@ITIJE I PODVIZI SVETOG VELIKOMU^ENIKASTEFANA DE^ANSKOG

KRAQA SRPSKOGveti Stefan De;anski be[e sin kraqa Milutina i otac caraDu[ana. :edo pobozne kraqevske porodice, Stefan od najrani-jeg detiwstva bi vaspitan u hri['anskoj poboznosti. No wemupade u deo da u ranim godinama svojim prezivi mnoge te[ke ne-voqe. U ta vremena u Srbiji bivahu ;este smutwe i me]usobice, ai ratovi sa neprijateqima.

Neprijateqi Pravoslavqa Tatari, pokoriv[i pravoslavnu Rusiju, us-tremi[e se na druge slovenske pravoslavne yemqe. Naro;ito velika opasnoststade groyiti slovenskim drzavama Balkanskog Poluostrva od strane krimskoghana Nogaja. Tatarska vojska, [iqana od Nogaja, opusto[i Bugarsku, pa stadeupadati i u Srbiju. Bugarska na neko vreme pade pod vlast Tatara< a takav udespretio je i Srbiji. Ali srpski kraq Milutin preduye odlu;ne mere. Po[to nijebio u stawu da se vojnom silom odupre mo'nom tatarskom hanu, on stupi s wim upregovore, i spre;i najeydu Tatara, ali bi prinu]en da hanu da kao taoca svogdesetogodi[weg sina Stefana, i sa wim nekoliko ynatnih srpskih velmoza. NoGospod pomaga[e poboznom de;aku kraqevi'u Stefanu u wegovim neda'ama, jerse on sav be[e predao pomo'i svemilostivog Gospoda i ka wemu jedinomegleda[e. I uskoro me]u Tatarima iybi[e me]usobice koje se yavr[i[e ubist-vom Nogaja. Stefan iskoristi te smutwe i nakon tri godine vrati se u otaxbinu.

Kada postade punoletan Stefan bi ozewen 'erkom bugarskog vladaraMarijom. I dobi na upravu Yetu, jednu od vaznih oblasti onda[we Srbije.Umiqat, dobar, krotak, milosrdan prema sirotiwi, kraqevi' Stefan uziva[eveliku qubav i po[tovawe. No Stefanova ma'eha, druga supruga kraqa Milu-tina, Simonida, 'erka viyantijskog cara Andronika Starijeg, zele'i da wensin Konstantin nasledi presto, a ne kraqevi' Stefan, wen pastorak, ona stadelukavo i ve[to raditi kod kraqa Milutina da oscrni u wegovim o;imakraqevi'a Stefana. Pri tome ona se posluzi ;ak i klevetom, kako Stefan ho'eda mu otme presto.

U to vreme neki od srpske vlastele stado[e upoyoravati Stefana naopasnost koja mu preti, i savetovahu mu da iybegne tu opasnost na taj na;in [to

2bi digao ustanak protiv oca, i oteo mu kraqevsku vlast. Na nesre'u, neki odvlastele, quti na spletke protiv kraqevi'a Stefana, otkaya[e poslu[nostkraqu. To bi predstavqeno kraqu Milutinu kao da je u veyi sa yaverom wegovogsina Stefana protiv wega. Kraq ode sa vojskom u Yetu, i ugu[i metez. Stefaniya]e pred oca sa potpunom sinovskom pokorno['u, i otac ga u po;etku primilepo. Ali potom pristalice Simonidine toliko pometo[e dobroga oca da on,ne proveriv[i stvar kako vaqa, naredi da Stefana okovana odvedu u yamak, uSkopskoj oblasti, i tamo oslepe.

To bi u;iweno. Na Ov;em poqu, gde beja[e hram svetog Nikolaja:udotvorca, Stefanu bi[e iyva]ene o;i. Oslepqeni Stefan ose'a[e stra[nebolove i krepqa[e sebe jedino molitvom. Svu no' u stra[nim mukama skoromrtav, on pred yoru malo yaspa. I vide u snu ovo> pred wim stoji divan svetitequ arhijerejskom odejawu, lice mu sija blagodatnom svetlo['u, i on drzi na svomdesnom dlanu oba wegova iyva]ena oka, i govori mu> Ne tuguj, Stefane/ Evo tvo-jih o;iju na mome dlanu@. I govore'i to on mu pokayuje oba oka. A Stefan kaoraymi[qaju'i, upita ga> !A ko si ti, gospodine moj, [to pokayuje[ toliko sta-rawe o meni?@ A pojavqeni odgovori> !Ja sam Nikolaj Mirlikijski@. Pro-budiv[i se od sna, stradalac smernim srcem uyno[a[e blagodarnost Bogu i We-govom ugodniku. A ose'a[e i neko ne malo olak[awe bolova.

