IZVEŠTAJ O NAPRETKU ZA DECUradni sastanak Međuministarskog komiteta za dečja prava. Sastankom je predsedavao Premijer Republike Kosovo, a prisustvovali su ministri članovi Komiteta,

Republika e KosovësRepublika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria–Vlada-Government

IZVEŠTAJO NAPRETKU

ZA DECUStrategija i nacionalni plan za deèja

prava u Republici Kosovo, 2009-2013

Tom IV

IZVEŠTAJ

O NAPRETKU

ZA DECUTom IV

Period (Januar – Decembar 2013)

Strategija i nacionalni plan za dečja prava u Republici Kosovo, 2009-2013

IZVEŠTAJ O NAPRETKU ZA DECU4

STRATEGIJA I NACIONALNI PLAN ZA DEČJA PRAVA U REPUBLICI KOSOVO, 2009-2013TOM IV

Ova publikacija je realizovana u sklopu Kancelarije za dobro upravljanje, ljudska prava, jednake mogućnosti i nediskriminaciju, u Uredu Premijera Republike Kosovo, uz podršku Kancelarije UNICEF-a na Kosovu

Maj, 2014.

IZVEŠTAJ O NAPRETKU ZA DECU 5

STRATEGIJA I NACIONALNI PLAN ZA DEČJA PRAVA U REPUBLICI KOSOVO, 2009-2013 TOM IV

Izveštaj je doprinos Radne grupe Vlade i Policije Kosova

Izveštaj je sastavila gđa. Ćendresa Ibra Zećiri (Qëndresa Ibra-Zariqi) uz doprinos članica/članova radne grupe:

KDU/UP - g. Habit Hajredini MONT- gđa. Merita JonuziMRSZ–gđa. Seljvete Sadiku (Selvete Sadiku)MKOS –gđa.Fatmire SahitiMF- g. Džavit Šabani (Xhevat Shabani) i gđa. Minire Čučala (Minire Qyqalla)MP–gđa. Fljorentina Bećiraj (Florentina Beqiraj)MZ –gđa. Sanije Kičmari (Sanie Kiçmari)DIJZK –gđa. Merita Beriša (Merita Berisha)DIJZK –gđa. Valjbona Žjeći (Valbona Zhjeqi)MPŠRR - gđa. Šerife Sekiraća (Sherife Sekiraqa)MZP – gđa. Emsalj Misini (Emsal Misini)MALS – gđa. Kadrije Murtaj (Kadrie Myrtaj)MŽSPP –gđa.Sevim Berveniku PK – g. Husni Šalja (Hysni Shala)



SADRŽAJ

UVOD ......................................................................................................................................................................5

UPRAVLJANJE ......................................................................................................................................................6

BUDŽET ..................................................................................................................................................................9

SEKTOR OBRAZOVANJA ...................................................................................................................................11

ZDRAVSTVENI SEKTOR ......................................................................................................................................20

SEKTOR SOCIJALNE ZAŠTITE .........................................................................................................................26

SEKTOR MALOLETNIČKOG PRAVOSUĐA ...................................................................................................33

VAŽNA MEĐUSEKTORALNA PITANJA .........................................................................................................38

OPŠTE PREPORUKE ............................................................................................................................................41

DODATAK - OKVIR MONITORINGA ...............................................................................................................42



UvodKDP/UP od 2009/2010. godine redovno podnosi izveštaj Vladi o napretku sprovođenja Strategije i nacionalnog plana o dečijim pravima od strane vladinih institucija. Ovo je četvrti izveštaj iz serije “Izveštaja o napretku u oblasti dečijih pitanja” koji se sastavlja na osnovu monitoringa i procene sprovođenja ciljeva i aktivnosti predviđenih Nacionalnom strategijom i planom delovanja za dečija prava u Republici Kosovo za 2013. godinu, koji je sastavljen pod rukovodstvom i koordinacijom Kancelarije za dobro upravljanje/Ured Premijera, u bliskoj saradnji sa zvaničnicima Jedinica za ljudska prava u resornim ministarstvima i Policiji Kosova.

Izveštaj obično prati strukturu kao i predhodnih godina, jasno opisujući uticaj radnih dostignuća vladinih institucija koje imaju za cilj poboljšanje opšteg stanja dece, identifikaciju problema i poteškoća na koje se naišlo tokom procesa sprovođenja obaveza koje proizilaze iz strateškog dokumenta, kao i davanje preporuka za oblasti u kojima su se pojavili problemi u pogledu realizacije ciljeva od strane nadležnih institucija, ističući hitne potrebe za intervenisanje u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja, zdravstva, pravde i sigurnosti.

Prema pokazateljima definisanim u dokumentu monitoringa za procenu napretka u poređenju sa planom delovanja za 2013. godinu, svi sektori su prijavili u proseku 86% pokazatelja. Za razliku od prethodne godine % izveštavanja je manji za 4%, to kao rezultat ne izveštavanja Odeljenja za omladinu u sklopu MKOS. Ipak, ovaj rezultat dokazuje posvećenost institucija Republike Kosovo u pogledu potpunijeg sprovođenja strateškog dokumenta i ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz nacionalnog zakonodavstva i međunarodnih standarda o pravima dece.

Nakon identifikacije pitanja za koja je potrebno dodatno angažovanje i podrška za realizaciju ciljeva strategije, nalazi identifikovani u izveštaju o napretku pomažu resornim ministarstvima u sastavljanju sektoralnih politika za narednu radnu godinu, na osnovu raspoloživih činjenica. Ovakav pristup radu, osim što je omogućio procenu sprovođenja politika, utiče i na to da se donošenje istih zasniva na dokaze, pomagajući Vladi da donosi odluke na osnovu boljih informacija i predstavlja bolje dokaze za političko odlučivanje.

Dokument monitoringa je priložen kao dodatak ovom izveštaju, instrument koji je omogućio specifično i razumno merenje napretka u pogledu elemenata strategije i plana delovanja za dečja prava.



UPRAVLJANJE(100% tj. izveštaj podnet za 35/35 pokazatelja)Odgovornost za zaštitu i garantovanje dečijih prava je odgovornost države. Međutim, ono što dečijim pravima daje dnevnu strukturu i stalnu održivost, nesumnjivo jesu priznavanje, razumevanje i poštovanje svakog deteta.

Upravljanje je od ključnog značaja za poboljšanje jačanja i funkcionalizacije administrativnih mehanizama u odnosu na jačanje formulisanja, monitoringa i sprovođenja politika zasnovanih na dokaze, ispunjavanje obaveza koje proističu iz nacionalnog zakonodavstva, Konvencije o pravima deteta i međunarodnih standarda. Takođe je orijentisan i na razvoj i povećanje znanja vladinih struktura koje direktno i indirektno rade na dečijim pravima, funkcionisanje Međuministarskog komiteta za dečja prava kao najvišeg vladinog organa za olakšavanje realizacije dečijih prava i pružanje jednakih mogućnosti istim za aktivno učešće u društvo. Takođe, govori i o državnom izveštavanju o sprovođenju Konvencije o dečijim pravima, kao i o jačanju saradnje sa institucijom ombudsmana.

Cilj 1.1: Funkcionisanje Međuministarskog komiteta za dečja pravaU cilju obeležavanja međunarodnog dana dece „1. Juna“ i realizacije sledećeg sastanka, 31.05.2013. godine je održan radni sastanak Međuministarskog komiteta za dečja prava. Sastankom je predsedavao Premijer Republike Kosovo, a prisustvovali su ministri članovi Komiteta, zvaničnici Kancelarije za dobro upravljanje, Ured Premijera, kao redovni članovi i Sekretarijat Komiteta, predstavnici Kancelarije UNICEF-a na Kosovu, predsednica Koalicije za zaštitu dece, kao i posmatrači iz redova nevladinih organizacija koji rade na dečijim pravima. Diskutovalo se o temama kao što su: Monitoring i procena strategije i nacionalnog plana delovanja o dečijim pravima u Republici Kosovo; Praćenje pravosudnog sistema za maloletnike; Zastupljenost dece u rano obrazovanje; Mere koje su preduzete u pogledu pružanja usluga zaštite dece pod socijalnom zaštitom; Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama za majku i dete; UNICEF-ove oblasti od prioriteta u pogledu dečijih prava na Kosovu, i ostala pitanja pokrenuta tokom diskusije..

Na sastanku su doneti sledeći zaključci: nastavak napora u pogledu jačanja vladinih mehanizama i monitoringa rada istih; jačanje institucionalnih napora za ispunjavanje obaveza prema SSP-u; bolje koordiniranje politika koje će uticati na napredak procesa reformi u oblasti dečijih pitanja; postepeno povećanje kredibiliteta što će služiti kao pokazatelj obaveza i mera koje je preduzela vlada u tom pogledu i unapređenje dečijih prava u našem društvu. Međutim, prema Odluci (07/46) ovo vladino telo se treba sastajati dva puta godišnje.

Cilj 1.2: Sprovođenje, pregled i objavljivanje zakona o pravima detetaPrema najnovijim izveštajima, posebno nacrtu izveštaja o analizi saglasnosti domaćeg važećeg zakona sa Konvencijom o pravima deteta, ističe se da je kosovski zakon uglavnom u skladu sa međunarodnim standardima, iako postoje neke zakonske odredbe ili propusti koji zahtevaju izmenu i dopunu kako bi zakoni Republike Kosovo bili u potpunoj saglasnosti sa KDP i međunarodnim standardima.

Prema tome, potrebno je da se vladine institucije tokom izrade zakona više usredsrede na mere koje se trebaju preduzeti za adekvatno sprovođenje istog. Budući da, zbog nerealne procene potrebnih i raspoloživih resursa, finansijskih ograničenja, pravne kohezije, ne odgovarajućeg rešavanja pitanja, dolazi do tog da je sprovođenje zakona sporo. Veoma je bitno da se uverimo u to da se tokom sastavljanja zakona popune eventualne praznine i da se dopune drugi zakoni, da se izbegnu kontradiktorne norme koje izazivaju zabunu među onima koji sprovode zakon. Kao rezultat ovakve situacije, smanjuje se i značaj važećih zakona bez obzira na sadržaj istih, budući da zakoni koji se ne sprovode imaju malo ili uopšte koristi.

Bez sumnje, samo zakoni nisu dovoljni za obezbeđivanje tog da deca uživaju svoja garantovana prava. Potrebno je preduzimanje značajnih mera za oživljavanje dečijih prava, što će dovesti do jačanja podzakonskih akata (kao što su: AU, uredbe, protokoli), koji će definisati načine sprovođenja zakona i istovremeno uticati na način na koji javni službenici realizuju svoje profesionalne zadatke iz dana u dan.

Cilj 1.3: Institucionalizacija položaja službenika za dečja prava na centralnom i opštinskom nivou

U sklopu napora za reformu javne uprave u pogledu definisanja standarda i unutrašnjih postupaka za sistematizaciju radnih mesta, resorna ministarstva su sastavila sektoralne uredbe. Na osnovu tih normativnih akata, postignuta je „značajna“ de-harmonizacija, preplitanje i raspodela Jedinica za ljudska prava (JLjP) u resornim ministarstvima, ne ostavljajući prostora i mesta naporima za unapređenje komunikacije i koordinacije institucionalnih i među-institucionalnih mera.



Ova „reforma“ je rezultirala time da u nekim ministarstvima struktura JLjP funkcionišu u skladu sa kriterijumima utvrđenim AU (04/2007) o osnivanju JLjP; u nekim da se organizacionom strukturom ministarstva prebačena u Kadrovsku službu, ali sa istim dužnostima i odgovornostima; a u nekim da se unaprede u Odeljenja. Situacija se dalje pogoršava kada vidimo da ni u ovim kategorijama stanje nije isto u svim ministarstvima, npr. one JLjP koje su prebačena u Kadrovsku službu, u nekim ministarstvima je broj službenika i pozicija ostao isti, a u nekim radi samo po jedan službenik, dok su u nekim raspoređeni na druga radna mesta.

Tab.1. Struktura mehanizama za ljudska prava na centralnom nivou

Kategorije funkcija JLjP

MJU MALS MONT MPŠRR MP MF MER MKBS MPZ MKOS MŽSPP MRSZ MUP MZ MI MTI

Prema AU (04/2007)

X X X X

Prebačena u kadrovsku službu

X X X X X X X

Uopšte ne postoje X X XUnapređene su u Odeljenje

X X

Ispostavlja se da je definisanje JLjP u ovim kategorijama urađeno bez ikakvih kategorija i prethodne procene veština, sredstava i potrebe u cilju reforme javne uprave, i mnogo manje restrukturiranjem mehanizama za ljudska prava u relevantnim institucijama. Restrukturiranje koje je dovelo do zabune i otežavanje komunikacije u odnosu na uloge i odgovornosti i saradnje između službenika bivših JLjP. Međutim, uprkos takve situacije, zvaničnici bivših JLjP su postigli međusobni konsenzus, što je dovelo do tog da svoje obaveze sprovode u skladu sa kriterijumima definisanim AU (04/2007), koje je i dalje na snazi.

Budući da su ove strukture služile kao važna komponenta u projektovanju i monitoringu nacionalnih politika, veoma je bitno da se na početku preduzmu potrebne mere koje će dovesti do pojašnjenja mandata, ujedinjenja i harmonizacije istog, pa da se potom konkretno radi na rešavanju potreba za institucionalizaciju službenika za dečja prava.

Cilj 1.4: Stvaranje preduslova potrebnih za izveštavanje o Konvenciji za prava deteta I pored uloženih napora od strane institucija Republike Kosovo o ispunjavanju preduslova u pogledu izveštavanja pred ugovornim telima UN, kao što je državni izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta (2010) i razmatranje dopisa i izveštaja Komiteta za dečija prava u Ženevi, nismo dobili nikakvu reakciju od Komiteta. Do ovog je došlo zbog političkog statusa Kosova, što istovremeno onemogućava ratifikaciju relevantnih međunarodnih instrumenata za ljudska prava. Međutim, institucije Republike Kosovo nastavljaju da se zalažu za saradnju sa evropskim i međunarodnim telima za monitoring, izvan neformalne komunikacije. Ipak, nije preduzeta nijedna progresivna mera za podizanje kapaciteta vladinih službenika u pogledu izveštavanja o međunarodnim instrumentima za dečja prava.

Cilj 1.5: Jačanje i saradnja sa institucijom ombudsmanaKao i prethodnih godina, saradnja između vladinih mehanizama za ljudska prava i institucije Ombudsmana, se ocenjuje na dobrom nivou. Ovakvom stanju doprinosi koordinacija i razmena informacija produktivnim pristupom, kao i monitoring i sprovođenje preporuka Ombudsmana koje su date od strane predstavnika JLjP. U sklopu aktivnosti realizovanih od strane vladinih institucija, uključujući sastavljanje politika za dečja prava, izveštaja, radionica, konferencija, radnih grupa, itd. predstavnici Ombudsmana su pozvani da prisustvuju i informišu se o relevantnim aktivnostima.

Cilj 1.6: Monitoring i sprovođenje odredbi Konvencije za dečja pravaSastavljen je okvir monitoringa za procenu dostignuća, propusta i poteškoća u pogledu sprovođenja strategije i nacionalnog plana delovanja za dečja prava, okvir koji indirektno doprinosi i praćenju sprovođenja Konvencije o pravima deteta.



Na osnovu nalaza i saglasnosti istih sa principima KPD i evropskim standardima se zaključuje da se ulažu napori u harmonizaciju domaćih zakona, politika, strategija i podzakonskih akata. Dokument monitoringa podržava dalji razvoj preduslova za izveštavanje i predstavlja najosnovniji korak u procesu sistematizacije rada u prikupljanju podataka. Zaključuje se da je razvoj ovog cilja nastavak procesa monitoringa tokom godina u skladu sa definisanim konturama koji će se proceniti.

preporuke za upravljanja:

• Međuministarski komitet za dečja prava se treba sastajati dva put godišnje;• Relevantni zakoni sastavljeni/izmenjeni i dopunjeni kao rezultat sveobuhvatnog razmatranja zakona; • Sastavljanje priručnika/uputstva za izveštavanje o sprovođenju Konvencije za prava deteta, utičući na jačanje

preduslova za izveštavanje;• Realizacija studijskih poseta kako bi se videlo kako države članice iznose svoje prezentacije pred Komitetom UN

za prava deteta, pred relevantnim zvaničnicima;• Harmonizacija i razjašnjenje mandata struktura za ljudska prava;• Realizacija promotivnih aktivnosti povezanih sa mandatom Institucije ombudsmana, među decom i mladima.



BUDŽET(100% tj. izveštaj podnet za 15/15 pokazatelja)g. Robert S. Kaplan je punim pravom rekao „Mogućnost sprovođenja strategije je bitnija od samog kvaliteta iste“. Prema tome, sektor budžeta je najvažnija komponenta i jedan od ključnih faktora koji utiču na sprovođenje ciljeva i aktivnosti definisanih nacionalnom strategijom i planom delovanja za dečja prava, dok je realizacija istih svakako povezana sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Budući da međunarodni standardi, posebno Konvencija za prava deteta, ističu da je država obavezna da sprovede ekonomska, društvena i kulturna prava do maksimalnih mogućnosti u okviru raspoloživih resursa. U skladu sa raspoloživim okolnostima i budžetskim ograničenjima, smatra se da se budžet treba raspodeliti na osnovu prioriteta, koji će istovremeno uticati na ekonomičnije postizanje rezultata kod dece.

Cilj 2.1: Sprovesti analizu potreba za budžetom za realizaciju prava detetaPrimećuje se da ni ove godine nije urađena analiza ili istraživanje koje bi ocenilo budžetske potrebe za realizaciju prava deteta. Šta više, identifikacija i budžetiranje potreba dece se ne vrši na osnovu nekog ocenjenog procesa, već na ad-hoc osnovi i u skladu sa prioritetima programa u sklopu budžetskih organizacija koje pružaju direktne usluge za zaštitu i realizaciju dečijih prava. Nesumnjivo da taj proces onemogućava tačno prijavljivanje troškova sredstava namenjenih za realizaciju dečijih prava, a ujedno otežava i kvantifikaciju finansijske analize u pogledu poboljšanja stanja dečijih prava tokom godina. Mogućnost merenja i praćenja budžetskih raspodela i rashoda je jedan od ključnih kriterijuma koji će omogućiti monitoring i periodičnu procenu trenutnog stanja. Međutim, nesinhronizacija koraka u planiranju budžeta za dečja prava, onemogućava pristup sveobuhvatnim, razumljivim i blagovremenim informacijama.

Cilj 2.2: Povećanje sredstava izdvojenih za decu u odnosu na potrebe i opšti budžetU poređenju sa prethodnim godinama monitoringa strategije, ove godine je postignuto to da podaci o izdvojenom budžetu za decu a i rashodima budu potpuniji i tačniji u svakom sektoru. Ukupan budžet Republike Kosovo za 2013. godinu je iznosio 1.632,898,125.00 €, dok je za usluge namenjene deci potrošeno: za sektor socijalne zaštite (11.738.968.00 €), obrazovanje (189.353.281 €), zdravstvo (6.352.599.80 €), pravdu i bezbednost(8.164.490.63 €), ukupno 215,609,339,43 € ili 13.20% od ukupnog budžeta.

Sektoru za socijalnu zaštitu je 2013. godine dodeljeno oko 0.71% (11.738.968.00 €) od budžeta Republike Kosovo. Ovaj sektor je pružao pomoć deci u sledećim oblastima: socijalna pomoć, deca sa invaliditetom, deca bez porodičnog smeštaja; ugovorene usluge koje pružaju NVO; rezidencijalne ustanove; pomoć šeme za porodice koje su imale posledice rata, kao i usluge koje pružaju sveobuhvatni grantovi za opštine. Kao što se može primetiti nastavlja se sa simboličnim finansiranjem ključnih ili elementarnih usluga za obezbeđivanje blagostanja dece i funkcionisanje istih na odgovarajući način.

Sektor obrazovanja je 2013. godine dobio 11.59 % ili 189.353.281 € opšteg budžeta Republike Kosovo, programi koji su imali koristi odnosno oni od kojih su deca imala koristi su: obrazovanje za decu sa posebnim potrebama; pedagoški institut; centralna administracija; obučavanje nastavnika i razvoj nastavnih planova i programa; program osnovnog obrazovanja; nacionalni organ za kvalifikacije; Agencija za stručno obrazovanje i obučavanje i obrazovanje za odrasle; finansiranje obrazovanja u opštinama. Prethodne godine je za ove usluge potrošeno 192.108.680, pa se primećuje da je ove godine došlo do malog smanjenja fonda za programe obrazovanja odnosno pad na 189.353.280, pitanje koje svakako utiče na obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja.

