Ivona Zivković - LIBOR (Tajna formula najvećih svetskih pljačkaša)

Avgust, 2012.

LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEIH SVETSKIH PLJAKAAPie: Ivona ivkovi

"Svetska ekonomska kriza", "smanjenje budetskog deficita", "smanjenje javne potronje", "pokretanje proizvodnje","neophodnost novog zaduivanja", "klizni kurs", "smanjenje referentne kamatne stope", "inflacija", "deflacija","stagflacija", "recesija", "makroekonomska stabilnost","lopovske banke", "kreditno ropstvo", "kamate sa deviznomklauzulom" Ovo je samo deo obimnog finansijskog renika ijim pojmovima nas svakoga dana zasipaju mediji,politiari, analitiari, ekonomski i ostali eksperti. Naravno, sve sa ciljem da nam pokau kako smo za sirotinju u kojojivimo krivi mi sami, odnosno naa drava, dok oni formalno zadueni da odravaju zdravu i prosperitenu ekonomiju (jerza to imaju diplomu nekakve visoke ekonomske kole zbog koje sede u raznim dravnim institucijama), opravdanjenalaze u "svetskoj ekonomskoj krizi"( i ovo je jo jedna "struna" politika kovanica).

A kada se kae da neto ne tima na svetskom nivou, podrazumeva se da tu mi, kao mala drava, nita ne moemo. Zbogsvega toga, ogromna veina ljudi i u Srbiji grca u dugovima, bez posla ili sa poslom bez plate ili sa platom koja je nanivou bedne socijalne pomoi. I tako je u Srbiji bar stotinu godina unazad.

Ali, nije ovo samo karakteristika za nae balkanske prilike, ve je slina situacija i u itavom svetu (Grkoj, Hrvatskoj,paniji, SAD) I njima se plasira ista pria: svetska ekonomska kriza, recesija, dugovi Uvek neto spreava obinogmalog oveka da ivi u bogatstvu i blagostanju, iako mu dananja civilizacijska i tehnoloka dostignua to moguomoguiti. Ali, novac uvek negde izmakne i zavri u depovima odabrane i narodu nevidljive sveteke elite. Njih nikada nepogaa ekonomska kriza. Zato je drutvo od pamtiveka bilo podeljeno na stalee: one koji su uvek imali sve i one koji suodreeni da budu veita sirotinja - robovi. Iako su zlatne i vete ruke uvek bile kod obinih ljudi, zanatlija i majstora,novac i zlato su bili kod onih koji nita nisu znali da stvaraju, ali su znali da pljakaju i sa da sa opljakanom robom izemljom trguju. Naravno, pljaka i trgovaki procanat je i razlog da ova podela opstane i danas (iako je veina zbogtakozvane proklamovane demokratije i tobonjih institucionalno zagarantovanih "ljudskih prava" uglavnom neprimeuje).

Poslednji veliki pljakaki skandal mone svestske vlastele je otkrie objavljeno u medijima za obian narod da jenajmonija svetska banka danas, a to je Barclays, manipulisala sa jednom specifinom bankarskom kamatnom stopomkoja se naziva LIBOR (London Inter Bank Offered Rate).

Da li i taj LIBOR (Englezi itaju laibor) moda ima veze sa nama i sa pomenutom svetskom krizom? Ne da ima, ve jenjegovo odreivanje sama sr funkcionisanja i postojanja FENOMENA koji se naziva BANKARSTVO. I ona imaimplikacije na ekonomiju itavog sveta. Bankarstvo sa kamatama je zapravo ono to pokree sve krize, sve recesije, sveinflacije, privredne kolapse, kako kompanija, banaka , tako i itavih drava i itavih regiona. I upravo poetni impuls utom fantastinom mehanizmu bankarske pljake u koju je danas uvuen itav svet je LIBOR. Da napomenemo samo dabankarstvo moe postojati i bez kamata.U stvari kada shvatite ta je LIBOR, bie vam jasno da se itavim svetom, svim bankama, svim tritima i svim robnonovanim kretanjima u svetu upravlja od jedne male veoma prefrigane skupine ljudi (od nekoliko vlastelinskih porodica)koji ne rade nita drugo ve se igraju sa ivotima i imovinom nekoliko milijardi ljudi na svetu. Upravo oni koji odreujustope LIBOR-a i onda sa tim stopama bez ikakve grie savesti manipuliu - pravi su gospodari naih ivota. Mnogi ih jozovu Novanim Monicima ili Gospodarima Novca.

