Jastvo kao princip i arhetip orijentacije i smisla

Moj ivot predstavlja priu o samoostvarenju nesvesnog. Sve u nesvesnom tei da se ispolji, ali i linost takoe eli da nadraste sopstvene nesvesne uslove i da iskusi sebe kao celinu. Ne mogu da se posluim naunim jezikom kako bi iskazao taj proces rasta u sebi, zato to nisamu stanju da doivim sebe kao nauni problem." K. G. Jung "Seanja, snovi, razmiljanja"

Predstojea razmatranja proistekla su iz istraivanja Jungove dubinske galaksije, pokuaja da se na jedan izbalansiran nain - onaj koji, jungovski reeno, tei "pomirenju polarnosti", saeto-opseno, jednostavno-sloeno, prikazivako-interpretativno - razmotre i specifikuju ovi vani pojmovi Jungove psihologije, sa prvenstvenim fokusom na Jastvo kao centralni pojam Junogog rada. Jasno je da je nemogue govoriti o jastvu bez blieg osvrtanja na Jungove psiholoke elaboracije procesa individuacije, procesa koji ima za cilj razvoj i upotpunjavanje individualne linosti, pa je razmatranje ukljuilo i ovaj pojam koji, zajedno sa jastvom, snano proima njegovu celokupnu analitiku misao. Ovaj razvoj jeste klasian jungovski smisao individuacije - postati ono to ve potencijalno jesi, ali sada mnogo dublje i svesnije.Individuacioni procesi se ostvaruju osveivanjem, integracijom nesvesnih delova psihe (koji su uvek prostraniji od svesnih delova), to je moguno tek svesnim uoavanjem dejstva i snage onog drugog i "suprotnog" u nama. Otud je za Junga, prvi korak na putu individuacije osveivanje ovekove Senke, svega tamnog, inferiornog, "zlog" u oveku (to e kasnije biti detaljnije razmotreno).Sve to se pozitivno postigne na ivotnom putu ovekovog sazrevanja, kao to su obelodanjivanje Persone, prepoznavanje Animusa i Anime, susret sa "mudrim starcem" i ostalim arhetipovima naeg kolektivnog nesvesnog bia, nije mogue postii bez krize, potres a, bolesti svake vrste.Istraujui prolost ljudske psihe, Jung je razmatrao transpersonalni faktor u psihi -univerzalne arhetipove, kolektivne praslike ili forme zajednike svim ljudima od prapoetka i, dakle, strukturalne elemente kolektivnog nesvesnog koji ne funkcioniu po principu uzroka i posledice ali determiniu ovekov razvoj. Doavi do zakljuka da iza uzronih odnosa i manifestacija u vremenu i prostoru, u okvirima svesnog kojim dominira Ja (ego) i linog, individualnog nesvesnog, Jung konstatuje da mora da postoji neka transpsihika realnost ili kolektivno nesvesno, dakle izvan domaaja seanja pojedinca gde se odvija relativizacija vremena i prostora. U pokuaju da na jedan sistematian i nauno priznat nain ispita i iskae lavirit arhetipskih misaonih tokova i udesne tvorevine duha, Jung kae: Nama su, dodue, potrebni izvesni teorijski stavovi zbog njihove orijentacijske i heuristike vrednosti. Meutim, oni bi trebalo da vae uvek kao isto pomoni pojmovi, koji se u svako doba mogu odloiti na stranu. Naime, mi o dui znamo jo uvek tako malo da je upravo smeno verovati da smo dospeli ve tako daleko da moemo postavljati opte teorije. Jo uvek nismo empirijski utvrdili obuhvat duevne fenomenologije: pa kako se pod takvi uslovima moe sanjati o optim teorijama?"Moda najpodobnije objanjenje razloga bavljenja problematikom jastva moemo nai u Jungovom spisu "Psihologija i alhemija" (1984), gde napominje da je nemogue zamisliti postojanje bilo kojeg odreenog lika koji bi izrazio arhetipsku neodreenost i da ga je to "Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni 2001.navelo da ovom arhetipu da psiholoki naziv jastvo. Za njega, to je pojam koji je s jedne strane dovoljno odreen da bi preneo bivstvo ljudske celovitosti, a s druge strane nedovoljno odreen da bi izrazio neopisivost i neoreeost celine. Te protivrene osobine pojma jastva, smatra Jung, odgovaraju injenici da se celina jednim delom sastoji iz svesnog, a drugim delom iz nesvesnog oveka. Ono je arhetipska slika koja iz konfrontacije vodi ka povezivanju dva parcijalna psihika sistema - nae svesti, kao nosioca nae individualne neponovljivosti, i nesvesnog u nama, njegove autonomne i instiktivne delatnosti - pomou zajednikog sredita, tj. mesta stvaralake transformacije.Jungova arhetipska psihologijaivot me je oduvek podseao na biljku koja crpe ivot iz svog rizoma. Njen pravi ibvot je nevidljiv, skriven u rizomu. Deo koji se nalazi iznad zemlje traje samo jedno leto. Tada uvene - i kao da nikada nije ni postojao, poput prolaznogpriviinja. Kada razmiljamo o neprekidnom razvitku i propadanju ivota i civilizacija, ne moemo da izbegnemo utisak krajnje nitavnosti. Pa ipak, nikada nisam izgubio oseanje da neto ivi i traje ispod venog toka. Ono to moemo da vidimo samo je prolazni cvet. Rizom je ono to ostaje."K. G. Jung

Status Jungove psihologije u novije vreme ne moe se jednoznano odrediti, ve su prisutna bar dva trenda: po nauno orijentisanim psiholozima Jung zapravo i nije psiholog nego moderno otelovljenje okultnog metafiziara i proroka. Po tom stanovitu, cela teorijska gromada Jungove psihologije je bezvredno okultno spekulisanje, jo ranjivije na kritiku od Frojdove, u dobroj meri diskreditovane psihoanalize. Medjutim, Jung zahvaljujui svom specifinom (esto kritikovanom) pristupu koji je obogaen mitologijom, arheologijom i uporednom teologijom, i oplemenjen istonjakom filozofijom (filozofijom upaniada), dobija neprocenljive analogije koje su donele dragocene rezultate u radu sa pacijentima. S tim u vezi, Jung kae: Naime, za laika, koji je u sferi linog i racionalnog uinio sve to je u njegovoj moi, a ipak nije naao bilo kakvog smisla i zbog toga nije zadovoljan, beskrajno mnogo znai to moe stupiti u iracionalnu sferu ivljenja i doivljavanja. Time se menja i aspekt obinog i svakodnevnog, kome ak ova promena moe dati novi sjaj. Najvie, konano, zavisi od toga kako se posmatraju stvari, a ne od toga kakve su one. Najmanje sa smislom je uvek vrednije od velikog bez smisla."Jungova psihologija optereena je i dilemom u vezi definisanja ili imenovanja njegovog celokupnog rada: najei pojam koji sreemo je analitika psihologija, esto dubinska psihologija, a neretko (to je, moda, i najprimereniji naziv) arhetipska psihologija. Jungov model psihe moemo svesti na nekoliko glavnih strukturalnih elemenata: ego ili svesno bie - to je ekvivalentno Frojdovoj definiciji ega; lino ili individualno nesvesno ili dinamiko skladite poriva, frustracija, strepnji i elja pojedinca i kolektivno nesvesno ili, po Jungu, rezervoar nesvesnih sadraja nastao tokom ljudske evolucije.Poslednja instanca Jungovog modela psihe je i najkontroverznija, te odvaja Jungovu psihologiju od ostalih varijanti psihoanalize i pribliava je drevnim okultnim uenjima. Po istraivanjima teoretiara Jungove misli, izgleda da su se dva toka susrela u Jungovoj definiciji kolektivnog nesvesnog: konvencionalna medicina kakva se poduavala u Cirihu krajem 19. veka i indijska upaniadska tradicija, kao i zapadne okultne struje gnosticizma i alhemije.Kolektivno nesvesno predstavlja celinu nesvesnih sadraja duevnog ivota oveka koja je determinisana kulturom, socijalno-istorijskim okvirom ivljenja, tanije, obelejem nesvesne kolektivne prirode. Kolektivno nesvesno je onaj sadraj nesvesnog ivota ljudi koji se ne iscpljuje samo i induvidualnom nesvesnom, u frojdovskom smislu rei, nego je rezultat kumuliranog naslea nesvesnog iskustva celokupne drutvene zajednice, ponekad i celog oveanstva. Re je o praslikama simbolikog znaenja, koje dolaze do izraaja u snovima, delima slavnih umetnika, ija simbolika vrednost transcedira vreme i prostor u kojem je nastala. Slike nesvesnog nameu veliku odgovornost. Odustajanje od njihovog tumaenja, ili izbegavanje etike odgovornosti, liava oveka njegove celovitosti i njegov ivot pretvara u bolnu nedovrenost." Naime, poniranjem do dubokih slojeva individualne psihe, postaju dostupne arhajske poruke utisnute ili urezane u temeljne oblike kolektivnog kulturalnog iskustva kroz beskonana ponavljenja. Drugim reima, svojevrsnom arheologijom nesvesnog moemo, dakle, saznati "ono to znamo ali to do tada nismo znali da znamo". Ovaj nesvesni materijal Jung je smatrao "fundamentalno objektivnim" u smislu da se njegova predstava u svesti moe prouavati: kad aspekti kolektivnog nesvesnog postanu svesni, oni se mogu prouavati kao elementi objektivne psihe.Mundus archetypes - Arhetipski svet Arhetipovi su energetski vodii iz nae podsvesti, koji nam pomau da sveobuhvatno sagledamo i realizujemo svoje potencijale na razliitim planovima ivljenja. Ti obrasci ive u prostorima kolektivnog nesvesnog, a to predstavlja nasleeno iskustvo celokupne ljudske rase i u tom smislu arhetipovi su univerzalni, zajedniki izraz uobiajenih ljudskih potreba, nagona i mogunosti."K. G. Jung