Zdravstvenom sektoru je dodeljeno oko 0.39% ili 6.352.599.80 € opšteg budžeta Republike Kosovo, a programi od kojih su imala koristi deca su: zdravstvena nega na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou; Univerzitetski klinički centar Kosova; Nacionalni institut javnog zdravlja na Kosovu; Program HIV/AIDS; lečenje u inostranstvu; program za majku i dete i usluge mentalnog zdravlja. Ovaj budžet, namenjen zdravstvenim uslugama, osim što je nedovoljan, značajno onemogućava potreban kvalitet zdravstvenih usluga namenjenih deci.

Sektoru pravde i bezbednosti je dodeljeno oko 0.5 %ili 8.164.490.63 € od ukupnog budžeta Republike Kosovo. Iz ovog sektora su pretežno imali podršku sledeći programi u kojima su korisnici bila deca: resocijalizacija maloletnika koji su prekršili zakon; sprečavanje kriminala; smanjenje nivoa recidivizma; sprovođenje alternativnih mera i kazni za maloletnike; praćenje i pomoć maloletnicima koji su bili osuđeni merama odvraćanja; edukativne mere i alternativne kazne; sprečavanje nasilja u porodici nad decom i zlostavljanja dece



Izvor: podaci Ministarstva finansija, 2013.

Dok tokom 2013. godine nije preduzeta nijedna mera koja bi uticala na podizanje kapaciteta službenika koji rade na sastavljanju konkretnih programa za planiranje budžeta za naredne fiskalne godine, u skladu sa zahtevima i mogućnostima raspoloživog budžeta, i dalje ostaje problematično i potrebno preduzimanje takvih mera, posebno u sklopu institucija koje pružaju direktne usluge deci. Ove mere će uticati na povećanje mogućnosti za razmatranje povećanja budžeta na osnovu konkretnih programa koji bi doprineli poboljšanju kvaliteta usluga u skladu sa politikama, strategijama i zakonima za dečja prava i harmonizaciju istih sa opštim budžetom Republike Kosovo.

Cilj 2.3: Uspostavljanje postupaka koji će pomoći usvajanje projekata koji će direktno uticati na život deceNa osnovu zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima br. 03/L-048 postupak za podnošenje zahteva za finansiranje projekata je jedinstven, tačnije članovi 19-23 definišu ovaj postupak u skladu sa principima o sastavljanju srednjoročnog okvira troškova. Budući da su postupci jasni, zakonske odredbe ne predviđaju neku promenu u odnosu na druge projekte koji će uticati na život dece. Potrebno je raditi na povećanju ljudskih kapaciteta, kako bi se poboljšalo stanje dece, zalažući se za dodelu većeg budžeta za ove programe. Realizacija ovog cilja je na zadovoljavajućem nivou, i isto je kao i prošle godine.

Preporuke za budžet:

• Sprovesti analizu budžeta iz perspektive dečijih prava; • Podizanje kapaciteta službenika budžetskih institucija, kako bi se zalagali za izmenu i dopunu politika na

osnovu podataka o pokazateljima koji se trebaju izmeniti u cilju poboljšanja kvaliteta usluga namenjenih deci i obezbeđenju potrebnog budžeta;

0

2

4

6

8

10

12

14

0

200

400

600

800

1000

1200

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

13.2 % od ukupnog Kosovskog budžeta

posvećen deci

Sektor Socijalne Zaštite

Sektor Obrazovanja Zdravstveni sektor Sektor za maloletničko pravosuđe

% o

d uk

upno

g Ko

sovs

kog

budž

eta



SEKTOR OBRAZOVANJA (87% tj. izveštaj podnet za 164/188 pokazatelja)Obrazovanje se na Kosovu pruža u javnim i privatnim institucijama, osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju garantuje jednako obrazovanje svim zajednicama na Kosovu, pa se nastava u osnovnim školama održava na pet jezika: na albanskom, srpskom, bosanskom, turskom i hrvatskom. Predškolsko obrazovanje je međutim podeljeno na tri nivoa: jaslice (za decu uzrasta od 1 do 2 godine); obdanište (za decu uzrasta od 3 do 4 godine) i predškolsko (za decu uzrasta od 5 godina). Predškolsko obrazovanje je najmanje razvijeno u sistemu obrazovanja, tome doprinosi nedostatak odgovarajuće mreže institucija za predškolsko obrazovanje, kao i nedostatak odgovarajuće tradicije što utiče na to da su smetnje u ovom sektoru nepredvidljive. Sve studije poređenja pokazuju da je, u pogledu razvoja predškolskog obrazovanja, Kosovo na zadnjem mestu na Balkanu.

Veoma je bitno istaći da su principi Konvencije za prava deteta i međunarodni standardi inkorporisani u važeće zakone koji se tiču sistema obrazovanja, a i povećanje javnih troškova za obrazovanje kao procenat BDP na 5% je približan proseku evropskih zemalja, ali je stvarni iznos nedovoljan za postizanje kvalitetnog obrazovanja imajući u vidu potrebe sektora obrazovanja u trenutnom stanju razvoja. Međutim, obrazovni sistem nastavlja da se suočava sa brojnim izazovima. Kako bi Kosovo postiglo da u kratkom roku postane deo evropskih vrednosti, ono mora preduzeti velike mere u pogledu reforme sistema obrazovanja, obrazujući decu bazirajući se na obrazovni sistem koji identifikuje potrebe modernog tržišta, stvarajući uslove za učenike kako bi obrazovanje služilo opštem i održivom razvoju istih i u skladu sa milenijumskim ciljevima razvoja.

Cilj 3.1: Pružanje kvalitetnog obrazovanja za decuPreduniverzitetsko obrazovanje ima za cilj da obezbedi sveobuhvatan i jednak pristup svim učenicima, kvalitetno i nediskriminirajuće obrazovanje tokom preduniverzitetskog obrazovanja i podsticanje doživotnog učenja. Kako bi pružio što optimalniji prostor za sprovođenje zakona o preuniverzitetkom obrazovanju, sastavljeno je 18 AU koja proističu iz obaveza datog zakona. Kako bi se uticalo na povećanje kvaliteta nastave, nastavljen je proces licenciranja nastavnika, ukupno je licencirano 21.353 nastavnika. MONT je u saradnji sa GIZ-om realizovalo obuke za nastavno rukovodstvo, korisnici kojih su bili direktori 350 škola. Štaviše, Program osnovnog obrazovanja (POO) je nastavio sa obučavanjem direktora u školama, od kojih je njih 157 završilo program za stručno usavršavanje. Dalje, počela je II-ga faza obuke namenjene direktorima u 12 drugih opština, članstvu Upravnog odbora škola (263 korisnika), članstvu odbora učenika (336 korisnika) i članstvu Roditeljskih odbora (347 korisnika).

U sklopu institucionalnih napora za povećanje zastupljenosti broja pripadnika zajednica u obrazovanje i ispunjavanje uslova za pružanje kvalitetnog i sveobuhvatnog obrazovanja objavljen je udžbenik za muzičko za 3-i razred, matematika za 9-ti razred, istorija za 10-i i 11-i razred, viših srednjih škola (gimnazija) na turskom jeziku, u postupku objavljivanja su i udžbenici na bosanskom i turskom jeziku, uključujući i udžbenik istorije, namenjen 9-om razredu. Tekst udžbenika za 8-i razred na turskom jeziku je pozitivno ocenjen i isti je u proces štampanja i pripremanja za objavljivanje, u postupku pripreme su i udžbenici za muzičko za 5-i i 6-i razred, dok je proces procene tekstova za 7-i i 8-i razred za muzičko vaspitanje na bosanskom jeziku. Štaviše, nastavni plan i program za profesionalne škole za 11-i razred je preveden na turski i bosanski jezik, uz pomoć ambasade Norveške na Kosovu. Kako bi obezbedio lakše uslove za upis i pohađanje nastave od strane dece koja su vraćena iz inostranstva, MONT je uspostavilo odgovarajući sistem za OOO i školama.

Ove školske godine (2013/2014), po prvi put je objavljen novi nastavni plan i program za preduniverzitetsko obrazovanje u 10 škola širom Kosova. U ovaj proces su uključena predškolska odeljenja, prvi razredi, šesti razredi i deseti razredi gimnazije i profesionalnih škola, a sprovedene su i potrebne pripreme za primenu novog nastavnog plana i programa Kosova u još 100 škola. Novi nastavni plan i program sadrži reformu plana i programa, proces predavanja, školskih udžbenika, ocenjivanje učenika i kvalifikaciju nastavnika. I pored velikog značaja ovog programa, i dalje postoje veliki izazovi za potpuno sprovođenje nastavnog plana i programa počevši od nedostatka školskih prostorija, nastavnih sredstava, laboratorija, informativne tehnologije, kao i uspostavljanja koncepta među nastavnicima da planiraju nastavni čas podržavajući rezultate koje postignu učenici. Potpuno sprovođenje nastavnog plana i programa će odraziti veliki napredak u pogledu prava dece, budući da se osnovni principi ovog nastavnog plana i programa zasnivaju na vrednosti demokratskog građanstva.

Nesumnjivo da su jedan od veoma bitnih pokazatelja koji direktno utiče na povećanje kvaliteta obrazovanja rezultati državnog testa. Spoljašnja ocena učenika i obrazovnih institucija nastavlja da pruža vredne informacije za funkcionisanje obrazovnog sistema, od 30504 učenika 5-og razreda, u kojima je primenjen test samo 45% njih je



uspelo da položi test iz maternjeg jezika i matematike, od 29217 učenika 9-ih razreda samo njih 61% je položilo prijemni ispit, dok je maturski ispit položilo samo njih 77%. Za razliku od prošle godine, 2013. godine je sproveden i test za 5-e razrede, a primećuje se rast % prolaznosti testa od strane učenika 9-ih razreda i maturskog ispita sa 57% na 61% odnosno sa 54% na 77%. Bez obzira na blag porast % rezultata, raspoloživi podaci nisu zadovoljavajući u pogledu kvaltieta obrazovnog sistema. Na osnovu analize rezultata tokom godina, zaključuje se da je ovom stanju prethodio nezadovoljavajući nivo sprovođenja nastavnog plana i programa od strane nastavnika, što je dovelo do nezadovoljavajućeg uspeha od strane većine maturanata, a takođe je nedostajao dopunski rad i priprema za ispit. Na osnovu toga MONT, opštine i škole su počeli da se mobilizuju i rade na tom pitanju, pa uporedo sa potpunim informisanjem maturanata, škole organizuju dopunsku nastavu za pripremanje i realizaciju nastavnih programa i planova.

Obezbeđivanje sveobuhvatnosti dece u obrazovanje 2013. godine primećuje se da je u poređenju sa 2012. godinom došlo do blagog pada ili relativno jednake zastupljenosti dece u predškolsko i školsko obrazovanje, kao i dece sa posebnim potrebama, sa 25.830 na 25.706 dece upisane u predškolsko i osnovno javno obrazovanje i 124 dece u privatne licencirane institucije, ukupno 25.830, imamo samo 25337 dece registrovane u sistem SMIA, ali vredi istaći da nisu sve privatne institucije ubacile podatke u sistem, što ne znači da se neće preći broj od 25830. Dok je sa 5389 porastao na 5398, odnosno 21972 dece predškolskog uzrasta, a 2013. godine je broj dece sa posebnim potrebama porastao sa 1.221 na 1.239 dece sa posebnim potrebama. Jasno je da ako želimo da budemo na jednakom nivou sa evropskim državama zastupljenost ove kategorije dece u sistem obrazovanja treba da bude potpun do 2015. godine. Zato je veoma bitno sastavljanje i sprovođenje strateških politika koje će omogućiti realizaciju ovog cilja.

Za razliku od prethodne godine, primećuje se negativan trend u pogledu rodnog indeksa (odnos devojčica i dečaka) u osnovne i srednje škole, sa 93.3 % na 92.9% odnosno sa 93.5% na 86.6%. Iako statistički podaci ne pokazuju veliki pad promene rodnog indeksa, potrebna je realizacija aktivnosti koje bi uticale na zastupljenost devojčica u sistem obrazovanja, posebno u srednjim školama.

Tokom 2012. godine je takođe primećen i pozitivan trend u pogledu bruto upisa u osnovno obrazovanje koji iznosi 95% , niže srednje obrazovanje100%, a poslednji razred osnovne škole 95%. Međutim, situacija nije ista u 2013. godini iako je bilo potrebno analiziranje najnovijih statističkih podataka o bruto stepenu prema nivoima.

Štaviše, primećuje se pad broja dece iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koja su završila neformalno obrazovanje, kao što je definisano normativnim aktima, to zbog malog interesovanja dece da budu zastupljena u neformalno obrazovanje, sa 1.588 (2012) na 24 (2013). Međutim, 265 dece vraćene iz inostranstva je integrisano u redovan sistem obrazovanja, u skladu sa njihovim potrebama, dok je 104 dece vraćene iz inostranstva završilo neformalne obuke. Tokom 2013. godine je reintegrisano 1133 dece različitih etničkih grupa, ali pretežno iz zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA. Stanje se dalje pogoršava u pogledu smanjena broja psihologa u školama sa 140 (2012) na 30 (2013), dok je broj pedagoga na nivou Opštinskih odeljenja za obrazovanje povećan sa nula na 28.

Distribucija besplatnih udžbenika za svu decu koja pohađaju obavezno školovanje (280.596), predstavlja veoma bitan segment koji pomaže budžetu izdvojenom za decu i doprinosi povećanju kvaliteta obrazovanja. U poslednje vreme se ulagalo u školsku infrastrukturu, tokom 2013. godine je izgrađen 21 novi objekat a neki su i dalje u postupku izgradnje. Naravno da će povećanje školskog prostora direktno uticati i na poboljšanje standarda i kvaliteta obrazovanja, što je dovelo do potpunog eliminisanja treće smene u školama, a u nekim slučajevima i do eliminisanja druge smene. Sada postoji 19 škola koje rade u tri smene i 571 škola koja radi u dve smene i 163 škole koje rade u jednoj smeni. U porastu je i broj škola koje sada imaju kabinete za informatiku, sa 345 na 467, mada iako su po školama distribuirana 8338 kompjutera, i dalje se primećuje ograničen pristup učenika informativnoj tehnologiji i informatici, to pokazuje da je broj učenika po kompjuteru veliki.

Primećuju se prepreke u postizanju poželjnih rezultata u pogledu realizacije cilja za pružanje kvalitetnog i sveobuhvatnog obrazovanja. Prepreke koje su pretežno povezane sa nesprovođenjem zakona i podzakonskih akata za preduniverzitetsko obrazovanje; nedostatak inspekcije i sankcionisanja rukovodioca institucija zbog neregularnosti, unapređenje ili otpuštanje vaspitača i nastavnika na osnovu radne performanse; nizak nivo odgovornosti zbog neadekvatnog sprovođenja nastavnih planova i programa od strane škola i određenih nastavnika; nedostatak opštinskih kapaciteta (OOO) za rešavanje problema kvaliteta, sprovođenja nastavnih planova i programa i sveobuhvatnosti; politizacija rukovodstva u obrazovanju, ali i zapošljavanje nastavnog osoblja u školama; nedostatak profesionalnih usluga (psihologa, pedagoga, savetnika za karijeru, doktora, itd) u školama, koji bi na profesionalan način rešavali probleme koji su povezani sa kvalitetom i sveobuhvatnošću.



Ako želimo da razvijemo društvo znanja sa obrazovnim sistemom visokog kvaliteta, MONT hitno treba da usmeri sve ljudske i finansijske kapacitete na rešavanje istaknutih pitanja i izvrši prioritizaciju istih u skladu sa godišnjim planovima rada. Ovaj proces će uticati na sastavljanje programa u skladu sa potrebama tržišta i ekonomije, evropske i svetske, obučavanje kadra koje će biti u stanju da konkuriše na evropskom tržištu rada i da se suoči sa budućim izazovima.

Cilj 3.2: Obezbeđivanje sveobuhvatnosti dece sa posebnim potrebamaGeneralno se može reći da je koncept ograničene sposobnosti evoluirao u model integrisanja i društvene zastupljenosti posebno zastupljenosti dece sa ograničenim sposobnostima u škole. Ovom procesu je prethodio zakonski okvir koji je u velikoj meri bio usklađen evropskim standardima i kriterijuma Konvencije za prava deteta i Konvencije za osobe sa ograničenim sposobnostima, završavanje procesa definisanja standarda za obrazovanje dece sa posebnim potrebama, garantujući im uživanje prava na jednakom osnovu sa drugom decom, bez uskraćivanja ili diskriminacije u pogledu prava na vaspitanje i obrazovanje.

Primećuje se blagi pad broja upisa dece sa posebnim potrebama u obrazovanje, sa 1.221 (2012) na 1.240 (2013), od tog broja 99 njih je upisano u osnovne škole, 982 u niže srednje škole i 159 u više srednje škole. MONT koristi sredstva za svako dete sa posebnim potrebama kako im obezbedilo prevoz, ali je i ovde primećena velika neregularnost koje su izazvale opštine, što je dovelo do nepotpune realizacije ovog prava dece. Kao rezultat mera preduzetih za eliminisanje barijera i obezbeđivanje pristupa školskim objektima deci sa posebnim potrebama, ukupno postoje 42 predškolske institucije; 996 (svih) nižih srednjih škola i 116 viših srednjih škola koje su fizički pristupačne. Kao istaknutije dostignuće se primećuje povećanje broja škola koje ispunjavaju standarde sveobuhvatnosti, sa6 (2012) na 44 (2013).

Mali pomak se primećuje i u pogledu otvaranja novih razreda u isturenim odeljenjima redovnih škola i preobražajem specijalnih u redovne škole. Šest od sedam specijalnih škola je preobraženo u izvorne centre, koje osim organizovanja nastave za decu sa težim i brojnijim oblikom posebnih potreba, pružaju usluge podržavanja u zavisnosti od potreba svih redovnih škola. Napori su uloženi i u reorganizaciju isturenih odeljenja i preobražaj istih u izvorne centre u cilju integrisanja dece sa posebnim potrebama u redovno obrazovanje, međutim samo 4 odeljenja predškolskog obrazovanja, 7 odeljenja osnovnog i 5 nižeg srednjeg obrazovanja se može smatrati funkcionalnim za izvorna odeljenja.

Što se tiče zapošljavanja nastavnika za obrazovanje i vaspitanje dece sa posebnim potrebama, stanje je isto kao i 2012. godine, u predškolsko je zaposleno 22 vaspitača, 8 u predosnovno, 148 u osnovno i 25 u više srednje škole, u OOO u Gnjilanu je imenovan koordinator za sveobuhvatno obrazovanje. Međutim, ove godine se primećuju značajni koraci preduzeti za povećanje stručnog znanja nastavnika, što je rezultiralo realizacijom različitih aktivnosti. prema tome, više od 750 nastavnika i vaspitača zaposlenih u redovne škole i izvorne centre je obučeno u različitim programima, kao što su: indeks za sveobuhvatnost, individualni plan obrazovanja (IPO), predavanje na osnovu vrste potrebe (poremećaja). Štaviše, sproveden je i primenjen indeks sveobuhvatnosti, u 8 predškolskih institucija u 8 opština, kao i u 8 osnovnih i nižih srednjih škola. Za sprovođenje indeksa je obučeno oko 500 nastavnika i direktora škola. Štaviše, izvorni centri su realizovali obuke za roditelje dece sa posebnim potrebama, obuke na temu značaj obrazovanja i saradnje roditelja i škole. Sastavljen je i instrument za monitoring sprovođenja IPO-a, a organizovane su i radionice sa inspektorima obrazovanja i direktorima škola koji imaju isturena odeljenja, u cilju podizanja znanja o korišćenju instrumenta za monitoring. Realizovano je 14 modula za obrazovanje i metodologiju predavanja, u skladu sa vrstom posebne potrebe, namenjenih vaspitačima u 9 predškolskih institucija. Međutim, primećena je potreba praćenja toka razvoja obrazovanja, poboljšanja kvaliteta i efikasnosti sistema, pa je sastavljen master program za sveobuhvatno obrazovanje, koji će početi da se sprovodi 2014. godine.

I pored ovih istaknutih odvijanja, glavni problem ostaje nedostatak stručnih ekipa za procenu dece sa posebnim potrebama u svim opštinama, takva ekipa je formirana u opštini Uroševac. Stupanjem na snagu AU o funkcionisanju ekipa za procenu, sastavljanjem uputstva i instrumenata za procenu, predviđa se pravilno usmeravanje ovih ekipa, time utičući i na povećanje broja istih.

