KO VLADA SVETOM

KO VLADA SVETOM?KAKO PRODATI NITA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA

Pie: Ivona ivkovi

Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno politiari barataju danas pojmovima koo to su: kupovna mo; potroaka korpa; inflacija; hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata; prezaduenost, duniko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF; Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije; investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd.Da li znate ta sve to znai? Ne, ne trudute se da razmiljate. Svi pojmovi slue upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAKANI I ZA ITAV IVOT PTRETVORENI U ROBA.Ne shvatate? Naravno. To vam niko nije rekao, nije bilo o tome diskusije u parlamentu, na televiziji, u novinamaLogino, jer onda pljaka ne bi bila uspena. Ali poto je prevara savreno dobro izvedena i vi sada nita ne moete promeniti, moete da saznate ta je NAJVEA PREVARA NA SVETU. Proitajte ovo.

KAKO JE NASTAO NOVACSvi smo uili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni postala vea, bilo je nezgodno nositi veliku koliinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi sloili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo ta - pare koe ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opte saglasnosti u jednom drutvu. Najee su kao jemstvo u trgovini koriene kovanice od nekog postojanog metala - zlata, srebra, nikla, bakra Vrednost odredjene kovanice bila je opte prihvaena konvencija. Za to je jamio vladar drave ili poseda.Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate.

Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom koliinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obui, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.Korienje ovih kovanica stvorilo je i potranju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veu ili manju vrednost na tritu, to je zavisilo od njegove tranje.Kako se vremenom koliina robe u razmeni poveavala, bilo je potrebno sve vie kovanica, pa je i njihovo noenje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi itav sanduk ili teke kese zlatnika i srebrenjaka, to je bilo i opasno zbog pljakaa.

Tada su na scenu stupili zlatari nudei svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su uvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve ee ostavljali na uvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaivali kojim zlatnim ili srerbrnim noviem, a za koliinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju.Vremenom je ovakva priznanica sve ee bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki as dolazi i podie svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu treem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara.Priznanica se tako pokazala mnogo praktinija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve vie bile na uvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika.A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali prolo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li moe da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa kamatom. Kao garanciju da e platiti ponudio je svoju kuu.Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar ve godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se moda se nee pojaviti ni narednih est meseci. Tako je odluio da rizikuje i pozajmi Petrovo zlato Tomi.Ali, nije mu ga dao fiziki, ve je samo izdao potvrdu da Toma kod njega ima zaloeno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti.To je bila ista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu izdaje na nepostojee zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti zlata, a ne samo priznanicu.Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji e postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju bude morao da proda.Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne robe.Zlatar je, medjutim, doao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije.Nakon to je zlatar video kako je uspeno i lako zaradio 22 funte zlata, odluio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti, izda na zajam jo tri priznanice.Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata nale etiri papirnate priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, to je ukupno 80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIEGA jo 60 funti zlata plus kamata po 10 % , to znai 66 funti. Tako e zlatar kada se ovaj dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada - IZ NIEGA! Ukoliko mu dunici ne isplate dug sa kamatom , preuzee i njihovu zaloenu imovinu- zemlju ili kuu. A to je stvarna vrednost.Tako je pare papira, obina priznanica, donosilo zlataru stvarne materijalne vrednosti, bez ikakvog rada.BANKARSTVO POIVA NA PREVARIBio je to poetak bankarstva, a sistem kreditiranja kakav danas poznajemo poiva upravo na tome - na kreiranju novca iz NIEGA. Taj novac se zove DUG.ta se dogadja kada vi u banci uzimate kredit na 100 000 evra na 25 godina? Jednostavno banka vam upie na va raun 100 000 evra. Plus 15% kamate - pa jo klizajue- na kraju moe da ispadne ukupno 200 000 evra. Sve to proglasi se vaim dugom banci. Dug otplaujete svojim radom koji zaista stvara neku vrednost. Ali, ako ne uspete da otplatite nakon 25 godina kredit, vaa rad i vaa kua koju ste kupili pripada bankarima.Mi verujemo da papir na kome pie 500 dolara ili evra i koji drimo u ruci ima vrednost kojom moemo dobiti robu ili uslugu koja se na tritu vrednuje toliko. I to nije problem, sve dok ga moemo zameniti za robu. Ali, problem je kada zaboravimo da novac sam po sebi nema vrednost, ve je on samo oznaka, merilo, neke stvarne vrednosti. Kao kada bi ste rekli da ne moete zavriti radove na auto putu jer vam nedostaju kilometri? Ali kakvu vrdnost ima novac kreiran iz NIEG? Takav novac se naziva spekulativnim kapitalom. Njemu vrednost daju bankari. Taj novac, zapravo papir, oni prodaju kao robu koju sami "prave"i procenjuju.

MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRAVAOvakav nain stvaranja vrednosti iz lano izdatih priznanica uinio je prve bankare jo u srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni vie nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, ve su traili vie. U sedamnaestom veku dolo je do sukoba holandskih bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se udruili i finansirali Vilijama od Orana koji je svrgao Stjuarte invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj esnaestog veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra potroene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a Vilijam nije mogao da plati vojsku.

INCLUDEPICTURE "http://www.ivonazivkovic.net/william-of-orange.jpg" \* MERGEFORMATINET

Vilijam od Orana

Hitno mu je bio potreban novac. Ali, umesto da ga sam kreira i njime zadui gradjane u iznosu od 20 miliona funti, to je komotno mogao kao kralj (jer novac je samo usvojena konvencija za trgovinu, zar ne) prihvatio je "pomo" prijatelja bankara, uz "malu" protivuslugu. Traili su mu da otvore svoju privatnu banku koja bi dobila status centralne banke. Za uzvrat oni bi uneli u nju svoj zlatni depozit na osnovu koga bi izdavali hartije od vrednosti, kreirali i tampali novac i pozajmljivali dravi. Pretpostavljete ve kako bi to radili.

Tako je 1694. nastala Bank of England, prva privatna banka u svetu koja je dobila legalno pravo da izdaje novac. U osnivakoj povelji stoji i besmrtna odrednica: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIEGA (out of nothing)". Tako umesto da vrednost koju predstavlja novac bude zasnovana na radu i proizvodnji i razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa tim, Engleska je kao drava poela da uzima kredite (znate ve kakve) i zaduuje se ogromnim kamatama.Osnivaka povelja iz 1649.

TA JE NACIONALNI DUGTo je u Bank of England registrovano kao nacionalni dug. Ove kamete i dugove su zapravo otplaivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata dravnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je drava morala da poveava takse i jo vie globi narod. Naziv "Bank of England" uzet je upravo da bi se gradjanima ulilo poverenje asocirajui ih na neto nacionalno, iako je to bila privatna banka.Imena njenih najveih deoniara nikada nisu otkrivena, ali se zna da su preuzeli obavezu da uplate 1,4 miliona funti u zlatu i tako kupe svoj udeo. Uplatili su samo tri etvrtine od jednog miliona. Ipak, bez obzira na tu "malu tehniku manjkavost" banka je 1704. poela da prodaje akcije kako bi uveala poetni kapital. Naravno, odmah je poela i da daje novane pozajmice (znate ve kako).I ameriki predsednik Vudro Vilson dobio je "pomo" od bankara. Prvo su mu pomogli da postane predsednik finanisranjem izborne kampanje, onda su mu pokrili jedan veliki finansijski dug, odnosno neku ucenu, iz mladosti.

Tako je 1913. Vilson u Kongresu "proturio" zakon po kome udruenje najveih privatnih banaka, Federalne rezerve, moe da tampa novac bez zlatne podloge odnosno kreira ga iz NIEGA. Od tada sve do danas, amerika vlada mora da pozajmljuje dolare od ove mone grupe finansijskih mahera i stvara ogroman nacionalni dug. Tako privatna centralna banka (FED) kreira milijardu dolara koje sa kamatom od tri posto daje vladi SAD i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju gradjanima i preduzeima sa kamatom 7 posto ili vie. Dakle, svako je u lancu napravio dug sa istom svotom novca (jednom milijardom dolara) kreiranom iz NIEGA.

To je kao neispravan kalkulator koji ima greku i, na primer, stalno ukucava broj sedam. I bilo koji broj da se ukuca on se mnoi sa sedam. Tako kalkulator uvek daje pogrean rezultat. Dva puta dva postaje 28, tri plus etiri postaje 49, i tako dalje. Ako operator koristi ovakav kalkulator za izradu svojih rauna ili za raunanje kamate ubrzo e se nai u vrteci traei neki smisao.