No gowewe Sgefana ne yavr[i se time. Kraq Milutin, pod uticajemiymi[qene yavere svoga sina, zele'i da osigura sebe, protera Stefana iy otax-bine i posla ga na yato;ewe u Carigrad k svome tastu caru Androniku Starijemsa dva maloletna sina wegova> Du[anom i Du[icom. No i u iygnanstvu Bog neostavi trpeqivog stradalca Stefana. Istina, u Carigradu Stefan bi li[enslobode. U po;etku wemu bi dat yaseban dvorac, sa potpunim iydrzavawem odcara, ali mu be[e yabraweno iylayiti iy dvorca. Potom Stefan bi sa svoje dvojedece preme[ten u carigradski manastir Pantokratora (=Svedrziteqa) podnadyor igumana bey ;ije doyvole Stefan nije smeo nikoga primati niti s kimraygovarati. No divni Stefan hrabro podno[a[e tegobe yato;ewa< i ;esto go-vora[e sebi> Trpi Stefane/ jer je Gospod rekao> Trpqewem svojim spa[avajtedu[e svoje (Lk. 21, 19). I ne prestaja[e blagodariti Boga, opomiwu'i se re;isvetog Apostola> !I bivajte blagodarni@ (Kol. 3, 15). I ;esto se moqa[e i mnogametanija pravqa[e. A kada se manastirska bratija skupqala na bogosluzewe, onje prvi dolayio i nepomi;no stajao do kraja sluzbe, tako da su se wegovoj bo-drosti i revnosti divili i nastojateq i sva bratija. Yato svi qubqahu Stefanai ukayivahu mu pazwu. I ;esto dolazahu k wemu na duhovne raygovore. Sve to neostade nepoynato i samome caru. Slu[aju'i o pohvalnom zivqewu yato;enika,car ga je ;esto priyivao k sebi u carski dvor, raygovarao s wim o du[ekorisnimstvarima, i yajedno s wim obedovao.

U to vreme vispreni pristalica Yapada !na;alnik akindinatske jeresi@,Varlaam, uybu]iva[e Carigrad svojim sholasti;kim ispadima o Tavorskoj svet-losti. Blazeni patrijarh Atanasije osudi Varlaama na saboru, ali prepredeniVarlaam na]e sebi pristalice na dvoru i uynemirava[e prestonicu. Pri jednomraygovoru iyme]u cara i kraqevi'a Stefana o du[ekoristnim stvarima idrzavnim poslovima, povede se re; o jeretiku Varlaamu. Car Andronik upitaStefana [ta misli o Varlaamu. Stefan odgovori> Care, nepravedno je i

3nedoli;no da ti, po;astvovan carskim prestolom i postavqen od Hrista yapastira tako velikom stadu, drzi[ neprijateqe Wegove u svome gradu< wihtreba da odgoni[ kao vukove koji upropa['uju du[e, i da peva[ sa Davidom>Omrynuh, Gospode, one koji tebe mrye (Ps. 138, 21).

Car se udivi mudrim re;ima Bozjega ;oveka, i odmah yapovedi da mu Var-laama dovedu sveyana, i da se iyagnaju wegovi jednomi[qenici iy carskog grada,i da ih ne primaju gradovi i sela wegove drzave. No Varlaam, hitno obave[teno tome od jednog dvorjanina, svog jednomi[qenika, tajno se ukrca u la]u i po-beze u Rim. - I tako Bog savetom svoga ugodnika o;isti yemqu naroda svoga odylovernih jeretika.

Takva beja[e Stefanova revnost ya poboznost, takva mrzwa premajereticima, takva vera ka Hristu. Od tada car jo[ vi[e yavole qubiteqavrline Stefana, i jo[ vi[e mu se divqa[e. Pa ne samo car i manastirskabratija, nego i patrijarh i sve sve[tenstvo, i svi ynatni qudi u Carigradu ivelmoze, veoma qubqahu i uvazavahu Stefana ybog wegovih vrlina i mudrosti.On smerno['u i govorom privla;a[e srca sviju< i neka blagodat sija[e iy licawegova< a qubav [to be[e u wemu, sve je privla;ila k wemu.

I on, pun plamenog hristoqubqa, uvek hita[e ka Bozjoj qubavi, upraz-wavaju'i molitvu, post, smirewe, slu[awe sve[tenih kwiga, a svrh svegamilostiwu. Jer on milostiwe ne ostavqa[e. Od onoga [to mu car dava[e i onioko cara, on malo ostavqa[e sebi, radi najpotrebnije potrebe, a ostalopredava[e u ruke igumanu radi raydavawa sirotiwi.

Jedan velmoza srpski, stari poynanik i po[tovalac Stefanov, poslaStefanu po poverqivom sluyi ynatnu koli;inu ylata, zele'i da mu olak[ayato;eni;ko ylopa'ewe. Poslanik predade ylato Stefanu i isporu;i poydrav samnogo prijateqskih re;i i lepih zeqa od po[iqaoca. Stefan yablagodari do-brotvoru, pomoli se ya wega Bogu, pa doyva igumana i dade mu sve ylato da ga ray-deli sirotiwi. Iguman moqa[e Stefana da bar jedan mali deo ylata yadrzi yasvoje potrebe, ali on odbi govore'i da mu je sam Bog dosudio da zivi u tu]ini ida ga tu]inci hrane, yato poslano ylato treba dati onima koji stvarnooskudevaju - sirotiwi. Donosioca pak sa qubavqu yadrza kod sebe neko vreme,pa ga onda otpusti da se vrati u otaxbinu. Pri ispra'aju on sa mnogo suya ya-hvaqiva[e svom prijatequ - dobrotvoru, mole'i donosioca da mu prenese ovuwegovu usrdnu molbu> da 'e wemu biti radost i uteha, ako novac, koji bi ubudu'enamenio wemu, rayda tamo[woj sirotiwi.