Ipak, za povećanje zastupljenosti dece sa posebnim potrebama u obrazovanje su sprovedeni i brojni projekti, kao što su: realizacija dva istraživanja od strane Univerziteta Anadolije, u sklopu sporazuma o saradnji sa MONT, prilikom čega su stručnjaci iz Turske sproveli merenje sluha učenika u izvornom centru za gluve učenike škole „Majka Tereza“ u Prizrenu, i doneli su slušne aparate za učenike u vrednosti od 100 hiljada eura. Nastavljene su aktivnosti pisanja i čitanja u 8 škola, koje su bile deo finskog projekta i projekta KYET. Počelo je sprovođenje regionalnog projekta „Regionalna podrška sveobuhvatnom obrazovanju“ na Kosovu, u koji je uključeno 8 škola. Zajedno sa UNICEF-om je



realizovana radionica na temu sprovođenja Međunarodne klasifikacije funkcionalnosti. Podrška Kosovskog udruženja gluvonemih za obučavanje asistenata i instruktora za znakovni jezik.

Ne primećuju se radikalna poboljšanja u sistemu, obrazovanje dece sa posebnim potrebama i dalje finansira centralni nivo, proces decentralizacije ovih odgovornosti na opštine će pratiti brojne poteškoće, ovaj proces nastavlja da se otežava zato što opštine i škole nisu pokrenule potrebne inicijative kako bi izašle u susret potrebama dece sa ograničenim sposobnostima i ne izdvajaju budžet za to. Prema tome, kako bi se uticalo na poboljšanje ovakve situacije, organizuju se radionice sa svim opštinama koje imaju za cilj prenošenje nadležnosti za specijalno obrazovanje.

Ograničen kapacitet za sprovođenje politika i važećih zakona i dalje ostaje veliki problem, a isti je pretežno povezan sa zapošljavanjem stručnog osoblja i podrške, nedostatak odgovarajućih mehanizama za profesionalnu i obrazovnu procenu.

Cilj 3.3: Sprečavanje i borba protiv nasilja u školamaKancelarija za dobro upravljanje/Ured Premijera je u bliskoj saradnji sa MONT i KMDF-om sastavila „Protokol za sprečavanje i prijavljivanje nasilja u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja“ koji je 6.9.2013. usvojila Vlada Republike Kosovo. Smatra se da će protokol povećati mogućnosti poboljšanja situacije u obrazovanju, mobilišući sve odgovorne za preduzimanje konkretnih mera za rešavanje problema nasilja u školama i povećanje bezbednosti. Takođe se cilja na to da će se koordiniranjem rada između brojnih partnera unutar i van obrazovnih institucija, stvoriti zdrave okolnosti da svako dete bude u mogućnosti da razvije i otkrije najviše ljudske sposobnosti i vrednosti, time utičući na smanjenje slučajeva nasilja u školama. Među glavnim ciljevima Protokola je i formiranje jedinstvenog sistema za prikupljanje podataka o nasilnim merama, koji će omogućiti upotrebu informacija za promovisanje učenja i sigurnosti u školama, praćenje trenda pojavljivanja nasilja i preduzimanja mera potrebnih za sprečavanje i eliminisanje nasilja unutar vaspitno-obrazovnih institucija.

Kako bi se ojačalo sprovođenje Protokola, Sekretar MONT je doneo Odluku (br. 202265), za sastavljanje didaktičkog priručnika za sprečavanje nasilja u institucijama preduniverzitetskom obrazovanju, rukovodilac ovog procesa je JLjP/MONT, u saradnji sa Kancelarijom za nastavni plan i program i organizacijom Save the Children. Pomenuti priručnik je usvojen i očekuje se štampanje, objavljivanje i distribucija istog svim institucijama preduniverzitetskog obrazovanja. Odlukom (br. 2-458) Sekretara MONT se radi na sastavljanju Priručnika za sprečavanje negativnih pojava u višim srednjim školama. Uporedo sa „Protokolom“ očekuje se da ovi priručnici imaju veliki uticaj na povećanje kvaliteta rada vaspitno-obrazovnih institucija i institucija za usavršavanje, beležeći rezultate kako u procesu predavanja i učenja, tako i u sprečavanju i reagovanju u nepovoljnim i nasilnim situacijama u školama, prvobitno na povećanje svesti za sprečavanje i prijavljivanje nasilja od strane svih onih koji dobijaju i daju usluge u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja. Uporedo sa tim, komponenta identifikacije i prijavljivanja nasilja od strane zdravstvenih radnika je integrisana u nastavni plan i program Specijalizanata i porodične medicine, prilikom čega su organizovane dodatne i posebne obuke na tu temu.

Očekuje se da će sprovođenje ovih dokumenata uticati na bolje upravljanje energijom učenika, eventualno negativnom, kako bi se isti izrazili na što kreativniji i pozitivniji način, i kako bi im se pomoglo da postignu bolju performansu u učenju i prosocijalnijem ponašanju.

Budući da obrazovni sistem ne generiše rutinske podatke o nasilju i vrstama nasilja, podaci su sporadični i netačni. Međutim, za razliku od prethodnih godina nastavnici su prijavili policiji 315 slučajeva nasilja u preduniverzitetskim institucijama, što pokazuje podizanje svesti i mobilisanje nastavnika da spreče nasilje.

Cilj 3.4: Integrisanje dece iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u obrazovni sistemObrazovanje je na Kosovu zakonom garantovano pravo i istovremeno pruža mogućnost svakom detetu bez ikakve diskriminacije u pogledu pristupa istom, u tom aspektu MONT u sklopu svojih politika radi i na afirmisanju i poštovanju karakteristika i raznolikosti u pogledu jezika, istorije, kulture i umetnosti zajednica koje žive u Republici Kosovo.

I pored povećanja institucionalnih napora za integraciju dece iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u obrazovanje, prijavljene brojke nisu toliko zadovoljavajuće. U preduniverzitetsko obrazovanje je trenutno upisano ukupno 7057 učenika iz redova zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA, od njih 2059 Roma, 788 Egipćana i 4210 Aškalija. Što se tiče nivoa obrazovanja koji pohađaju, stanje je sledeće: 42 dece upisano u predškolske institucije,



259 u predosnovne škole, 6380 u osnovne i 485 dece u srednje škole. Stanje je relativno isto kao i 2012. godine, sa jako malim promenama u broju dece, tačnije u predškolsko je bilo upisano50 dece, u predosnovno 286, u osnovno 6439, a u srednje obrazovanje 485 dece.

Primećuje se poboljšanje u pogledu prikupljanja podataka u sektoru obrazovanja za zajednice ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA, ove godine se izveštavalo o pokazateljima napuštanja osnovnog i srednjeg obrazovanja od strane dece iz zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA. 124 dece je napustilo osnovno obrazovanje, od njih 63 Roma, 45 Aškalija i 16 Egipćana, dok je 2013. godine samo jedno dete iz zajednice Egipćana napustilo školovanje.

U skladu sa primljenim zahtevima 4 škole distribuirani su školski udžbenici iz kulture i istorije na romskom jeziku, tokom 2012. godine nisu podnošeni takvi zahtevi. Štaviše, obezbeđeni su udžbenici na romskom jeziku za drugi razred, a u opštini Prizren je nastavljeno sa uvođenjem časova na romskom jeziku za 2, 3 i 4 razred, takođe je ponovo štampan tekst „Albanski jezik 1“ za opštine naseljene nealbanskim stanovništvom, za 3-e razrede obaveznog obrazovanja. Posebno je uticala finansijska podrška 6 obrazovnih centara koje koriste pripadnici zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA, u Đakovici, Prizrenu, Uroševcu, Mitrovici i Gračanici, prilikom čega su organizovani dodatni časovi za 1.100 dece, kojima je takođe pružena pomoć u obavljanju zadataka.

Kako bi deca iz zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA završila školovanje i kako bi se povećao broj upisane dece, pruža se podrška i različiti oblici stimulansa, 91 devojčica je završila kurs čitanja/pisanja, 30 stipendija je dodeljeno učenicima srednjih škola, a na javnom univerzitetu su i dalje rezervisana mesta za studente iz zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA. U saradnji sa KFOS je organizovana i letnja škola.

Nastavlja se sa ulaganjem napora za podizanje svesti pripadnika zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA o značaju obrazovanja i potpunoj integraciji u društvo. To je rezultiralo realizacijom 3 kampanje u cilju podizanja svesti o značaju školovanja i afirmisanju romskog jezika i kulture. Obeležen je 8 april „Dan Roma“, organizovani su i okrugli stolovi namenjeni sprečavanju ispisivanja dece zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA iz škola.

Problemi u pogledu potpune zastupljenosti dece u sistem obrazovanja su različiti, počevši od niskog nivoa obrazovanja njihovih porodica, ranih brakova, kao i socijalno-ekonomskih uslova koji primoravaju decu da rade.

Cilj 3.5: Sprečavanje i reagovanje na problem odustajanja od školovanjaU sklopu institucionalnih napora za sprečavanje odustajanja od školovanja se, sada već tradicionalno, organizuje besplatan prevoz za svu decu čije su kuće udaljenje od škole 4 km, kao i decu sa ograničenim sposobnostima; besplatni udžbenici za sve učenike obaveznog obrazovanja; oslobađanje dece iz socijalno ugroženih porodica od plaćanja neformalnog obrazovanja; dodela stipendija za decu kojima je potrebna socijalna pomoć; sprovođenjem pomenutih aktivnosti se očekuje uticaj na smanjenje broja dece koja odustaju od školovanja.

Međutim, prijavljeni podaci govore o jako velikom broju dece koja su odustala od školovanja, 2013. godine to je izgledalo ovako:ukupno 1113 dece je odustalo od školovanja i to nižeg srednjeg (od 1 do 9 razreda) od toga 427 dečaka i 686 devojčica, dok je 2407 dece odustalo od višeg srednjeg obrazovanja (od 10 do 12 razreda) od njih1681 dečaka i 726 devojčice. Ukupan broj dece koja su odustala od školovanja dostiže broj od 3520 dece, 2108 dečaka i 1412 devojčica. U poređenju sa podacima iz 2012. godine primećuje se blag pad broja dece koja su odustala od školovanja za 46. Međutim, primećuje se povećanje broja dece integrisane u osnovno obrazovanje sa 28 (2012. godine) na 41 (2013.) „napori“ za reintegraciju dece u srednje obrazovanje su isti, što je dovelo do tog da se godinama nije uspelo sa integracijom nijednog deteta u srednje škole. Trend odustajanja od školovanja na rodnom nivou je isti kao i prethodnih godina, znači stopa odustajanja od školovanja je dva puta veća u srednjem obrazovanju, a što se tiče rodnog indeksa isti se menja u zavisnosti od nivoa obrazovanja, pa se veće rodne razlike primećuju u srednjim školama gde je primećeno da je broj dečaka koji odustaju od školovanja tri puta veći od broja devojčica.

Podaci o fenomenu odustajanja od školovanja možda ne pokazuju realno stanje, zato što se u kontinuitetu primećuju slučajevi prelaska dece iz jedne škole u drugu. Svedočeći velikoj migraciji stanovništva iz jednog regiona u drugi, to može biti razlog povećanja stope odustajanja od školovanja tokom godina.

Na kraju, Generalni sekretar MONT je doneo Odluku (br. 2/2614), o ponovnom aktiviranju Radne grupe za sprečavanja i reagovanje na problem odustajanja od školovanja, čime se počelo sa održavanjem redovnih radnih sastanaka. U skladu sa obavezama koje proizilaze iz AU (br.. 19/2012)o formiranju i jačanju ekipa za sprečavanje i



reagovanje na problem odustajanja i ne upisivanje u obavezno obrazovanje, počelo je i formiranje relevantnih ekipa, trenutno je formirano njih 60 u opštinama: Kačanik, Prizren, Klina, Priština, Kosovo Polje, Gnjilane, Peć, Istok, Uroševac, Obilić, Vučitrn, Orahovac, Štimlje, Elez Han, Suva Reka.

Kako bi se pružila podrška opštinama u realizaciji pomenutog AU, pretežno u pogledu sastavljanja akcionih planova za rešavanje problema dece isključene iz škola, uključujući decu koja su odustala od školovanja, decu koja nikada nisu upisana u školu, decu sa socijalnim problemima, decu sa smetnjama u razvoju, u saradnji sa UNICEF-om i Evropskim centrom za prava manjina (ECMI Kosovo), u toku je realizacija projekta „Poboljšanje pristupa i nastavka obrazovanja ugrožene i marginalizovane dece“. 6 opština će imati koristi od ovog projekta i to: Peć, Klina, Istok, Urošševac, Kosovo Polje i Obilić, koje imaju problema i sa pohađanjem škole/ odustajanjem od školovanja od strane dece iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.

Odustajanje od školovanja na višem srednjem obrazovanju je tri puta veće od strane dečaka nego od strane devojčica

Odustajanje od obaveznog obrazovanja (1-9)

Odustajanje od višeg srednjeg obrazovanja (10-12)

Izvor: Podaci Ministarstva obrazovanja, 2013

0

2

4

6

8

10

12

14

0

200

400

600

800

1000

1200

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Ukupno Dečaci Devojćice

0

2

4

6

8

10

12

14

0

200

400

600

800

1000

1200

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Ukupno Dečaci Devojćice



Nezaposlenost, niski prihodi, nizak standard života i siromaštvo, su neki od faktora koji dovode decu u jako tešku situaciju, što povećava rizik od odustajanja od školovanja. Izazovi na putu borbe protiv ovog fenomena su veliki i zahtevaju multidisciplinski i međusektoralni pristup za odgovarajuću identifikaciju i intervenisanje u relevantnim slučajevima. Prema tome, institucionalni napori za sprečavanje odustajanja od školovanja se trebaju preduzeti na osnovu rezultata koji proizilaze iz naučnih istraživanja situacije, koji nesumnjivo treba da ispitaju taj problem.

Cilj 3.6: Povećanje zastupljenosti dece u predškolske institucijeVeće ulaganje u nivo predškolskog obrazovanja je preko potreban, zato što ono predstavlja osnov procesa obrazovanja uopšte, a istovremeno je stup uspeha reforme sistema obrazovanja. MONT je iz tog razloga preuzeo ozbiljan pristup u pogledu tretiranja potreba za odgovarajući razvoj predškolskog obrazovanja.

U cilju poboljšanja zastupljenosti i kvaliteta ovog nivoa obrazovanja, sastavljen je univerzitetski program studija u ranom detinjstvu; u saradnji sa direktorima predškolskih institucija i stručnjacima za predškolsko obrazovanje je u toku sastavljanje plana delovanja za period od 2 godine koji ima za cilj rešavanje problema predškolskog obrazovanja u skladu sa Strateškim planom Kosova za obrazovanje; sastavljeno je sedam modula za obučavanje u razvojnim oblastima dokumenta Standardi razvoja i učenja u ranom detinjstvu (0-6); 846 škola, od 43 koliko ih je bilo prošle godine, je integrisalo Standarde predškolskog obrazovanja; u koordinaciji sa Pedagoškim institutom je sprovedeno obučavanje mladih trenera i svih vaspitača za sprovođenje Standarda za razvoj i učenje u ranom detinjstvu, a pohađao ih je 121 učesnik iz 6 centara Kosova (Priština, Vučitrn, Prizren, Uroševac, Peć, Kosovo Polje). U cilju dobijanja tačnih podataka zastupljenosti dece u preosnovno obrazovanje, MONT je u saradnji sa Pedagoškim institutom realizovalo istraživanje o stanju zastupljenosti dece uzrasta od 5 do 6 godina, deo ovog istraživanje su bile sve vaspitno-obrazovne institucije koje organizuju preosnovno obrazovanje, licencirano je 56 privatnih predškolskih institucija,a realizovana je i olimpijada igara bez granica.

Zastupljenost dece u predškolske institucije je i dalje na nezadovoljavajućem nivou, ovaj vaspitno-obrazovni proces se realizuje u 42 javne predškolske institucije na Kosovu, i beleži broj od 5.389 dece. Deo organizovanja predškolskog obrazovanja je i predškolski razred u sklopu osnovnih škola, koji broji 20.317 dece. Od javnih usluga koje nude predškolske institucije (uzrast od (0-6) koristi ukupno ima 25.706 dece. Zastupljenost dece u predškolske institucije je od 2011. godine povećan za samo 116, to najbolje pokazuje postignuti napredak za pružanje univerzalnog predškolskog obrazovanja svoj deci na Kosovu. Budući da se u poslednje vreme primećuje povećanje broja privatnih predškolskih institucija, prijavljene brojke možda ne odražavaju realnu sliku ovog segmenta, to zato što MONT još nije bilo u stanju da prikupi podatke od privatnih institucija.

U sklopu poboljšanja rada predškolskih institucija pružena je pomoć u realizaciji alternativnih oblika predškolskog obrazovanja, 69 sa 24 koliko ih je bilo 2012. godine, a korisnici su1397 dece. Smatra se da je primenom ovih alternativnih oblika i realizacijom predškolskog obrazovanja u privatnim institucijama došlo do značajnog rasta zastupljenosti dece u predškolsko obrazovanje.

Kako bi se doprinelo kvalitetu predškolskog obrazovanja, primećuje se povećanje broja kvalifikovanog osoblja koje je zaposleno u ove institucije, u poređenju sa 2012. Godinom broj je sa 0 porastao na 28 pedagoga, sa 511 na 630 vaspitača za predškolski nivo, a ove godine je prijavljeno 748 nastavnika za predškolski uzrast. Štaviše,121 nastavnik predškolskog sistema, 8 nastavnika iz predškolskog sistema je pohađalo obuke visokog nivoa, kao što je i definisalo MONT, 121 vaspitač je obučen za sprovođenje Standarda za razvoj obrazovanja u ranom detinjstvu.

I pored prijavljenih dostignuća, opšte stanje predškolskog obrazovanja i dalje nije na potrebnom nivou sistema obrazovanja i društva uopšte. Stanje se dalje pogoršava zbog nedostatka infrastrukture, tokom 2013. godine se primećuje smanjenje broja opština koje imaju najmanje jednu predškolsku instituciju, sa 24 (2012) na 21 (2013). Na nivou opštine se i dalje ne odvajaju dovoljna sredstva za postizanje zadovoljavajućeg upisa dece u predškolske ustanove. Profesionalne usluge su ispod nivoa međunarodnih normi, ishrana dece u ovim institucijama ne ispunjava standard potreban za razvoj i zdravo formiranje dece. Istaknut je i nedostatak profesionalnog praćenja (pomoći) javnih, privatnih i isturenih odeljenja predškolskih institucija.

Cilj 3.7: Uspostavljanje mehanizma za pružanje podrške talentovanoj deciI pored odgovarajuće zastupljenosti u važeće zakone i programe za podržavanje talentovane dece, ne primećuje se neki značajan pomak u tom smeru. 0% povećanja fonda za podršku talentovane dece tokom niza godina, a tokom 2013. godine nije podržano nijedno dete, što dokazuje nezalaganje institucija za odgovarajuće tretiranje mladih talenata. Lokalne vlasti nastavljaju da pružaju pomoć deci socijalno ugroženih porodica, ali samo



onoj odličnog uspeha u školi, a u zavisnosti od raspoloživog budžeta pomoć se pruža i u posebnim slučajevima. Međutim, takmičenja u znanju dece, na opštinskom i nivou države, se stalno organizuju, pa se glavna identifikacija dece vrši preko tih takmičenja.

Centar ENCOMPASS, uz podršku MONT, sprovodi projekat ATOM, koji ima za cilj identifikaciju i podržavanje natprosečno inteligentne dece i cilja ka zastupljenosti dece od VIII do XII razreda iz svih škola Kosova. Stanje je isto kao i 2012. godine. MONT nastavlja da podržava profesionalne organizacije u realizaciji projekata za učenike zainteresovane za određene oblasti.



Preporuke za sektor obrazovanja:

• Predhodna priprema nastavnika u stručnom smislu, ali i upravnog osoblja škola i opštinskih direktora, kako bi se novi plan i program Kosova sprovodio;

• Opremanje škola nastavnim sredstvima (laboratorijama, tehnološkom opremom, kartama, globusima, radnom opremom, itd.);

• Profesionalni razvoj upravnog osoblja škola i opština;

• Povećanje saradnje i koordinacije sa domaćim i međunarodnim partnerima u cilju stvaranja boljih uslova za decu vraćenu iz inostranstva koja imaju problema sa jezikom, školskim jezikom i maternjim jezikom;

• Stvaranje profesionalnih usluga (zapošljavanje psihologa, pedagoga, itd.) u školama, što će deci pomoći u prevazilaženju problema;

• Obučavanje nastavnika u redovnim školama, kako bi mogli da reše probleme dece sa teškoćama u učenju;

• Povećanje broja nastavnika za pružanje podrške u redovnim školama u cilju pružanja stručne podrške deci sa posebnim potrebama i teškoćama u učenju;

• Obezbeđivanje budžeta za uključivanje u mrežu škola, obučavanje osoblja za održavanje opreme ITK;

• Posle objavljivanja rezultata testova potrebno je produžiti vremenski rok za pravo žalbe sa tri na pet dana;

• Veće promovisanje sveobuhvatnog obrazovanja;

• Monitoring sprovođenja Individualnog plana učenja;

• Kreiranje i funkcionisanje Ekipa za procenu i podršku (EPP) u opštinama;

• Podizanje kapaciteta opštinskih institucija u sprovođenju protokola protiv nasilja i didaktičkog priručnika u školama;

• Monitoring sprovođenja zakona i protokola protiv nasilja u školama;

• Zastupljenost dece iz zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA u predškolsko obrazovanje. Povećanje saradnje između struktura obrazovanja na lokalnom i centralnom nivou i sa roditeljima.

