Intervju sa pomo}nikom direktora i na~elnikom Policijske uprave Niš,glavnim policijskim savetnikom Sr|anom Grekulovi}em, str. 6-7

Najmla|i imaju poverewa u policiju, str. 14-15

oktobar 2013. godine BEOGRAD broj 44

(ISSN 1821-1879)

2

Faza analiti~kog pregleda zakonodavstva Srbije po~ela je eksplanatornim skriningom na kome Evropska komisija predstavqa predstavnicima organa države kandidata prav-ne tekovine EU, da bi nakon toga, kroz bilateralni skri-ning, država kandidat objasnila stepen uskla|enosti doma-}ih sa evropskim propisima i planove daqeg uskla|ivawa.

Radi efikasnosti ovog postupka, u Beogradu su formi-rani timovi koji se bave evropskim integracijama i koji su pratili prenos putem video linka. Oko stotinu pred-stavnika više ministarstava, kao i predstavnici civil-nog društva pratilo je prenos u Srbiji.

Prvog dana, u~esnicima se obratio dr-žavni sekretar Ministarstva unutrašwih poslova i predsednik Pregovara~ke grupe poglavqa 24 „Pravda, sloboda i bezbed-nost“ Vawa Vuki}, koji je na skriningu u Briselu bio sa delegacijom Srbije.

Predstavqeni su strateški pregled po-glavqa „Pravda, sloboda i bezbednost“, legalne migracije, prevencija i suzbijawe nelegalnih migracija, readmisija i ilegal-ni migranti, seksualna eksploatacija dece i visokotehnološki kriminal.

Državni sekretar Vawa Vuki} izjavio je da je Evropska komisija ocenila da je Podgrupa izuzetno dobro pripremqena i da Ministarstvo unutrašwih poslova Republike Srbije ozbiqno radi na uspo-stavqawu evropskih standarda. Po wego-vim re~ima, Ministarstvo je dosta odma-klo u primeni nekih propisa EU, pre svega u procesu vizne liberalizacije, u oblasti

septembar

oktobar

30

2-4

Nacionalno udružewe zaštite od požara uru~ilo je Zlatnu plaketu za rezultate u oblasti zaštite i spasa-vawa Republike Srbije državnom sekretaru Ministar-stva Vawi Vuki}u, a pomo}niku ministra i na~elniku Sektora za vanredne situacije Predragu Mari}u Pla-ketu za podsticaj u edukaciji i stru~nom usavršavawu pripadnika Sektora u savremenim tehnologijama u oblasti zaštite od požara. Me|unarodni sertifika-ti dodeqeni su i pripadnicima Sektora za vanredne situacije za trening ICAM iz oblasti savremenih teh-nologija za detekciju dima.

Kabinet ministrarada grani~ne policije, ali i Uprave policije na poqu borbe sa huliganima i spre~avawu nereda na sportskim manifestacijama.

Prezentovan je na~in funkcionisawa Šengenskog informacionog sistema, sistema „Sirene“, zaštita spoqnih granica Evropske unije, bezbednost dokume-nata i druga pitawa. Razmatrala su se i specifi~na pitawa koja se odnose na saradwu i razmenu informa-cija izme|u finansijsko-obaveštajnih jedinica, u ciqu efikasnijeg otkrivawa i suzbijawa prawa novca i fi-nansirawa terorizma. Republika Srbija je do sada pri-menila veliki deo globalnih standarda u ovoj oblasti, a predstoji daqi rad na implementaciji specifi~nosti vezanih za Evropsku uniju. Govorilo se o borbi protiv organizovanog kriminala, krijum~arewa qudi, oružja i municije, a posebna pažwa bila je posve}ena borbi protiv krijum~arewa i ilegalne proizvodwe i trgovi-ne narkoticima i psihotropnim supstancama. Delega-cija MUP-a posebnu zainteresovanost pokazala je za rešavawe problema uništavawa zaplewenih opojnih droga i psihoaktivnih supstanci.

Eksperti Evropske unije detaqno su predstavili evropski nalog za hapšewe, kao i pojednostavqewe procedura ekstradicije. Predstavqeni su Evroxast, zajedni~ki istražni timovi, objašweni su oblici sud-ske saradwe u oblasti krivi~nog prava, kao i evropska mreža sudova (EJN) i mehanizmi me|usobne krivi~no-pravne pomo}i izme|u država ~lanica.

Razmatrana su i pitawa vo|ewa kaznenih evidencija i razmena wihovih podataka, prostorija u kojima borave lica lišena slobode, a posebna pažwa posve}ena je sa-radwi u oblasti zaplene i oduzimawa imovine ste~ene kriminalom, sredstava kojima su izvršena krivi~na dela, kao i me|usobnog priznawa nov~anih kazni. Na kraju sesije razmatran je pravni okvir Evropske unije koji se odnosi na pravni položaj i zaštitu prava žrta-va u krivi~nom postupku.

Posledweg dana skrininga, eksperti EU detaqno su objasnili funkcionisawe Evropske agencije za upravqawe operativnom saradwom na spoqnim granica-ma (Fronteks), koja je od zna~aja i za države kandidate, jer se o~ekuje da saradwa sa wom bude na najvišem nivou, kako bi spoqna granica EU bila efikasno kontrolisa-

3

Konferencija „Strateško razmišqawe - razvoj, inovacija i vo|stvo u strateškom planirawu u Sr-biji“ sa fokusom na primeni savremenih metoda i tehnika strateškog upravqawa u javnoj upravi, unapre|ewu kapaciteta i sposobnosti raspoloživih resursa održana je u Beogradu. Šef Biroa za stra-teško planirawe Dražen Maravi} otvorio je skup, a u~esnicima su se obratili i državni sekretar Mi-nistarstva Vawa Vuki}, ambasador delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, otpravnik poslova britan-ske ambasade Dejvid Makfarlan i šef pregovara~kog tima Vlade Srbije sa EU Tawa Miš~evi}.

Predsednik Vlade i ministar unutrašwih poslova, Ivica Da~i}, prisustvovao je na KPA sve~anom pri-jemu nove generacije studenata upisanih na Osnovne studije kriminalistike. Na prijemu su uru~ene nagra-de najboqim studentima u prethodnoj godini.

9

8

Predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašwih poslova Ivica Da~i} prisustvovao je zajedni~koj pokaznoj vežbi spasavawa talaca i hidroe-lektrane od terorista na jezeru Peru}ac, koju su izve-le PTJ i SJP MUP-a Republike Srpske.

na. Istaknuta je uloga Evropola, sa kojim smo potpisali strateški sporazum, a u postupku je potpisivawe ope-rativnog sporazuma koji }e omogu}iti zajedni~ku borbu protiv svih vidova kriminala. U ja~awu policijske sa-radwe, važnu ulogu ima i Evropski policijski kolex.

Osnovni zahtevi procesa pregovarawa u ovoj obla-sti bi}e uspostavqawe mehanizama koji }e omogu}iti razmenu informacija, kao i uskla|ivawe zakonodavstva na nacionalnom i me|unarodnom nivou. Uskla|ivawe }e biti i potrebno u oblasti zaštite bezbednosti u toku fudbalskih utakmica sa me|unarodnim elementom, u kome je Srbija ostvarila zna~ajan napredak.

Prema re~ima državnog sekretara Vuki}a, Srbija je spremna da sa Evropskom komisijom radi na razvoju obostranog poverewa i da bilateralnom policijskom saradwom dostigne najviši stepen poverewa država ~lanica.

Po re~ima Vawe Vuki}a, po~eo je proces analiti~kog pregleda našeg zakonodavstva i pravnog poretka Evropske unije u oblasti pravosu|a i unutrašwih po-slova. On je naglasio da je ovaj proces uvod u otvarawe zvani~nih pregovora o stupawu u ~lanstvo izme|u Re-publike Srbije i Evropske unije.

Konferencija je organizovana u okviru tvining pro-jekta „Razvoj strateškog planirawa i horizontalne komunikacije u Ministarstvu unutrašwih poslova Republike Srbije“, koji se finansira sredstvima EU, Velike Britanije i Severne Irske.

„Ciq projekta je da pomogne postavqawu savreme-nih sistema za strateško planirawe u našoj poli-ciji, kako bi mogla u još ve}oj meri proaktivno de-lovati“, rekao je Vuki} i dodao da }e Ministarstvo unutrašwih poslova postaviti strateški okvir za rad policije i odrediti strateške ciqeve u skladu sa politikom Vlade, zahtevima i o~ekivawu gra|ana, imaju}i u vidu potrebe procesa evropskih integraci-ja i me|unarodne policijske saradwe.

Govore}i o približavawu Srbije Evropskoj uniji, Tawa Miš~evi} je rekla da je ovo pravo vreme za de-finisawe i planirawe unutrašwih poslova, pravne slobode i bezbednosti, dok je ambasador Majkl De-venport pohvalio MUP za preduzimawe inicijative da se ukqu~i u ovaj projekat i pruži primer u regi-onu. Otpravnik poslova britanske ambasade Dejvid Makfarlan istakao je odli~nu operativnu saradwu policije Srbije i Velike Britanije.

Na konferenciji je bilo re~i i o izazovima sa ko-jima se susre}u visoki rukovodioci širom sveta, sa ciqem pružawa podrške sveukupnoj reformi Mini-starstva u modernu policijsku službu.

44

10 13-17

17

11

Kabinet ministra

Sastanak ministra Ivice Da~i}a sa šefom italijanske policije Alesandrom Pansom.

Ministar unutrašwih poslova, Ivica Da~i}, otvorio je Regionalnu konferenciju šefova policije, koju su or-ganizovali ministarstva unutrašwih poslova Srbije i Italije. Na otvarawu konferencije, u~esnicima su se obratili i direktori srpske i italijanske policije Mi-lorad Veqovi} i Alesandro Pansa.

U Beogradu je održan sastanak državnog sekretara mr Vladimira Božovi}a i novog zamenika ambasadora Sje-diwenih Ameri~kih Država Gordona Duguda, na kom su razgovarali o dosadašwim oblicima saradwe, gde su istakli ulogu Me|unarodnog kriminalisti~ko istraž-nog programa pomo}i u obuci (ICITAP), a na planu eduka-cija zna~ajni su, pored Centra za studije bezbednosti Xorx Maršal u Garmiš-Partenkirhenu, i Me|unarodna akademija za sprovo|ewe zakona (ILEA) u Budimpešti, FBI Akademija u Kvantiku i DUCA - Akademija za rukovo-dioce jedinica za suzbijawe krijum~arewa narkotika.

Saradwa sa Regionalnom kancelarijom FBI u Sarajevu i Regionalnom kancelarijom DEA u Rimu ocewana je veo-ma uspešnom, kao i dosadašwa saradwa našeg ministar-stva sa Službom za sprovo|ewe zakona SAD.

Božovi} i Dugud pri~ali su i o procesu implementa-cije Briselskog sporazuma u delu koji se odnosi na nad-ležnosti Ministarstva.

Državni sekretar mr Vladimir Božovi} u~estvovao je na sastanku Globalne zajednice, koji organizuju Uje-diwene nacije, Kancelarija za vladavinu prava i bez-bednosne institucije, Odeqewe UN za mirovne opera-cije, Odsek za policiju, u saradwi sa Institutom za globalnu bezbednost Univerziteta Daram u Londonu. Analiziran je nacrt okvira strateških smernica za me|unarodne operacije mirovnih misija UN. Nacrt }e biti upu}en svim državama ~lanicama i organizacija-ma i agencijama UN, koje }e dati mišqewe i predloge, o kojima }e se razmatrati na konferenciji u martu sle-de}e godine u Norveškoj. Glavni ciq ovog dokumenta je standardizovan pristup u obezbe|ivawu javne bez-bednosti, policijske reforme i podrške nacionalnoj policiji i drugim agencijama za sprovo|ewe zakona.

Božovi} je istakao da Ministarstvo ima definisan pravni okvir za angažovawe policijskih službenika u mirovnim misijama i da je do sada bilo angažovano 70 policijskih službenika. Trenutno je 13 policijskih službenika angažovano u Liberiji, na Haitiju i Kipru.

Ministar unutrašwih poslova, Ivica Da~i}, izja-vio je na ministarskoj konferenciji zemaqa Salcbur-škog foruma da je u prvih devet meseci ove godine u Srbiji spre~eno 7.228 pokušaja ilegalnog prelaska državne granice, od ~ega 6.620 na zelenoj liniji i 608 na grani~nim prelazima. Precizirao je da je u odnosu na isti period prethodne godine, to pad za 31 odsto.