Pri kraju pete godine yato;ewa, ya vreme bdenija uo;i svetog Nikole,Stefan staja[e na svom mestu u Crkvi, i skru[ena srca moqa[e se iy dubinedu[e. A kada ya vreme ;itawa svetiteqeva zitija i ;udesa on sede u sto iyadrema, wemu se opet javi sveti Nikola i re;e mu> Se'a[ li se [ta sam tirekao kada sam ti se pro[li put javio? - Stefan pade na yemqu i re;e> Poynajemda si ti veliki svetiteq Nikolaj, ali se ne se'am [ta si mi rekao. - SvetiNikola mu re;e> Rekao sam ti da ne tuguje[, jer su tvoje o;i u mojoj ruci, i po-kayao sam ti ih. - Stefan se stade prise'ati toga, i pripav[i k nogama svetite-qevim, moqa[e ga da se smiluje na wega. - Svetiteq mu re;e> {to ti tada

4obe'ah, evo sada sam do[ao da ispunim. - I oseniv[i krsnim ynamewemStefana, dota;e se o;iju wegovih i re;e> Gospod na[ Isus Hristos, kojislepome od ro]ewa podari vid, daruje i tvojim o;ima wihov pre]a[wi vid. - Ipri tim re;ima svetiteq postade nevidqiv. A Stefan se prestra[en trze iysna< i do[av[i sebi stade jasno videti kao i ranije. I uyev[i svoju palicu, oniya]e iy crkve, kao [to je kao slep i do tada hodio, ode u keliju, i pav[i nayemqu on se dugo sa suyama moqa[e i uyno[a[e blagodarnost Bogu ya svojeisceqewe. Posle duge molitve, poveyav[i o;i ubrusom kao ranije, on se ponovovrati u crkvu, i staja[e kao i obi;no na svom mestu. A utaji od svih ;udo koje sedesilo s wim, i niko ne saynade da mu je vid vra'en, sve do dana kada Bogu biugodno da ga vrati u otaxbinu i postavi ya kraqa srpskog.

Ne pro]e mnogo dana posle ovog ;udesnog progledawa Stefanovog, a we-gov mla]i sin, maloletni Du[ica, te[ko se raybole, i ya kratko vreme umre.Stefan to podnese trpeqivo, bey roptawa, ponavqaju'i re;i blazenoga Jova>!Gospod dade, Gospod uye@ (Jov. 1, 21). A predaju'i grobu telo svoga deteta, on po-dize ruke k nebu i re;e> Tebi Gospode predajem svoje dete. Blagodarim i slavimTvoje ;ovekoqubqe, Promislitequ dobri, [to si iyvoleo primiti plod utrobemoje koji jo[ nije iskusio ylo.

Posle toga blazeni Stefan provede jo[ dve godine u yato;ewu. Iako jeon trpeqivo i blagodarno podnosio svoje iygnanstvo kao krst, dodeqen mupromislom Bozjim, ipak je zeleo da se vrati u svoje ota;astvo. I sa tom zeqomon pi[e dirqivo pismo u Hilandar, gde se u to vreme nalayio srpski episkop,kasnije arhiepiskop Danilo, prema kome je ranije Stefan svagda gajio qubav iprijateqstvo. U tom pismu on zivim bojama opisuje svoje pa'ewe, i moli epis-kopa Danila da yajedno sa svojim svetogorskim velikim starcima posreduje predwegovim ocem, kraqem Milutinom, i iydejstvuje mu milost i povratak u otax-binu. Episkop Danilo u Svetoj Gori sayva sabor ;esnih staraca, na kome squbavqu u Gospodu ve'ahu o ovoj stvari. I re[i[e te napisa[e molebna pisma>jedno kraqu Milutinu, a drugo arhiepiskopu Nikodimu. I iyabra[e neke od tih;esnih staraca da ta pisma odnesu u Srbiju i posreduju o povratku kraqevog sinaStefana i unuka Du[ana. Iyaslanici otputova[e u Srbiju, i odo[e preosve'e-nom arhiepiskopu kir-Nikodimu i predado[e mu s usrdnom molbom i qubavquoba pisma. Preosve'eni Nikodim ih pazqivo saslu[a, i kao vaistinu muz do-brih zeqa i revniteq istinite qubavi, ode sa wima hristoqubivom kraqu,predade mu pismo i sam od sve du[e moqa[e kraqa da usli[i molbe sviju wih.Krasnore;ivo pismo i govori arhiepiskopa Nikodima i svetogorskih ;esnihstaraca tronu[e srce oca, i on im re;e> Molbu va[u usvajam i yapovedam da budeva[a voqa u svemu [to se ti;e moga sina.

U to vreme doputova u Srbiju iy Carigrada kao carev iyaslanik igumanmanastira Pantokratora, u kome provo]a[e svoje yato;ewe Stefan sa sinom.Ovoga igumana, ;oveka mudrog i krasnore;ivog, viyantijski car Andronik poslak svome yetu, srpskom kraqu Milutinu, da i[te od wega vojnu pomo' protiv ne-prijateqa gr;kog carstva. Po[to kraq svr[i pregovore o tome, on poyva igu-mana k sebi na raygovor nasamo, i stade ga raspitivati o svome sinu Stefanu.Iguman podrobno ispri;a ocu o vrlinama, podviyima, trpqewu i mudrosti we-govog sina> i tvr]a[e da Stefan vi[e vredi nego sve carske riynice. I yavr[i

5blago;estivi iguman ovim re;ima> Ako ho'e[ poslu[ati mene> vrati s ;a['usebi ovoga sina, koji je vi[i od ;ove;anske ;asti.