• Monitoring sprovođenja AU za formiranje i jačanje ekipa za sprečavanje i reagovanje na problem odustajanja od školovanja i neupisivanja dece u obavezno obrazovanje, kao i odgovarajuća koordinacija grupe na nacionalnom nivou za pružanje podrške opštinama za rešavanje ovog problema;

• Efikasno sprovođenje postupaka transfera učenika u slučaju promene prebivališta;

• Raditi na podizanju svesti zajednica ROMA, ASKALIJA I EGIPCANA o značaju obrazovanja dece;

• Akademska spremnost sestara-vaspitača;

• Zapošljavanje pedagoga u predškolske institucije i zapošljavanje osoblja za pružanje podrške koje će raditi sa decom sa posebnim potrebama;

• Nabavka didaktičkog materijala;

• Stalna inspekcija vaspitača i prosvetnih radnika;

• Obučavanje vaspitača tokom rada i pre zaposlenja;

• Izgradnja novih predškolskih institucija, što će omogućiti veću zastupljenost dece u predškolsko obrazovanje;

• Inspekcija kvaliteta hrane i higijene u predškolskim institucijama i usklađivanje istih sa potrebama zdravog razvoja i formiranja dece;

• Povećanje sredstava za podržavanje talentovane dece, preko školarina, takmičenja, dodatne nastave, itd.;

• Opštine i škole treba da ulože više napora za identifikaciju talenata i realizaciju programa potrebnih za napredovanje istih;



ZDRAVSTVENI SEKTOR (80% tj. izveštaj podnet za 102/127 pokazatelja)

Dok u zapadnim zemljama „Javno zdravlje“ zauzima prvo mesto na listi prioriteta, smatrajući se naukom i umetnošću sprečavanja bolesti, produžetka života i promovisanja fizičkog zdravlja, preko organizovanih napora društva za čišćenje životne sredine, sprečavanja zaraznih bolesti, zdravstvenog obrazovanja stanovnika, organizovanja zdravstvenih usluga za sprečavanje, ranu dijagnostiku i lečenje bolesti, kao i razvoj društvene „mašinerije“ kako bi svakom pojedincu omo-gućili odgovarajući standard života uživajući potpuno zdravlje.

Ovaj sektor od tako velikog značaja za stanovništvo se u Republici Kosovo i dalje ne smatra ključnim prioritetom, što na-jbolje dokazuju nedovoljni finansijski izvori izdvajani tokom godina, a koji su najniži u regioni. Ovakvo stanje neizbežno ometa sprovođenje politika i pravnog okvira koji se tiču zdravlja uopšte, time direktno doprinoseći smanjenju kvaliteta zdravstvenih usluga i nemogućnosti reforme u ovom sektoru.

Dakle, građani snose velike troškove, a smatra se da oni dostižu iznos od 40-60%. Od ovog procesa najveću štetu trpe siromašni građani i ostale ugrožene grupe, uključujući i decu. Uprkos činjenici da su, na osnovu važećeg zakona, sve zdravstvene usluge za decu besplatne, u stvarno glavnu prepreku za pacijente čini veliki trošak. Ovakva situacija nastavlja da škodi realizaciji osnovnih potreba za zdravlje majke i deteta, ishrane i javnog zdravlja uopšte.

Uprkos teškoćama sa kojima se suočava zdravstvo na Kosovu, institucionalni napori za reformu zdravstvenog sektora se nastavljaju, ciljajući na potpunu reorganizaciju zdravstvenog sistema, fokusirajući se na tri stuba: reorganizacija zdravstvenog sistema, rekonstrukcija finansija zdravstvenog sektora i upravljanje ljudskim resursima. Početak reforme zdravstvenog sistema na Kosovu će početi sa uslugama bolničkog i univerzitetskog kliničkog centra Kosova (UBUKCK), kao jedinstvenog modela oživljavanja Evropske strategije Svetske zdravstvene organizacije „Zdravstvo 2020“. Intenzivno se radi na integrisanom upravljanju podacima u sklopu Zdravstvenog informativnog sistema, potpunom funkcionalizacijom kojeg se očekuje prevazilaženje velikog problema sa kojim se suočavao ovaj sistem, omogućavajući sistematsko i poverljivo prikupljanje podataka o performansi sektora. Poseban značaj u pogledu obezbeđivanja jednakog pristupa zdravstvenim uslugama čini i stvaranje fonda za zdravstveno osiguranje. Kartica zdravstvenog osiguranja će biti povezana sa zdravstvenim osiguranjem na osnovu socijalnog statusa pojedinca.

Cilj 4.1: Očuvanje i napredak zdravstvenog stanja trudnica, novorođenčadi i male deceIako se Zdravstveni informativni sistem konsoliduje iz dana u dan, NIJZK/MZ su tokom 2013. godine prijavili obimne podatke, ipak se do potpune funkcionalizacije ovog sistema podaci u vezi sa pokazateljima zdravstvenog sektora trebaju uzeti sa rezervom. Postoje velike razlike u podacima koje su podnele različite javne institucije, podaci su fragmentovani, nedostaju podaci iz privatnog sektora, itd., poteškoće koje će pratiti ovaj sektor do potpune unifikacije podataka, omogućavajući generisanje poverljivih podataka o zdravstvenom sistemu širom Republike Kosovo. Nemogućnost prijavljivanja tačnih i blagovremenih podataka, u velikoj meri otežava preduzimanje potrebnih mera za intervenciju, u smislu prioritetizacije politika zasnovanih na podatke, obezbeđujući pružanje kvalitetne zdravstvene nege shodno identifikovanim potrebama.

Reforme MZ su počele usvajanjem Zakona o zdravstvu, kojim se očekuje da će uticati na povećanje odgovornosti, decentralizaciju zdravstvenog sistema od politika i usmeravanje istog ka centralizaciji zdravstvenih usluga na profesionalni nivo, postavljajući tako građane u prvi red. Dalje, Zakon o kontroli pušenja predstavlja najveće dostignuće u oblasti javnog zdravlja na Kosovu, s obzirom na velike posledice po društvo koje izaziva aktivno i pasivno pušenje. Nakon tog sledi usvajanje Zakona o komorama zdravstvenih stručnjaka i sastavljanje predloga zakona o zdravstvenom osiguranju i predloga zakona za mentalno zdravlje. Očekuje se da će paralelno sprovođenje ovog pravnog okvira uticati na očuvanje zdravstvenog stanja trudnica, novorođenčadi i male dece.

I pored izazova, pravilno sprovođenje Zakona o kontroli pušenja, je bio prijatno iznenađenje za kosovskog društvo, ukupno je sprovedeno 1700 inspekcija, a 55 slučajeva je podneto sudu za izricanje kazni koje su odredili inspektori. Međutim, za potpuno sprovođenje ovog zakona se trebaju nastaviti institucionalni napori na koherentan način što će dovesti do mera za zaštitu zdravlja svakog pojedinca.

Sada je i naučno dokazano da je dojenje najbolja metoda za zaštitu, promovisanje i podržavanje zdravlja novorođenčadi i male dece, pa je isto odlično zastupljeno o važeći zakon. Međutim, sistem nastavlja sa negenerisanjem pokazatelja o porodiljama koje doje decu u porodilištima, na rutinskom nivou. Iako su podaci o dojenju dece ograničeni, smatra se da se od 95% novorođenčadi, njih 88.7% do 93.7% (95% CI ; 88.6% - 93.7%) do šest meseci starosti hrani



isključivo dojenjem, za razliku od prošle godine kada je ovaj procenat iznosio 64%. Za medicinsko osoblje su organizovane obuke o ishrani novorođenčadi i male dece (87) i efektivnoj perinatalnoj nezi (77).

Nastavljena je realizacija aktivnosti, koje se sada već tradicionalno obeležavaju, kao što su: nedelja dojenja dece, obeležavanje međunarodnog dana medicinskih sestara i babica, svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS i protiv pušenja, na osnovu kojih se utiče na podsticanje promotivnih mera za poboljšanje kulture zdravstva dece i roditelja.

Za razliku od prethodne godine, beleži se rast broja zdravstvenih radnika, ove godine je porastao broj medicinskih sestara, ginekologa i pedijatara, sa833 na 854, sa 165 na 177, odnosno sa 141 na 174. Dok je broj neonatologa smanjen sa36 na 34. Takođe se visoko treba oceniti i podržavanje studenata da završe specijalizaciju, i to 23 ginekologa, 29 pedijatara i 16 neonatologa. Ovaj kadar ne samo da će povećati broj stručnjaka u zemlji već će uticati i na poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga i značiće veliku povratnu vrednost, omogućavajući potpunije pokriće teritorije specijalizovanim stručnjacima. Pozitivni pomak se primećuje i u pogledu Stalnog stručnog razvoja, gde je sertifikovano 365 radnika, 52 je pogađalo obuke za trenere, a 453 je pohađalo različite obuke.

Porađanje trudnica u zdravstvenim institucijama i pod nadzorom kvalifikovanog osoblja se odlično ocenjuje, tokom godine se ukupno porodilo 26.305 trudnica, a u poređenju sa prethodnom godinom broj porođaja je opao za 2.220. Pad nataliteta tokom godina pokazuje tešku ekonomsku situaciju u zemlji, kao i promenu načina života iz onog kolektivnog u individualni. Međutim, samo 44% žena, u poređenju sa 14.3% koliko ih je bilo 2012. godine, su tokom trudnoće posetili kvalifikovani zdravstveni radnici. Taj se broj treba uzeti sa rezervom, zato što su tokom poslednje decenije trudnice te koje posećuju javne institucije, broj kojih se uopšte ne prijavljuje. Sa druge strane, primećuje se nezadovoljavajuće stanje u pogledu pristupa zdravstvenim uslugama pre porođaja. Međutim, „Beležnica za trudnice“ i Beležnica za zdravlje deteta“ stoje na raspolaganju u svim porodilištima, i iste se stalno distribuišu, ali je ipak potrebno jačanje praćenja korišćenja istih od strane relevantnog osoblja.

Bolnički mortalitet na Ginekološko-akušerskoj klinici UKCK iznosi 15.8‰. Razlika nivoa mortaliteta dece od porodilja bez obrazovanja i sa obrazovanjem i takodjer sa nezavrsenim bazicnim obrazovanjem je signifikantan X2=203.20, SHL=1, i moze se slobodno zaključiti da je obrazovanje veoma bitan faktor za smanjenje smrtnosti dece. U zavodu za sudsku medicinu je urađena autopsija za 35 slučajeva smrti dece(0-18 godina), od kojih 24 dečaka i 11 devojčica, dok je forenzičko ispitivanje urađeno na 52 tela, od kojih 51 devojčica i 1 dečak, starosti između 0-16 godina u 6 slučajeva; 13-14 godina 12 slučajeva; 15-17 godina 26 slučajeva i 18 godina 8 slučajeva. Budući da je pokrenuta revizija neonatalne smrti, u saradnji sa SZO, UNFPA i UNICEF-om je realizovana obuka o Revizorima smrti i smrti porodilja zbog propusta

U nemogućnosti podnošenja podataka za 2013. godinu zbog sada već identifikovanih problema sa sistemom, podneta je analiza zdravstvenog stanja tokom 2012. godine samo kod primarnih zdravstvenih centara dečijih poseta je bilo ukupno 1827499 (23.72%) od ukupnog broja PZC, od čega (70011)38.3% poseta kod specijaliste i 55370 (30.3%) kod porodičnog lekara. 296481 (34.7%) dece od 1 do 5 godina starosti je posetilo porodičnog lekara, a 260842 (30.6%) različitih slučajeva, inhalacije, itd. Prosečna težina novorođenčadi je bila 3334.3gr. Dece niske telesne težine ispod 2500gr ima samo 5.0%. Većina novorođenčadi je teža od 2500 gr sa 87.1% težine od 2500 do 3999i 8% teže od 4000gr. Na osnovu ovih podataka se zaključuje da je većina dece rođena zdrava i odlične težine, a za posete lekaru se obično opredeljuju za specijaliste izbegavajući porodičnog lekara.

Međutim, ne zna se koji je ukupan broj vakcinisane dece, sistem vakcinisanja dece MMR i DPT3 vakcinama je veoma funkcionalan i pokriva oko 93% dece, od 28.951 dece MMR vakcinom je vakcinisano njih 26801 a DPT3 vakcinom njih 26526. Za razliku od prethodne godine broj vakcinisane dece je opao za 3%. A deci uzrasta od 0 do 14 godina su pružene zdravstvene usluge u 948.750 slučajeva.

Očuvanje i poboljšanje zdravstvenog stanja trudnica pružaju tri centra za zdravlje žene na Kosovu, i to u: Prištini, Prizrenu i Gnjilanu. U ovim centrima se pružaju usluge očuvanja reproduktivnog zdravlja, kao što su: antenatalna nega, planiranje porodice, sprečavanje nasilja nad ženama i decom, sprečavanje seksualno prenosivih oboljenja i HIV/AIDS-a. U ovim centrima radi 17 medicinskih radnika.

Cilj 4.2: Smanjenje stope smrtnosti novorođenčadi, dece i dece do 5 godinaMeđuinstitucionalna saradnja u pogledu razmene podataka između MZ i ASK i dalje ostaje problem, što utiče na obračunavanje pokazatelja i validnost istih. Prijavljeni podaci su podaci ASK iz 2012. godine koji govore da je broj umrle dece (neonatalna smrt) iznosio 259, 146 dečaka i 113 devojčica. Stopa smrtnosti novorođenčadi po polu 10/1000 živo rođenih dečaka i 8.6 na 1000 živo rođenih devojčica. Postnatalnih smrti je bilo 56, od toga 32



dečaka i 24 devojčice, mortalitet dece od 0-5 godina iznosi 2.1 na 1000 dece starosti od 0 do 5 godina, a u pogledu pola deteta 2.4 na 1000 dečaka od 0-5 godina i 1.8 na 1000 devojčica od 0-5 godina. Iako je zabeležen blag pad smrtnosti dece na Kosovu, pokazatelj smrtnosti dece, tokom prve godine rođenja je viši nego prošle godine. Stopa smrtnosti novorođenčadi beleži blagi pad, 2006. godine je iznosila 12.0%, a 2012. godine 11.4%na osnovu izveštaja „Prenatalno stanje na Kosovu od 2000 do 2012. Godine“koeficijent perinatalne smrtnosti je tokom godina opao, 2000. godine je iznosio 29.1% a 2012. godine 3%. Slično stanje je i u pogledu koeficijenta mortinataliteta koji je 2012. godine iznosio 9.8%.

Očekuje se da će istraživanje „Znanje, stavovi i prakse zdravstvenih radnika CPZ i majki o ishrani dece između 0-2 godine“ realizovano 2013. godine, pomoći dizajniranju obuka na osnovi potreba zdravstvenih radnika CPZ i planiranje aktivnosti podizanja svesti majki o načinu ishrane novorođenčadi i male dece, što će uticati na smanjenje smrtnosti ovih osetljivih kategorija stanovništva, doprinoseći ispunjenju Milenijumskog cilja 4.

Programi kao što su: efikasna perinatalna nega, ishrana novorođenčadi i male dece, prijateljske institucije za decu, koji se sprovode u cilju unapređenja i očuvanja zdravlja majke i deteta se nastavljaju i biće na listi aktivnosti od prioriteta MZ, a koja se sastavlja u saradnji sa agencijom EU, što je rezultiralo unapređenjem kancelarije za zdravlje majke i deteta u Jedinicu, povećanje broja stručnih radnika sa 1 na 2. Perinatalni izveštaj za 2013. godinu pokazuje smanjenje perinatalne smrtnosti za 2 promila u poređenju sa 2012. godinom, međutim, ovaj broj je i dalje veoma visok 15.14 % u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Sastavljeno je Uputstvo o rodno zasnovanom nasilju, u koje je istaknuto i pitanje zaštite dece.

Očekuje se da će na smanjenje smrtnosti dece uticati i sprovođenje zakona o zdravstvu, koji predstavlja osnov za formiranje Odbora za bolničke usluge Univerzitetskog kliničnog centra Kosova, dok je jedna od prvih usluga istog stručna ginekološka/neonatološka služba.

Cilj 4.3: Smanjenje smrtnosti i posledica od povreda deceU porastu je broj slučajeva dece sa fatalnim ishodom sa 16 (2012.) na 22 (2013. ), u porastu je i broj dece koja su ozleđena nesrećama ili povredama, taj broj je sa 1.271 (2012) porastao na 1.354 (2013). Uprkos uticaju koje bi „Istraživanje o proceni kvaliteta pedijatrijskih usluga na Kosovu“ imalo na poboljšanje kvaliteta onih usluga koje utiču na smanjenje učestalosti bolesti i smrtnosti dece, isto se i dalje ne realizuje zbog nedostatka sredstava. Takođe Nacionalni plan za sprečavanje bolesti još nije završen, očekuje se da će stupanje na snagu istog uspostaviti infrastrukturu potrebnu za rešavanje ovog problema.

Pošto se pretpostavlja da rastu broja ozleđene dece doprinosi zastupljenost teške i opasne oblike rada, MZ je u saradnji sa Svetskom organizacijom rada ILO IPEK organizovalo dvodnevnu radionicu sa predstavnicima opštinskih Odeljenja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i Regionalnim institutima javnog zdravlja, koja je imala za cilj prezentaciju AU (05/2013) o sprečavanju i eliminisanju teških i opasnih oblika rada, sa posebnim naglaskom na sprovođenje mera definisanih datim AU i monitorisanje takvih slučajeva. Kako bi doprineli smanjenju broja dece povređene u nezgodama, Policija Kosova je na osnovu operativnog naređenja „Letnja sezona 2013“ organizovala dve kampanje „Bezbednost učenika u saobraćaju“ u cilju podizanja svesti dece o bezbednosti u saobraćaju, u ove kampanje je uključeno nekoliko škola u mnogim gradovima Kosova, organizovana su predavanja u školama, kao i vanškolske aktivnosti sa decom. Ove kampanje su organizovali Odeljenje policije za opšta pitanja, regionalni štabovi i policijske stanice.

Cilj 4.4: Poboljšanje pristupa kvalitetnim zdravstvenim uslugama deci bez diskriminacijePrema raspoloživim podacima se ocenjuje se da je očekivani životni vek po rođenju na Kosovu 70.2 godine, što je 10 godina manje od proseka Evropske unije (EU) gde iznosi 80.2 godine. Ukupni zdravstveni troškovi i deo budžeta Vlade Kosova koji se izdvaja za zdravstvo su relativno niski u poređenju sa regionom, a BDP po glavi stanovnika je tri do pet puta niži u poređenju sa susednim zemljama. Ova situacija pokazuje da postoji velika potreba za povećanjem javnih troškova za zdravstvo. Troškovi iz džepa građana su i dalje visoki i doprinose siromaštvu, delimično kao rezultat ograničenih javnih troškova za zdravstvo. Uprkos inicijative MZ za reformu zdravstvenog sistema, ako se nastavi sa nefinansiranjem potreba ovog sektora, ponovo ćemo se suočiti sa niskim kvalitetom zdravstvenih usluga i zastojima tokom sprovođenja institucionalnih i pravnih reformi, koje je usvojila Vlada Republike Kosovo.

U cilju poboljšanja pristupa, poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga, zaštite građana od zloupotrebe tokom korišćenja zdravstvenih usluga, kao i identifikacije zdravstvenih stručnjaka i zdravstvenih institucija koje krše zakon tokom vršenja svojih delatnosti, MZ je usvojilo AU (br. 19/2013) Telefonska linija za žalbe građana tokom pružanja zdravstvenih usluga. Poziv na ovaj broj je besplatan i dostupan je građanima 24 sata sedam dana u nedelji. Građani



koji imaju primedbu na zdravstvene usluge ili medicinsko osoblje mogu da pozovu ovaj broj telefona: 08001777, ili mogu poslati email na sledeću adresu: [email protected].

Iako se radi na povećanju broja stručnih zdravstvenih radnika, potpuna funkcionalizacija i pokrivanje čitave teritorije Kosova ginekološko-akušerskim (sa 184 na 200), pedijatrijskim (sa 165 na 203) i neonatološkim (sa 34 na 50) uslugama, to i dalje ostaje veliki problem za državu. Ovaj broj na disproporcionalan način utiče na ruralne sredine, raspodela stručnjaka i dalje nije poštena i to još više pogoršava činjenicu da u mnogim ruralnim sredinama lekar nije prisutan svaki dan.