Arhetip je Jungov pojam koji se odnosi na uroene i univerzalne obrasce ponaanja i miljenja, koji predstavljaju osnovne strukturne i dinamike elemente kolektivnog nesvesnog.Celokupnost svesnih i nesvesnih zbivanja ine psihu; ona se, dakle sastoji iz dveju sfera: sfere svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se inei jedinstvo. Sfera svesti je samo mali deli totalne psihe. Ona je, recimo, kao neko malo ostrvo u moru nesvesnog. Iako je nae Ja samo jedna taka u centru ovog ostrva, ono dobija centralno znaenje u celoj naoj psihi, jer sva naa iskustva, kako spoljanjeg tako i unutranjeg sveta, moraju da prou kroz to nae Ja da bi uopte bila opaana. Meutim, naa svest moe da opaa i shvati samo mali broj sadraja u isto vreme - ostali sadraji se ne nalaze neposredno u svesti, mada jedan njihov deo moe svakog asa da bude dozvan u svest. Ova oblast zaboravljenih ili potisnutih sadrzaja pripada individualnom ili linom nesvesnom.Arhetip (gr.arhetypon, od arche - poetak; typos - oblik, obrazac) je, dakle, sadraj kolektivnog nesvesnog, koji se izraava odnosno pojavljuje u snovima, umetnikim delima, vizijama, religijskim i mitolokim sadrajima. Arhetip ini optu osnovu duevnog ivota pojedinca i predstavlja glavni predmet analize snova u Jungovoj psihoterapiji. Pojam arhetipa se takoe moe oznaiti kao hipotetiki kontrukt koji oznaava uroene, univerzalne i nesvesne dispozicije za izvesne, emocijama nabijene predstave, ideje ili oblike ponaanja. On je sam po sebi nesaznatljiv i nepredstavljiv, ali se moe prouavati preko svojih manifestcija na kolektivnom planu (u mitskim slikama i simbolima. . .) i individualnom (u snovima, vizijama, simptomima i parapsiholokim doivljajima). Arhetip sainjavaju onaj sveopti, nasleeni okvir celokupnog iskustva. Oni su uroeni obrasci miljenja, oseanja i delanja, a ima ih koliko i bitnih ljudskih doivljaja. Svaki ovek se u toku svog ivota neizbeno susree sa prirodnim i natprirodnim silama, sa roenjem, svadbom i smru, te kao rezultat vekovima taloenog tipinog iskustva brojnih generacija predaka nastaju arhetipske predstave energije, Boga, demona, heroja, deteta, mudrog starca, smrti i ponovnog roenja. A kao proizvod upoznavanja unutranjeg sveta nastaju arhetipske figure koje predstavljaju podsisteme u linosti kao to su: Persona, Senka, Anima, Animus, Mana - linost i Sopstvo. Funkcija arhetipa je da pojedincu olaka snalaenje u ivotno vanim, kriznim situacijama.U irem smislu, arhetip oznaava prvobitni model, prototip, prauzor ili pratip. Prvi put re arhetip Jung je upotrebio tek 1919. godine. Ovaj izraz Jung je uzeo iz Corpus Hermeticum i iz spisa Dioniziusa Areopagite. U potrazi za sutinom arhetipova Jung je morao da dospe do oblasti mitologije, alhemije i istorije religija i na taj nain je vremenom postao jedan od najuvenijih istraivaa mitova u naem veku.Od 1946. godine Jung je dopunio svoje ranije uenje o arhetipovima, razlikujui arhetipove za sebe, to jest one koji su potencijalno prisutni u svakoj psihikoj strukturi, i one koji postaju aktuelni, koji se mogu opaati onda kada stupe u oblasti svesti kao arhetipske predstave ili arhatipski proces, stalno pri tome varirajui u svome nainu ispoljavanja, zavisno od opte konstelacije zbivanja. U stvari, sva ivotna ispoljavanja, ukoliko su uopte ljudske i tipine prirode, poivaju na arhetipskoj osnovi, sve jedno da li se manifestuju kao bioloska, psiho-bioloska ili duhovna ispoljavanja.Po Jungu, kolektivno nesvesno sadri etiri arhetipa ili univerzalna praoblika ili obrasca: Jastvo, Animus, Anima i Senka. Ti arhetipovi su nalik na ideje ili forme u Platonovoj filozofiji (samo se kod Junga ne mogu direktno percipirati, nego tek u manifestacijama).Od mnotva arhetipova, Jung, dakle, kao najvanije ili tipine izdvaja sledee:

Jastvo ili pravo ja osobe, nadlini centar psihe koji je, na paradoksalni nain, i sadri. Jung ga je izjednaio s Atmanom iz Chandogya upaniade , Buddha prirodom iz tekstova Zen budizma, Lapisom alhemiara i Nousom Plotina. U tradicijama se, po Jungu, Jastvo najee manifestuje kao primordijalni ovek, Adam Kadmon u kabalistikom judaizmu, Mahapurusha u hinduizmu, Antropos u gnosticizmu, Hrist kao Logos u hrianstvu ili Buda u budizmu. Animus (lat. animus - duh) je praslika mukarca u eni ili skriveni mukarac u eninom nesvesnom. Animus je olienje naela oinskog logasa, uma, logike i reda u enskoj psihi. On posreduje izmeu svesnog ja ene i njoj nepoznate vlastite unutranjosti, njenog linog i kolektivnog nesvesnog. (Ukoliko u toku individualcije ena potisne svog animusa, tada on hipertrofira u nesvesnom, to se manifestuje kao njena opsednutost redom, logikom na tetu emocija, zatim krutou, kao i u preterano tvrdoglavom, despotskom i svadljivom ponaanju). Anima (lat. anima - dua) je praslika ene u mukarcu odnosno enski princip u njegovom (mukarevom) nesvesnom. Anima obuhvata i personifikuje materinski eros, odnosno psihike kvalitete kao to su intuicija, slutnja, udljivost, sklonost iracionalnom. Anima je posrednik izmeu ja i nesvesnog pojedinca, ona je psihopompos - vodi dua. Zahvaljujui njoj, ovek nalazi izlaz iz tekih situacija koje se razumom ne mogu reiti, a oslanjajui se na njeno vostvo umetnik i naunik dolaze do svojih uvida i otkria. Ako pojedinac odbaci svoju animu, tada ona postaje opasna, destruktivna i sveti se u vidu udljivog raspoloenja, nervozne preosetljivosti, bezrazlone potitenosti ili kobne ljubavi. Anima mukarca ima strogo istorijski karakter. Kao personifikacija nesvesnog, ona se vraa u praistoriju, i otelovljuje sadraje prolosti. Ona oveka upoznaje sa elementima iz njegove praistorije. Za pojedica, anima predstavlja celokupni ivot koji se odigrao u prolosti i jo uvek ivi u toj osobi. U poreenju sa njom uvek sam se oseao kao varvarin koji zapravo nema nikakvu istoriju - kao bie koje je izniklo ni iz ega, koje nema ni prolosti ni budunosti.,, Senka je sredinja prepreka koja koi i unitava pojedinca, unutranji avo- suma autodestruktivnih i konstriktivnih energija nesvesnog.Senka, iako esto nevidljiva, nerazdvojno je vezana za nas, jer pripada jedinstvu nae linosti. Senka je naa ,,druga strana" ili ,,tamni brat" u nama. Ona predstavlja arhetipsku figuru koja se u predstavi primitivnog oveka pojavljuje i danas, personifikovana u raznim formama. Ova naa druga strana, koja je iz moralnih, estetskih ili iz bilo kojih drugih razloga odbaena od nae svesti kao neprihvatljiva, jer se suprotstavlja svesnom principu, nije nita drugo nego jedna ili vie od onih inferiornih funkcija koje zajedno sa dominantnim predstavljaju osnovu psihikog ivota.

