izumiranja vrsta u prošlosti i sadašnjosti kao posledica naglih

78

Savremene tehnologije

Uvod

IZUMIRANJA VRSTA U PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI KAO POSLEDICA NAGLIH PROMENA GEOHEMIJSKIH USLOVA NA ZEMLJI

Bratislav Ž. Todorović1*,Dragan S. Stojiljković1, Nikola D. Nikolić2, Dragan M. Đorđević2, Maja N. Stanković2, Miloš G. Đorđević2

1Tehnološki fakultet, Univerzitet u Nišu, Leskovac, Srbija2Laboratorija za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija

Poznavanje nestanka biljnih i životinjskih vrsta u velikim i malim biološkim krizama značajno utiče na formiranje pozitivnog ekološkog mišljenja koje do-prinosi očuvanju životne sredine kao i zaštiti slabijih-nedominantnih biljnih i životinjskih vrsta, što sprečava ili odlaže sledeću veliku biološku krizu, koja će verovatno nastati od više manjih sporadičnih. Uništavanje ozonskog omotača, prenamnožavanje ljudske vrste i izumiranje slabih nedominantnih vrsta ak-tuelni su procesi u savremenom svetu, koji su se odigrali i u velikim biološkim krizama iz prošlosti. Očigledno je da će ovakvo upravljanje planetom od strane ljudske vrste (ako se nešto vrlo brzo ne promeni) dovesti do šeste velike biološke krize.

Ključne reči: velika biološka kriza, izumiranje, vrste, biodiverziteti

Nemački istraživač J. C. Rosenmüler 1794 godine prikazao je ostatke izumrle vrste pećinskog medveda Ur-sus spelaeus koji je evoluirao od svog pretka Ursus arc-tos pre 1,2 miliona godina (Ma), a izumro u prvoj polovini Würm-ledenog doba pre 16000 godina. Od ovog otkrića počela su intenzivna proučavanja drevnih i izumrlih vrsta, biodiverziteta, i geohemije drevnih sedimenata. Prvi-pi-onirski radovi odmah su ukazali na neregularnosti u pos-tojanju drevnih biodiverziteta [1] i masovnog izumiranja životinjskih vrsta (biološka kriza) u dotad otkrivena tri ve-lika ciklusa izumiranja [2].

Podaci dosadašnjih proučavanja planete Zemlje poka-zuju da je u toku njene istorije za zadnjih 540 miliona go-dina (Ma) bilo od nekoliko do maksimalno dvadeset mas-ovnih izumiranja u zavisnosti od graničnih podataka koji se uzimaju za njihovo opisivanje. Uglavnom preovlađuje mišljenje da velika biološka kriza nastaje kada dođe do izumiranja više od 50 % makroskopskih vrsta života, tako da je u geohemijski poznatoj istoriji planete Zemlje bilo pet velikih bioloških kriza [3]. Za merenje stope izumiranja koriste se uglavnom morski fosili zbog njihovog boljeg fo-silnog zapisa. Postoji mogućnost da su se velike biološke krize odigravale i pre pronađenih u eonu prekambrijuma (ere arhaik i proterozoik; Slika 1) ali da zbog nepostojanja ili malog broja životinjskih vrsta sa čvrstim delovima tela nisu pronađenii fosili koji bi to potvrdili.

Pored velikih bioloških kriza u istoriji planete Zemlje dolazilo je i do više manjih. Poslednja manja biološka kriza je počela u periodu kvartar-a i još uvek traje. Ova kriza se odlikuje uticajem čoveka koji geohemijskim promenama zemljišta, vode i vazduha izaziva klimatske poremećaje (ledeno doba, uništavanje biodiverziteta, povećanje UV-zračenja, itd). Za razliku od mnogih prethodnih, ova današnja mala biološka kriza veoma lako može prerasti u veliku u prilog čemu govore podaci da je nestanak vrsta na planeti danas 100 puta brži nego što je to bio pre 200 godina, a mogao bi da za veoma kratko vreme bude i in-tenzivniji.

