Ivanovic - Pismo Dubrovcana

8/15/2019 Ivanovic - Pismo Dubrovcana

1/7

Стари српски архив, књ. 11, стр. 115–121

Оригинални научни рад УДК 930.2:003.074(497.5)"1402"

091=163.41"1402"Милош Ивановић∗ Београд

ПИСМА ДУБРОВЧАНА МАРИ И ЂУРЂУ БРАНКОВИЋУ**

Дубровник, 1402, децембар 12.

Сажетак: Дубровчани се у овим писмима обраћају члановима породице Бранковић, изражавајући најпре задовоство повратком господина !ур"а на своје поседе. #стовремено исказују жаење због сукоба који су избили из-

ме"у њих, с једне, и деспота Сте$ана и %ука &азаревића, с друге стране. 'о- ручивали су да би волели да ме"у њима влада мир, (то би било корисно и

њиховим трговцима, за које их моле да се побрину о њима.

Кључне речи: Дубровчани, )ара Бранковић, !ура" Бранковић, *ргур Бран-ковић, деспот Сте$ан &азаревић, трговци, писмо, сукоб.

'исма које су Дубровчани упутили 12. децембра 1402. )ари

Бранковић и њеним синовима, а онда и засебно !ур"у Бранковићу

пружају значајне податке о де(авањима на тлу српских земаа након

битке код +нгоре. ,аиме, добро је познато да су у том сукобу са срп-

ске стране учествовали Сте$ан и %ук &азаревић, као и *ргур и !ура"

Бранковић.1

#з горе наведених извора сазнајемо да се *ргур није вра-тио из )але +зије заједно са својим братом, због чега је основана

претпоставка да је заробен у бици од стране -атара.2 Дубровчани су

изражавали наду да ће се и он ускоро срећно вратити. -ом приликом

∗ истраживач-докторанд, стипендиста )инистарства просвете, науке и техно-

ло(ког развоја .епублике Србије. /л. по(та: [email protected]** .ад је настао као резултат истраживања на пројекту )инистарства просвете,

науке и техноло(ког развоја .епублике Србије: Српско средњовековно друштво у

писаним изворима (ев. бр. 177025).1 ). Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994, 51; ).

,иколић, Византијски писци о Србији (1402–1439), Београд 2010, 41; ИСН II, 65.2 ). Орбин, Краевство С!овена, превод 0. 1ундрица, Београд 1968, 104; ).

Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић, 52; ). ,иколић, Византијски писци о Србији

(1402–1439), 44; ). 'урковић, Кнез и деспот Сте"ан #азаревић, Београд 1978, 60;

ИСН II, 65.


2/7

)ило( #вановић

116

они су писали и о сукобу изме"у &азаревића и Бранковића. .асцеп из-

ме"у две породице настао је у 2ариграду, када је Сте$ан &азаревић

издејствовао да !ура" Бранковић тамо буде бачен у тамницу.3 'о(то

се из ње извукао почетком септембра 1402, зао(травање сукоба поста-ло је неизбежно.

4 Уз помоћ турских трупа добијених од принца Сулеј-

мана, !ура" је настојао да спречи ујаке да се преко 0ете врате на своју

територију. Услед тога до(ло је до жестоке битке код -рипоа, близу

)анастира *рачанице 21. новембра 1402. у којој су уз велике губитке

&азаревићи однели превагу.5 Узимајући у обзир време слања писама,

која анализирамо овде, Дубровчани су, чини се, у пуној мери били оба-

ве(тени о жестини борбе изме"у две тада најмоћније српске велика(-

ке породице. 3ихова забринутост се пре свега тицала нормалног одви-

јања трговине. 0ато су тражили од Бранковића да се старају о трговци-

ма, по(то су неки већ пострадали, очито услед ратних метежа. Овај

податак је тако јо( једно сведочанство о интезитету гра"анског рата који је тада отпочео на тлу српских земаа.

Опис исправа

'исма која се објавују у оквиру овог рада, нису сачувана у ори-гиналу, већ су истраживачима доступна преко преписа унетих у књигу дубровачког словенског канцелара .уска 4ристи$оровића.

6 -екст пр-

вог документа, који је био упућен )ари Бранковић, исписан је канце-ларијском минускулом у 18 редова. У последњем реду су дати подаци о времену и месту настанка овог акта. #сте карактеристике одликују и писмо упућено !ур"у Бранковићу, које је не(то краће и садржи 14 ре-дова. 'отребно је нагласити да се на истој страници .ускове књиге на-лази и писмо Дубровчана упућено тако"е 12. децембра 1402. турском заповеднику Балабану.

