1

januar – maj 2013.

Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: zeneucrnom@gmail.com

Unapred se solidarno zahvaljujemo.

Reazlizovano zahvaljujuci solidarnoj podrsci Mama cash.

Izvestaj o

aktivnostima

2

U ovom izveštajnom periodu organizovale smo:

komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime• feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke...•

Ovo je hronološki prikaz pomenutih akcija:

14. februara, Beograd, ulični ples “Milijarda protiv nasilja nad ženama/One Billion Rising”: Grupa nezavisnih aktivistkinja koje su podržale Žene u crnom i Mreža žena protiv nasilja organizovala je akciju koja se inače održala istog dana u 14 sati širom planete zajedničkim plesom na ulicama svojih gradova simbolično zahtevale da nasilje nad ženama prestane odmah. Akcija na Trgu Republike se poklopila sa akcijama u 187 ze-malja sveta. „Igrajući na ulicama, trgovima, u javnim prostorima pokazujemo svetu koliko smo zajedno snažne i koliko nas ima! Solidarnost je naša snaga! Solidarnost je naš protest protiv nasilja nad ženama“, poruka je akcije.

22. februar, Beograd - Stop rehabilitaciji: protest pred sudom protiv rehabilitacije Draže Mihailovića, ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata. Ispred zgrade suda pripadnice i pripadnici Žena u crnom su istakli parole „Mihailović - genocid – Srebrenica“ i „Antifašizam je moj izbor“. Oko 20 aktivistkinja i aktivista Žena u crnom Žene u crnom izra-zile su u protest srbijanskom pravosuđu “zbog činjenice da je žrtvama četničkih formacija kojima je komandovao Mihailović uskraćena prilika da pred sudom izgovore svoju istinu o navodnom četničkom antifašizmu”, itd.

27. februara, Beograd: 20 godina od otmice u Štrpcima – Počinioci bez kazne, žrtve nepriznate: obeležavanje zločina u Štrpcima, gde je 27.2. 1993. u 15.48h iz voza 671, na relaciji Beograd-Bar, u stanici Štrpci, na 230 km od Beograda, pripadnici oružane formacije “Osvetnici’ Vojske Republike Srpske oteli su 19 putnikanesprske nacionalnosti (18 Muslimana i jednog Hrvata). Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo i Incijativa mladih za ljudska prava obeležili su godišnjicu otmice u Štrpcima pred ulazom u glavnu beogradsku železničku stanicu 27. februara. Obeležavanje je počelo u 15.30 časova. Tog dana je bilo 20 godina od otmice 19 državljana Srbije i Crne Gore. Oteli su ih pri-padnici Vojske Republike Srbije (VRS) na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH, Republika Srpska). Za zločin je osuđen samo Nebojša Ranisavljević. Srbija žrtvama ovog zločina još uvek nije priznala status civilnih žrtava rata. U akci-ji je učestvovalo oko četrdeset aktivistkinja i aktivista. Fond za humanitarno pravo poziva državne organe da nakon 20 godina nemara prema porodi-cama žrtava i nepriznavanjaodgovornosti za zločin, izmenama zakona, pre svega Zakona o pravima civilnih invalida rata, iskažu elementarnu odgovor-nost i solidarnost prema žrtvama i njihovim porodicama.

3

8. mart, Beograd – ženski marš “Zašto država spava dok krše moja prava - Zakon je mrtvo slovo na papiru, ja hoću da živim od svog rada”: akciju o radnim pravima žena je organizovala Mreža Žena u crnom Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond. Ovogodišnjom akcijom je ukazano na ogromnu razliku između prava predviđenih Zakonom o radu i svakodnevne prakse ugrožavanja radnih prava žena žena. Protestna akcija je započela je svedočenjem grupe žena koje su čitala tekstove u centra-lnoj gradskoj ulici o kršenju njihovih radnih prava u celoj Srbiji. U maršu koji se odvijao centralnim gradskim uli-cama, a uz pratnju bubnjarki učestvovalo je preko 200 osoba. Obeležavanje 8.marta je nastavljeno u Centru za kulturnu dekontaminaciju omažom kontinuitetu ženskog otpora, igrokazom “Radna prava žena“ koji je izveo SOS Vlasotince.

21. mart, Beograd – Pobuni se – rasizmu – odupri se!: Povodom Međunarodnog dana borbe protiv ra-sizma, Nedelje evropske akcije protiv rasizma i Meseca ženskog romskog aktivizma, Žene u crnom zajedno saRekonstrukcijom Ženski fond su organizovale antirasistički protest pred Filosofskim fakultetom u Beogradu, ukazajući na rasizam koji se ogleda, pre svega, u odnosu prema romskom sta no vništvu, kao i drugim manjinskim za-jednicama u Srbiji (etničkim, seksua lnim). U ovoj akciji je učestvovalo nekoliko desetina žena koje su nosile su transparente raznih boja na kojima je bilo ispisano “Ne damo da nas pobede!”, “Ne damo da nas zastraše!”, “Ra-sizmu se odupiremo!” i “Jasno poručujemo: Stop rasizmu!”.

21. mart, Ženski antirasistički marš, Novi Bečej: Povodom gore navedenih datuma Žene u crnom su za-jedno sa Ženskom romskom mrežom Banata su organizovale marš protiv rasizma centrom grada, a padala je ledena kiša i duvao vetar. Tokom marša u kojem je učestvovalo oko stotinjak Romkinja i Roma, aktivistkinja iaktivista pomenutih grupa, izražena je solidarnost sa sloganima “Svi smo mi Romi”, “Stop rasizmu, stop diskri-minaciji”, “Protiv rasizma, odupri se rasizmu”. Nakon marša u lokalnom centru je bio performans Romske ženske mreže Srbije uz podršku umetničkog kolektiva Dah teatra, a predstavlja deo kampanje ’Sve ono što sam ja’. Kampanja ima za cilj razbijanje predrasuda i stereotipa o Romkinjama i ukazuje na bogatstvo identi-teta i različitosti. Performansu održanom u lokalnom kulturnom centru prisustvovalo je preko sto osoba.

23. april, Beograd – “Zašto”: Aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom pridružili su 23. aprila u 02,06 i 14,06 po-rodicama, kolegama i prijateljima 16 radnika RTS-a koji su poginuli u napadu NATO-a toga dana u zoru 1999. godine. Kod spomenika “Zašto?” u beogradskom Tašmajdanskom parku položili su cveće za pogibiju 16 radnika RTS je osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, i to

4

za blaže krivično delo nego što je trebalo. Porodice poginulih na RTS-a su još 30. aprila 2009. godine podnele zahtev za proširenje optužnice, po kome se još nije postupilo. Za godinu dana će ovaj slučaj zastareti, pa je odluka da se i slučaj RTS uvrsti u mandat komisije time važnija. Žene u crnom su jedne od 25 članica civi-lnog društva Srbije koje su se 18. januara 2013. pridružile zahtevu Centra za evroatlantske studije iz Beogra-da (CEAS) i Žanke Stojanović, predstavnice porodica radnika Radiotelevizije Srbije (RTS) poginulih u NATO bombar dovanju 1999. godine, da međunarodna komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića treba da radi i na slučaju pogibije šesnaest radnika RTS-a.

Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštva segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, stvaranje različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka).

U ovom izveštajnom periodu Žene u crnom su posetile Vlasenicu 20. aprila 2013. godine je ukopano je-danaest identifi kovanih Bošnjaka ubijenih u periodu od 1992-1995. godine. Do sada je na mezarju u Vlasenici (Rakita) ukopano 310 žrtava zločina u Vlasenici gde je ubijeno oko 2.600 ljudi od strane srpskih oružanih for-macija. Grupa akti vistkinja i aktivista Žena u crnom je tog dana posetila mesto zločina počinjenih u njihovo ime. Na mestu komemoracije položen je venac sa natpisom „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vlasenici – Žene u crnom Beograd“.

5

Akcije ženske solidarnosti – feminističke etike brige i odgovornosti, činovi uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira. U ovom periodu organizovale smo posete:

8.- 14. februar, Beograd: poseta dve aktivistkinje i jednog aktiviste udruženja građana ‘Žene Srebrenice’ iz Tuzle, tokom koje su učestvovali na sastanku Mreže ŽuC-a, kao i drugim aktivnostima.

28. mart, Zvornik, Bosna i Herzegovina -‘Izgradnja mira kroz žensku solidarnost: Susret aktivistkinja ŽuC-a iz Beograda sa ženama iz lokalnog udruženja i udruženja ‘Anima’ iz Đulića. Žene bošnjačke nacionalnosti, ali i sprske svedočile su o ratnim stradanjima, izbeglištvu, teškoj ekonomskoj situaciji. Zvorničanke su se posebno raspitivale o političkom i etičkom vrednosnom okviru Žena u crnom i njihovim akcijama politike. Učesnice susreta su diskutovale kako da sarađuju u svom feminističkom, anti-militarističkom okviru i pokažu javnosti kako žene, umesto političara, mogu da stvore mir. U ovom susretu učestvovalo je oko dvade-setak žena. Pored izložbe estetske dimenzije otpora ŽuC-a, organizovan je zajednički obila-zak okoline i druženje. Takođe je dogovorena i saradnja u narednom periodu.

20. april, Vlasenica, Bosna i Herzegovina: Aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom susrele su se sa - ženama iz Srebrenice, Tuzle, Milića, Živinica, itd. i razgovarale o posetama u nare-dnom periodu.

Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu. U ovom izveštajnom periodu pratile smo sledeće suđenje:

Suđenje za zločin u Ćuški/Kosovo: Dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba na Kosovu između Oslobodilačke snage Kosova i srpskih vojnih i policijskih snaga, devet pripadnika jedinice ‘Šakali’ ubili su najmanje četrdesetri (43) civila albanske nacionalnosti u selu Ćuška, opština Peć. Od samo početka suđenja, koje počelo 20. decembra 2010. Žene u crnom prate su prisutvovale svim ročištima, a u ovom izveštajnom periodu održana su sledeća ročišta:

25. 26. i 27. marta

22. april

Gore navedeno suđenja pratio je Miloš Urošević, o tome izveštava kako organizacije u okviru Mreže ŽuC-a, tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.

6

U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih kolektiva, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava: Pored već navedenih umetničko-aktivističkih inicijativa, pre svega u rubri-ci »Ulične akcije«, u ovom periodu orga-nizovani su radni sastanci sa umetničkim kolektivima: Art klinika, Škart, Dah teatar o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu.

U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine stvorena je grupa video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio ma-terijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih fi lmova, postao dostupan široj javnosti.

Pored već navedenih fi lmova (u odeljku Ženski sud) Grupa za video aktivizam ŽuC-a (koju koordiniraju Marija Vidić i Goran Lazin, u saradnji sa Marijom Aranđelović, Zinaidom Marjanović, itd.) u ovom izveštajnom periodu uradila je sledeći dokumentarne fi lmove:

7

15-M: dokumentarni fi lm (22 min• .): o građanskim pobunama u Španiji protiv neoliberalnog kapitali-zma, kresanja socijalnih davanja. Film je uradila građanska inicijativa “Democracia real – ya” (Hoćemo pravu demokratiju) a kao propratni materijal šaljemo vam i materijale o toj inicijativi. Naravno, ma-terijale možemo poslati i u elektronskoj formi.

Bolivijka/Boliviana• : Dokumentarni fi lm u trajanju od 2.34 minuta; prikazuje razmišljanja tri žene iz Bolivije - čistačice cipela, travestitkinje i radnice u rudniku, o njihovom poslu, preprekama i opasno-stima koje im donosi ali i o mogućnostima koje im pruža.

U pravu su/Tienen razon:• Dokumentarni fi lm u trajanju od 5.10 min. prikazuje svedočenja žena-beskućnica u Španiji koje su to postale zbog nemogućnosti otplate stambenih kredita.

Seviljanka/Sevillana:• Film u trajanju od 5.09 min. prikazuje zauzimanje praznih stambenih prostora, stvaranje skvota, svedočenja stanara skvota i njihovu borbu da ga ozakone.

Iberkasa/Ibercaja• : Film u trajanju od 4.34 min. prikazuje fakte o političko ekonomskoj situaciji u Španiji kao i načine na koji mediji psihološki podstiču gradjanstvo da se zadužuje, u fi lmu žrtve ovog ekonomskog nasilja svedoče, nudeći predloge za razrešenje problema. Film je urađen namenski za podizanje svesti šire javnosti o ovom problemu i stvaranje mreža uzajamne podrške za ozakonjenje skvota.

Ugasi mrak• – dokumentarni fi lm u trajanju od 3.30 minuta o istoimenoj akciji organizovanoj povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10.12.2012. u Beogradu, u organizaciji sledećih grupa: Labris, Centar za integraciju mladih, Re-gionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom, Atina, Udruženje Prostor, Žene u crnom.

Stadion – 90 minuta jednakosti (15 minuta),• u produkciji Demokratske grupe Ženski stadioni, doku-mentarni fi lm govori o ženama koje se bore za povratak na stadione sa kojih su izbačene surovom politikom rodnog aparthejda i polne segregacije u teokratskom Iranu. Film je preveden i titlovan na srpski jezik.

Počinioci bez kazne, žrtve nepriznate - 20 godina od otmice u Štrpcima (3,02 min.):• akcija 27. februara ispred Železničke stanice u Beogradu povodom dvadeset godina zločina u Štrpcima – otmice pu-tnika bošnjačke nacionalnosti iz voza 671 na pruzi Beograd – Bar u mestu Štrpci). U fi lmu govore Sandra Orlović (Fond za humanitarno pravo), Maša Milutinović (Inicijativa Mladih za ljudska prava) i Violeta Djikanović (ŽuC).

Zašto država spava dok se krše moja radna prava• – dokumentarni fi lm u trajanju od 5.27 minuta, a prikazuje Ženski ulični marš u Beogradu posvećen ženskim radnim pravima u kome je učestvovalo oko 200 aktivistkinja iz Mreže Žena u crnom iz cele Srbije.

8

Krajem 2010. godine članice Inicijativnog odbora u sastavu: Žene ženama, Sarajevo (Bosna i Hercego-vina), Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima iz Kotora (Crna Gora), Centar za ženske studije i Centar za žene žrtve rata, iz Zagreba (Hrvatska), Ženska mreža Kosova, Ženske studije i Žene u crnom iz Beograda, pokrenule su inicijativu za organizovanje Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije. IO sada ima 10 orga-nizacija iz svih država bivše Jugoslavije. Na sastanku održanom početkom februara 2013. godine Inicijativni odbor je prerastao u Organizacioni odbor Ženskog suda.

Žene u crnom su nositeljke programskih aktivnosti na organizovanju Ženskog suda, dogovaraju i koordinišu sve aktivnosti sa organizacijama koje čine Organizacioni odbor.

Ovaj izveštaj se uglavnom odnosi na aktivnosti u Srbiji, kao i na zajedničke aktivnosti partnerskih orga-nizacija. Aktivnosti realizovane u drugim državama bivše Jugoslavije zastupljene u meri u kojoj su Žene u crnom kao nositeljke programskih aktivnosti, dobile informacije od drugih članica Organizacionog odbora Ženskog suda.

Ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org i www.zenskisud.org

U ovom izveštajnom periodu su realizovane sledeće aktivnosti:

I Javne prezentacije/JP

Javne prezentacije/JP Inicijative za organizovanje Ženskog suda koje predstavljaju sastavni deo istraživačko-aktivističkog procesa radi prikupljanja informacija, predloga, sugestija, u vezi sa pojmom i vi-zijom pravde i odabirom tema na Ženskom sudu. U ovom izveštajnom periodu organizovano je osam (8) JP, od toga 6 u Srbiji i 2 Crnoj Gori, a u JP je učestvovale 122 žene.

U ovom periodu održane su sledeće JP:

25. marta, Preševo, Srbija: JP u kojoj je učestvovala 21 žena i to aktivistktinje lokalnog Foruma žena, političkih partija, kao i aktivistkinje Mreža Žena u crnom Srbije. Žene iz Preševa su svedočile o nasilju u priva-tnoj sferi: nasilju nad ženama u porodici, o patrijarhalnom mentalitetu unutar vlastite zajednice koji sprečava žene da o tome javno govore, o nepravdama države, o ograničenjima institucionalne pravde, o neprave-dnim odnosima moći na globalnom nivou. Dogovorile smo se o zajedničkim aktivnostima u vezi sa organizo-va njem ŽS, zajedničkim aktivnostima kako na nivou Mreže ŽuC-a tako i konkretnim aktivnostima žena iz Preševa i aktivistkinja iz Leskovca i Vlasotinca.

20. marta, Bijelo Polje/Crna Gora: učestvovalo je 15 žena. Prezentacija je održana u organizaciji Snažne mame. Tom prilikom prikazani su sledeći fi lmovi: Ženski sud: međunarodna iskustva, Ženski sud: feministički pristup

9

pravdi i Ženski sud za bivšu Jugoslaviju. JP je organizovala Anima, Kotor i lokalna ženska grupa Snažne mame.

22. marta, Kotor/Crna Gora: u Kući slobodne misli učestvovale su 2 žene koje su ostale bez posla, iz Za-voda za zapošljavanje. Tom prilikom, prikazan je fi lm Ženski sud: međunarodna iskustva.

6. aprila, Prijepolje, Srbija: učestvovale 22 žene iz Prijepolja i Priboja i Bijelog Polja i Pljevalja (Crna Gora); ovu JP koordinirale su Ivana Vitas i Marija Perković.

7. april, Kraljevo: učestvovalo jedanaest žena (11) a Snežana Obrenović je bila voditelji-ca a najviše je bilo reči o zločinu prisilne mobi-lizacije tokom 90-tih XX veka u Srbiji.

13. aprila, Kruševac: na ovoj JP učestvovalo je 15 žena iz Kruševca, Ćićevca, Brusa, Varvarina i Aleksa-ndrovca a voditeljice su bile: Snežana Stanojlović i Marija Perković a najviše je bilo reči o zločinu prisilne mobilizacije tokom 90-tih XX veka u Srbiji.

II Feministički diskusioni kružoci

Feministički diskusioni kružoci predstavljaju: zajedničko promišljanje važnih pitanja kojima se bavimo, neguju kritičku refl eksiju, preispitivanja, u cilju jačanja autonomije žena, uvećanja kolektivne moći i političke snage feminističkog pokreta.

Feministički diskusioni kružoci su kombinacija radionica, debata-interaktivnih predavanja, projekcije fi lmova, itd

U sklopu priprema za feminističke diskusione kružoke napravljena su dva programa:

U ovom periodu realizovana su tri (3) feministička diskusiona kružoka u kojima su učestvovale 73 akti-vistkinje iz Crne gore i Srbije.