Prošlost

Zadnjih 540 miliona godina geološke istorije Zemlje podeljeno je na tri geološke ere (Slika 1): рalеozoik, me-zozoik i kenozoik. Paleozoik je podeljen na šest geoloških perioda: kambrijum, ordovicijum, silur, devon, karbon i perm. Mezozoik obuhvata tri perioda: trijas, juru i kredu, a kenozoik dva perioda: tercijar (paleogen i neogen) i kvartar. Oznake za tri geološke ere izvedene su iz više grčkih reči. Paleozoik je izveden iz reči palaio što znači “star” i zoe što znači “život”, tako da se sveobuhvatno ove reči mogu prevesti kao “drevni živi svet”. Kenozoik je izveden iz reči kainos što znači “nov” i zoe, tako da se može prevesti kao

(PREGLEDNI RAD)UDK 574; 502/504

*Adresa autora: Bratislav Todorović, Tehnološki fakultet, Bulevar oslobođenja 124, 16000 Leskovac, SrbijaE mail: [email protected] primljen: 23. marta 2012.Paper accepted: 18. juna 2012.

1(1) (2012), 78-83

79


“novi živi svet”. Mezozoik je izveden iz reči mezo “među” i zoe i prevodi se kao “među-živi svet”, tj., nastao između paleozoika i kenozoika.

Slika 1. Geološka vremenska skala [Ma]. Figure 1. Geological time scale.

Dogodilo se u prošlosti

Na osnovu naučno dokumentovanih podataka o vrsta-ma koje su u prošlosti živele na planeti Zemlji više od 99 % su izumrle. Velike biološke krize su se dešavale između geoloških perioda (Slika 1) ordovicijum-silur (440-450 Ma), devon-karbon (360-370 Ma), perm-trijas (251 Ma), trijas-jura (205 Ma) i kreda i paleogen (65,5 Ma). Zanimljivo je napomenuti da su se krize dešavale kada je brojnost vrsta na Zemlji bila na visokom nivou. Pored naučnih postoje i „alternativna“ mišljenja o uticaju boga u zaštiti planete. Na osnovu ovih mišljenja smatra se da se ove krize ne dešavaju slučajno i da je to svakog puta kada dominantne vrste života na Zemlji prete da unište niže oblike ili samu planetu. U ovom radu predstavljeni su isključivo naučni podaci i lična mišljenja autora zasnovana na bogatom iskustvu u pručavanju drevnih sredina.

Ordovicijum-silur biološka kriza. Na osnovu dosadašnjih paleobioloških, geoloških i geohemijskih istrživanja ova

kriza se dogodila pre 440-450 Ma, a pretpostavka je da se odigrala u dva stupnja izumiranja u razmaku od 1 Ma. Skorija istraživanja [4-6] zasnivaju se na pretpostavci da su najverovatniji izvor ovog izumiranja gama-zraci porek-lom iz naše galaksije, koji su stvorili fluks zračenja. Autori su mišljenja da je došlo do pražnjenja ozonskog omotača što je dovelo do povećanja globalnog zahlađenja, UV-zračenja (ledeno doba; Slika 2a) i sprečavanja fotosinteze biljaka [6]. Smatra se, da su gama zraci poreklom od ek-splozije “Super nove” udaljene 6000 svetlosnih godina od Zemlje, ali još uvek nisu pronađeni čvrsti dokazi da se to zaista i dogodilo. Pored ove teorije postoji i alternativna teorija bazirana na jakom vulkanizmu [7]. Na osnovu broja izumrlih vrsta smatra se da je tada izumrlo više od 57 % od vrsta koje su živele u tom periodu [8-9]. Karakteristika flore i faune perioda ordovicijuma su beskičmenjaci, glavonošci, brahiopodi, mnoge vrste bodljokožaca i prve ribe bez vi-lice, kao i pojava prvih zelenih biljaka i gljivica na kopnu.

Devon-karbon bološka kriza. Devon-karbon biološka kriza odigrala se pre oko 360-370 Ma. Pretpostavlja se da je ona trajala veoma dugo (0,5 do 25 Ma). U ovom peri-odu došlo je do izumiranja oko 50 % vrsta koje su živele pre ovog događaja [9]. Zbog dužine trajanja krize postoji više mišljenja. Smatra se da je do globalne promene nivoa mora došlo usled naglog zahlađenja ili okeanskog vul-kanizma.