Sve to veoma potrese kraqa Milutina. Pored toga nedavno be[e umrlawegova ta[ta, Simonidina majka, carica Irina, glavna vinovnica neprijate-qstva oca prema sinu. Ybog svega toga kraq Milutin donese odluku da vratisina. I posla iyaslanstvo caru Androniku sa molbom> da sina wegova Stefanasa unukom Du[anom uputi natrag u Srbiju. Car se veoma obradova tome, jer be[eyavoleo Stefana i visoko ga je cenio. I doyvav[i ga sebi, on se oprosti sa Ste-fanom, grle'i ga sa suyama i daruju'i ga bogatim darovima. No Stefan sve tedarove dade manastiru u kome je proveo godine svoga yato;ewa. Sva bratijamanastirska sa tugom, suyama i molitvama isprati[e Stefana, ose'aju'i se kaoda se rastaju sa du[om.

Tako posle osam godina yato;ewa u tu]ini, Stefan se vrati u svojeota;astvo sa svojim poodraslim sinom Du[anom. Susret sa ocem je bio potresan.Sin je pao pred noge ocu, otac je sa suyama grlio sina. I u qubavi Hristovoj po-miri se otac sa sinom. I dade Stefanu na upravu Budimqansku oblast u Yeti, aunuka Du[ana ostavi kod sebe. Od toga vremena bogoqubivi Stefan postadeve'i u qubavi Hristovoj, i hrawa[e se u du[i nekom bozanstvenom slado['u, iima]a[e dobre nade u svemu.

Nakon tri godine, 29. oktobra 1320. godine umre blazeni kraq Milutin.Pristalice ma'ehe Stefanove Simonide, iyayva[e metez u korist wenog sinaKonstantina, ali ve'ina srpskih velmoza stade na stranu yakonitog naslednikaprestola, starijeg sina Stefana. I na Bogojavqewe 1321. godine Stefan bi uPriyrenu u sabornoj crkvi krunisan ya kraqa od strane arhiepiskopa Nikodimai celog sve[tenog sabora srpskog. Yajedno sa ocem, po viyantijskom obi;ajukrunisan bi na kraqevstvo i wegov sin - !Stefan mladi kraq@, kome be[e imeDu[an. Stefan stade vladati pod imenom Uro[a III. A pred krunisaweStefan skide yavoj sa o;iju, i svima bi o;igledno objavqeno i pokayano ;udesnopovra'ewe vida Stefanu molitvenim posredovawem velikog ;udotvorca svetogNikole. I tako se svi uveri[e da Stefan vidi kao i ostali qudi.

Me]utim, brat Stefanov, sin Simonidin, Konstantin, sabra vojsku ve'i-nom od tu]inaca, i krenu protiv Stefana, yahtevaju'i od wega da mu ustupikraqevski presto. Stefan sa svoje strane skupi vojsku i krenu u susret Kon-stantinu. Ali pre no [to je do[lo do bitke, Stefan uputi bratu pismo, mole'iga da ne ratuje protiv svoje otaxbine. U pismu Stefan pisa[e Konstantinu>!Stefan po milosti Bozjoj kraq Srba, veoma zeqenom bratu na[e mo'i Kon-stantinu zeli ydravqe. :uo si [ta se dogodilo sa mnom po promi[qawu Bogakoji sve ude[ava na dobro. Pomilovan Bogom, postavqen sam ya kraqa ota;komnasle]u, da narodom vladam strahom Bozjim i pravdom, po primeru predaka.Yato prestani sa onim [to si poduyeo< do]i da se vidimo< primi drugo mesto ukraqevini kao drugi sin, a ne ratuj sa tu]inima protiv svoga ota;astva< pros-trana je yemqa na[a, ima u woj dosta mesta i ya mene i ya tebe. Ja nisam Kajinbratoubica, ve' drug bratoqubivom Josifu. Re;ima Josifovim govorim tebi>Ne boj se, ja sam Bozji. Vi ste mislili ylo po mene, ali je Bog mislio dobro pomene (1 Mojs. 50,20)@. - Me]utim Konstantin ne hte da prihvati poyiv qubavi,

6nego krenu na Stefana i sukobi se sa wegovom vojskom. U zestokoj bitci samKonstantin bi ubijen, a wegovi qudi pre]o[e Stefanu.

Protiv Stefana ustade sa namerom da mu otme presto i wegov brat odstrica Vladislav, sin Sremskog kraqa Dragutina, brata Milutinova. Ali se iova pobuna yavr[i dobro po Stefana> Vladislav bi primoran da se pokori Ste-fanu, kada uvide da Srbija nije ya wega ve' protiv wega. - A kraq Stefan, uko-liko mu Bog vi[e pomaga[e, on utoliko biva[e sve smireniji i smireniji<;esto postequ svoju kvas[e suyama, ne samo no'u nego i svakog dana savest svojuumiva[e suyama, nayivaju'i sebe crvom a ne ;ovekom, i smatraju'i sebe yemqomi pepelom. U kraqa Stefana sve odisa[e strahom Bozjim i pobozno['u< ivlada[e on mudro i bogougodno, ;ovekoqubivo i bogoqubivo.

Posle smrti svoje prve supruge, bugarske princeye, kraq Stefan je jo[dvaput stupao u brak> sa Blankom, 'erkom Filipa Tarentskog, hercoga Ahajskog<i posle smrti ove druge zene, sa Marijom, 'erkom solunskog namesnika JovanaPaleologa.