7 #здање поменутих писама прире"ујемо на ос-

3 ). Орбин, Краевство С!овена, 104; 5. Стојановић, $одос!ови и !етописи,

221, 6 605.4 5. Стојановић, $одос!ови и !етописи, 221, 6 606; ). Спремић, Деспот Ђурађ

Бранковић, 53;).'урковић, Кнез и деспот Сте"ан #азаревић, 66; ИСН II, 66–67.5 Константин %и!осо" и његов &ивот Сте"ана #азаревића деспота српско-

га, изд. %. 7агић, *ласник СУД 42 (1875) 281–282; 5. Стојановић, $одос!ови и !етопи-

си, 221,6 608;). Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић, 53;). 'урковић, Кнез и деспот

Сте"ан #азаревић, 68–70.6 DAD, Lettere e commissioni di Levante 1, fol. 36 ('исмо )ари Бранковић и ње-

ној деци); Lettere e commissioni di Levante 1, fol. 36’ ('исмо !ур"у Бранковићу).7 DAD, Lettere e commissioni di Levante 1, fol. 36’; ). 'уцић, Споменици српски

I, 43–44; 5. Стојановић, 'овее и писма I–2, 225.


3/7

'исма Дубровчана )ари и !ур"у Бранковићу

117

нову $отогра$ија преписа докумената, који се чувају у Државном ар-хиву у Дубровнику.

8

Ранија

издања

). 'уцић, Споменици српски I, 42–43, 6 75–76; 5. Стојановић,

'овее и писма I–1, 147–148.

I

Писмо Дубровчана Мари Бранковић и !но" #!$и

Текст исправе∗

+ Vý vsém(ý) mnogòpo~ténoi g(o)sp(o)gi Marä i nè däci òdvladúðagò grŠa¹da dúbrovnika |2| knéa, vlastélý i òd výsé òpkiné mno!

gòl"bimo podravlèniè# |3| $úsmo èrý gŠospo¹dŠi¹ný g"ragý sinýg(os)p(od)stva ti k vamý dogé dravo i mnogò bismo |4| vés(é)li# Moli!mo %(o)ga i &rä~istú da i gŠospo¹dŠi¹ný 'rýgúrý k vamý úskorä dravodogè# |5| sýdi éto ~úèmo èrý g(os)po(d)stvo vi sý bratýòm(ý) èsté úrasòmäri tér(ý) ti è |6| namý nédragò# %(o)gý vä voläli bismo da èmég" vami l"bavý i dobri mirý |7| kako prästoi még" séstrú i bratý"# toi bivý*é gospodovali bisté |8| i úýdrý+ali éml" ú dobromý mi!rú i staný" tér(ý) bi výsé dobro bilo i na*i b(i) |9| trýgòvci mogliòpkit èrý trýgòv(ý)cý né moré bit i ino né iðé ramä |10| mirnú i go!

inú éml"# ,ato molimo g(os)p(od)stvo vi na*i trýgòvci |11| koi sétamo òbräta" búdité vi präporú~éni sýbl"d i(ý) g(os)p(od)stvo vida imý |12| ú téi rasòmäré nétko ðété né ú~ini# sýdi ~úli smo da súnäki na*i |13| trýgòvci tamo úbäni i éto posila" koimý sú dlý+ni dabérú i skúpé |14| ðo è tamo ni(ý) imaný- malo i golämo i da donésúda sé da vlastélomý |15| koimý sú värovali# ,ato mnogò molimo ako bimý (.) tko ðo bilý úélý |16| vol- né òtäli dlý+nici da imý plat/búdité vi ú pravýdä |17| präporú~éni kako úpvamo i r(é)cité da imýplaté#

|18| 0 v121 d(ý)ný m(ä)s(é)ca dékémbra ú 3úbrovnikú m. cccc. ij.

8 Снимке за ово издање уступио ми је колега Дејан 7ечменица, коме се овом

приликом срдачно захваујем.∗

.едакција издања и превода оба писма: #рена 1падијер.


4/7


118

Превод

+ У свему веома по(тованој госпо"и )ари и њеној деци од вла-

дајућег кнеза града Дубровника, властеле и од све Оп(тине веома у-

базан поздрав. 8ули смо да је господин !ура", син господства ти, к

вама здрав до(ао и много смо били весели. )олимо Бога и 'речисту

(Богородицу) да вам и господин *ргур ускоро здрав до"е. + сада ето

чујемо да је господство ви у раздору са братом, те нам то није драго.