- 8. marta, Kotor/Crna Gora - Feministička etika brige i ekonomija brige: održan je feministički diskusioni kružok, čiji je najveći deo bio posvećen navedenoj temi. Na ovom kružoku učestvovale su 23 žene iz Crne Gore.

- 24. i 25. aprila, Tivat, Crna Gora - Od materinske politike mira – do feminističko-antimilitarističkog

otpora: feministički diskusioni kružok o prisilnoj mobilizaciji i otporu žena održan je u koordinaciji Žena u crnom iz Beograda i Anima, Kotor. U radu ovog kružoka učestvovalo je 26 žena iz desetak gradova Crne Gore (Budva, Cetinje, Podgorica, Pljevlja, Bijelo Polje, Ulcinj, Herceg Novi, Kotor, Tivat, Nikšić).

Program se sastojao iz radionica, predavanja, projekcija fi lmova:

O aktuelnoj političkoj situaciji u Crnoj Gori – razgovor u koordinaciji Ljupke Kovačević •

O feminističkom kružoku o prisilnoj mobilizaciji – o zločinu prisilne mobilizacije, pouke i zaključci iz • istoimenog feminističkog kružoka održanog u Beogradu, krajem oktobra 2013. (Staša Zajović)

Žene govore o prisilnoj mobilizaciji, vojnom/militarističkom nasilju i o otporu – dve radionice •

10

(Sećanje na lični angažman- iskustvo u vezi sa prisilnom mobilizacijom; Izazovi, dileme, prepreke... u vezi sa svedočenjem o prisilnoj mobilizaciji; kako zadovoljiti pravdu u slučaju prisilnih mobilizacija? (koordinirale: Ljupka i Staša)

Video performans ‘Pranje’ (19’20 min.) umetnice Gordane Anđelić-Galić (Bosna i Hercegovina) a na-• kon toga je bila diskusija.

Trešnjevac – otpor žena prisilnoj mobilizaciji (1992) i Žene u crnom (15 minuta), nakon projekcije • dokumentarnog fi lma usledio je razgovor.

“Pismo ocu” – dokumentarni fi lm (2011.) reditelja Srđana Keča, u trajanju od 48 minuta; fi lm povezuje lično i političko, dramu jedne porodice, ali i dramu prostora bivše Jugoslavije.

Na kraju je dogovoreno da se zbog složenosti problematike ovaj feministički kružok nastavi tokom jeseni 2013.

26. 28. april, Beograd /Radmilovac - „Ratni zločin silovanja“: u radu ovog seminara učestvovalo je 24 akti-vistkinja iz Mreže žena u crnom Srbije (Novi Bečej, Sremski Karlovci, Beograd, Niš, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Leskovac, Vlasotince, Preševo, Kruševac, Kraljevo) kao i iz Sarajeva (BiH).

Kružok se sastojao od sledećih segmenata:

I O ratnom zločinu silovanja – predavanje Gabi Miškovski, Medica mondiale, Keln/Nemačka)

II Procesuiranje silovanja pred međunarodnim krivičnim su-dom za bivšu Jugoslaviju i sudom za ratne zločine Bosne i Hercegovine - predavanje Gorane Mlinarević)

III Feministička etika odgo vor-no sti: slučaj Srbija/Nema-čka- Ga bi Miškovski i Teo-dora Tabački

IV Šta je potrebno podržavačici u razgovoru sa ženom koja je preživela ratnu traumu – predavanje i radi-onica Lepe Mlađenović. Na kraju je održana evaluacija.

III Sastanak Organizacijskog odbora Ženskog suda/OO ŽS

Na sastanku Inicijativnog odbora ŽS održanom u Skopju 1. i 2. februara 2013. učestvovalo je 11 članica IO ŽS: Klara Nahtigal (Ženski lobi, Slovenije), Rada Borić (Centar za ženske studije, Zagreb), Nela Pamuković (Centar za žene žrtve rata, Zagreb), Memnuna Zvizdić (Žene ženama, Sarajevo), Indira Mujić (Žene ženama, Sarajevo), Dragana Petrić (Lara, Bijeljina), Ljupka Kovačević (Anima, Kotor), Igbale Rogova (Ženska mreža Ko-

11

sova, Priština), Savka Todorovska (Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje), Daša Duhaček (Centar za ženske studije, Beograd), Staša Zajović (Žene u crnom, Beograd).

Na sastanku su donete brojne odluke i zaključci u vezi sa zajedničkim radom u narednom periodu.

IV Radni konsultativni sastanci

U skladu s Feminističkim kodeksom o organizovanju Ženskog suda, kojim smo se obavezale na delji-vost znanja, zajednički procesi razmišljanja, ovi sastanci su deo demokratskog procesa. Na njima analiziraju rezulatati dosadašnjih aktivnosti, defi nišu se budući koraci u procesu razumevanju i stvaranja i pravde sa feminističkog aspekta. U skladu sa Feminističkom etikom procesa organizovanja ŽS, pored zajedničkih Rad-nih konsultativnih sastanaka, pokrenuto je mnoštvo drugih vidova rada na nivou zemalja: redovni opera-tivni radni sastanci, radionice, sastanci pravnog tima, diskusione fokus grupe, diskusioni kružoci, itd. U ovom izveštaju navedene su prevashodno aktivnosti u Srbiji, kao i one koje smo dobile od partnerskih organizacija u svakoj od zemalja bivše Jugoslavije:

1. Zajednički radni konsultativni sastanci – između partnerskih organizacija OO ŽS, kao i drugih orga-nizacija civilnog društva koje učesvuju u procesu organizovanja ŽS:

15. 1. 2013, Zagreb: sastanak ŽuC-a i organizacija iz Zagreba u prostorijama Centra za žene žrtve rata/CŽŽR, učestvovalo je 13 žena: Rada Borić (Centar za ženske studije), Nela Pamuković (CŽŽR), Đurđica Kolarec (CŽŽR-ROSA), Biserka Momčinović (CGI, Poreč), Staša Zajović (Žene u crnom, Beograd), Milena Beader (ROSA), Nada Peratović (Centar za građansku hrabrost), Željka Sartori (Centar za ženske studije), Milena Jelić-Čalić (Dokumenta), itd. Na ovom sastanku je razgovarano o narednim zajedničkim aktivnostima (učešće na sas-tanku Mreže ŽuC-a, feminističkim diskusionim kružocima, kao i o pripremama za svedokinje, itd.)

Ljubljana, 21. januar: radni konsultativni sastanak aktivistkinja iz Slovebnije, Hrvatske i Srbije; na sasta-nku održanom u Domu sindikata u Ljubljani učestvovale su: Metka Rosandić i Klara Nahtigal (Ženski lobi Slovenije), Rada Borić (Centar za ženske studije, Zagreb), Nela Pamuković (Centar za žene žrtve rata, Zagreb) i Staša Zajović (Žene u crnom, Beograd). Budući da se ženski lobi Slovenije kasnije priključio radu ŽS, dogovo-rile smo se o aktivnostima na podrške Ženskom lobiju Slovenije u vezi sa organizovanjem Javnih prezentacija u Slovenije u narednom periodu

2. Redovni radni sastanci: u prostorijama ŽuC-a u Beogradu; u ovom izveštajnom periodu održano je dvanaest (16) sastanaka i to svakog četvrtka; na sastancima učestvuju članice koordinatorskog tima ŽuC-a, a ponekad se u rad uključuje i članice Ženskih studija iz Beograda. Na sastancima se: razmenjuju informacije, razmišljanja, dileme, analiziraju se rezultati urađenih aktivnosti, defi nišu se i dogovaraju buduće aktivnosti, itd. Na ovim sastancima učestvuje od pet do 10 članica koordinatorskog tima.

3. Radni konsultativni sastanci Mreže Žena u crnom: na redovnom sastanku Mreže ŽuC-a Srbije (Banja Vrujci, 8, 9. i 10. februar 2013.), održane su radionice Ženski sud: feministički pristup pravdi - problemi, izazovi, predlozi...

Na sastanku Mreže je bilo prisutno 75 aktivistkinja i aktivista iz 25 gradova:

12

Bosna i Hercegovina - Sarajevo, Tuzla,

Crna Gora - Pljevlja, Herceg Novi,

Hrvatska – Zagreb (centra za žene žrtve rata) i Split (Domine),

Slovenija – Maribor/Ljubljana (Ženski lobi Slovenije),

Srbija - Vlasotince, Leskovac, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Sad, Novi Bečej, Bajina Bašta, Prijepolje, Doljevac, Zrenjanin, Pančevo, Šabac, Bela Reka, Sombor, Beograd.

U gore navedenoj radionici učestvovalo je oko pedesetak aktivistkinja u radnim grupama koje su se bavile raznim segmentima (problemi, izazovi, dileme... u procesu organizovanja ŽS; svedokinje( stvarati siguran prostor za svedokinje; pripremati, osnaživati potencijalne svedokinje; stvarati nove paradigme svedočenja); edukativne aktivnosti u okviru procesa organizovanja ŽS (projekcije dokumentarnih fi lmova, Javne pre-zentacije, feministički diskusioni kružoci, stvaranje grupa za podršku, dalje razvijanje koncepta feminističke etike brige i odgovornosti, itd.