U mirno vreme kraq Stefan se stara[e o blagostawu svojih podanika i oCrkvi, jer sija[e vrlinama kao sunce. On potvr]iva[e pre]a[we poveqe<stara[e se o ;istoti vere i uni[tewu jeresi u granicama svoje drzave. Jedansavremenik pi[e o wemu ovo> !Gospod ga iyabra i proslavi ya otaxbinu, kaoyveydu svetlu i jarku< on utvrdi ota;astvo svoje< osvoji mnoge gradove i oblasti<rayveja neprijateqe svoje. On posla sina svoga protiv beyboznih i ne;astivihbabuna. On Bozjom pomo'u odnese pobedu nad wima@. - Babunima su se nayivalibogumili, opasni jeretici, koji su ziveli u planinskom kraju Babuni, kodPrilepa, i odonud ;inili raybojni;ke napade na pravoslavne.

Pod kraqem Stefanom Srbija je ne malo godina uzivala potpuni mir<nije bilo unutra[wih meteza ni ratova sa susedima. Blago;estivi kraqStefan bavio se delima dobrotvorstva i podiyawem i ukra[avawem hramovaBozjih, kako u svom ota;astvu tako i van wegovih granica. Me]utim pri krajuwegovog kraqevstva buknu zestoki rat sa susednim jednovernim Bugarskimcarstvom. Ya Milutinova kraqevawa u Srbiji, Bugarska, raydirana unu-tra[wim metezima i rayoravana upadima, be[e ynatno oslabila i nije se moglaravnati po mo'i sa Srbijom. Kada vidinski despod Mihail postade bugarskimcarem, on ujedini rayjediwene bugarske oblasti, i pritom zeqa[e da povratineke gradove koje Srbija be[e yauyela. A kad oja;a, car Mihail nanese gorkuuvredu kraqu Stefanu. Ozewen ro]enom sestrom Stefanovom, 'erkom kraqaMilutina Nedom, car Mihail bey ikakvog rayloga otera od sebe svoju zenu Nedusa malim sinom Stefanom, yatvori je u manastir, a ozeni se Teodorom, sestrompretendenta na viyantijki presto Andronika Mla]eg, udovicom bugarskog caraSvetoslava. Neprijateqstvo iyme]u dva susedna vladara bi jo[ vi[e poja;anotime [to srpski kraq drza[e stranu yakonitog viyantijskog cara AndronikaStarijeg, koji srpskog kraqa Stefana be[e yavoleo jo[ ya vreme wegovogyato;eni[tva u Carigradu< bugarski pak car Mihail yblizi se sa suparnikomAndronika Starijeg, wegovim unukom Andronikom Mla]im, kome i po]e ya ru-kom da otme carski presto svome dedi. Andronik Mla]i i Mihail bugarski

7sklopi[e odbrambeni i napadni savey protiv Srbije. I ova dva saveynikare[i[e da jednovremeno napadnu Srbiju u 1330. godini.

Kraq Stefan je ynao ya ove pripreme, pa se i sam postepeno sprema[e yaodbranu otaxbine, snabdevaju'i se oruzjem i vojskom. U to vreme Stefanov sinDu[an be[e ve' potpuno yreo ;ovek i pomaga[e ocu u vojnim pripremama.

Bugarski car Mihail krenu u ratni pohod na Srbiju u leto 1330. godine.Wegova je vojska brojala osamdeset hiqada qudi< u woj be[e vrlo mnogo najam-nih Tatara i Moldovana. U to isto vreme, prema dogovoru, na Srbiju krenu sasvojom vojskom i viyantijski car Andronik Mla]i. Vojska u wega be[e mala. Onrasporedi svoju vojsku duz juzne granice Srbije, i odlu;i da ne ;ini nikakavnapad dok ne vidi ;ime 'e se yavr[iti bugarski sudar sa Srbima.

Obave[ten o svemu, kraq Stefan, zele'i kao hri['anin da iybegnekrvoproli'e, uputi pismo bugarskome caru mole'i ga da odustane od prolivawakrvi. U tom pismu on pisa[e> !Ya[to si krenuo da pogibiji iylaze[ bugarski isrpski narod? {to je Bogom darovano tebi, to ti ima[ u svojim rukama, i budiyadovoqan time, a tu]e ne zeli, ne zeli ono [to je Bog darovao drugima. Ako sipak toliko ratoboran, onda idi u rat protiv inoveraca, a ne na Hristove qude,;iji sam po blagodati Hristovoj pastir, koji te ni;im nije uvredio. Pomisli,koliko se krvi ima proliti, koliko majki ucveliti, kolika telesa sa obe stranebiti iylozena pticama i yverima ya hranu? Opomeni se, koliko 'e odgovaratiBogu onaj koji ih je pogubio/ Ostavi nas na miru. Sam vladaju'i onim [to tebipripada, vrati se k svojima. Jer oni koji zele da otmu tu]e, iygubi'e i svoje.Tako sudi Svevide'e oko.@

Pro;itav[i pismo, car Mihail se strahovito rayjari, i prete'i Stefanuodgovori osiono> !Ako sutra, kada sunce grane, srpski kraq ne do]e k meni i nepadne pokorno preda mnom, da nogu nepobedive mo'i na[e stavim na wegov vrat,onda 'u narediti da ga sa sramom dovedu veyana i preda'u ga najstra[nijojsmrti.@