U toku je procena situacije u pogledu vakcinacije, blagostanja, društveno-ekonomskog stanja, obrazovanja, realizovana istraživanjem MICS-a u saradnji sa ASK, MZ i drugih relevantnih partnera. Tokom kampanji realizovanih u cilju povećanja broja vakcinisanja dece iz zajednica Roma, Askalija i Egipcana, paralelno su organizovana i predavanja i distribucija edukativno-zdravstvenog materijala. Trenutno nisu uključena sva deca u program vakcinisanja, postoje dva elementa koja ometaju zastupljenost većeg broja dece u program vakcinisanja, jedan je stalno kretanje zajednica Roma, Askalija i Egipcana, a drugi je korišćenje zdravstvenih usluga iz Srbije. Međutim, uloženi su napori u to da se aktivnosti ne prekinu do postizanja 100% vakcinacije dece iz ove zajednice.

Sprovođenje istraživanja „Procena zdravstvenog sistema i identifikacija budućih pravaca na Kosovu“ i „Stvaranje bolje budućnosti za stanovnike Kosovo Polja i Obilića: Učešće, zaštita i multietničko partnerstvo za poboljšanje obrazovanja, zdravstva i održivog života“ od strane NIJZK u saradnji sa TDH-om odnosno SZO, tokom 2013. godine je visoko ocenjeno. Rezultati istih utiču na veću dobrobit građana od zdravstvenih usluga.

Infrastruktura koja bi obezbedila odgovarajući pristup zdravstvenim institucijama od strane dece sa ograničenim sposobnostima i dalje nedostaje. MONT u saradnji sa različitim partnerima, vladinim i nevladinim, organizuje obuke sa fokusom na podizanje svesti nastavnog osoblja, učenika i onih koji rade na pružanje zdravstvenih usluga, u vezi sa primarnom negom i sprečavanjem zlostavljanja dece, kao i sprečavanjem negativnih pojava.

Cilj 4.5: Podsticanje i podrška aktivnog učešća dece i mladih u stvaranje, sprovođenje i praćenje programa i preventivnih zdravstvenih meraMeđuministarski komitet za škole promovisanja zdravlja, u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja dece, je organizovao niz aktivnosti preventivnog karaktera, koje su pretežno bile povezane sa sprečavanjem seksualno prenosivih bolesti; zloupotrebe droga; značaj zdrave ishrane; fizičkom aktivnošću; higijene; sprečavanje karijesa; štete koju uzrokuje upotreba duvana.

U tom pogledu su realizovane različite aktivnosti i od strane vladinih institucija, kao što su NIJZK, prilikom čega je organizovana i medijska kampanja, distribucija zdravstvenog materijala, predavanja. Štaviše, NIJZK je u saradnji sa Crvenim krstom sastavio priručnik za trenere i organizovao obuku za trenere (OT) o reproduktivnom zdravlju sa oko 50 mladih (2 grupe). Takođe su organizovane obuke vaspitača na temu HIV/AIDS-a (OT) grupe vaspitača. Za razliku od prethodne godine primećuje se povećanje napora vladinih institucija u pogledu realizacije preventivnih aktivnosti, kao što je povećanje broja zdravstvenog materijala i predavanje u školama, sa 30.000 na 90.000 odnosno sa 88 na 185.

Iako je formirana mreža škola koje promovišu zdravstvo, proširenje ove mreže škola je jako bitno, na taj način će se uticati na proširenje monitoringa preko sistematskog pristupa budući da ne postoji sistem za prijavljivanje ovih aktivnosti. Štaviše, to će se unaprediti formiranjem foruma mladih, koji nije formiran ni 2013. Godine.

Cilj 4.6: Promovisanje savremenih oblika humanizma bolnica tokom oporavka i lečenja deceKako bi kreirali što toplije i prihvatljivije okruženje za decu koja se leče na Pedijatrijskoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, u saradnji sa organizacijom Care for Kosova Kids su dekorisane prostorije ove klinike omogućavajući lepši i prihvatljiviji izgled za decu koja se leče na ovoj klinici. U skladu sa razvojnim politikama MZ, počela je izgradnja pedijatrijskog odeljenja u sklopu bolnice u Mitrovici, time utičući na obezbeđivanje odgovarajuće infrastrukture i stručnog osoblja. Predviđa se da će ovo odeljenje imati površinu od 1.200 kvadratnih metara, kapaciteta od 20-25 kreveta sa mogućnošću proširenja. Ove investicije će uticati na poboljšanje opštih uslova za lečenje dece, kao i na razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa međunarodnim uslovima i standardima.

Nastavljeni su napori za podsticanje savremenih oblika kao što su „Prijateljska institucija za decu“; Prijateljska institucija za decu i mlade“; „Za osmeh deteta u bolnici“; „Otvorene bolnice“; „Bolnice sa prostorijama za zabavljanje bolesne dece“. Grupa inicijativa „Prijateljska institucija za decu“ je tokom 2013. godine dovela do ponovne procene



porodilišta, ponovo sertifikujući 3 preostala porodilišta i 21 porodilište sa imenom „Bolnica prijatelj dece“. Ocenjuje se povećanje broja institucija za decu i 7 bolnica koje su napravile prostor za dečju igru, sa 19 na 21 odnosno sa 7 na 8. Iako je prijavljeno da je 8 bolnica adaptiralo prostor u dečje igraonice, u pogledu kvaliteta istih primećuje se da ne ispunjavaju potrebne uslove i da nisu dovoljno velike.

Cilj 4.7: Očuvanje i unapređenje zdravlja dece i mladihOsim aktivnosti istaknutih prilikom procene datih ciljeva, u sklopu Evropske nedelje za testiranje HIV-a sa motom „Govorite o HIV-u, testirajte se za HIV“, MZ je u saradnji sa relevantnim partnerima organizovalo i koordiniralo niz aktivnosti širom zemlje, u cilju opšteg informisanja javnosti. Tom prilikom je objavljeno i distribuirano 25.000 brošura sa informacijama o HIV/AIDS-u; emitovanje su radio poruke na nacionalnim i lokalnim radio stanicama; emitovanje su televizijske debate; distribuirane su informativne brošure o rizičnim grupama, preko centara za dobrovoljno testiranje i savetovanje u Prizrenu i Uroševcu; objavljivanjem video animacije u vezi HIV/AIDS-a na društvenoj mreži PEN; pozorišna predstava i vaspitno veče za pripadnike zajednica Roma, Askalija i Egipcana; postavljanje informativnog šaltera na 1. decembar Svetski dan AIDS-a; predavanja u školama; posećivanje mladih po lokalima kako bi im se distribuirale štampane poruke o zaštiti od infekcija; dobrovoljno testiranje i savetovanje o HIV/AIDS-u, itd.

Organizovane su školske i vanškolske aktivnosti za decu i mlade na temu reproduktivnog seksualnog zdravlja, od istih 30 nastavnih aktivnosti, 50 edukativnih predavanja održanih u školama i 2 obuke sa vršnjacima, 120 poseta škola od strane zdravstvenih ekipa, 35 posećenih škola od strane ekipa za zdravstvenu edukaciju.

Može se reći da je rasprostranjenost HIV/AIDS-a na Kosovu niska u poređenju sa zemljama u regionu i šire, zahvaljujući uspešnom pristupu koje je primenjeno u pogledu ovog problema javnog zdravlja. Međutim, mi moramo biti svesni postojećeg rizika od HIV/AIDS-a bez obzira na nisku stopu rasprostranjenosti ove bolesti na Kosovu, tokom 2013. godine su identifikovana 3 nova slučaja HIV/AIDS-a, dok 15 kosovskih pacijenata prima antiretroviralnu terapi-ju koju obezbeđuje MZ, nijedna žena nije uradila HIV test tokom trudnoće, a broj prenošenja HIV/AIDS-a sa majke na dete je porastao sa 0 na 3, međutim nije prijavljen nijedan slučaj tinejdžera zaraženog HIV/AIDS-om. Iz jednog centra za dobrovoljno testiranje i savetovanje je rečeno da su identifikovana 3 slučaja, međutim broj dece koje do-bijaju ove usluge nije registrovan. Pokazatelj za mentalno zdravlje stanovništva pokazuje da je došlo do pada slučajeva samoubistava sa 4 (2012) na 2 (2013.) godine, dok je broj pokušaja ubistava jednak za obe godine, 16 slučajeva.

Ove godine se primećuje drastičan pad broja rođenja majki mlađih od 18 godina, sa 990 slučajeva (2011) na 937 (2012), i na 31 tokom 2013. Ovaj podatak (31) uključujući i broj rođenja majki od 19 godina. Ipak, postoji bitna promena podataka tokom godina, može se zaključiti da dosadašnji podaci nisu bili tačni iz više razloga, ovaj zaključak podržava i činjenica da je ove godine trebalo da se prijave samo rođenja majki do 18 godina. Ili treba da se radujemo činjenici pada broja i istovremeno povećanju znanja o seksualnom reproduktivnom zdravlju među mladima!?.

U odnosu na zastupljenost srpske zajednice u zdravstveni sistem Kosova, stanje je takoreći isto kao i prethodnih godina, prema tome prijavljeni podaci o ovom pitanju važe i za ovu godinu.

Cilj 4.8: Zdravstvena zaštita preko zdrave ishrane i sredineInspekcija sanitarnih uslova se redovno vrši u oko 70 zdravstvenih institucija, 70 kuhinja po obdaništima i više od 190 obrazovnih institucija. Štaviše, više od 1,150 škola i javnih institucija redovno sprovodi aktivnosti dezinfekcije i inspekcije objekata u kojima se priprema, čuva i prevozi hrana, sve to u cilju provere higijenskih uslova.

Poljoprivredni institut Kosova je sproveo inspekcije i kontrole koje se tiču higijene i kvaliteta poljoprivrednih i mlečnih proizvoda. Tokom 2013. godine je takođe krenula sa radom i Enološka laboratorija. Za razliku od prethodnih godina tokom 2013. godine nije bilo zainteresovanih za licenciranje organskih farmi, iako je MPŠRR sastavilo pravni osnov.

MZ je osnovalo Odbor za zdravu okolinu, vladin organ koji broji 13 stručnih članova zadatak kojih je procena uticaja okoline na zdravlje i sastavljanje akcionog plana za sprečavanje bolesti na koje utiče okolina, radom kojeg se očekuje direktan i indirektan uticaj na sprečavanje zagađenja i zaštitu životne sredine.



Preporuke za zdravstveni sektor:

• U odnosu na Odeljenje zdravstvenog informacionog sistema (ZIS) uvek se treba odvojeno navesti kadar koji radi na pedijatriji, ginekologiji i neonatologiji, a trebaju se inkorporisati i podaci Centra za blagostanje žena, na nivou države;

• Ministarstvo zdravlja i udruženja pacijenata treba da ulože napore i više investicija u edukativne programe, posebno u programe koji afirmišu prava pacijenata;

• Poboljšati sistem izveštavanja među medicinskim sestrama i babicama na ginekološkoj i pedijatrijskoj klinici(UKCK) i odeljenjima ginekologije, pedijatrije i neonatologije u regionalnim bolnicama;

• Podaci o dokumentima i izveštavanju trebaju biti jedinstveni, trebaju se standarizovati postupci i dokumenta, jasno definišući individualne i institucionalne zadatke i obaveze u pogledu izveštavanja i ZIS-a;

• Povećanje saradnje između ASK i MZ radi poboljšanja toka informacija u skladu sa obavezama koje su definisane važećim podzakonskim aktima;

• Sastavljanje kliničkih priručnika i priručnika za protokol za pružanje zdravstvenih usluga zasnovanih na evidenciju;

• Proširenje međunarodne saradnje, konkretnije jačanje ekipa porodične medicine preko Kraljevskog koledža lekara opšte prakse u Velikoj Britaniji (RCGP);

• U pogledu poboljšanja veština, stavova i prakse zdravstvenih radnika PZU i majki o ishrani novorođenčadi i dece od 0 do 2 godine, treba uraditi sledeće: ojačati ulogu medicinskih sestara ažuriranjem znanja sa posebnim naglaskom na učestalost dojenja; značaj muženja i ishrane isključivo majčinim mlekom, posebno o vremenu čuvanja majčinog mleka u frižideru; dojenju kada je majka zaražena HIV-om; definisanju inicijative za Prijateljske bolnice za decu; o Međunarodnom kodeksu marketinga za zamenu majčinog mleka; o 10 koraka uspešnog dojenja; povećanje svesti majki o značaju dojenja i ishrani novorođenčadi i male dece u cilju smanjenja učestalosti smrtnosti odojčadi i mortaliteta dece od 0 do 5 godina;

• Obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava za lečenje dece obolele od raka i za lečenje u inostranstvu;

• Realizacija neonatalne provere radi ranog otkrivanja patoloških oboljenja novorođenčadi koja se mogu lečiti ako su na vreme otkrivena;

• Jačanje porodičnih lekara posebno u pogledu registracije merenja i praćenja rasta dece od 0 do 5 godina;

• Obezbeđivanje priručnika kao što su MISF i sprovođenje obuka;

• Obezbeđivanje materijala SZO o kursevima savetovanja i nacionalni priručnici o dojenju kako bi se ažurirale informacije o metodama ishrani dece, posebno u zdravstvenim centrima i medicinskim školama;

• Završavanje izveštaja o stanju dece na Kosovu, na osnovu podataka generisanih preko MICS koji realizuje UNICEF, uz podršku MZ kao saradnika ovog istraživanja;

• Sprovođenje aktivnosti promovisanja i zdravstvenog obrazovanja radi povećanja nivoa znanja o zdravlju, a posebno o vakcinaciji;



SEKTOR SOCIJALNE ZAŠTITE (85% tj. izveštaj podnet za 91/107 pokazatelja)Republika Kosovo se smatra jednom od zemalja najveće stope nezaposlenosti u Evropi. Rizik od siromaštva i krajnjeg siromaštva je očigledan među stanovništvom, dok je siromaštvo najveća društvena opasnost koja preti najmarginalizovanijim grupama društva. Ovakva situacija najviše preti deci, posebno deci koja žive u ruralnim sredinama i porodicama koje imaju troje ili više dece. Stopa siromaštva beleži 29%, a ona krajnjeg siromaštva 10.2%, od njih 32% nastavlja da živi u siromaštvu, a 11.6% dece živi u krajnjem siromaštvu, što Kosovo dovodi na najnepovoljnije mesto za početak života. Ova zabrinutost dalje raste, kada znamo da Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi, od njih oko 583.614 dece prema izveštaju ASK „Prognoza kosovskog stanovništva 2011-2061“. Štaviše, kapacitet ministarstava i drugih institucija da sprovedu detaljnu analizu, sastave politike i pokrenu programe sa ciljem smanjenja stope siromaštva je i dalje ograničen. Kako bi se deci pružio bolji životni standard, čime bi se uspostavilo poštovanje najboljeg interesa dece pružajući im efikasne i kvalitetne usluge, između ostalog je potrebno povećanje koordinacije aktivnosti i raspodelu potrebnih sredstava.

U skladu sa socijalnom zaštitom treba istaći i početak procesa licenciranja pružalaca socijalnih i porodičnih usluga, trenutno su odobrena 262 zahteva, a potpunom funkcionalizacijom istih se očekuje uticaj na povećanje kvaliteta u pružanju ličnih usluga i podrške za decu, pojedince, porodice i zajednice. Kao i usvajanje Strategije za decentralizaciju socijalnih usluga za 2013-2017, iako su problemi sa ovim procesom očigledni. Opštine imaju problema sa potpunim sprovođenjem odgovornosti proizišlih iz procesa decentralizacije, posebno u pogledu sprovođenja formule budžeta za decentralizaciju koja je sprovedena tokom 2012. godine.

Situacija za mlade je uglavnom ista, posebno za one koji su marginalizovani. Na ovu grupu negativno utiče nedostatak odgovarajućih mehanizama vlade za sprovođenje postojeće politike. Slaba aktivnost i niska stopa zaposlenosti, posebno među ženama, veliki deo neformalnog sektora i visoka stopa nezaposlenosti ostaju ozbiljni problemi za društveno-ekonomski razvoj na Kosovu.

Cilj 5.1: Zaštita dece od teških i opasnih oblika radaPravna infrastruktura za sprečavanje rada dece na Kosovu je u saglasnosti sa Konvencijom br.. 182 MOR-a, ovaj segment je ojačan usvajanjem AU (05/2013) za sprečavanje opasnih oblika dečjeg rada, definišući lake oblike rada koji nisu štetni po zdravlje i razvoj dece uzrasta od 15 do 18 godina, koji istovremeno ne ometaju redovno pohađanje nastave i vaspitno-obrazovne aktivnosti. Ono takođe predviđa i mere sprečavanja zastupljenosti dece mlađe od 18 godina u teške i opasne oblike rada, posebno u sledeće: izlaganje otrovnim supstancama, zračenju, hemijskim i biološkim agensima, eksplozivu, olovu, visoko zapaljivim agensima, tečnim ili čvrstim gasovima, cisternama, visokom naponu električne energije, velikoj buci, pesticidima, poljoprivrednoj mašineriji, poslovima montiranja, rada u rudnicima, rušenju, klanju životinja, seči i prevozu drva, ronjenju, radu sa divljim i otrovnim životinjama, poslovi u noćnim klubovima, diskotekama, lokalima igara na sreću i drugim mestima koja predstavljaju rizik po moral deteta.

Iako su prava na zaštitu dece od rada odlično artikulisana u važećim zakonskim odredbama, stanje na terenu je drugačije. Zastupljenost dece u teške i opasne oblike dečjeg rada je i dalje veoma prisutno; nedostaje baza podataka za identifikaciju dece koja su zastupljena u opasne i teške oblike rada, što onemogućava dobijanje tačnog broja zastupljenosti u rad i kategorizaciju prema vrsti opasnih poslova; nedostaje konkretna i koordinirana inicijativa nadležnih institucija za upravljanje tim slučajevima, pružanje usluga i alternativa za decu uključenu u teške i opasne oblike rada; nedostaje odgovarajuća saradnja između institucija nadležnih za rešavanje hitnih potreba, pružanje pomoći, razmatranje kršenja dečijih prava i zaštitu dece zastupljene u teške i opasne oblike rada, u skladu sa važećim zakonima.

Istrajnosti ovih problema doprinosi visoka stopa siromaštva u zemlji, tolerantni stav prema dečjem radu koji primorava veliki broj dece da se uključe u isti. Štaviše, „privremeni vakum vrednosti“ utiče na slamanje porodičnih i društvenih vrednosti, a rezultat toga je ugroženost dece, i brojnih drugih društvenih faktora koji se trebaju razmotriti i rešiti.

Sva ova pitanja utiču na poricanje mirnog i veselog detinjstva dece, uskraćujući im pravo na obrazovanje, razvoj potencijala, uživanje potpunog zdravlja i blagostanja, a u mnogim slučajevima i oduzimanje samog života. Zbog zastupljenosti u rad, mogućnosti da završe kao žrtve fizičkog, seksualnog i psihičkog nasilja su mnogo veće.

I pored inicijativa koje su preduzele institucije, napredak u pogledu zaštite i sprečavanja zastupljenosti dece u teške i opasne oblike rada takoreći ne postoji. Ovaj problem zahteva veće zalaganje mehanizama koji imaju mandat i koji



rade na sprečavanju ove pojave, kao i političku podršku koja im je potrebna kako bi se ovo pitanje postavilo na listi prioriteta vlade.

Prijavljene cifre o zastupljenosti dece u teške i opasne oblike rada iz više razloga nisu tačni, prema raspoloživim podacima se primećuje pad zastupljenosti dece u teške oblike rada sa 168 (2012) na 80 (2013).Međutim, na osnovu raspoloživih podataka Fondacije Terre des Homes na Kosovo, smatra se da se oko 130 dece svakodnevno iskorišćava po ulicama gradova Kosova kako bi prosilo, uzrast kojih varira, od 1 meseca do 18 godina. Na osnovu ovog poređenja podataka možemo zaključiti u kako nepovoljnoj i opasnoj situaciji se nalaze deca zastupljena u teške i opasne oblike rada.

Međutim, od 80 dece identifikovane kao uključene u teške i opasne oblike rada, 46 njih je uspelo da se izvuče iz rada, nijedno (0) dete se nije vratilo, ali se takođe nije uspelo sa spajanjem nijednog deteta sa svojom porodicom. U sklopu pružanja direktne podrške za povlačenje dece iz teških i opasnih oblika dečjeg rada, LKD je pružilo 30 usluga savetovanja i podizanja svesti; 7 dece je integrisano u redovne škole; 8 dece je uključeno u neformalno obrazovanje; a 9 dece pohađa obuke za stručno usavršavanje; 6 je uključeno u oblike podrške za dopunsko školovanje/obrazovanja, a 3 dece je dobilo pravnu pomoć.