Suoiti se sa Senkom znai bespotedno i kritiki postati svestan svoga bia. Duevne slike Animusa i Anime posreduju izmeu Ja i unutranjeg sveta. Jedna narodna poslovica kae da svaki mukarac nosi svoju Evu u sebi. U kojoj meri svaki mukarac nosi i psihiku enu u sebi, odnosno da li svaka ena nosi u sebi i neki psihiki otisak mukaraca, problematika je za koju se Jung posebno interesovao. Od ranije je bilo poznato da svaki ovek osciluje izmeu mukarca i ene u sebi i za ovo tvrenje postoji embrio-anatomsko-fizioloka osnova.Ovu veitu Evu u svakom mukarcu Jung je nazvao Anima, odnosno veitog Adama u eni, Animus, smatrajui ih arhetipskim vrednostima. Susret sa Animusom i Animom najee je dogaaj druge polovine ivota. U prvoj polovini sve je jo i suvie nediferencirano, emocije su jo jake da bi omoguile proces razlikovanja, diferenciranja i izbegavanja projekcija. Druga polovina upuena je na jaanje misaonog procesa, traenje sinteze i postavljanje linosti prema uravnoteavanju suprotnih, nesvesnih tendencija.Po Jungu, arhetipovi se ukazuju u snovima, sanjarenjima, slobodnim asocijacijama preko simbola meu kojima su najpoznatiji mudri starac (za Jastvo), kralj (moe biti Jastvo, a i Animus - u zavisnosti od konteksta), kraljica (Jastvo, ali i Anima) i sl. Takoe, vanu ulogu u Jungovoj psihologiji ima Persona ili maska - lik koji personalnost navlai ili se u nju uvlai, uglavnom nesvesno, kroz interakciju sa drugim ljudima i u tokom adaptacije raznim ivotnim situacijama. Persona je, esencijalno, uloga ili maska koju linost igra u ivotu (otac, domaica, slubenik, vojnik, etc.).Cela Jungova psihologija se moe sumirati u jednu re: individuacija. Individuacija je, kao to je ve pomenuto, rast personalnosti koja, u iskustvima i dramama ivota, kroz susret s arhetipovima dolazi do ostvarene zrelosti i celovitosti. Po Jungu, njegova psihologija namenjena je vie ljudima zrelijeg doba koji su realizovali svoje line ambicije (seks, karijera, porodica, drutveni status) te se, zasieni ivotnim iskustvima, nalaze na pragu duhovne krize i propitivanja onoga to se esto zove smisao ivota. Potencijalni prigovor da, tako definisanoj, njegovoj psihologiji nedostaje univerzalnost Jung je otklonio tvrdnjom da i mladi ljudi mogu oseati snaan poriv za individuacijom, no da se to ipak ee dogaa u zrelijem ivotnom dobu: izuzetci bi bili veoma rano psihiki razvijeni pojedinci, te ljudi takve psiholoke konstitucije kojima su "stubovi i ciljevi" ljudskog postojanja - porodica i karijera -u drugome planu. Sam je Jung prihvatio Frojdov obrazac formiranja linosti u ranim fazama detinjstva, ali je insistirao na tome da je Frojdova celokupna vizura ograniena i povrna: po Jungu, Frojd je u skladu s mehani ko-materijalistikom paradigmom i svojim hidraulikim modelom psihe zapravo nametnuo parcijalno vrednu interpretaciju ivotnog rasta kao univerzalnu - ili, stigavi na pola puta, pomislio je da je preao sav put. Jungov obrazac psihikoga rasta, inkorporirajui Frojdov, predstavlja pojedinca kao bie koje, svesno i nesvesno, stremi realizaciji stanja punoe sopstva (neto nalik na diktum iz Shakespeare-ovog Hamleta- Budi veran svom istinskom Ja). Individuacija je proces u kome ovek, apsorbujui psihike energije koje emaniraju iz arhetipova kolektivnog nesvesnog u individualno svesno iskustvo, te transcedirajui opstrukciju unutarnjeg neprijatelja ili Senke i time ekspandirajui polje ego-personalnosti, raste do vrhunca susreta sa simbolima Jastva (esto prikazanim u likovima osnivaa religija poput Hrista, no, neretko u slikama celovitosti kakve je Jung naao u hinduistikim i budistikim mandalama, geometrijski pravilnim i zaokruenim figurama), ostvarujui time istinski ivotno ispunjenje i celovitost.injenica je da sam ja, psihijatar, gotovo na svakom koraku svog experimenta morao da tonem u isti psihiki sadraj koji predstavlja grau psihiza i temelj ludila, svakako da je ironina. Upravo fundus nesvesnih slika unosi kobnu smutnju u svet duevnog bolesnika. Ali, to je takoe matrica mitopoetske imaginacije koja je iezla iz naeg racionalnog doba. Iako je takva imaginacija opteprisutna, ona je istovremeno tabuisana i zastraujua, tako da se preputanje hodu po nesigurnoj stazi koja vodi u dubine nesvesnog pokazuje kao rizian opit ili neizvesna pustolovina. Ovu stazu smatraju stazom zabluda, dvosmislenosti i nesporazuma. Seam se Geteovih rei: Drzni se da otvori vratnice pored kojih svako rado mine."(Faust, Prvi deo) Nepopularno, neizvesno i opasno, to je putovanje ka otkriu drugog pola sveta." U Jungovoj psihologiji se pojavljuju, kao temeljni, jo dva pojma: psihoidnost realnosti i sinkronicitet. Prvi je Jung definisao metaforiki: psiha i fizika stvarnost su lice i nalije istog novia. Iz ove tvrdnje se, makar u naznakama, moe zakljuiti da je kod Junga postojala sklonost objektivnom idealizmu: budui da realnost nije projekcija psihe, niti je psiha manifestacija oblika visokoorganizirane stvarnosti, najrealnije je rei da po Jungu fundamentalna stvarnost obuhvata i sadri kako mentalne tako i materijalne elemente, no jedan ne proizilazi iz drugoga. Ovakav pristup, koji je zapravo nejasan ontoloki i metafiziki iskaz, Jung nije sasvim razjasnio. Svojstveno toj metafizici, Jung je postulirao i novi prirodni zakon - sinkronicitet. Po njemu, radi se o akauzalnim vezama meu pojavama u materijalnom univerzumu i ljudskim psihikim doivljajima - opet, ovde pojave idu jedna uz drugu a ne proistiu jedna iz druge. Ilustracije su najee iz podruja parapsihologije (telepatija, prekognicija, etc.) ili disciplina kao astrologija ili I Ching.Kolektivno nesvesno prema Jungu je, dakle, najstariji, najdubji i najuticajniji sistem psihe koji predstavlja duhovnu riznicu nasleenog iskustva predaka, datog u obliku uroenih predispozicija za odreen nain ovekovog doivljavanja i reagovanja na okolinu. Za razliku od linog nesvesnog, kolektivno nesvesno je univerzalno i transcedentalno, tj. nadlino. Svi ljudi, bez obzira na istorijsku epohu ili kulturu, imaju priblino isto kolektivno nesvesno; ono je uroena osnova, temelj celokupne nadgradnje linosti: njenog linog nesvesnog, ja, karaktera i svih ostalih viih struktura i funkcija. Ovo nadlino nesvesno