A kontrola glavnih finansijskih tokova (kao i kontrola hrane, energenata i tehnologija) glavne su poluge vlastelinskemoi. Dakle, nije stvar imati novac (jer novac nije vrednost ve zamena za vrednost), ve kontrolisati njegovo korienje.

LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEIH SVETSKIH PLJAKAA

1 of 7

Sagledajmo to ovako: ako ivot jednog organizma (a drutvena zajednica funkcionie na principu sloenog organizma)zavisi od dopremanja energije putem hrane i odravanja njegovog energetskog balansa, onda je krvotok taj kljunienergetski tok koji opsluuje svaku i najmanju eliju organizma. Glavni pokreta itavog krvotoka je srani impuls.Finansijski tokovi se esto porede (ne sluajno) sa krvotokom, jer se u dananjem sistemu u kome dominira trgovinakoju kontrolie vlastela (i koji je perfidno stotinama godina nametan) opstaje samo kada se sve vrednosti valorizujupreko novca. Trampa se smatra staromodnom i prevazienom. Tako je novac preuzeo ulogu crvenih krvnih znaca (onhrani i snabdeva i sve pokree i aktivira) dok se itav krvotok (itaj finansije) pokreu jednim kamatnim impulsom i on senaziva LIBOR.

Poto od snage sranog impulsa praktino zavisi gde e kiseonik stii, koji deo elija (koji region u tkivu) e biti dobropothranjen i snabdeven energijom i zdrav, a koji e ostati uskraen za hranu i koji e propasti, i LIbor ima slian inak.Jer, najpre se energijom snadbevaju vitalni organi, a onda svi ostali. I novani krvotok se nakon poetnog impulsa razvijai grana i u zavisnosti gde e stii, a gde ne, zavisi kvalitet ivota ljudi i njihova privredena aktivnost. Razlika izmeu ovadva krvotoka je to jednim upravlja Priroda, sa ciljem da organizam maksimalno i to vie energetski osnai i nahrani,a drugim (fianansijskim ) upravlja grupa pekulanata iz Londona, koja vetim smicalicama moe da pravi intervencije uovom krvotoku po sopstvenom efu i iskljuivo u sopstvenom interesu. Oni koriste jedan prirodni princip, ali gaizopaavaju pri emu opravdanje za to nalaze u satanistikoj filozofiji koja kae da ovek ima pravo da menja prirodnezakone po svom interesu.

Libor tako predstavlja dogovor jednog trgovakog kartela koji se bavi prodajom novca i koji njime odreuje poetnuprosenu kamatnu stopu u njihovim meusobnim pozajmicama. A njihovo meusobno pozajmljivanje (ja tebi, ti meni) predstavlja poetak velike vlastelinske igre sa novcem koja se stratuje sa tom prvobitnom kamatom. LIBOR je ondareper, zajedno sa EURIBOROM, i za kratkorone kamatne stope irom sveta iji su korisnici obini graani. Ako sepromeni LIBOR, promene se i ove kamatne stope.Libor je tako poetni impuls koji e zavrteti preko mree centralnih i komercijalnih banaka i korporacija i osiguravajuihdrutava stotine triliona novanih jedinica - funti, dolara, eura, jena Preko Libora i Euribora funkcionie centralnimehanizam za postavljanje svetskih kamatnih stopa za iroko polje finansijskih usluga i proizvoda. Libor je najveikamatni mehanizam i on operie sa preko 10 vodeih novanih moneta. Malo pomeranje kamatne stope LIBORA zanekoga moe znaiti gubitak meren milijardama dolara (ili evra) a za nekoga isto toliki dobitak.

