turista je posetilo našu zemlju i kakav je prihod?Prema zvaničnim podacima, u 2017. godini u Srbiji je bora-vilo ukupno 3.085.866 turista, što je za 12 odsto više u od-nosu na 2016. godinu, od čega je domaćih bilo 1.588.693 (+ 8 odsto ) ili 51 odsto od ukupnog broja gostiju, a inostra-nih 1.497.173 ( + 17 odsto), odnosno 49 odsto od ukupnog broja gostiju.

U 2017. godini ostvareno je ukupno 8.325.144 noćenja (što je 11 odsto više u odnosu na 2016. godinu), od čega su domaći turisti ostvarili 5.150.017 noćenja (+ 7,0 odsto), što čini 62 odsto od ukupnog broja ostvarenih noćenja, a ino-strani 3.175.127 (+ 16 odsto) ili 38 odsto od ukupnog broja ostvarenih noćenja.

Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najvi-še boravili u banjskim mestima, 38 odsto, zatim slede pla-ninska mesta 34 odsto. Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu, 53 odsto, zatim slede ostala turistička mesta sa 17 odsto.Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2017. godini os-tvareni devizni priliv od turizma iznosio je 1,180 milijardi evra, što je 13 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Srbija i tokom ove godine beleži značajan rast turistič-kog prometa. kakvi su najnoviji podaci i šta očekujete do kraja godine?Prema zvaničnim statističkim podacima u periodu januar

– april 2018. godine u Srbiji je ukupno boravilo 867.453 tu-rista što je za 10 odsto više u odnosu na isti period lane, od čega je domaćih turista bilo 475.464 (rast za 9,0 odsto) ili 55 odsto od ukupnog broja gostiju, a inostranih 391.989 (rast za 11 odsto), odnosno 45 odsto od ukupnog broja go-stiju. U istom periodu ostvareno je ukupno 2.441.486 noćenja ( što je 11 odsto više u odnosu na period januar – april 2017. godine), od čega su domaći turisti ostvarili 1.541.518 noće-nja ( rast za 10 odsto), što čini 63 odsto od ukupnog broja ostvarenih noćenja. Strani turisti su ostvarili 899.968 što je rast za 12 odsto a u ukupnom broju ostvarenih noćenja učestvuju sa 37 odsto.Trend rasta kako dolazaka tako i noćenja i kod domaćih i kod inostranih gostiju se nastavlja, a mereno brojem os-tvarenih noćenja domaći gosti su najviše boravili u planin-skim mestima, 48 odsto, zatim slede banjska mesta sa 27 odsto. Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu, 52 odsto, zatim slede planinska mesta sa 16 odsto.Imajući u vidu tendenciju rasta nadamo se da ćemo ove godine oboriti rekorde od prošle.

Devizni pril iv od turizma u prošloj godini povećan je za 13 odsto, na blizu 1,2 mili jarede evra, a vaučeri su dali vetar u leđa dolascima domaćih turista, kaže u intervjuu za „Investicije“ i portal „Pri-vredni.rs“ Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

6

iz kojih zemalja dolazi najviše gostiju, kakve se promene beleže u tom pogledu u odnosu na raniji period? Od stranih zemalja, najveći broj noćenja u 2017. godini ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, 234.758 noćenja, što je 5 odsto više u poređenju sa 2016. godinom. Slede turisti iz Crne Gore, Turske, Hrvatske, Rusije itd.Od stranih gostiju, preovladavaju turisti iz zemalja bivše SFRJ i susednih zemalja. Oni imaju udeo u ukupnom broju stranih turista u Srbiji od oko 45 odsto. Naravno, brojni su i turisti iz zemalja Zapadne Evrope, najviše turista je iz Ne-mačke i Italije, a tu su i turisti iz Rusije. Međutim, primetan je i veliki porast turista iz zemalja na kojima je TOS ranijih godina sprovodio intenzivnu promotivnu kampanju, a u ko-respondenciji sa uvođenjem direktnih avio linija, ukidanja viza i sl, što je doprinelo odličnim rezultatima tokom 2017. u turističkom prometu, mereno brojem ostvarenih noće-nja. Primera radi, iz Izraela je broj turista povećan za 195 odsto a iz Kine za 121 odsto.Srbija ima sve bolji imidž u svetu kao turistička destinaci-ja. na koji sve način Turistička organizacija Srbije daje doprinos tom uspehu?Pozitivne promene u poslednjih par godina koje se ogleda-ju u ekonomskom smislu, ali i sve boljem imidžu naše ze-mlje, rezultirale su povećanim brojem dolazaka i noćenja turista, povećanim prihodom od turizma, sadržajnijom i kvalitetnijom ponudom, kao i rastom ekonomije.Brend jedne zemlje čini veoma širok spektar odlika, kao što su: turističke atrakcije, lokalni proizvodi, kultura, tradicija, navike i običaji, jezik, ekonomski i politički sistem itd. Jasno je iz navedenog da se kroz promociju turizma afirmišu i sve ove vrednosti, te stoga Turistička organizacija Srbije kroz svoje aktivnosti teži da doprinese formiranju pozitivnog imidža zemlje u celini.Aktivnosti TOS-a koje doprinose uspehu jesu studijska pu-tovanja koja organizujemo za novinare, tako da tokom go-dine imamo prilike da ugostimo između 150 i 200 stranih novinara. U ovoj godini organizovali smo, između ostalog, posetu u martu za Travel Channel iz Kine, za TV ekipu koja je snimala serijal o turizmu za Sky TV, studijske grupe za austrijske novinare, snimanje filma za TV 5 Monde. Zatim tu su svakako sajmovi koji značajno doprinose da se poveća svest o Srbiji kao destinaciji i da se naša zemlja uvr-sti u programe inostranih turoperatera, poput sajma ITB u Berlinu, COTTM u Pekingu, Arabian Travel Market u Dubai-ju, Greek Travel Show u Atini, sajma kongresnog turizma Imex u Franfurktu, ITB China. Tu je i veliki broj promotivnih događaja u inostranstvu, kao npr. prezentacija i B2B radio-nica za novinare i organizatore putovanja u hotelu Mama Shelter u Parizu, prezentacije u Podgorici i Ljubljani, Te-mišvaru i Istanbulu.Ovogodišnja globalna kampanja počela je 16. aprila i traje do 30. Juna, a obuhvata TV i digitalnu kampanju na CNN International, National Geographic, Euronews. Kasnije to-kom godine će biti emitovane i dokumentarne emisije o Srbiji na Sky TV i TV 5 Monde, praćene oglasnom kampa-njom.Internet je kada je turizam u pitanju kanal promocije na kome smo veoma aktivni, ne samo kada su već i u digital-nim kampanjama najjačih svetskih operatera poput digital-ne kampanje sa turoperaterom Airtours iz Švedske, SOTC i Thomas Cook iz Indije.Veoma smo aktivni i kada je promocija domaćeg turizma u pitanju, ovogodišnja letnja kampanja pod sloganom „Koje

momente ćeš pamtiti ovog leta“, Vidi Srbiju treba da pobu-di emocije kod domaćih turista i da ih podseti da je naša Srbija lepa, da je tu, da ima mnogo zanimljivosti i noviteta u ponudi, da je lako organizovati putovanje ukoliko se od-luče za odmor u svojoj zemlji.Letnja kampanja za domaće turiste i region je u toku i obu-hvata TV oglašavanje, online kampanju, bilbord kampanju, oglašavanje u štampanim medijima i na radiju. U junu nas očekuje studijska poseta nemačkih novinara kao i blogera iz Kine, studijska grupa iz SAD kao i promotivni događaj sa Lonely Planet u Riminiju u Italiji.Kao što vidite veoma smo aktivni i stalno smo u kampanji, verujemo da će ove aktivnosti doprineti daljem razvoju i jačanju turizma Srbije.vidimo da raste i broj domaćih turista. koliko su tome doprineli vaučeri koji daju sve bolje rezultate? da podse-timo, ko sve može da koristi vaučere, kako doći do njih i gde mogu da se koriste?Projekat dodele vaučera od strane Vlade i Ministarstva tu-rizma dao je vetar u leđa domaćem turizmu. I tokom ove godine nastavlja se akcija dodele vaučera i ko-rišćenja subvencionisanog odmora u Srbiji. Preuzimanjem vaučera dobija se mogućnost da korisnici obezbede godiš-nji odmor povoljnije. Vrednost vaučera iznosi 5.000 dinara po osobi i navedeni iznos predstavlja maksimalni iznos sredstava, koja korisnik može jednom u toku kalendarske godine da koristi pri subvencionisanom korišćenju usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima, bez obzira kolika je vrednost izvršene usluge smeštaja.Od januara do kraja maja 2018. godine za ovu akciju uku-pno se prijavilo 69.798 građana. Od ukupnog broja prijav-ljenih najviše je iz sledećih kategorija: 56,1 odsto su penzioneri, 33,4 odsto su zaposlena lica (čija primanja ne prelaze 60.000 rsd), 9,6 odsto nezaposlena lica itd. Najtra-ženije destinacije su Sokobanja, Zlatibor, Vrnjačka banja, Lukovska banja, Prolom banja, a građanima je na raspola-ganju 1.128 ugostiteljskih objekata u kojima je moguća re-alizacija vaučera.Sve više se ulaže u banjski turizam, ima li šansi da se vra-ti nekadašnji ugled i popularnost naših banja? Banje Srbije sa brojnim geotermalnim izvorima, kao i mno-gobrojne vazdušnje banje,koje povoljno utiču na opšte zdravlje, veliko su prirodno bogatstvo Srbije. Banjski turizam doživljava pravu ekspan-ziju, domaći turisti veoma često kao prvi izbor za odmor biraju upravo banjske destinacije u Srbiji a svedoci smo i činjenice da inostrani gosti sve više preferiraju ovu vrstu odmora kod nas. Možemo se pohvaliti da banje Srbije gostima nude vrlo kva-litetne usluge i smeštaj, a pojedine od njih imaju i veoma dugu tradiciju. Srbija ima više od 53 termalna lokaliteta, u čijim blagodetima su uživali još i stari Rimljani. Sadržaj i kvalitet ponude danas umnogome je različit, po-nuda je znatno upotpunjena dodatnim aktivnostima poput aqua parkova, različitih vrsta izleta, poseta kulturno istorij-skom nasleđu, manifestacijama, ponudom aktivnog odmo-ra. Banje više nisu samo destinacije za lečenje već i za oporavak duše i tela, korišćenje wellness i spa usluga kao i aktivnosti koje sam navela. Takođe naše banje su ekološki čiste sredine, koje se uglav-nom nalaze u podnožju planina ili u pitomim dolinama, okružene šumom, pašnjacima i voćnjacima i zaštićene od jakih vetrova što dodatno doprinosi ponudi.

7

eXiT i guča su manifestacije po kojima nas zna čitav svet. koliko manifestacije doprinose rastu turizma i po-pularnosti Srbije?

Manifestacija ili događaj je specifičan turistički proizvod, jer se održava samo jednom godišnje i ima neobično jak uticaj na kreiranje imidža o nekoj destinaciji. Pored zna-čaja koje manifestacija ima u smislu širenja pozitivnih vi-bracija o zemlji, ona ima i ekonomske benefite, a to su izgradnja novih sadržaja, unapređenje lokalne infrastruk-ture, otvaranje novih radnih mesta i povećana potrošnja turista. U toku leta održava se najveći broj manifestacija, a neke od njih dobile su i međunarodni karakter poput muzičkog festivala „EXIT“. Tu je i Sabor trubača u Guči, „Nishville jazz festival“ u Nišu, „Beer fest“ u Beogradu, „Love fest“ u Vrnjačkoj banji i mnogi drugi festivali, ali i kulturne, ga-stronomske i druge vrste manifestacija.Turistička organizacija Srbije, u saradnji sa lokalnim turi-stičkim organizacijama, kao turistički značajne ili sa po-tencijalom da to mogu postati, prati oko 900 manifestacija koje svake godine posebno promovišemo u okviru publikacije „Kalendar priredbi“, koja ima i svoje in-ternet izdanje na sajtu TOS-a.kakvi su nam kapaciteti i rezultati u kongresnom turiz-mu?Prema najnovijim objavljenim podacima Međunarodne asocijacije za kongrese i konferencije ICCA (International Congress and Convention Association), Srbija je zabeleži-la svoj istorijski najbolji rezultat na godišnjoj listi poseće-nih destinacija u svetu.U 2017. godini Srbija je zauzela 42. mesto u svetu, odno-sno 22. u Evropi, sa ukupno 71 skupom međunarodnih udruženja.Beograd je rangiran na 46. mestu u svetu, odnosno 24. u Evropi, sa 51 međunarodnim skupom, a neposredno iza našeg glavnog grada nalaze se Vašington, Rio de Žaneiro, Njujork, Čikago.

Novi Sad, drugi po veličini grad i kongresna destinacija u Srbiji, podelio je 325. mesto u svetu, tj. 159. u Evropi, za-jedno sa nekolicinom drugih destinacija koje su ugostile po sedam sastanaka 2017. godine.