Kad kraq Stefan ;u ovakvu poruku, uydahnu i re;e> Gospod mi je po-mo'nik< ne bojim se. {ta 'e mi u;initi ;ovek? Slobodno 'u gledati u nepri-jateqe svoje (Ps. 117, 6-7). I doyvav[i vojvode yapovedi im da urede vojsku ispreme ya borbu. A sam ostade u svome [atoru, i svu no' provede u molitvi. Su-tradan iya]e iy [atora oyarena lica, poveri vojsku svome sinu Du[anu, i go-vora[e im> Idite, deco, u ime Hristovo< neka se iyvr[i Wegov pravedni sud.Budite hrabri/ U Svetom Pismu pi[e> Jedni na bojnim kolima, drugi na ko-wima, a mi imenom Gospoda Boga na[ega (Ps. 19, 8). Neka se ne ustra[i srceva[e gledaju'i na mnozinu na[ih protivnika. Uydam se u Gospoda, da 'e on isada, kao nekada, poslati an]ela Svog, da sru[i gordeqivca pred vama. Jer Bogse suproti gordima, a smirenima daje blagodat (1 Pet. 5, 5).

Ovakvim svojim bogomudrim re;ima kraq udahnu u srce svima neku bo-zansku silu, i posla ih u borbu. A sam, ostav[i u [atoru, pade licem na yemqu irone'i suye moqa[e se Bogu, darodavcu svake pobede. Vojska pak srpska,predvo]ena htabrim kraqevim sinom Du[anom, krenu na Bugare, i kod Velbuzdase vojske sukobi[e. Nastade strahovita bitka, u kojoj Du[an pokaya primer

8li;ne hrabrosti. Bugarska vojska bi raybijena i pometena, i dade se ubekstvo. I sam car Mihail naze begati, ali ga srpski vojnici uhvati[e,privedo[e Du[anu, i tu mu bi odse;ena glava. Posle ovog poraya, sva se vojskapredade Srbima.

Bitka kod Velbuzda odigrala se u subotu 28. jula. Sutradan, u nedequ,kraqu Stefanu sve;ano bi pokayan ratni plen> oruzje, skupocene carske haqinei yarobqene bugarske velmoze. Kada ove velmoze ugleda[e le[ ubijenog caraMihaila, oni moli[e kraqa Stefana, i kraq naredi da se ubijeni bugarski carsa svima po;astima sahrani u srpskom Nagori;anskom manastiru svetog Geor-gija, yaduzbini kraqa Milutina.

Po[to uynese blagodarnost Gospodu Bogu ya darovanu pobedu, kraqStefan iyvesti o tome svoju suprugu Mariju i srpskog arhiepiskopa Danila sacelim srpskim saborom ovom poslanicom> !Neka se yna da pomo'u Bozjom i mo-litvenim posredovawem svetog gospodina na[eg, prepodobnog Simeona isvetiteqa Save, i molitvama va[im, yauyimawem i ukrepqewem i silom SvetogDuha naoruzavan i [ti'en, ja, srpski kraq, sa milim sinom na[im Du[anom, isa na[im vojnicima, decom moga ota;astva, pobedih u bitci kod Velbuzda nana[em yemqi[tu< i samog cara ubih i veliko bogatstvo i sjaj wihov uyeh pomo'uBozjom. Raduju'i se ybog ovoga, uynesite duznu hvalu Bogu. A mi kre'emo nadaleki put u Bugarsku yemqu@.

I kraq Stefan, yajedno sa svojim sinom, pra'en yarobqenim bugarskimvelmozama, krenu u Bugarsku da yavede poredak. U susret wemu iyi]o[e vel-moze, koji behu ostali upravqaju'i gradovima i pokrajinama< na ;elu wihovomnalaya[e se Bjelaur, brat ubijenog cara Mihaila. U ime cele Bugarske oninu]ahu da budu pod vla['u srpskog vladara, i behu gotovi na stapawe Bugarske iSrbije u jednu drzavu. No Stefan to ne htede. Wegova je zeqa bila da na bugar-ski presto dovede svoju uvre]enu i osramo'enu sestru Nedu sa wenim sinomStefanom. Yato uputi naro;ito iyaslanstvo k sestri u manastir, u kome be[eyatvorena, poyivaju'i je da yajedno sa sinom do]e u bugarsku prestonicu Trnovo.Kada ona do]e sa sinom, kraq Stefan objavi bugarskim velmozama, da se onli;no odri;e od bugarskog prestola, a postavqa ya bugarskog cara sina svojesestre Stefana({i[mana II), koga su oni duzni slu[ati, dok svaki od wihmoze ostati na svojoj ranijoj duznosti.

Po povratku iy Bugarske, kraq Stefan sa sinom Du[anom ubryo krenu savojskom na granice Juzne Srbije, da kayni viyantijskog cara ya savey sa Mi-hailom bugarskim. Ovaj pohod je trajao nedequ dana. Ali car Andronik i nesa;eka dolayak Stefana i wegove vojske, ve' pobeze sa svojom vojskom. Srbikayni[e Andronika> oduye[e od Viyantije gradove> Veles, Prosek, {tip,Tre[tu i Dobrun. Po[to postavi[e u wima vojvode, obe vojskovo]e se vrati[e>kraq u svoj dvor Nerodimqe, a sin u Skadar.