Pored ovih (najviše prihvaćenih) teorija postoje i one koje se zasnivaju na udaru nebeskih tela o površinu Zemlje, kao i prenamnožavanju dominantnih i fizički jačih kopnenih i morskih vrsta [10]. Ova kriza se prepoznaje po nastanku prvih drevnih ajkula, kičmenjaka, vodozemaca, zglavka-ra i insekata tako da je poznat i kao “Doba riba”. Što se kopna tiče, došlo je do masovnog ozelenjavanja, što je omogućeno nedostatkom vrsta velikih biljojeda (Slika 2b).

Perm-trijas biološka kriza. Karakteristika perioda per-ma je pojava prvih reptila uglavnom biljojeda, koji su se zahvaljujući velikoj količini zelene mase veoma brzo namnožili. Perm-trijas biološka kriza se dogodila pre oko 251 Ma. Ovo je najveća kriza u istoriji planete i u njoj je došlo do izumiranja 90 % vrsta što je rezultiralo dugim vre-menom oporavka živog sveta (>30 Ma), tako da drugi naziv za ovu krizu „Velika smrt“ nije začuđujući. Razlog izbijanja krize su velike i brojne vulkanske erupcije koje su se desile u blizini naslaga ugljeva u epikontinentalnom pojasu [11], što je izazvalo oslobađanje velikih količina gasova kao što su CO2 i CH4 koji su izazvali globalno zagrevanje i stvaran-je akiseonične sredine što je dovelo do pojave toksičnih gasova (npr. H2S). U ovoj krizi došlo je do izumiranja više od 96 % morskih i 70 % kopnenih vrsta [12]. Za razliku od krize devon-karbon u kojoj nije bilo masovnog izumiranja flore ova kriza je podjednako bila štetna kako za faunu tako i za floru [13] (Slika 2c). Planeta se oporavila tek na-kon 4-5 Ma [14].

Trijas-jura biološka kriza. Trijas-jura biološka kriza dog-

1(1) (2012), 78-83

80


odila se pre oko 205 Ma. U ovom periodu izumrlo je više od 70 % svih kopnenih i morskih vrsta za koje se zna da su u trijasa periodu živele na zemlji. U ovom periodu na zemlji su po svojoj veličini živele kopnene i morske životinje ogromnih dimenzija (Ticinosuchus i Nothosaurs; Slika 2d). Ovo izumiranje je omogućilo dinosaurusima da

u period jure preuzmu dominantnu ulogu u životinjskom svetu i verovatnu pojavu prvih ptica. Posledice trijas-jura izumiranja su relativno kratko trajale, oko 10 000 godina. O ovom izumiranju postoji više teorija ali ga ni jedna ne objašnjava.

Slika 2. Prve četri velike biološke krize: a) kraj ordovicijuma (Karen Carr), b) flora iz perioda devona (Walter Myers), c) flora i fauna perma (John Sibbick) i d) kopnene i morske životinje ogromnih dimenzija iz trijasa [15].Figure 2. The first four major biological crises: a) the end of Ordovician (Karen Carr,b) flora from the Devonian period (Walter Myers), c) flora and fauna of Permian (John Sibbick), d) terrestrial and marine animals of enormous size from the Triassic [15].

Kreda-paleogen biološka kriza. Kreda-paleogen je poslednja velika biološka kriza i odigrala se pre oko 65.5 Ma. Do ovog saznanja o uzroku nastanka svet je došao zahvaljujući američkom nobelovcu Luis W. Alvarezu [16], koji je kao povod naveo udar asteroida prečnika oko 10 km o površinu Zemlje (Chicxulub, poluostrvo Yucatan, Meksiko). Nedavno, (2010 godine), međunarodni naučni tim sastavljen od 41 naučnika je na osnovu radova ob-javljenih iz ove oblasti odbacio vulkansku aktivnost i os-tale alternativne teorije kao mogući uzrok kreda-paleogen događaja, a prihvatio udar asteroida u Chicxulub-u kao uzrok masovnog izumiranja vrsta. Ovaj udar izazvao je ogromne cunamije, kisele kiše i doveo do poremećaja

bioklimatskih uslova na Zemlji. Energetski, smatra se da je ovaj udar bio milion puta jači od udara bombe bačene na Hirošimu [17]. Tom prilikom došlo je do izumiranja 80 % biljnog i životinjskog sveta, među kojima i najpoznatije izumrle životinjske vrste-dinosaurusa.