4. Radni konsultativni sastanak koordinatorskog tima Ženski sud: feministički pristup pravdi – Beograd, 09. 03. 2013.

Održan je 9. marta 2013. u prostorijama Žena u crnom, na sastanku je učesvovalo 15 aktivistkinja – koor-dinatorki aktivnosti na organizovanju ŽS u okviru Mreže Žena u crnom Srbije: Olivera Babić (Ženski prostor – Niš), Aleksandra Žikić (Centar za devojke – Niš), Snežana Obrenović (Žene u crnom – Kraljevo), Svetlana Šarić (SoS telefon za žene i decu žrtve nasilja – Vlasotince), Marija Penčić (Žene juga – Pirot), Slavica Stanojlović ( Peščanik – Kruševac), Milka Rosić i Mirjana Mijailović (Žene za mir – Leskovac); Anelija Dimitrova (Nezavisni ženski centar – Dimitrovgrad); Staša Zajović, Ljiljana Radovanović,

Marija Perković, Ivana Vitas, Marijana Stojčić, Miloš Urošević (Žene u crnom, Beograd).

Na sastanku je su dogovorene aktivnosti na organizovanju Ženskog suda u okviru Mreže žena u crnom Srbije.

4. Sastanci radnih grupa: zajedničko kreiranje programa o određenim aktivnostima u vezi sa organizova-njem ŽS, operativni konkretni dogovori manjih radnih grupa. Ovakvi sastanci održavaju u skladu sa potrebama programa, a održano je oko desetak ovakvih sastanaka radnih grupa, uglavnom u prostorijama ŽuC-a.

V Stvaranje Grupa za podršku Ženskom sudu/core:

Pokretanje i jačanje koalicija u cilju uzajamne podrške, produbljivanje znanja o pitanjima u vezi sa feminističkim pristupom pravdi i zajedničkog rada na organizovanju ŽS. U tom smislu održavaju se radni sastanci sa ekspretkinjama/članicama akademske zajednice, umetničkih udruženja, aktivistkinja kako angažovanih na organizovanju ŽS, tako i aktivistkinja zainteresovanih za uključivanje u aktivnosti u vezi sa ŽS.

U ovom izveštajnom periodu održani su sledeći radni sastanci radi širenja solidarnih koalicija ekspert-kinja i aktivistkinja:

14. februar 2013: Radni sastanak sa istoričarkom Olgom Manojlović-Pintar (Institut za noviju istoriju) o pi-tanjima važnim za proces organizovanja ŽS: o istoriji odozdo (šta je alternativna istorija?), novim paradigma-

13

ma svedočenja (fi gura svedokinje, problem viktimizacije/retraumatizacije, itd.), pripreme čitanke/Reader o istoriji odozdo, novoj paradigmi svedočenja. Sa Natašom Lambić, istoričarkom i aktivistkinjom ŽuC-a oržano je više radnih sastanaka o ovim pitanjima i u toku je priprema čitanke/readera a tokom maja biće održan u Beogradu i feministički diskusioni kružok o navedenim pitanjima. Ove radne sastanke organizovala je Staša Z.

21. februara: Radni sastanak u Fondu za humanitarno pravo, na kojem su učestvovale Marijana Toma, Sandra Orlović (FHP) i Staša Zajović (ŽuC). Dogovoreno je učešće Marijane Tome na sastanku Organizacionog odbora Ženskog suda (Ljubljana, jun 2013.), literatura FHP o reparacijama, redovno obaveštavanje FHP (Mari-jane i Sandre) o aktivnostima u vezi sa ŽS: feministički kružoci, JP, itd. radi njihovog učešća u istim.

15. mart: Trešnjevac/Vojvodina (čuveno mesto otpora prisilnoj mobilizaciji 90-tih godina XX veka). Na sastanku su učestvovale/i: Ana Kosanyi/Košanji, Klara Balint, Mesarosz Ildiko/Mesaroš Ildiko, Lajos Balla/Lajoš Bala, Vilmos Almasi/Vilmoš Almaši. Sve navedene osobe su bile vrlo aktivne u organizovanju nenasilnih pobu-na protiv mobilizacije (92’, kao i kasnije), u osnivanju Zicer republike, itd. Iz ŽuC-a su na sastanku bile: Ljilja Radovanović, Violeta Đikanović, Staša Zajović i Zagorka Golubović. Na sastanku smo se dogovorile o: učešću žena iz Trešnjevca na feminističkom diskusionom kružoku o otporu prisilnoj mobilizaciji (maj 2013.), itd.

19. mart: sastanak je održan u prostorijama udruženja “Suza” (okuplja izbeglice i prognanika/ce iz Kra-jine/Hrvatska a učestvovale su žene iz pomenutog udruženja, kao i Lina Vušković i Staša Zajović (ŽuC). Žene iz udruženja ‘Suza’ su govorile o veoma nepovoljnom položaju u kojem se nalaze: (ekonomskom, političkom), o nemogućnosti da zadovolje pravdu - krivično-pravnu, ali i društvenu pravdu (restorativnu). Članicama udruženja su predati materijali u vezi sa ŽS, itd.

VI Projekcije dokumentarnih i igranih fi lmova

Ovaj edukativni program sastoji se od više segmenata - dokumentarni fi lmovi o iskustvima Ženskih su-dova i tribunala na međunarodnom nivou; dokumentarni i igrani fi lmova o iskustvima žena, ženskih grupa i mreža u vezi sa nasiljem nad ženama, borbom žena za mir i pravdu, feminističkim pristupom pravdi; doku-mentarni fi lmovi u produkciji Žena u crnom – Grupa za video aktivizam o feminističkom pristupu pravdi, miru i bezbednosti. Nakon svih projekcija organizuju se razgovori, kako o fi lmovima tako i o inicijativi za organizo-vanje Ženskog suda – feministički pristup pravdi.

U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti u okviru ovog edukativnog programa: organizovano je 10 projekcija tri (3) dokumentarna ili igrana fi lma u 6 gradova, jer je u nekim od gradova organizvano više projekcija. Projekcijama je prisustvovalo 111 osoba, najvećim delom žena.

“Kuda idemo sada”: Francuski igrani fi lm libanske rediteljke Nadin Labaki. Film se bavi odnosom meštana/nki muslimanske i hrišćanske pripadnosti u jednom libanskom selu. Međutim, fi lm prevashodno govori o hrabrim i odlučnim ženama iz sela koje se međusobno podržavaju, sarađuju, solidarišu uprkos tome što se muškarci međusobno sukobljavaju. Film traje 110 minuta.

U ovom periodu održane su projekcije ovog fi lma i diskusija nakon toga u sledećim gradovima:20.marta, Beograd: U prostorijama ŽuC-a, uz učešće 19 osoba.24. marta, Vlasotince: Projekciji fi lma, koja je održana u prostorijama SoS telefona za žene i decu žrtve

nasilja, prisustvovalo je 11 osoba.

14

29. marta, Leskovac: Projekciju kao i diskusiju organizovala je grupa Žene za mir, učestvovalo 11 osoba. 5. april, Kruševac: Projekcija fi lma je organizovana u prostorijama udruženja žena Peščanik uz prisustvo

11 osoba.9. april, Pirot: Projekciji fi lma u prostorijama Ženske medijateke prisustvovalo je 15 osoba.

“Žena u Berlinu/Anonimna”: Film nemačkog reditelja Maksa Farberboka zasnovan je na istoimenoj knji zi nemačke novinarke Marte Hilers, u trajanju od 130 minuta, govori o masovnom silovanju nemačkih žena od strane vojnika Crvene armije na kraju Drugog svetskog rata. Projekcija fi lma je održana u prostori-jama SoS telefona za žene i decu žrtve nasilja.

U ovom periodu organizovane su sledeće projekcije i diskusije:17. mart, Vlasotince: U organizaciji SoS telefona, uz učešće 11 osoba.24. april, Beograd: Projekcija je održana u prostorijama ŽuC-a, uz učešće 12 osoba.29. april, Leskovac: U organizaciji Žena za mir, uz učešće 10 osoba.

“U mojoj zemlji”: Film u režiji Džona Burmana, u trajanju od 105 minuta je snimljen po knjizi “Zavičaj moje lobanje” burske spisateljice Antji Krog, a govori o radu Komisije za istinu i pomirenje u Južnoj Africi.

U ovom periodu održana je projekcija ovog fi lma:16. marta, Vlasotince: Film je prikazan u prostorijama SoS telefona za žene i decu žrtve nasilja, i njegovoj

projekciji je bilo prisutno 14 osoba.

“Prozivanje duhova”: Film u trajanju od 63 minuta prati životnu priču dve žene (Nusreta Sivac i Jadranka Cigelj), koje su preživele seksualno nasilje u logoru Omarska, tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu.

U ovom periodu održana je projekcija ovog fi lma:17. april, Dimitrovgrad: Projekcija fi lma je organizovana u prostorijama Nezavisnog ženskog centra, a pro-

jekciji je prisustvovalo 7 osoba.

VII Video aktivizam

Video aktivizam koji podrazumeva realizaciju video materijala u vezi sa feminističkim pristupom pravdi; obuhvata i prevod i titlovanje dokumentarnih fi lmova o iskustvima nenasilnih pokreta protiv nekažnjivosti zločina, neoliberalne ekonomske globalizacije, itd.

U ovom izveštajnom period napravljeni su:

- Video spotovi Ženski sud: feministički pristup pravdi – podaci o procesu organizovanja ŽS.

Spot traje 8.33 minuta, a urađeni su na sledećim jezicima: engleski, srpski, crnogorski, hrvatski, slovenački, makedonski, albanski.