moe biti opasno, iracionalno i destruktivno ako je zanemareno i neshvaeno, ali se u njemu nalaze i mnoge najvie vrednosti i dragoceno duhovno iskustvo i mudrost hiljade generacija predaka koje je vekovima taloeno. Transcedentni centar psihe i celovitost - JastvoCelokupni fenomeni linosti oigledno se ne poklapaju sa Ja, tj sa svesnom linou, ve obrazuju veliinu koja se mora razlikovati od Ja. Jedna takva nunost prirodna je samoza psihologiju koja se bavi injnicom nesvesnog. Ali za nju je od velikog znaaja takvo razlikovanje. (...) Stoga sam predloio da se postojea, ipak ne potpuno uhvatljiva celokupna linost, obelei kao jastvo. Ja je prema definiciji podreeno jastvu i ponaae se prema njemu kao deo prema celini."K. G. JungJastvo je nedvosmisleno najfundamentalnija crta Jungove vizije; to je sutina njegove psiholoke teorije i, donekle, ono to ga umnogome izdvaja od ostalih izuavalaca dubinske psihologije i psihoanalize. Dok mnogi psiholozi koriste termin self u svojim klinikim studijama, niko od njih zapravo nema na umu isti domen koji je Jung pokuavao da obuhvati svojim konceptom.Kod Junga, jastvo je transcedentno to znai da nije definisano ili nije sadrano u psihikom polju, ve se vie nalazi izvan njega i na vaan nain ga definie (i determinie). Ovaj stepen transcedentnosti jastva razlikuje Jungovu teoriju od teorija drugih self-teoretiara. Jasto formira podlogu za subjektovu uzajamnost sa svetom i sa strukturama Bia. U jastvu su udrueni i subjekat i objekat i ego i drugi u zajednikom polju strukture i energije. Tipina upotreba rei self u engleskom jeziku oteava vrednovanje onoga na ta se Jung usredsreuje u svojoj teoriji. U svakodnevnoj komunikaciji, self je ekvivalent za ego; kada kaemo da je neko sebian, mislimo da je egoistian ili narcisoidan. Ali, u Jungovom reniku self ima suprotno zaenje. Rei da je neko selfocentrian ne znai da je egoistian ili narcisoidan, ve vie filozofski nastrojen, sa irokom perspektivom. Kada je ego dobro povezan sa jastvom, osoba se nalazi u vezi koja ima transcedentni centar i - precizno, ali ne i narcistiki - zalae se za ostvarenje razgovetnih ciljeva i kratkoronih dostignua. Kod takvih osoba postoji osobina slobodnog ega i izgleda kada se one konsultuju sa dubljom i irom stvarnou od one praktine, racionalne i line koja je tipina za svesni ego. U prilog navedenog, Jung kae: Egoiste nazivaju samoivima to, naravno, nema nieg zajednikog sa pojmom Sopstva. (...) Nasuprot tome izgleda da samoostvarenje stoji u suprotnosti sa samoodricanjem. Ovaj nesporazum je opti, poto se pravi nedovoljna razlika i izmeu individualizma i individuacije." Simboli JastvaIstraujui simbol, um je upuen prema idejama koje lee izvan domaaja razuma."K. G. JungZa Junga, iskustvo Jastva - tog najmanje linog od svih arhetipova - bilo je izuzetno dramatino. Nastalo je iz njegovih unutranjih borbi i komeanja i dalo zavrnicu jednom razdoblju njegovog ivota, koje ga je esto teralo da se pita da li gubi pravac u divljini psihe. U svojoj autobiografiji on naziva ovo razdoblje suoavanje sa nesvesnim. Sada, kada je nastavio da posmatra, oslukuje i belei svoja unutranja iskustva, njegova otvorenost prema arhetipskom kraju psihikog kontinuuma porasla je, kao i otvorenost prema duhovnom svetu u kojem se pojavljuje.Rano sam uvideo da odgovori na probleme i sloenost ivota po pravilu vrede veoma malo ukoliko ne dolaze iznutra. Spoljanja deavanja ne predstavljaju nikakvu zamenu za unutranje iskustvo. U stanju sam da razumem sebe samo u svetlu unutranjih dogaaja. Oni daju jedinstvenstvenost mom ivotu." Nakon jedne svoje vizije odluio je da u svojoj autobiografiji zapie sledee rei: Ovo iskustvo treba prihvatiti takvo kakvo je bilo, odnosno kakvo je izgledalo da jeste. Nema sumnje da je ono bilo povezano sa mojim tadanjim emocionalnim stanjem koje je pogodovalo parapsiholokom fenomenu. Radilo se o nesvesnoj konstelaciji iju sam osobitu atmosferu protumaio kao numen nekog arhetipa. Intelekt bi, naravno, voleo da sebi osiono pripie nekakvo prirodno nauno tumaenje ovog dogaaja, ili, pre, da itavu stvar okarakterie kao krenje pravila. Ali, kako bi svet bio dosadan kada se pravila ponekad ne bi krila!(...) Poinjem od nieg. Nita je isto to i sve. U beskraju sve je isto to i nita. Nita je i puno i prazno. Moe jo neto da kae o niemu, na primer, da je belo ili crno, ili, opet, nije ili jeste. Ovo nita i sve nazivamo PLEROMA." Ovo je bilo jedno od mnogobrojnih neobinih doivljaja psihe tokom godine sukoba sa nesvesnim. Jung je nastavio ivot i profesionalni praktini rad na svetovnom nivou. Spontano i "rutinski" poeo je da crta krugove i da ih prouava, jer je oseao snanu potrebu za tim. Nakon ove "aktivnosti" osetio bi osveenje i bio bi usresreen i spreman za novi dan. Neki od ovih crtea postali su veoma upotpunjene umetnike slike. Jung ih je kasnije uporedio sa onim koje su tibetantski budisti nazivali mandalama, slikama koje su predstavjale kosmos, duhovni univerzum. Jung je shvatio da je zapravo reprodukovao univerzum smeten u osnovi arhetipske sheme, koja ima veze sa uspostavljanjem reda stvari. Ovo iskustvo ga je, na kraju, dovelo do zakljuka da ako dopusti spontano odvijanje psihikog procesa, isti dolazi do svog linog kraja i dozvoljeno mu je da se u potpunosti izrazi; cilj ovog procesa mora biti ispunjen, konkretan da bi se manifestovale univerzalne predstave reda i jedinstva. Prema Jungu je sve, i u kosmosu i u oveku, kao mikrokosmosu, usklaeno prema nekom nevidlljivom redu i getaltu, ali ovaj red treba otkriti, i to najpre u sebi, ili u prirodi i vasioni.Dok sam boravio tamo, svakog jutra bih u svesci skicirao mali kruni crte, mandalu, koja je po svemu sudei odgovarala mom tadanjem unutranjem stanju. Uz pomo tih crtea mogao sam iz dana u dan da pratim svoj psihiki preobraaj. . . Iz te razdraenosti i nesklada u meni sledeeg dana je proizala nova mandala: jedan deo njene periferije naglo se prekidao i time je simetrija bila naruena. Tek sam postepeno otkrio ta mandala doista predstavlja: oblikovanje, preoblikovanje venog smisla, veni razgovor. A to je Sopstvo, celina linosti, koja je harmonina ukoliko se sve skladno odvija, ali koja ne trpi samozavaravanje."