U ovoj biološkoj krizi došlo je do izumiranja velikog broja morskih beskičmenjaka (slabi tragovi u fosilnom zapisu) i kičmenjaka, riba, kopnenih kičmenjaka i biljaka. Zanimljivo je da ne postoje dokazi o masovnom izumiranju vodozemaca [18], jer neke vrste iz ovog perioda još uvek žive na Zemlji bez ikakvih promena, kao što je recimo sal-amander. Kako se radi o poslednjoj velikoj biološkoj krizi o njoj postoji i najveći broj pronađenih dokaza (više od 120

1(1) (2012), 78-83

81


kreda-paleogen sedimenata širom sveta) koji omogućavaju formiranje scenarija udara asteroid, kao i posledica koje je ovaj udar izazvao.

Ulaskom asteroida u Zemljinu atmosferu usled trenja vazduha došlo je do njegovog paljenja tako da se ovaj asteroidni hondrit prema Zemlji kretao u obliku zapaljene lopte (Slika 3), koja je udarila u sulfatima bogato tlo Yucat-an-a i formirala krater veličine 180 km. Tom prilikom došlo je do izbacivanja ogromnih količina praškastog i isparljivog materijala zemaljskog i asteroidnog porekla u atmosferu (~1018 g). Usled velike temperature ovaj materijal se nal-azio u obliku gasa (kamena para). Procena je [19] da je ovaj udar mogao da izazove temperaturu veću od 2000 0C (tačka topljenja SiO2 je na 2000 0C). Ovako visoke temper-

ature izazvale su globalne požare i pojavu velikih količina čađi. Usled nedostatka svetlosti došlo je i do smanjenja temperature, a takođe moralo je doći i do cunamija, tako da se veći deo Zemlje prekrio vodom. Nakon i u toku spuštanja materijala (usled smanjenja temperature), oblak kamene pare se spuštao i došlo je do smanjenja nivoa mora usled isparavanja vode, [18,20], koja je u atmosferi bogatoj sumporovim (sa tla Yucatan-a) i azotovim oksidi-ma (nastalih u reakciji atmosferskog azota i kiseonika pri-likom prolaska asteroida) nagradila kiseline [21,22], koje su na Zemlju dospele kao kisele kiše. Zbog pomenutih fak-tora došlo je do nestanka 80 % biljnog i životinjskog sveta.

Slika 3. Udar asteroida (Don Dixon). Figure 3. Asteroid impact (Don Dixon).

Da li nas je prošlost nečemu naučila?

Interesovanje za biodiverzitete je posebno poraslo za poslednjih dvadesetak godina, srazmerno sa napretkom tehnologije i industrije. Ovakav napredak je uglavnom ekvivalentan smanjenju prirodnog prostora, koji na kraju izaziva nestanak mnogih vrsta na Zemlji. Na osnovu valid-nih istraživanja formirana je IUCN Crvena lista koja uka-zuje na mogućnost nestanka 12-52 % vrsta u svetu. Na osnovu podataka vezanih za nestanak pojedinih poznatih vrsta u prošlom i predprošlom veku, nestanak vrsta na Zemlji biće 100 puta brži. Postoje pretpostavke da bi to moglo da bude i 1000 do 10000 puta brže. Lako je prime titi da je čovek taj koji industrijskom revolucijom i promenom načina života izaziva buduću veliku biološku krizu koja se

trenutno ogleda u uništavanju bioloških diverziteta, prome-nama ekosistema i okruženja, povećanju UV-zračenja, itd. Za razliku od prethodnih malih bioloških kriza, ova današnja veoma lako može prerasti u veliku. Ako je slučaj izumiranja ptice dodo bio posledica neznanja i slučajnosti, onda su svi naredni postupci čoveka bili svesni, kao i oni zbog kojih je izumiranje pojedinih vrsta upravo počelo. U poslednjih 500 godinana Zemlji je izumrlo oko 80 vrsta sisara [23], što ukazuje na početak šeste velike biološke krize i masovnog izumiranja (Slika 4). Istraživanja naj-poznatijih paleoantropologa su pokazala da svake go-dine na plaaneti nestane 17000 do 100000 vrsta. Ovakvo stanje na planeti na osnovu radova i zapažanja vodećih istraživača iz oblasti konstatovale su Ujedinjene Nacije 2007 godine.