Бог зна да би смо волели да је ме"у вама убав и добри мир како при-

личи изме"у сестре и браће. + тако бисте владали и држали зему у добром миру и стању, те би све добро било и на(и би трговци могли

пословати, јер трговaц ни(та друго не тражи осим мирне и милостиве

(тихе) земе. 0ато молимо господство ви, на(е трговце који се тамо

на"у нека су вам поверени, чувајте их да им ти раздори неку (тету не

учине. + сада смо чули да су неки на(и трговци тамо убијени и ето послати су они којима су били дужни да саберу и скупе (то је тамо

њихово имање, мало и велико и да донесу да се да властели, која су им

била повереници. 0ато много молимо ако би им неко било (та узео

или дужници не би хтели да им плате будите им ви за праведност по-

верени како се надамо и реците им да им плате.

+ Дванаестог дана месеца децембра у Дубровнику 1402.

II

Писмо Дубровчана Ђур%у Бранковићу

Текст

исправе

0 Vý vsém(ý) mnogopò~ténomú gŠospo¹dŠi¹nú '"r(ý)g" òdŠý¹vladúðagò grŠa¹da dúbrovnika knéa |2| vlastélý i òd výsé òpkiné mno!gòl"bimo podravlèniè# $úsmo |3| kako po m(i)l(o)sti %(o)+ièido*(ý)lý si dravo ký g(o)sp(o)gi maicä i mnogò |4| bismo v(é)séliúvidévý# Molimo %(o)ga da úskorä i gŠospo¹dŠi¹ný 'rýgúrý k vamý dra!vo |5| doidé# sýdé éto ~úèmo èrý g(os)p(odý)stvo vi s knéomý i sý bra!tom mú |6| èsté ú rasòmäri tér(ý) ti è namý nédragò# %(o)gý vä volä!li bismo |7| da è még" vami mirý i l"bavý kako prästoi# toi bivý*é

gospod|8|Šo¹vali b(i)sté i úýdrý+ali éml" ú dobrú mirú i staný"tér(ý) bi vsýé dobro |9| bilo i na*i bi trýgòvci mogli òpkit èrýtrýgòv(ý)cý né iðé ravä |10| mirnú i goinú éml"# 4 atò mnogò mo!


5/7


119

limo g(o)sp(ods)tvo ti na*i trý|11|gòvci koi sé tamo òbräta" búditévi präporú~éni sýbl"d i(ý) g(os)p(od)stvo vŠi¹ |12| da imý ú téi rasò!märé nätko ðété né ú~ini kako úpvamo ú tvo" |13| l"bavý da kè bitŠi¹#

|14| 0 v121 d(ý)ný dékémbra m. cccc. ij.

Превод

+ У свему веома по(тованом господину !ур"у од владајућег

кнеза града Дубровника, властеле и од све Оп(тине веома убазан

поздрав. 8ули смо како си по милости Божијој здрав до(ао госпо"и мајци и увидев(и то много смо били весели. )олимо Бога да вам и

господин *ргур ускоро здрав до"е. +, сад, ето чујемо да је господство

ви са кнезом и његовим братом у раздору, те нам то није драго. Бог зна

да бисмо волели да је ме"у вама мир и убав како приличи. + тако би

сте владали и држали зему у добром миру и стању, те би све добро било и на(и би трговци могли пословати, јер трговац не тражи (ни(-

та) осим мирне и милостиве (тихе) земе. # зато много молимо гос-

подство ти, да на(и трговци који се тамо на"у буду вама поверени, на

бригу господства ва(ег – да им у том раздору неко (тету не направи,

јер се уздамо да ће у твојој убави бити.

+ Дванаестог дана децембра 1402.

Дипломатичке особености

'о(то писма чије издање овде прире"ујемо имају сличну $орму

и садржај, анализираћемо их заједно на овом месту. Оба започињу сим-боличком инвокацијом у виду крста. 'остава се питање на коју се то

)арину децу односило прво писмо с обзиром на то да су Дубровчани

знали да се *ргур није вратио из )але +зије, док су !ур"у истог дана

упутили сличан акт. 'оред поменутих )ара је имала, колико је позна-

то, само јо( сина &азара, који је тада био малолетан.9 'остоји само

јо( једно сачувано писмо Дубровчана са оваквим обраћањем,10

али оно

је из 1405. године, када је већ сасвим извесно да се *ргур вратио из та-тарског заробени(тва.