Na ovoj finansijskoj vrteci danas se okree itav svet. Pre 50 godina u svetskim funansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkulie spekulativno.Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od ega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula).SAD, namonija i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, preko 40 triliona dolara, nacionalni dug je blizu 9 triliona (ameriki trilion ima 12 nula).Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug 3 triliona dolara.Dugove imaju i sve ostale drave u svetu.

I to to je najvea legalna prevara u istoriji ovenstva.Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su praktino gospodari sveta.Bukvalno, nema drave, nema oveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da nikada ne moe biti otplaen! Jer ako bi neka drava i htela da dug otplati, morala bi da povue iz novanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi dravu dovelo do potpunog sloma.To je beskonana igra brojki, zaduivanja i stvaranja vrednosti - koje nema.Pretvaranje novca u robu koja se trino vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, ve je najvei deo oveanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (zamiljenim) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastrukture u brojnim dravama sveta, dok su istovremeno irili svoju bankarsku imperiju.Posledica takvih investicija je da uzamiljeni novac irom sveta isisava prave vrednosti - tudju robu, rad i sirovine.

Naravno, primetili ste i kod nas da se poslednjih godina otvaraju iskljuivo strane banke.

itav svet danas je podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju.I ma koliko pojedinci i nacionalne ekonomije radili i stvarali, uvek ostaju u dugovima. A bez ekonomske nezavisnosti, nema ni stvarne ljudske slobode.

MODERNO ROBOVLASNITVOOvo moda nekome lii na davno ukinuti robovlasniki sistem. Ne, ne samo da lii, ve dananje drutvo to i jeste. itav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde e najvei deo oveanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvrnih upravitelja, koji se modernim renikom zovu menaderi. Primetili ste koliko bankari otvaraju kola za internacionalne menadere i takozvane finansijske eksperte?Oito, ako je svaki gradjanin na planeti zaduen, ako je svako preduzee zadueno, svaka drava, gde su onda ovi bankari nali taj novac kojim nas kreditiraju?Nisu ga nali nigde. Oni su ga izmislili."Dajte mi da kontroliem novane tokove u nekoj dravi, i nije me briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amel Mejer Rotild, osniva dinastije koja ve tri veka dri pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija, od kojih je najvea SAD.

Jo 1913. ameriki kongresmen arls Lindberg proroki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres ta e doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: "Kada predsedik potpie tu odluku, legalozovae nevidjivu vladu koju ini monetarni monici". Uzalud. Nisu ga posluali.arls LindbergI Tomas Deferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: "Verujem da su privatne banke opasnije za nau slobodu nego najjae armije. One su ve podigle novanu aristokratiju koja ponitava mo vlade. Ova mo bankarima mora biti oduzeta i vraena narodu". Uzalud je govorio."Ko god kontrolie koliinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je itav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj nain, od nekolicine monih ljudi na vrhu, neete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju", rei su amerikog predsednika Dejmsa Garfilda.

Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave na njega je izvren atentat, 12. jula, 1818.Predsednici Abraham Linkoln i Don Kenedi pokuali su da izvre moneterne reforme kojima bi povratili izdavanje novca u okvire dravnih institucija. U ovome su obojica spreeni na isti nain - atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili.I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost drave od bankara i to izrazio istom logikom:"Ako naa drava moe da izda dolarsku obveznicu, moe da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu ine dobrom, ine dobrom i menicu". " Apsurdno je da naa zemlja moe izdati 30 miliona u obveznicama, a ne moe 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na plaanje, ali jedna popunjava zelenaa, a druga pomae ljudima". Uzalud.

CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADAMogu li vlade drava, koje su gradjani na demokratskim izborima birali, da spree bankare da gospodare naim ivotima? To se od vlade i oekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji imaju mo da o neemu odluuju bili van kontrole bankara. A videli smo kako su zavrili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili oni pod kontrolom.

Ali, da bi svaki takav in nacionalnih vlada predupredili, bankari su shvatili da je vano unititi sve nacionalne centralne banke, osloboditi drave granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da cirkulie, obesmisliti i ukinuti nacionalne vlade i umesto drava stvoriti medjunarodne organizacije i multinacionalne korporacije i bankarske institucije. I naravno medjunarodne monete, poput evra. Kljune odluke bi tako donosili politiari u medjunarodnim organizacijama kao to su EU, UN, NATO, MMF... koje bi bankari mnogo lae kontolisali.

Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se donose politike i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Stoer okupljanja nije SAD kao takozvana "najmonija sila", ve internacionalna bankarska elita.

VETINA UMNOAVANJA NOVCAOdakle tolika mo bankarima? Da li su sve to uspeli samo tamapanjem novca? Naravno, da nisu. Specifian smisao za kreianje novca iz niega dopunjen je i specifinim shvatanjem biznisa. Taj specifian smisao za posao ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu uticati na trina kretanja mogu preduprediti, ili jo bolje vetaki i pod kontrolom izazvati. A najbolji posao za bankare je rat i svaka druga krizna situacija, gde se ekonomske vrednosti preko noi menjaju. Zato su se bankari izvetili u etiri najunosnija posla: finansiranje ratova, igra na berzi, kontrola infomacija (medija) i trgovina stratekim sirovinama. Ove vetine i poslove bankari su negovali i razvijali vekovima.ROTILDI PRVI NAPRAVILI OBEVETAJNU MREUSaznanje o tome koja bi dinastija u evropskim dravicama i grofovijama mogla imati najjai uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti i doi na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoi novanom pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti i bankarska porodica Rotild je marljivO prikupljala takve podatke.

Tako su Rotildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovake agente locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama. Bila je to prava obavetajna mrea koja je prikupljala podatke o moguima previranjima na dvorovoma.

Amel Rotild, osniva bankarske dinastije

Poruke su izmenjivali preko mree kurira , a potanska sluba iji su oni bili vlasnici pretvarala se u pravu pijunsku mreu.Njihovi potanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su ili preko Lamana. Njihova njukala u liku sitnih trgovaca i potara bili su na ulicama, na pijacamama berzi. Nosili su ke novac, obveznice, pisma i vesti. Obratite panju na poslednje- vesti. Vesti koje su njihovi glasnici donosili pokretale su berzu. Od tih infomacija zavisila je cena mnogih akcija.U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav e ishod biti. Od toga je zavisila budunost itavog evropskog kontinenta. Ako bi Napoleon pobedio bio bi neosporiv gospodar na itavom evropskom tlu. Ako bi izgubio, Engleska bi odravalala balans uticaja u Evropi i mogla bi ga vremenom i proiriti.Rotildi su kredit u zlatu dali i jednoj i drugoj strani - i Napoleonu, koga su finansirali i doveli na presto i Velingtonu, da opremi svoju vojsku i sukobi se sa Napoleonovim carstvom.

Od ishoda bitke zavislo je ko e ta dobiti, a ko izgubiti. U igri je bilo veliko bogatstvo.

Berza u Londonu se grozniavo punila toga dana, dok su trgovci i bankari ekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njene dravne obveznice, konsuli, izgubile bi vrednost, dok bi im u sluaju pobede vrednost vrtoglavo porasla.Natan Rotild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije fronta kako bi sakupili to vie informacija o tome kako bitka napreduje. Drugi njegovi agenti imali su zadatak da stoje na raspolaganju i prenesu kratak izvetaj specijalnoj komandi koja je bila locinara u blizini.Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rotilodov glasonoa je pourio preko kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. Sutradan, u zoru, sreo se sa samim Rotildom. Natan je kratko analizirao dobijene informacije i odmah se uputio na Londonsku berzu.

Atmosfera na berzi je bila fanatina. Svi su ekali vesti. Rotild, koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopaenog oveka, bez trunke emocija, ledenog pogleda, bez due, stigao je na berzu i stao kraj svog stuba. Bez ikakve emocije itljive na licu, dao je svojim berzanskim agentima diskretan znak koji su samo oni mogli da rastumae.

Istog trenutka oni su poeli da prodaju engleske konzule. Stotine hiljada dolara vredni konsuli nali su se na berzi i njihova vrednost poela je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginjao na stub gledajui prizor reakcije prisutnih. Prodavao je, prodavao i prodavao engleske dravne obveznice. Vrednost konsula je potpuno opala, a medju prisutnima je polako zavladala uskomeanost. Na usnama im se sve ee se ulo: "Rotild zna", "Englezi su izgubili kod Vaterloa", "Rotild to sigurno zna".U trenutku je nastala prava panika i ljudi su jurnuli da se oslobode sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da ovaj papirni novac zamene za zlato ili srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti.