1(1) (2012), 78-83

82


Slika 4. Vrste koje danas izumiru.Figure 4. The species who are becoming extinct now.

Zaključak

Novije pretpostavke predviđaju da će do ponovnog masovnog izumiranja doći u narednih 300 do 2200 go-dina, tako da je verovatno (ukoliko se postojeća situacija ne promeni) da će sa njima izumreti i čovek koji je danas dominantna vrsta. Ako se predviđanja ostvare doći će do uništavanja životne sredine, staništa, globalnog zagrevan-ja i širenja opasnih virusa, kao što se i desilo u prethodnim izumiranjima u kojima je dolazilo do sličnih poremećaja. Ovi poremećaji se ogledaju u zagađivanju planete i stvaranju novih vrsta, što znači da dolazeća šesta kriza ima biološki a ne fizički uzrok. Ne treba isključiti ni mogućnost udara nekog nebeskog tela o površinu Zemlje.

Šesta velika biološka kriza će verovatno početi od više manjih sporadičnih slučajeva uništavanja biodiverziteta, što u velikoj meri zavisi od sposobnosti ljudske vrste da se sa njima izbori. Dakle, stalni ekološki cilj čovečanstva je onemogućavanje i otklanjanje negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu kako bi se ipak izbegla ili makar odložila šesta velika biološka kriza (što je malo verovatno!).

Literatura

[1] G. Cuvier, Notice sur le sqelette d’une très-grande espèce de quadrupedè inconnue jusqu’à prèsent, trouvè au Paraguay, et dèposè au cabinet d’historic naturelle de Madrid, Magasin Encyclopèdique, ou Jurnal des Sciences, des Letters et des Arts, 7 (1796) 303-310.

[2] J. Phillips, Paleozoik series. In Long, G, editor. Penny Cyclopedia, London: Charles Knight, 17 (1840) 153-154.

[3] D. M. Raup, J. Jr. Sepkoski, Periodicity of extinctions in the geologic past, Proceedings of the National Academy of Science of the United States of America, 81(3) (1984) 801-805.

[4] S. E. Thorsett, Terrestrial implications of cosmological gamma-ray burst models, The Astrophysical Journal Letters, 444 (1995) L53-L55.

[5] J. Scalo, J. C. Wheeler, Astrophysical and astrobiological implications of gamma-ray burst properties, The Astrophysical Journal, 566 (2002) 723-737.

[6] A. L. Melott, B. C. Thomas, P. H. Daniel, L. M Ejzak, C. H. Jackman, Climatic and biogeochemical effects of a galactic gamma ray burst. Geophysical Research Letters, 32 (2005) L14808.

[7] S. A.Young, M R. Foland K. A. Saltzman, J. S. Linder, L. R. Kump, A major drop in seawater 87Sr/86Sr during the Middle Ordovician (Darriwilian): Links to volcanism and climate?, Geology 37(10) (2009) 951-954.

[8] D. Raup, J. Sepkoski, Periodic extinction of families and genera, Science, 231(4740) (1986) 833–836.

[9] P. M. Sheehan, The late Ordovician mass extinction, Annual Review of Earth and Planetary Sciences, 29 (2001) 331-364.

[10] A. L. Stigall. Integrating GIS and phylogenetic biogeography to assess species-level biogeographic patterns: A case study of Late Devonian faunal dynamics, p. 113-140. In P. Upchurch, A. McGowan, and C. Slater, (eds.), Palaeogeography and Palaeobiogeography: Biodiversity in Space and Time. CRC Press, (2011).

[11] A. H. Knoll, R. K. Bambach, J. L. Payne, S. Pruss, W. W. Fischer, Paleophysiology and end-Permian mass extinction. Earth and Planetary Science Letters, 256(3–4) (2007) 295-313.

[12] S. Sahney, M. J. Benton, Recovery from the most profound mass extinction of all time, Proceedings of the Royal Society: Biological, 275(1636) (2008) 759-765.

[13] D. H. Erwin, The great Paleozoic crisis; Life and death in the Permian. Columbia University Press, (1993).

[14] [14] J. A. Ruben, T. D. Jones, Selective Factors Associated with the Origin of Fur and Feathers. American Zoologist, 40(4) (2000)585-596.