Reprodukcija ove mandale nalazi se na naslovnoj strani koricaza knjigu "Archetypes and the Collective Unconsious"Moja mandala je predstvaljala kriptograme stanja Sopstva koja su mi svakog dana iznova prikazivana. U njima sam video Sopstvo - to jest, moje celokupno bie neposredno na delu... Nepogreivo sam oseao da predstavljaju neto kljuno, i tokom vremena sam preko njih zaista stekao ivu predstavu Sopstva. Sopstvo, mislio sam, nalikuje monadi, koja predstavlja mene i moj svet. Mandala reprezentuje tu monadu, i odgovara mikrokosmikoj prirodi psihe." "Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"), 196.str.Mandala"Najmoniji religijski simbol je krug. Krug je jedna od velianstvenih primordijalnih slika oveanstva i, razmatranjem slike kruga, mi zapravo analiziramo sebe. (...) Veina mandala imaju intuitivni, iracionalni karakter i, kroz njihov simbolini kontekst, vre retroaktivni uticaj na nesvesnost. One stoga imaju "magini" znaaj, kao ikone, ija mogua efikasnost nije nikada svesno nedostajala pacijentima.".K. G. Jung

Radom K.G. Junga ispreplele su se drevna misao i savremena nauka. Prouavajui mandale koje su se javljale u crteima i snovima njegovih pacijenata, K.G. Jung zakljuuje da one izraavaju stanje u kome se nalazi psiha, i da su istovremeno sredstvo komunikacije svesnog i nesvesnog, koje u posmatrau budi vedrinu i oseaj da ivot ima svoj red i smisao.Mandala je univerzalni simbol koji izraava intuiciju reda celovitosti. Da bi se imenovao arhetipski faktor koji je operativan u psihi, ostvarujui taj cilj i shemu, Jung je upotrebio pomenuti termin jastvo, sledei indijske Upaniade u njihovim odreivanjima uzviene linosti, atmana. Ovo iskustvo iscrtavanja i elaboriranja mandala ostae kod Junga centralno iskustvo jastva: ono se pojavljuje u svesti polako, spontano i kroz iskustvo.U jednom drugom odlomku Jung tvrdi da je jastvo sredite linog mita. Kasnije ga je shvatio kao glavni arhetip (Jedan) iz kojeg su svi drugi arhetipovi i arhetipske predstave proizali. Jastvo je magnetsko sredite Jungovog psiholokog univerzuma; njegovo prisustvo privlai iglu kompasa ega na istinski sever. Koristei se formama mandale u psihoterapiji, on ih posmatra kao instrumente uz iju se pomo u postojanje uvodi poredak. Zbog toga, kao definiciju mandale navodi stih iz Geteovog Fausta: ...oblikovanje, preoblikovanje venog smisla, veni razgovor.Pre nego to krenemo na opis simbola i mandala, treba napomenuti da su rei i ideje jezik svesnog uma, odnosno intelekta. Podsvest ima svoj vlastiti jezik, zasnovan na simbolima, bojama i zvucima. Simboli su u stvari arhetipovi podsvesti koji za sebe vezuju mnotvo prolog iskustva. ovek je oduvek koristio simbole kako bi vlastite tenje i spoznaje sauvao od zaborava. Simbol je bio i jeste vezan za razliite aspekte ljudskog ivota: za pojam harmonije, smrti, venosti, ljubavi, kreacije, besmrtnosti, etc. Zbog toga on ne predstavlja samo nasleenu kulturnu batinu prolosti, ve i nain izraavanja i komuniciranja oveka danas.

U kotekstu karakteristika simbola, prema formi, simbol moe biti re, slika, situacija, ili bilo koja forma iz ivota prirode i oveka, univerzuma. Prema sadraju, simbol poseduje vie od direktnog znaenja forme. Njime predoavamo pojmove koje ne moemo u potpunosti odrediti i shvatiti. Simbol je, na neki nain, ifra tajne koja u sebi skriva odreenu istinu o oveku, prirodi, o zakonima postojanja. To su sadraji koji poprimaju ulogu simbola, jer reima ne moemo u potpunosti da izrazimo ni njihovo bogatstvo, ni dubinu, ni razliite aspekte.Pri susretu sa simbolom esto se pitamo o njegovom znaenju i, nezavisno od vlastitog iskustva ili znanja, oseamo vanost tog znaenja. Ono nas neshvatljivo dotie, bez obzira na to pripada li simbol nekoj minuloj kulturi, umetnosti, ili snu koji smo upravo sanjali.Tu se krije jo jedna bitna karakteristika simbola: osim to poseduje vlastitu sadrajnu vrednost, takoe sadri i razliite nivoe znaenja, zavisno od osobe koja se s njime susree. Zato je simbol vrsta maske, zaklona pojma. To je veoma vano znati zbog estog obiaja da se simbolu pridaje fiksna jednoznanost, uzimajui kao objanjenje samo jedan od mnogih aspekata koje simbol poseduje. Takva povrna tumaenja ne samo da osiromauju sadrajno bogatstvo simbola, nego ga zapravo ine mrtvom formom u odnosu na razliite posmatrae.Moderna psihologija smatra da su simboli eme koje stavljaju u pokret itavu psihu oveka. Naime, ovek se susree ne samo s mnogostrukim znaenjima odreene forme, ve ih stavlja u odreeni odnos s drugim pojavama i samim sobom. Na taj nain, on u psihu uvodi novi poredak mnogostrukih dimenzija.Svi, naravno, imamo razumljivu potrebu za nedvosmislenom jasnou; ali, pri tom se zaboravlja da su stvari due procesi doivljavanja tj. da su preobraaji koji se nikako ne smeju jednosmisleno oznaavati ako ne elimo da ivo kretanje pretvorimo u neto statino. Neodreeno - odreeni mitologem i presijavajui simbol izraavaju duevni proces tanije, savrenije i time beskrajno jasnije nego i najjasniji pojam; jer, simbol ne posreduje samo jedan uvid u pojavu, nego i - to je moda isto tako vano - jedan sa-doivljaj, odnosno po-doivljaj pojave ija se dvostruka svetlost moe razumeti samo jednim neofazivnim saoseanjem a nikada grubim zahvatom jasnosti."K. G. Jung (1987.)Prilikom doivljaja jednog aspekta simbola, u njemu se ve nazire sledei, jo neotkriveni aspekt koji ponovno zahteva ovekovu unutranju aktivnost. Tako se s pravom moe rei da je simbol uvar tajne iza koje se skriva jo jedna, zatim jo jedna i tako dalje, u beskraj...Govorei o mandali kao o simbolu, pristupamo joj kao kompleksnom sadraju u kome uoavamo odnos: skriveno i vidljivo u oveku; psiha i delovanje psihe na delo, ivot oveka. Za stare civilizacije mandala je bila jedan od naina ostvarivanja veze oveka s prirodom i sa samim sobom. Ostvariti vezu znailo je upoznati prirodne zakone koji istovremeno vladaju u oveku i u svetu koji ga okruuje. Ostvariti vezu znailo je i upoznati sebe kao celovito bie, i vlastiti ivot uskladiti sa ivotom prirode kao celine.

Kada sam poeo da crtam mandale shvatio sam da sve staze koje sam sledio, da svi koraci koje sam preduzeo vode nazad do jedne take - to jest, do sredinje take. Postajalo mi je sve jasnije da mandala predstavlja sredite. To je staza koja vodi ka sreditu, ka individuaciji. (...) Poeo sam da shvatam kako cilj psihikog razvoja predstvalja Sopstvo. Linearna evolucija uopte ne postoji: postoji samo cirkumambulacija Sopstva. Jednoobrazni razvitak u najboljem sluaju moe da se javi samo na poetku; kasnije, sve tei sreditu. Ovo saznanje mi je pruilo sigurnost, i moj unutranji mir se postepeno vratio. Znao sam da otkriem mandale kao izraza Sopstva doseem ono to je za mene bilo najbitnije.""Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")Pojam mandala sadravao je ideju harmonije unutar makrokosmosa - svemira i mikrokosmosa - oveka, harmonije koja se procesom ivljenja ostvaruje u oveku i u prirodi. Forme mandale izraavale su viziju ove ideje i zato nikada u istoriji nisu konstruisane dve iste mandale.Re mandala znai krug ili ono to okruuje, a njeno znaenje sadri i osnovne karakteristike forme: niz razliitih simbolikih likova i prikaza koji su smeteni u formu kruga ili etvorougla oko sredita.Mandala krunog oblika naziva se jo i univerzalna mandala. Prikazuje sliku koja se iri oko duhovnog centra sveta. Izraava viziju zakona u makrokosmosu - svetu.etvorougao kao krajnji okvir mandale vezan je uz sliku oveka - mikrokosmosa. Takve mandale izraavaju strukturu jezgra ljudske due i nazivaju se individualne mandale.Sredite je zajednika komponenta individualne i univerzalne mandale. Simbolizuje poelo, apsolutnu stvarnost koja daje inicijalni impuls ivota univerzumu i svim njegovim delovima, pa i oveku. Sredite je arite, polazite svih procesa: od jednostrukog ka mnogostrukom, od unutranjeg ka spoljanjem, od neizraenog ka izraenom. Svi ovi vidljivi i nevidljivi ivotni procesi vraaju se ponovno svom izvoritu u traenju jedinstva. Sredite oznaava magnetsku taku oveka i sveta; sveti grad - spoj tenje i ostvarenja evolucijskog puta.Forme mandale, kroz istoriju civilizacija zadravajui svoje osnovne komponente, sadravale su i simbole karakteristine za pojedinu civilizaciju. Danas ovaj simbol moemo da posmatramo kroz specifine simbolike prikaze Indije, Kine, Tibeta, June i Srednje Amerike, hrianstva, islama. itave kulture ogledale su se u razliitim varijantama ovog simbola. ak su i mnoge graevine i itavi gradovi bili sagraeni u formi mandale.Konstruisanje mandale je za oveka nekad imalo svoju svrhu: usmeravanje svesti na duhovnu dimenziju u oveku i prirodi, te prepoznavanje i ivljenje venog zakona.Mandale su postojale oduvek u gotovo svim kulturama kao simboli nastojanja oveka da svoj ivot uredi po prirodnim, boanskim zakonima harmonije i sklada. U tibetanskom budizmu mandala se koristila kao yantra - obredni instrument koji pomae meditaciji i koncentraciji. Ali, mandala nije tibetanska svojina. Razliite varijante ovog simbola nalazimo u Indiji, Kini, Junoj i Srednjoj Americi, Europi...