Da bi smo jo bolje shvatili kako sve funkcinie, podsetimo jo jednom ta je novac. Novac nije roba, on nema vrednost,i slui samo kao zamena za neku pravu vrednost prilikom trgovine. U poetku je zamena bilo zlato, a onda su zlato poelida uvaju ovlaeni bankari, a graani su za deponovano zlato kod bankara dobijali papirnate priznanice na kojima jebila ispisana vrednost deponovanog zlata u banci koji je donosilac piznanice posedovao, a bankar garantovao da edonosiocu priznanice vratiti zlato.

Ali, ogromne koliine zlata koje su raznim pljakama vekovima gomilali razni vitezovi radeu u slubi svojih vladara,dovela je do toga da je jedan broj takvih vitezova koji se jo nazivaju templarima, doao u posed bogatstva koje jepremaivalo bogatsvo vladara za koje su radili. Tako su vremenom oni zlatom kupovali ogromne zemljine posede,otvarali banke, i pozajmljivali novac (sa kamatom) kraljevima i drugim dvorjanima. Tako su imali sve vei i vei uticaj napojedine vladare.

A glavni cilj ovih ovih vlasnika zlata je bio kako da izdejstvuju eksluzivno pravo da ba oni budu emiteri novca kao legalnog sredstvo plaanja u nekoj dravi. Tako bi doli upoziciju da kontroliu koliinu novca u opticaju.

Kogod kontrolie koliinu novca u bilo kojoj zemlji je apsolutni gospodar itave industrije i trgovine I kada shvatite dase itav sistem veoma lako kontrolie, na ovaj ili onaj nain, od strane nekoliko veoma monih ljudi na vrhu,niko ne trebada vas upozori odakle potiu periodi inflacije i depresije poznate su rei Dejmsa Garfilda koji je bio 20-ti amerikipredsednik krajem 19. veka i na toj poziciji je bio samo 200 dana. Samo nekoliko nedelja nakon to je ovo javno izrekao uKongresu, protivei se davanju Centralne amerike banke privatnom bankarskom kartelu, ubijen je.


2 of 7

Da je kontrola novca u opticaju od sutinske vanosti za funkcinisanje zdrave privrede znali su mnogi vladari vekovima.

Tako je od 10. do 13 . veka lokalni novac kovao i putao u opticaj sam vlastelin (kralj) i onda ga periodino opozivao,topio novie i pravio nove, ponekad sa boljem legurom i koliinom zlata ili srebra, ili loijom, u zavisnosti koliko jenjegova kraljevina u meuvremenu ubrala novca od poreza ili postala privredno jaa. Ovakvim periodinim povlaenjemnovca vlastelini su drali pod svojom kontrolom koliinu novca koja je bila u opticaju i nikome se nije isplatilo da gazadrava i uva.

Engleska re za ke novac - currency oznaava upravo neto to stalno mora biti u opticaju, mora cirkulisati. Modernobankarstvo, meutim, nalae uvanje onoga to stalno mora biti u opticaju i njegovo gomilanje, a onda njegovu prodaju,pa povlaenje kada se previe toga nae na tritu i potranja za novcem pone da opada. I to nesumnjivo izaziva krize ito je danas opte poznata stvar.Rezultat ovakve srednjevekovne monetarne politike je zato omoguio procvat kulture i blagostanja, tano premavremenu kada su te novane valute koriene. Danas, povlaenje previe novca izaziva recesiju ili ekonomsku krizu jerse on danas povlai i puta u opticaj mimo bilo kakvih stvarnih vrednosti, ve iskljuivo kao roba koja se uz kamatuprodaje.I upravo ta namera templara da uveavaju svoju mo prodajom novca i manipulisanjem trita vetakim povlaenjem iubacivanjem novca, uobliila je dananji bankarski sistem koji u potpunosti poiva na usuriji (lihvarenju) kao legalnombiznisu. Ukoliko se od ovih lihvara stvori trgovaki kartel toliko moan da u ovom poslu moe da ima monopol naditavim svetom i svim svetskim novanim tokovima, takav kartel nesumnjivo moe imati titulu Gospodara sveta. I,naalost, ovakav jedan moan bankarski kartel upravo funkcinie i sedite mu je u starom jezgru Londona, nedaleko odnjihove prve privatne centralne banke (Bank of England) koju je krajem 17. veka jedan bankarski kartel venecijanskihtrgovaca stavio pod svoju kontrolu.