Nakon nekoliko sati grozniave trgovine jedan konzul se prodavao po ceni od pet centi za dolar. Rotild je i dalje hladnokrvno stajao pored svog stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima, ovaj put drugaiji. Istog asa desetine njegovih berzanskih agenata krenule su ka pultu za kupovinu i kupile svaki obezvredjeni konsul budzato.

Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su potanske koije i donele zvanine vesti sa bojita. Engleska je bila pobednik i novi gospodar Evrope. U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko veu nego to je imao ikada ranije.Rotildovo bogatsvo preko noi je uveano dvadeset puta i on je tada postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje se, i danas.Iako je Bank of England, 1946. formalno nacionalizovana, to nije znaajno promenilo uticaj privatnih bankara na britansku ekonomiju jer se guverner i vlada pitaju samo o tome koliko e novanica i kovanog novca biti puteno u opticaj svake godine. Medjutim, ke novac se odavno koristi samo neznatno u ukupnim finansijskim transakcijama. Tako je nacionalizaija centralne banke u Britaniji dala gradjanima samo utisak da je dravna ekonmija u rukama drave. Veina finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana na komputeru, sa apstraktnim raunima i brojkama i, naravno, sa spekulativnim kapitalom. To nema veze sa stvarnom ekonomskom moi drutva i pojedinaca.ta vie, to ne umanjuje kamatu koju vlada treba da plati na ime starih dugova Banci. Pre samo nekoliko godina objavljeno je da je isplaen dug iz vremena Napoleonovih ratova. Eto, gde ide novac od poreskih obveznika u Britaniji i zato se veruje da je mo Rotildovih nesmanjena.

PLATNE KARTICE KAO ORUIJE ZA POROBLJAVANJECilj dananjih privatnih internacionalnih bankara je zato da se ke potpuno eliminie iz upotrebe i da gradjani koriste platne kartice - plastni novac. I ne samo to. U planu je da sve zemlje lanice EU uvedu nove line karte (biometrijske) koje e pored svih podataka smetenih u ipu registrovati i podatke o svim raunima vlasnika, a bez line karte i bez platne kartice nee biti mogua ni jedan finansijska transakcija. Zadueni ljudi nee moi nita da plaaju, dok ne izmire dug banci. Tako, stanovnik EU, ako sluajno izgubi ID karticu ili platnu karticu, nee moi da pazari ni hranu. Bukvalno, ivot svakog oveka zavisie od kartica, a karticama e raspolagati bankari. Pogledajte ta pie na vaoj platnoj kartici- ona je vlasnitvo banke.Bankari e tako raspolagati naom ekonomskom moi po sopstvenoj volji. Najtee e biti politikim protivnicima bankara, kada jednog dana odu u samoposlugu i otkriju da im je banka stornirala raun. Ovo mono oruje medjunarodnih bankara, ve je odavno i kod nas postalo sastavni deo ivota. Mnogi nai gradjani misle da je posedovanje kreditne kartice stvar viskog standarda. Nema sumnje, ono nas zaista pribliava zapadnom "ropstvu".

KOME SLUI "MEDJUNARODNA ZAJEDNICA"Da bi se sve ovo sprovodilo u nacionalnim dravama, neophodna je politika kontrola nacionalnih elita. Drava je mnogo, pa je zato neophodno njihovo ujedinjavanje u sistem koji e imati manje inovnika. Taman onoliko koliko bankari mogu kontrolisati. Zato su izmiljene takozvane "medjunarodne institucije".Pogledajmo kako je pronicljivo i veto upravo jedan Rotild preko svojih ljudi planirao da vri kontrolu nad finansijama SAD, koja je bila britanska kolonija skoro 100 godina, a moda to ostala i danas.U jednom svom izvetaju ovo otkriva pukovnik (samo po nadimku) Edvard Mendel Haus, Rotildov ovek za uticaj na predsednika SAD-a. Izvetaj je datiran 10.juna 1919. i tek nedavno je otkriven. Da li se danas neto sutinski promenilo i kuda ide svetska politika, itaoci e sami lako zakljuiti.