2013. godine je sprovedeno ukupno 5.627 redovnih inspekcija radnih jedinica, u cilju eliminisanja kršenja prava radnika na osnovu opomena koje su izdali inspektori rada, ponovljeno je 2.274 inspekcija u onim ekonomskim subjektima u kojima su primećene neregularnosti tokom inspekcije. Napori inspektorata rada u pogledu garantovanja prava na rad se povećavaju, tri puta više nego 2011. godine kada je realizovano samo 777 inspekcija. Ovo je dobar pokazatelj koji istovremeno prethodi povećanju sprovođenja zakonskih odredbi koje predviđaju uslove sklapanja ugovora o radu između poslodavca i deteta. Pomenute aktivnosti su realizovane od strane 49 inspektora, broj kojih nije dovoljan i kao takav direktno ugrožava postizanje željenih rezultata. Dalje, za povećanje znanja inspektora je organizovana buka o zdravstvenim i pitanjima bezbednosti.

Iako je 31 od 39 opština formiralo Lokalne komitete za delovanje za praćenje rada dece, potpuno sprovođenje mandata istih je i dalje problem. Ova tela su veoma osetljiva i potrebna im je podrška u nizu oblasti, uključujući poboljšanje veština za identifikaciju i zaštitu dece zastupljene u teške i opasne oblike rada, pružanje usluga prema potrebama dece, a najviše su im potrebna finansijska sredstva koja će omogućiti realizaciju mandata LKD u skladu sa odlukom o osnivanju. Dati mehanizmi se trebaju formirati i u opštinama naseljenim srpskim zajednicom.

MRSZ je nastavilo sa realizacijom različitih aktivnosti koje utiču na povećanje svesti građana o posledicama zastupanja dece u teške i opasne oblike rada i sprečavanje ove pojave, počevši sa organizovanjem 2 konferencije za obeležavanje međunarodnog dana za sprečavanje dečjeg rada 12. juna; 8 okruglih stolova, 1 kampanje, objavljivanja materijala o situaciji i napretku monitoringa dečjeg rada, distribuirano je 350 primeraka istog; nažalost nije uspela realizacija nijednog naučnog istraživanja o datom pitanju, koje bi identifikovalo ključne faktore koji podstiču zastupljenost dece u teške i opasne oblike rada.

U prilog procesu sprečavanja i eliminisanja teških oblika dečjeg rada je potpisan i memorandum o razumevanju između MRSZ i kancelarije UNICEF-a na Kosovu, o realizaciji projekta „Istraživanje višestrukih grupisanih pokazatelja (IVGP)“, a očekuje se sastavljanje statističkog izveštaja koji će odraziti zastupljenost dece u rad..

MPŠRR je nastavilo napore za realizaciju značajnih aktivnosti za sprečavanje zastupljenosti dece u teške i opasne oblike rada u poljoprivredi, i između ostalog organizovalo konferenciju na temu „Sprečavanje i eliminisanje teških i opasnih oblika dečjeg rada u poljoprivredi“, realizovalo različite aktivnosti koje doprinose sprovođenju AU (br. 05/2013), namenjenog inspektoratu Agencije za razvoj poljoprivrede, inspektoratu šumarstva i višem osoblju MPŠRR. Pored toga, radi jačanja politika za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj, u saradnji sa Finskom ambasadom, preko implementacionog partnera projekta NVO RSDA, su podržane žene i mladi poljoprivrednici u opštini Orahovac, odnosno selima Vrajak i Bratotin, dodeljena im je moderna poljoprivredna oprema. Ovom aktivnošću je osim uticaja na poboljšanje društveno-ekonomskih uslova poljoprivrednika, postignuto povlačenje 60 dece iz teških oblika rada u poljoprivredi.

Cilj 5.2: Pružanje usluga deci bez roditeljskog staranjaOd posebnog je značaja to što domaći zakon u svakom aspektu daje primarnu podršku roditeljima u kultivisanju roditeljskih odgovornosti, ciljajući ka sprečavanju odvajanja porodice kad god je to moguće, izbegavajući svaki rizik koji bi naškodio detetu, i kao takav on je u skladu sa uslovima KDP. U onim slučajevima kada podizanje deteta u ambijentu biološke porodice nije moguće, socijalne službe u cilju realizacije najboljeg interesa deteta za fizički i



psihički razvoj unutar porodice, razmatraju sve mogućnosti da deci bez roditeljskog staranja obezbede smeštaj u skladu sa alternativnim oblicima za zaštitu dece, kao što i predviđa zakon o socijalnim i porodičnim uslugama.

Opšti broj dece bez porodičnog staranja je tokom 2013. godine iznosio 1.285, uključujući: napuštenu decu, roditelji kojih nisu živi, ratna siročad, decu čiji roditelji nisu poznati ili su nestali, ili decu sa roditeljima koji iz bilo kakvih, stalnih ili privremenih, razloga ne obavljaju svoje roditeljske dužnosti niti obezbeđuju roditeljsko staranje, itd. Za razliku od prošle godine, primećuje se blag pad dece bez roditeljskog staranja, sa 1.310 na 1.285 dece kojoj je u skladu sa zakonom određen staratelj od strane nadležnog organa. Od tog broja dece, u porodični smeštaj je smešteno 683 dece, od njih 577 smeštenih kod porodica i 106 u hraniteljskim porodicama, 129 dece je smešteno u privremeni smeštaj, 14 ih je spojeno sa svojom porodicom, 52 dece je napušteno, a 37 usvojeno. Porodični smeštaj i dalje nije prošireno u svim opštinama Kosova, ovakav smeštaj je dostupan u 15 od 38 opština, a ukupno ima svega 44 hraniteljske porodice.

Primećuje se trend povećanja broja smeštaja dece u prihvatilištima, kao i broja male dece koja su spojena sa svojim porodicama. Jako mali broj opština koje nude porodični smeštaj, i nesumnjivo mali broj hraniteljskih porodica. Ova situacija se dodatno ugrožava neuspehom institucija da ulože maksimalne napore u promovisanje dobrobiti i blagostanja dece u biološkim porodicama, utičući tako na sprečavanje napuštanja dece.

Mesečni iznos koji se uplaćuje hraniteljskim porodicama varira, za smeštaj deteta u porodici po detetu se plaća 75 eura, a 150eura za smeštaj van porodice. U slučaju kada hraniteljske porodice prihvate decu sa ograničenim sposobnostima, onda je mesečni iznos koji primaju 250 eura. Osim, mesečne isplate prvog meseca smeštaja dece u hraniteljsku porodicu se uplaćuje i početna isplata od 75€. Nemogućnost zadovoljavanja potreba i troškova dece mesečnom iznosom za smeštaj deteta na Kosovu, ne postojanje beneficija za hraniteljske porodice od socijalnih i zdravstvenih službi, su pitanja koja utiču na ograničenje rasprostranjenosti ove službe, i naravno na održivost iste, pitanja koja se pod hitno moraju rešiti politikama nadležnih institucija.

Rezidencijalni smeštaj se pretežno realizuje preko centara kojima upravljaju nevladine organizacije sa kojima je MRSZ potpisalo sporazum o saradnji, ko što su: Amici dei Bambini, SOS dečja sela, Nada i dom za decu, Caritas Umbria. Ovom saradnjom je omogućen smeštaj 9 dece u centru Nada i dom za decu; smeštaj 40 napuštene dece u SOS dečja sela „Sunce I i Sunce II“, od njih ima 23 koji su tu od prošle godine i 17 dece iz Centra za smeštaj napuštene dece (CSND), dok je 3 dece starije od 3 godine smešteno u SOS centar Majka; 17 dece je smešteno u Caritas Umbria, 15 kojih je tu od prošle godine. Međutim, primena osnovnih oblika zaštite dece u skladu sa važećim zakonom se ne može sprovoditi za decu koja su napunila 18 godina.

Standardizacijom socijalnih i porodičnih usluga se namerava uspostavljanje osnova ovog sistema koji ima za cilj pružanje kvalitetnih i odgovarajućih usluga za izlaženje u susret individualnim potrebama dece kojima je potrebna socijalna zaštita. OSZ/MRSZ je trenutno standarizovalo 10 minimalnih usluga namenjenih zaštiti dece, tačnije: 1. Nasilje u porodici; 2. Dečiji rad; 3. Usvajanje dece bez roditeljskog staranja; 4. Poveravanje dece rastavljenim roditeljima. Standardi za koje su tokom 2013. godine odštampane brošure koje su prosleđene svim socijalnim službama, a počeo je i proces realizacije početnih obuka o načinu primene istih, aludirajući na obezbeđivanje postizanja potrebnog kvaliteta tokom pružanja socijalnih usluga za zaštitu dece.

Napori u smislu podizanja kapaciteta hraniteljskih porodica i službenika CSR preko obuka organizovanih od strane MRSZ u saradnji sa NVO-a, su rezultirali realizacijom obuka za podizanje svesti o porodičnom smeštaju, razvoju i unapređenju istog, a predstavljen je i minimalni postupak socijalne i porodične službe širom kosovskih opština. 12 obuka je pohađalo 1.338 polaznika, a iste su imale za cilj shvatanje socijalnih potreba i dečijih prava. U tom smislu su organizovane i kampanje za sprečavanje napuštanja dece i jačanje porodičnog smeštaja.

Na osnovu procene ovog pitanja, ne primećuje se značajan pomak tokom godina, pa i dalje ostaje veoma bitan razvoj sveobuhvatnog okvira usluga i jedinstvenog sistema za prikupljanje podataka. Određivanje prioriteta za razvoj usluga pružanja porodične nege, što bi sa jedne strane sprečilo napuštanje i zlostavljanje dece, a sa druge bi sprovelo usluge porodičnog smeštaja kao jedne od najboljih alternativa za decu bez roditeljskog staranja, i eliminisanje preduzimanja ad-hoc mera ili onih koje su sprovedene projektima. Planiranje razvoj socijalnih usluga, posebno u pogledu zaštite dece se treba usmeriti na osnovu činjenica/dokaza.

Cilj 5.3: Integracija, zaštita i pružanje odgovarajućih usluga deci sa ograničenim sposobnostimaU pogledu sastavljanja politika o integraciji i zaštiti dece sa posebnim potrebama i saglasnosti istih sa Konvencijom o dečijim pravima i Konvencijom o pravima osoba sa ograničenim sposobnostima, primećuje se da je postignut napredak.



AU (br. 2007/2010) o regulisanju i definisanju postupka apliciranja za sticanje prava na materijalnu pomoć porodica dece sa ograničenim sposobnostima, je u postupku izmene i dopune i ima za cilj reviziju identifikovanih pravnih propusta u aspektu trajanja procedure apliciranja, pravo dece na korist od ove šeme uz mišljenje zdravstvene komisije, kao i priznavanje prava na retroaktivnu kompenzaciju.

Kako bi uticali na poboljšanje životnog standarda dece sa ograničenim sposobnostima, njihove porodice dobijaju po 100 eura mesečno, od ove šeme je tokom 2013. godine pomoć dobilo 3.069 porodica. Imajući u vidu složenost i multidisciplinske potrebe dece sa ograničenim sposobnostima, naravno da ovaj mesečni iznos ni približno ne ispunjava njihove potrebe, zato je potrebno da u budućnosti iznosi budu u skladu sa potrebama dece. Međutim, ova šema je uticala na sprovođenje javnih politika u oblasti socijalne zaštite, nediskriminacije, borbe protiv siromaštva i isključivanja.

Pozitivan pomak je primećen i otvaranjem četiri dnevna centra za decu sa ograničenim sposobnostima, koji imaju za cilj tretiranje, resocijalizaciju i reintegraciju dece sa ograničenim potrebama u zajednicu. Funkcionisanje ovih centara je zavisilo i od podrške donatora, opštine treba da izdvoje potrebna sredstva kako bi se stvorili optimalni uslovi za dugoročnu održivost istih, a MRSZ treba da nastavi sa naporima u pogledu povećanja broja opština koje su otvorile ovakve centre za dnevnu brigu.

Završeno je istraživanje „Društvo bez barijera“, rezultatima kojeg se očekuje jasnije opisivanje stanja dece sa ograničenim sposobnostima, kao i mera koje se trebaju preduzeti u pogledu ispunjavanja zakonskih obaveza u pogledu prava ove dece.

Cilj 5.4: Poboljšanje životnih uslova dece koja žive u siromaštvuSocijalne službe su veoma bitan instrument za smanjenje siromaštva i društvenog isključenja. Preko njih se omogućava realizacija osnovnih prava dece, uključujući pristup obrazovanju, zdravstvenoj nezi, smeštaju, itd., tako omogućavajući aktivno učešće u društveni život. Budući da su socijalne službe pretežno fokusirane na aktivnosti koje se tiču socijalne autonomije, lični razvoj i blagostanje, one ne mogu uvek postići opipljive rezultate u kratkom roku, ali se rezultati istih primećuju u smislu dugoročnog razvoja društva.

Siromašno ekonomsko nasleđe, kao i poteškoće tranzicije su izazvale nestabilnost zemlje, dok su se ekonomske i društvene nejednakosti između stanovnika urbanih i ruralnih sredina još više produbile. Kao direktna posledica strukturalnih promena došlo je do izlaganja čitavog društva nizu rizika povezanih sa ekonomskim stanjem pojedinaca i porodica, kao i ograničene mogućnosti korišćenja neophodnih društvenih usluga. Siromaštvo, krajnje siromaštvo, rekordna nezaposlenost i nedostatak direktnih stranih se smatraju glavnim uzrocima teškog socijalnog stanja na Kosovu. Svim ovim problemima su najizloženija deca. Stanje koje doprinosi razvoju negativnih pojava, kao što su: odustajanje od školovanja, iskorišćavanje, trgovina, zastupljenost dece u teške i opasne oblike rada, delikvencija i druga nezakonita ponašanja.

MRSZ je jedina institucija koja daje kompenzaciju gotovinskim novcem za određene kategorije koje definiše zakon. Šeme od kojih deca dobijaju direktnu ili indirektnu pomoć, kao što su: šema podržavanja porodica dece sa ograničenim sposobnostima uzrasta od 1-18 godina; penziona šema koja uključuje podržavanje treninga rehabilitacije i zapošljavanje osoba sa ograničenim sposobnostima; šema socijalne pomoći za pomoć siromašnim porodicama, osim računa električne energije samo u određenim slučajevima, obezbeđivanje besplatnih zdravstvenih usluga, bez participacije. Pitanja koja su regulisana posebnim normativnim aktima za svaku kategoriju korisnika.

30.294 porodice sa decom je tokom 2013. godine dobilo socijalnu pomoć. Zbog ograničenog budžeta, počelo se sa delimičnim sprovođenjem dečijih dodataka za decu od 0 – 18 godina, po 5 eura po detetu. Prosečan iznos socijalne pomoći po porodici je 75 eura, iznos koji nije dovoljan za ispunjavanje osnovnih potreba čak ni za 7 dana, prema stopi inflacije na Kosovu za 2013. godinu. Situacija se dalje pogoršava, kada se ni ova pomoć ne podeli porodicama na mesečnom nivou. Na štetu poboljšanja životnog standarda dece i smanjenja siromaštva ide i šema socijalne pomoći koja isključuje decu stariju od 5 godina, roditelji kojih ne rade i ne mogu im obezbediti osnovne uslove za život. Nepovećavanje budžeta namenjenog šemi socijalne pomoći u skladu sa povećanjem budžeta Kosova, je još jedan pokazatelj koji doprinosi produbljivanju siromaštva u zemlji.

U sklopu sprovođenja projekata za vraćene porodice, što utiče na smanjenje siromaštva u zemlji je i sprovođenje projekata za izgradnju kuća i poboljšanje životnih uslova vraćenih porodica, od čega je imalo koristi 115 porodica ili 201 dete iz redova pripadnika srpske zajednice zajednica Roma, Askalija i Egipcana. Na regionalnom nivou ta pomoć izgleda ovako: 34 porodice u Gnjilanu, 15 u Prizrenu, 3 u Mitrovici, 1 u Peći i 62 u Prištini.



MPZ je nastavilo sa svojim sada već tradicionalnim aktivnostima za pružanje pomoći porodicama kojima je ista potrebna, i to u obliku pomoći u hrani, higijenskim paketima, drvima za ogrev i ekonomskim dotacijama za stvaranje prihoda, ulažući napore u poboljšanje životnog standarda građana. Kako bi imali koristi od ove pomoći, vrši se pažljiv izbor potencijalnih porodica, prilikom čega se prioritet daje porodicama koja imaju decu, porodicama iz manjinskih zajednica, marginalizovanih grupa i osobama sa ograničenim sposobnostima. Od ove pomoći je imala koristi 61 raseljena porodica i 38 porodica kojima je potrebna pomoć. Građevinskim materijalom je podržano 44 porodica, 58.7% kojih su bile porodice sa decom koja pohađaju nastavu. Štaviše, humanitarna pomoć je dodeljena i 764 porodice, od toga 240 u Đakovici, 224 u Mitrovici, 78 u Obiliću i 234 porodice u Kosovo Polju. Kako bi nam deca bila zdrava, obrazovana i spremna za međunarodno tržište i kako bi bili zemlja koja može biti konkurencija zemljama Evropske unije, treba što pre doći do povećanja budžeta namenjenog šemi socijalne pomoći, budući da se na osnovu primećenog siromaštvo kod dece smatra jednim od glavnih faktora za razvoj negativnih pojava.

Cilj 5.5: Sprečavanje trgovine decom i zaštita dece koja su bile žrtve trgovine

Vlada Republike Kosovo konstantno radi na identifikaciji i zaštiti žrtvi trgovine ljudima, kao i na poboljšanju svojih mera u pogledu sprovođenja zakona i nacionalnih politika za sprečavanje trgovine ljudskim bićima uopšte, a posebno decom. Ove politike su usmerene na definisanje standarda koji se koriste za žrtve, uključujući istraživanje, zaštitu i obezbeđivanje advokata za svaku žrtvu koja dođe u policijsku stanicu. I pored velikog broja nerešenih slučajeva u sudu i problema sa krivičnom odgovornošću službenika uključenih u trgovina, svi oblici trgovine ljudskim bićima su zabranjeni u skladu sa evropskim standardima.

Iako Zakon o krivičnom postupku Kosova predviđa odštetu žrtvama, što teoretski znači da bi mogla da se izvrši odšteta žrtava trgovine ljudima, fond za to nije nikada finansiran, a nije ni imenovan administrator za upravljanje istim. Slično je i sa zaplenom imovine koju odobrava Zakon o krivičnom postupku, međutim taj mehanizam je korišćen veoma retko.

Policija Kosova je ove godine sastavila izveštaj nazvan „SOCTA“ koji se tiče procene pretnji koje proističu iz organizovanog kriminala i drugih teških krivičnih dela. Istražno odeljenje se angažovalo za sledeće oblasti: sprečavanje i borbu protiv organizovanog kriminala (trgovine ljudima, trgovine narkoticima, krijumčarenje) i terorizam; povećanje stručnosti, efikasnosti i kvaliteta istraga; povećanje efikasnosti identifikacije i krivično gonjenje izvršioca krivičnih dela privrednog kriminala, korupcije i finansijskog kriminala; uspostavljanje i jačanje međuinstitucionalne i međunarodne saradnje. Važno je istaći da se, na osnovu izveštaja NVO-a, nadležne institucije odnose prema deci identifikovanoj kao žrtvama trgovine ljudima u skladu sa važećim zakonima.

Međutim, izazovi na putu sprečavanja ove pojave i dalje ostaju prilično prisutni, to dokazuje povećanje broja trgovine ljudskim bićima sa 34 koliko ih je bilo 2012. na 38 koliko ih je 2013. godine, od čega 24 dece ili 12 više nego prošle godine. 8 dece je smešteno u privremena prihvatilišta u sklopu MRSZ, 1 je smešteno u prihvatilište Nada i kuća za decu, a 4 u prihvatilište PVPT, dok je dnevne usluge prihvatilišta PVPT dobilo 22 dece navodnih žrtvi trgovine ljudima. Štaviše, 24 dece je spojeno sa svojim porodicama, a svi slučajevi se redovno prate od strane Centara za socijalni rad, što pokazuje napore i posvećenost institucija da dete raste u porodičnom okruženju, time omogućavajući uživanje garantovanih prava. Vredi pomenuti i to da je 24 dece, žrtvi trgovine ljudima, nastavilo redovno školovanje i istovremeno je intenzivno angažovano u neformalno školsko obrazovanje.