U SAD je isti ovaj kartel iz Londona uspeo da pod kontrolu stavi (1913.) ameriku federalnu centralnu banku- FED. Svioni ameriki predsdenici, poput Garfilda, Linkolna, Deksona i uticajni pojedinci koji su shvatili kakve posledice to moeimati likvidirani su.

CENA KAPITALA NADUVAVA SVE CENEProdaja novca uz kamatu i kontrola novanih tokova stvara ogroman problem milijardama ljudi irom sveta danas, jer supostali zarobljenici u graevini od kamata koje zida ovakav novac.Problem je u stvari to se preko onoga to se zovu krediti i investicije ta roba (novac) kao poetni kapital ugrauje ucenu sve druge robe i usluga . Jer, ako ste kreditom kupili kamion da prevozite neiju robu, onda je u cenu vae uslugeugraena i rata za kredit sa kamatom koju morate vratiti. A u cenu goriva koje plaate takoe je ugraena cena kapitalakoju je uzeo istraiva nafte, pa konstruktor buotine, pa graditelj naftovoda ili vlasnik broda koji je pevozi, pa vlasnikcisterne , pa vlasnik benzinske pumpe itd. Naravno, ono to jo ne znate, to je da su svi oni na neki nain povezani i svisu kupili poetni kapital od iste banke. Ali ta ista banka u stvari posluje preko deset razliitih banaka, koje posluju samreom svojih jo stotinu banaka i jo nekoliko hiljada kompanija, tako da sav novac praktino cirkulie kroz njih kaokroz veliki krvotok. I zbog kamate koja se stalno umnoava on postaje sve moniji i sve vei. I ta god se poslovnouplete u ovu finansijsku ogromnu graevinu, postaje preko noi njen plen, koji ovaj krvotok usisa u sebe i odnese dosvoje centrale koja mu daje poetni impuls - Libor.Tako je ameriki ekonomista Magrit Kenedi procenila da 45 posto svake cene danas predstavlja cenu kapitala. to viekapitala aktivira neku industriju, ovaj procenat se sve vie poveava i sve vei deo cene postaje cena kapitala i onpoinje da vredi vie nego sama konstrukcija koju je trebalo izgraditi.U praksi to izgleda ovako:

1. Ako neko u SAD kupuje novu kuu od 100.000 dolara, 75 000 dolara je deo nadzidan prodajom novca i vraa sesukcesivbno svima u lancu fianansiranja - komercijalnoj banci, korespodentnoj banci, kompaniji kreditoru i na krajuprimarnoj banci).2. Kada neko kupuje kuu uz hipoteku (mrtav zalog koji se ne moe prodati dok se ne otplati) platie, ne samo 100 000dolara za kuu, ve dodatnih 150 000 sa kamatom na 30 godina.

3. Tako kupac na kredit plaa ukupno 250.000 za kuu koja zapravo kota 25 000 ako bi je sam zidao, tj. ako bi znao to dauradi.

Za sav ovaj novac mi dobijamo prektino veoma malo, a naduvana vrednost je ona kojom upravljaju bankari izpomenutog kartela. Jer da nema takvog interesa svaka kua bi danas mogla da bude zamak ili katedrala, s obzirom da sukatedrale zidane upravo u srednjem veku kada je novane tokove kontrolisao vladar.

LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEIH SVETSKIH PLJAKAA http://www.ivonazivkovic.net/LIBOR/LIBOR.html

3 of 7

Da bi odrali ove svoje cene bankari moraju povremeno da uvode recesije , a njih sprovode raznim smicalicama.Recesija nastaje kada je trite prezasieno neim, a proizvoa (kompanija) ne eli da spusti cenu. Na primer, zatoautomobil ne bi kotao hiljadu evra umesto deset, ili manje ukoliko je trite ve preplavljeno automobilima. Ili zatoivina ne bi bila jeftinija ili ak besplatna ukoliko se ona toliko namnoi. A poslednjih godina i te kako bi se namnoila naevropskom tritu ukoliko bi dolazila pravo iz Kine. Naravno, bankari koji su u Kinu investirali ogroman novac zapodsticanje razne proizvodnje, pa i ivine, ne bi mogli da naplate svoje kamate. I zato ivina s vremena na vreme mora daoboli od ptiijeg gripa, da se zvanino stotine hiljada i milioni ptica pobiju, a kriom se naprave papiri da one u stvaridolaze iz SAD gde je uzgajanje ivine skuplje. Naravno, razlika u ceni ide bankarima.Isto je i sa famoznom bolseti "ludih krava" gde se navodno ili stvarno desitine hiljada goveda pobije, a zapravo se samoodrava visoka cena mesa.

Ve smo ranije pisali kako finansijski sindikat Rokfelerovih manipulie sa ovim bolestima i kako se fiktivno preko SADplasira u stvari jeftina kineska roba.

Ali, da se vratimo LIBORU.

LIBOR JE SRCE KRVOTOKA KOJI STVARA KAMATEMoete li sada da da zamislite jednu grupu vetih bankarskih kalkulanata meu kojima su i predstavnici porodice Rotildkoji su glavni bankari u ovom kartelu) koji se svakog dana sastaju (kao kartaroi koji graju poker sa velikim ulozima) ustarom jezgru Londona, i odreuju taj poetni kamatni impuls LIBOR. On nastaje kada banke iz kartela ponu meusobno jedna drugoj da zajme novac kako bi se aktivirao veliki finansijski krvotok koji proizvodi kamate. Bankari suzato kao vampiri koji se umesto krvi hrane kamatama. ivot za njih poinja sa Liborom. I sve te banke u stvari funkcioniu kao jedan jedinstven sistem u kome se nalaze svecentralne banke, navee komercijalne banke sveta, najvee transnacionalne korporacije, najvei tgovaki lanci, najveeosiguravajue kompanije.

SVE BANKE SU POVEZANE I POSEDUJU SKORO ITAV SVETJedna nauna studija nazvana Mrea globalne korporativne kontrole koju su sainili Stefania Vitali, James B.Glattfelder i Stefano Battiston u vajcarskoj prikupila je podatke za vie od trideset miliona ekonomskih preduzetnika(kompanija i investitora) ukljuujui i njihove imovinske pozicije.Iz objavljenih podataka se moe uoiti da je oko 43 000 kompanija u svetu transnacionalno (po definiciji koju je odredio


4 of 7

OECD). Na vrhu spiska rangiranom po njihovoj moi je 1318 firmi koji su uoljivo CENTAR svih njihovih poslovanja. Tagrupa firmi sainjava njihovo jezgro i njega karakteriu neke zanimljivosti:1. Medjusobnim poslovanjem oni ostvaruju 20 posto ukupne svetske dobiti.2. Sve ove firme (43 000) suvlasniki su medjusobno povezane, tako da poseduju jedna drugu, a veina deonica ovihkorporacija je u vlasnitvu grupe pomenutih 1318 firmi ili banaka. To znai da najvee od njih poseduju ove manje i takosve ine jedan ogroman umreeni kartel koji im omoguava jak monopolski poloaj u itavom svetu. One se samonominalno nalaze u konkurentnoj borbi, zapravo se njima upravlja iz jednog centra. Za ovakav monopolistiki kartel jeinae staro zlatno pravilo koje je izrekao Don. D . Rokfeler: Konkurencija je greh".

Sve ove kompanije (njih 46 000) zajedno ostvaruju drugih 60 posto itave svetske trine dobiti. Oni praktinofunkcioniu kao globalno poslovno bratstvo sa oitim ciljem da pod njihovu kontrolu doe sto posto svega na svetu.