The Castle by C. G. Jung Mandala je nala svoje mesto i u savremenoj psihoterapiji - Jung je smatrao mandalu sredstvom za postizanje unutranjeg reda. Prouavajui mandale u crteima i snovima svojih pacijenata, zakljuio je da one izraavaju njihovo emocionalno i psihiko stanje te da su sredstvo komunikacije izmeu svesnog i nesvesnog u oveku. Mandala je zbog toga bila sredstvo harmonizovanja i jaanja unutranjeg bia.Jungova definicija jastvaJungova definicija jastvaBavljenje psihologijom nesvesnog konfrontiralo me je sa injeninim stanjem koje iziskuje postavljanje novih pojmova. Jedan od ovih pojmova je onaj tzv. Jastva."K. G. JungJung u svojim razmatranjima, koja je esto teko pratiti jer idu raznolikim putevima kroz astrologiju, gnosticizam, alhemiju, teoriju i razliite tradicionalne sisteme simbola, tvrdi da su ovaj transcedentni faktor psihe - koji sada nazivamo jastvo -prouili i doiveli mnogi ljudi u ranijim vremenima i da njihovo vienje, u simbolikom smislu, moe biti korisno za razumevanje njegove prirode i energije.Uvodno poglavlje o jastvu poinje na sledei nain: Jastvo (...) je u potpunosti izvan sfere linosti i izgeda, ako je iole tako, kao religijski mitologem, a njegovi simboli su u rasponu od najvieg do najnieg. (...) Svako ko eli da dostigne komplikovano saznanje o neemu, ne samo na intelektualnom nivou, ve i na osnovu vrednovanja oseanja, mora i u dobru i u zlu da se uhvati u kotac sa animom / animusom da bi otvorio put uzvienom jedinstvu, coniuctio oppositorum. Ovo je neophodan preduslov za celovitost." Na ovom stupnju, Jung uvodi termin "celovitost", koji je zapravo ekvivalent za jastvo. Praktino, celovitost nastaje kada se jastvo spozna u svesnom polju. U stvari, pitanje je koliko je ovo u potpunosti mogue dostii, jer polarnost i suprotnosti smetene u jastvu stalno stvaraju vie novog materijala koji treba integrisati. Ipak, redovno "praktikovanje celovitosti" jeste jedan od puteva jastva, drugim reima, Jungova vizija ivota bliska je taoizmu. Iako "celovitost" u poetku izgleda kao nita drugo do apstraktna ideja (poput anime / animusa), ona je ipak empirijska do te mere jer je psiha predvia u obliku spontanih i autonomnih simbola. Ovo je etvorstvo ili mandala, simboli koji se pojavljuju ne samo u snovima dananjih ljudi, ve su nairoko poznati u istorijskim zapisima mnogih ljudi u mnogim epohama." Simboli jastva odreuju fokus Aiona. Kako Jung primeuje, oni su sveprisutni i autohtoni (tj. uroeni i spontani), i od samog arhetipa prenose se u psihu kroz arhetipski psihoidni region. Jasvo, transcedentni nepsiholoki entitet, reaguje na psihiki sistem koji proizvodi simbole celovitosti, esto kao predstave etvorstva ili mandale (kvadrati i krugovi). Njihov znaaj kao simbola jedinstva i totalitarnosti potpuno je potvren u istoriji, kao i u empirijskoj psihologiji. Ono to u poetku izgleda kao apstraktna ideja, oznaava neto to u stvarnosti postoji i moe se iskusiti, to pokazuje njegovo apriori spontano prisustvo. Celovitost je, stoga, objektivni faktor koji se sukobljava sa subjektom nezavisno od njega.''Pojava simbola jedinstva i integracionih kretanja u psihikom sistemu, generalno je znak aktivnosti atrhetipa jastva. Zadatak jastva se, izgleda, sastoji u tome da dri psihiki sistem i njegovu ravnoteu, njegov cilj je ostvarivanje jedinstva. Ovo jedinstvo svakako nije statino ve dinamino - psihiki sistem se ujedinjuje time to postaje uravnoteen, unutranje povezan i integrisan.Jastvo - san o celovitostiOigledno je iz Jungovih spisa da su jedinstvo i totalitet bili njegove najvee vrednosti i da je jastvo obrazovalo njegov lini mit. Teorija jastva - koncept da postoji transcedentni centar koji upravlja psihom spolja i ograniava njenu celovitost - bila je sredstvo koje je Jung koristio da objasni osnovne psiholoke fenomene kao to su pojavljivanje mandala,samoregulacija funkcionisanja psihe koju naziva kompenzacijom, progresivni razvoj svesti koji naziva individuacija, i postojanje brojnih oiglednih polarnosti u psiholokom ivotu, koje obrazuju koherentne strukture i proizvode energiju.Sistem psihe kao celina sastoji se od mnogo delova - misli i arhetipske predstave stoje na jednom kraju spektruma, a predstave o porivima i instiktima na drugom, dok su izmeu ogromne koliine linog materijala poput seanja, zaboravljenog, potisnutog i prizvanog, kao i kompleksi i frustracije. Faktor koji ureuje i povezuje ceo ovaj sistem jeste nevidljivo sredstvo - jastvo. Jastvo je centar koji objedinjuje pobrojane delove. Njegova sutina je izvan granica psihe. U tom smislu, Jung bi rekao da je jastvo beskonano.Dinamika JastvaJungovo shvatanje jastva je i dinamiko i sturkturalno. Jung smatra da jastvo doivljava stalnu transformaciju tokom ivota. Svaka arhetipska predstava koja se pojavljuje u razvojnom toku od roenja do starosti - boanska beba, heroj, deak i devojica, kralj i kraljica, starica i mudri starac - jesu aspekti ili izrazi ovog arhetipa. Tokom razvoja jastvo utie na psihu i izaziva promene pojedinca na svim nivoima: fizikom, psihikom i duhovnom. Proces individuacije je voen od strane jastva i ostvaruje se kroz mehanizam kompenzacije. Ego ga ne izaziva niti kontrolie, pa moe da uestvuje u ovom procesu postizanjem svesti o tome.Uopte nema druge mogunosti do da se iracionalno prizna kao neophodna, uvek prisutna psihika funkcija a njeni sadraji ne smatraju konkretnim ve psihikim realnostima. Kolektivno nesvesno je kao talog iskustva a istovremeno i kao apriori istog, slika sveta, koja se formirala tokom eona. U ovoj slici su se tokom vremena uobliile izvesne crte, takozvani arhetipovi ili dominante. Oni su vladari, bogovi, tj. slike dominantnih zakona i principa prosenih pravilnosti u protoku slika, koje dua doivljava stalno iznova." IndividuacijaU odraslom oveku je ostalo dete, veno dete, to se nikad nee uobliiti, neto to trai neprekidnu brigu, panju i vaspitanje. To je onaj deo ovekove linosti koji eli da postane kompletan. Meutim, ovek naeg doba je daleko od celovitosti kao nebo od zemlje.K. G. Jung