Godišnje poređenje država i gradova predstavlja jednu od važnijih referenci u okviru kongresne industrije u svetu, a sastanci u ovoj bazi obuhvataju susrete međunarodnih udruženja koji moraju da imaju najmanje 50 učesnika, da se održavaju na redovnoj osnovi (jednokratni događaji ni-su uključeni) i da rotiraju između najmanje tri različite zemlje.Realno je očekivati da će, pored novootvorenih i planira-nih objekata u hotelskom sektoru i razvijanja mreže desti-nacija u avio saobraćaju, dodatna ulaganja u kongresnu infrastrukturu pružiti mogućnost da Srbija u narednom periodu dodatno ojača svoju poziciju kao kongresna de-stinacija.viminacijum i Pločnik samo su neke od svetskih atrak-cija. da li u dovoljnoj meri koristimo naše „istorijske potencijale“ i kakvi su dalji planovi u tom smislu?Poslednjih godina dosta se radi na rekonstrukciji, konzer-vaciji i promociji kulturno-istorijskog nasleđa Srbije od ar-heoloških lokaliteta Viminacijum, Gamzigrad, Pločnik, preko manastira Studenica, Đurđevi Stupovi, Sopoćani i tvrđava Bač i Fetislam, do muzeja u Valjevu, Zaječaru, No-vom Sadu, Beogradu i dr.U novije vreme saradnja institucija kulture i turizma se popravlja. Institucije kulture bi turizam trebalo da sagle-daju kao granu koja može da doprinese promociji i održi-vom razvoju kulturno-istorijskog nasleđa Srbije. Veći broj posetilaca lokaliteta, manastira i muzeja treba posmatra-ti kao šansu za finansijski podsticaj daljem razvoju kultur-nog blaga Srbije, a time i promociju Srbije kao evropske zemlje sa izuzetno bogatim kulturnim nasleđem.

Sve su češći primeri upotrebe savremenih tehnologija u cilju prezentacije i interpretacije kulturno-istorijskog na-sleđa Srbije. Savremene sredstva su nužnost bez koje se ne mogu pratiti savremeni trendovi promocije koji nasta-ju kao rezultat tehnološkog napretka svih vidova komuni-kacije.

značaj medijaStudijska putovanja koja organizujemo za novinare doprinela su svakako promociji naše zemlje u svetu i većem prilivu turista. Godišnje ugostimo između 150 i 200 stranih novinara. Tome doprinosi i naše učešće na vodećim svetskim sajmovima i kulturnim manifestacijama. Ovogodišnja globalna kampanja TOS-a obuhvata TV i digitalnu kampanju na CNN International, National Geographic, Euronews. Kasnije tokom godine će biti emitovane i dokumentarne emisije o Srbiji na Sky TV i TV 5 Monde...Veoma smo aktivni i na Internetu i sigurni smo da će sve to doprineti još većem prilivu stranih turista, ističe Marija Labović

ekspanzija banjskog turizmaBanjski turizam doživljava pravu ekspanziju. Srbija ima više od 53 termalna lokaliteta, u čijim blagodetima su uživali još i stari Rimljani. Ponuda je sada znatno upotpunjena dodatnim aktivnostima poput aqua parkova, različitih vrsta izleta, poseta kulturno istorijskom nasleđu, manifestacijama, ponudom aktivnog odmora.

Beograd ispred vašingtona, ria, Čikaga, njujorka...U 2017. godini Srbija je zauzela 42. mesto u svetu, odnosno 22. u Evropi, sa ukupno 71 skupom međunarodnih udruženja kongresnog karaktera. Beograd je rangiran na 46. mestu u svetu, odnosno 24. u Evropi, sa 51 međunarodnim skupom, a neposredno iza našeg glavnog grada nalaze se Vašington, Rio de Žaneiro, Njujork, Čikago...

8

Tek smo na početku, čeka nas još puno posla

Stranci kažu da su gastronomija i noćni život ono što ih iznova vraća u Srbiju. šta vi poručujete novim gostima, zbog čega vredi doći?Ako izuzmemo naše „city break“ destinacije, najveće bogatstvo Srbije u letnjem periodu je netaknuta priroda, zdrava hrana, ruralni turizam i mnoštvo manifesta-cija koje krase Srbiju. Kulturne rute, banjski odmor, letnja ponuda na planinama, aktivan odmor su takodje bogatstvo Srbije. Srbija ima zaista prelepu i bogatu turističku ponudu. Ako vi kažete da gastrono-mija i noćni život iznova vraćaju strance u Srbiju ja bih rekla da smo tek na po-četku, da nas čeka još puno posla i da će imati još mnogo toga da istraže i vide, naglašava Marija labović.

Dva i po meseca pre roka dodeljeni svi vaučeri za odmor

Početkom jula završena je dodela svih 100.000 vaučera za subvencionisano ko-rišćenje godišnjeg odmora u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Akcija dodele vaučera je zbog rekordnog odziva građana zavr-šena 5. jula saopštilo je Ministarstvo, što pokazuje da je ova mera podsticaja do-maćeg turizma uspešno realizovana i ove godine.Najtraženije destinacije za realizaciju vaučera bile su Sokobanja, Zlatibor, Vrnjač-ka Banja, Prolom Banja i Ribarska Banja, dok su najveće interesovanje za ovu vr-stu subvencionisanog odmora pokazali stanovnici Beograda, Niša, Novog Sada, Pančeva i Kragujevca.Među građanima zainteresovanim za korišćenje vaučera najviše je bilo penzione-ra (53 odsto), zatim slede zaposleni čija primanja ne prelaze 60.000 dinara (35 odsto) i nezaposlena lica (11 odsto).Građanima je na raspolaganju bilo 1.220 ka-tegorisanih ugostiteljskih objekata, što je za 34 odsto više nego prošle godine, navodi se u saopštenju.

D.Delić

9

AnA BrnABić: U 2018 očekUjemo rekordAn priliv dSi„Priliv direktnih stranih investicija (DSI) u prvih pet meseci ove godine iznosi 1,1 milijardu evra, što je za skoro 160 miliona evra ili 15,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine“, izjavila je premijerka Ana Brnabić prilikom posete Subotici povodom prve godišnjice Vlade na čijem je čelu. Sve ukazuje na to da će ova godina nadmašiti re-kord iz 2017. kada je priliv DSI iznosio 2,6 milijardi evra. Trenutno najveći investitor u našu zemlju je Nemačka.„U Srbiji trenutno posluje više od 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju više od 45.000 naših građana. Naš cilj je da u budućnosti još više unapredimo ekonomsku i političku saradnju Srbije i Nemačke“, istakla je premijerka obilazeći nemačku kompaniju „Norma grupa“.

SA kinezimA potpiSAnA tri znAčAjnA SporAzUmA

Na samitu 16 + 1 u Sofiji (6. i 7 jula) Srbija je sa Kinom potpisala tri značajna sporazuma o infrastrukturnim projekti-ma. Potpisan je memorandum na projеktu rеkonstrukcijе prugе Bеograd-Niš sa kinеskom kompanijom “Čajna roud еnd bridž korporеjšn” (China Road and Bridge Corporation – CRBC). Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je istakla posle potpisivanja da jе prvi korak u rеkonstrukciji ove prugе, izrada projеktnе dokumеntacijе za 198 kilomеtara, a procеnjujе sе da jе za rеkonstrukciju potrеbno oko 600 miliona еvra. Komеrci-jalni ugovor za izgradnju trеćе dеonicе brzе prugе Bеograd-Budimpеšta na tеritoriji Srbijе, od Novog Sada do Subo-ticе, vrеdan 943 miliona еvra sa partnerima iz Kine potpisala je ministarka Zorana Mihajlović. Radovi na ovoj deonici dugoj 108 kilometara mogli bi da počnu u 2019. “Izgradnja brzе prugе Bеograd-Budimpеšta najvažniji jе i najvrеdniji infrastrukturni projеkat trеnutno u Srbiji i rеgionu. Ovaj projеkat važan jе nе samo za Srbiju, nеgo i za povеzivanjе sa rеgionom i EU, kao i za povеzivanjе srеdnjе Evropе sa lukom Pirеj, u okviru kinеskе inicijativе ’Jеdan pojas, jеdan put”, izjavila je Mihajlovićeva. Prema njenim rečima, radovi su vеć započеti na 75 kilomеtara prugе od Bеograda do Novog Sada, gdе radе kinеskе i ruskе kompanijе. Kako je saopšteno, radovе na modеrnizaciji i rеkonstrukciji prugе Novi Sad-Subotica izvodićе konzorcijum kinеskih kompanija “Čajna rеjlvеj intеrnеšеnеl” i “Čajna komjunikеjšn kon-strakšn kompani”, koji izvodi radovе i na dеonici Bеograd-Stara Pazova. U Sofiji je potpisan i Memorandum o razume-vanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva poljoprivrede i ruralnih poslova

Kine o zajedničkoj podršci izgradnji Industrijskog parka za voće i povrćе.

počele pripreme zA moderNizAciju i izgrAdNju rečNih lukA

infraSTrUkTUrni ProjekTi

Bez ulaganja i gradnje novih luka nе možеmo da govori-mo o rеgionalnom povеzivanju kontеjnеrskog saobraćaja, kaže Zorana Mihajlović. Memorandum na projektu razvoja luka potpisan sa arapskom firmom „Dubai port world“. Po ugledu na beogradski aerodrom i neke luke će biti ponu-đene na koncesijuMеmorandum o razumеvanju i saradnji na projеktima razvo-ja rеčnih luka izmеđu Vladе Srbijе i kompanijе „DP vorld“ iz Ujеdinjеnih Arapskih Emirata – dokument je koji su 23 maja potpisali potprеdsеdnica Vladе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, i prеdsеdnik kompanijе „Dubai port vorld“, sultan Ahmеd bin Sulajеm.Kako je saopšteno iz Ministarstva, ovim se otvaraju moguć-nosti za ulazak velike svеtskе kompanijе na srpsko tržištе luka. Ministarka je naglasila da Srbija posle nеkoliko dеcеnija krеćе u modеrnizaciju i izgradnju novih rеčnih luka, i da je ugovor potpisan sa jеdnim od najvеćih lučkih opеratеra u svеtu. „U prеthodnih nеkoliko godina urеdili smo cеo sistеm vod-nog saobraćaja – zakonodavnе aktivnosti, urеđеnjе lučkе infrastrukturе, aktivnosti usmеrеnе na što kraćе stajanjе brodova na granici i sada smo u fazi kada možеmo da razgo-varamo o invеsticijama“, navodi ministarka.Prvi važan korakMihajlovićeva kaže da se radi o dеsеtinama miliona еvra u modеrnizaciju postojеćih luka i sigurno višе od 200 miliona еvra za izgradnju novе rеčnе lukе. Za to je potrebno uraditi

studiju izvodljivosti koja prethodi gradnji.

„Položaj Srbijе u ovom dеlu Evropе dajе nam komparativnu prеd-nost u odnosu na drugе zеmljе. Ovo jе prvi važan korak i iskrеno sе nadam da vеć slеdеćе godinе možеmo krеnuti u izgradnju novе, modеrnе lukе“, poruči-la je Mihajlovićeva.Prema njenim rečima, mi vеć sada bеlеžimo porast u transportu robе, ali bеz daljеg ulaganja i novih luka nе možеmo da govorimo o rеgionalnom povеzivanju kontеjnеrskog saobraćaja. Ahmеd bin Sulajеm izrazio jе zadovolj-stvo zbog naprеtka koji Vlada Srbijе i UAE ostvaruju u poslеdnjih nеkoli-ko godina, rеkavši da jе potpisivanjе Mеmoranduma o razumеvanju tačka prеkrеtnica u daljеm unaprеđеnju bi-latеralnih odnosa dvе zеmljе. „Srbija i UAE imaju tradicionalno do-

brе odnosе, radujе mе što ćеmo proširiti saradnju i na polju vodnog saobraćaja, jеr žеlimo da spojimo Srbiju sa ostatkom svеta. Vеoma smo zaintеrеsovani za uvoz i izvoz i u najsko-rijеm pеriodu prеdstavićеmo Vladi Srbijе prеdlog kako da unaprеdimo saradnju u toj oblasti“, rеkao jе sultan Ahmed bin Sulajem. Nova pravna regulativaKoje će luke biti modernizovane a koje građene znaće se uskoro. Kako saznaje naša redakcija, najpre će biti investi-rano u luke u Apatinu, Beogradu i Smederevu, a najviše se razmišlja o ustupanju luka koncesionarima po ugledu na Ae-rodrom „Nikola Tesla“. U Beogradu je predviđeno proširenje lučkog područja kao i slobodne zone na levoj obali Dunava nizvodno od Pančevačkog mosta na površini oko 300 hekta-ra. Veći kapaciteti potrebni su i Smederevu, koje je zadnjih godina privuklo veliki broj investitora. Da se o tome ozbiljno razmišlja govore i izmene pravne regulative.Izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama stupile su na snagu 08. juna 2018. godine. Usvaja-njem izmena i dopuna Zakona, Agencija za upravljanje luka-ma dobila je nove naldežnosti, navodi se na sajtu Agencije za upravljanje lukama.Agencija će u narednom periodu, kako se ističe, utvrđivati lučka područja za marine, odnosno pristaništa za posebne namene na vodnom putu namenjena za prihvat, čuvanje i opremu plovila koja služe za rekreaciju, sport i razonodu. Po-red toga, Agencija će izdavati odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u marinama, u skladu sa dokumentima prostor-nog i urbanističkog planiranja.