Daljom analizom ova grupa autora je otkrila da ak 80 procenata ukupnog trita je pod kontrolom jedne jo manje grupefirmi, gde se njihov broj svodi na 737 korporacija.Jo dalje se otkriva da je na samom vrhu ove piramidalne eme povezanog poslovanja jo jedna manja grupa od 147korporacija koje direktno kontroliu ak 40 posto dananjeg svetskog bogatstva.Sam vrh ove piramide nije poznat, ali je Barclays banka ubedljivo kreditor najveeg broja najmonijih i najuticajnijihkompanija i banaka.Danas je malo poznato da trgovci na glavnim berzama u Londonu, Njujorku i Japanu rade u dosluhu kako bi postavilimeubankarsku stopu, tako pravei ili velike profite ili prikrovaju gubitke. Procenjuje se da ovaj londonski kartel obre uovoj igri stotine triliona dolara.

OVO JE SPISAK DANAS NAJMONIJIH SVETSKIH BANAKA I KORPORACIJA KOJE SU POVEZANE

1 BARCLAYS PLC GB 6512 SCC 4.052 CAPITAL GROUP COMPANIES INC, THE US 6713 IN 6.663 FMR CORP US 6713 IN 8.944 AXA FR 6712 SCC 11.215 STATE STREET CORPORATION US 6713 SCC 13.026 JP MORGAN CHASE & CO. US 6512 SCC 14.557 LEGAL & GENERAL GROUP PLC GB 6603 SCC 16.028 VANGUARD GROUP, INC., THE US 7415 IN 17.259 UBS AG CH 6512 SCC 18.4610 MERRILL LYNCH & CO., INC. US 6712 SCC 19.4511 WELLINGTON MANAGEMENT CO. L.L.P. US 6713 IN 20.3312 DEUTSCHE BANK AG DE 6512 SCC 21.1713 FRANKLIN RESOURCES, INC. US 6512 SCC 21.9914 CREDIT SUISSE GROUP CH 6512 SCC 22.8115 WALTON ENTERPRISES LLC US 2923 T&T 23.5616 BANK OF NEW YORK MELLON CORP. US 6512 IN 24.2817 NATIXIS FR 6512 SCC 24.9818 GOLDMAN SACHS GROUP, INC., THE US 6712 SCC 25.6419 T. ROWE PRICE GROUP, INC. US 6713 SCC 26.2920 LEGG MASON, INC. US 6712 SCC 26.9221 MORGAN STANLEY US 6712 SCC 27.5622 MITSUBISHI UFJ FINANCIAL GROUP, INC. JP 6512 SCC 28.1623 NORTHERN TRUST CORPORATION US 6512 SCC 28.7224 SOCIT GNRALE FR 6512 SCC 29.2625 BANK OF AMERICA CORPORATION US 6512 SCC 29.7926 LLOYDS TSB GROUP PLC GB 6512 SCC 30.3027 INVESCO PLC GB 6523 SCC 30.8228 ALLIANZ SE DE 7415 SCC 31.3229 TIAA US 6601 IN 32.2430 OLD MUTUAL PUBLIC LIMITED COMPANY GB 6601 SCC 32.6931 AVIVA PLC GB 6601 SCC 33.14


5 of 7

32 SCHRODERS PLC GB 6712 SCC 33.5733 DODGE & COX US 7415 IN 34.0034 LEHMAN BROTHERS HOLDINGS, INC. US 6712 SCC 34.4335 SUN LIFE FINANCIAL, INC. CA 6601 SCC 34.8236 STANDARD LIFE PLC GB 6601 SCC 35.237 CNCE FR 6512 SCC 35.5738 NOMURA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 35.9239 THE DEPOSITORY TRUST COMPANY US 6512 IN 36.2840 MASSACHUSETTS MUTUAL LIFE INSUR. US 6601 IN 36.6341 ING GROEP N.V. NL 6603 SCC 36.9642 BRANDES INVESTMENT PARTNERS, L.P. US 6713 IN 37.2943 UNICREDITO ITALIANO SPA IT 6512 SCC 37.6144 DEPOSIT INSURANCE CORPORATION OF JP JP 6511 IN 37.9345 VERENIGING AEGON NL 6512 IN 38.2546 BNP PARIBAS FR 6512 SCC 38.5647 AFFILIATED MANAGERS GROUP, INC. US 6713 SCC 38.8848 RESONA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 39.1849 CAPITAL GROUP INTERNATIONAL, INC. US 7414 IN 39.4850 CHINA PETROCHEMICAL GROUP CO. CN 6511 T&T 39.78