VIII Izdavačka delatnost

Cilj je produbljivanja znanja potrebnih za proces organizovanja ŽS – feministički pristup pravdi: leci, čitanke, itd. U ovom izveštajnom period od izdavačkih jedinica, iz štampe su izašle sledeće stvari:

15

Ratni zločin silovanja: čitanka/reader: prevashodno namenjen kursu o ovoj temi; sadrži eseje relvantinih autorki (Suzan Braunmiler, Gabi Miškovski, Patriša V. Selers, Olivera Simić, Vesna Nikolić- Ristanović i autora Miloša Uroševića. Čitanka ima 168 stranica a uredili su je: Miloš Urošević i Staša Zajović, dizajn i prelom uradile Zinaida Marjanović i Marija Vidić.

Izveštaj Ženski sud: feministički pristup pravdi – januar – decembar 2012. Izveštaj je otštampan u 20 pri-meraka, ima 109 stranica, a uredila ga je Staša Zajović.

Transkript sa sastanka IO ŽS, Skopje, februar 2013: skinula i obradila Marija Perković, a sadrži 41 stranicu.

Prakse protiv nekažnjivosti zločina nad ženama: mala čitanka za feministički diskusioni kružok ‘Ratni zločin silovanja’ , 26 stranica, a uredio je Miloš Urošević u saradnji sa Stašom Zajović.

Leci

Ženski sud: feministički pristup pravdi – podaci o procesu; leci su isprintani na sledećim jezicima: engleski, srpski, crnogorski, hrvatski, slovenački, makedonski, albanski jezik;

Ženski sud - kratak info sa sastanka IO u Kotoru, leci su štampani na sledećim jezicima: engleski, srpski, crnogorski, hrvatski, slovenački, makedonski, albanski jezik,

Ženski sud: feministički pristup pravdi – podaci o procesu u Srbiji, letak je isprintan na srpskom jeziku.

U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti i Rezoluciji UN Saveta bezbe-dnosti 1325 (‘Žene, mir, bezbednost’), pokrenule smo veliki broj različitih programa.

I Edukativne aktivnosti

Orodnjavanje humane bezbednosti“ (Engendering human security) – edukativno istraživački projekat. Započet je juna 2011. godine, u prethodnom periodu (oktobar – decembar) održani su edukativni seminari „Orodnjavanje ljudske bezbednosti – ka feminističko-antimilitarističkom pojmu. Tokom ovog ciklusa rada na terenu - edukativnih seminara, zajedno sa učesnicama odabrani su indikatori koji će biti praćeni u narednom periodu a o čemu će biti reči kasnije.

U ovom periodu realizovane su sledeće edukativna aktivnost:

16. april - Rod i bezbednost: predavanje o feminističko-antimilitarističkom pristupu bezbednostiu kroz iskustvo Žera u crnom održala na Ženskim studijama na Fakultetu političkih nauka održala Gordana Subotić.

29. i 30. aprila, Beograd - Feminističko-antimilitaristički pristup konceptu, tumačenju i primeni Rezolucije 1325 - feministički diskusioni kružok u okviru kojeg su održana sledeća predavanja, diskusije i projekcije:

16

29. aprila: projekcija fi lma ’Tajna operacija’ (Zero Dark Thirty’), u trajanje od 157 minuta, u režiji Ketrin Bigelou/Kathryn Bigelow, nakon projekcije održan je razgovor koji je moderirala Staša Zajović o militarističkoj dimenziji fi lma.

30. aprila: I Raskorak između deklarativnog i faktičkog – država i njene institucije

- Kako protiv korupcije uz nereformisani sektor bezbednosti? Putevi, stranputice i perspektive borbe pro-tiv korupcije u Srbiji na početku 2013, predavač: Dušan Gamser, saradnik Centra za evroatlantske integracije/CEAS, Beograd.

- Mehanizmi tranzicione pravde: O reparacijama u Srbiji, predavačica: Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitario pravo, Beograd.

II Militarizovana bezbednost – razgovor o esejima iz Čitanke (Svetska vojna potrošnja – autora Anup Šah/Anup Shah, Rizik vojnog kejzenijanizma – autora Džona Federa/John Phepher

Nova odlučnost: razmišljanja za Novu godinu – autora Camila Mek Bika / Camilo Mac Bica

III Od kritičkog pogleda na R1325 do feminističko-antimilitarističkih alternativa – razgovor o esejima iz Čitanke (Kritički pogled na Rezoluciju Žene, mir, bezbednost – autora Sofi Rihter Devro/Sophie Richter- Devroe i Nikol Prat/incola Pratt, Implementacija R1325 – iskustva i prakse (Avganistan, Liberija, Fidži, Nepal, Španija), Rat i nakon rata: Saša Kovačević.

U ovom diskusionom kružoku učestvovalo je 13 osoba: sedam članica radne grupe za Nezavisni monitor-ing nad implementacijom NAP-a za Rezoluciju 1325 u Srbiji, dve predstavnice UN Women i dve aktivistkinje ŽuC-a, predavači/ce.

II Istraživačke aktivnosti: Nastavak nezavisnog monitoringa nad primenom Rezolucije 1325: Istraživanje 1325: nastavljen je početkom 2013. godine. Žene u crnom su formirale Radnu grupu za praćenje globalnih UN indi-katora. Na osnovu njihovog rada i saznanja biće sačinjen „Izveštaj u senci“ koji sadrži rezultate istraživanja i praćenja indikatora od januara 2013. do polovine juna 2013. godine. Rezultati istraživanja će biti okončani do 15. juna, a do 10. jula biće završeno pisanje knjige o rezultatima analize. Konsultantkinja istraživačica će biti Biljana Branković. Dogovoreno je da se prate četiri grupe (4) indikatora: 1. Strategija nacionalne bezbednosti i ljudska bezbednost; 2. Programi reintegracije i rehabilitacije u Republici Srbiji; 3. Trgovina naoružanjem i vojnom opremom/globalizacija militarizma i 4. Formiranje institucionalnih mehanizama NAP-a i Status izbe-glih i raseljenih lica/žena i devojaka.

U okviru ove aktivnosti održana su tri sastanka radne grupe u prostorijama Žena u crnom: 29. januara, 5. februara i 9. aprila.

- Izveštaj za EPLO (European Peacebuilding Liaison Offi ce): o statusu Rezolucije 1325 u Srbiji, načinu imple-mentacije, stavovima ženskih OCD i učešću OCD u procesu; za njihov izveštaj Implementacija Rezolucije 1325 u Evropi (31 str.);

- Status NAP za sprovođenje R1325 u Srbiji: izveštaj je namenjen kao odgovor CEDAW Komiteta (Konve-ncija o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama), a sačinjen zajedno sa srodnim organizacijama (Rekostrukcija Ženski Fond, Autonomni ženski centar, Astra i Labris a namenjen je za odbrana u julu 2013. u Ženevi pred pomenutim Komitetom UN.

17

Komunikacija sa institucijama Republike Srbije nadležnim za implementaciju NAP-a za Rezoluciju

1325: u ovom periodu članice Radne grupe Nezavisni monitoring implementacije NAP-a za R1325 uputile su, u vezi sa predmetom istraživanja – praćenje indikatora za primenu R1325 - 143 pitanja nadležnim insti-tucijama na čelu sa Ministarstvom odbrane kao nositeljem aktivnosti za NAP. Nadležne institucije u najvećoj meri nisu odgovorile tako da su članice Radne grupe uložile 41 žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i pokrenule pet (5) upravnih sporova zbog zbog nedostatka transparentnosti i javnosti koje određuje NAP. Iskustvo Nezavisnog monitoringa za implementaciju NAP-a za R1325 pokazuje krajnje neodgovoran odnos institucija nadležnih za sprovođenje NAP-a, što se ogleda u tome do maja 2013. čak ni institucionalni mehanizmi za sprovođenje NAP-a nisu u potpunosti formirani, organizacije civilnog društva nisu imale uticaj na procs izrade NAP-a, itd.

Učešće u međunarodnim, regionalnim i lokalnim konferencijama, seminarama u vezi sa humanom

bezbednošću i Rezolucijom 1325:

15. januar, Zagreb - Monitoring provedbe R 1325: Staša Zajović govorila o iskustvu ŽuC-a na monitoringu NAP-a za Srbiju i razmena iskustva za aktivistkinjama iz Hrvatske– videti o sastanku ŽS broj osoba, itd.

1. februara, Beograd - Sastanak sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP): oko indikatora koje smo istraživali za publikaciju BCBP, organizatori/ke konferencije: Beogradski centar za bezbednosnu politiku. U ime ŽuC-a učestvovala Gordana Subotić.

26. februara, Beograd - Prakse i modeli ukljucivanja organizacija civilnog drustva u process sprovodjenja i pracenja NAP 1325: Okrugli sto u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Ženevski centar za demokratsku kontrolu oruzanih snaga (DCAF). U ime ŽuC-a učestvovala Gordana Subotić.

8. april, Beograd: Sastanak sa nemačkom parlamentarkom Inge Hoge, članicom Odbora za bezbednost u parlamentu Nemačke: u sastanku održanom u prostorijama ŽuC-a učestvovale su Gordana Subotić i Staša Zajović.

17. april, Beograd – Koliko su uspešni nezavisni državni organi u nadzoru sektora bezbednosti na Balkanu?: Promocija regionalnog istraživanja u organizaciji Beogradskog centar za bezbednosnu politiku. U ime ŽuC-a učestvovala Gordana Subotić.