Međuinstitucionalna grupa za borbu protiv trgovine ljudima se tokom 2013. godine redovno sastajala, realizovane su različite aktivnosti u cilju podizanja svesti grupa kojima preti rizik, deo ovih aktivnosti su bila i deca. Od posebnog značaja je kampanja „Nedelju dana podizanja svesti, 365 dana na usluzi“ realizovana u sklopu obeležavanja „Nedelje zaštite prava žrtava“ održane pod pokroviteljstvom Državnog tužilaštva, koja je imala za cilj podizanje svesti nadležnih institucija, ali i samih građana o odgovarajućem načinu ophođenja prema žrtvama kriminala, odnosno prijavljivanju slučajeva te prirode, a promovisana je i telefonska linija za pružanje pomoći žrtvama kriminala (080011112).

Zaključuje se da ta telefonska linija nije promovisana duže vremena, već samo tokom nedelju dana kampanje, pa stoga nije postignuta identifikacija i prijavljivanje slučajeva trgovine ljudskim bićima. Nepostojanje programa za ekonomsko jačanje porodica dece žrtvi trgovine ljudima, je samo jedna identifikovanih prepreka koje ometaju sprečavanje ove pojave na Kosovu.



Cilj 5.6: Zaštita dece zlostavljane u porodici i van njeSada postoje dva oblika zaštite zlostavljane dece: prvi je privremeni smeštaj zlostavljane dece koja ne mogu ostati sa porodicom i drugi je smeštaj u porodici. U oba oblika smeštaja, službe za socijalnu zaštitu pripremaju plan rada i sprovode postupak resocijalizacije, rehabilitacije i reintegracije dece sa biološkim porodicama. MRSZ je u tu svrhu potpisalo sporazum o saradnji sa NVO za privremeni smeštaj ove kategorije dece, onda kada je takva mera potrebna i kada je to u najboljem interesu deteta.

Tokom 2013. godine, socijalne službe su radile na 52 slučaja, od njih 8 je preneto iz 2012. godine, 27 je smešteno u prihvatilište do ispunjavanja uslova za spajanje sa porodicom, nijedno dete nije poslato u rezidencijalni smeštaj, a nije identifikovan nijedan slučaj zlostavljanja deteta tokom boravka u prihvatilištu. Povećanje broja zlostavljane dece tokom godina, sa 32 koliko ih je bilo 2011. godine na 52 koliko ih je sada, je pokazatelj koji zahteva pažnju institucija u pogledu preduzimanja potrebnih mera za sprečavanje zlostavljanja dece.

Cilj 5.7: Sprovođenje, razmatranje i unapređenje zakona koji reguliše aspekte socijalne zaštite detetaPravni osnov koji reguliše socijalnu zaštitu je solidan, u skladu je sa evropskim standardima i principima Konvencije za prava deteta. Međutim, u kontinuitetu se radi na poboljšanju politika i zakonskih odredbi za zaštitu dece u skladu sa raspoloživim budžetom i okolnostima u Republici Kosovo. Primećuje se pozitivan pomak u pogledu unapređenja pravne infrastrukture namenjene socijalnim službama za zaštitu dece kojima je ona potrebna, koje će prethoditi sprovođenju Zakona o socijalnoj šemi, kao što je sastavljanje niza administrativnih uputstava koja proističu iz ovog zakona, i to: AU (br. 04/2013) o postupku podnošenja zahteva za socijalnu pomoć; AU (br.11/2013) o postupku rada zdravstvene komisije za podnosioce zahteva za socijalnu pomoć, prva kategorija; AU (br.03/2013) o postupku registracije, sertifikacije i aktivnog traženja posla za nezaposlene koji se prijave za šemu socijalne pomoći; AU (br. 06/2013) o obračunavanju materijalnih i nematerijalnih dobara i obračunivih i neobračunivih prihoda; AU (br.12/2013) o određivanju postupka plaćanja momentalne socijalne pomoći; AU (br.16/2013) o definisanju uslova i kriterijuma za realizaciju socijalne pomoći za strance u Republici Kosovo.



Preporuke za sektor socijalne zaštite:

• Potpuno funkcionisanje LKD u skladu sa opisom poslova;

• Podizanje kapaciteta LKD-a u pogledu monitoringa dečjeg rada na lokalnom nivou, stalno dokumentovanje trenda o nivou zastupljenosti dece u rad, planiranje aktivnosti za sprečavanje i eliminisanje opasnih oblika dečjeg rada, na osnovu podataka;

• Sprovođenje istraživanja „Studija o teškim i opasnim oblicima dečjeg rada“;

• Baza podataka o dečjem radu u XSR i Odeljenjima za socijalne politike porodica, treba biti funkcionalna i treba se redovno ažurirati;

• U sva podzakonska akta se trebaju uključiti kriterijumi u vezi sa eliminisanjem i sprečavanjem opasnih oblika dečjeg rada u poljoprivredi i šumarstvu;

• U sklopu projekta finansiranog od strane Vlade Kosova „Razvoj ruralnih sredina preko unapređenja savetodavnih usluga“ se trebaju definisati moduli obučavanja na teme predviđene AU UA 05/2013;

• JLjP/MPŠRR u koordinaciji sa MRSZ i u saradnji sa ILO-IPEC-om, treba organizovati radionicu u pet regiona Kosova, u cilju informisanja agrobiznisa, šumarskih preduzeća i drugih interesnih strana o uslovima sprovođenja AU 05/2013;

• Nastaviti sa monitoringom i sprovođenjem strategije i plana delovanja za PEPF;

• Sprovođenje promotivnih aktivnosti o posledicama zastupljenosti dece u teške i opasne oblike rada;

• Svaki CSR treba imati najmanje jednu rezervnu hraniteljsku porodicu obučenu za potrebe i prava dece bez roditeljskog staranja;

• Jačanje CSR u svim oblastima rada, uključujući popunjavanje radnih mesta stručnim kadrom i u skladu sa potrebnim uslovima, obezbeđivanje tehnologije i logistike potrebne za realizaciju mandata istih;

• Stalno povećanje saradnje i korišćenje stručne ekspertize CSR i NVO-a koje su stručne u zaštiti dece kojima je ona potrebna;

• Agencija za statistike Kosova, socijalni sektor u saradnji sa institucijama nadležnim za obračunavanje potrošačke korpe;

• Pružanje odgovarajuće podrške u sprečavanju recidivizma kod dece uopšte, posebno podržavanje porodica dece žrtvi trgovine ljudima;

• Praćenje i sprovođenje odobrenih standarda za rad na pitanjima dečijih prava;

• Povećanje broja centara za dnevni boravak dece sa ograničenim sposobnostima na lokalnom nivou;

• Koordiniranje aktivnosti između nadležnih institucija i sprovođenje istraživanja o identifikaciji dece potencijalnih žrtvi trgovine ljudima;

• Izmena i dopuna AU (br. 10/201) o organizovanju, funkcionisanju i opisu dužnosti Opšteg saveta za socijalne i porodične usluge (OSPU); uredbe(br. 2008/01) o organizaciji i sprovođenju aktivnosti OSPU-a i sastavljanje AU o regulisanju postupka usvajanja dece bez roditeljskog staranja.



SEKTOR ZA MALOLETNIÈKO PRAVOSUĐE (100% tj. izveštaj podnet za 73/73 pokazatelja)Uprkos krhkosti pravosudnog sistema u zemlji, u pogledu stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu zakona, poštovanje i zaštitu ljudskih prava, institucije Republike Kosovo su napravile bitne korake koji su obeležili značajna dostignuća ka reformi sistema za maloletničko pravosuđe, koje se teško mogu redukovati. Zahvaljujući kvalitetnom radu i uloženim naporima, uspostavljen je temelj sistema principa bezbednosti, pravde i jednakosti.

Uspeh je počeo da se primećuje 2008. godine kada je Konvencija za prava deteta inkorporisana u Ustav Republike Kosovo, nakon čega je sledilo usvajanje Zakona o maloletničkom pravosuđu (2010), Zakona o sudovima (2012), Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (2012), Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (2013), i niza drugih normativnih akata. Sigurno je to da ovi zakoni čine stub dobrog funkcionisanja postupaka i procesa sistema, dovodeći do diferencijacije maloletničkog pravosuđa od onog za odrasle. Dalje, došlo je do restrukturiranja sudova i tužilaštva, u sklopu kojih su otvorena odeljenja za maloletnike, a potrebno je imenovati najmanje jednog sudiju odnosno tužioca za maloletnike, time pružajući optimalne uslove za rad određenih stručnjaka samo na slučajevima maloletnika.

Ako se nastavi sa ovim ritmom rada i na taj način sa jačanjem sistema za maloletničko pravosuđe, dovodeći do preduzimanja značajnih koraka i u pogledu sledećih pitanja: specijalizacija relevantnog kadra, posebno advokata branilaca, obezbeđivanje okruženja povoljnog za devojke, održavanje objekata, finansiranje usluga pravosudnog sektora, Republika Kosovo će uspeti da bude lider u regionu u pogledu maloletničkog pravosuđa, i jaka država koja može biti konkurent zemljama Evropske unije.

Cilj 6.1: Donošenje i izmena i dopuna zakona o maloletničkom pravosuđuU sklopu sistema reforme pravosudnog sistema za decu, u celini su obeleženi pozitivni koraci i istaknuta dostignuća, posebno u pogledu sastavljanja primarnog zakona i približavanja istog zakonima Evropske unije. Ovaj domen je tokom 2013. godine još više poboljšan stupanjem na snagu zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji reguliše resocijalizaciju i reintegraciju optuženih u društvo i pripremanje istih za život, kao i za odgovorno ponašanje. Takođe se predviđa da će izvršenje krivičnih sankcija služiti i za zaštitu društva sprečavajući izvršenje novih krivičnih dela i suzdržavanje drugih od izvršenja krivičnih dela. Kao rezultat obaveza definisanih ovim zakonom, Kazneno-popravna služba i služba za uslovni otpust su unapređene na nivo agencija. Takođe i Zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji za krivična pitanja, koji svojim odredbama predviđa i posebnu klauzulu koja definiše standarde ljudskih prava bez diskriminacije. Ipak ostaje evidentan značaj harmonizacije Zakona o maloletničkom pravosuđu sa obavezama proizišlim iz Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, kao i obezbeđivanje tretmana žrtava i svedoka u skladu sa principima KPD.

Iako se uspelo sa obezbeđivanjem veće nezavisnosti vlasti Državnog tužilaštva i Sudskog saveta Kosova, nakon čega je sledila reorganizacija sudova i osnivanje odeljenja za maloletnike u relevantnim institucijama, i dalje ostaje problem funkcionalizacija i korišćenje istih u skladu sa kriterijumima definisanim važećim zakonima. Takođe, izazov ostaje i funkcionalizacija alternativnih sudskih službi, uključujući notarstvo, posredovanje, izvršenje. Ministarstvo pravde je u saradnji sa UNICEF-om, certifikovalo 15 posrednika za maloletne prestupnike i zaštitu žrtava.

Iako su sastavljeni programi specijalizovanih obuka za sve stručnjake sistema za maloletničko pravosuđe, KIP je uložio napore da organizovanjem specijalizovanih obuka utiče na oživljavanje ovih politika utičući na jačanje stručnih kapaciteta i povećanje svakodnevne performanse u sprovođenju mandata istih. Ove obuke su pomogle sudijama, tužiocima, službenicima kazneno-popravnih službi, kao i drugima, da razviju znanje na osnovu najboljih praksi i u interesu dece. Iako se ove obuke pokazuju korisnim za sve aktere uopšte, primećuju se slabosti u pogledu zastupljenosti advokata branioca. Ovo pitanje se treba pažljivo razmotriti od strane svih i kao takvom mu se treba dati prioritet naredne godine.

Služba za uslovni otpust je tokom 2013. godine primila ukupno 1248 slučajeva, izrečenih kazni i alternativnih mera, od toga 971 maloletnik, ili 77.80%. Sudije i tužioci su u 434 slučaja krivično gonjenih maloletnika izrekli mere odvraćanja, od toga njih 333 je uspešno završeno, 38 je u izvršenju, a još nisu izvršena 63 slučaja. Međutim, od 537 alternativnih kazni je uspešno izvršeno njih 290.

Za razliku od prošle godine primećuje se blag pad broja dece koja su u sukobu sa zakonom, sa 1772 koliko ih je bilo 2012. na 1690koliko ih je 2013. godine. Primećuje se rast u pogledu izricanja kaznenih mera odvraćanja i alternativnih mera, kao i uspešne realizacije istih, sa 780 (2012) na 971 (2013) odnosno sa 476 na 623. Iako prijavljeni



podaci beleže mali progres, potrebno je da se napori institucija u pogledu izricanja mera odvraćanja i sprovođenja još više ojačaju.

Dalje, bilo je 509 slučajeva u kojima su izrečene vaspitne mere – dodatni nadzor od strane roditelja, od kojih je 261 uspešno završen, 237 je pod nadzorom, a 10 još nije izvršeno. U 28 slučajeva su izrečene mere društveno korisnog rada, od kojih je 11 uspešno završeno a 17 je u toku.

Važno je istaći da je KPS tokom 2013. godine potpisala 156 sporazuma sa relevantnim institucijama, pretežno javnim, o izvršenju alternativnih mera na nivou Kosova. Ovi sporazumi su uticali na to da rad koji obavljaju maloletnici bude u skladu sa njihovim psiho-fizičkim sposobnostima, kao i da više ide u korist obrazovanju i podizanju svesti a ne isplativosti, pomenuti sporazumi su sklopljeni uz saglasnost maloletnika.

Cilj 6.2: Jačanje kapaciteta pravosudnih institucija za maloletnikeSada je već nekoliko puta istaknuto da je pitanje zaštite dece dobro zastupljeno u domaće zakone, pitanje koje je odlično trasiralo put za uspostavljanju koraka za poboljšanje svakodnevne performanse jačanjem kapaciteta odgovornih službenika u sklopu institucija za maloletničko pravosuđe.

Ukupno ima 11 sudija za maloletnike, 8 od kojih radi u Odeljenju za maloletnike u Osnovnom sudu , 2 u Apelacijom sudu , 1 u Vrhovnom sudu, dok je imenovano 11 tužioca specijalizovanih za rad na predmetima maloletnika. Takođe ima 42 službenika službe za uslovni otpust, 82 policijska službenika i 3 socijalna radnika koji su specijalizovani za rad sa decom prestupnicima, 15 sertifikovanih posrednika koji su završili obuke za posredovanje u predmetima maloletnika, koji su istovremeno profilisani za oblast krivičnog pravosuđa za maloletnike. Za razliku od prošle godine primećuje se rast broja stručnjaka specijalizovanih za rad sa maloletnicima, konkretnije od nijednog tužioca za razmatranje maloletničkih predmeta broj je povećan na 3, od 40 policijskih službenika na 82. Naravno da je imenovanje i specijalizacija kadra veoma bitna, ona će uticati i na poboljšanje sprovođenja zakona i postojećih politika, dajući prioritet obezbeđivanju dečijih prava i usklađujući postupke sa evropskim standardima.

S obzirom da je prethodnih godina Kosovski institut za pravosuđe (KIP) sastavio modul obuka za maloletničko pravosuđe, koji se sastoji od četiri dela: materijala, postupka, međunarodnih instrumenata i dela o deci žrtvama i svedocima, napori ove institucije su se tokom 2013. godine usmerili na sprovođenje obuka namenjenih stručnjacima ove oblasti, ciljajući ka jačanju kapaciteta i profesionalne održivosti oblasti maloletničkog pravosuđa.

U tom pogledu je realizovano 7 obuka koje su okarakterisane predstavljanjem opštih odredbi sudskog procesa za maloletnike, principima postupka za maloletnike, nadležnost sudova, predmet krivičnog postupka protiv maloletnika, različite faze postupka za maloletnike, nadležnosti tužioca, sudije, sudskog veća, uloga branioca i pretresni postupak. Obuke su međutim imale za cilj uspostavljanje bolje prakse za pravilno sprovođenje važećih zakona, instrumenata i međunarodnih standarda.

Ispunjavanju ovog cilja je prethodila obuka jednog radnika Službe za uslovni otpust Kosova, i deset drugih radnika koji su završili obuke za tretiranje, nadzor i popravne mere za maloletnike, a u poređenju sa prošlom godinom u tom smeru nije urađeno ništa. Dalje, organizovani su okrugli stolovi za podizanje svesti koje je organizovala Služba za uslovni otpust Kosova u šest (6) regionalnih odeljenja. Ovi sastanci za okruglim stolom su sada već tradicionalni, budući da se organizuju svake godine i imaju za cilj, da zajedno sa ključnim akterima uključenim u oblast pravosuđa, diskutuju o mogućnostima izricanja alternativnih mera i kazni, kao i prevazilaženje eventualnih poteškoća za izvršenje istih, uključujući i one namenjene maloletnicima. Organizovana je i Regionalna konferencija Službe za uslovni otpust koja je imala za cilj podizanje svesti stručnjaka o izricanju alternativnih mera i kazni, uključujući i rad sa maloletnicima. Ova konferencija je ciljala i ka razmeni iskustva zemalja u regionu u pogledu izricanja i sprovođenja alternativnih mera i kazni, kao i poređenje istih sa Kosovskim iskustvom. Konferencija je između ostalog pružila mogućnost razmene iskustva između sudija, tužilaca, službenika Službi za uslovni otpust u regionu, a posebno sa onima iz Albanije.

Kazneno-popravna služba za maloletnike u Lipljanu u saradnji sa Holandskom popravnom službom radi na sprovođenju obuka za javne službenike i službenike kazneno-popravne službe, u skladu sa programom EQUIP. Program je dizajniran tako da se maloletnici dele u grupe od pet osoba, a program traje 5 nedelja, trenutno je počela obuka prve grupe maloletnika.

Za postizanje kvaliteta i efikasnosti tokom pružanja usluga za decu prestupnike, Policija Kosova radi na profilisanju jedinica za delikvente. Profilisano je 82 službenika, na centralnom , regionalnom i nivou policijskih stanica.



Ove obuke se pokazuju korisnim i pomoći će sudijama, tužiocima, službenicima službe za uslovni otpust, centru za socijalni rad i Policiji Kosova, u poboljšanju veština zasnovanih na najbolju praksu za decu. Zastupljenost advokata branilaca nije evidentna, što onemogućava razvoj specijalizacije ove usluge i istovremeno utiče na prekid veoma bitne karike lanca maloletničkog pravosuđa.

Bez sumnje se trebaju nastaviti napori za poboljšanje kvaliteta usluga za maloletnike, šireći znanje o delokrugu u odnosu na sprovođenje politika, s posebnim naglaskom na koordiniranje povezanih mera; poboljšanje upravljanja na osnovu podataka i rezultata; resocijalizaciju i reintegraciju dece u porodice, zajednicu i društvo.

U cilju jedinstvenih i koordiniranih programa, definišući procese stalnog pravnog obučavanja i koordiniranja svih stručnjaka u sklopu sistema za maloletničko pravosuđe,potrebno je raditi na oživljavanju inicijative MP za osnivanje Pravne akademije. Institucija koja će uticati na pretapanje svih postojećih neformalnih tela koja pružaju pravnu pomoć u jedno i to na najvišem nivou, utičući na postizanje stručne, efikasne i odgovarajuće performanse relevantnih aktera. Ova inicijativa će se još više ojačati zastupljenošću stručnjaka za maloletnike u sklopu Univerziteta Prištine.

Za povećanje standarda službi za decu prestupnike je potrebno pravilno korišćenje prijateljskih prostorija otvorenih u Policijskim stanicama (7) i Centrima za socijalni rad (5). Iako je potreba za povećanjem broja ovih prostorija u svim relevantnim institucijama velika, nepotpuno funkcionisanje ovih raspoloživih prostorija je veoma zabrinjavajuće.

Cilj 6.3: Osnivanje institucija za sprovođenje institucionalnih vaspitnih meraIako još nismo formirali posebne institucije za sprovođenje vaspitno-popravnih mera za maloletnike u skladu sa Zakonom o maloletničkom pravosuđu, primećuje se pomak u tom smeru. Vredi istaći usvajanje i početak sprovođenja projekta „Podrška za reformu maloletničkog pravosuđa na Kosovu“ IPA2013, u sklopu četvrtog rezultata koji predviđa izgradnju vaspitno-popravnog centra otvorenog tipa. Značaj ovog procesa se još više povećava razvojem plana i programa, specijalizovanih obuka, unutrašnjih programa kao što su: pravilnici, uputstva, itd, na osnovu kojih će se između ostalog omogućiti optimalniji uslovi za stvaranje uslova za sprovođenje mera odvraćanja.

Dok je tokom 2012. godine potpuno renoviran objekat kazneno-popravnog centra za maloletnike u Lipljanu (KPCL) i izgrađen je kabinet za informatiku, važno je izdvojiti sredstva za održavanje i zaštitu istog, kako se narednih godina ne bi smanjio nivo efikasnosti korišćenja. U sklopu izgradnje Instituta za sudsku psihijatriju nije predviđen poseban prostor za tretiranje maloletnika, kao što predviđa Član 29. KDP, hitno se trebaju razmotriti sve mogućnosti da se taj prostor predvidi u sklopu objekta, pre završavanja izgradnje istog.