Posle pobeda nad spoqnim neprijateqima, kraq Stefan se sav predadedobrotvornim delima, podiyawu i ukra[avawu hramova Bozjih, i drugimbogougodnim pregnu'ima, koja su svagda sa;iwavala radost wegovog zivota. Rev-nostan qubiteq pravoslavnih svetiwa, ne samo u svom oto;astvu nego i van

9wega, hristoqubivi kraq je i ranije, a naro;ito sada, slao rasko[ne i bogatedarove u Jerusalim i svu Svetu Yemqu, u Egipat i Aleksandriju, na Sinaj, u Te-saliju, u Carigrad, osobito u tamo[wi manastir Pantokratora. Iyuyetno bo-gate darove on je slao Svetoj Gori Atonskoj, posebno slavnoj lavri Hilandaru.

Svi raniji srpski vladari preci kraqa Stefana, gradili su yaduzbine.Tako i sveti kraq Stefan odlu;i da sagradi hram Gospodu Hristu iy blagodar-nosti ya sva dobra dela koja mu je dao, naro;ito posle pobede nad Bugarima. Yasavetnika i saradnika u ovom poduhvatu on uye svog srpskog arhiepiskopaDanila, koga je veoma uvazavao i voleo. Sa wim i najprisnijim velmozama oniyabra divno mesto De;ane, na reci Bistrici [to se uliva u Beli Drim, trisata hoda od Pe'i. Taj iybor blagoslovi episkop Danilo, i osveti mesto. I od-mah se pristupi gra]ewu manastira.

Bogoqubivi kraq poyva umetnike i majstore iy svih krajeva svoje pros-trane kraqevine. I po;e se sa radom. Sam kraq prebiva[e tu u [atoru, inadgleda[e poslove. Na ogromnom prostoru, iymerenom ya manastir, najpre seunaokolo podize tvr]ava sa visokim bedemima i kulama na wima< sa juznestrane nalaya[e se manastirska kapija, i na woj najvi[a kula. Sa unutra[westrane na yidovima bedema unaokolo be[e na;iwene kelije ya monahe, kao nekapti;ja gneyda. Bi sagra]ena i ogromna trpeyarija, naro;ito umetni;kiukra[ena. Na;iwena bi kujna i pekara. Ya igumana bi podignuto posebnovelikoqepno ydawe. No iyuyetna pazwa i glavna briga bi posve'ena gra]ewuveli;anstvenog hrama Vaynesewa Gospodwa usred manastirskog dvori[ta unutartvr]ave. Ogroman hram bi sayidan od raynobojnog tesanog mermera, ukra[eniyvrsnom reybarijom, mermernim stubovima i svodovima ;udesne umetnosti ilepote. I spoqa ceo hram be[e sastavqen od veoma divnog mermera crvenog ibelog, ali tako umetni;ki spojenog, da se dobija utisak da je lice celoga hramajedan kamen. U svemu i po svemu bi podignut ;udesan i veli;anstven bogodoli;anhram.

Veli;anstvenosti i krasoti spoqa[weg iygleda hrama odgovarala je i un-utra[wa ukra[enost hrama> sve od tesanog kamena, ylata i drugog skupocenogmaterijala. Hram bi bogato snabdeven crkvenim bogosluzbenim potrebama,ylatnim i srebrnim sasudima, skupocenim odezdama, ukra[enim biserom idragim kamewem, svilenim tkaninama.

Yavr[iv[i gra]ewe i ukra[ewe bogodoli;nog hrama i manastira, bogo-qubivi kraq Stefan odredi ya nastrojateqa ravnoangelnog po zivotu ispos-nika Arsenija. I hram bi sve;ano osve'en saborom srpskog duhovni[tva, na ;elusa arhiepiskopom Danilom. A ya iydrzavawe manastira kraq poveqama svojimpokloni manastiru mnoga imawa u raynim mestima svoje prostrane kraqevine.

Osim malog oltara s juzne strane velikog oltara u ;ast svog pokroviteqai ya[titnika svetiteqa Nikolaja, sveti kraq podize yatim posebnu crkvu sve-tom Nikolaju iyvan manastira u bliyini, ya svagda[we slavqewe ovog svetogoca.

10Sveti kraq Stefan De;anski uvek se odlikovao qubavqu

prema sirotiwi i zalostivo['u prema jadnicima, a sada se on svom du[ompredade toj vrsti briga i starawa. Na tri kilometra od De;anske obiteqi onpodize poseban manastir ya negovawe bolesnika, bogaqa i prestarelih iy celewegove kraqevine. Ogromna odeqewa ove bogougodne ustanove behu snabdevenakrevetima i svima ostalim potrebama. Sabrana bi mnogobrojna bratija yanegovawe jadnih stradalnika. Sam kraq je ;esto pose'ivao ovaj manastir. Yawega be[e radost pomagati tim jadnicima. Nekada se pojavqivao tamo kao kraq,i te[io te pa'enike< a nekad je dolayio kao preru[eni vojnik i delio bogatumilostiwu. Zalostive du[e, on je ;esto grlio te stradalnike i sa suyama ihcelivao. I ovu ustanovu kraq je bogato iydrzavao svojim ogromnim priloyima.Iy svih krajeva Srbije tamo su se sticali bolesni i bogaqi. I jedni su, pooydravqewu, ustupali mesto drugim bolesnicima, a mnogi su ostajali tu do krajasvog pa'eni;kog zivota.