Ministar unutrašwih poslova Ivica Da~i} pri-sustvovao je ministarskoj konferenciji zemaqa Salcburškog foruma u Bukureštu. Potpisani su Me-morandum o saradwi u oblasti unutrašwe kontro-le izme|u Republike Srbije i Bugarske i Sporazum izme|u vlada republika Srbije i Ma|arske o saradwi i uzajamnoj pomo}i u slu~aju katastrofa.

55

20

18

Direktor policije Milorad Veqovi} i glavni rav-nateq policije Republike Hrvatske Vlado Domini} prisustvovali su obeležavawu Evropskog dana bor-be protiv trgovine qudima na Grani~nom prelazu Ba-trovci – Bajakovo. Promovisana je aktuelna preven-tivna kampawa i film „Dve male devoj~ice“, koja ima za ciq prevenciju trgovine ženama u svrhu seksual-nog iskoriš}avawa, a direktori policija Veqovi} i Domini} su putnicima na grani~nom prelazu delili tematske diskove, letke i brošure. Doga|aju su pri-sustvovali i na~elnik Uprave grani~ne policije, ge-neral Nenad Banovi} i na~elnik Odeqewa za suzbi-jawe prekograni~nog kriminala i kriminalisti~ko obaveštajne poslove i koordinator za borbu protiv trgovine qudima Mitar \uraškovi}.

Na sastanku Komiteta ministara zemaqa potpisnica Konvencije o policijskoj saradwi u Jugoisto~noj Evro-pi u Bukureštu, ministar Da~i} je istakao politi~ki, ekonomski i strateški zna~aj sticawa statusa kandi-data Srbije za ~lanstvo u EU i otvarawe pregovora za ~lanstvo u Evropskoj uniji.

„Uprkos tome što je održavawe me|uvladine kon-ferencije planirano za januar 2014. godine, sa upravo zapo~etim skriningom u poglavqima 23. i 24. za nas su pregovori za pristupawe ve} po~eli“, rekao je Da~i} i naglasio važnost uskla|ivawa Srbije sa standardima EU u svim oblastima.

Ministar Ivica Da~i} prisustvovao je sve~anom otvarawu 58. me|unarodnog beogradskog Sajma kwiga.

Govore}i o bezbednosnim pretwama sa kojima se suo~ava Republika Srbija, zemqe regiona i Evropske unije, ministar Da~i} je naglasio da zahtevaju nove odgovore policijskog rada i nove forme saradwe.

On je istakao da je Srbija posve}ena primeni Kon-vencije o policijskoj saradwi u JIE i ponovio da pru-ža punu podršku aktivnostima u okviru wene primene.

Da~i} je pozdravio predlog Austrije za uvo|ewe Trojnog predsedavawa, koje treba da obezbedi stabi-lan i kontinuiran proces implementacije Konvenci-je, kao i austrijsku inicijativu za uvo|ewe timova za aktivnu potragu za beguncima.

U ciqu ja~awa bezbednosti granica i uspešnog suz-bijawa prekograni~nog kriminala, Srbija posebnu pažwu posve}uje me|unarodnoj saradwi zajedni~ke grani~ne kontrole, kao i kroz zajedni~ku kontakt-službu na grani~nim prelazima. Neuskla|enost si-stema zaštite podataka prema wegovoj oceni i daqe usporava razmenu operativnih informacija, a potpu-na primena odredbi Konvencije bi}e mogu}a tek nakon što bude obezbe|ena razmena li~nih podataka izme|u zemaqa ugovornica u skladu sa ~lanom 31. Konvencije.

„Republika Srbija je uspešno ispunila ovaj uslov. Nakon izvršene Evropolove evaluacije i pozitivnog mišqewa Zajedni~kog supervizorskog tela Evropola, Srbija je sa uspehom okon~ala pregovore sa Evropolom za zakqu~ivawe Operativnog sporazuma i trenutno o~ekujemo datum za wegovo potpisivawe.“

Najve}i broj ilegalnih prelazaka na zelenoj liniji spre~en je na granici sa Makedonijom i to 4.401, što ~ini 66 odsto od ukupnog broja spre~enih ilegalnih prelazaka.

Ministar je rekao da je, kada su u pitawu izlazne ta~ke, najve}i pritisak zabeležen na srpsko-ma|arskoj i srpsko-hrvatskoj granici.

„Na delu državne granice sa Ma|arskom registrovan je porast broja spre~enih ilegalnih prelazaka na zelenoj li-niji za ~ak 51 odsto, dok je na delu državne granice sa Hr-vatskom zabeležen višestruki pad u odnosu na isti peri-od prethodne godine“, precizirao je Da~i} i objasnio da su u ovoj godini aktivirane dve nove rute ilegalne migra-cije koje vode iz Bugarske i Crne Gore, gde je zabeležen višestruki porast broja otkrivenih ilegalnih prelazaka. On je istakao da Srbija intenzivno radi na uskla|ivawu doma}eg zakonodavstva sa standardima i propisima EU, a zna~ajna pažwa posve}uje se i me|unarodnoj saradwi u ciqu ja~awa bezbednosti granica i uspešnog suzbijawa prekograni~nog kriminala.

Policijska uprava u Nišu bila je tri godine bez na~elnika. Dola-

skom na ovu poziciju, pomo}nik direk-tora i novi na~elnik glavni policij-ski savetnik Sr|an Grekulovi} najavio je da }e sa saradnicima dovesti u red situaciju u ovom gradu, da }e deo pro-blema biti veoma brzo rešen i da ne}e biti zašti}enih, ali i da je svestan da mu predstoji težak posao.

Kakvi su bili Vaši utisci na po~etku i kakvi su sada, nakon pola godine, koliko ste na~elnik ove poli-cijske uprave?

- Imaju}i u vidu da Policijska upra-va u Nišu u dužem vremenskom peri-odu nije imala na~elnika, zamenika na~elnika i veliki broj starešina, a posebno uzevši u obzir ovlaš}ewa i nadležnost koje sa sobom nosi mesto na~elnika Policijske uprave, došav-ši u Niš u Policijskoj upravi sam zatekao zapušteno stawe, po~evši od nemogu}nosti postavqewa starešina po gotovo svim linijama rada, od poli-cijskih stanica, policijskih isposta-va do odseka, a posebno opšti zastoj u rešavawu disciplinskih postupaka, upravnih postupaka, ostvarivawa prava radnika proisteklih iz radnog odnosa, što je sve zajedno doprinelo nastajawu teških problema u funkcionisawu Po-licijske uprave i izvršavawu svakod-nevnih obaveza.

Veliko optere}ewe i otežavaju}i faktor u svakodnevnom funkcioni-sawu i izvršavawu svih, a posebno bezbednosnih zadataka, bio je pro-blem u „uvezivawu“ linija rada u smi-slu održavawa opšteg stawa bez-bednosti na prostoru koji pokriva Policijska uprava.

Koji su bili prvi koraci koje ste u~inili?

- Sve ono što sam zatekao u Policij-skoj upravi doprinelo je da moj predlog o upu}ivawu starešina iz drugih upra-

va u Policijsku upravu u Nišu pri-hvate direktor policije i ministar i donesu rešewe i na mesto pomo}nika na~elnika za poslove kriminalisti~ke policije upute Milisava Spasojevi}a, na mesto pomo}nika na~elnika za poslo-ve policije Želimira Milanovi}a, a za na~elnika Odeqewa kriminalisti~ke policije Dejana An|elkovi}a.

Do sada smo uspeli da prevazi|emo sve te probleme. Svi policijski službenici Policijske uprave su raspore|eni i dobili su rešewa u

Gosti Policijske uprave u Nišu u ovom periodu bili su i ministar unutrašwih poslova Ivica Da~i} i direktor policije Milorad Veqovi}, koji su u više navrata posetili podru~je i Policijsku upravu i upoznali se sa wenim radom, aktuelnim problemima i planovima.

Postigli smo poboqšawe i idemo daqe

Bogata policijska karijera

Sr|an Grekulovi} završio je Sredwu školu unutrašwih poslova i Vojnu akademiju. Na po~etku karije-re bio je policajac. Ubrzo je postao komandir policijske stanice u Poža-revcu, gde je kasnije bio i na~elnik Odeqewa policije.

Bio je i šef Odseka za javni red i mir u Upravi policije u sedištu Ministarstva, komandant beograd-skog odreda Žandarmerije, zamenik komandanta Žandarmerije Srbije, od 2008. do 2009. godine i vršilac duž-nosti komandanta ove jedinice.

Pet godina bio je pomo}nik direk-tora policije Milorada Veqovi}a, a bio je i upu}en na mesto na~elnika Policijske uprave u Jagodini. Od mar-ta 2013. godine je na mestu na~elnika Policijske uprave u Nišu.

6

Intervju

skladu sa novom sistematizacijom.Starešinska radna mesta - od na~elnika odeqewa, komandira sta-nica i ispostava, šefova odseka do

us irem jokilev u ,apurg acalidovokurpopuwena uz poštovawe pravog pro-fesionalizma kao osnovnog kriteriju-ma. Na wih su raspore|eni policijski službenici koji su svojim odgovornim radom, profesionalnim odnosom i re-zultatima zaslužili da budu na tim mestima.

U delu rešavawa disci-plinskih predmeta u ovom periodu rešeno je preko dve stotine starih pred-meta i postignuta je dnev-na ažurnost u rešavawu novih slu~ajeva. To je u ve-likoj meri doprinelo da se radna disciplina i od-nos prema poslu poboqša-ju po svim linijama rada.

Rad i funkcionisawe operativnog i interven-tnog sastava policije organizovan je u skladu sa potpuno novim pri-stupom pokrivawa teri-

emogonmu ej otš ,ejirotdoprinelo poboqšawu bezbednosnog stawa celo-kupnog nišavskog okruga, a posebno u samom gradu Nišu.

Kako ocewujete bez-bednosnu situaciju u Nišu?

- Još jedan dokaz us-pešnog rada u prethod-nom periodu je da je ova policijska uprava uspeš-no ispratila niz manife-stacija u sklopu proslave Milanskog edikta gde je u Nišu boravilo i kroz grad prošlo više deseti-na hiqada turista, veliki broj najviših zvani~nika iz zemqe i inostranstva, pri ~emu su sve manife-stacije protekle bez ijednog inciden-ta i problema na podru~ju Policijske uprave, a adekvatnom organizacijom službe i pokrivawem terena postignu-to je da ni jednog momenta funkcioni-sawe grada i nesmetano odvijawe sao-bra}aja nije dovedeno u pitawe. Svako ko je posetio Niš u ovom periodu, mo-gao je da se ose}a bezbedno i spokojno na podru~ju grada.

Kakve promene zaposleni u ovoj upravi mogu da o~ekuju?

- U narednom periodu nas o~ekuje preduzimawe poja~anih mera na pre-ventivnom i represivnom pokri-vawu terena, kako bi se na taj na~in još više poboqšalo i unapredilo stawe bezbednosti na podru~ju Po-licijske uprave. Akcenat }e nam biti na otkrivawu izvršilaca krivi~nih dela, uz maksimalno podizawe efi-

kasnosti, razotkrivawe i procesu-irawe dela organizovanog krimina-la i delovawa organizovanih grupa, borba protiv narkomanije u smislu otkrivawa organizovanih grupa nar-kodilera, kao i sklawawu narkotika sa niških ulica. Radi}emo na po-boqšawu stawa javnog reda i mira, bezbednosti u saobra}aju, kao i na rasvetqavawu krivi~nih dela sa ele-mentima korupcije iz oblasti pri-vrednog kriminaliteta.

Kakvi su uslovi za rad zaposlenih?

- Uslovi za rad koje sam zatekao u Po-licijskoj upravi nisu na nivou koji za-dovoqava, tako da nas u narednom peri-odu o~ekuje preuzimawe opsežnih mera na poboqšaju uslova rada, po~evši od radnog prostora, tehni~ke opremqeno-sti policijskih službenika, a posebno opreme koju policijski službenici ko-riste u svakodnevnom radu, a koja im je data na li~no zadužewe. Namera nam je

da u skladu sa materijal-nim mogu}nostima maksi-malno poboqšamo uslove sa ciqem efikasnijeg izvr-šavawa postavqenih zada-taka, jer opremqeni poli-cajac je uspešan policajac.

Koje obuke niškihpolicajaca su u planu?

- Policijska uprava u Nišu ima policijske službenike svih obrazov-

nih profila i može se re}i da je stawe u Po-

licijskoj upravi za-dovoqavaju}e.

Ima mesta zadaqe usavršava-we i obuku poli-cijskih službe-nika, tako da je

u narednom peri-odu planirano izvo-

|ewe obuke za inter-ventne jedinice polici-

je, policijske službeni-ke Odeqewa saobra}ajne policije i dela opera-tivnog sastava Odeqewa kriminalisti~ke policije.

Da li imate neku poru-ku za zaposlene u PU Niš?