Zorana Mihajlović i Ahmed bin Sulajem posle potpisivanja memorandumafoto: mgsi.gov.rs

10

Jedna od nadležnosti Agencije biće i sprovođenje po-stupka za izdavanje odobrenja za obavljanje lučke delatno-

sti pretovara rečnih agregata, šljunka i peska na period od tri godine sa mogućnošću produžetka na još tri godine Zakon takođe predviđa da Agencija za upravljanje lukama vodi evi-denciju o objektima lučke infrastrukture u svojini Republike Srbije, na kojima Agencija ima upisano pravo korišćenja, kao i katastarskim parcelama koje čine lučko zemljište.Definisanje novih nadležnosti Agencije, predstavlja jedan od koraka ka uređenoj lučkoj oblasti i unapređenom i konkuren-tnom vodnom saobraćaju u Srbiji. Turizam kao potencijalLuke u Srbiji osim očekivanog br-zog rasta pretovara i transporta tereta i robe, veoma su atraktivne i u turističke svrhe. Sve je više reč-nih kruzera i brodova koji pristaju u našim lučkim gradovima. Agencija za upravljanje lukama nedavno je prihvatila ponudu JKP ‘’Donji Mila-novac’’ za izbor lučkog operatera u putničkom pristaništu u Donjem Milanovcu. Javni poziv za izbor operatera na ovom pristaništu objavljen je početkom maja, a operater će obavljati delatnost ukrcavanja i iskrcava-nja putnika, kao i prijema i otpreme brodova. Kako saopštava Agencija, ovo komunalno preduzeće uložiće 320 hiljada evra u izgradnju i održavanje lučke infrastrukture na pristaništu, za ceo investicioni period od deset godina. In-vesticije obuhvataju izgradnju novog pristana koji će činiti tri međusobno povezana pontona ukupne dužine 200 metara, čime će se proširiti postojeći kapaciteti i omogućiti pristajanje većeg broja kruzera, sa višom kategorizacijom.

Inače pristanište u Donjem Milanovcu je godinama una-zad jedna od nezaobilaznih destinacija na Dunavu, a imalo je međunarodni karakter još u vreme Obrenovića, kada je imalo utvrđenu dnevnu dinamiku rada. Prema podacima Agenci-je za upravljanje lukama, broj pristajanja kruzera u Donjem Milanovcu je u nautičkoj sezoni 2017. bio veći za 80 odsto u odnosu na 2013. godine, a oko 16.000 turista poseti godišnje ovaj gradić na Dunavu u čijoj blizini su tvrđava Golubac, arhe-ološki lokalitet Llepenski vir i druge turističke atrakcije.

Da Agencija nastavlja aktivnosti na ulaganjima u otvaranje no-vih luka i pristaništa ukazuje i podatak da je njen Upravni od-bor nedavno usvojio predloge uredbi o utvrđivanju lučkog po-dručja luka u Pančevu i Sremskoj Mitrovici i poslao ih Vladi na usvajanje. Poznato je da su luke posle autoputeva i aerodro-ma, najznačajnija infrastrukturna mreža neke zemlje. Prema podacima Agencije u lukama je prošle godine pretovareno preko 10 miliona tona robe, od čega najviše šljunka, žitarica, nafte i uglja. Takođe, zna se da je rečni prevoz ubedljivo najjef-tiniji pa izgardnja moderne lučke infrastrukture predstavlja veoma važnu podršku privrednom rastu Srbije.

www.mgsi.gov.rs/Privredni.rs

javni poziv za lučkog operatera u Sremskim karlovcimaAgencija za upravljanje lukama objavila je Javni poziv za prikupljanje ponuda za izbor lučkog operatera na putničkom pristaništu u Sremskim Karlovcima.Pravo učešća imaju sva zainteresovana lica koja ispunjavaju kriterijume propi-sane u pozivu. Odabrani lučki operater obavljaće delatnost prihvata i otpreme brodova i ukrcavanja i iskrcavanja putnika na međunarodnom putničkom pri-staništu u Sremskim Karlovcima. Rok za podnošenje prijava je 27. jun 2018.

Na deonici Koridora 10 od Bancareva do Crvene Reke, 19. juna počelo je asfaltiranje saobraćajnih traka, a ra-

dove je obišla potpredsednica Vlade i ministarka građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Mihajlovićeva je istakla da je Sićevačka klisura, pored Grdeličke, najteža deonica na Koridoru 10. Ona je rekla da su u pitanju deonice na kojima se radi danonoćno i da će istočni krak Kori-dora 10, kao i južni biti gotovi do kraja godine.Vreme prevoza putnika i robe na ovom važnom međunarodnom pravcu biće znatno skraćeno, a to će doprinositi privrednom rastu Srbije. Ona je istakla da će u odnosu na 2014. godinu, kada su kroz Sr-biju prošla 34 miliona automobila, do kraja ove godine taj broj

biti povećan na 54 miliona, saopštila je Vlada Srbije.. Mihajlovićeva je istakla da se završetkom Koridora 10 i

deonice Koridora 11 od Obrenovca do Preljine završava

jedan i da započinje novi investicioni ciklus, ne samo u drumskoj, već i železničkoj i avio-infrastrukturi. Srbija će naredne godine krenuti u izgradnju Moravskog koridora, deonice Koridora 11 od Preljine do Požege, kao i auto puta Niš–Merdare–Priština, najavila je Mihajlovićeva i do-dala da je za sve navedene projekte završena projektno-teh-nička dokumentacija, eksproprijacija i obezbeđena garancija u budžetu. Pored toga, kako je navela, pregovaramo sa kineskom kompani-jom CRBC o potpisivanju komercijalnog ugovora za Fruškogor-ski koridor a razgovaramo i o izgradnji auto-puta Ruma–Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica. Kada se završi taj novi ciklus infrastrulturnih projekata vredan pet milijardi evra, Srbija će imati najsavremeniju mrežu puteva u ovom delu Evrope.

Privredni.rs

kreće Novi iNveSticioNi cikluS vredAN pet milijArdi evrA

11


„U luke u Beogradu, novom Sadu i Smedervu biće uloženo 150 miliona evra. Počinju radovi na uređe-nju plovnog puta od Beograda do Bačke Palanke i postavljanju najmodernije navigacione signalizaci-je na dunavu. U toku je izrada prostornog plana za Luku Beograd a do kraja godine biće izabran izvo-đač radova na rekonstrukciji prevodnice „Đerdap 1“, istakla je zorana Mihajlović na konferenciji povodm 70 godina od donošenja Beogradske konvencije.Ciljevi „Dunavske komisije - saradnja, povezivanje i slobodno kretanje robe i ljudi, i danas su važni za region i Evropu kao i pre 70 godina, jer bez povezivanja nema ekonomskog razvoja i novih investicija“, poručila je potpredsednica Vlade i ministarka gra-đevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.Mihajlovićeva je, otvarajući ministarsku konferenciju povodom 70-godišnjice donošenja Beogradske konvencije i 90. zasedanja Dunavske komisije, ocenila da je Beograd danas centar vodnog saobraćaja u Evropi, s obzirom na to da se na obeležavanju važ-nog jubileja - donošenja Beogradske konvencije, kojom je ob-novljena slobodna plovidba na Dunavu posle Drugog svetskog rata - okupilo približno 120 učesnika.Kako se ističe u saopštenju Vlade, među učesnicima su bili diplo-matski predstavnici i rukovodioci administracija nadležnih za transport iz 11 država članica Dunavske komisije, zemalja posma-trača, Evropske komisije, kao i važnih međunarodnih organizaci-ja sa kojima Dunavska komisija sarađuje.Mihajlovićeva je podsetrila da je Srbija centralna zemlja kroz koju protiiče Dunav na jednoj četvrtini svog plovnog puta, odno-sno oko 600 kilometara. Ona je navela da ciljevi ovogodišnje konferencije uključuju jačanje svih oblika saradnje, ubrzani ra-zvoj zajedničkih standarda plovidbe na Dunavu, povećanje bez-bednosti i sigurnosti ovog vida transporta, kao i realizaciju infrastrukturnih projekata u skladu sa evropskim planovima pre-bacivanja dela saobraćaja na plovne puteve. Ona je istakla da Srbija na tome predano radi, a ukupna vred-nost projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji, uključujući projek-te koji se već realizuju i one koje planiramo da realizujemo, iznosi 204 miliona evra.

Prema njenim rečima, nakon 22 godine počinju radovi na ure-đenju plovnog puta na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke, vredni 10 miliona evra, dok će projekat „AtoN“, koji se ove godi-ne završava, omogućiti da imamo najmoderniju navigacionu si-gnalizaciju na Dunavu.

„Ove godine izabraćemo i izvođača radova u okviru Projekta re-konstrukcije brodske prevodnice „Đerdap 1“, čija je vrednost 28,5 miliona evra, koji sufinansira Evropska komisija grantom od 13,5 miliona evra“, precizirala je ona.Sledeće godine, kako je najavila, počinje izgradnja Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo, u toku je izrada pro-stornog plana za novu luku u Beogradu, a sledeće godine poči-nje izrada projektne dokumentacije za dalji razvoj inteligentnih transportnih sistema u plovidbi ukupne vrednosti od približno 10 miliona evra.

„Investicije na kojima radimo osnova su za dalje privlačenje ula-ganja u vodni saobraćaj, pre svega iz privatnog sektora i kroz različite modele javno-privatnog partnerstva. Vrednost potenci-jalnih projekata, samo kada govorimo o izgradnji novih luka, od-nosno lučke infrastrukture, u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu iznosi oko 150 miliona evra“, istakla je ministarka Mihajlović.Ona je ukazala da će sve to uticati na dodatni rast obima prevo-za Dunavom i podsetila da smo 2014.godine imali svega sedam miliona tona robe koja je prevezena Dunavom. Danas je taj obim povećan na 10,5 miliona tona, a očekivanja su da će realizaci-jom navedenih projekata obim prometa dostići približno 15 mi-liona tona.Predsednik Dunavske komisije Gordan Grlić Radman ocenio je da je ova konferencija prilika za to da se podsetimo istorijata Dunavske komisije, koji je počeo još 1856. godine u Parizu. On je naveo da ciljevi Dunavske komisije, u narednom periodu, između ostalog, obuhvataju upravljanje razvojem infrastrukture za rečnu plovidbu, kao i otklanjanje uskih grla na plovnom putu, koja predstavljaju jedan od najvećih problema u plovidbi Duna-vom.Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture povo-dom ovog skupa u holu Palate Srbija priredilo je i izložbu „70 godina Beogradske konvencije“, na kojoj je, između ostalog, pr-vi put izložen i original ovog dokumenta, koji se čuva u Beogradu.

projekti u vodNom SAobrAćA ju vredNi

200 milioNA evrA

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje inveSTiCije Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005,

e-mail: [email protected], [email protected] i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić,

novinar: Ljiljana Kostadinović , dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)izdavač: DM Vision Media doo Beograd, štampa: Interprint doo Beograd

održana međunarodna konferencija povodom jubileja Beogradske konvencije

i Dunavske komisije

12


„Najkasnije do decembra imaćemo autoput u punom profilu na ovoj saobraćajnici“, kaže potpredsednica Vlade

Zorana Mihajlović. Do kraja godine biće gotova i deonica od Obrenovca do Preljine na Koridoru 11, a u martu 2019 počinju radovi na deonici od Preljine do Požege. U budžetu obezbeđene garancije za autoput „Niš-Pločnik-Merdare“.

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, posle obilaska deonice u Grdelici, izjavila je da ćemo do kraja ove godine moći da se vozimo do Bugarske i Makedonije završenim Koridorom 10, a da ćemo najkasnije do decembra imati auto-put u punom profilu i sa kompletno opremljenim tunelima, kaže se u saop-štenju Vlade Srbije.Mihajlovićeva je, za Radio televiziju Srbije izjavila da već poči-nje asfaltiranje na deonici Koridora 10 kroz Sićevačku klisuru.„Pored završetka Koridora 10, do kraja godine biće gotova i deonica Koridora 11 od Obrenovca do Preljine, u dužini od 102 kilometra, što je za Srbiju, posebno Šumadiju, najvažniji koridor“, ukazala je ona.Mihajlovićeva je dodala da očekuje da će početkom jula u So-fiji biti potpisan ugovor o finansiranju deonice auto-puta od Preljine do Požege i da je to ključna deonica za povezivanje sa BiH i Crnom Gorom, a najkasnije u martu sledeće godine počeće radovi na toj deonici. „Rok za završetak je dve godine. U međuvremenu, radićemo na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za deonicu od Požege do Boljara, koja je veoma skupa i košta 40 miliona evra“, istakla je ona.Prema njenim rečima, Srbija kreće i u izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština, deonice od Niša do Pločnika, za šta su obezbeđene garancije u budžetu, kao i 200 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.Mihajlovićeva je, kad je reč o železnici, istakla da očekuje pot-pisivanje komercijalnog ugovora za treću deonicu brze pru-

ge Beograd –Budimpešta, od Novog Sada do Subotice, vrednu 940 miliona evra.Sada se radi na prvoj deonici od Beograda do Stare Pazove, koju izvodi kineski partner, i od Stare Pazove do Novog Sada, koju finansiramo iz ruskog kredita i gde radove obavljaju Ru-ske državne železnice (RŽD) u saradnji sa srpskim kompani-jama.Mihajlovićeva je istakla da su prvi saobraćajni znaci za vožnju dozvoljenom brzinom do 130 kilometara na čas postavljeni na auto-putevima od Batrovaca i Horgoša ka Beogradu, kao i od Beograda ka Nišu, a do nedelje biće završeno postavljanje saobraćajne signalizacije na ostalim deonicama Koridora 10 i na Koridoru 11, deonica od Ljiga do Preljine. Ona je podsetila da smo u prethodne dve godine pustili u sa-obraćaj 200 kilometara novog auto-puta. „Logično je da se saobraćaj povećava kroz Srbiju, s obzirom na to da imamo najbolji položaj u regionu, A veći saobraćaj otvara prostor za brojne prateće objekte, restorane, benzin-ske pumpe, prodavnice i donosi veće prihode od putarine“, istakla je Mihajlovićeva.