Na kratko vreme pred smrt, svetom kraqu se javi u snu wegov svagda[wiya[titnik i pomo'nik, sveti Nikolaj :udotvorac, i re;e mu> !Stefane, pri-premaj se ya odlayak, jer 'e[ ubryo predstati Gospodu@. - Probudiv[i se od sna,on se sa suyama radosnicama baci na yemqu i blagodara[e Boga i vesnika do-broga preseqewa. Jer je ;eynuo da se oslobodi yemaqske vreve i ka Hristu otide.Yatim doyva nastojateqa manastira, napred pomenutog Arsenija, predade mumnogo ylata, i re;e mu> !:asni o;e, moj zivot se blizi kraju, uymi ovo ylato i;uvaj ga ya manastirske potrebe.@ - Onda mu dade drugo ylato ya potrebe onihblazenih stradalaca. I od tada on sve no'i do ;asa molitvenog pravilaprovo]a[e hode'i po gradu i dele'i milostiwu nevoqnima.

No kon;ina svetog kraqa De;anskog bi mu;eni;ka, jer on postrada od svogsina Du[ana. Du[an je vladao Yetom. Sebi;ne velmoze, koje su sluzile kodwega, stado[e ga nagovarati da ocu otme presto i postane kraqem cele Srbije.Oni pla[ahu Du[ana da 'e on doziveti da bude oslepqen, kao [to i wegov otacbi oslepqen od wegovog dede Milutina. Du[an poverova wihovim klevetama, i uwegovoj oblasti dize se pobuna protiv kraqa - oca.

Sveti kraq preduye mirne mere da uti[a pobunu, i posle dugih pregovoraon se vide sa sinom, koji obe'a da ne'e preduyimati ni[ta protiv wega. Alivelmoze su drugo mislili i drugo zeleli. Oni stado[e govoriti Du[anu da muotac sprema yamku, i da 'e ga pogubiti. Veruju'i tome, Du[an naumi da bezi iyota;astva u tu]inu, ali mu velmoze ne doyvoli[e, i ponovo nagovarahu Du[anada svr[i sa ocem.

Posle sastanka sa sinom, sveti Stefan zivqa[e mirno ;as u jednom ;as udrugom yamku, posve'uju'i se delima dobrotvorstva, i ne preduyimaju'i nikakvemere ya svoju beybednost. U vreme kada se on nalaya[e u usamqenom planinskomyamku Petri;u, bliyu Nerodimqa, iynenada nai]o[e tamo yetske velmoze saDu[anom na ;elu, opkoli[e yamak i uhvati[e svetog kraqa sa celom porodi-com. Du[an naredi te kraqa odveyo[e u daleki usamqeni i nepristupa;ni ya-mak Yve;an, a zenu i decu u drugo mesto.

11No time se stvar okon;a. Odluka bi donesena da kraq Stefan

bude pogubqen. Po nare]ewu Du[ana, u Yve;an bi[e upu'eni neki odnajpoverqivijih qudi wegovih, i oni udavi[e svetoga kraqa u yamku, 11.novembra 1331. godine.

I tako sveti kraq skon;a mu;eni;ki. Blazenu du[u wegovu sveti an]eliBozji prihvati[e i Gospodu Hristu uyneso[e. A mnogostradalno ;esno telosvetog Mu;enika bi doveyeno u yaduzbinu svetoga kraqa, manastir De;ane, isve;ano sahraweno u crkvi Vaynesewa Gospodweg u grobnici koju sveti kraq yazivota svog be[e sebi na;inio. I tako on kao neko sunce, telom ya]e pod yemqu.Govorilo se onda da je sveti kraq umro prirodnom smr'u, ali su ubryo svi doy-nali istinu i gledali na pokojnoga kraqa kao na Mu;enika.

Nakon sedam godina eklisijarhu manastira De;ani javi se u snu nekineobi;an i neiskayanom svetlo['u oyaren ;ovek i naredi da iyvadi iy yemqetelo pokojnog kraqa stradalca Stefana. - Eklisijarh u strahu ispri;a svojevi]ewe igumanu. Opreyni iguman uspokoji eklisijarha, uveriv[i ga da je toobi;an san. No posle nekoliko dana eklisijarhu se ponovi isto to vi]ewe. Ieklisijarh opet iyvesti igumana. Najyad, tre'i put tajanstveni ;ovek se javi nesamo eklisijarhu nego i igumanu, strogo im narediv[i da urade [to im yapoveda.Tada iguman iyvesti o tome arhiepiskopa. Arhiepiskop sayva arhijerejskisabor, i crkveni klir, i sa wime do]e u De;ane. Posle molepstvija otvori[egrob kraqa Stefana, i iy wega se po celom hramu, a i oko hrama, rayli divanmiomir< i svi ugleda[e netqene mo[ti svetog Mu;enika. Tada se dogodo[e;uda> slepac jedan jedva se kroy narod probi do svetih mo[tiju, i kada lice svojepolozi na grudi svetiteqeve, progleda. I mnogi drugi> hromi, nemi i gluvi, is-ceqivahu se, doti;u'i se sa verom svetih mo[tiju svetoga kraqa.

Kako tada, tako kroy vekove sve do sada, sveto telo svetoga kraqa i danaspotpuno celo po;iva u kivotu pred ikonostasom u ;udesnom hramu manastiraDe;ana, i ;ini ;udesa neiybrojna, iscequju'i ne samo pravoslavne nego iinoverce. Takva je milost, takvo ;ovekoqubqe, hristonosnog i hristoqubivogkraqa srpskog, svetog Stefana De;anskog, ;ijim bogoprijatnim molitvama nekaGospod blagi i nas gre[ne pomene u Carstvu Svome. Amin/1

1 Arhimandrit Dr Justin Popovi', Zitija Svetih ya novembar, str. 266-288, © Manastir "elije, Beograd 1977.