- Radom policijskih službenika sam zado-voqan, ali isto tako mogu da kažem da uvek ima mesta

za poboqšawe. Svaki poli-cijski službenik koji profesionalno obavqa radne zadatke i koji se pridr-žava propisa i zakona bi}e profesi-onalno nagra|ivan u svakom smislu, a protiv policijskih službenika koji sebi i svojim ponašawem dozvoqavaju da se bave onim što šteti ugledu Po-licijske uprave i Ministarstva uop-šte, bi}e sankcionisani bez obzira na svoj položaj u Policijskoj upravi.

S.K. i M.T.S.

7

Policijska uprava u Nišu, kao

jedna od ve}ih Uprava, pokriva podru~je gra-

da Niša sa pet gradskih opština i šest opšti-na: Aleksinac, Svrqig, Doqevac, Merošina,

Gaxin Han i Ražaw sa 283 naseqena

mesta.

8

Šefovi policija i vi-sokorangirani pred-

stavnici policijskih službi okupili su se u Beogradu 10. ok-tobra na Konferenciji šefo-va policija balkanskih zemaqa. U~estvovali su predstavnici policija Srbije, Italije, Al-banije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedoni-je, Gr~ke, Ma|arske, Crne Gore, Moldavije, Republike Srpske, Rumunije i Slovenije.

Regionalnu konferenciju, koju organizuju Srbija i Itali-ja, otvorio je premijer Srbije i ministar unutrašwih poslova Ivica Da~i}, a u~esnicima su se obratili i direktori srpske i italijanske policije Milorad Veqovi} i Alesandro Pansa.

Ministar Ivica Da~i} je rekao da se Srbija pret-hodnih godina suo~ava sa porastom ilegalnih migra-nata koji ulaze u Srbiju, ali i pove}anim brojem zahteva qudi iz Srbije za azil u drugim zemqama. Broj zahteva gra|ana Srbije za azil u inostranstvu bitno se smawio u odnosu na prethodne godine, a država je preuzela niz konkretnih mera na smawewu broja lažnih azilanata.

„Spre~eno je više od 6.000 ilegalnih prelazaka, što je pad za 32 odsto u odno-su na prethodnu godinu, kad je spre~eno oko 9.000", rekao je ministar Da~i} i dodao da je na dve najrawivije granice, s Ma|arskom i Hrvatskom, znatno smawen broj ilegalnih prelazaka.

Kako isti~e ministar Da~i}, sve drža-ve Balkana suo~avaju se sa ilegalnom mi-gracijom koja je intenzivirana posledwih godina zbog vizne liberalizacije, ali i situacijom na Bliskom istoku. On je

dodao da je potrebno da dr-

žave regiona za-jedno rade na reša-

vawu tog problema, kako bi Balkan bio sigurnije mesto za život.

„Odnosi u regionu su na visokom ni-vou za šta je Srbija veoma zaslužna", rekao je Da~i} i dodao da }e Srbija kroz skrining potvrditi svoju opre-deqenost za evropske integracije i rešenost da oja~a borbu protiv or-ganizovanog kriminala, koji je stalni izazov i zahteva prilago|avawe situa-ciji, kako bi se efikasnije odgovorilo na nove okolnosti.

Direktor policije Mi-lorad Veqovi} rekao je da se Srbije od 2006. godine suo~ava sa poja~anim pri-tiskom ilegalnih migra-nata, koji uglavnom dolaze sa Bliskog istoka, što je posledica ~iwenice da se Srbija grani~i sa zemqama Evropske unije. On je do-dao da ilegalni migranti u najve}em broju dolaze iz Gr~ke i Makedonije.

Direktor italijanske po-licije Alesandro Pansa rekao je da je Italija veoma zainteresovana za saradwu sa zemqama regiona.

Prema wegovim re~ima, ciq je da se neutrališu sve organizacije koje se bave ilegalnim poslovima na Balkanu i šire svoj uticaj na EU i dodao da je od 2006. godine do danas razbijen veliki broj kri-minalnih organizacija.

Na konferenciji je na-glašeno da se suprotsta-

vqawe organizovanom kri-minalu može posti}i samo uz

otvorenu, profesionalnu i pravovre-menu saradwu zemaqa, jer podizawem kvaliteta rada policije u borbi pro-tiv organizovanog kriminala unapre-di}e se položaj regiona u svim evrop-skim i me|unarodnim kretawima i nastojawima.

Ministar unutrašwih poslova Re-publike Srbije, Ivica Da~i}, istakao je opredeqnost Srbije ka konstantnoj borbi protiv organizovanog krimina-la i ilegalnih migracija i važnosti zajedni~kog delovawa, s ~im su se slo-žile i sve prisutne delegacije.

M.T.S.

Konferencija šefova policija

BalkanaRazmene

znawa, iskustavai informacija

bitni su instrumenti zajedni~kih napora u ostvarivawu bezbed-

nosti i sigurno-sti u regionu.

Aktuelno

Neophodno sprovo|ewe sveobu-

hvatnih reformi policija i izrade i sprovo|ewa stra-

teških dokumenata, uspostavqawa institucija, zakonskih i sistem-

skih okvira i prihvatawa modernih tehnologija. Prisutne delegacije

izrazile su spremnost za pružawe podrške kroz zajedni~ke akcije,

tvining projekte, regionalne konferencije, bilateralne sastanke, razmene ideja i

zajedni~ke istražne timove.

Uz državne po~asti, na grobqu u rodnom selu Krševica, sahrawen

je policajac Goran \or|evi}, koji je po-ginuo na dužnosti u Bujanovcu. Polica-jac \or|evi} preminuo je 23. oktobra u Klini~kom centru u Nišu od posledi-ca povreda koje je zadobio kada ga je dva dana ranije udario automobil švajcar-ske registracije.

\or|evi} je pokušao da zaustavi au-tomobil na ulazu u selo Veliki Trnovac u opštini Bujanovac. Policija pret-postavqa da je voza~ otišao na Koso-vo i Metohiju, pa je zatražena pomo} od Euleksa. Jedna osoba je privedena, automehani~ar iz Velikog Trnovca, zbog sumwe da je bio suvoza~ u vozilu. Na putu od Velikog ka Malom Trnovcu prona|en je i automobil, kojim je, kako se sumwa, udaren po-licajac Goran \or|evi}.

Direktor policije Mi-lorad Veqovi} nagla-sio je da je policiji verovatno poznato ime voza~a automobila koji je pregazio \or|evi}a. On je naveo da je teš-ko ubistvo policajca na dužnosti u Bujanov-cu slu~aj koji se mora

rešiti do kraja u interesu države, u interesu svih kolega i svih qudi koji žive na ovim prostorima.

Po wegovi re~ima, policija i drža-va moraju pokazati da iznad države ne može biti niko.

„Ovaj slu~aj }emo rešiti, verovatno znamo pravog izvršioca, ali u intere-su istrage ne}u re}i te podatke", rekao je Veqovi}.

Na~elnik policijske stanice u Buja-novcu Dragan Veli~kovi} rekao je da je Goran marqivim radom, predanoš}u i odlu~noš}u služio kao primer svojim kolegama, zbog ~ega je u više navrata bio nagra|ivan i pohvaqivan.

Pored mnogobrojnih gra|ana i rodbi-ne, sahrani su prisustvovali i izaslanik premijera Srbije i ministra unutrašwih poslova Ivice Da~i}a, državni sekre-tar Ministarstva Vawa Vuki}, direktor policije Milorad Veqovi}, državni sekretar u MUP-u Vladimir Božovi}, na~elnik Uprave policije Mladen Kuri-bak, savetnik za bezbednost predsedni-ka Srbije Milorad Simi}, v. d. koman-dira Žandarmerije Milenko Božovi} i šef Kancelarije OEBS-a u Bujanovcu Erik Manton. Sahrani su prisustvovali i predsednik Koordinacionog tela zaopštine Preševo, Bujanovac i Medve|a Zoran Stankovi}, kao i rukovod-

stvo Policijske uprave u Vrawu, u ~ijoj je nad-ležnosti Policijskastanica u Bujanovcu u ko-joj je radio Goran \or|evi}.

Policijska uprava u Vra-wu pokrenula je akciju pri-kupqawa humanitarne po-mo}i za porodicu poginulog policajca i poziva sve kolege da se prema svojim mogu}no-stima ukqu~e u ovu akciju iuplate novac na žiro ra~un160-5400100994832-90 bankaInteza, Lozanka \or|evi}.

Iznad dr`avene mo`e biti nikoPolicajac Goran \or|evi}, koji je poginuo na du`nosti,sahrawen je uz dr`avne po~asti 23. oktobra.Direktor policije Milorad Veqovi} je rekao da jeteško ubistvo policajca na du`nosti u Bujanovcuslu~aj koji se mora rešiti do kraja u interesu dr`ave,svih kolega i qudi koji `ive na ovim prostorima.

Delegacija Policijske uprave za grad Beograd uru~ila je poro-dici pokojnog Slobodana Cveti}a sredstva u iznosu od 307

hiqada dinara, koja su prikupili radnici ove policijske uprave. Dve godine od smrti policijskog službenika policijske stani-

ce Palilula Slobodana Cveti}a, koji je poginuo prilikom vršewa službene dužnosti, spre~avaju}i razbojništvo u banci na Kara-burmi, navršene su 25. oktobra.

Se}aju}i se svog kolege po izuzetnoj hrabrosti, kolege i na~elnik Policijske stanice Palilula, Goran Mijailovi}, kažu da vode ra~una o porodici sa kojom su u svakodnevnom kontaktu.

„Gde god postoji mogu}nost u okviru Stanice ili Ministarstva, trudimo se da im svakodnevno iza|emo u susret", rekao je na~elnik Goran Mijailovi}.

Se}awe na hrabrost

9

10

Povodom obeležavawa Evrop-skog dana borbe protiv trgo-

vine qudima, u Nišu je održana kon-ferencija posve}ena ulozi lokalnih zajednica u borbi protiv trgovine qudima u Republici Srbiji, na kojoj je usvojena Deklaracija o borbi pro-tiv trgovine qudima i prezentovan priru~nik za poslanike.

Doma}in i organizator skupa bili su gradona~elnik i Skupština grada Niša u partnerstvu sa Lokalnom mre-žom za podršku žrtvama i prevenciju trgovine qudima u Nišu, formiranom u sklopu projekta „Lokalne zajednice u borbi protiv trgovine qudima“.

U~estvovalo je oko stotinu pred-stavnika relevantnih institucija civilnog društva i me|unarodnih organizacija i istaknuti stru~waci, a ispred Ministarstva unutrašwih poslova Srbije bili su na~elnik Uprave grani~ne policije, general Nenad Banovi} sa pomo}nikom Jele-nom Vasiqevi} i na~elnik Odeqewa za suzbijawe prekograni~nog krimi-nala i kriminalisti~ko obaveštajne poslove i koordinator za borbu pro-tiv trgovine qudima Mitar \uraš-kovi}, koji je predstavio publika-ciju „Borba protiv trgovine qudima - Priru~nik za poslanike“. U~esnici Konferencije usvojili su Deklaraci-ju o borbi protiv trgovine qudima.

Dan borbe protiv trgovine qudi-ma obeležen je i u ostalim gradovi-ma u Srbiji.

U Beogradu je sprovedena uli~na ak-cija „Crveno zvono - zvoni protiv tr-govine qudima“, u kojoj su u~estvovali volonteri Crvenog krsta, a u Domu omladine je održana tribina na temu „Sport i trgovina qudima“. U Beograd-skom dramskom pozorištu odigrana je predstava „Rasprodaja - moje telo, moja imovina“ u izvo|ewu Amaterskog pozo-rišta „Branislav Nuši}“ iz Šida, koja prikazuje složenost problema i stawe i položaj žrtava trgovine qudima.

U Novom Sadu održana je konfe-rencija pod nazivom „Nisam na prodaju“ u organizaciji Novo-sadskog humanitarnog centra i Evan|eoskog društva studenata sa volonterskim programom „Sloboda nema cenu - Stop tr-govini qudima“, dok su poli-cajci Odseka pograni~ne po-licije, za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima u Šapcu održali pre-davawa, kojima su prisustvovali pripadnici izvi|a~a iz Šapca, kao i wihovi gosti iz Švajcarske.

U Subotici, Kragujevcu, Kraqevu, Nišu, Vrawu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici potpisani su memoran-dumi o saradwi „Lokalne mreže u borbi protiv trgovine qudima“.

Tako|e, u okviru evropske kampawe, na inicijativu bri-tanske organizacije „A21“ or-ganizovana je biciklisti~ka vožwa „Izazov slobode“ kroz devet evropskih zemaqa. Bici-klisti su vozili od Sofije do Londona sa ciqem da se podi-gne svest o problemu trgovine qudima u zemqama duž ove tra-se, kao i da se prikupe sredstva za sklonište i programe za pomo} žrtvama u Velikoj Britaniji.