Beograd regionalni centar EBRD-aKako je saopšteno iz ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Bеogradu će biti osnovano rеgionalno sеdi-štе EBRD za svih šеst zеmalja Zapadnog Balkana.Kako je saopšteno, evidentan je dobar naprеdak na projеk-tima kojе Srbija rеalizujе uz finansijsku podršku EBRD a očekuje se još еfikasnija saradnju sa EBRD-om na novim projеktima, uključujući izgradnju prvе dеonicе auto-puta Niš-Mеrdarе-Priština, od Niša do Pločnika.

Fruškogorski koridor test za javno-privatno partnerstvo

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinar-stva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović poručila je danas investitorima da je pravi trenutak da ulažu u našu ze-mlju kroz projekte javno-privatnog partnerstva (JPP).Učestvujući na Prvoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu, održanoj početkom juna, Zorana Mihajlović, mi-nistarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakla je da je Vlada u prethodnom periodu bila posvećena stabilizaciji budžeta, što je jedan od razloga za to što je ranijih godina bilo manje JPP-a. Što se tiče konkretnih projekata koji bi mogli biti finansirani iz JPP-a, ona je navela deonicu auto-puta na Koridoru 11, od Po-žege do Boljara, Fruškogorski koridor i prugu od Aerodroma “Nikola Tesla” do Novog Beograda.„Za Fruškogorski koridor, gde je završena projektna dokumen-tacija, bliži smo JPP-u i o kreditu se tu ne razmišlja“, istakla je Mihajlovićeva, naglašavajući da je zadatak Vlade da učini našu zemlju još atraktivnijom za ovaj vid ulaganja..

(www.srbija.gov.rs)

koridor 10 biće gotov do krAjA godiNe

www.koridor10.rs


13

kompanija „rakita exploration“, koja posluje u okviru kanadskog „nevsuna“ počela je istražne radove na izgradnji niskopa u Boru. za izgradnju do 2022. godine, „nevsun“ planira investiciju od 590 miliona dolara. Čukaru Peki stekao reputaciju jednog od najboljih svetskih razvojnih projekata nalazišta bakra i zla-ta, smatraju u „nevsunu“.Predsednica Vlade Ana Brnabić prisustvovala je početkom juna obeležavanju početka istražnih radova na izgradnji ni-skopa u Boru, koji prethode otvaranju rudnika. Radove izvodi kompanija „Rakita Exploration“, koja posluje u okviru kanad-skog „Nevsuna“.Kako je navedeno u saopštenju Vlade, za izgradnju niskopa i rudnika od 2018. do 2022. godine, „Nevsun“ planira investiciju od 590 miliona dolara, a u tom periodu izvođači na projektu angažovaće približno 1.000 zaposlenih, dok će „Rakita“ ima-ti više od 150 zaposlenih. Potom, kada rudnik bude otvoren, tokom faze eksploatacije od kraja 2022. do 2038. godine, oče-kuje se da će kapitalna investicija „Nevsuna“ biti dodatnih 457 miliona dolara. Ona je ovom prilikom istakla da je početak radova važan i za ravnomerni regionalni razvoj, budući da je borski kraj jedan od centara rudarstva u Srbiji, te se zahvalila kanadskoj kompaniji što je verovala u Srbiju i što je već uložila značajna sredstva u istraživanje.Početku radova prisustvovao je i ministar rudarstva i energeti-ke Aleksandar Antić, koji je istakao da je ovo za rudarski biznis u Srbiji važan korak koji nas definitivno vodi ka otvaranju no-vog rudnika u borskom kraju, koji je jedan od najpoznatijih u svetu kada je reč o rezervama bakra i zlata. Antić je naglasio da se nalazimo u velikoj ekspanziji rudarstva u Srbiji, gde je aktivno više od 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja na kojima se obavljaju važne istražne aktivnosti, u koje je samo

ove godine uloženo 60 miliona evra.„To je veliko ohrabrenje

i garancija da ćemo u narednim godinama imati više rudni-ka, čime ćemo povećati broj zaposlenih i staviti rudarstvo na mesto koje mu pripada – da ima učešće u BDP-u veće od pet odsto“, istakao je Antić.Generalni direktor „Nevsuna“ Piter Kukielski rekao je da je na osnovu kvaliteta resursa, ekonomskih pokazatelja i obima planirane investicije za potrebe otvaranja rudnika, projekat Čukaru Peki stekao reputaciju jednog od najboljih svetskih ra-zvojnih projekata nalazišta bakra i zlata. „Za nas je važno to da je dinamika razvoja projekta u potpunosti u skladu sa du-goročnim planom i strategijom Vlade Srbije da poveća udeo rudarskog sektora u BDP-u“ naglasio je on.Ambasador Kanade u Srbiji Kati Čaba poručila je da Srbija ima ogroman potencijal za razvoj rudarstva i da je otvorila vrata za međunarodne investicije, ističući da je Kanada svetski poznata u razvoju novih tehnologija i inovativnih pristupa u rudarstvu. „Uverena sam u to da će podrška Vlade Srbije kompanijama koje se bave istraživačkim radom u rudarstvu potvrditi reputa-ciju Srbije kao zemlje u koju treba ulagati i koja je pogodna za strane investicije“, naglasila je Čaba

www.srbija.gov.rs

rtb bor povećAo izvoz zA trećiNu

Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB Bor) ove godine posluje i više nego dobro, čemu je pored ostalog doprineo i rast cena na svetskim berzama.Naime, kako prenosi portal SEEbiz, od početka godine RTB Bor je u inostranstvo izvezao 9.435 tona bakra, što mu je, zajedno sa prodajom ostalih proizvoda, obezbedilo 34 odsto veći izvoz u odnosu na isti period prošle godine.„Englezi su otkupili sve količine srebra, platine i paladijuma, dok je u Poljsku otpremljen sav selen i plavi kamen. Bakar iz Bora prodavan je u Nemačkoj, Turskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj“, navede-no je saopštenju te kompanije, koje prenosi ovaj portal.Kada je reč o deviznom prilivu od prodaje bakra, srebra, plati-

ne, paladijuma, selena, sumporne kiseline i plavog kamena,

iz ove kompanije kažu da je u prva četiri meseca iznosio 80,2 miliona dolara.Kako prenosi SEEbiz, od januara do aprila RTB Bor je, pored svog osnovnog proizvoda - bakra, na stranom tržištu prodao i šest hi-ljada tona sumporne kiseline, tonu i po srebra, 430 tona plavog kamena, 11,7 tona selena, 13,2 kilograma paladijuma i kilogram i po platine.Domaćim prerađivačima, Sevojnu i Pometonu, RTB Bor je od po-četka godine isporučio bakar u vrednosti 12,4 miliona dolara. Taj bakar je u obliku žice, limova, traka, praha ili trupaca, takođe završio u inostranstvu.Podsetimo, u aprilu je došlo do kompanijskog spajanja. Naime, rudnici bakara „Bor“ i „Majdanpek“, topionica i rafinacija pripo-jeni su matičnom preduzeću – Rudarsko-topioničarskom base-nu. Kompanija je tako dobila značajne uštede.Sa jednog mesta se rukovoditi kadrovima, upravlja tehnologijom i nabavljaju svi imputi.

počelA izgrAdNjA rudNikAčukAru peki kod borA

14


timomedu veliki šAmpioNSki pehAr

zA kvAlitet medANajviše priznanje Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu,

“ Timomedu” pripalo 19. put zaredom. Čak 40 proizvoda ovog proizvođača meda nagrađeno velikim zlatnim

medaljama za kvalitet, dva proizvoda zlatnom i jedan srebrnom medaljom.

Kompanija “Timomed” iz Knjaževca je na 85. Međunarod-nom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu osvojila po devetnaesti put za redom, veliki šampionski pehar za vr-hunski kvalitet meda i dijetetskih proizvoda na bazi meda.

„Ovako vredno priznanje je rezultat jednog proizvoda oce-njenog srebrnom medaljom, dva proizvoda ocenjenih zlatnim medaljama i 40 proizvoda koji su ocenjeni velikim zlatnim medaljama za kvalitet proizvoda“, kaže za „Investi-cije“ Aneta Vidojević Georgijev, direktor Timomeda.

„Timomed“ je tradicionalni učesnik Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, a ovog puta je izlagao u hali gde su bili

proizvođači tradicionalnih i proizvoda sa geografskim po-reklom, koji su privukli veliku pažnju posetilaca. Kako ističe Aneta Vidojević Georgijev, ove nagrade su rezultat konti-nuiranog ulaganja u proizvodnju meda i razvoj novih proi-zvoda, kao i poverenja potrošača koje se iz godine u godinu potvrđuje na tržištu.

„Veliki šampionski pehar za vrhunski kvalitet meda i dijetet-skih proizvoda na bazi meda, obavezuje nas da nastavimo da negujemo kvalitet i da našim cenjenim potrošačima pružamo zdrave i proverene proizvode po prihvatljivim ce-nama“, ističe Srbislav Vidojević, vlasnik „Timomeda“.

15

PČeLarSTvo

Predsednica Vlade Ana Brnabić prisustvovala je 25. juna u Rači postavljanju kamena temeljca za izgradnju pogona za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SOPS) „Naš med“. Ona je tom prilikom poručila da pčelari mogu da budu primer za sve druge poljoprivredni-ke u borbi za domaći agrar.Brnabićeva je istakla da će u novi pogon biti uloženo pri-bližno milion evra, i najavila podršku države u tom poslu, kaže se u saopoštenju Vlade Srbije.

„Pčelari su primer za sve poljoprivrednike u našoj zemlji za to šta može da se uradi kada se proizvođači udruže i ne odustaju“, istakla je ona i podsetila da je posle Novog Zelanda, najkvalitetniji med u svetu baš u Srbiji, koja je i rekorder po broju košnica po glavi stanovnika.Premijerka je objasnila da će se u novom pogonu u Rači, koji bi trebalo da bude završen za 150 dana od početka radova, skupljati med iz čitave Srbije.Ona je navela da je napravljeno zajedničko preduzeće, čiji je vlasnik 80 odsto lokalna samouprava, a 20 odsto SOPS.

Da bi se stvorio med visokog kvaliteta ovaj poznati proizvo-đač je kontinuirano ulagao u tehnologiju prerade meda i primenu najviših standarda. Obezbeđena je najsavreme-nija oprema za obradu meda i usvojeni su standardi ISO 22000, HALAL i KOŠER, što omogućava izvoz na probirljiva strana tržišta. Oko 30 odsto proizvodnje “Timomed” izvozi u zemlje EU, Bliskog istoka i Ameriku.

„Timomed“ je osnovan 1989. godine kao osnovna organiza-cija kooperanata, koja je kasnije transformisana u pčelar-sku zadrugu i društvo sa ograničenom odgovornošću. Danas je to jedan od vodećih proizvođača meda i drugih

pčelinjih proizvoda, voska, propolisa, polenovog praha i matičnog mleča u Srbiji. Ima veoma razvijene kooperant-ske odnose sa pčelarima iz Timočke krajine, a razvio je i Centar za selekciju i reprodukciju matica, i pokrenuo proi-zvodnju organskog meda sa ekološki čistog područja Stare planine. Kooperacija sa oko 400 pčelara pruža značajnu sigurnost malim proizvođačima meda, pošto imaju obezbeđeno tr-žište. Prema rečima Vidojevića, ovogodišnja sezona je bo-bro krenula, naročito bagrem, pa se očekuje bolja proizvodnja od prošlogodišnje. Privredni.rs

Timomed je primenio sve relevantne standarde kvaliteta: iSo 22000, HaLaL i košer,

što mu omogućava izvoz na najzahtevnija strana tržišta

Foto: Repro centar Timomeda u Stipini

Timomed najviše nagrađivani proizvođač meda u Srbiji

Štand Timomeda na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu

ana BrnaBić oznaČiLa PoČeTak gradnje Pogona za PreradU Meda U raČi„Pčelari mogu da budu primer svim drugim poljoprivrednicima u

borbi za razvoj domaćeg agrara“, istakla premijerka

16

PČeLarSTvo

Foto: Timomed Foto: Privredni.rs

medođijA – uŽitAk zA NepcA koji pojAčAvA zdrAvlje i lepotu

Medođija...zvuči kao neko slatko mesto u kome poželite da se izgubite i samo uživate. E pa nije daleko to od utiska koji na nepcima ostavlja med tog imena. Intenzivan ukus 100 odsto pravog pčelinjeg produkta ono je što potrošač zasigurno dobija ukoliko u svoju korpu stavi neki od proizvoda kragujevačke kompanije “Sanum per fructus” (SPF).