11 ,аведена чињеница чини нам се јасно пока-

9 ). Благојевић, Сав!адарство у српским земама пос!е смрти цара (роша,

у:,емањићи и &азаревићи и српска средњовековна државност, Београд 2004, 378–379.10 5. Стојановић, 'овее и писма I–1, 150.11

). Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић, 55.


6/7


120

зује колико су Дубровчани на такве детае обраћали пажњу. 0ато на

поставено питање не можемо засада пружити одговор.

)ара и !ура" су титулисани у овим документима, као и обично

са госпођа и господин. Када је реч о инскрипцији Дубровчани су упот- ребили термине многопо)тена и многопо)тени. Колико су по(товање

тиме исказивали Бранковићима сведочи и чињеница да монахињу 7ев-

генију, мајку кнеза Сте$ана, на тај начин почињу да ословавају тек

од 1398. године.12

Доиста треба указати да се у то време 7евгенији већ

константно време обраћају са с!авна и ве!мо&на,13

како ће према пос-

тојећим изворима почети да ословавају )ару тек од 1405. године.14

-реба напоменути да није случајно (то је писмо %уковој удовици не-

(то детанијег садржаја од оног упућеног њеном сину. #зворни мате-

ријал јасно показује да су се Дубровчани, када је било у питању посло-

вање њихових трговаца у области Бранковића, пре свега обраћали гос-

по"и )ари.15 %реди истаћи и да је Сте$ан &азаревић у писму !ур"у Бранковићу означен као кнез, (то значи да Дубровчани јо( увек нису

били обаве(тени да је стекао деспотску титулу.16

Датум на докумен-

тима је донет на старословенском када је реч о дану и месецу, док је

година означена одговарајућим латинским словима.

Просопографски подаи

У претходним свескама Старог српског ар*ива донети су подаци

о свим личностима које се у овим писмима директно или посредно по-

мињу: Мара Бранковић, &р'ур Бранковић, Ђура% Бранковић, С(!-

)ан *а+ар!вић, Вук *а+ар!вић, према 'рег!еду, СС+ 10 (2011)444V–LXVIII.

!ажнији појмови и установе

Сви појмови које срећемо у ова два писма обја(њени су у прет-

ходним бројевима Старог српског ар*ива: 'ос,о%а, кн!+ у Дубровни-ку, влас(!ла у Дубровнику, 'ос,о#ин, 'ос,о#с(во, кн!+, према 'ре-г!еду, СС+ 10 (2011) 444V–LXVIII.

12 5. Стојановић, 'овее и писма I–1, 185;). Благојевић, Сав!адарство, 379.13 5. Стојановић, 'овее и писма I–1, 186–187, 192–196.14 Исто, 150.15 Исто, 149–150, 154–162; ). Благојевић, Сав!адарство, 381. 16

+. %еселиновић, Др&ава српски* деспота, Београд 2006², 41–42.


7/7


121

Miloš Ivanovi-

Belgrade

LETTRES DES RAGUSAINS A MARA ET .URA. BRANKOVI/ Dubrovnik, 1402, décembre 12

Résumé

Le contenu de lettres adressées par les Ragusains, le 12 décembre 1402, aux

membres de la famille Brankovi9 met en lumière les circonstances sur les terresserbes au lendemain de la bataille d’Ankara. Elle montre tout d’abord que Grgur

Brankovi9 n’est pas rentré d’Asie mineure avec ses frères, ce qui indique qu’il a étécapturé par les Mongoles lors de cette bataille. Elles nous montrent l’intensité de la

guerre civile qui opposait les Lazarevi9 et les Brankovi9 vers la fin de l’année1402, et dont ont été victimes plusieurs négociants ragusains. A la suite de cela la

République de Dubrovnik est intervenue pour demander un arrêt des hostilités,ayant en vue qu’un retour à la paix assurerait à ses sujets un climat plus prospère

aux affaires. Les formules diplomatiques des lettres ici éditées laissent ressortir le

grand respect témoigné par les autorités de Dubrovnik envers les Brankovi9. Fina-lement, l’analyse du contenu de ces lettres montre clairement que Mara Brankovi9

jouait un rôle clé au sein de sa famille lorsqu’il était question des rapports avec les

négociants ragusains.

Mots-clés : Ragusains, Mara Brankovi9, :ura; Brankovi9, Grgur Brankovi9,despote Stefan Lazarevi9, négociants, lettre, conflit.

Documents

Ivanovic - Pismo Dubrovcana