Po~etkom oktobra, biciklisti su prošli kroz Srbiju, gde su se zadrža-li u Pirotu, Nišu, Beogradu i No-vom Sadu. U ovim gradovima održa-ne su tribine i konferencije za medije na kojima su u~estvovali i policijski službenici poli-cijskih uprava u Pirotu, Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

S obzirom na to da je kam-pawa preventivog karaktera, na održanim konferencijama i tribinama zakqu~eno je da je neophodna saradwa svih rele-vantnih organizacija.

S.K. i M.T.S.

Sloboda nema cenuSloboda nema cenuEvropski dan borbe protiv trgovine qudima,18. oktobar, nizom manifestacija obele`en je u Srbiji.

vom Sadu. U ovim gradovima održa-ne su tribine i konferencije za medije na kojima su u~estvovali i policijski službenici poli-

neophodna saradwa svih rele-

S.K. i M.T.S.

Tako|e, u okviru evropske kampawe, na inicijativu bri-

gne svest o problemu trgovine qudima u zemqama duž ove tra-se, kao i da se prikupe sredstva za sklonište i programe za pomo} za sklonište i programe za pomo}

Po~etkom oktobra, biciklisti su prošli kroz Srbiju, gde su se zadrža-li u Pirotu, Nišu, Beogradu i No-vom Sadu. U ovim gradovima održa-

U Novom Sadu održana je konfe-rencija pod nazivom „Nisam na prodaju“ u organizaciji Novo-sadskog humanitarnog centra i Evan|eoskog društva studenata

davawa, kojima su prisustvovali pripadnici izvi|a~a iz Šapca, kao i wihovi gosti iz Švajcarske.

U Subotici, Kragujevcu, Kraqevu, Nišu, Vrawu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici potpisani su memoran-dumi o saradwi „Lokalne mreže u borbi protiv trgovine qudima“.

Sloboda nema cenuU Novom Sadu održana je konfe-

Sloboda nema cenu

Aktuelno

Na Adi Ciganliji 10. oktobra održana je pokazna vežba

civilne zaštite „Ada 2013“ koju je organizovala Uprava za civilnu za-štitu Sektora za vanredne situa-cije Ministarstva unutrašwih po-slova Republike Srbije. To je prva vežba civilne zaštite koju su izve-le novoformirane specijalizovane jedinice civilne zaštite. Na vež-bi su u~estvovali i predstavnici Cr-venog krsta Srbije.

Vežba je deo me-|unarodnog semi-nara "Iskustva priformirawu jedini-ca civilne zašti-te na nacionalnom i lokalnom nivou"

koji Sektor za vanredne situacije Ministarstva orga-nizuje u saradwi sa Inicijati-vom za prevenciju i spremost na nesre}e za Jugoisto~nu Evropu (DPPI SEE).

Veštinu, efikasnost i brzi-nu spasavawa na ekstremnim vi-sinama, na vodi

i pod vodom, kao i zbriwavawe ugrože-nog stanovništva demonstrirali su pripadnici specijalizovane jedinice civilne zaštite za spasavawe iz ruševina, specijalizovane jedini-ca civilne zaštite za spasavawe na vodi i pod vodom i specijalizovane jedinice civilne za-štite za zbriwavawe ugroženog stanovništva.

U prvom delu vežbe, pripadnici specijalizo-vane jedinice civilne zaštite za spasavawe iz ruševina prikazali su spasavawe ugroženih lica sa krova objekta (toraw na Adi) metodama kose ži~are uz pomo} opreme sa nosilom za spasavawe i uz pomo} pojasa za spasavawe, kao i metodu vertikalnog spuštawa sa no-silom za spasavawe, koja je veoma efikasna za brzo i bezbedno spuštawe povre|enih lica u nosilima. Tako|e, demonstrirana je i "metoda klizaqke" koja se koristi za spasavawe ugroženih lica sa visina do deset metara. Nakon spuštawa, ugrožena i povre|ena lica odvedena su i prenta u bezbednu zonu, gde su ih preuzele ekipe Crvenog krsta.

Pripadnici specijalizovane jedinice civilne zašti-te za spasavawe na vodi i pod vodom pokazali su spasavawe lica iz vode, me|u kojima su nepliva~i i polupliva~i. Je-dan deo spasilaca sa obale pliva ka davqenicima i pomo}uužadi ih izvla~i na obalu, a drugi deo to ~ini iz ~amca. Za to vreme kolege evakuišu i prevoze ugrože-na lica teretnim ~amcem, dok tim u motornom ~amcu

pretražuje re~no dno ultrazvu~nim so-narom i locira mesto pada bureta sa hlorovodoni~nom kiselinom, koje uz pomo} ronioca podižu i privla~e do obale i odnose na bezbedno mesto.

Specijalizovane jedinice civilne zaš-tite za zbriwavawe ugroženog stanov-ništva u vanrednim situacijama prezen-tovale su svoj rad, pa su mnogobrojni po-setioci i gosti mogli da obi|u mobilni kamp sa šatorima za smeštaj i odmor zbrinutih lica, trpezariju sa opremom za ishranu i snabdevawe vodom, operativni

štab, elektri~ni agregat, sanitarno higijenski blok, opremu i materijalno-tehni~ka sredstva. Crveni krst Srbije prika-zao je mobilno postrojewe za pre~iš}avawe vode i smeštaj zbrinutih porodica.

Prema mišqewu pomo}nika ministra unutrašwih poslova i na~elnika Sektora za vanredne situacije Predraga Mari}a,vežba pokazuje da Srbija ima ka-pacitete u oblasti zaštite i spasavawa. Osamdeset pripadni-ka civilne zaštite iz Beograda i Lazarevca izvelo

je vežbu i oni }e u na-rednom periodu imati veoma važnu ulogu u si-

stemu zaštite i spasavawa zajedno sa pripad-nicima Sektora za vanredne situacije.

Predrag Mari} istakao je da je zadovoqan odzi-vom od 92 odsto qudi u Srbiji koji žele da budu deo civilne zaštite, što je veliko ohrabrewe i poruka da možemo da imamo mnogo boqi sistem, da postoji voqa i da možda treba samo malo više

novca. Podsetio je da su aktivnosti na formirawu civilne zaštite trajale prethodne dve godine i da je uz Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašwih poslova zna~ajnu ulo-gu imalo i Ministarstvo odbrane.

V. ].

Posle dvadeset i više godina uspostavqena Civilna zaštita u Srbiji.

Prva ve`ba Civilne zaštite

zaštite trajale prethodne dve godine i da je uz Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašwih poslova zna~ajnu ulo-

V. ].V. ].

i Lazarevca izvelo

je vežbu i oni }e u na-

nu spasavawa na

sinama, na vodi i pod vodom, kao i zbriwavawe ugrože-

štva demonstrirali su pripadnici specijalizovane jedinice civilne zaštite za spasavawe iz ruševina, specijalizovane jedini-ca civilne zaštite za spasavawe na vodi i pod vodom i specijalizovane jedinice civilne za-

U prvom delu vežbe, pripadnici specijalizo-vane jedinice civilne zaštite za spasavawe iz ruševina prikazali su spasavawe ugroženih lica sa krova objekta (toraw na Adi) metodama kose

nicima Sektora za vanredne situacije.

vom od 92 odsto qudi u Srbiji koji žele da budu deo civilne zaštite, što je veliko ohrabrewe i poruka da možemo da imamo mnogo boqi sistem, da postoji voqa i da možda treba samo malo više

jedinice civilne zaštite. Na vež-

Vežba je deo me-|unarodnog semi-nara "Iskustva priformirawu jedini-ca civilne zašti-te na nacionalnom

vežba pokazuje da Srbija ima ka-pacitete u oblasti zaštite i spasavawa. Osamdeset pripadni-ka civilne zaštite iz Beograda

11

Ve~e u In|iji, 19. septembra, nije nagoveštavalo ništa neobi~no. Još lepo vreme prolaznici su koristili za

šetwu. Neki su se žurno vra}ali ku}i. Na obližwoj ben-zinskoj pumpi mušterije. U kafani „Kod Višwe“, nekoliko gostiju. Sve dok...

Iznenada se kroz no} prolomio pucaw. Staklo se sasulo u komadi}e. Pijani gost, revoltiran što mu uskra}uju još jedno pi}e, izvadio je pištoq i pucao u kafanski izlog.U strahu za svoj i živote gostiju, preplašena vlasnica je od-mah pozvala policiju. Na lice mesta ubrzo su stigle saobra-}ajna i interventna patrola.

Uprkos nare|ewu da stane i preda oružje, ~etrdesetše-stogodišwi muškarac je iznenada otvorio vatru, ispaliv-ši u policajce ~etiri metka. Na sre}u, zrna su proletela pored wih. Da situacija bude gora, napada~ je stajao i pucao pred prepunom kladionicom, u kojoj niko nije slutio kakva opasnost napoqu vreba. Da bi zaštitili gra|ane, policajci su se uzdržavali od upotrebe vatrenog oružja i tražili pogodan trenutak za akciju.

U momentu dok je napada~ mewao okvir, pritr~ali su mu pripadnici interventne patrole Bojan Stoši} i Branislav Vojnovi}, a zatim i saobra}ajci Vladimir \or|evi} i Bojan Kostadinovi} i savladali ga. Pijani revolveraš je ubrzo bio oboren na trotoar i vezan. Policajci su ga savladali samo fizi~kom snagom, bez upotrebe službenog pištoqa.

Te no}i, zahvaquju}i hrabrosti i efikasnosti dva Bojana, Branislava i Vladimira, policajaca koji su stavili svoje

živote na kocku da bi spre~ili eventualnu tragediju, niko u In|iji nije nastradao.

„Iskoristio sam trenutak dok je mewao okvir, prisko~io i oborio ga na tle. Drugovi su se odmah našli pored mene. U trenutku kad sam se odlu~io da mu pri|em, kroz glavu mi je proletela misao na moje dete. Šta se sve moglo dogodi-ti, postao sam svestan tek kasnije“, rekao je Bojan Stoši}. „Iako smo to ve~e prvi put bili zajedno u patroli, reagova-li smo istovremeno, kao da smo ovo godinama uvežbavali“, re~i su Branislava Vojnovi}a. Vladimir \or|evi} je nagla-sio da saobra}ajci uvek priska~u u pomo} kolegama iz inter-ventne, kad god je to potrebno.

Imperativ ove službe je zaštititi gra|ane i pomo}i kolegi, a sa~uvati živote, policajci iz In|ije su po-kazali na najboqi mogu}i na~in, dostojan poštovawa i divqewa. Od dojave do savladavawa napada~a, proteklo je svega sedam minuta.

Ova profesionalno i efikasno izvedena intervencija je pravi primer policijskog postupawa koji zaslužuje da bude i zapam}en i vrednovan, a požrtvovanost, li~na hrabrost i me|usobna solidarnost osnova na kojima je oduvek po~ivao ~itav vrednosni sistem Ministarstva unutrašwih poslova.

Žeqka Avri}

Spre~ili tragediju, sa~uvali `ivote

Aktuelno

12

„Uhvatite lopova, ukrao mi je nov~anik!“, na ove re~i koje je u ve~erwim ~asovima, u Ulici hajduk Veqkovoj

u Kraqevu, juna ove godine, u pani~nom strahu izgovarala i neprekidno ponavqala mlada Kraqev~anka, vodnik polici-je, Zoran Petrovi}, koji je u tom trenutku bio u blizini u šetwi sa suprugom i troje dece, bez razmišqawa je dete koje je nosio u naru~ju predao komšiji koji je u tom momentu naišao i potr~ao za ~ovekom koji se tr~e}im korakom sa kapuqa~om na glavi udaqavao. Lopova je sustigao nakon tri-desetak metara, uhvatio za ruku i spre~io wegovo daqe bek-stvo. Policija je stigla na poziv i uhapsila osumwi~enog.

Ispostavilo se da se radi o narkomanu, višestrukom povrat-niku u vršewu krivi~nih dela, koji je po~etkom ove godine, na-kon više od pet godina pušten iz zatvora. I ovom prilikom uz pomo} pripadnika Žandarmerije, hvatawem na delu, rešen je još jedan slu~aj teške kra|e i izgrednik stavqen iza brave.

Za izuzetno zalagawe i požrtvovawe u ostvarivawu bez-bednosti, na predlog komandanta Petog odreda Žandarmeri-je u Kraqevu, Dejana Lukovi}a, gradona~elnik grada Kraqeva Dragan Jovanovi} je povodom Dana Ministarstva, Slave i Dana policije Zorana Petrovi}a nagradio ru~nim satom.