Naravno itava ova igra ne bi bila delotvorna da u nju nisu ukljueni takozvani dravnici tj. politiari, mediji, obrazovneinstitucije koje koluju finansijske i bankarske eksperte, koji imaju za cilj da teko zaglupljuju ljude oko sebeplasirajui im priu o velikoj finansijskoj krizi i gomilu budalatina. Naravno, nikakve istinske krize ne moe biti dok naPlaneti Zemlji postoje ivi ljudi koji mogu da rade i stvaraju. Jer, samo ljudski rad je energija i znanje koja stvara.Krizu prave samo finansijski vampiri koji isisavaju tue vrednosti i ljude masovno zaglupljuju kako njihovi robovi ne biznali da ive drugaije osim da veruju da im je za sve potreban prvo novac.

Svi ovi likovi rade za istog gazdu:

PRAVILA IGRE KOD DEFINISANJA LIBORABBA (Britanska bankarska asocijacija) koja odreuje LIBOR zato za ove "finansijske kartaroe" ima i neka svoja pravilaigre. Tako je i LIBOR definisan kao neka srednja vrednost izmeu najnie kamatne stope (koju bankari najvie vole jertako njihov novac najlake nae kupca) i najvie koju dostiu kratkoroni potroaki krediti. Oni su i najskuplji. Ovapoetna kamatna stopa u dogovoru je fiksna i manupulisanje sa njom da bi se izvuklo vie novca je grubo kreenjepravila meu Bratstvom iz kartela. Ko god to pokua, suoava se odmah sa grupnom tubom koju pokreu ostali i onmora da plati veliku kaznu.

Tako je banka Barklys (veruje se da je ona upravo najmonija banka na svetu danas) platila oko 450 miliona dolara kaznu koju su joj izrekli nadzorni organi u Njujorku i Londonu. I tako se saznalo za ovo sitno nevidljivo podeavanjeLibora kako bi se izbegli neki gubici zbog loeg plasmana novca.

Svako podeavanje ove primarne kamatne stope izaziva teke poremeaje u itavom finansijskom krvotoku sveta (jer ondanas funkcinie kao celina ) i neko je na tome izgubio stotine milijardi dolara. Iz dostupnih podataka iz 2008. procenjuje


6 of 7

se da je oko 350 triliona zajmova i raznih finansijskih derivata (bankarskih ugovora za obezbedjivanja od rizika) oznaenotada prema LIBOR-u .

Tako kada nekolicina bankara iz najueg kruga velikih "kartaroa" odlui da manipulie sa ovim stopama, to imaogromne posledice u itavom svetu. ak i sa jednom osnovnom jedinicom (to je jedna desetina jednog centa) desetinemilijardi dolara se dobije ili izgubi. U zavisnosti da li ste zajmodavac ili korisnik pozajmice. U svakom sluaju bankarskobratstvo iz Londona za to ne mari, jer za njih je sve to igra sa novcem na kojim su okovali milijarde ljudi irom sveta. Iniko od njih zbog toga nee ii u zatvor. Kako neko ree, ako neki primalac socijalne pomoi oteti dravu za hiljadu ilisamo sto dolara u SAD, on lako zavri u zatvoru ili mu se pleni imovina u tom iznosu plus kamata. Ali, to su zakoni zarobove. Za vlastelu to ne vai. Naravno, vae je pravo da verujete da zaista postoji nekakva " svetska ekonomska kriza".


7 of 7

Documents

Ivona Zivković - LIBOR (Tajna formula najvećih svetskih pljačkaša)