Cilj 6.4: Jačanje saradnje između institucija za maloletničko pravosuđePovećanje saradnje i koordinacije između institucija je došlo kao rezultat funkcionisanja Saveta za zaštitu dece i maloletničko pravosuđe. Ovo vladino telo koje je tokom 2013. godine osim radnih sastanaka, uspelo da pred nadležnim institucijama istakne preporuke Izveštaja o mapiranju i proceni sistema zaštite dece u Republici Kosovo, kao i da se zalaže i prati sprovođenje istog. Vlada Republike Kosovo je međutim usvojila Pokazatelje maloletničkog pravosuđa (Odluka br. 06/129) i Protokol o sprečavanju i prijavljivanju nasilja u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja (br.21/2013). Istovremeno je reagovalo i kod nadležnih organa za izradu i sadržaj „Predloga zakona o zaštiti dečijih prava“ ističući da pomenutom predlogu zakona treba prethoditi naučna analiza na osnovu koje bi se trebao razmotriti važeći zakon, a na osnovu nalaza bi se trebalo odlučiti da li je takav zakon potreban, a ako jest koji su razlozi, potrebe i procena uticaja istih u budućnosti. Dalje, razmotren je i dopis o sadržaju dokumenta „Pravna statistika za maloletnike 2013“ koju je objavila Agencija za statistiku Kosova, preporučujući da pomenuti dokument bude sveobuhvatan, da predstavi podatke svih institucija sistema za maloletničko pravosuđe, kao i da bude u skladu sa pravnim obavezama relevantne oblasti.

U sklopu realizovanih aktivnosti za povećanje saradnje između institucija iz oblasti maloletničkog pravosuđa, je i okrugli sto koji je realizovao KIP, koji je imao za cilj razmatranje pitanja sa institucionalnog stanovišta, pitanja koja se tiču postupka odobrenja i ukidanja usvajanja i međunarodni standardi; kao i seminar na temu „potvrđivanje i poništavanje očinstva i majčinstva”.

Služba za uslovni otpust je tokom 2013. godine uspela da sklopi 156 ugovora sa različitim institucijama, ugovori koji su omogućili izvršenje alternativnih mera. Od njih 47 ugovora u Prištini, 22 u regionu Prizrena, 35 u regionu Mitrovice, 25 u regionu Peći, 16 u regionu Gnjilana i 11 u regionu Uroševca. Pomenuti sporazumi su uticali na olakšavanje pružanja



različitih usluga za maloletnike koji su prekršili zakon, uključujući i sprovođenje alternativnih mera i kazni u zajednici, posebno u pogledu društveno korisnog rada. Kao rezultat saradnje između SUOK, CSR i OOO, ukupno 5 dece je vraćeno u škole tokom 2013.

Uprkos naporima u tom pogledu, kao i na osnovu zaključaka proizišlih sa sastanaka, i dalje se primećuje i vredi istaći povećanje aktivnosti koje će uticati na povećanje i održivost međuinstitucionalne saradnje, u cilju promovisanja odgovornosti relevantnih institucija, posebno na lokalnom nivou u pogledu realizacije mera sprečavanja i pružanja usluga zaštite dece.

Cilj 6.5: Poboljšanje praćenja sistema za maloletničko pravosuđeTrenutna situacija u pogledu prikupljanja podataka ne ide u korist maloletničkom pravosuđu, to dovodi do zaključka da podaci ovog sistema nisu sveobuhvatni, kao i da dolazi do velikih kašnjenja i neodgovarajuće koordinacije tokom institucionalne razmene istih. Nesumnjivo je da su poteškoće koje proizilaze iz ove činjenice brojne, ali je ona najbitnija orijentisanje politika i prioriteta vlade na osnovu nalaza proizišlih iz netačnih podataka.

Međutim, primećuju se odgovarajući koraci ka razvoju održivog sistema za upravljanje podacima, ovom procesu je prethodilo usvajanje Pokazatelja maloletničkog pravosuđa i kreiranje baze podataka za skupljanje i obračunavanje istih. Sprovođenjem istih će se, između ostalog, omogućiti i brzo skupljanje tačnih podataka, praćenje i funkcionisanje sistema uopšte, kao i orijentisanje politika na osnovu nalaza.

Budući da prikupljanje podataka, čuvanje i efikasna analiza istih predstavljaju jak instrument ka efikasnom sprovođenju rada, ciljajući ka kvalitetnoj proceni i realizaciji uspostavljenih standarda, Sudski savet Kosova u saradnji sa Tužilačkim savetom, i uz podršku Norveške vlade, radi na realizaciji projekta SMIL putem kojeg se predviđa uspostavljanje moderne i integrisane baze podataka.

Iako su u pogledu prevazilaženja ovog veoma velikog izazova preduzeti prvi pozitivni koraci svih nadležnih institucija, potrebno je paralelno zalaganje za podizanje kapaciteta ljudskih resursa za monitoring, analizu, procenu, zastupanje i budžetiranje politika na osnovu podataka. Ako se ne postigne paralelno sprovođenje ova dva dijagrama, ponovo ćemo se suočiti sa sistemom koji je daleko od ispunjavanja definisanih standarda.

Cilj 6.6: Obezbeđivanje kvalitetne zdravstvene nege i obrazovanja u kazneno-popravnim ustanovamaI pored poteškoća tokom godina, sistem obrazovanja i zdravstva nastavljaju da funkcionišu na zadovoljavajući način u Kazneno-popravnom centru u Lipljanu. Zdravstvene usluge za decu su dostupne 24 sata dnevno. Vredi istaći i to da nijedno dete nije lečeno od bolesti koje je uzrokovala higijena. Psihološke, psihijatrijske i stomatološke usluge su dostupne svakodnevno, ali oni rade pola radnog vremena. U posebnim situacijama, na preporuku lekara specijaliste, maloletnici se šalju i u Univerzitetski klinički centar Kosova (UKCK). I pored pozitivnog pomaka, ističe se potreba ovog centra za postojanjem 24 časovnih usluga psihologa

Tokom školske 2012/2013 godine, u saradnji sa MONT su otvorena dva odvojena odeljenja, jedno za niže srednje obrazovanje, a drugo za više srednje obrazovanje. Nastavni kadar je na zadovoljavajućem nivou, zaposleno je 12 nastavnika, što omogućava ispunjavanje potreba za obrazovanjem u KPCL. Potpisan je i sporazum o saradnji između MP i MONT koji ima za cilj potpunu funkcionalizaciju škola za maloletnike u Kazneno-popravnom centru Lipljan, i dopunske časove koje će osigurati Odeljenje za obrazovanje opštine Lipljan.

Tokom 2013. godine u KPCL je primio 74 maloletnika, a u sistem obrazovanja je integrisano njih 42, a zbog prijema-oslobađanja njih 25 je završilo školsku godinu. Tačnije, u niže srednje obrazovanje je registrovano16 maloletnika, 14 od kojih je završilo godinu, dok je u više srednje obrazovanje registrovano26 učenika od kojih je 11 završilo godinu. Nijedno maloletno lice nije pohađalo nastavu pre zatvora, dok je njih 19 obučeno i sertifikovano za sledeće profile: 12 informatika, 3 elektro-instalacije, 3 hidro-instalacije – vodoinstalaterstvo i 1 građevinarstvo.

Kako bi se obezbedila prijateljska sredina i istovremeno maksimalno uticalo na obezbeđivanje blagostanja, reedukacije i rehabilitacije maloletnika, organizovane su i različite kulturne, obrazovne i sportske aktivnosti, unutar i van KPCL.



Preporuke za sektor maloletničkog pravosuđa:

• Specijalizacija nadležnog osoblja, posebno advokata branilaca dece;

• Obezbeđivanje odgovarajuće sredine za devojke, koje su smeštene u pritvor i zatvor;

• Više rada na resocijalizaciji i reintegraciji maloletnika. Za to se treba osigurati odvojena linija budžeta Službe za uslovni otpust, za podršku maloletnika u procesu resocijalizacije i reintegracije u društvo;

• Organizovanje obuke za posredovanje u krivičnim postupcima za maloletnike;

• Sastavljanje AU kojim će se definisati uslovi i postupak o mogućnosti univerzitetskog obrazovanja maloletnika, budući da se na osnovu Zakona o maloletničkom pravosuđu oni mogu držati u ovoj ustanovi do 23 godine;

• U odeljenjima za maloletnike se trebaju otvoriti prostorije za maloletnike koji dođu na saslušanje;

• Potpuna funkcionalizacija prijateljskih prostorija za decu u sedam regiona Policije Kosova i sastavljanje uputstva o načinu korišćenja tih prostorija;

• Osim završavanja programa za pružanje podrške nakon oslobađanja, vraćanja mladih u porodicu i zajednicu, potrebni su i programi i mogućnosti dugoročne resocijalizacije, uključujući zastupljenost istih u tržište rada;

• Podizanje kapaciteta vladinih službenika za praćenje politika na osnovu podataka, analize, poređenja i procene istih;

• Pokretanje baze podataka o sistemu maloletničkog pravosuđa i sastavljanje izveštaja;

• Izmena i dopuna Zakona o maloletničkom pravosuđu, u skladu sa odredbama Krivičnog zakona i zakona o krivičnom postupku i u skladu sa Konvencijom o pravima deteta;

• Profiliranje službenika Službe za uslovni otpust, Kazneno-popravnih centara i Posrednika koji rade na slučajevima dece;

• U sklopu izgradnje Instituta za sudsku psihijatriju se trebaju predvideti posebne prostorije za tretiranje maloletnika, u skladu sa Članom 29 Zakona o maloletničkom pravosuđu;

• Obezbediti 24 časovne usluge psihijatra i psihologa u KPCL;



VAŽNA MEĐUSEKTORALNA PITANJA (67% tj. izveštaj podnet za 44/66 pokazatelja)Za realizaciju dečijih prava je potreban multidisciplinski i multisektoralni integrisani pristup.

Cilj 7.1: Registracija rođenja sve deceRegistracija rođenja je veoma bitna za postojanje deteta i ulogu koju treba imati gde god ono živelo. Ako dete nije registrovano, mogućnost gubitka svega što ima je jako velika, uključujući i pravo na obrazovanje, socijalnu zaštitu, zdravstvo, i ostala zakonom garantovana prava. Pravna infrastruktura koja reguliše registraciju rođenih u Republici Kosovo je u skladu sa principima Konvencije za prava deteta, i definiše jasan postupak momentalne ali i kasne registracije, pravo na ime, državljanstvo, itd.

Trenutno, ACR ne može da pruži podatke o registraciji rođenih tokom godine, ali radi na uspostavljanju novog sistema civilnog statusa, kojim se predviđa prikupljanje tačnih podataka o broju registrovanih, uključujući sve ostale podatke o civilnom statusu pa i starost. Na osnovu izveštaja ACR „Predviđanje stanovništva Kosova2011-2061“ predviđa se da je na Kosovo tokom 2013. godine bilo ukupno 583.614 dece. U skladu sa promovisanjem značaja registracije rođenja, nastavljene su aktivnosti o distribuiranju brošure „Registracija vašeg deteta je veoma bitna“.

Registracija rođenja je besplatna, dok definisanje troškova za izvod rođenih zavisi od politika opštine, obično košta 1 euro, ali ih neke opštine u cilju podsticanja registracije rođenja izdaju besplatno, dok su pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, kao i socijalni slučajevi, isključeni iz ovog pravila.

Cilj 7.2: Zastupljenost dece u proces odlučivanja i podizanje svesti civilnog društva u vezi sa pravima detetaOdeljenje za omladinu u sklopu MKOS predvodi proces povećanja zastupljenosti mladih u proces odlučivanja, međutim ove godine OO/MKOS i pored pomenute odgovornosti nije podnelo nikakv izveštaj. Iz tog razloga je opisivanje ove situacije bilo nemoguće.

Cilj 7.3: Uspostavljanje efikasnog sistema za skupljanje podataka o pitanju dečijih pravaSituacija u vezi sa prikupljanjem podataka o dečijim pravima nastavlja da bude iste, kao što je i rečeno prethodnih godina. Iako je sistem za prikupljanje i praćenje podataka je uspostavljen, a pokriva oblast dečijih prava na centralnom i lokalnom nivou, u Agenciji za statistiku Kosova i dalje nije uspostavljen jedinstven sistem za prikupljanje podataka o deci.

Cilj 7.4: Stvaranje i uspostavljanje sredine za decu u kojoj nema oružja

U cilju ispunjavanja uloge policije i postizanja cilja o podizanju nivoa javne bezbednosti, Policija Kosova odnosno Policijsko odeljenje za zajednice i preventivu, se uporno trudila da sprovede svoje aktivnosti u svim zajednicama Republike Kosovo, pružaju mogućnost partnerstva između policije i građana. Mehanizmi kao što su Opštinski odbor za sigurnost u zajednici, Ekipe za procenu sigurnosti u zajednici, Lokalni komiteti za javnu bezbednost su svo vreme sprovodili različite aktivnosti u pogledu pružanja bezbednosti svim građanima, a posebno deci.

I pored ovih napora, stanje na terenu je drugačije, prema podacima koji se prate tokom godina bezbednosna situacija se pogoršava. Dok je 2012. godine zbog upotrebe oružja 3 dece izgubilo život a ozledilo se njih 5, 2013. godine broj dece koja su izgubila život ostaje isti, ali se broj dece koja su ozleđena zbog upotrebe oružja je porastao na 33.

Cilj 7.5: Uspostavljanje infrastrukture, sigurnih zona i dečijih igrališta MKOS je nastavilo sa svojim projektima u stvaranju odgovarajuće sportske infrastrukture za decu, Odeljenje za sport je tokom godine pružilo podršku sa 4,200,000 eura za izgradnju 13 sportskih sala, 12 sportskih terena izgrađenih u skladu sa međunarodnim standardima, uložilo je u 32 školske sportske sale, 21 od kojih su sportski tereni u skladu sa međunarodnim standardima i 23 igrališta za decu. Štaviše, Odeljenje za sport (OS) je podržalo realizaciju 10 sportskih aktivnosti za decu sa ograničenim sposobnostima u vrednosti od 26.160 € i decu pripadnike manjinskih zajednica u vrednosti od 18,780 €. Dok je Odeljenje za kulturu podržalo sprovođenje 62 kulturna projekta za decu/mlade, sektor za diverzitet i kulturni dijalog/integraciju manjina je podržao 44 projekta za decu/mlade, a sektor za stvaralačku delatnost 7, a sektor za muziku 11 projekata.

U pogledu poboljšanja međuetničke saradnje između mladih, MKOS je podržalo 10 projekata koje su sprovodili mladi iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, 14 promotivnih koncerata za mlade u muzici (etno,



džez, umetnost, itd); 6 multietničkih manifestacija u čast dana zastave svih zajednica na Kosovu preko kulturno-umetničkih aktivnosti i učešće u 14 folklornih multietničkih festivala dece/mladih u zemlji i inostranstvu.

MSPP je doprinelo podizanju svesti o čuvanju okoline, realizujući kampanju „Očistimo Kosovo“, u 13 osnovnih škola je održano 7 predavanja na istu temu, a prisustvovalo im je 1000 učenika. Takođe su distribuirane različite brošure o značaju okoline uključujući i brošuru „Edukacija i povećanje odgovornosti nad životnom sredinom“, magazin „Životna sredina“, itd. Opština Uroševac je dodelila 30.000 € za ugrađivanje podzemnih kontejnera.



Preporuke za međusektoralna pitanja:

• Realizacija aktivnosti o značaju registracije rođenja;

• Distribucija materijala o posledicama neregistracije rođenja u zdravstvenim institucijama, Centrima za socijalni rad i školama;

• Aktivnosti promovisanja kasne registracije;

• Preduzimanje odgovarajućih mera u skladu sa Poslovnikom o radu Vlade za Odeljenje za omladinu u sklopu MKOS o nesaradnji i ne sprovođenju radnih dužnosti u skladu sa normativnim aktima;

• ASK treba da uspostavi jedinstven sistem za prikupljanje podataka o deci;

• Rad na povećanju poverenja između policije i građana, sklapanjem partnerstva u cilju rešavanja problema bezbednosti u zajednici;

• Identifikacija negativnih pojava koje mogu naškoditi javnoj bezbednosti i preduzimanje hitnih mera za sprečavanje istih;

• Usavršavanje policije za zajednicu u pogledu odgovarajućeg pristupa deci;

• Veći broj zelenih površina i igrališta za decu u svakoj opštini;

• MSPP treba najmanje dva puta godišnje da sprovodi različite aktivnosti za čišćenje okoline, čime će se povećati svest o značaju životne sredine i sprovođenja zakonskih mera protiv zagađivača sredine;

• Nastavak izgradnje sportskih površina, kao što su sale i igrališta za decu;

• Povećanje budžeta namenjenog kulturnim aktivnostima za decu;

• Postoji potreba za povećanjem broja kulturnih objekata i pozorišta za decu;



OPŠTE PREPORUKE

• Međuministarski komitet za dečja prava treba da sprovodi svoj mandat u skladu sa odlukom o formiranju;

• Relevantni zakoni su sastavljeni/ izmenjeni i dopunjeni kao rezultat sveobuhvatne provere zakona;

• Harmonizacija i pojašnjenje mandata struktura za ljudska prava;

• Sprovođenje analize budžeta iz perspektive dečijih prava;

• Pripremanje nastavnika, u stručnom aspektu, kao i rukovodstva škola i opštinskih odeljenja za sprovođenje novog nastavnog plana i programa Kosova;

• Opremanje škola nastavnim sredstvima (laboratorije, tehnološka oprema, karte, globusi, radni alat, itd.);

• Profesionalni razvoj rukovodstva škola i opština;

• Povećanje broja dopunskih nastavnika u redovnim školama u cilju pružanja profesionalne podrške deci sa posebnim potrebama i teškoćama u učenju;

• Praćenje sprovođenja zakona i protokola o sprečavanju nasilja u školama;

• Praćenje sprovođenja AU o formiranju i jačanju ekipa za sprečavanje i reagovanje na odustajanje od obaveznog školovanja i neupisivanje, kao i odgovarajuće koordiniranje grupe na državnom nivou u pogledu pružanja podrške opštinama za rešavanje ovog problema;

• Izgradnja novih predškolskih institucija, koje omogućavaju zastupljenost većeg broja dece u predškolsko obrazovanje;

• Inspekcija kvaliteta hrane, higijene u predškolskim institucijama i obezbeđivanje skladnosti sa potrebama za zdrav razvoj i formiranje dece;

• Opštine i škole treba da posvete veću pažnju u pogledu identifikacije talenata i realizacije potrebnih programa za unapređenje istih;

• Unifikacija prijavljivanja rođenja između tri izvora MZ, NIJZK i ASK;

• Unifikacija podataka o dokumentima i izveštavanju, preko standardizacije postupaka i dokumenata, jasno definišući zadatke i pojedinačne i institucionalne obaveze u pogledu izveštavanja i ZIS -a, kao što je i predviđeno Strategijom o ZIS;

• Sastavljanje kliničkih priručnika i protokola o pružanju zdravstvenih usluga na osnovu evidencije;

• Realizacija neonatalne provere radi ranog otkrivanja patoloških oboljenja kod novorođenčadi koja se mogu izlečiti ako su na vreme identifikovana;

• Baza podataka o dečjem radu treba postati funkcionalna i treba se redovno koristiti;

• Svaki CSR treba da ima najmanje jednu rezervnu hraniteljsku porodicu obučenu o potrebama i pravima dece bez roditeljskog staranja;

• Specijalizacija relevantnog osoblja, posebno advokata branilaca za decu;

• Obezbeđivanje odgovarajuće sredine za devojčice u pritvorima ili zatvorima;

• Sprovođenje kampanje o značaju registracije rođenja, distribucijom materijala zdravstvenim institucijama i školama, u vezi sa posledicama neregistracije rođenja, kao i o aktivnostima koje imaju za cilj promovisanje kasne registracije;

• Preduzimanje odgovarajućih mera u skladu sa Poslovnikom o radu Vlade za Odeljenje za omladinu u sklopu MKOS o nesaradnji i ne sprovođenju radnih zadataka u skladu sa normativnim aktima;



DODATAK – OKVIR MONITORINGA



Republika e KosovësRepublika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria–Vlada-Government

IZVEŠTAJO NAPRETKU

ZA DECUStrategija i nacionalni plan za deèja

prava u Republici Kosovo, 2009-2013

Tom IV

Documents

IZVEŠTAJ O NAPRETKU ZA DECUradni sastanak Međuministarskog komiteta za dečja prava. Sastankom je predsedavao Premijer Republike Kosovo, a prisustvovali su ministri članovi Komiteta,