Ukupno iskustvo celovitosti tokom itavog ivota, pojavljivanje jastva u psiholokoj strukturi i svesnom polju - svemu tome Jung je dao koncept i imenovao ga individuacija.Jung je koristio termin individuacija da bi govorio o psihilokom razvoju koji je definisao kao postojanje sjedinjene i jedinstvene linosti, individue, nedeljive i integrisane osobe. Individuacija podrazumeva vie nego projekat koji se idealno postie u prvoj polovini ivota, konkretno razvoj ega i persone. Kada se to ostvari, pojavljuje se drugi zadatak, jer je razvoj ega i persone ostavio dosta psiholokog materijala izvan svesne slike. Senka nije integrisana, i dalje nema svesti o animi i animusu i, iako stoji kao instrument u pozadini, jastvo se teko neposredno gleda. Namee se pitanje: kako osoba moe postii psihiloko jedinstvo u irem smislu rei, to podrazumeva ujedinjenje svesnih i nesvesnih aspekata linosti? Da li je mogue ne uspeti u individuaciji? Osoba moe da ostane podeljena, neintegrisana, u dubini viestruka do najstarijeg doba i da se jo uvek smatra da je proivela drutveno i kolektivno uspean, mada povran ivot. Duboko unutranje sjedinjenje na svesnom nivou, u stvari, jeste retko dostignue, iako je nesumnjivo pospeeno jakim uroenim impulsom: Jung govori o porivu individuacije, ne kao primarno biolokom imperativu, vie kao psiholokom. Kod Junga individuacija jeste kraj po sebi. Svrha individuacije nije nita drugo do s jedne strane oslobaanje Sopstva iz pogrenog plata persone, a s druge od sugestivne moi nesvesnih slika. (...) Pomou persone ovek eli da izgleda kao onaj ili ona, ili se ovek rado krije iza neke maske, pa ak izgrauje odreenu personu kao zatitni bedem. Sto se tie druge strane, naime dejstva kolektivnognesvesnog, tu se kreemo u tamnom unutranjem svetu.'" Kada krene putem individuacije, kada ivi po sopstvenom nahoenju, ovek mora da rauna i na greke; ivot ne bi bio potpun bez njih. Ne postoji nikakvo jemstvo - ni jednog jedinog trenutka - da neemo napraviti greku ili upasti u smrtnu opasnost. Moemo da izaberemo i put za koji mislimo da je siguran. Ali, to e biti put smrti. Tada se vie nita ne dogaa - u svakom sluaju ne dogaaju se prave stvari. Onaj ko krene putem smrti ni po emu se ne razlikuje od mrtvog oveka." Psiholoki mehanizam pomou koga se odigrava individuacija, Jung naziva kompenzacijom. Fundamentalna veza izmeu svesnog i nesvesnog jeste kompenzatorna. Rast ega iz nesvesnog - voen monim instiktima da bi se odvojio od sveta koji ga okruuje i uspenije prilagodio okruenju - rezultira odvajanjem ego-svesti od nesvesne matrice iz koje proizilazi. Tendencija ega je da postane jednostran, da se oslanja na sebe u to veoj meri. Ovo se, zapravo, bazira na arhetipskoj shemi heroja. Nesvesno poinje da kompenzuje onu jednostranost; ona se ustaljeno deava u snovima. Funkcija kompenzacije jeste da uvede ravnoteu u psihiki sistem. Zadatak je da se ego objedini sa nesvesnim poljem, nesvesnim sadrajima koja sadre neproivljeni ivot osobe i neostvareni potencijal. Ovaj razvoj jesteklasian jungovski smisao individuacije - postati ono to ve potencijalno jesi, ali sada mnogo dublje i svesnije. Za to je potrebna energija simbola koja podie i ini dostupnim sadraje nesesnog polja koji su bili prikriveni. Ego nije u stanju da svojim sopstvenim naporima sprovede ovo veliko sjedinjavanje linosti.Najbitnije je izdvojiti sebe iz tih nesvesnih sadraja tako to se oni istovremeno personifikuju i osveuju. To je tehnika kojom se ovim sadrajima oduzima mo. Personifikovanje inilaca nesvesnog ne predstavlja posebnu tekou, budui da oni uvek poseduju izestan stepen autoniomije, svoj sopstveni osobeni identitet. Njihova autonomija je, dodue, ono najneprijatnije sa ime se treba pomiriti, a opet, sama injenica da se nesvesno ispoljava na taj nain, prua nam najbolje sredstvo za upravljanje nesvesnim."

Jaz izmeu spoljanje realnosti i unutranjeg sveta slika doivljavao sam na najbolniji nain. Jo uvek nisam mogao da razumem ono meusobno proimanje oba sveta koje sada shvatam. Jedino sam video nepomirljivu protivurenost izmeu unutranjeg i spoljanjeg.(...) Jo jedan san ukazivao je na smisao stremljenja - sredite ne moe da se prevazie; sredite predstavlja cilj, i sve je upravljeno prema njemu. Shvatio sam da Sopstvo predstvalja princip i arhetip orijentacije i smisla. U tome se sastoji njegovo lekovito dejstvo."K. G. Jung

(...) Ovom shvatanju moe se do izvesnog stepena odobriti pravo egzistencije, ukoliko je ovek uopte u stanju da svome ivotu naznai odreenu liniji po kojoj bi iao. Ali, poznato nam je da nema ljudskog predvianja ili ivotne mudrosti koja bi bila u stanju da prui naem ivotu propisani pravac, osim na kratkim relacijama. Ovo shvatanje vai svakako samo za obini tip ivota ali ne i za herojski. Ova druga vrsta ivota je bez sumnje mnogo rea nego prva. (...) Herojsko voenje ivota je bezuslovno, tj. ovo se usmerava prema sudbinskim odlukama, pri emu odluka za odreeni pravac u odreenim prilikama moe vaiti i do gorkoga kraja. Lekar svakako ima posla najee samo sa ljudima, ree sa dobrovoljnim herojima a i tada su ovi, na alost, najee takvi, iji je navodni heroizam infantilni prkos usmeren protiv neke vee sudbine ili isticanje samog sebe, to treba da prikrije oseanje manje vrednosti. U svakodnevici ima, na alost, malo neobinog to bi bilo zdravo. Ima malo prostora za primetljivo herojstvo, ali ne s toga to se pred nas ne postavljaju herojski zahtevi. Naprotiv: to je upravo ono neugodno i nesnosno to banalna svakodnevica postavlja naem strpljenju, naoj predanosti, istrajnosti, rtvovanju i td., banalne zahteve, koje ovek mora ispuniti skrueno i bez bilo kakvog herojskog gesta koji bi bio propraen aplauzom, za ta je potrebno nevidljivo herojstvo. Ono ne blista, nije hvaljeno, i stalno trai skrovitost u svakodnevnoj odori. To su zahtevi koji, ako se ne ispune, prouzrokuju neurozu. Da bi ih izbegli, ve su se mnogi usudili da donesu velike odluke u svom ivotu i sproveli ih i onda kada su to, prema optem miljenju bile zablude. Pred ovakvom sudbinom ovek moe samo da se pokloni. Ali, kao to je reeno, ovakvi sluajevi su retki; drugi, meutim, ine pretenu veinu. Za ove pravac ivota nije prava, jasna linija. Pred njima stoji sudbina zamrena i prepuna mogunosti, a ipak je samo jedna od ovih mnogih mogunosti njihov sopstveni i ispravan put. Ko bi mogao da se usudi, ak oslanjajui se na najvee mogue saznanje sopstvenog karaktera, da unapred odredi onu jednu mogunost? Sigurno da se voljom moe mnogo postii. Meutim, iz osnova je pogreno da se, s obzirom na sudbinu izvesnih posebnih linosti jake volje, po svaku cenu hoe i sopstvena sudbina da podvrgne svojoj volji. Naa volja je funkcija usmerena pomou rasuivanja, dakle, ona zavisi od svojstava naeg rasuivanja. Nae rasuivanje bi, ako je uopte rasuivanje, trebalo da bude racionalno, tj. razumno. Ali, da li se ikada pokazalo ili da li e se ikada dokazati da se ivot i sudbina slau sa naim ljudskim tj. da su racionalni? Naprotiv, postoji opravdana sumnja da su iracionalni, drugim reima da su u krajnjoj liniji zasnovani s onu stranu ljudskog razuma. Iracionalnost zbivanja pokazuje se u tzv. sluajnosti, ije postojanje, razumljivo, moramo osporavati, poto a priori ne moemo zamisliti neki proces koji nije uslovljen neophodno i kauzalno, pa prema tome ne moe uopte biti sluajan. (...) Obilje ivota je zakonomerno i nezakonomerno, racionalno i iracionalno. Zbog toga ratio i njim zasnovana volja vae samo za kratko. Sto dalje irimo racionalno izabrani pravac time moemo biti sigurniji da time iskljuujemo iracionalne ivotne mogunosti, koje, meutim, imaju isto tako pravo da budu proivljene. Sigurno da bi bilo vrlo korisno za oveka da je u stanju da svome ivotu odredi pravac. Moe se s punim pravom smatrati da je zadobijanje razboritosti najvea tekovina oveanstva; ali, time nije reeno da bezuslovno mora i dalje tako biti."K. G. JungJastvo kao totalitet / Jastvo kao arhetipSva moja dela, celokupna moja stvaralaka delatnost, potekli su iz tih prvobitnih fantazija i snova koji su poeli 1912, pre gotovo pedeset godina. Sve to sam kasnije uobliio u delo, ve je bilo sadrano u njima, iako u poetku jedino u vidu emocija i slika. Moja je nauka predstavljala jedini nain da se istrgnem iz haosa. U suprotnom, materijal nesvesnog zapleo bi me u svoju zamku i uguio poput praumskih puzavica. Izuzetno sam se trudio da shvatim svaku pojedinanu sliku, svaki detalj svog psihikog sadraja, i da ih - onoliko koliko je to bilo mogue - nauno ravzvrstam i, nadasve, da ih realizujem u stvarnom ivotu. A to je ono to najee odbijamo da uinimo. Dozvoljavamo slikama da se pojave i moda razmiljamo o njima, ali se na tome sve zavrava. Ni najmanje se ne trudimo da ih protumaimo, a kamoli da iz njih izvuemo etike zakljuke. Ova malodunost priziva,meutim, negativne duhovne reakcije nesvesnog."K. G. Jung.