25. i 26. aprila: Regionalni dijalog o rodu i bezbednosti: udruživanje snaga vladinog i civilnog sektora u sprovođenju Rezolucije 1325 SB UN: Konferencija je okupila učesnike sa različitim profesionalnim i aktivističkim iskustvima kako bi stvorili platformu za razmenu ideja i dobrih praksi kao i izazovima na terenu pri prime-ni Rezolucije 1325. Konferenciju su podrzale UN Women. Konferenciju su organizovali: Beogradski centar za bezbednosnu poltiku (Beograd), Centar za istraživanje i vođenje poltike (Center for Research and Policy Making - CRPM, Skopje), Institut za demokratiju i medijaciju (Institute for Democracy and Mediation - IDM, Tirana), Kosovski centar za bezbednosne studije (Kosovar Center for Security Studies - KCSS, Priština) I Žene ženama (Sarajevo). U ime Žena u crnom konferenciji su prisustvovale Gordana Subotić I Diana Miladinović.

Izdavačka delatnost: U ovom periodu objavljena je čitanka Feminističko-antimilitaristički pristup konce-ptu, tumačenju i primeni Rezolucije 1325 i predstavlja treće izdanje u okviru ove edicije. Čitanka ima tri pogla-vlja koja sadrže eseje relevatnih regionalnih i međunarodnog autorki autora o ovoj problematici: Raskorak između deklarativnog i faktičkog – država i njene institucije Militarizovana bezbednost i Od kritičkog pogle-

18

da na R1325 do feminističko-antimilitarističkih alternativa; čitanku ima 66 stranica, uredila je Staša Zajović u saradnji sa Gordanom Subotić, a prelom i dizajn je uradila Marija Vidić.

Podlistak/Newsletter o Rezoluciji 1325: Objavljivanjem ovog Podlistka/Newsletter-a počelo je juna 2011. godine i njime želimo da doprinesemo boljem informisanju o rezolucijama UN o bezbednosti, demilitarizaci-ji, većem uticaju žena na rešavanje postkonfl iktnih problema, pre svega u Srbiji, ali i na zapadnom Balkana i šire. Podlistak/Newsletter se takođe bavi preispitivanjeg tradicionalnog koncepta nacionalne bezbednosti, reformu bezbednosti, rodnu dimenziju bezbednosti, bezbednosne integracije. Podlistak ima sledeće rubrike: Žene u crnom i Rezolucija 1325; Aktivnosti Žena u crnom na demilitarizaciji bezbednosti; Srbija - Rezolu-cija 1325 i bezbednosne integracije; Iskustva iz sveta; Refl eksije o bezbednosnim pitanjima iz feminističko-antimilitarističkog ugla i Najava događaja. Podlistak/Newsletter se objavljuje mesečno na srpskom i engle-skom jeziku. U elektronskom formatu je dostupan na internet stranicama www. zeneucrnom.org. Podlistak uređuje Tamara Kaliterna, prelom i dizajn Marija Vidić.

Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost

Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.

U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

Mreža Žena u crnom Srbije: Ženska mirovna mreža u kojoj deluju aktivističke grupe i pojedinke u svim delovima Srbije; Mreža održava radne sastanke na kojima se dogovaraju se zajedničke akcije i u ovom peri-odu su, pored gore navedenih zajedničkih aktivnosti, održani radni sastanci:

Banja Vrujci, 8, 9 i 10. februar: na sastanku je bilo prisutno 75 aktivistkinja i aktivista iz 25 gradova i to: Bosna i Hercegovina - Sarajevo, Tuzla (Žene Srebrenice), Crna Gora – Pljevlja (Bona Fide), Herceg Novi/Kotor (Anima), Hrvatska – Zagreb (Centar za žene žrtve rata) i Split (Domine), Slovenija – Maribor/Ljubljana (Ženski lobi Slovenije), Srbija - Vlasotince, Leskovac, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Sad, Novi Bečej,

Bajina Bašta, Prijepolje, Doljevac, Zrenjanin, Pančevo, Šabac, Bela Reka, Sombor, Beograd.

Program je obuhvatao sledeće aktivnosti:

U slici i reči – kvantitativni i kvalitativni pregled aktivnosti u okviru Mreže Žena u crnom, između dva redovna sastanaka (na primer, tokom 2012 godine organizovane su 34 ulične akcije, sa oko 1.400 učesnika i učesnica, 15 odlazaka na mesta zločina (11 samo u BiH, sa 144 aktivistkinja i aktvista). Takođe, Žene u crnom su 38 dana pratile suđenja

19

optuženima za ratne zločine ičlanovima klerofašističkih grupa, itd. Predstavljene su i ostali programi (R1325, tranziciona pravda – feministički pristup, feminističko mapiranje, izdavačka delatnost, antimilitarizam, itd.).

Video aktivizam: U ovom izveštajnom periodu grupa je fi nalizovala 23 videomaterijala u ukupnom tra-janju od preko tri i po sata (3h 37min 28sec) od toga: 8 na temu suočavanja s prošlošću; 7 o feminističko antimilitarističkim akcijama; 3 u vezi sa Ženskim sudom i ostalih 5 koji se ostalih akcija žuC- tokom 2012. godine. Sem toga, 10 fi lmova je prevedeno i titlovano na engleski odnosno srpski, itd. Valja napomenuti da je 7 fi lmova je predstavljeno široj javnosti putem YouTube-a.

„Crne liste“ za nas Žene u crnom i nama slične: O novom talasu represije nad braniteljkama i braniteljima u Srbiji – fašističkoj „ofanzivi“ Našista/nacista u prusustvu i uz blagoslov vlasti, moderirale su Staša Z. i Snežana Tabački a govorile su aktivistkinje iz Mreže iz cele Srbije.

Feministički čitalački kružok – predstavljanje knjiga Snežane Jakovljević, književnice i aktivistkinje iz Kruševca: O knjigama „Eva od kaveza“, Ipal“, En den dinu, „Najbolja od deset u baru“, govorile/i su Miloš Urošević, Ervina Dabižinović, Staša Zajović i Saša Kovačević i autorka.

Zajedničko kritičko promišljenje stvarnosti u svetu i u našoj regiji: strah, nada i poniženje – razgovor povodom knjige „Geopolitika emocija“ francuskog autora Dominik Mojsi/Dominique Moissi u kojem su učestvovali/e: Lino Veljak i Slobodan Sadžakov, kao i desetak aktivistkinja Mreže a razgovor je moderirala Snežana Tabački.

Alternative u svetu i Evropi – o građanskim, radničkim, studentskim pobunama protiv diktatura i kapitalističke neoliberalne tiranije: Ervina Dabižinović (Anima, Kotor) je govorila o uličnim pobunama crnogorskih stude-nata, sindikalista, pripadnka civilnog društva i javnih ličnosti iz opozicije, tokom 2011. i 2012; Lino Veljak (Filozofski fakultet, Zagreb) je pričao o studentskoj pobuni u Hrvatskoj pod geslom „Znanje nije roba“; Metka Roksandić (Ženski lobi, Maribor/Ljubljana) o „ slovenačkom ustanku“ – građanskim pobunama protiv kre-sanja socijalnih davanja, korupcije, nezaposlenosti u Sloveniji; Staša Zajović o pokretu Indignados/Ogorčeni u Španiji, itd. Integralni izveštaj o navedenom motete naći na sajtu Žena u crnom.

Zajedničko promišljanje o budućim aktivnostima Žena u crnom: održane su dve radionice: Ženski sud: feministički pristup pravdi - problemi, izazovi, predlozi... i Ka 8 martu – umetničko-aktivistička radionica: u prvoj radionici je učestvovalo oko 50 aktivistkinja (kratak izveštaj nalazi se u odeljku Ženski sud-feministički pristup pravdi a dugačak na sajtu www.zeneucrnom.org i www.zenskisud.org o tome; oko dvadesetak akti-vistkinja je učestvovalo u osmišljavanju aktivnosti za 8. mart 2013.

O autonomiji i zajedništvu - o aktivnostima grupa unutar Mreže ŽuC: o autonomnim aktivnostima govorile su aktivisktinje iz Mreže žena u crnom Srbije.

P(j)esnice i P(j)esnici – promocija nove ’male’ izdavačke edicije Mreže. Svoju poeziju čitale su: Ramiz Berbić (Tuzla) i drugi, a pesničko veče su moderirali: Sabina Talović (Pljevlja) i Edvin Kan-ka Čudić (Sarajevo/Brško).

Feministički maskenbal i žurka (subota uve-če 9. 2.) i dogovori o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu (10. 2.).

20

Bilten »Solidarnost je naša snaga«/Solidarity is our strength: bilten o međunarodnim kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom izlazi svakog drugog meseca, ali se materijal za Bilten sakuplja svakodnevno. To su kampanje međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao što su Amnesty International, Žene koje žive pod muslimanskim zakonima/Women Living Under Muslim laws, CODE PINK, Human Rights Deff enders, i slično. Kampanje se odnose većinom na vršenje pritiska na međunarodne institucije kao i institucije određene zemlje, u cilju spašavanja života braniteljki/lja ljudskih prava, ali se mogu odnositi i na očuvanje životne sredine i druga društvena pitanja. Pozivamo i vas da se uključite u kampanje u globalne solidarnosti i uzajamne podrške. Bilten koordinira: Saša Kovačević.