Priča počinje ovako... Još sredinom prošlog veka razvila se ljubav

nekih mudrih i vrednih ljudi i nadasve ljubitelja prirode, zdrave hrane i znalaca o pčelarstvu. Nekih ranijih decenija ovo je bila porodična firma koja je imala svoje pašnjake i šljivike. Imperativ je bio da prave totalno prirodni med vrhunskog kvaliteta.E onda su stasavale neke naredne generacije i dvoje mladih ekonomista koji su imali jaku želju i volju da da naprave nešto sa čime će moći da se vinu u svet. Tako je 16. maja 2016. nastala start up kompanija SPF.Držeći se istog istog onog imperativa od koju deceniju pre, a koristeći najsa vremeniju tehnologiju – uspeli su. Naravno, kao i u većini lepih poslovnih priča – ništa nije došlo preko noći. Uspehu su prethodile brojne edukacije, učešća na sajmovima u inostrantvu, praćenje najnovijih trendova i osluškivanje tržišta.Rezultat je sjajan – proizvodi na trpezama širom sveta, od Evope do Amerike, Australije i Japana. Jasno je da svet ne mogu fascinirati

“lažnjaci” ili prosečno kvalitetni proizvodi. E tu je SPF primer za to “kako treba percipirati i raditi da bi bio priznat i poznat”.Naime, njihov brend “medođija” (honey land) u svojoj ponudi ima isključivo domaće proizvode, ekološke, sa najboljih pašnjaka i livada. Stoprocentno prirodan med obogaćen je dodavanjem različitog voća, a varijanta sa malinom, đumbirom, kakaoom, šljivom ili kajsijom zove se “happy honey”.Ljude koji prave svu tu zdravu slatkoću karakteriše velika posvećenost, znanje,

timski duh, konstantna želja za

edukacijom, ali iznad svega – velika ljubav ka poslu.I kako onda da ne uspeju?Zahvaljujući velikom radu i pravljenju ultrakvalitetnih proizvoda, oni su uspeli da ostvare cilj sa kojim je osnovan SPF, a to je da u oblasti proizvodnje proizvoda od meda i voća zauzme lidersku poziciju u Srbiji.Kragujevački SPF je usaglašen sa DPP- Dobrom proizvođačkom praksom, DHP- Dobrom higijenskom praksom, kao i HACCP- Analizom opasnosti i kritičnih, kontrolnih tačaka, kojima garantuje kvalitet, sigurnost i bezbednost u korišćenju medonosnih proizvoda, čineći kupovinu bezbednom i jednostavnom. Da brend “medođija” predstavljaju 100 odsto prirodni proizvodi vrlo dobro znaju mnoge firme širom Evrope, Australije, Australije, Japana, Norveške, Holandije, Engleske, Nemačke i Crne Gore.

“Medođija” uveseljava nepca gostiju u brojnim poznatim hotelima, kao i mušterija u prodavnicama zdrave hrane.Potrošači mogu uživati u livadskom medu, medu sa polenom, kao i specijalnoj ediciji bagremovog meda sa suvim voćem, orasima, lešnicima, brusnicom, suvim grožđem.Jedinstvene recepture kombinovanog suvog voća i meda su dodatni adut Sanum per fructus-a i poklon potrošačima u vidu razvijenog brendaLjudi iz SPF se trude da u proizvodnji

“medođije” iskombinuju prirodno, sa tradicijom, modernom tehnologijom, lepo upakovano, maštovito izreklamirano.I na kraju dobijamo med da se zasladimo, da ojačamo, da se prolepšamo, pa i budemo srećniji.Malo li je?!

17

PČeLarSTvo

Marija Božanić

zANAtSko pivo iNveSticijA kojA beleŽi

prAvi bum i u SrbijiNovi stari zanat kraft ili zanatsko pivarstvo, kod nas doživljava pravi bum, trenutno imamo

blizu četrdeset malih pivara koje prave piva visokog kvaliteta i beleže skoro dvostruki rast proizvodnje. Nekoliko njih izvozi na najzahtevnija zapadna tržišta, gde su standardi kraft piva odavno postavljeni i utvrđeni. Za ulazak u ovakvu investiciju, naročito njen dalji razvoj, osim novca, potrebna je i podrška države. To je razlog što zanatski pivari očekuju da budu prihvaće-ne neke njihove inicijative i predlozi, koje bi, kako ističu, bile jednako korisnae i državi i njima.

Zahvaljujući pre svega kvalitetu i radu na terenu, brojnim promocijama i učešću na raznim lokal-

nim manifestacijama, sve je više lokala i restorana u kojima gosti traže zanatasko pivo. To je posebno slučaj na mestima gde dolaze strani turisti. Stranci žele da probaju lokalno zanatsko pivo, da ga uporede sa nji-hovim. Sudeći po dosadašnjim rezultatima, moglo bi se reći da su stranci više zadovoljni našim kraft pivima od nas samih, što je verovatno posledica različite ku-povne moći i standarda. Za dve flaše zanatskog piva u maloprodaji može da se kupi pet flaša običnog piva. To je osnovni razlog što ga mnogi nisu ni probali.A kvalitet je nešto po čemu su zanatska piva u neu-poredivoj prednosti u odnosu na industrijska. Kvalitet zanatskog piva svuda u svetu je nešto što se apriori uzima „zdravo za gotovo“. I tamo je cena četiri do pet puta veća u maloprodaji od industrijskih. Zanatski pi-vari koriste nekoliko puta više hmelja i ječmenog slada koji pivu daju poseban kvalitet.

Zanimljiv je primer zemlje viskija, Škotske, koja ima oko pet hiljada zanatskih proizvođača piva. Mnogi pa-bovi u Škotskoj i Engleskoj su specijalizovani za konzu-miranje zanatskog (kraft) piva. Ono zauzima čak 15 odsto tržišta, a slično je u Nemačkoj, Austriji, SAD. To je posledica duže tradicije u pivarstvu i svakako boljeg standarda građana.

Naši proizvođači zanatskog piva imaju konkretne pred-loge. Osnovni je da im se smanji akciza, koja posku-pljuje proizvodnju. Prosto, nije realno da su akcize iste malim i velikim pivarama koje proizvode ogromne ko-

ličine industrijskog piva i kontrolišu svetsko tržište.

Akciza je sada 25 dinara po litru i za velike kom-panije i za sitne proizvođače, jedinstveni su u oceni naši sagovornici.„Veoma smo mladi postojimo dve godine ali smo za te dve godine duplirali proizvodnju sa 16.000 na 32.000 hektolitara godišnje, a do kraja godine, kako sada stvari stoje, očekujemo i veći rast proizvodnje“, kaže za „Investicije“ Vladimir Stojković, direktor i suvlasnik „Dogme“, jedne od vodećim zanatskih pivara u SrbijiOn kaže da je ova pivara za relativno kratko vreme ko-liko je aktivna na tržištu, uspela da izveze pivo u 15 zemalja, od toga u nekoliko država idu konstantne porudžbine, dok u ostale idu povremene količine za određene festivale i namenske dogadjaje. Ova pivara izvozi pivo pod svojim brendovima kao srpski gotov proizvod i postala je prepoznatljiva na tržištima vode-ćih evropskih proizvođača zanatskog piva kao što su Italija, Francuska, Bugarska, Španija i sve države bivše Jugoslavije, osim Makedonije. Trenutno radi na otva-ranju engleskog i još nekih tržišta. Ova pivara izvozi oko 30 do 35 odsto svoje proizvodnje.„Posebno nas raduje što izvozimo u Italiju koja je tre-nutno lider u Evropi, što je malo poznato. Iako je Italija poznata kao zemlja vina, ona ima preko hiljadu i po malih zanatskih pivara koje su našle svoje mesto na tržištu“, kaže Stojković.

Na naše pitanje kako su u tome uspeli, Stojković od-govara da italijanima nije bitno da li dolazite iz zemlje poznate po ovom ili onom proizvodu, nego da je taj vaš proizvod kvalitetan i da se dopada potrošačima. On ističe da su dosta uložili u promociju i otvaranje pojedinih tržišta, pa i našeg.

naša TeMa

18

Piva ove pivare već se nalaze u Rodi, Merkatoru, uskoro će biti u Tempu, Maxi-ju, što je znak da trži-

šte prepoznaje zanatska piva i da je ono pronašlo svoje potrošače. Stojković kaže da im pomenuta razlika u ceni ne smeta. Normalno je, ističe, da zanatsko pivo sa znatno većom količinom hmelja i slada bude skuplje. Tako je svuda u svetu. U kafićima zanatsko pivo recimo košta 230-300 dinara a obično 180-250, a razlika u kva-litetu je neuporedivo veća od te razlike u ceni. Više od polovine zanatskih pivara, njih dvadesetak for-miralo je Udruženje malih nezavisnih pivara. Oni su se odvojili oz Udruženja pri Privrednoj komori Srbije, jer smatraju da sami mogu lakše da ostvare svoje ci-ljeve i interese na tržištu. Ovo Udruženje učestvuje u izradi novog zakona o pivu, koji bi trebalo uskoro da se nadje u skupštinskoj proceduri. Takođe učestvuju u razgovorima sa nadležnim ministarstvima o promeni akciza i ti razgovori idu u dobrom pravcu. „Država je prepoznala značaj nas malih proizvođa-ča i trenutno se radi na usaglašavanju akcizne tarife. Nije realno da su akcize iste i za nas i za velike pivare, one nisu iste nigde u svetu, u zemljama regiona je već usvojena različita akciza za male i velikie proizvođače. Posebne skale su već primenjene u Hrvatskoj, Sloveni-ji, Mađarskoj, Bugarskoj, a odavno se koriste u Italiji, koja je lider u Evropi i Amedici koja je lider u svetu“, ističe Stojković.Naš sagovornik ističe da se kod nas razgovara o skali do 10.000 hektolitara godišnje, i iznad te količine. Is-pod 10.000 hektolitara akciza bi trebala da bude ma-nja za 50 odsto, a iznad te količine bi opet postojala neka skala tako da bi i veliki proizvođači bili zadovoljni. Kako će ta skala tačno izgledati znaće se uskoro. Sada akciza iznosi 25 dinara za litar. Takođe još nije poznato kako će se akciza obračunavati, po količini alkohola ili po koncentraciji sladovine u gotovom proizvodu to jest pivu. Pivara „Kors“ iz Beograda postoji od 2015 godine, a već izvozi skoro polovinu proizvodnje.„Želeli smo da napravimo nešto drugaćije, nešto ino-vativno, od pet vrsta piva u startu došli smo do 15, izvozimo u pet zemalja; Rusiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju i Hrvatsku, uskoro kreće i Luksemburg. Sve su to zemlje sa daleko probirljivijom klijentelom od naše i sa veoma razvijenijim tržištem kraft piva, i to je naj-veći kompliment za našu pivaru“, kaže Ivan Mijailović., direktor prodaje u ovoj pivari. „Kraft piva nemaju filtraciju i pasterizaciju i najbolja su kada ne stoje dugo u rafovima. Koliko proizvedemo toliko prodamo, trenutni kapaciteti su 15.000 litara na mesečnom nivou, a cilj nam je da proširimo proizvod-nju na 25-30 hiljada litara, ali ćemo to raditi oprezno. Kvalitet je nešto što ni po koju cenu nećemo dovoditi u

pitanje“, ističe Mijailović.

On ističe da je zanatsko pivo potpuno prirodan proizvod bez aditiva, nefiltrirano i nepasterizovano, inovativno u pogledu ukusa i stila. Pravi se od najkvali-tetnijih vrsta hmelja, slada i kvasca. Da bi postigli i odr-žali kvalitet, Mijailović ističe da moraju da uvoze hmelj i slad iz Nemačke, Belgije, Češke i SAD. Na naše pitanje da li ima šansi da se sirovine nabavljaju kod nas i tako pruži dodatna šansa za razvoj domaćeg tržišta hmelja i slada, on ističe da je „Kors“ počeo da nabavlja manje količine hmelja iz Bačkog Petrovca, koji je, kako kaže, uspeo da proizvede jednu vrstu hmelja s izvesnom do-zom gorčine i počeo je da ga briketira. U početku ga je prodavao samo u cvetovima, što nije praktično.Da podsetimo, Bački Petrovac je pre privatizacije na-ših velikih pivara proizvodio više vrsta hmelja na preko 5.000 hektara i bio je najveći proizvođač u Evropi, izvo-zio je u Nemačku, SAD. Srbija je bila jedan od vodećih proizvođača u svetu, i imala je sopstvene zaštićene sorte. A onda je proizvodnja potpuno obustavljena.„Drago nam je što smo počeli da nabavljamo domaći hmelj ali od njih zavisij hoćemo li ostvariti ozbiljniju sa-radnju, odnosno od toga hoće li oni uspeti da osvoje kvalitetne sorte. Mi moramo biti oprezni, ne smemo da se igramo, moramo da dobijemo tačnu vrednost sirovine da bi od nje napravili pivo koje želimo“, ističe Mijailoviić.Mijailović smatra da bi država trebala da prepozna ta-kav interes i da proizvođačima hmelja pruži određene stimulacije, pošto se radi o veoma skupoj kulturi, koja zahteva veliki rad i pažnju tokom cele godine. Različite vrste hmelja traže različite tretmane, a neke male pi-vare u pivo stavljaju i do pet vrsta hmelja da bi dobile određene mirisne note i ukus koji želeNaša zanatska piva po mišljenju Mijailovića kvalitetom već pariraju evropskim, a mogli bi i cenom ukoliko dr-žava prepozna svoj interes u ovom poslu. On ističe da kraft pivare u Hvartskoj i Sloveniji imaju podršku iz IPARD programa, stimulacije od države, ali i znatno manje akcize, što proizvođačima smanjuje troškove i čini ih konkurentnim.„Male firme su kičma svake države. Nama malima sva-ka podrška dosta znači, a puno malih firmi daje velike benefite celoj privredi“, ističe Mijailović. On navodi pri-mer Sloveniji koja malim firmama pomaže i u napla-ti potraživanja. Slovenci naime, imaju mehanizam da banka skine novac klijentu kome je istekla valuta plaća-nja, i prenese ga na račun potražioca ako je evidentira-na faktura prema njemu. Osim toga, njihova kraft piva imaju znatno manje akcize. Srđan Popadić, direktor kraft pivare „Crna ovca“ kaže da oni proizvode pivo držeći se nemačkog Zakona o pivu iz daleke 1516.godine. „Voda, ječmeni slad, hmelj i kvasac jedini su sastojci koje koristimo. Bez kontzer-vansa i aditiva, bez pasterizacije, filtracije, bez doda-vanja šećera, isključivo na prirodni način.“