Ovde emo izloiti kljuno odreenje pojma jastva i ukazati na konceptualnu sloenost, ako ne i izvesnu pojmovnu konfuziju koja postoji u ovom delu Jungove psioloke misli. Jung je jastvo smatrao ekvivalentom sveukupne linosti ili psihe koja se sastoji od nekoliko diferenciranih ali povezanih delova ili sistema. Medjutim, kako savremeni jungovski analitiar Ryce Menuhin zapaa , Jung je u svojoj postepenoj konceptualizaciji razvio sutinski dve teorije o jastvu - "jastvo kao totalitet" i "jastvo kao arhetip". Do razjanjenja konceptualnih dilema u Jungovom uenju o jastvu dolazimo upravo vraanjem na korene njegovih otkria i saznanja o jastvu: istraivanje arhetipskih univerzalnih doivljaja, motiva i predstava ili slika kolektivnog nesvesnog kao reprezentacija jastva koje je Jung smatrao najboljim moguim izrazom drukijih, kolektivnih nesvesnih procesa, koji su nepomirljiv vid psihe - vean i kod svih istovetan.Jung je izneo shvatanje da je jastvo idealno sredite, podjednako udaljeno od Ja i nesvesnog, i da je verovatno to stanje u kojem se jedinka maksimalno prirodno ispoljava, to je ravno oseanju ispunjenosti i celovitosti; ovek tei da se izrazi, kao i priroda, a jastvo je, kae Jung, "san o celovitosti". Ono je nae unutranje jezgro, sredite koje ujedno ini izvor i poslednje uporite naeg psihikog bia. U jastvu, dakle, imamo puno priznanje i upotrebu i svesnih i nesvesnih stanja bia. Ono lei na sredini izmeu svesnog i nesvesnog, pruajui ravnoteu sveukupnoj linosti - psihi. Za Junga, celovitost je Ja plus ne-JA, pa se zato sredite kruga kao izraz celovitosti ne poklapa sa Ja, ve sa jastvom kao pojmom celovite linosti.Jastvo je, dakle, sveobuhvatno ime za ono neprepoznatljivo ili neraspoznatljivo i njegova delovanja. Tu je ukljuen veliki nepoznati deo naeg sopstvenog bia, ali se njegove granice i prostor ne mogu navesti, jer je on nesvestan. Zbog toga je jastvo tek granini pojam, koji nije ispunjen poznatim psihikim procesima; ono je uvek tu i predstavlja onaj sredinji arhetipski element strukture psihe koji u nama deluje kao usmeriva psihikih procesa. Jer psihika ravnotea, kao cilj, duboko je svojstvena samoj psihi, ona je njena nesvodiva komponenta usmerenosti, ak njena ivotna svrha. To najbolje pokazuje injenica da je usmerenost psihe prema celovitosti kao cilju arhetipska, tj. taj cilj je apriorna ljudska dispozicija, a arhetip celovitosti jeste arhetip jastva. Njegov apriorni, teleoloki karakter i tenja da se taj cilj ostvari postoje i bez uea svesti. Ono to se deava prilikom integracije preanjih nesvesnih sadraja u svest predstavlja neto to se jedva moe opisati reima. To je neporecivo subjektivni doivljaj, kada sebe i svoju jedinstvenost doivljavamo na poseban nain; i to je injenica u koju nije mogue sumnjati. Da li do promene u linosti dolazi usled integracije, i kakva je priroda te promene, ostaje stvar subjektivnog ubeenja." Jastvo je, moemo zakljuiti, izraz tenji za ucelovljenjem, jedinstvom, razvojem i ponovnim roenjem. Ono je mesto sretanja svih unutranjih krajnosti i njihove sinteze, i izvan je svih granica: u njemu su, kao i u boanstvu, ukinute sve suprotnosti psihe, kako Jung doslovno kae. Jastvo je ne samo neodreeno, nego i protivreno; no ima znaaj odreenosti, pa ak i jedinstvenosti. Jastvo je, dakle, sjedinjenost suprotnosti, obuhvat dopunjujuih oprenosti. Ono je apsolutna protivrenost, predstavljajui u svakom odnosu ujedno tezu i antitezu, a u isti mah sintezu (dve suprotnosti).

Umetnost doputanja da se stvari dese, delovanje kroz nedelovanje, postala je za mene klju koji otvara vrata na putu. Moramo da budemo spremni da dozvolimo stvarima da se dese u naoj psihi...K. G. Jung

Inxdex pojmova Anima - arhetipske predstave venog enskog principa u mukom nesvesnom, koje obrazuju vezu izmeu ego - svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogunost puta prema jastvu. Ona obuhvata i personifikuje materinski Eros, odnosno psihike kvalitete kao to su intuicija, slutnja, udljivost, sklonost iracionalnom. Animus - arhetipske predstave venog mukog principa u enskom nesvesnom, koje obrazuju vezu izmeu ego - svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogunost puta prema jastvu. On posreduje izmeu svesnog "Ja" ene i njoj nepoznate vlastite unutranjosti, njenog linog i kolektivnog nesvesnog. Arhetip - uroeni potencijalni obrazac imaginacije, miljenja i ponaanja koji moe da se nae kod ljudskih bia u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Arhetipska predstava - psihiki obrazac koji je karakteristian za ljudsku vrstu. Arhetipske predstave se mogu nai u snovima pojedinaca i kulturolokom materijalu kao to su mitovi, bajke, simboli. Primordijalne slike - kako Jung doslovno kae, iskonske slike su najstariji i najoptiji oblici predstavljanja oveanstva. One su isto toliko oseanje koliko i misao, da one ak imaju neto kao sopstveni, samostalni ivot, neto kao parcijalnu duu to se lako moe videti u onim filozofskim ili gnostikim sistemima, koji kao izvor saznanja koriste opaanja nesvesnog. Kompenzacija - proces samoregulacije organizma u kojem ego-svest i nesvesno trae homeostatinu ravnoteu, koja ujedno sa sobom nosi i individuaciju kao i progresivno kretanje ka ispunjenju. Individuacija - proces razvoja psihe koji vodi spoznaji koju svest ima o celovitosti. Persona - veza koju psiha uspostavlja izmeu pojedinca i drutva koje sainjava drutveni identitet tog pojedinca. Projekcija - externalizacija nesvesnih sadraja psihe, ponekad sa namerom da se odbrani (kao u sluaju senke), a ponekad radi razvoja i preispitivanja (kao u sluaju anime ii jastva). Psihoidno - pridev koji se odnosi na ogranienja psihe, od kojih jedno uspostavlja vezu sa telom i fizikim svetom, a drugo sa "duhom". Jastvo / Sopstvo - centar, izvor svih arhetipskih predstava i uroenih psihikih tendencija ka strukturi, redu i integraciji. Senka - odbaeni i neprihvaeni delovi linosti koji su potisnuti i koji predstavljaju kompenzatornu strukturu ego ideala, kao i persona. Sinhronicitet - smislena sluajnost, podudaranje dva dogaaja - jednog unutranjeg, psihikog i drugog spoljnog, fizikog. Nesvesno - deo psihe koji se nalazi izvan svesti. Sainjeno je od potisnutih seanja, misli, predstava i emocija koje nikada nisu postale deo svesti. Nesvesno se deli na lino nesvesno, u kojem su sadrani komplexi, i kolektivno nesvesno u kojem se nalaze arhetipske predstave i grupe instikata. Celovitost - nuni oseaj psihike celovitosti i integriteta koji se razvija tokom itavog ivota.

LITERATURA "O psihologiji nesvesnog", K. G. Jung, Novi Sad: Matica Srpska, 1978. "Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, Budva: Mediteran, 1989. "Psihologija i alkemija", K. G. Jung, Zagreb: Naprijed, 1984. "Sabrana dela", K.G. Jung "ovjek i njegovi simboli", K. G. Jung, "Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni: Studentsko informativno - izdavaki centar, 2001. "Jungova mapa due", Marej Stajn, Beograd: Laguna, 2007. "The self in early chidhood", Ryce - Menuhin J. "Jung izmeu Istoka i Zapada", Vladeta Jeroti, Beograd: Prosveta, 2000. "Renik psihologije", arko Trebjeanin, Beograd: Stubovi kulture, 2000. "Socioloki renik", Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za udbenike, 2007.