U ovom izveštajnom periodu održani su i drugi brojni sastanci radnih grupa o pitanjima koja se bave Mreže ŽuC-a (Ženski sud-feministički pristup pravdi, Rezolucija 1325, video aktivizam, umetnički angažman u suočavanju s prošlošću...) o čemu je bilo reči u prethodnim rubrikama.

Akcije solidarnosti – sa pripadnicama/ima ugroženih i obespravljenih manjinskih zajednica (so-cijalno-klasnih, etničko-rasnih, seksualnih), građanima/nkama čija su ljudska prava (radna, obrazovna, ku-lturna), braniteljkama i braniteljima ljudskih prava, ugrožena.

Solidarnost sa romskim stanovništvom: protiv insitucionalizovanog nasilja nad romskim stanovništvom, za ljudsku bezbednost i ljudska prava:

28. januara, Beograd - akcija solidarnosti i podrške romskoj porodici: u naselju Bežanijska kosa a protiv pre-tnje rušenjem njihove kuće sagrađene 1976. a pod izgovorom da nema potrebne dozvole. Zahvaljujući soli-darnosti to nije učinjeno. U ime ŽuC-a u akciji je učestvovala Borka Vasic.

19. februar - poseta gore navedenoj romskoj porodici aktivistkinje ŽuC-a Borke Vasić zajedno sa aktivi-stima NVO Praxis.

Podrška edukativnim aktivnostima o interkulturalizmu - interetničkoj i interkulturalnoj solidarnosti „Suživot u različitostima“: nakon obuke koju su Žene u crnom organizovale (novembar 2012.) za aktivistkinje Ženske romske mreže Banata, aktivistkinje ove Mreže su organizovale seriju radionica na osnovuPriručnika „Suživot u različitostima“ koju su priredile Žene u crnom za potrebe ovog edukativnog ciklusa:

- 26. februara , Novi Bečej, radionice u koordi-naciji Ženske romske mreže Banata (uz podršku aktivistkinja ŽuC-a Ljiljane Radovanović, Violete Đikanović ).

- 8.april – akcija solidarnosti povodom Svetskog dana Roma u organizaciji Ženske romske mreže Ba-nata, u Novom Bečeju. U ime Žena u crnom, u akciji je učestvovala Marija Perković.

U prethodnim rubrikama navedene su i ostale aktivnosti solidarne podrške ŽuC-a u okviru Meseca dana ženskog romskog aktivizma (8. mart – 8. april).

Ženski antirasistički marš, Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, Nedelje evropske akcije protiv rasizma i Mese-ca ženskog romskog aktivizma 21. mart, Novi Bečej

21

Solidarnost sa radnicama/ima u borbi za radna prava – protiv pljačkaške privatizacije

6. februar, Beograd - Bitni problema srpske tranzicije na primeru Jugoremedije i sličnih preduzeća: razgovor u organizaciji ‘Republike’, glasila građanskog samooslobađanja i UG Ravnopravnost – Zrenjanin, učestvovali/e: radnice i radnici Jugoremedije, advokati i aktivisti/kinje.

8. mart, Beograd - debata ‘Žene i ekonomija – čestitke za 8. mart: u organizaciji CZKD a u ime ŽuC-a učestvovale Marijana Stojčić i Staša Zajović.

9. mart, Beograd – “Radnici i politika proizvodnja ratova na Balkanu u 90-tim godinama – Radnici i kapi-talizam, uloga radnika u nastajanju kapitalizma: radnici i kapitalistička država, u organizaciji CZKD, u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”, u ime ŽuC-a u diskusiji učestvovala Marija Perković

Antifašistička solidarnost - praćenje suđenja klerofašističkim organizacijama

Suđenje Mladenu Obradoviću, lideru klerofašističke organizacije „Obraz“: koji je optužen za krivično delo „rasne i druge diskriminacije“ za vreme priprema Povorke ponosa 2009. godine (Krivični zakon, član 387); u ovom izveštajnom periodu prisustvovale smo ročištu 26. aprila kada su pred Prvim osnovnim sudom na pre-tresu u slučaju Mladena Obradovića, lideru zabranjene organizacije „Obraz“ zbog rasne i druge diskriminacije svedočili su Marija Savić iz „Labrisa“ i Lazar Pavlović iz „Gej strejt alijanse“. Sledeći pretres je 30. maja.

Suđenje dvanaestorici za paljenje ambasade SAD u Beogradu 17. februara 2008: Pred većem Višeg suda u Beogradu 16. aprila počelo je posle mitinga “Kosovo je Srbija” (17. februara 2008. nakon proglašavanja neza-visnosti Kosovo). Tog dana je u zgradi ambasade stradao demonstrant Zoran Vujović. Na početku suđenja šestoro optuženih negiralo je krivicu. Optuženi se terete za krivično delo “izazivanja opšte opasnosti sa smrt-nim ishodom.” Nastavak dokaznog postupka je 14. juna.

O navedenim suđenjima pisale smo izveštaje koji su poslati domaćim i međunarodnim mrežama za lju-dska prava, LGBT, antifašizam/antirasizam i solidarnost.

Kampanje, apeli, uzajamna podrška i solidarnost: u ovom periodu smo takođe učestvovale i u brojnim inicijativama civilnog društva u organizaciji srodnih grupa. Ovde navodimo one u kojima smo imale aktivno učešće (predavačice, panelistkinje…):

2. februar, Novi Sad - O odgovornosti – Hana Arent (Daša Duhaček, Beograd, Zašto je antifašizam nužan za svaki feminizam (Lino Veljak, Zagreb) i Antifašističke prakse: zašto nismo tolerante prema fašizmu? (Staša Zajović, Beograd); predavanja uz učešće oko dvadesetak polaznica/ka su održana na Univerzitetu u Novom Sadu, ACIMSI Centar za rodne studije (2003-2013), Doktorske studije: Savremene teorije roda, Svenka Savić.

12. februar 2012. Beograd: Muzej istorije Jugoslavije, tribina ‘ Jugoslavija od početka do kraja- prikupljanje usmenih svedočanstava o Jugoslaviji’, prisustvovalo 5 aktivistkinja ŽuC-a.

19. februar, Beograd: okrugli sto ‘Gde je Kosovo danas? U organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Foruma ZFD (Forum civilne mirovne službe) (File Kosovo-izveštaj 19.2.13.)

26. februar, Beograd – “Parada i politika”: debata o ideološkim i političkim implikacijama organizovanja i suprotstavljanja organizovanju Prajda/Pride: u Beogradu u Kulturnom centru Rex, u ime ŽuC-a učestvovao Miloš Urošević.

22

9. april, Beograd: Forum za tranzicionu pravdu – predstavljanje časopisa br. 4 u izdanju Fonda za humani-tarno pravo, učestovale četiri aktivistkinje i aktivista ŽuC-a.

Pored navedenih inicijativa u ovom izveštajnom periodu, takođe smo pokrenule ili aktivno učestvovale smo aktivno u brojnim kampanjama pre svega u vezi sa zahtevima za suočavanjem s prošlošću – odgovor-nost za ratne zločine, za demilitarizaciju, protiv represije nad političkim neistomišljenicima; od apela i kampa-nja navodimo sledeće:

18. januar – zahtev za ispitivanjem pogibije 16 radnika RTS-a: Žene u crnom su jedne od 25 članica civilnog društva Srbije koje su se 18. januara pridružile zahtevu Centra za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) i Žanke Stojanović, predstavnice porodica radnika Radiotelevizije Srbije (RTS) poginulih u NATO bombar-dovanju 1999. godine, da međunarodna komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića treba da radi i na slučaju pogibije šesnaest radnika RTS.

13. februar - Otvoreno pismo predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću: inicijatori su Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava i Savez antifašista, od predsednika Srbije se traži da se javno odrekne titule četničkog vojvode (kvislinških zločinačkih formacija iz II svetskog rata) koju je dobio 1993. godine. Otvoreno pismo je podržalo desetine organizacija iz Srbije i bivše Jugoslavije. Predsednik nije odgovorio.

22. februar - Stop rehabilitaciji ratnog zločinca: Saopštenje u kojem se kaže da “Rehabilitacijom Draže Mihailovića i četničkog pokreta poništava se antifašistička borba srpskog naroda. Međutim, to je i dodatno poniženje žrtava zločina inspirisanih ideologijom i praksom četničkog pokreta koji su počinjeni tokom deve-desetih godina. Pokušaj rehabilitacije Mihailovića duboko je nemoralni čin. Oni koji su odlučili treba da budu svesni da rehabilitovanjem zločina koji ne zastarevaju po međunarodnom pravu postaju njihovi saučesnici”, saopštenju se pridružilo više udruženja.

27. februara – zahtev predsedniku Republike Srbije T. Nikoliću da potpiše Konvenciju o zabrani proizvodnje kasetne municije u Srbiji: Žene u crnom su 31. oktobra 2012. godine poslale zahtev predsedniku Republike Sr-bije Tomislavu Nikoliću da na dnevni red Saveta za nacionalnu bezbednost stavi odluku o potpisivanju Konve-ncije o zabrani kasetne municije UN. Uz zahtev su dostavile potpisa građana/ki Srbije koji/e to podržavaju. Predsednik je 5. novembra odgovorio: „Prema Ustavu i zakonu predsednik Republike nema nadležnosti u oblasti koja je predmet predstavke.” U navedenom pismu Žene u crnom su skrenule pažnju da njegov odgo-vor nije u skladu sa Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti i da se traži da HITNO na dnevnom redu prve naredne sednice Saveta predvidite i pitanje donošenja odluke o potpisivanju Konvencije o zabrani kasetne municije UN“. Predsednik nije odgovorio.