naša TeMa

19

Prva zadruga za proizvodnju zanataskog piva u Srbiji, ZZAPI, osnovana je sredinom juna a čini je pet zadrugara različitih obrazovnih i stručnih zvanja, što joj daje poseban kvalitet. Oni su udružili svoje znanje, veštine i novac i ljubav prema pivu, a probna proizvodnja zanatskog piva već se obavlja u Borči kod Beograda. Jedan od prvih ciljeva jeste moderni-zacija proizvodnje i nabavka opreme koja bi omogućila veći obim proizvodnje i realizaciju ambicioznih ciljeva.Ova zadruga je dobila stručnu i savetodavnu podršku Za-družnog saveza Srbije i upotpunila je zaista intenzivnu di-namiku razvoja zadruga u Srbiji, koja u poslednjih godinu dana beleži pravi bum, sličan ovom u zanatskom pivu. Osni-vači ove zadruge su: Nebojša Janković, Ljubiša Savić, Alek-sandra Mitić, Emina Čengić i Ana Jireček.„Mi smo jedinstveni po tome što smo prva zadruga regi-strovana za proizvodnju piva u Srbiji i po tome što je svako od nas osnivača specijalizovan za određene poslove od teh-nologije proizvodnje do prodaje i finansija. Povezala nas je zajednička želja da doprinesemo razvoju ovog novog zana-ta, koji u Srbiji postaje sve popularniji i velika ljubav prema pivu“, ističu naši sagovornici iz ZZAPI-a. Oni kažu da ima puno toga što treba da se uradi da bi se bar malo približili vodećim svetskih proizvođačima, Holandiji, Austriji, Ne-mačkoj, Škotkoj, za kojima kasnimo barem nekoliko godina.Zanatsko pivo kod nas sve češće može da se kupi u nekim manjim prodajnim objektima, brendiranim restoranima i specijalizovanim pivnicama. Ono sve više osvaja potrošače, naročito mlađu i srednju generaciju. Proizvođači su iskazali dobar preduzetnički duh, koji bi država trebala da podrži, kako bi ovi početni rezultati bili još bolji.U zadruzi ZZAPI ističu da zanatska piva trenutno čine između jedan i 2,5

odsto ukupne proizvodnje, pri čemu ovaj manji procenat predstavlja količinu, a ovaj veći udeo u prihodu od prodaje.I u ovoj zadruzi smatraju da bi akciza trebala da bude bar upola manje od sadašnje. Osim akcize, zanatski proizvođači su neravnopravni u još jednom važnom segmentu. Izjedna-čena je i cena redovne provere laboratorijskih kontrola, jer se ne plaćaju po količini nego po serijama čiji je broj isti i kod velikih pivara i kod zanatskih pivara. U zadruzi ZZAPI smatraju da kontrole treba da se plaćaju po kolčičini jer nije isto kada se kontroliše uzorak od recimo 500 hiljada litara ili svega par hiljada litara. Na taj način bi se zaštitili i ovi mali domaći proizvođači koji, osim dobrog piva, prave i brojne druge benefite za državu, novu dodatnu vrednost, pokreću sopstveni biznis, zapošljavaju druge. Cena je dakle, ograničavajući faktor u prodaji zanatskog piva koje podrazumeva platežno bolje potrošače. Poznato je međutim da ima dosta potrošača koji hoće da plate sku-plje ono što vole, naročito kada su u pitanju hrana i piće. Mnogi ljubitelji piva će za isti novac radije popiti dve flaše zanatskog piva nego pet običnih, objašnjavaju naša naši sagovornici iz ove zadruge. Zanatsko pivo se pije sa uživa-njem, a ne da bi se neko napio. Oni ističu da Srbija može da stvori poznate brendove zanat-skog piva. Tradiciju pivarstva već imamo, i preduzimljive lju-de koji zaslužuju podršku. Za relativno kratko vreme beleži-mo dobre rezultate. Iako smo kasnije krenuli u odnosu na druge zemlje, možemo postati prepoznatljivi po zanatskom pivu. Prepoznatljivi su zapravo stilovi piva, svaka pivara daje pivu neki lični pečat, a potrošačima se obično dopadne neki određeni ukus, stil, aroma, smatraju u zadruzi ZZAPI.

„ Zakupili smo proizvodne kapacitete i izašli na tr-žište, videli smo da ima mesta i za nas. Pozicionirani

smo baš kako smo očekivali. Krajem avgusta pivara do-bija novu proizvodnu opremu, a pogon će biti u Starim Banovcima. Kapacitet će biti između 100 i 120 hiljada litara, ali videćemo kolika će biti proizvodnja, pratićemo zahteve tržišta“, ističe Popadić.„Crna ovca“ trenutno ima pet vrsta piva, a u pripremi su tri nove koje će krenuti sa pokretanjem novog pogona u Banovcima.Ciljna grupa su urbane sredine, Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, gde je, kako kaže Popadić, najveća koncen-tracija novca, obrazovanih ljudi koji putuju po svetu i vide šta je u trendu. On ističe da se kod nas tek očeku-je veća potrošnja zanatskog piva. Međutim, nije samo onaj ko ima novca dobar potrošač kraft piva, on treba da je edukovan da prepoznaje razliku u kvalitetu, da zna šta pije. Zanatska piva se najviše prodaju u pabovima u većim gradovima i turističkim centrima.„Kraft traži kvalitetne sorte hmelja, a kod nas je tek po-čela da se obnavlja proizvodnja i trebaće vremena da se

u tome uspe. Mi uvozimo hmelj, u 90 odsto slučajeva to su zaštićene sorte iz zapadne Amerike i nešto iz

Slovenije i Nemačke. Nisam optimista u tome hoće li Srbija uspeti da obnovi proizvodnju hmelja, ali bih naravno voleo da se to desi. A da bi se to desilo treba da postoji dobra tražnja i da obnovimo više kvalitetnih sorti u obimu koji zadovoljava potrebe naših pivara. Za to je potrebno i određeno vreme jer kvalitetne sorte treba da se potvrde na tržištu“, objašnjava Popadić.„Da ima zakona moralo bi na svakoj deklaraciji da piše iz čega se sastoji pivo, koliko ječma, koliko pšenice, hmelja i slično. Ovako kakve su sada deklaracije na pivu, mogu u flaši da budu samo tragovi ječma a piše da ima ječma. Kao i kod hrane, mora da piše šta određeni proizvod sa-drži ali u tačnim količinama“, naglašava Popadić.I Popadić smatra da zanatska piva treba da imaju ma-nju akcizu, jer je i njihov obim proizvodnje neuporedi-vo manji od industrijskih, a s druge strane imaju skupe sirovine i veći trošak po jedinici proizvodnje. On ističe da bi akciza upola manja od sadašnje bila prihvatljiva za kraft pivare. Osim toga i Zakon o pivu mora da tretira i kraft pivare jer ih ovaj sada važeći uopšte ne prepo-znaje, a postale su realnost sa dobrim perspektivama razvoja.

naša TeMa

20

zzaPi - Prva zadrUga za ProizvodnjU zanaTSkog Piva

Vest koja raduje sve u ovoj pozitivnoj priči o zanatskom pivu jeste da je počela obnova proizvodnje hmelja u Srbiji. Jedan pro-izvođač je u Bačkom Petrovcu napravio zasad na blizu pet hektar a i planira da iduće godine dostigne površinu od 8-9 hektara. To jeste skromno ako se zna da je Srbija ne tako davno, bila među vodećim proizvođačima hmelja u Evropi i svetu, ali je veoma važno budući da predstavlja početak ozbiljnijeg povratka na tr-žište hmelja.Andor Rafai, predstavnik tog proizvođača kaže za „Investicije“ da se Bački Petrovac i Vojvodina nalaze na samom rubu geograf-skog prostora pogodnog za proizvodnju hmelja jer ova kultura zahteva određene mikroklimatske uslove. Južno od Dunava hmelj ne bi mogao da se uzgaja. Pored određenih klimatskih uslova proizvodnja hmelja zahteva i značajna ulaganja u zemlji-šte, sorte, navodnjavanje, skladištenje, hladnjaču. Prema nekoj proizvoljnoj računici u jedan hektar pod hmeljem treba investi-rati između 30 i 40 hiljada evra, što znači da povećanje zasada ima uzročno posledičnu vezu sa kupcima odnosno obezbeđe-nim porudžbinama. Osim toga hmelj nije samo jednogodišnja kultura nego dvogodišnja i trogodišnja, što samo po sebi govori koliko je potrebno uložiti truda i rada, objašnjava naš sagovornik.Kada se ovo ima u vidu, onda se jasnije vidi koliku smo štetu sami sebi napravili što smo uništili proizvodnju hmelja. To se desilo pre desetak godina kada smo prodali pivare strancima. Oni hmelj uvoze od svojih ranijih dobavljača jer im je tako ispla-tivije a osim toga koriste ga u veoma malim količinama.

„Proizvodnja hmelja je nestala jer država nije zaštitila proizvođa-če kada je prodavala pivare. Mogla je kupce da obaveže da na-bavljaju domaće sirovine, a to nije učinila i logično je bilo da će se proizvodnja hmelja ugasiti. Može se slobodno reći da je pro-izvodnja hmelja sistemski uništena“, kaže Andor.

Na ovim našim prostorima zlatna era uzgajanja hmelja je bila između dva rata kada je ova magična biljka bila uzgajana na preko 8.000 hektara. Kasnije su zasadi smanjivani, ali smo bili poznat proizvođač sve do privatizacije pivara. Za kvalitetno pivo najvažniji je hmelj, u određenim recepturama, koji je ključan faktor za dobijanje ukusa, arome i gorčine. Korišćenje više vrsta hmelja u jednom tipu piva u različitim odnosima, ključno je za dobijanje kvalitetnog piva određenog stila, arome i ukusa.Cilj je da se zadovolje potrebe malih pivara iz Srbije i regiona, po ugledu na SAD, Nemačku i Češku, gde je trend da se ključne si-rovine nabavljaju u najvećoj meri sa sopstvenog područja, a veoma malo iz uvoza.

„U Nemačkoj i Americi je dugo prisutan trend koji se ozbiljno eksploatiše kroz njihov marketing, gde se svaka pivara posebno ponosi da je njihovo pivo proizvedeno isključivo od domaćih si-rovina.U principu neko nepisano pravilo je da u Češkoj zapravo sramota proizvoditi pivo od hmelja, koji nije u većini domaćeg porekla“, kaže Andor Rafai. On ističe da bi mi morali da se ugle-damo na Češku, zemlju u kojoj pivo ima posebno mesto u skoro svakoj porodici. Naš sagovornik kaže da su u Bačkom Petrovcu osvojili sedam sorti hmelja i da je tek pet-šest zanatskoh pivara od njih počelo da nabavlja manje količine domaćeg hmelja, što nije dovoljno za neko ozbiljnije širenje zasada.

„Iskreni ljubitelji kvalitetnog piva uvek će želeti da probaju lokal-no kvalitetno domaće pivo, napravljeno u većini od domaćih sirovina u poređenju sa industrijskim pivima a to može da bude veliki adut u pridobijanju potrošača“, kaže Rafai.On kao primer za dobru poziciju zanatskog piva navodi SAD gde zanatska piva od ukupno prodate količine zauzimaju oko 10 od-sto prodaje, a sa finansijskog aspekta zauzimaju čak 25 odsto tržišnog kolača.

D.Delić

proizvodNjA hmeljA SiStemAtSki uNišteNA ,

počelo obNAvljANje z ASAdA u bAčkom petrovcu

Srbija je bila četvrti proizvođač hmelja u svetu, ali je sa privatizacijom pivara proizvodnja potpuno obustavljena jer nove vlasnike nismo obavezali da nabavljaju domaće sirovine.

Slovenci zaštitili naše Sorte hmelja

Danas je proizvodnja piva centralizovana i ukrupljena a vlasnicima pivara se više isplati da uvoze hmelj iz jednog me-sta za sve svoje proizvodne jedinice. Kako ističu u prvoj pivarskoj zadruzi ZZAPI, mi smo na putu da obnovimo proizvodnju nekih starih sorti po kojima smo bili poznati u svetu, ali je to dug proces koji zahteva velika ulaganja, standardizaciju i potvrđivanje kvaliteta u praksi

Naša originalnost u nemaru se i ovde pokazala, kao kod šljivovice, ajvara i brojnih drugih proizvoda. Slovenci su ranije otkupili neke naše sorte hmelja, zaštitili ih i sada ih prodaju nama. Male su šanse da velike pivare počnu da kupuju

naš hmelj, ali je realno da to čine naše male pivare ukoliko im budu odgovarali cena i kvalitet.

naša TeMa

21

„Izgradnja obilaznicе važna jе za Bеograd, jеr ćе sе poslе

30 godina izmеstiti tеrеtni sao-braćaj iz cеntra Bеograda, kao što jе važna i za Srbiju i za njеn razvoj“, poručila je 24. jula na obeležavanju početka radova na izgradnji dеonicе od Ostružnicе do Bubanj potoka, potprеdsеd-nica Vladе i ministarka građеvi-narstva, saobraćaja i infrastruk-turе, Zorana Mihajlović.Osim nje, tu je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prеd-sеdnik UO „Pauеr Čajna kon-strakšеn korporеjšеn“, Jеn Dži-jung.Kako je navedeno u saopštenju ministarstva, Mihajlović je rekla da je izgrađeno više od 200 ki-lomеtara auto-puta, da imamo skoro 20 miliona vozila na našim putеvima, a to znači, po njenim rečima, da je „tranzitni saobraćaj vraćen u Srbiju“. Ministarka je ovom prilikom poru-čila da će obilaznica oko prestonice biti završena do 2021. godine.Kako je saopšteno iz ministarstva, Vučić je rеkao da ćе zajеdno sa potprеdsеdnicom Vladе ići u Kinu, gdе ćе biti potpisan ugovor o finansiranju radova na obilaznici, kao i ugovor o finansiranju za auto-put od Požеgе do Prеljinе. „Pre kraja godinе ćеmo ima-ti suštinski završеna 103 kilomеtra auto-puta od Obrеnovca do Prеljinе, a obilaznicu oko Bеograda do 2021. godinе“, navеo jе predsednik Srbije.