Zahvaquju}i se na nagradi koju, kako kaže, nije o~ekivao, jer je postupio onako kako bi svi u datom trenutku trebalo da postupe, Petrovi} je istakao da je kao policajac radio u PS Raška, a da je u Žandarmeriji od wenog formirawa, da }e uvek biti u službi gra|ana i da }e bez obzira na opa-snosti koje vrebaju u postupawu sa qudima van zakona, s obzirom da unapred nikad ne zna o kakvim se osobama radi i na šta su sve spremne, uvek odreagovati na wemu jedino prihvatqiv na~in – bezuslovno pomo}i i pružiti maksi-malnu bezbednost gra|anima.

Kristina Nikoli}

Postupio sam kako bi svi trebalo da postupe

U slu`bi gra|anaNajviše medijske pažwe

uglavnom dobiju loše vesti. U sredstvima informisawa može-mo pro~itati o raznim zloupotre-bama koje u~ine pojedini poli-

cajci. Me|utim, malo ko u našem društvu obra}a pažwu na prvenstveni zadatak policije, a to je da je ona pre svega tu da zaštiti i pomogne gra|anima. Podvizi vaqevskih policaja-ca u septembru ove godine daju nam za pravo da progovorimo u wihovo ime.

Oficiru Odeqewa saobra}ajne policije Draganu Jova-novi}u je te ve~eri, nakon podizawa novca sa bankomata, pažwu privukla odba~ena torbica pored to~ka jednog od parkiranih automobila. Kao dugogodišwi bivši policij-ski službenik na suzbijawu kra|a, pretpostavio je da je u pitawu ukradena, ispražwena i odba~ena torbica. Zato ju je ostavio na sedištu svoga automobila i požurio u ku}nu nabavku. Me|utim, nakon naknadnog pregledawa sadržaja, u torbici je primetio ure|aj za navigaciju, a zatim dokumenta i novac, na osnovu ~ega je zakqu~io da torbica nije ukra-dena, ve} izgubqena. Odmah se uputio u Policijsku upravu, gde su ga kolege obavestile da je nestanak ve} prijavqen, a da je vlasnik u prijavi naveo i gubitak 1.700 evra i mobil-nog telefona. O~ajni vlasnik u me|uvremenu nije mogao da se povrati od stresa. Nakon primqene radosne vesti da su mu sve stvari i celokupni iznos novca prona|eni, vlasnik je insistirao na pozamašnoj ~asti, što je Jovanovi} odlu~no odbio, isti~u}i da je on policajac svih 24 ~asa i da mu je dovoqna nagrada wegova plata i to što je na usluzi svojim gra|anima i svojoj državi.

Goran Mati}, oficir Odeqewa policije, je van službe i u civil-nom odelu, sa suprugom i }erkicom porodi~nim automobilom krenuo u kupovinu. Voze}i ulicom, pri-metio je da mladi} beži plo~nikom sa velikom plasti~nom kesom u rukama, dok o~ajna baka na plo~niku vi~e za wim, do-zivaju}i pomo}. Odmah je shvatio da je u pitawu drska kra|a. Primetivši prestupnika koji je bežao kroz prolaz izme|u zgrada, Mati} je na brzinu parkirao svoj auto i ostavqaju-}i suprugu i }erku u kolima, potr~ao za wim. Na upozorewe „stoj policija“, osumwi~eni, za koga je kasnije ustanovqeno da je višestruki povratnik u izvršewu imovinskih delika-ta, iznenada je nasrnuo na policajca. Pošto je Mati} uspeo da eskivira udarce, osumwi~eni se ponovo odao bekstvu. Policajac je mobilnim telefonom pozvao kolege i nastavio da ga prati, ali ga je mladi} ponovo napao, a potom sakrio u crkvenoj porti, gde se odvijala ceremonija ven~awa. ^eka-ju}i nailazak policajca sakriven iza jednog zida, uz psov-ke i pretwe, osumwi~eni ga ponovo napada, ali je Mati}, nao~igled svatova i sveštenih lica, uz upotrebu fizi~ke snage uspeo da ga savlada, sa~ekavši dolazak kolega iz in-terventne policije.

Na naše pitawe da li bi se ponovo upustio u sli~nu in-tervenciju, s obzirom na sve opasnosti kojima je bio izlo-žen, hrabri policajac odmah je odgovorio potvrdno, napo-miwu}i da mu je najve}a nagrada radosno lice zahvalne bake, kojoj je nakon svega, vra}en novac.

Petar Trnovac

Poseta Domu starihPovodom 1. oktobra, Me-

|unarodnog dana starih osoba, predstavnici Poli-cijske uprave u Užicu pose-tili su Dom za stare u pri-gradskom nasequ Zabu~je.

Nakon razgledawa doma i razgovora sa direktorom i upravnikom, korisnicima do-ma obratila se na~elnik Po-licijske uprave u Užicu Dra-gica Jevtovi} istakavši da se ovaj dan obeležava sa ciqem da se skrene pažwa društva na prava starijih osoba i da }e policija u~initi sve kako bi se ostvarila što efika-snija saradwa i izašlo u susret wihovim potrebama. Ona je iznela pojedinosti iz delokruga rada policije i rezultate rada, ali i spre-mnost policije da se inte-griše u lokalnu zajednicu i bude oslonac svima.

Korisnici doma izrazi-li su zadovoqstvo posetom i brizi o wima, a u znak zahvalnosti na~elnici su uru~ili simboli~an poklon.

Na~elnica je na rastanku izrazila žequ da saradwa pripadnika Policijske upra-ve i korisnika Doma bude nastavqena, uz obe}awe da}e policija u svakom momen-tu iza}i u susret i omogu}i-ti brže i efikasnije reša-vawe svih zahteva korisni-ka doma. Naglasila je i da }e pripadnici službe Upravnih poslova ove uprave do}i u dom i na licu mesta primati zahteve svih onih šti}enika koji iz zdravstvenih razloga nisu u mogu}nosti da do|u u prostorije Policijske upra-ve i samostalno to obave.

Marija Petkovi}

13

14

Policijska stanica Zemun organi-zovala je interaktivno družewe

policajaca sa decom predškolskog uzra-sta 8. oktobra u dvorištu uprave predš-kolske ustanove „Dr Sima Miloševi}“ u Zemunu. Povod za družewe je obeleža-vawe De~je nedeqe, koja se tradicional-no odvija prve sedmice oktobra.

Prema re~ima na~elnika Policijske stanice Zemun Žeqka Bure, policijski

službenici ove stanice zajedno sa ko-legama Policijske uprave za grad Beo-grad, druže}i se sa wima, približili su im svoj rad. Ovakav na~in preven-tivnog rada zna~ajan je u shvatawu uloge policajca u društvu i razvijawu svesti od najranijeg detiwstva da }e ih poli-cajac zaštititi i da uvek mogu da mu se obrate za pomo}.

Ideja za ovo i mnoga prethodna dru-žewa policijskih službeni-ka sa zemunskim predškol-cima, potekla je od policajca prve klase Isidore Radova-novi}, koja ju je i realizo-vala uz svesrdnu podršku na~elnika.

Mališani su nau~ili da je najvažnije da znaju ime, pre-zime, ulicu i broj gde žive da bi se obratili policajcu ako se na|u u nevoqi, a nisu u blizini roditeqa ili po-znatih osoba.

Saobra}ajni policajac u~io je pred-školce kako bezbedno da pre|u kolovoz na mobilnoj raskrsnici sa malim sema-forom. Vatrogasci su im pokazali svoju opremu i vozilo, pri~ali kada treba da ih pozovu i svakom detetu su pokloni-li porodi~ni priru~nik za ponašawe u vanrednim situacijama.

Policijski službenici ^ete kowani-ka doveli su dva službena kowa i objasni-li deci u kojim situacijama se koriste.

Na veliko oduševqewe dece, vodi~i službenih pasa pokazali su šta sve po-licijski psi znaju, a neko od mališana prokomentarisao je: „Pa ove kuce boqe slušaju nego mi“.

Mališanima su podeqeni bexevi na kojima piše „Deca su zakon“, koje je osmislio i naslikao najpoznatiji srp-ski ilustrator Dobrosav Bob Živkovi}.

Oduševqeni družewem sa policaj-cima, onim što su videli i saznali, deca su poželela da budu policajci kada porastu.

V. ].

delinkvencije i zna~aj wenog suzbijawa. Projekat je podržala Uprava policije

Ministarstva, finansirala misija OEBS u Srbiji i pomogla IPA re-gija Smederevo.

U okviru 126. turisti~ko-privredne manifesta-cije „Smederevska jesen“, Policijska uprava u

Smederevu je u saradwi sa organizatorima takmi~ewa u malom fudbalu „Street football Srbija“, krajem avgusta na gradskom trgu u Smederevu predstavila projekat „Ja volim život, a ti?“.

Organizatori takmi~ewa i Policijska uprava promovisali su zdrav život, etiku, fer plej, suzbijawe rasizma, verske i na-cionalne netrpeqivosti, borbu protiv svih oblika nasiqa na sportskim priredbama.

Ciqna grupa projekta su deca i mladi uzrasta od osam do 16 godina, kao i wihovi roditeqi, kojima su policij-ski službenici ukazivali na razne oblike maloletni~ke

Kad porastu bi}e POLICAJCI

Najmla|i imajupoverewa u policiju

Organi-zovana je i kre-

ativna radionica u kojoj je oko osam-desetoro dece crta-lo na temu „Ja volim život“, a tri naj-

boqa crteža su nagra|ena.

Sa svih strana

15

Kikinda je bila doma}in

manifestacije „Dan javnih službi“ koja je 20. septembra održa-na pod sloganom „Pravi heroji Srbije“. Gradski trg bio je mali da primi svu decu iz osnovnih škola i predškolskih ustanova, kao i sve zainteresovane gra|ane. Oko dve hiqade posetilaca obišlo je izlož-bene prostore policije, vojske, pošte i doma zdravqa. Centar kreativnih ideja „Kreativija“, koji je organizator

doga|aja, obradovao je sve mališane koji su mogli da razgledaju ve} i ispro-baju policijsku opremu.

Na manifestaciji su u~estvovali i policijski službenici Poli-

cijske uprave u Kikindi koji su prisutnima prezentovali po-slove koje obavqaju i opremu.

Policija je izložila „maricu“, terenska vozila saobra}ajne i grani~ne po-licije, službeni motocikl,

patrolno vozilo OKP-a zauvi|aje, specijalna vozila

SAJ-a, vatrogasno vozilo, kao i naoružawe i drugu opremu koju po-

licijski službenici koriste.

Pripadnici SAJ-a izazvali su veliko interesovawe dece, koja su se igrala sa psima, pela na vešta~ku stenu i ispro-bavala policijsku opremu. Policajci su svakom detetu posvetili pažwu i u~inili im taj dan nezaboravnim.

Deci je posebnu pažwu privukao crni labrador Bob, obu~en policijski pas za otkrivawe minsko-eksploziv-nih sredstava. ^etvorica specijalaca strpqivo su pomagala deci da se popnu uz vešta~ku stenu, a razdragani žagor dece bio je prava nagrada za policajce.

Nezaboravne dane u Kikindi speci-jalci su u~inili i desetorici de~aka iz Kejptauna iz Južnoafri~ke Republi-ke, koji su na razmeni u~enika dobili neponovqivo iskustvo upoznavawa sa radom specijalne jedinice.

U okviru akcionog plana „Kra|a sekun-darnih sirovina“, policijski službeni-ci su gra|anima delili reklamne letke.

Posetioci manifestacije veoma su pozitivno ocenili u~eš}e policije i sa velikim interesovawem razgledali izlo-ženi materijal, a najviše interesovawa su pokazali za izloženu opremu i naoru-žawe policije opšte nadležnosti.

Pripremile: Radojka Radanovi} i Biqana Koteska Veqkovi}

Dan javnih slu`bi u Kikindi

Centar krea-tivnih ideja „Kre-

ativija“ je za veoma dobru saradwu sa polici-jom dodelio Ministarstvu unutrašwih poslova Orden viteza kreativnosti, koji je u ime Ministarstva

primio savetnik mi-nistra Dragoqub

Radovi}.

Pripadnici Policijske uprave postavili su štand na gradskom trgu, neposredno pored terena za uli~ni fudbal, gde su zajedno sa volonterima Kancelarije za mlade Grada Smedereva i Savetovališta za mlade pri Domu zdravqa, de-lili promotivni materijal.

Zbog velikog odziva gra|ana Smedereva i pozitivnih re-akcija, pripadnici ove policijske uprave su uz saglasnost Uprave policije sproveli uli~ne akcije i kreativne ra-dionice i u Ba~koj Palanci, Vrbasu i ^a~ku. U Vrbasu je, iako zbog kiše nije održan turnir u malom fudbalu, akciju

ispratilo oko 200 gra|ana.

Kao uspomenu na akcije i projekat, Policijska uprava u Smederevu ~uva 167 de~jih crteža iz ova ~etiri grada. To je svojevrsna potvrda da najmla|i imaju poverewa u policiju i da policajce vide kao svoje sugra|ane i komši-je koji brinu o wima i trude se da im omogu}e bezbednije i bezbrižnije detiwstvo.

Saša Nikoli}

1616

Nastavni centar „Mi-trovo Poqe” osnovan je

1995. godine, a od 2004. godine nalazi se u okviru Centra za specijalisti~ku obuku i usa-vršavawe policije u Upravi za stru~no obrazovawe, os-posobqavawe, usavršavawe i nauku. Prostire se na terito-riji opština Aleksandrovac i Vrwa~ka Bawa.

Na ~elu Centra nalazi se glavni policijski inspektor Nebojša Košanin i tim saradnika. Zaduže-ni su za redovno i kvalitetno odr-žavawe Centra, b l a g o v r e m e n u pripremu, kao i za organizaciju i podršku tokom rea-lizacije obuka za pri-padnike Ministarstva.

Prema re~ima na~elnika Nebojše Košanina, Cen-tar je namewen za terensku obuku jedinica policije i studenata KPA, osnovnu i specijalisti~ku obuku za potrebe Direkcije policije i takti~ku i vatrenu obuku

jedinica policije speci-jalne namene SAJ-a, PTJ-a i Žandarmerije.

„Pored redovnih poslova i zadataka, radnici Nastav-nog centra „Mitrovo Poqe” u~estvuju i u brojnim huma-nitarnim akcijama, akcijama gašewa šumskih požara i otklawawa posledica nasta-lih usled elementarnih ne-pogoda na podru~ju Mitrovog Poqa i okoline“, isti~e Ko-

šanin i dodaje da veli-ki doprinos tokom

održavawa obuka u Centru pružaju radnici Uprave za poslove ishra-ne i smeštaja

– odmarališta „Cvetna dolina”,

koji nabavqaju namir-nice, pripremaju i po-

služuju hranu u prostorijama Nastavnog centra i na terenu, a ~iji se rad, profesionalno ponašawe, kvalitet i ukus hrane koju spremaju mogu oce-niti najvišim ocenama.

Policijske stanice Vr-wa~ka Bawa i Aleksandrovac

naizmeni~no o b e z b e | u j u Centar, koji p o s e d u j e objekte „Ra-sina” i „Su-tjeska” sa po 70 kreveta za smeštaj poli-cijskih služ-benika. Sobe su dvokrevetne, ~etvorokrevetne, osmokrevetne i dese-tokrevetne. Opremqene su ormarima, kasetema, kreve-tima, stolovima, stolicama, ~ivilucima... U okviru centra se nalazi i kuhiwa, restoran sa 90 mesta, banket sala sa 30 mesta, bife i kantina. Tu su i dve u~ionice za teorijsku na-stavu, sportska sala i sport-ski tereni za male sportove, poligon za inžewerijsku obu-ku, trim staza, heliodrom, am-bulanta, magacini, kancelarij-ske prostorije i strelište.

Pored ambulante, u odvo-jenom objektu smeštena je de-žurna služba, dok se u nepo-srednoj blizini nalazi ku}a u

ko jo j se održavaju

sastanci, obavqaju admini-strativno-tehni~ki poslovi i druge štabne aktivnosti.

Parking za oko 60 vozila nalazi se izme|u ambulante i zgrade „Sutjeska“, a za par-kirawe može da se koristi i prostor za po 30 vozila kod heliodroma i kod sporednog ulaza, dok na platou preko puta centra može da stane 80 vozila.

Zbog konfiguracije terena i nepromewenog reqefa stre-lište „Paklenik” jedinstveno

CENTARza obuku policije

žavawe Centra, b l a g o v r e m e n u pripremu, kao i za organizaciju i

padnike Ministarstva. Prema re~ima na~elnika

Nebojše Košanina, Cen-

Poqa i okoline“, isti~e Ko-

radnici Uprave za poslove ishra-ne i smeštaja

– odmarališta „Cvetna dolina”,

koji nabavqaju namir-nice, pripremaju i po-

služuju hranu u prostorijama

U toku 2012. i prvoj

polovini 2013. godine održane su

brojne terenske obuke u kojima je obu~eno

oko dve hiqade policajaca.

Nastavni centar „Mitrovo Poqe”

Sobe u objektima sme{taja Banket-sala i restoran16

Sa svih strana

Nastavni cen-tar „Mitrovo Poqe” na-

lazi se na 694 metra nadmor-ske visine i na površini od 14,72 hektara. Udaqen je 65 kilometara

jugozapadno od Kruševca, 46 od Kraqeva, 57 od planinsko-turisti~kog centra Kopa-onik i devet kilometara od planine Go~.

Na samo kilometar i po od centra jeodmaralište Ministarstva „Cvetna doli-na”, a u Vrwa~koj Bawi odmaralište „Pro-

menada”, dok se u okolini nalaze brojni kulturno-istorijski spomenici, stari

grad Koznik, stari grad Magli~, ma-nastiri Ži~a, Studenica, Gra-

dac, Stara i Nova Pavlica, Sveti Vra~evi…

1717

je u Srbiji. Nalazi se ublizini zaseoka Paklenik na 4,5 kilometra od Nastavnog centra, na nadmorskoj visi-ni od 827 metara i površine je 33 hektara. Poseduje kon-trolni toraw, parking za 80 vozila, prostoriju sa agrega-tom, prostorije za pripremu

i analizu rezultata ga|awa. Opremqeno je u skladu sa uputstvom KOPS-a, koman-dnim pultom KP-1, ure|ajima za podizawe, spuštawe i vu~u lakih meta UPLM i dru-gim ure|ajima. Nameweno je za bojeva ga|awa u dnev-nim i no}nim uslovima iz

razli~itih vrsta streqa~kog pešadijskog naoružawa.

Sastavni deo strelišta je situaciono automatizovano pištoqsko strelište, koje omogu}ava ga|awa pojedinca ili u parovima na dve upored-

ne staze dužine po 105 metara i ima ~etiri linije meta i se-dam prepreka - vratilo, drve-nu ogradu, gredu, betonsku cev, lu~ne lestve, paweve i zid. Konfiguracija i preglednost zemqišta obezbe|uju uvež-bavawe takti~kih postupaka pojedinaca ili grupe strela-

ca u svim uslovima i bez na-rušavawa mera sigurnosti. Strelište poseduje elaborat strelišta, kojim su definisa-ni svi uslovi i neophodni ele-menti za bezbedno i uspešno izvo|ewe bojevih ga|awa.

Neposredno pored Nastav-nog centra nalazi se akumu-

laciono jezero dužine 120 metara, širine 35 metara i dubine od jednog do ~etiri i po metra, koje nastaje uli-vawem reka Zagrže i Kriva~e i pogodno je za izvo|ewe po-jedinih obuka na vodi.

Preko puta centra na dva nivoa nalaze se dva platoa, koja se mogu koristiti za razli~ite vidove obuke.

Nastavni centar „Mitro-vo Poqe” veoma je pogodan za održavawe razli~itih mani-festacija, izvo|ewe pokaznih vežbi, obuku terenskih vozi-

la, planinarewe i orijentaci-ju u prirodi, jer se u wegovoj okolini nalaze vrhovi Žeqin, Qukten i Lisac. Može da se koristi i za izvo|ewe teren-skih obuka u zimskim uslovi-ma, jer ima sistem za grejawe objekata i nalazi se na devet

kilometara od skijališta na Go~u, sa dve staze dužine od po 600 metara i sa mogu}no-š}u dnevnog i no}nog skijawa. Formiran je i trening centar za borbu protiv ilegalnih la-boratorija za proizvodwu i

preradu sinteti~kih droga i prekursora.

„Nastavni centar ima ogroman potencijal, na šta ukazuje sve ve}e intereso-vawe razli~itih organiza-cionih jedinica MUP-a za obukom tokom cele godine“, isti~e Košanin.

U centru su održane broj-ne obuke, kursevi i semina-ri, me|u kojima je snajperska obuka specijalnih jedinica iz zemqe i regiona i francu-skog RAID-a, me|unarodni žan-darmerijski višeboj, kurs za u~eš}e pripadnika našeg

ministarstva u mirovnim misijama UN, kurs grani~ne policije i mnoge druge aktiv-nosti. Više puta uspešno su organizovane pokazne vežbe i druge manifestacije.

M.T.S. i S.K.

Sala

Kancelarije u upravnoj zgradi U~ionice

Ambulanta Akumulaciono jezero

De`urna slu`ba

Vikend ku}a Streli{te Paklenik

17

Nastavni cen-tar „Mitrovo Poqe” na-

lazi se na 694 metra nadmor-ske visine i na površini od 14,72 hektara. Udaqen je 65 kilometara

jugozapadno od Kruševca, 46 od Kraqeva, 57 od planinsko-turisti~kog centra Kopa-onik i devet kilometara od planine Go~.

Na samo kilometar i po od centra jeodmaralište Ministarstva „Cvetna doli-na”, a u Vrwa~koj Bawi odmaralište „Pro-

menada”, dok se u okolini nalaze brojni kulturno-istorijski spomenici, stari

grad Koznik, stari grad Magli~, ma-nastiri Ži~a, Studenica, Gra-

dac, Stara i Nova Pavlica, Sveti Vra~evi…

Delegacija policije iz Ba~kog Petrovca boravila je po~etkom

oktobra u poseti kolegama Nitre, sa kojima ve} godinama razvija uspešnu profesionalnu saradwu.

Na~elnik Policijske stanice Ba~ki Petrovac, Jan Vozar i još devetorica policijskih službenika razgovarali su sa na~elnikom policije Nitre i za-menikom gradona~elnika ovog grada o

funkcionisawu policije i oblicima saradwe sa gradskim vlastima.

Predstavnici naše policije pri-sustvovali su seminaru o prevenciji kriminaliteta i imali priliku da se upoznaju i sa na~inom na koji slova~ka policija obu~ava decu školskog uzra-sta za bezbedno u~eš}e u saobra}aju.

U razgovoru naše delegacije sa za-menikom direktora policije, u Brati-

slavi, istaknuta je kvalitetna saradwa policija Slova~ke i Srbije i visoko ocewen nivo odnosa dvaju ministar-stava unutrašwih poslova.

Osim obilaska Muzeja MUP-a Slo-va~ke i znamenitosti Bratislave i Ni-tre, odigrane su i dve fudbalske uta-kmice, a uzvratnu posetu svojih kolega i prijateqa iz Nitre, Policijska uprava u Novom Sadu o~ekuje naredne godine.

U okviru tvining projekta „Uspo-stavqawe efikasnog sistema za

spre~avawe i suzbijawe ilegalnih mi-gracija“ po~etkom oktobra, u Beogradu je održana obuka o visokotehnološkom kriminalu „Uvod u forenziku i istra-ge u mreži“, koju su otvorili zamenik na~elnika Službe za borbu protiv organizovanog kri-minala Lazar Jankovi}, na~elnik Odeqewa za borbu protiv viso-kotehnološkog kriminala Saša Živanovi} i stalni tvining sa-vetnik Dejvid Kejter.

Lazar Jankovi} naglasio je da je planirano da program obuke bude podeqen po modulima, zbog ~ega je od izuzetne važnosti da polazni-ci završe svaki naredni kurs koji

}e se realizovati do kraja ove godine. Zahvalio se i predstavnicima Uprave za za stru~no obrazovawe, osposobqavawe, usavršavawe i nauku i Uprave za infor-macione tehnologije na nesebi~noj po-dršci tokom organizacije obuke.

Dvonedeqnu obuku uspešno je zavr-šilo petnaest policijskih službenika iz uprava kriminalisti~ke i grani~ne policije, Uprave za za stru~no obra-zovawe, osposobqavawe, usavršavawe i nauku, kao i Kriminalisti~ko-po-

licijske akademije. Predava~i su bili eksperti iz Velike Bri-tanije, predstavnici Evropske radne grupe za obrazovawe i obuku o kompjuterskom krimina-lu (ECTEG), na osnovu sporazuma sklopqenog izme|u Ministarstva unutrašwih poslova Republike Srbije, Univerzitetskog kolexa Dablin i Nacionalnog kolexaIrske o ~uvawu podataka.

V. ]. i S. K.

Konferencija „Saradwa izme-|u javnog tužilaštva i po-

licije u istražnom postupku“ održana je u oktobru na KPA u organizaciji ove visokoškolskeustanove i Fondacije za me|u-narodnu pravnu saradwu (IRZ) iz Bona.

Profesor KPA dr Darko Si-movi} i predstavnik nema~ke Fondacije za me|unarodnu prav-nu saradwu Stefan Pirner,pozdravili su u~esnike konfe-rencije.

Zamenik republi~kog javnog tužioca dr Goran Ili} govo-re}i o novom ZKP istakao je da javni tužilac ima potpunija

ovlaš}ewa u saradwi s po-licijom i da je ona dužna da postupi po svakom zahtevu jav-nog tužioca. „Uvod u ZKP RS – novi istražni postupak“ tema je o kojoj je govorio redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Milan Škuli}.

Predstavnici Fondacije zame|unarodnu pravnu saradwu izneli su nema~ka iskustva u ovojoblasti i saradwi na mestu zlo-~ina i u naro~ito obimnim pred-metima, kao i o obezbe|ivawu i zaštiti svedoka.

V. ].

Policija izBa~kog Petrovcau poseti Slova~koj

Obuka o visokotehnološkom kriminalu

Saradwa javnog tu`ilaštva i policijeu istra`nom postupku

18

Sa svih strana

19

U okviru projekta „Razvoj kapaci-teta za strateško upravqawe u

Ministarstvu unutrašwih poslova“ koji Biro za strateško planirawe re-alizuje zajedno sa Ženevskim centrom za kontrolu oružanih snaga (DCAF) održana je obuka na temu upravqawe Evropskim integracijama.

^etrnaest predstavnika Ministar-stva poha|alo je u septembru specija-lizovani kurs na Evropskom kolexu u Brižu. Ovaj kolex osnovan je 1949. go-

dine i kao jedinstvena ustano-va u Evropi za postdiplomske studije, odškolovao je hiqade diplomaca evropskog zakono-davstva, administracije i ekonomije.

Kurs je bio prilago|en potrebama našeg ministarstva. Eminetni pro-fesori govorili su o proširewu Evropske unije, krivi~nom pravu, ter-minologiji, procesu pregovarawa, efikasnom pretraživawu baze poda-taka Evropske unije i posebno za nas

važna poglavqa 23 i 24, koja se odnose na pravosu|e i unutrašwe poslove.

Gosti iz Hrvatske koji su u~estvovali u procesu pregovarawa, preneli su dese-togodišwe iskustvo pristupawa Hrvat-ske Evropskoj uniji, a naši polaznici stekli su znawa o najvažnijim oblasti-ma u vezi sa Evropskim integracijama.

Predavawe za policijske služ-benike Policijske uprave u

Prijepoqu na temu primene odredbi Zakonika o krivi~nom postupku odr-

žano je 30. septembra, a prisustvo-valo je oko 140 policijskih službe-nika. Predavawe su održali viši tužilac Višeg tužilaštva u Užicu Qubiša Dragaševi} i šef Odseka

opšteg kriminaliteta policijske uprave Prijepoqe Stanko Bezarevi}.

Novi Zakonik o krivi~nom postupku usvojen je 26. novembra 2011. godine. Primena je po~ela 15. januara 2012. go-dine za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina, dok je u ostalim predmetima po~eo da se pri-mewuje od oktobra ove godine.

Službenici su se upoznali sa najzna~ajnijim novinama koje se odnose na ulogu i položaj tužilaca, odbrane i suda, mogu}nost zakqu~ewa sporazuma o priznawu krivi~nog dela i sporazu-ma o svedo~ewu, kao i na razvoj ade-kvatnih veština zastupawa i pregova-rawa u krivi~nim postupcima.

Nataša Mrdakovi}

U znak se}awa na sve pripadni-ke koji su izgubili život vrše-

}i dužnost u odbrani i bezbednosti zemqe, u septembru je u Sokobawi odr-žan tradicionalni memorijalni tur-nir u malom fudbalu „Bora Stefanovi} - Sokobawa 2013“, ~iji su organizatori Policijska stanica u Sokobawi, lokal-na samouprava i porodica Stefanovi}.

Prilikom otvarawa turnira, zame-nik na~elnika PU Zaje~ar Milan Mi-trovi} je izme|u ostalog istakao da oni koji su bili spremni da svoj život daju za dobrobit ostalih nisu zaboravqeni.

U~estvovalo je 25 ekipa Ministar-stva unutrašwih poslova, a prvo mesto

osvojila je ekipa PS Savski venac, drugi su bile ko-lege iz PU Jagodi-na, a tre}e mesto zauzela je ekipa PTJ. Za najboqeg igra~a proglašen je Bojan Veqkovi} iz PS Savski ve-nac, za najboqeg strelca Nikola Kragovi} iz PU Ja-godina, dok je naj-

boqi golman Predrag Jovanovi} iz PS Savski venac.

Pehare i diplome najboqima uru~ila je k}i pokojnog Bore, Andrijana Stefanovi}.

U Kawiži je u oktobru odr-žan drugi memorijalni

turnir u malom fudbalu „Kawi-ža 2013“, u znak se}awa na po-ginule kolege na izvršewu pro-fesionalnih zadataka.

Pre po~etka turnira, na spo-men obeležje ispred zgrade Policijske stanice u Kawiži, vence su položili ~lanovi po-rodica poginulih, pomo}nik na~elnika Uprave policije iz Beograda, na~elnik policijske uprave Kikinda sa saradnicima, predsednik opštine Kawiža sa saradnicima, predstavni-ci sindikata policije, Sudske jedinice u Kawiži, bora~kih

udružewa, kao i predstavnici u~esnika turnira.

Na turniru je u~estvovalo osam ekipa, šest iz Policijske uprave u Kikindi, ekipa Grani~ne policije iz Horgoša i ekipa lo-kalne samouprave Kawiža. Naj-uspešnija je bila ekipa lokalne samouprave Kawiža, koja je u fi-nalu pobedila ekipu Odeqewa policije Kikinda.

Za osvojena prva mesta u~esni-cima turnira dodeqeni su peha-ri, a za najboqeg igra~a progla-šen je Ferenc Dukai iz ekipe lokalne samouprave Kawiža.

Radojka Radanovi}

Kurs o EVROPSKIMINTEGRACIJAMA u Bri`u

U susret novom zakoniku Ne}e bitizaboravqeni

Drugi memorijalni turnir

20

Na prvenstvu Evrope u prakti~nom streqaš-

tvu (IPSC) koje je u septembru održano u Barcelosu u Por-tugaliji, pripadnik SAJ-aQubiša Mom~ilovi} osvo-jio je bronzanu medaqu u diviziji Production Overall. Pored Mom~ilovi}a, skoro kompletnu reprezentaciju Srbije ~inili su pripadnici našeg ministarstva: Dušan Kuveqi}, Goran Stojanovi} i Nikola Mesarec iz SAJ-a, Marko \ukovi} iz Žandar-merije, Snežana Subaši} iz Uprave za obezbe|ewe i Ne-nad Radoj~i} iz PU Niš, koji je bio sudija. Izdvajaju se i plasmani Jelene Savkovi} i Snežane Subaši} koje su u kategoriji Production Lady za-uzele 7. i 8. mesto i tako po-tvrdile da pripadaju evrop-skoj eliti.

Strelci su se nadmetali u pet IPSC kategorija - Klasik, Open, Produkcija, Standard i Revolver, na 24 poligona koja su se rešavala u trajawu od pet dana.

Takmi~ewe je okupilo sve najboqe takmi~are iz Evro-pe, ali i nekoliko svetski

poznatih imena iz SAD i sa Filipina. Mom~ilovi} sma-tra da se organizator nije po-sebno istakao, jer je ve}i deo poligona bio je napravqen neposredno pred takmi~ewe u blizini kamenoloma i pra-šine je bilo svuda na tere-nu. Poligoni sa metnim si-tuacijama nisu imali više taktika za rešavawe, tako da su svi takmi~ari ga|ali uglavnom na isti na~in. Organizator je pokušao da podigne težinu takmi~ewa tako što je postavio mete na ve}im daqinama i do 40 metara, koristio je dosta „no-shoot“ meta, „hard-cower“ meta, mini meta, kao i puno brzih klate}ih meta (bobe-ri). Mom~ilovi} navodi i da su zaštitni bedemi izme|u poligona podignuti na visi-nu od dva do tri metra, što je jako nisko. Druga greška je bila u poziciorawu meta unutar poligona, tj. kontro-le rikošeta metka prilikom prolaska kroz metu i udarca u zemqanu podlogu. Rezultat svega je veliki broj rikoše-ta zrna, koja su završila na susednim poligonima.

Dragan Xami}

Po~etkom oktobra u Lepenskom Viru, u organizaciji Nezavisnog

sindikata policije, održane su Druge radni~ke sportske igre. U malom fudba-lu, pikadu, stonom tenisu i streqaštvu, takmi~ile su se ekipe iz 26 podru~nih policijskih uprava, a u revijalnom delu, u~esnici su se nadmetali u kuvawu ko-tli}a i potezawu konopca.

Prvo mesto u malom fudbalu osvojila je ekipa Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. Zlatna medaqa i statua za najboqeg golgetera pripala je policaj-cu Policijske ispostave u Sremskoj Mitrovici Milošu Petrovi}u. Dra-gana Staneti} iz SGP Sremska Ra~a se okitila srebrnom medaqom u pikadu, u ženskoj konkurenciji, a za osvojeno

drugo mesto u ekipnoj konkurenciji, Po-licijska uprava u Sremskoj Mitrovici je dobila pehar i srebrnu medaqu. Eki-pu naše Policijske uprave ~inilo je 20 policajaca - sportista, me|u kojima tri koleginice i selektor ekipe Snežana Brežwak Filipovi}, predsednik KC za Sremsku Mitrovicu.

Dodeli nagrada najboqima prisustvo-vali su zamenik direktora policije Branislav Mitrovi}, pomo}nik mini-stra Žeqko Koji} i na~elnik Odeqewa za finansije i buxet Drago Bjelica.

Žeqka Avri}

Mom~ilovi}tre}i u Evropi

Radni~ke sportske igre

Sport

Pripadnik Specijalne antiteroristi~ke jedi-

nice, ~lan Kluba borila~kih veština „SAJ“ i reprezenta-cije Srbije u xiu-xici Milija Mijailovi}, na Desetom pr-venstvu Balkana u xiu-xici, u septembru u Atini, osvojio je zlatnu medaqu u kategoriji preko 94 kilograma, kada se na tatamiju borilo preko 400 takmi~ara.

Prošle godine je u Buku-reštu, Mijailovi} osvojio bronzanu medaqu u istoj ka-tegoriji, kada je bronzu osvo-jio i wegov klupski kolega iz SAJ-a Aleksandar Mari~i} u kategoriji do 85 kilograma.

Pre nego što je stigao do fina-la, Milija je imao još tri borbe sa takmi~arima iz Gr~ke i Bosne i Her-cegovine, a u finalnom me~u je pobe-dio reprezentativca Gr~ke, prošlogo-dišweg finalistu.

Klub borila~kih veština „SAJ“, ~iji je Milija trener i jedan od naj-uspešnijih takmi~ara, osim doma}e, sa uspehom nastupa i u „Jadranskoj ligi“ xiu-xice, u okviru koje se nadme}u klu-bovi iz zemaqa sa prostora nekadašwe

Jugoslavije i u kojoj trenutno zauzima prvo mesto.

Jedan od posledwih uspe-ha takmi~ara KBV „SAJ“ jeostvaren u oktobru na me-|unarodnom turniru xiu-xiceu Temerinu, koji je tako|e

bodovan za doma}e pr-venstvo i „Jadransku

ligu“, na kome su takmi~ari kluba osvojili ~etiri medaqe: Mili-ja Mijailovi} osvojio je prvo mesto u katego-riji do 94 kilo-

grama, drugo me-sto u kategoriji

preko 94 kilograma Marko Vujaševi}, a

tre}i su bili, i Marko Veqkovi} u kategoriji do 85

i Gole Ne|eqko do 77 kilograma.

Dragan Xami}

U Specijalnoj anititeroristi~koj jedinici u okviru programa

specijalnog fizi~kog obrazovawa pripadnika, uvežbava se nekoliko borila~kih veština i metoda samood-brane - xudo, xiu-xica, karate i Krav Maga. Pripadnici jedinice u~estvuju i na sportskim takmi~ewima i se-minarima iz borila~kih veština, a poha|ali su i nekoliko kurseva izra-elskog odbrambeno-takti~kog sistema Krav Maga.

Seminar me|unarodnog karakte-ra, na kome je uvežbavan izraelski odbrambeno-takti~ki sistem Krav Maga, održan je krajem avgusta u bazi SAJ-a u nastavnom centru MUP-a„13. maj“, na kome je u~estvovalo petnaest polaznika, iskusnih tre-nera iz Nema~ke, Velike Britanije, Poqske, Kanade i Srbije, me|u koji-ma su ~etvorica pripadnika SAJ-a, dva Specijalne brigade i nekoliko u~esnika iz klubova. Rukovodilac na seminaru bio je jedan od najiskusni-

jih trenera Ejal Janilov iz Izraela.

Desetodnevni seminar organizova-li su SAJ, Klub borila~kih veština „SAJ“ i Klub prakti~nog streqaštva „Delta“, kao i Centar za obuku „Krav Maga Global – Srbija“, koji predvodi instruktor Jovan Manojlovi}. Semi-nar je predstavqao završni deo obuke za dobijawe zvawa instruktora.

Krav Maga je zvani~ni odbrambeno-takti~ki sistem izraelske vojske, po-licije i ostalih službi bezbednosti, prihva}en u mnogim vojno-policijskim službama i specijalnim jedinicama širom sveta. Ovaj efikasni borbeni sistem podrazumeva savladavawe jednog ili više napada~a sa ili bez oružja, kao i upotrebu li~nog naoružawa u od-brambene svrhe. Nastao je kao rezultat višedecenijskih prakti~nih iskustava izrealske vojske i policije i proveren je i dokazan u realnim uslovima. Ova borila~ka veština prilago|ena je i za vežbawe civila i gra|ana, kao efikasan sistem samoodbrane u svim prilikama.

Pripadnici SAJ-a koji su poha|ali kurs, pored toga što su u~ili i vežbali,

obu~ava-li su po-l a z n i k e procedura-ma bezbednog rukovawa vatre-nim oružjem koje se primewuju u jedi-nici, kao i tehnici preciznog ga|awa.

Glavni instruktor Ejal Janilov je tokom karijere duge ~etrdeset godina obu~avao pripadnike mnogih specijal-nih policijskih i vojnih jedinica ši-rom sveta.

„Krav Maga je je veoma logi~na ve-ština, zasnovana na uro|enim reakci-jama. Ako vam je prva reakcija kada vi-dite ~oveka sa bombom da ga uhvatite za ruku i otmete mu bombu, Krav Maga vas u~i kako da to uradite efikasno. Izuzetno je efikasna i usmerena na realne situacije i snažne kontrana-pade“, objašwava Janilov, koji je ovu veštinu u~io neposredno od wenog osniva~a Imija Lihtenfilda.

Dragan Xami}

Krav Maga za svaku situacijuC e n -

tar za obuku „Krav Maga Global –

Srbija“ ~lan je najve}e me|unarodne „Krav Maga

Global“ organizacije sa sedištem u Izraelu i or-ganizuje seminare i obuke

za mnoge vojne, poli-cijske i bezbedno-

sne službe.

Klub borila~kih veština „SAJ“, ~iji je Milija trener i jedan od naj-uspešnijih takmi~ara, osim doma}e, sa

u Temerinu, koji je tako|e bodovan za doma}e pr-

venstvo i „Jadransku ligu“, na kome su

takmi~ari kluba osvojili ~etiri medaqe: Mili-

riji do 94 kilo-grama, drugo me-

sto u kategoriji preko 94 kilograma

Marko Vujaševi}, a tre}i su bili, i Marko

Zlato u Atini

21

Glavni policijski savetnik iz Sektora unu-trašwe kontrole Tadija Dimitrijevi}, je-

dan je od najaktivnijih i najuspešnijih ~lano-va Planinarskog kluba „Policajac – Josif Pan~i}“. Dve godine uzastopce proglaša-van je za najuspešnijeg planinara ovog društva, a prošle godine, Planinarski savez Srbije predložio je da bude rangi-ran kao sportista nacionalnog razreda. On je, kako isti~e, samo tokom prošle godine prepeša~io više od pet stotina kilometara i savladao visinsku razliku od 26 kilometara.

„Planina i vi se ili prepoznate ili ne. Po-nekad me pitaju zašto se peti na vrh planine, da bi opet sa we sišli, u ~emu je tu smisao? Ja im odgo-varam pitawem: U ~emu je smisao života? Pla-ninarewe mi se neosetno uvuklo pod kožu, iako sam dete ravnice i reke“, kaže Tadija, koji je rodom iz Loznice. Kako kaže, prvi hobi mu je bio ribolov, ali planina ga je op~inila pri prvom susretu. Taj svoj ose}aj, Tadija voli da do~ara citatom iz kwige „Sveta planina Kajlaš“: „Po jed-nom starom azijskom mitu, kada je Tvorac formirao kopno na zemqi, pažwu je usme-rio na plodne ravnice, koje su qudima mo-gle da pruže dobre uslove za život i spokoj-no ratarstvo. Tada je bogiwa majka Sveta rekla: „Istina je, qudi }e u ravnici na}i hleb i trgovi-nu, ali kada bogatstvo, zlato i pohlepa uprqaju dušu stanovnika ravnice, gde }e se oni, koji su me|u wima ostali ~istim duhom, uputiti radi spa-sa i okrepqewa? Potrebno je, ili da dobiju krila, ili neka im budu date planine, kako bi se spasli od groznice koju sa sobom do-nose zlato i slava“. Tvorac je odgovorio: „Rano je za krila, krila bi mnoge qude ponela u smrt... da}emo im planine, neka ih se plaše, ali za one druge, planine }e biti spas.“

„Verujem da je planina lekovita i da pred-stavqa pravi odgovor na život u stresu. Ume-sto da provedemo dan vikenda mrzovoqni ispred

Planinarewe – put ka sadr`ajnijem `ivotu

Pod Monblanom, Tet Rus, 3.167m n.v.

Dolomiti, Italija, Tofana de rozes, 3.225m n.v.

Pogled savrha Visitora,

2.211m n.v.

Na vrhu Irana, Damavand, 5.671m n.v.

Tadija Dimitrijevi} od najranije mla-dosti voli poeziju koja je, kako ka`e, na~in da se sa malo re~i mnogo ka`e. Tokom školovawa u rodnoj Loznici i kasnije u Sremskoj Kamenici, pokazi-vao je talenat za pisawe i pobe|ivao na takmi~ewima u govorništvu.

Nekima od kolega ve} je poznato da je on autor pesme „Srce je moje violina“ koju izvodi jedna od najpoznatijih peva~ica narodne muzike Lepa Luki}.

„Tu pesmu sam napisao 1985. godine, u vreme kada sam bio mlad policajac, i

veoma mi je laskala popularnost te pe-sme“, ka`e Dimitrijevi}. Još ~etrdesetak wegovih pesama izvode poznati narodni peva~i kao što su Merima Wegomir, Ne-deqko Bilki}, Šeki Turkovi} i drugi, a kako isti~e, posebno je ponosan na stihove pesme „Praštaj“ koju izvodi grupa S.A.R.S.

„Poznajem te mladi}e, pa sam im poklo-nio pesmu i jako mi je drago što sam se i na primeru tih stihova uverio da sna`na re~ nikoga ne ostavqa ravnodušnim. U pi-tawu je balada koja je našla svoju publiku i veoma sam zadovoqan zbog toga“, ka`e Tadija Dimitrijevi}.

Lepa re~ na|e put do srca

[kola zaplaninarske vodi~e

2013. Kawon Mileshevke

Uspon na najvi{i vrh Turske,Ararat, 5.173m n.v.

22

Sport

Ovo nema u dolini

Na Rtwu

Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Биро zа сарадњу с медијима, Булевар Михајла Пупина 2, Београд. Телефон: 011/3008205, Факс: 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs. Интранет адреса: policajac@mupПРИПРЕМА И ШТАМПА: Космос д.о.о., Светог Саве 16-18, Београд. ФОТОГРАФИЈЕ: МУП Републике Србије. ТИРАЖ: 4500, CIP – Каталогизација у публикацији, Народна библиотека Србије, Београд, ПОЛИЦИЈА ДАНАС, ISSN 1821-1879 – Полиција данас, COBISS.SR-ID 167666444.

Pogled savrha Visitora,

2.211m n.v.

Hercegova~ki kr{

Detaqsa usponana Jalovec

televizora, mnogo je boqe oti}i u planinu sa prijateqima“, pri~a Tadija i dodaje da je planinarewe sport kojim se qudi mogu bavi-ti do duboke starosti.

Kako navodi, prvo je sa prijateqima odlazio na Trešwicu i Torni~ku Bobiju, a 2004.

godine se u~lanio u naš planinar-ski klub i od tada je neprekidno

~lan. Posle nekoliko godina planinarewa, otisnuo se u vi-sokogorstvo.

„Ohrabrio sam se da u|em u ekspediciju za Monblan 2010. godine, zajedno sa tri-desetak najaktivnijih pla-

ninara sa podru~ja bivše Ju-goslavije“, pri~a Tadija. Ova

ekspedicija nije uspela zbog velikog nevremena koje je tada za-

hvatilo Alpe, ali su weni ~lanovi, zahvaquju}i prisebnosti i hrabrosti

vodi~a, uspeli da se vrate i popnu na ledene Dolomite.

U okviru pripreme zaMonblan, Tadija je za-vršio alpinisti~ki kurs i tada je imao priliku da se susret-ne sa neverovatno nepristupa~nim pre-

delima Komova, koji podse}aju na površinu Me-

seca, a do wih je nemogu}e sti}i bez alpinisti~ke opreme.

Godinu dana posle Monblana, krenuo je u osvajawe Ararata. Kako kaže, intuicija mu je

govorila da ne ide na Monblan, a baš te go-dine dogodila se jedna od najve}ih tragedi-

ja, kada je nedaleko od poznatog skijaškog centra Šamoni lavina zatrpala 22 alpi-nista, od kojih je devet poginulo, a devet povre|eno.

Tadija je i autor himne Planinarskog kluba „Josif Pan~i}“ i licencirani je vodi~ planinarskih tura na planinama do

3.000m u letwim uslovima. Isti~e da je jako ponosan na klub kome pripada. ^lanovi

su kolege iz Ministarstva unutrašwih po-slova i BIA, ali ima i drugih gra|ana.

„Bilo bi nam izuzetno drago da se što više rad-nika Ministarstva unutrašwih poslova u~lani u klub

– kad god se neki od kolega pojavi, nastojimo da ga što više animiramo. Koristim ovu priliku da pozovem kolege da pogledaju naš sajt, na kome se nalaze fotografije i izveštaji sa naših akcija i da nam se pridruže u zdra-vijem i sadržajnijem životu.

S.K.

Ponosan na svoj profesionalni putTadija Dimitrijevi} radi u Ministarstvu unu-

trašwih poslova od 1981. godine, a za policijski po-ziv opredelio se veoma rano. Završio je Sredwu ško-li unutrašwih poslova u Sremskoj Kamenici, a potom i Pravni fakultet i polo`io pravosudni ispit.

Isti~e da je polagawe pravosudnog ispita bilo prelomni momenat, jer se, uprkos prilici da wegova karijera krene drugim tokom, još jednom svesno opre-delio da ostane u ovoj profesiji.

„Iz ove perspektive, rekao bih da sam tek tada po-stao policajac“, ka`e Dimitrijevi}.

Bio je pozornik, inspektor, šef smene, pomo}nik, pa zamenik komandira i komandir, na~elnik odeqewa, savetnik, pomo}nik, pa zamenik na~elnika uprave.

„Ni jednu stepenicu nisam presko~io i veoma sam ponosan na svoju policijsku karijeru“, pri~a on i isti~e da nikada u `ivotu, ni kada je bio pred naj-ve}im profesionalnim i li~nim iskušewima, nije za`alio zbog svoje odluke.

[kola zaplaninarske vodi~e

2013. Kawon MileshevkeJulijski alpi, Slovenija, Jalovec,

2.645m n.v.

Pod vrhom Hercegovine, ^vrsnica 2.228m n.v

23

Planina-rewe je sport kojim se qudi

mogu baviti do du-boke starosti. Jedan od visokogoraca po-

peo sa na Ararat sa punih 75

godina.

Na Rtwu

24

Obeležavawe De~je nedeqe u Zemunu.Podeqen je Porodi~ni priru~nik zaponašawe u vanrednim situacijama.

Policija vrši uvi|ajna Brankovom mostu u Beogradu.

FOTO: Aleksandar Mateji}iz Uprave za vanredne situacije u Beogradu

FOTO TANJUG

Vatrogasci gase požarna Kopaoniku, koji je izbio24. oktobra u apartmanskom

nasequ Konaci. Gosti su evakuisanina vreme i povre|enih nije bilo.

FOTO TANJUG

FOTO: Aleksandar Mateji}iz Uprave za vanredne situacije u BeograduFOTO: Aleksandar Mateji}iz Uprave za vanredne situacije u Beogradu

FOTO TANJUG