1(1) (2012), 78-83

83


[15] http/www.nationalgeographic.com/science/photos.[16] L. W. Alvarez, W. Alvarez, F. Asaro, H. V. Michel,

Extraterrestrial cause for the Cretaceous-Tertiary extinction. Science, 208 (1980) 1095-1108.

[17] P. Schulte, L. Alegret, I. Arenillas, J. A., Arz, P. J. Barton, P. R. Bown, T. J. Bralower, G. L. Christeson, P. Claeys, C. S. Cockell, G. S. Collins, A. Deutsch, T. J. Goldin, K. Goto, M. Grajales, J. Nishimura, R. A. F. Grieve, S. P. S. Gulick, K. R. Johnson, W. Kiessling, C. Koeberl, D. A. Kring, K. G. MacLeod, T. Matsui, J. Melosh, A. Montanari, J. V. Morgan, C. R. Neal, D. J. Nichols, R. D. Norris, E. Pierazzo, G. Ravizza, M. Rebolledo-Vieyra, W. U. Reimold, E. Robin, T. Salge, R. P. Speijer, A. Sweet, R. J. Urrutia-Fucugauchi, V. Vajda, M. T. Whalen, P. S. Willumsen, The Chicxulub asteroid impact and mass extinction at the Cretaceous-Paleogene boundary, Science, 327 (2010) 1214–1218.

[18] N. MacLeod, P. F. Rawson, P. L. Forey, F. T. Banner, M. K. Boudaher-Fadel, P. R. Bown, J. A. Burnett, P. Chambers, S. Culver, S. E. Evans, C. Jeffery, M. A. Kaminski, A. R. Lord, C. A. Milner, A. R. Milner, N. Morris, E. Owen, B. R. Rosen, A. B. Smith, P. D. Taylor, E. Urquhart, J. R. Yang,

The Cretaceous-Tertiary biotic transition, Journal of the Geological Society, 154(2) (1997) 265-292.

[19] P. I. Premović, Cometary impacts into ocean: Thermochemical equilibrium calculation of high-temperature O2 generation on the early Earth, International Journal of Impact Engineering, 29 (2003) 578-587.

[20] S. U. Hulteberg, Danian palynological evidence for a diachronous low-salinity event in the Cretaceous-Tertiary boundary clay at Stevns Klint, Denmark. Journal of Micropalaeontology, 6(2) (1987) 35-40.

[21] R. G. Prinn, B. Fegley, Bolide impacts, acid rain and biospheric traumas at the Cretaceous-Tertiary boundary. Earth and Planetary Science Letters, 83 (1987) 1-15.

[22] H. Sigurdsson, S. D’hondt, S. Carey, The impact of the Cretaceous/Tertiary bolide on evaporate terrain and generation of major sulphuric acid aerosol. Earth and Planetary Science Letters. 109 (1992) 543-559.

[23] A. D. Barnosky, Do changes in the physical environment contribute to the evolution of mammals?, American Institute of Biological Sciences, interview (2006).

THE EXTINCTION OF SPECIES IN THE PAST AND PRESENT TIMES AS THE RESULT OF RAPIDLY CHANGING GEOCHEMICAL CONDITIONS ON THE EARTH

Bratislav Ž. Todorović1*,Dragan S. Stojiljković1, Nikola D. Nikolić2, Dragan M. Đorđević2, Maja N. Stanković2, Miloš G. Đorđević2

1Faculty of Technology, University of Niš, Leskovac, Serbia2Laboratory for Geochemistry, Cosmochemistry and Astrochemistry, Department of Chemistry, University of Niš, Niš, Serbia.

The knowledge of plant and animal species disappearance in large and small biological crises significantly affects the formation of positive environmental awareness which contributes to environmental preservation and the protection of weak, non-dominant plant and animal species. This prevents or delays the next major biological crisis that will certainly arise from smaller, sporadic ones. Ozone depletion, the overgrowth of human population and the extinction of weak, non-dominant species are current processes in the modern world which also occurred in large biological crises in the past. It is obvious that, if some-thing is not quickly changed, the management of this planet by the human race will lead to the sixth major biological crisis.

Keywords: major biological crises, extinction, species, biodiversity

(REVIEW PAPER)UDC 574; 502/504

Summary

1(1) (2012), 78-83

Documents

izumiranja vrsta u prošlosti i sadašnjosti kao posledica naglih