Jеn Džijung je ovom prilikom rеkao jе da jе ugo-

vor za gradnju dеonicе obilaznicе oko Bеograda potpisan na Pеtom samitu šеfova vlada Kinе i 16 zеmalja cеntralnе i istočnе Evropе i da jе njеgova rеalizacija važna za produbljivanjе еkonomskе i tr-govinskе saradnjе Srbijе i Kinе. On je istakao da je ovo prvi projekat u Srbiji na kome radi njegova kom-panija.Inače, dеonica od mosta prеko Savе kod Ostružnicе do Bubanj potoka duga jе 19,5 kilomеtara, vrеd-nost ugovora jе 207 miliona еvra, a porеd kinеskе kompanijе kao glavnog izvođača, radovе ćе izvoditi i azеrbеjdžanski „Azvirt“.Obеlеžavanju počеtka radova prisustvovali su i gra-donačеlnik Bеograda Zoran Radojičić i ambasa-dor Kinе u Srbiji, Li Mančang.

kiNezi i AzerbejdŽANci grAde obilAzNicu oko beogrAdA

„Radovi na deonici od Ostružnice do Bubanj potoka biće gotovi do 2021.godine“, poručila je pot-prеdsеdnica Vladе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović. Isto je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vrеdnost ugovora jе 207 miliona еvra, a porеd kinеskе kompanijе „Pauеr Čajna konstrakšеn korporеjšеn“, glavnog izvođača, radovе ćе izvoditi i azеrbеjdžanski „Azvirt“.

22

Foto: mgsi.gov.rs

Prema rečima srpske ministarke građеvi-narstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zora-ne Mihajlović, Srbija je poslе višе od 30 godina rеkonstruisala prvu dеonicu barskе prugе, od Rеsnika do Valjеva, u dužini od 77,6 kilomеtara, a sada se radi projеktna dokumеntacija za nastavak rеkonstrukci-jе, na dеonicama od Valjеva do granicе sa Crnom GoromOsman Nurković, ministar saobraćaja i pomor-stva Crne Gore je rеkao da jе Crna Gora do sada rеkonstruisala višе od 40 odsto barskе prugе na svojoj tеritoriji i obеzbеdila novih 70 miliona еvra iz krеdita i grantova kojе ćе uložiti u nasta-vak rеkonstrukcijе.„Srbija će nastaviti izgradnju Koridora 11 do Požеgе i daljе do Boljara, a do 2021.godine biće rekonstruisana čitava pruga Beograd-Bar na delu kroz Srbiju“, porući-la je 23. jula u Podgorici potprеdsеdnica Vladе Srbije i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović posle sastanka sa Osmanom Nurkovi-će, ministrom saobraćaja i pomorstva Crne Gore. Tokom posete Crnoj Gori potpisan je Memorandum o razume-vanju i saradnji na realizaciji infrastrukturnih projekata između Vlada dve zemlje.Kako je saopšteno iz srpskog ministarstva, Mihajlović je izjavila da će na osnovu ovog mеmoranduma Srbija i Crna Gora moći da dеfinišu projеktе kojе mogu da zajеd-no radе u oblasti infrastrukturе.Kada je reč o auto-putu na Koridoru 11, koji ćе povеzati Srbiju i Crnu Goru, Mihajlovićеva jе rеkla da ćе sе formi-rati zajеdnička komisija koja ćе odrеditi tačku spajanja trasе kroz Srbiju i trasе kroz Crnu Goru. “Do kraja ovе godinе imaćеmo završеna 103 kilomеtra od Obrеnovca

do Prеljinе, u martu počinjеmo radovе na dеonici Prеlji-na-Požеga, a slеdеćе godinе ćеmo imati projеktnu doku-mеntaciju i mogućnost da počnеmo da razgovaramo o komеrcijalnom ugovoru za poslеdnju dеonicu, od Požеgе do Boljara. Za oko dvе godinе mogli bi da započnеmo radovе na toj zadnjoj deonici“, istakla je Mihajlovićеva.Srbija poslе višе od 30 godina rеkonstruisala prvu dеo-nicu barskе prugе, od Rеsnika do Valjеva, u dužini od 77,6 kilomеtara, a sada se radi projеktna dokumеntacija za nastavak rеkonstrukcijе, na dеonicama od Valjеva do granicе sa Crnom GoromNurković je rеkao da jе Crna Gora do sada rеkonstrui-sala višе od 40 odsto barskе prugе na svojoj tеritoriji i obеzbеdila novih 70 miliona еvra iz krеdita i grantova kojе ćе uložiti u nastavak rеkonstrukcijе. “Cilj nam jе da kroz tri godinе imamo mnogo kvalitеtniju žеlеzničku vеzu i bolji transport žеlеznicom izmеđu Srbijе i Crnе Gorе”, poručio je on.Nurković jе dodao da jе najvažnije da se radovi na au-to-putu Boljarе-Bar obavljaju kvalitetno.

rekoNStrukcijA bArSke pruge biće gotovA do 2021. godiNe

Ukoliko se posmatraju najnoviji statistički podaci, može se reći da srpsko građevinarstvo nastavlja rast. Naime, kako je sredinom jula saopštio Republički za-vod za statistiku (RZS), u maju 2018. izdata je 1.721 građevinska dozvola, što je za 6,6 odsto više nego u maju prethodne godine. U istom mesecu je Indeks predviđene vrednosti radova porastao za 44,5 pro-centa u odnosu na maj 2017. Ukoliko se posmatra vrsta građevina, u maju ove, izdato je 76,3 odsto do-zvola za zgrade i 23,7 procenta za ostale građevine.

Statistika kaže da predviđena vrednost radova no-vogradnje u maju 2018. iznosi 67,4 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 32,4 odsto od predviđe-ne vrednosti novogradnje, zatim sledi Južnobačka oblast (8,2 odsto).Na trećem mestu je Jablanička oblast (8,1 procenat), Raška oblast (6,7odsto), i Se-vernobačka oblast (5,9 procenata), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,2 odsto.

rASte broj izdAtih grAđeviNSkih dozvolA

Foto: mgsi.gov.rs

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je tim povo-dom da je novi aranžman sa MMF-om veoma va-žan jer pokazuje da je Srbija u prethodnom perio-du ostvarila dobre ekonomske rezultate, te da joj više nije potrebna finansijska pomoć. Srbija definitivno može da računa na dalju podršku Među-narodnog monetarnog fonda (MMF). Naime, Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Bord izvrš-nih direktor MMF-a na sednici 18. jula u Vašingtonu, potvr-dio novi aranžman sa Republikom Srbijom, koji će trajati 30 meseci, odnosno do januara 2021. godine.Valja napomenuti da se ovaj put ne radi o korišćenju finan-sijskih sredstava, već je novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) isključivo savetodavni, takozvana „čuvar-kuća“Ministar finansija Siniša Mali ocenio je tim povodom da je novi aranžman sa MMF-om veoma važan jer pokazuje da je Srbija u prethodnom periodu ostvarila dobre ekonomske rezultate, te da joj više nije potrebna finansijska pomoć. „Ovo je još jedan korak na našem putu strukturnih reformi i dobar signal za investitore. Važno je da održimo makroeko-

nomsku i finansijsku stabilnost, unapredimo našu privredu, povećamo konkurentnost i obezbedimo visoke stope rasta, jer samo to znači nova radna mesta i bolji standard naših građana“, istakao je ministar.Kako Mali objašanjava, glavni ciljevi tog programa su održa-vanje javnog duga i ukupnog deficita u definisanim okvirima u odnosu na BDP, reforma sistema plata u javnom sektoru, nastavljanje reforme Poreske uprave i uspostavljanje mera za smanjenje vremena procesuiranja refundacija PDV-a, usvajanje novog Zakona o naknadama i održavanje inflacije u definisanim okvirima.„Potpuno smo posvećeni tim ciljevima, što će nam biti ap-solutni prioritet u narednom periodu. Važno je da ojačamo naše institucije i učinimo ih još efikasnijim, a tu pre svega mi-slim na modernizaciju Poreske uprave“, zaključio je ministar.Inače, kako saopštava ministarstvo, na sednici u Vašingto-nu istaknuto je da ekonomski izgledi Republike Srbije ostaju stabilni.Podsetimo, PCI je novi instrument koji je MMF uveo tokom 2017. godine u cilju pružanja podrške zemljama članicama koje su posvećene reformama, ali im nije potrebna finansij-ska podrška te međunarodne finansijske institucije.

u NAredNe tri godiNe „čuvArkućA“ čuvA SrpSki budŽet

„Mikro, mala i srednja preduzeća čine 99 odsto naše privrede po broju firmi, a u BDP-u učestvuju sa 56 odsto. Takođe ona zapošljavaju oko 65 odsto radnika ili 840.000“, rekao je Siniša Mali, ministar finansija. Kako je saopšteno iz Vlade, Mali je na dodeli priznanja „Blic preduzetnik 2017“ u Privrednoj komori Srbije istakao da je država u obavezi da podrži taj sektor kao stub razvoja naše ekonomije. „Samo prošle godine izdvojili smo 18,2 milijardi dinara za podsticaj malih i srednjih predu-zeća, od čega je 7,6 milijardi dinara bilo bespovratno“, rekao je Mali. On je naglasio da Vlada želi da obezbedi što više sredstava iz EU fondova kako bi privrednici imali jeftine izvore finansi-ranja.

„U prvom kvartalu realizovan je privredni rast od 4,6 odsto i cilj nam je da se on održi tokom čitave godine“, poručio je ministar finansija. Prema njegovim rečima, u prvoj polovini godine, Srbija je imala više od 30 milijardi dinara suficita u budžetu, dok inflacija nikada nije bila niža i stabilnija – od jedan do dva odsto. „Takođe, smanjeno je učešće javnog duga u BDP-u, koje izno-si ispod 60 odsto, dok je ranije taj udeo bio i do 80 odsto“, ukazao je ministar Mali.On je naveo da je sledeći važan korak smanjenje poreza na zarade.

mikro, mAlA i SredNjA preduzećA čiNe 99 odSto privrede

Za infrastrukturne projekte u 2018. godini od januara do juna iskorišćeno je blizu polovine ukupno planiranih budžetskih sredstava, odnosno 47,7 odsto planiranih sredstava.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zaključno sa šestim mesecom iskorišćeno je 35,45 milijardi dinara od ukupno planirane 74,2 milijarde dinara ili 47,7 odsto raspoloživog novca za in-frastrukturne projekte koje finansira ministarstvo u ovoj go-

dini.U istom periodu realizacija budžetskih sredstava je za 31 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

Naime, kako saopštava ministarstvo, do kraja 2018. godine može se očekivati da ukupna vrednost raspoloživih budžet-skih sredstava za infrastrukturu bude dodatno uvećana, sa početkom realizacije projekta izgradnje stanova za pripadni-ke snaga bezbednosti u drugoj polovini godine.

zA iNfrAStrukturu iSkorišćeNA gotovo poloviNA predviđeNog NovcA

24

Kako je saopštila kompanija EY, a prenela eKapija, u Srbiji je u 2017. godini zabeležen rast u broju direktnih stranih investicija za 157 odsto u odno-su na 2016, pa se tako naša zemlja po prvi put nalazi na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI. Srbija je u prošloj godini privukla 2,6 milijardi evra stra-nih investicija.Na osnovu rezultata istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta (Europe-an Attractiveness Survey 2018) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, može se videti da je u protekloj godini, iz SDI u Evropi otvo-reno 353.469 novih radnih mesta (19 odsto više u odnosu na prethodnu go-dinu). Od te cifre, na Srbiju se odnosi nekih 6 odsto, odnosno 20.103. radni-ka„Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY ukazuju na to da je re-gion Centralne i Istočne Evrope drugi najpoželjniji region po broju direktnih stranih investicija u Evropi“, kaže Ivan Rakić, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Kako on ističe, rast od 157 odsto u odnosu na prethodnu godinu pred-stavlja najveći rast od svih zemalja koje su bile predmet analize.