Izvetaj je podnet tadanjem britanskom premijeru Dejvidu Lojdu Dordu, koji je pre stupanja na tu funkciju bio advokat Svetske Cionistike Organizacije.Izvetaj iznosi podatke o tome kako napreduju pripreme za mirno vraanje Amerike kao kolonije u dominion tajne organizacije koja se zove "KRUNA". Sedite "Krune" je u Londonu, a zamisao "zaverenika" je da preko formiranja Lige Naroda, nakon Prvog svetskog rata, ostvare britansku hegemoniju u itavom svetu.Haus tako pie britanskom pemijeru: "Spakovali smo ovaj plan u mirovni ugovor tako da ga svet mora prihvatiti radije nego nastavak rata. Liga je u biti Imperija sa Amerikom kao kolonijom prihvaenom na isti nain kao i ostale nae kolonije".Haus dalje analizira mentalitet Amerikanaca, za koje kae da su "neizleivo naklonjeni herojstvu i velikim podvizima, te se njima veoma lako moe manipulisati".Glavni igra bankarima je Vudro Vilson, koga savetuju ljudi "Krune".Haus i VilsonU Izvetaju se otkriva i da je "Kruna" preuzela kontrolu nad Amerikom jo za vreme mandata Teodora Ruzvelta /1901-1909/, kada je bankarska ekipa Rotild - Morgan ve kontrolisala 25% amerike ekonomije."Mi sada drimo sve amerike novine i izolujemoAmerikance od svakog neamerikog uticaja, kao da su na drugoj planeti. Ovo realizujemo uz pomo "Asosijeted presa" u drugih naih informativnih agencija".Prosto reeno: kontrolu javnog mnjenja u Americi potpuno su jo tada preuzeli bankari. Dananji globalni mediji su svi u njihovom vlasnitvu.Haus dalje navodi kako SAD "igraju spolja kao da su nezavisna drava, ali potvrda da rade za nas i da su samo kolonija je to je predsednik Vilson otkazao realizaciju velikog plana o izgradnji amerike mornarice, i vodjstvo na okeanu prepustio Britaniji"."Nije li naa anglo-amerika alijansa postaladominantna u finansijskom svetu", hvalisavo primeuje svoj uspeh Haus.Haus dalje navodi kako su bankari "Krune" finansirali izgradnju japanske ratne flote, one iste koja e neto kasnije ratovati sa SAD. U izgradnji flote korien je elik iz Engleske."Ne pokazuje li to koliko su SAD i dalje zavisne od nas?""Novcem koji smo pozajmljivali US vladi za ratne ciljeve, iskoristili smo da kupimo naftna polja u Kaliforniji, Meksiku i Junoj Americi"."Rat nas je uinio gospodarima najveeg dela svetskih sirovina".Dakle, osnivanje Lige naroda je bio plan da se suverenost ove mone drave- kolinije transferie pod okrilje "Krune".Zahvaljujui jakoj opoziji koju su tada u Kongresu inili republikanci, SAD je odbila ovaj "mirovni plan" i osnivanje Lige naroda je propalo. Ipak, zavera bankara je samo privremeno prekinuta.Judeo-bankari su, sada se to pouzdano zna, kasnije finansirali i Hitlera (svaki rat je brat) i izazvali veliku ekonomsku depresiju u SAD. O ljudskim rtvama i jevrejskom holokaustu ne treba govoriti, jer je to za judeo-bankare samo kolateralna tata. Zanimljivo je da su prestraeni evropski Jevreji iprihvatili nakon rata da se presele u novu dravu Izrael, koju su upravo stvorili Rotildi kupovanjem palestinskog zemljita. Do tada su to Jevreji odbijali.Isti bankari uveli su svojim lobiranjem SAD u Drugi svetski rat iako SAD nisu imale nikakav interes kao drava da ratuju u Evropi.Prvobitno zamiljena Liga naroda je ipak zaivela kao oganzacija Ujedinjenih nacija 1945.

Bankari svoju borbu nastavljaju upravo kroz nameru da UN danas reorganizuju tako da bude potpuno pod njihovom kontrolom, a stalni teroristiki napad i sejanje straha od terorizma je njihova namera da jo jenom pokrenu ratnu maineriju u svetskim razmerama. Zato su "teroristi" svuda.Ali, ova igra judeo-bankara je danas shvaena, i svet se polako ujedinjuje u drugi front - antiglobalistiki. Nacije, religije i stvarni ekonomski status drava u ovoj borbi ljude ne razlikuju. Jer, svi gradjani sveta bore se zapravo protiv dunikog ropstva- ili samo protiv ropstva.