6. april – godišnjica opsade Sarajevo: Nevladine organizacije Žene u crnom iz Beograda, Vojvođanski građanski centar i Omladinski centar CK13 iz Novog Sada su NVO iz Srbije koje su obeležile godišnjicu početka opsade Sarajevo.

11. april - osuda izbacivanja predsednice pokreta „Majke enklave Srebrenica i Žepa“: Munire Subašić iz izgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku, zato što je dok je govorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Munira je pokazala majicu na kojoj je pisalo “Srebrenica” i podigla mali transparent sa natpisom „Republika Srpska - genocidna tvorevina“.

23. aprila – protiv nasilja u Vojvodini: Žene u crnom su među 33 organizacije civilnog društva koje su

23

potpi sale apel nevladinih organizacija, javnih ličnosti i intelektualaca povodom zbivanja u Vojvodini, jer „predstavnici političkih stranaka koje čine republičku vlast, a u saradnji sa drugim nacionalističkim strankama i nacionalističkim i ekstremističkim organizacijama, pa čak i onim koje su zakonski zabranjene, nad Vojvodi-nom i njenim građanima sprovode politiku nasilja“.

Ovi i brojni drugi apeli mogu se naći u integralnom obliku na sajtu Žena u crnom.

Sekularizam je žensko pitanje: u ovom periodu nastavile smo se u razne vidove saradnje sa lokalnim i regionalnim udruženjima koje se zalažu za striktnu odvojenost crkve od države, protiv zloupotrebe religije u političke svrhe, itd. Takođe smo nastavile stalnu saradnju međunarodne sa antifi ndamentalističkim mrežama: WLUML, SIAWI... Žene u crnom su pokrenule ciklus predavanja „Kurs o ateizmu“, a navodimo neke od tih akti-vnosti u kojima smo učestvovale:

7. februara, Beograd – odbijena žalba Žena u crnom: Ustavni sud Republike Srbije je kao neosnovane odbio predloge za utvrđivanje neustavnosti i odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Za-kona o crkvama i verskim zajednicama. Odluka se odnosi na četiri predloga, od kojih su jedan podnele Žene u crnom u ime Koalicije za sekularnu državu. Zakonom o crkvama i verskim zajednicama (donet aprila 2006.) Zakon o crkvama i verskim zajednicama narušava sekularni karakter države. Na dvogodišnjicu donošenja Zakona o crkvama i verskim zajednicama, 24. aprila 2008. godine, podneta je inicijativa Ustavnom sudu Sr-bije za ocenu ustavnosti pomenutog zakona. U inicijativi se podseća na to da je Republika Srbija po Ustavu svetovna država te da su crkve i verske zajednice odvojene od države i ukazano je na zakonska rešenja kojima su povređene odredbe Ustava (mešanje crkve u javne poslove, pravo na imunitet verskih službenika, fi nansi-ranje verskih službenika, vršenje verskih obreda u državnim ustanovama, veronauka u javnim školama, itd.).

8. mart, Beograd – U susret 8. martu, mizoginija kao spona među religijama: Tribina u kojoj je kritički obrađena ‘mizoginija u patrijarhalnom srpskom društvu, šovinizam podsticanog i potpomognutog od strane crkve’. U tribini u organizaciji udruženja “Ateisti Srbije” su učestvovale: Nataša Lambić iz Žena u crnom, Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, dr Dubravka Stojanović sa Filosofskog fakulteta u Beogradu te Marija Dudić. Nataša Lambić je imala izlaganje pod naslovom „Feministički odgovori na religiozni funda-mentalizam“.

13. april, Beograd - Kurs o ateizmu: kurs se sastojao iz sledećih segmenata: dva predavanje na osnovu dela fi lozofa Mišela Onfrea, Ateološka rasprava (Prvi dio: Ateologija (Odiseja slobodoumnih duhova, Ateizam iizlaženje iz nihilizma, Ka jednoj ateologiji; Drugi dio: Monoteizmi (Tiranija i robovanje onostranom, Lomača za inteligenciju, željeti obrnuto od stvarnog); Treći dio Hrišćanstvo (Fabrikovanje Ilusa, Pavlova kontaminacija, Hrošćanska totalitaria država); Četrvrti dio Teokratija (Mala teorija o vađenju isečaka, U službi nagoya smrti, Za posthrišćanski laicitet); kurs je vodio prof. dr Filip Kovačević, Crne Gora, kurs je održan u prostorijama ŽuC-a; u predavanjima i diskusiji je učestvovalo 17 oso-ba. Nastavak kursa o ateizmu zakazan je za maj 2013.

24

Diskusioni kružoci, predavanja, debate u prostorijama Žena u crnom

Praksu redovnih diskusionih kružoka, predavanja i zajedničke refl eksije o važnim društvenim i

političkim pitanjima u zemlji i svetu, nastavile smo i u ovom izveštajnom periodu, u kojem je organi-

zovano 10 predavanja i debata u kojima je učestvovalo 137 osoba.

30. januar - Nada Peratović, aktivistkinja feminističke organizacije ‘Građanska hrarost’ iz Zagreba – predavanje i razgovor ̀ `O Banjalučkoj šutnji’’ ( o zločinu etničkog čišćenja u Banjaluci, tokom rata), takođe je prikazan dokumentarni fi lm fi lm Sabine Vajrače ‘’Back to Bosnia’’; ovom razgovoru prisustvovalo je 16 osoba.

20. februar– Prof. dr Ivana Kronja – predavanje i razgovor ‘’ Telo i društvo’’ i projekcija fi lma ‘’Klip’’ - broj prisutnih osoba 20.

22. i 23. februar: poseta i razmena sa prijateljima iz Crne Gore u okviru koje su održane sledeće aktivnosti:

Predstavljanje knjiga:

- Altervizija. Balkanska postmoderna 7, autora Milana Popović, prof. dr Pravni fa-kultet Podgorica, uz autora knjigu je predstavio Lino Veljak a moderirao je Miodrag Kapetanović.

- Onfre u Podgorici, autora Filipa Kovačević, prof. dr Fakultet političkih nauka, Podgorica, uz autora knjigu je predstavio Lino Veljak

- Obale nema, autora Esada Kočana, glavnog i odgovornog urednika Monitora; uz autora knjigu su pred-stavili Bojan Tončić i Tamara Kaliterna i Staša Zajović

Održan je i okrugli sto: Crnogorsko proljeće: fakt ili fi kcija?, u kojem su učestvovali Esad Kočan, Milan Popović i Filip Kovačević, a mo-derirala je Nastasja Radović, novinarka. Razgo-vori su održani u prostorijama Žena u crnom a u svim gore navedenim segmentima posete i razmene prostorijama prisustvovalo je oko pedeset (50) osoba.

13. mart – Prof. dr Lino Veljak – predavanje i razgovor ‚‚Levica i desnica“ - broj prisutnih osoba 32.

3. april – Prof. dr Zorica Mršević – preda-vanje i razgovor “O grafi tima mržnje” - broj pri-sutnih osoba 12.

25

10. april - Prof. Dr Ivana Kronja – predavanje i razgovor “ Mizoginija i modna industrija” - broj prisutnih osoba 17.

17. april – Dr Aleksandar Sekulović - preda-vanje i razgovor “ Industrija zabave i teatrokrati-ja” - broj prisutnih osoba 22.

Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama soli-darnosti, aktivističke posete, itd. Navodimo neke od tih aktivnosti:

8. april, Beograd: Inge Hoger, članica parlamenta Nemačke I članica odbora za bezbednost nemačkog parlamenta (videti datum posete)

19.- 23. mart – poseta aktivista/fi lmskih radnika John Antonelli i Andrew Black (“Mill Valley Film Group” (SAD), tokom posete Beogradu i Novom Bečeju snimane su aktivnosti ŽuC-a.

11. – 13. april, Vukovar/Hrvatska: Forum kulture sjećanja – „Sjećanje na ratove ili ratovanje sjećanjima“ u organizaciji NVO Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću, Zagreb, u radu foruma su učestvovale akti-vistkinje ŽuC-a Ljiljana Radovanović, Violeta Đikanović i Staša Zajović koja je imala izlaganje na sesiji: Posjete mjestima stradanja i sudjelovanje na komeracijama za žrtve.

April, 2013, nagrada za ženska ljudska prava: Staša Zajović, jedna od osnivačica, koordinatorka i aktivi-stkinja feminističko-antimilitarističke grupe Žene u crnom iz Srbije dobitnica je nagrade „Šarlot Banč“ (Charlotte Bunch) za ženska ljudska prava koju dodeljuje Globalni fond za žene (Global Fund for Women). Nagrađene su i aktivistkinja feminističke grupe Nazra iz Egipta Monz Hasan i braniteljka ljudskih prava iz Kolumbije Monika Roa (Monica Roa). Svaka od dobitnica se na svoj način bori za ženska ljudska prava.

U ovom periodu Žene u crnom je posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja, bliskih mreža: Žena u crnom iz više evropskih država, SAD-a, Kanade, itd.

(Izveštaj priredila Staša Zajović u saradnji sa Borkom Vasić, Ljiljanom Radovanović, Marijom Vidić, Milošem Uroševićem, Marijom Perković,

Natašom Lambić, Natašom Milanović, Snežanom Tabački, Tamarom Kaliternom)

Beograd, maj 2013.