Otvoren gasovod TANAP moguće

snabdevanje i SrbijeU turskom gradu Eksišehiru 12. juna je svečano otvoren Transanadolijski gaso-vod (TANAP), koji će gas iz Azerbejdža-na preko Turske dopremati do Italije, a otvaranju je prisustvovao i predsed-nik Srbije Aleksandar Vučić. Otvaranju TANAPA prisustvovali su i predsednik

Azerbejdžana Ilham Alijev i šef ukra-

jinske države Petar PorošenkoKako je na ceremoniji otvaranja rekao turski predsednik Redžep Tajip Erdo-gan, reč je o jednom od najdužih ga-sovoda koji dolazi do Evrope, za koji je bilo potrebno mnogo strpljenja i razumevanja „strateških i prijateljskih država“.Vučić je za RTS izjavio da treba koristiti sve potencijale saradnje sa Turskom, pa i energetske. Po njegovim rečima, gas koji u budućnosti bude dolazio iz Srbi-je dolaziće najviše preko Turske, što iz Turskog toka što iz TANAPA.Za Srbiju je ovo bila prilika da se potvr-di sve bolja privredna saradnja sa Tur-skom, najavljuju dolazak novih turskih investitora. Kako Vučić navodi, biće još više investicija iz ove zemlje, očekuje se, između ostalog otvaranje jedne ve-like fabrike u Karaljevu.

U Kruševac stigao nemački

Kromberg i ŠubertPredsednik Srbije Aleksandar Vučić sa ambasadorom Nemačke u Srbiji Ak-selom Ditmanom, i gradonačelnicom Kruševca Jasminom Palurović, zvanično je otvorio fabriku „Kromberg i Šubert“ na lokaciji Stari Aerodom u Kruševcu. Kako prenosi Radio televizija Kruševac (RTK), reč je o 18. pogonu kompanije van Nemačke. Fabrika u Kruševcu upo-šljava 560 radnika uz plan da cifra do-stigne 2.500 zaposlenih.Vučić je najavio da će uskoro „Krom-berg i Šubert“ doneti odluku o novoj investiciji i da će to biti neki drugi grad. „Kromberg i Šubert“ se bavi proizvod-njom kablova za auto-industriju, a u Kruševcu je prvi kablovski snop proi-zveden 2017. godine. Ambasador Ne-

mačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da raste trgovinska razmena Srbije i Nemačke, da kompanije iz te zemlje zapošljavaju u Srbiji oko 45.000 ljudi, a da su nemačke investicije u Srbiji oko dve milijarde evra.

Otvoren logistički centar Lidla do kraja godine

i prodavniceNemački trgovinski lanac „Lidl“ otvorio je 12 juna logistički centar u Staroj Pa-zovi, na 45.000 kvadrata sa 30.000 pa-letnih mesta. Ova godinama najavljiva-na investicija vredna je 55 miliona evra, a nemački lanac će do kraja godine otvoriti više prodavnica širom Srbije, u kojima će, kako je rečeno na otvaranju roba biti pristupačna najširem sloju po-trošača.Na otvaranju logističkog centra, pred-sednik Vučić je istakao da su ga gradile domaće kompanije će u njemu raditi 180 ljudi, ali da će posredno preko niza dobavljača ova investicija biti korisna za znatno veći broj porodica. Otvara-nju je prisustvovao i generalni direktor kompanije „Lidl Srbija“ Tomislav Šapina koji je rekao da će prve prodavnice biti otvorene do kraja godine. Prema nje-govim rečima, Lidl će bit prvi diskont u Srbiji koji će unaprediti maloprodaju u Srbiji. „Želimo da kroz naše brendove ponudimo jedinstveno iskustvo kupo-vine, sveže i kvalitetne proizvode i naj-bolji odnos cena i kvaliteta“, rekao je Šapina za portal B92.„Lidl“ je deo nemačke „Švarc grupe“. Trenutno je u toku obuka za oko hiljadu prodavaca u raznim gradovima širom zemlje.

SrbijA u top 15 zemAljA u evropi u direktNim StrANim iNveSticijAmA

25

veSTi

U Arilje stiže turski proizvođač veštačke kože

Zapadna Srbija dobiće još jednu fabriku u narednom periodu. Naime, kako prenosi „Glas zapadne Srbije“, radi se o turskoj kompanijom “Erteks”. Na osnovu utisaka nakon posete Arilju, ova turska kompanija odlučila je da započne projekat investi-cionog ulaganja u proizvonju. Izgradiće proizvodni pogon oko 3000 metara kvadratnih i zaposliti oko 400 radnika. Kompletna proizvodnja se radi za izvoz u Tursku, Rusiju, Evropu i Ameriku. Inače, „Erteks“ je jedna od vodećih kompanija u proizvodnji ve-štačke kože u Turskoj, sa milionskom proizvodnjom i tržištem

koje obuhvata sve kontinente.

ZF u Pančevu ulaže 160 miliona evraU Pančevu je 21. juna, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i ambasadora Nemačke u Beogradu Aksela Ditmana postavljen kamen temeljac za izgradnju fabrike „ZF Friedrichs-hafen AG“. Ova kompanija u Pančevo dolazi sa investicijom od 160 miliona evra a zaposliće, kako je istaknuto, oko 1.000 radni-ka, i još oko stotinu u svom naučnoistraživačkom centru, koji će se otvoriti u drugoj fazi gradnje. Vučić je istakao da se radi o prvoj ili drugoj najvećoj proizvodnoj investciji u Srbiji, koja za nas ima veliki značaj jer će zapop-šljavati značajan broj inžinjera i drugih stručnih kadrova koji će raditi na „razvoju proizvoda budućnosti“ a ne samo na izradi običnih jeftinih delova. Grad je ZF-u ustupio blizu 11 hektara zemljišta bez naknade u Severnoj poslovnoj zoni.

Simpo ponovo otvara pogone u manjim mestimaDržavni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović prisustvovao je ponovnom puštanju u rad pogona za izradu dečjih kreveta kompanije „Simpo“ u Radovnici u opštini Trgovište. Kako saopštava Ministarstvo privrede, u obnovljenom pogonu uposlena su 42 radnika, a u narednom periodu, planirano je zapošljavanje još 20 radnika.Stevanović je, nakon obilaska fabrike, rekao da je za državu i Ministarstvo privredeveoma važno što je u Radpvnici koju naseljava oko 1.300 ljudi, u Simpovom pogonu zaposleno više od 40 radnika.„Taj broj novozaposlnenih je za malo i nerazvijeno Trgovište svakako veliki. Za iznos poreza i doprinosa od njihovih plata, i budžet Trgovišta će biti bogatiji“, rekao je Stevanović.Prema rečima državnog sekretara, „Simpo“ je već, u saradnji sa nemačkom kompanijom „Mobi nameštaj“, ugovorio plasman kom-pletne dvogodišnje proizvodnje u vrednosti od milion i dvesta hiljada evra, na zapadno tržište. Generalni direktor Simpa Slađan Disić istakao je da su na osnovu tog kupoprodajnog ugovora napravili program proizvodnje, plan rada u naredne dve godine i zahvalio Vladi Srbije i Ministarstvu privrede na zalaganju i podršci. Predstavnik nemačke kompanije „Mobi nameštaj“ Dejan Knežević rekao je da su odabrali „Simpo“ zato što ta kompanija ima kva-

litet, stručnost i tehnologiju da može da odgovori njihovim potrebama.

Mali Zvornik do kraja godine dobija fabriku tekstila

Do kraja godine u Malom Zvorniku trebalo bi da počne sa ra-dom turska fabrika ’YGS tekstil’, koja će u naredne tri godine zaposliti 500 radnika, saopšteno je u Vladi Srbije. Potpredsed-nik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji između op-štine Mali Zvornik i ove turske kompanije, istakao da je obaveza investitora da u prvoj godini poslovanja zaposli 300 radnika, a

preostalih 200 do kraja 2020. godine.

Kako Ljajić objašnjava, Opština je kupila fabriku drveta „Gučevo“, koju će rekonstruisati i po simboličnoj ceni izdati u zakup pomenutoj turskoj kompaniji.Po ministrovim rečima, Vlada Srbije je iz budžetske rezerve iz-dvojila 75 miliona dinara koje je prosledila opštini Mali Zvornik za rekonstrukciju ove fabrike, a YGS tekstil“ ne dobija nikakve subvencije za ovu investiciju.Ljajić je istakao da je reč o renomiranoj kompaniji sa zaokru-ženim procesom proizvodnje, koja u Turskoj zapošljava više od 770 radnika i čiji je godišnji izvoz oko 70 miliona dolara.

Vojvođanske opštine dobile novac za industrijske zone

Predstavnici više vojvođanskih opština koji su prava na sredstva ostvarili putem konkursa za sufinansiranje projekata od strateš-kog značaja u oblasti regionalnog razvoja, dobili su sredinom maja ugovore u vrednosti od preko 16,5 miliona dinara. Te važ-ne dokumente uručio im je pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić. Kako je saopšteno iz vojvođanske Vlade, sredstva se od-nose na izradu i realizaciju projektno tehničke dokumentacije za opremanje industrijskih zona i studija izvodljivosti za strateške projekte.Kako je saopšteno, pravo na bespovratne subvencije po osnovu ove konkursne linije ostavrile su opštine: Apatin, Bački Petrovac, Sremski Karlovci, Srbobran, Beočin, Inđija, Novi Kneževac, Titel, Odzaci, Vrbas, Temerin, Kanjiža, Bačka Palanka,

Žitište, Bač, Sečanj, te gradovi Sremska Mitrovica i Sombor.

Počelo opremanje zone u Preševu

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović po-ložio je 9. maja u Preševu, zajedno sa predsednikom te opštine Šćiprimom Arifijem, kamen temeljac za izgradnju kompletno infrastrukturno opremljene saobraćajnice u industrijskoj zoni u Preševu.Kako je saopštilo ministarstvo, projekat je vredan 28,8 miliona dinara, radi se u partnerstvu Ministarstva privrede i opštine Pre-ševo, od čega je učešće Ministarstva 14,22 miliona. Preševo će po završetku ovog projekta, i ostalih koji se realizuju biti atrak-tivnije za investitore”, istakao je Stevanović. Stevanović i Arifi su obišli i fabriku „Solid“ u Preševu, koja će u narednih godinu dana zapošljavati oko 200 ljudi iz te opštine.

Južnokorejski Essex na jesen otvara novu halu u ZrenjaninuU zrenjaninskoj industrijskoj zoni Jugoistok, južnokorejska kompanija „Essex“, izvodi radove na izgradnji nove hale i pristupnih sao-braćajnica, koja bi trebalo da bude otvorena početkom jeseni. Proizvodna hala zauzimaće površinu od 15.000 kvadratnih metara, a u njoj će raditi 160 radnika. Podsetimo, „Essex“ se bavi proizvodnjom i distribuciom bakarnih i aluminijumskih žica. Proizvodi žicu

za transformatore, elektro-motore i generatore.

26

veSTi

Kompanija „Sigma promet“ iz Bečeja, poznati proizvođač ambalažnih i zaštitnih materijala za po-ljoprivredu i građevinarstvo potpunila je svoj asor-timan proizvoda, a partneri su mogli da ga vide i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Novitet u ponudi su folije koje se koriste u stočarstvu, kao što je folija za baliranje slame i brzo pakovanje silaže u crevu - tzv džambo kobasica.„Sigma promet“ je poznati snabdevač gazdinstava, voćara, povrtara i ratara mrežama za protivgradnu i UV zaštitu, koje su naročito pogodne za malinjake i voćnjake, zatim mrežama za baliranje slame pri-likom žetve, mrežama za cvećarstvo i povrtarstvo, mrežama za farme pilića i slično.„Novitet koji želimo da istaknemo su folije koje se koriste u stočarstvu, kao što su: agro streč folija za baliranje slame dimenzija od 0,75 i 0.50 metara, za pakovanje silaže u crevu (tzv.kobasica) od tri do 5,2 metara i pokrivke za jame po standardima od 6,8 i 10 metara“, kaže za specijalno izdanje „Investicije“, Endre Feher, direktor “Sigma Prometa”. On ističe da je “Sigma” ovim proizvodima zaokružila program zaštitnih mreža i folija za ratarstvo i stočar-stvo. Promovisana je i nova marka VEZIVA sa kvali-tetnim UV faktorom po pristupačnoj ceni.Ovi proizvodi omogućavaju značajne uštede, po-

većavaju produktivnost i obezbeđuju zaštitu u

voćarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu, cvećarstvu i stočarstvu.Kompanija “Sigma Promet” je osnovana 1997. go-dine i specijalizovana je za proizvodnju i promet plastičnih mrežastih proizvoda za sve grane poljo-privrede, hortikulturu, građevinarstvo, saobraćaj, ambalažnu tehniku, kuće i baste. „Sigma“ je i zna-čajan izvoznik u ovoj oblasti i oko 30 odsto prome-ta ostvaruje plasmanom proizvoda u zemljama u okruženju. Ova kompanija je 2011. godine dobila sertifikat ISO 9001:2008, od strane ISOQAR sertifikacione kuće, kojim se potvrđuju standardi kvaliteta u oblasti Ve-leprodaje plastističnih mreža i mašina za pakovanje. Krajem 2017.godine uspešno je implementirana verzija ISO 9001:2015 kojom se potvrđuje konstan-tno unapređenje sistema kvaliteta, što je osnovna garancija pouzdanosti i sigurnosti u poslovanju.

protivgrAdNe mreŽe i folije zA voćArStvo,

rAtArStvo, grAđeviNArStvo...

vaš ParTner: „SigMa ProMeT“ BeČej

+381 21 / 6914 - 941 +381 21 / 6914 - 630 +381 21 / 6912 - 944 http://www.sigmaprom.rs e-mail: [email protected]

Documents

INVESTICIJE - privredni.rs · Agrosavet-Irrigation d.o.o Podizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina