Visoka Tehnoloka kola strukovnih studija abac

SEMINARSKI RADTema: Javna dobra i zajedniki resursi

Profesor Student

Miroslava Petrevska Marija Paji 5-60 Aleksandra Paunovic 5-61

abac, mart 2013.SadrajUvod..........................................................................................................................................3Kljune rei................................................................................................................................4Razliite vrste dobara.................................................................................................................5Javna dobra.................................................................................................................................6Zajedniki resursi.......................................................................................................................11Zakljuak....................................................................................................................................14Literatura....................................................................................................................................15UvodRei jedne stare pesme kau da je ,,najbolje u ivotu ono to je besplatno. Ako se za trenutak zamislimo, otkriemo itav niz dobara na koje se ove rei mogu odnositi. Neka dobijamo od prirode reke, planine, plae, jezera i mora. Od drave dobijamo neka druga dobra, recimo, igralita, parkove i priredbe. Uoba sluaja, ljudi ne moraju da plate kad odlue da koriste ta dobra.

Besplatna dobra su posebni izazov za ekonomsku analizu. Veina dobara u ekonomiji alociraju se na tritima, gde kupci plaaju ono to dobiju, a prodavcima se plaa za ono to obezbeuju. Za takva dobra, cene predstavljaju signale koji upravljaju odlukama kupaca i prodavaca. Meutim, kada su dobra besplatno dostupna, trine sile koje inae alociraju resurse u nasoj ekonomiji nisu prisutne.U ovom poglavlju razmatramo probleme koji se javljaju u sluaju dobara bez trinih cena. Ova analiza daje nam uvid u jos jedan od ,,deset principa ekonomije. Kad neko dobro nema cenu, privatna trita ne mogu da obezbede proizvodnju i potronju tog dobra u odgovarajuim koliinama. U takvim sliajevima, vlada svojim merama moe potencijalno da koriguje trini neuspeh i poveava ekonomsku dobrobit.

Kljune rei Iskljuivost: svojstvo dobra po kojem jedna osoba moe biti spreena da ga koristi. Rivalitet: svojstvo dobra po kojem njegovo korienje od strane osobe smanjuje korienje tog dobra od strane druge osobe. Privatna dobra: dobra kojima su svojstveni i iskljuivost i rivalitet. Javna dobra: dobra kojima nisu svojstveni ni iskljuivost ni rivalitet. Zajedniki resursi: dobra koja imaju svojstvo rivaliteta, ali ne i iskljuivosti. ,,Besplatna vonja: kada osoba stie korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati. Analiza trokova i koristi: analiza koja uporeuje trokove i koristi od nabavke javnog dobra za drutvo. Tragedija zajednikog poseda: parabola koja ilustruje zato se zajedniki resursi koriste vie nego to je poeljno sa stanovita drutva u celini.Razliite vrste dobara

Privatna dobra imaju osobine i iskljuivosti i rivaliteta. Razmotrimo, na primer, kornet sladoleda. Kornetu sladoleda je svojstvena iskljuivost, jer je mogue nekog spreiti da ga jede jednostavno mu ga neete dati. Kornetu sladoleda je svojstven i rivalitet, jer ako jedna osoba jede kornet sladoleda, druga ne moe da jede taj isti kornet. Veina dobara u ekonomiji jesu privatna dobra poput sladoleda. Da Rivalitet? NePrivatna dobra

Kornet sladoleda Odea Zakreni putevi s drumarinomPrirodni monopoli Zatita od poara Kablovska TV Nezakreni putevi s drumarinom

Zajedniki resursi Riba u okeanu

ivotna sredina

Zakreni putevi bez drumarineJavna dobra Sirena za tornado

Nacionalna odbrana

Nezakreni putevi bez drumarine

Javnim dobrima nisu svojstveni ni iskljuivost, ni rivalitet. Odnosno, ljude ne moemo spreiti da koriste javno dobro, a korienje nekog javnog dobra od strane jedne osobe ne smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi. Na primer, sirena koja upozoravana dolazak tornada u malom gradu jeste javno dobro. Kada sirena zasvira, nemogue je spreiti nekog da je uje. Osim toga, kad neko stekne korist od ovog upozorenja, on ne umanjuje tu istu korist nekom drugom

Zajednikim resursima je svojstven rivalitet, ali ne i iskljuivost. Na primer, riba u moru ima osobinu rivaliteta: ako neko uhvati ribu, manje ih ostaje nekom drugom za ulov. Ipak, riba nema svojstvo iskljuivosti jer, imajui u vidu ogromnu veliinu okeana, teko je spreiti ribare da ulove ribu u njemu.

Kad neko dobro ima svojstvo iskljuivosti, ali ne i rivaliteta, ono predstavlja primer prirodnog monopola. Na primer, razmotrimo protivpoarnu zatitu u malom gradu. Lako je iskljuiti ljude iz njenog korienja: vatrogasna stanica moe jednostavno da pusti da kua izgori. Ipak, zatita od poara nema svojstvo rivaliteta. Vatrogasci provode dosta vremena ekajui da izbije poar, pa je malo verovatno da e zatita dodatne kue smanjiti zatitu koja stoji na raspolaganju ostalima. Drugim reima, kad grad jednom plati vatrogasnu stanicu, dodatni trokovi zatite jos jedne kue su mali.U poglavlju 15potpunije emo definisati prirodne monopole i detaljnije ih prouiti.Javna dobraDa bismo shvatili kako se javna dobra razlikuju od ostalih dobara i kakve probleme predstavljaju za drutvo, razmotrimo jedan primer: vatromet. Ovo dobro nema iskljuivost jer je nemogue bilo koga spreiti da gleda vatromet, a nema ni svojstvo rivaliteta, jer uivanje jedne osobe u vatrometu ne smanjuje uivanje druge osobe.Problem ,,Besplatne vonje: Stanovnici Smoltaunau SAD vole da gledaju vatromet za praznik 4. Juli. Svaki od 500 stanovnika ovog grada pripisuje tom doivljaju vrednosti od 10 dolara. Troak organizacije vatrometa iznosi 1.000 dolara. Poto je korist u vrednosti od 5.000 dolara vea od trokova u iznosu od 1.000 dolara, za stanovnike Smoltauna je efikasno da organizuju vatromet za 4. juli.

Da bi individualno trite obezbedilo efikasan ishod? Vetovatno ne bi. Zamislite da Elen, preduzetnica iz Smoltauna, odlui da organizuje vatromet. Elen bi sigurno imala problema sa prodajom karataza vatromet jer bi njihovi potencijalni kupci brzo shvatili da vatromet mogu da gledaju i bez karte. Poto vatromet nema osobinu iskljuivosti, ljudi su podstaknuti da besplatno okoriste. Besplatnom vonjom osoba stie korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati.

Ovaj trini neuspeh moe da se shvati ako se ima u vidu da je on posedica eksternalije. Kad bi Elen zaista organizovala vatromet, izazvala bi eksternu korist za one koji bi ga gledali a da za njega nisu platili. Kad odluuje da li da organizuje vatromet, Elen ne uzima u obzir ove eksterne koristi. Mada je organizovanje vatrometa drutveno poeljno, ono nije profitabilno za pojedinca. Kao rezulatat toga, Elen donosi drutveno neefikasnu odluku da ne organizuje vatromet.

Mada individualno (privatno) triite ne uspeva da ponude vatromet koji potrauju stanovnici Smoltauna, reenje ovog problema je oigledno: lokalna vlada moe da sponzorie proslavu 4. jula. Gradska optina moe da povea porez svim stanovnicima za 2 dolara i iskoristi taj prihod da plati Elen da organizuje vatromet. Svi u Smoltaunu su u boljem poloaju za 8 dolara- 10 dolara vrednost vatrometa umanjeno za 2 dolara poreza.Elen moe da pomogne Smoltaunu da postigne efikasn ishod kao dravni slubenik, mada to ne bi mogla kao privatni preduzetnik.

Pria o Smoltaunu je pojednostavljena, ali realna. U stvari, mnoge lokalne vlade u SAD zaista plaaju vatromet za 4. juli. tavie, ova pria ukazuje na opti zakljuak o javnim dobrima: poto javna dobra nemaju svojstvo iskljuivosti, problem besplatne vonje spreava individualno trite da ih nudi. Vlada, moe medjutim potencijalno da rei ovaj problem. Ako da je ukupna korist vea od trokova, moe da obezbedi javno dobro i da ga plato dodatnim poreskim prihodom, pa su tako svi u boljem poloaju. Neka vana javna dobraMnogo je primera javnih dobara ovde emo razmotriti samo najvanije.

Nacionalna odbrana Odbrana zaemlje od strane agresije je klasini primer javnog dobra.Kad je zemlja odbranjena, nije mogue bilo kome zabraniti da uiva koristi od te odbrane. tavie, kad neko uiva korist od nacinalne odbrane, on ne smanjuje korist biolo koga drugog. Dakle, nacionalna odbrana nema ni osobine iskljuivosti ni rivaliteta.

Nacionalna odbrana je jedno od najskupljih nacionalnih dobara. Godine 2002. amerika savezna vlada potroila je ukupno 348 milijardi dolara na nacionalnu odbranu, ili oko 1200 dolara po osobi. Ne postoji saglasnost dali je ovaj iznos prenizak ili previsok,ali skoro niko ne sumnja da je jedan deo dravne potronje neophodno odvojiti za nacionalnu odbranu. ak i ekonomisti koji su zagovornici vlade sa manjim brojm lanova saglasni su da je nacionalna odbrana javno dobro koje vlada treba da obezbedi.

Fundamentalna istraivanja Kreiranje znanja je javno dobro. Ako matematiar dokae novu teoremu, ta teorema postaje deo ukupnog korpusa znanja kojeg svako besplatno moe da koristi. Poto je znanje javno dobro, preduzea koja su u potrazi za profitom obino besplatno koriste znanje koji su drugi kreirali i, kao rezultat toga, itdvajaju premalo resursa za kreiranje novih znanja.

Kada vrimo procenu odgovarajue politike u pogledu kreiranja znanja, vano je da pravimo razliku izmeu opteg znanja i konkretnog , tehnolokog znanja. Konkretno, tehnoloko znanje, recimo, pronalazak nove vrste akumulatora, moe da se patentira. Pronala na taj nain stie veliki deo koristi od boljeg akumulatora, mada svakako ne u potpunosti. Nasuprot tome, matematiar ne moe da patentira teoremu; takvo opte znanje je besplatno i dostupno svima. Drugim reima,patentni sistem ini iskljuivim konkretno, tehnoloko znanje, dok opte znanje nema svojstvo iskljuivosti.

Vlada pokuava na razne naine da obezbedi javno dobro u vidu opteg znanja.

Vladine agencje, kao to su Nacionalni institut zdravlja i Nacionalna nauna fondacija, subvencioniu fundamentalna istraivanja u medicini, matematici, fizici, hemiji, biologiji i, ak, ekonomiji. Pojedini ljudi podravaju finansiranje istraivanja svemira s obrazloenjem da takva istaraivanja poveavaju ukupno znanje drutva. Naravno, i mnoga individualna dobra, ukljuujui pancire i instant-pie Tang, koriste materijale koje su najpre otkrili naunici i ininjeri u pokuaju da spuste oveka na Mesec. Teko je odrediti u kojoj meri vlada treba da podrava ovakve pokuaje, jer nije lako izmeriti koristi koje oni donose. tavie, lanovi Kongresa koji odreuju sredstva za istraivanja obino nisu strunjaci za nauku pa, stoga, i nisu u najboljoj poziciji da procenjuju koja e vrsta istraivanja doneti najvie koristi.

Borba protiv siromatva Mnogi vladini programi imaju za cilj da pomognu siromanima. Sistem socijalne pomoi (koji se esto naziva Privremena pomo porodicama u nevolji) oezbeuje mali prihod pojedinim siromanim porodicama. Slino tome, programom Bonova za hranu subvencionie se kupovina hrane za one sa niskim dihocima, a razliiti programi vlade za stanovanje ine krov nad glavom pristupanijim. Ovakvi programi protiv siromatva finansiraju se od poreza koje plaaju finansijski uspenije porodice.

Meu ekonomistima postoji neslaganje oko uloge koju treba da ima vlada u borbi protiv siromatva. Ovde emo izneti jedean vaan argument: zagovornici programa protiv siromatva smatraju da je borba protiv siromatva javno dobro.

Predpostavimo da bi svi eleli da ive u drutvu u kojem nema siromatva. Mada je ova elja jaka i prisutna kod mnogih, borba protiv siromatva nije dobro koje moe da obezbedi individualno (privatno) trite. Nijedan pojedinac nije u stanju da ukine siromatvo, jer je taj problem suvie veliki. tavie, individualni prilozi u dobrotvorne svhe nisu u stanju da ree taj problrm. Ljudi koji ne daju novac u dobrotvorne svrhe mogu besplatno da se voze na velikodunosti drugih. U tom sluaju, oporezivanje bogatih u cilju povranja ivotnog standarda siromanih moe sve da dovede u bolji poloaj. Siromanima je bolje, jer imaju vii ivotni standard, a onima koji plaaju porez je bolje jer ive u drutvu sa manje siromatva.

Primer iz prakse

MOE LI KONGRES DA RASPODELI TERET POREZA NA PLATE? Pojedina dibra mogu da prelaze iz kategorije javnih u kategoriju privatnih dobara u zavisnosti od okolnosti. Na primer, vatromet je javno dobro ako se organizuje u gradu sa puno stanovnika. Ipak, ako se organizuje u privatnom zabavnom parku kao to je Diznilend, vatromet je vie nalik privatnom dobru, jerposetioci parka plaaju za svoje prisustvo.

Jo jedan takav primer je svetionik. Ekonomisti ve dugo navode svetionike kao primer javnog dobra. Svetionici se koriste za oznaavanje odreenih mesta kako bo brodovi mogli da izbegnu nesigurne vode. Korist koju od svetionika stie kapetan broda ne sadri ni iskljuivost ni rivalitet, pa svaki kapetan ima podsticaj da se besplatno vozi kada uz pomo svetionika upavlja brodom, a ne plaa tu uslugu. Zbog tog problema besplatne voznje privatna trita obino nisu u stanju da obezbede svetionike koji su potrebni kapetanima brodova. Kao rezulatat toga, u dananje vreme veinom svetionika upravlja drava.

Meutim u nekim sluajevima svetionici mogu biti blii privatnim dobrima. Na obali Engleske u XIX veku, pojedeini svetionici su bili u privatnom vlasnitvu i njima su upravljali pojedinci. Meutim, umesto da pokua da kapetanu broda naplati ovu uslugu, vlasnik svetionika ju je naplaivao vlasniku oblinje luke. Ako vlasnik luke nije plaao, vlasnik svetionika bi iskljuio svetla, a brodovi bi izbegavali tu luku.

Kad odreujemo da li je neko dobro javno, potrebno je da utvrdimo broj korisnika i da li je te korisnike mogue spreiti da to dobro koriste. Problem besplatne vonje javlja se kad je broj korisnika veliki i kad nijednog nije mogue spreiti da koristi to dobro. Ako svetionik koristi kapetanima mnogih brodova, on je javno dobro. Ipak, ako prvenstveno koristi vlasniku luke, on je vie nalik privatnom dobru.

Teak zadatak analize trokova i koristi

Dosad smo videli da vlada obezbedjuje javna dobra, jer privatno trite nee samostalno proizvesti efikasnu koliinu. Ipak, zakljuak da vlada treba da intervenie predstavlja samo prvi korak. Vlada zatim treba da odredi koje vrste javnih dobara da obezbedi i u kojim koliinama.

Predpostavimo da vlada razmatra javni projekat, recimo, izgradnju novog autoputa. Da bi procenila da li da gradi, vlada mora da uporedi ukupnu korist od autoputa svih onih koji bi ga koristili sa trokovima njegove izgradnje i odravanja. Da bi donela ovu odluku, vlada e, moda, angaovati tim inenjera i ekonomista koji e izraditi studiju pod nazivom analiza trokova i koristi, iji je cilj da izvri procenu ukupnih trokova i koristi od projekta za drutvo u celini.

Analiza trokova i koristi ima teak zadatak. Poto e autoput biti svima besplatno dostupan, ne postoji cena na osnovu koje bi se izvrila procena njegove vrednosti. Nije pouzdano ni jednostavno pitati ljude koliku vrednost bi mu pripisali: kvantifikovanje koristi teko je izvesti na osnovu rezulatata iz upitnika, a ispitanici nemaju puno podsticaja da kau istinu. Oni koji bi koristili autoput podstaknuti su da navedu preveliku korist koju bi stekli izgradnjom autoputa. Oni koji bi bili oteeni izgradnjom autoputa imaju podsticaj da navedu prevelike trokove koje bi zbog toga snosili kako bi spreili njegovu izgradnju.

Efikasno obezbediti javna dobra, je dakle, u sutini mnogo tee nego efikasno obezbediti privatna dobra. Privatna dobra se obezbeuju na tritu. Kupci privatnog dobra otkrivaju vrednost koju pripisuiju tom dobru kroz cene koje su spremni da plate. Prodavci otkrivaju trokove koje snose kroz cene koje su spremni da prihvate. Nasuprot tome, kad procenjuju da li vlada ttreba da obezbedi javno dobro, analitiari trokova i koristi se ne slue cenama kao signalima. Rezultati njihovog izraunavanja trokova i koristi od javnih projekata su u najboljem sluaju priblini.

Primer iz prakse

KOLIKO VREDI IVOT? Zamislite da ste izabrani za lana lokalne gradske skuptine. Glavni optinski inenjer dolazi vam s predlogom: grad moe da potroi 10.000 dolara na postavljanje i rukovanje semaforom na glavnoj raskrsnici na kojoj sada postoji samo znak stop. Korist od semafora jeste poveana bezbednost.Na osnovu podataka o slinim raskrsnicama, inenjer procenjuje da bi semafor smanjio rizik od saobraajnih nesrea sa smrtnim ishodom sa 1,6 na 1,1 posto. Treba li da potroite novac na novi semafor?

Da biste odgovorili na ovo pitanje, vraate se analizi trokova i koristi. Ali, ubrzo nailazite na prepreku: da bi poreenje trokova i koristi imalo smisla, morate ih izraziti u istim jedinicama. Troak se meri u dolarima, ali, korist- mogunost da se spase ljudski ivot- nije mogue izraziti direktno u novcu. Da bi ste doneli odluku, morate u dolarima izmeriti vrednost ljudkog ivota.

Najpre biste mogli doi u iskuenje da zakljuite kako ljudski ivot nema cenu. Na kraju krajeva, verovatno nema te sume novca koju bi nekom moglida platite da se dobrovljno odrekne svog ivota ili ivota voljene osobe. To znai da ljudski ivot ima beskonanu vrednost izraenu u novcu.Kad je re o naoj analizi trokova i koristi, meutim, ovaj odgovor dovodi do besmislenih rezulatata. Kad bi zaista pripisivali beskonanu vrednost ljudskom ivotu, trebalo bi da postavimo semafor na ugao svake ulice. Slino tome, trebalo bi svi da vozimo velike automobile sa najsavremenijom sigurnosnom opremom, umesto malih kola sa manje sigurnosnih dodataka. Ipak, semafora nema na svakom uglu, a ljudi ponekad odluuju da voze automobile bez vazdunih jastuka protiv bonih udara i ABS konica. Pri donoenju i privatnih i javnih odluka, ponekad smo spremni da rizikujemo svoj ivot da bi smo utedeli neto novca.

Kada jednom prihvatimo ideju da ljudski ivot ima implicitnu novanu vrednost, kako moemo da odredimo tu vrednost? Jedan pristup, koji se ponekad koristi u sudskim procesima kada se odreuje odteta za ubistvo iz nehata, jeste da se izrauna ukupna suma novca koju bi ubijena osoba zaradila da je iva. Ekonomisti esto kritikuju takav pristup, jer on ima bizarne implkikacije da ivot penzionisane ili hendikepirane osobe nema nikakvu vrednost.

Vrednost ljudskog ivota moe se bolje odrediti ako se utvdi rizik koji su ljudi spremni da snose dobrovoljno i koliko im za to trba platiti. Rizik od smrti razlikuje se po profesijama, na primer. Graevinski radnici u visokogradnji snose vei rizik od smrti na radnom mestu od zaposlenih u kancelarijama. Poreenjem nadnica u manje vie rizinim profesijama, a pri tom imajui u vidu obrazovanje, iskustvo i ostale determinante nadnica, ekonomisti mogu da steknu neki uvid u vrednost koju ljudi pripisuju svom ivotu. Studije koje su koristile takav pristup pokazuju davrednost ljudskog ivota iznosi oko 10 miliona dolara.

Sada moemo da se vratimi naem prvobitnom primeru i damo odgovor optinskom inenjeru. Semafor smanjuje rizik od smrtnog ishoda za 0,5 procentnih poena. Dakle, oekivana korist od postavljanja semafora iznosi 0.005X10 miliona dolara, odnosno 50.000 dolara. Ovako izraunata korist daleko je vea od troka koji iznosi 10.000 dolara, pa bi trebalo odobriti taj projekat.ZAJEDNIKI RESURSIZajednike resurse, kao i javna dobra, ne karakterie iskljuivost: oni su besplatno dostupni svima koji ele da ih koriste. Zajedniki resursi, meutim, imaju svojstvo rivaliteta: korienje zajednikog resursa od strane jedne osobe smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi. Dakle, zajedniki resursi izazivaju novi problem. Kada se odreeno dobro obezbedi, kreatori politgike treba da vode rauna u kojoj meri se ono koristi. Ovaj problem se najbolje svata na osnovu klasine parabole pod nazivom Tragedija zajednikog poseda. Tragedija zajednikog posedaRazmotrimo ivot u jednom srednjevekovnom gradiu. Jedna od najvanijeh ekonomskih aktivnosti u tom gradu je uzgajanje ovaca. Mnoge porodice iz grada poseduiju stada ovaca i izdravaju se od prodaje vune od koje se pravi odea.Na poetku nae prie, ovce provode veinu vremena pasui na zemlji koja okruuje grad, a zove se Gradski panjak. Nijedna porodica nije vlasnik te zemlje.

Umesto toga, stanovnici grada kolektivno poseduju zemlju i svim stanovnicima je dizvoljeno da svoje ovce na njoj napasaju. Kolektivna svojina dobro funkcionie jer zemlje ima u izobilju. Sve dotle dok svi mogu koliko god ele da koriste zemlju za napasanje, Gradski panjak ne predstavlja dobro sa svojstvom rivaliteta,a to to stanovnici besplatno napasuju svoje ovce na njemu ne izaziva nikave probleme. Svi u gradu su zadovoljni.

Kako godine prolaze, broj stanovnika u gradu raste, kao i broj ovaca koje se napasaju na Gradskom panjaku. Sa sve veim brojem ovaca i stalnom koliinom zemlje, zemlja poinje da gubi sposobnost obnavljanja. Na kraju, panjak se u tolikoj meri koristi da zemlja postaje neplodna. Poto na Gradskom panjaku vie nema trave, uzgajanje ovaca nije mogue,pa nestaje nekad uspena industrija vune u gradu. Mnoge porodice gube svoj jedini izvor prihoda

ta je uzrok tragedije? Zato su pastiri dozvolili da se ovce toliko namnoe i unite Gradski panjak? Zato se drutveni i privatni podsticaji razlikuju. Unitavanje zemlje za ispau moe da se izbegne samo klektivnom akcijom pastira. Kad bi svi pastiri delovali zajedeniki, mogli bi da smanje broj ovaca na nivo koji bi Gradski panjak mogao da izdri. Ipak, nijedna porodica nema podsticaj da smanji veliinu sopstvenog stada, jer svako stado predstavlja samo mali deo problema.

U sutini, Tragedija zajednikog poseda nastaje zbog eksternalija. Kada se stado jedne porodice napasa na zajednikoj zemlji, ono smanjuje kvalitet zemlje koja stoji na raspolaganju drugim porodicama. Poto ljudi zanemaruju ovu negativnu eksternaliju kad odluuju koliko ovaca da poseduju, rezultat je prevelik broj ovaca.

Da je neko predvideo ovu tragediju, grad je mogao da rei svoj problem na nekoliko razliitih naina. Mogao je da propie broj ovaca u stadu svake porodice, da internalizuje eksterni efekat oporezivanjem ovaca, ili da na aukciji proda ogranien broj dozvola za ispau ovaca. To jest, srednovekovni gradi mogao je da rei problem prekomernog napasanja na nain na koji savremeno drutvo reava problem zagaenja.

U sluaju zemlje, meutim postoji jednostavnije reenje. Grad moe da razdeli zemlju gradskim porodicama. Svaka porodica moe da ogradi svoju percelu zmlje i da je zatim zatiti od prekomerenog napasanja. Na taj nain, umesto zajednikog resursa, zemlja postaje privatno dobro. Ovaj ishod se u stvari i desio za vreme pokreta za podelu zemlje u Engleskoj u XVII veku.

Iz prie o Tragediji zajednikog poseda moe se izvui opti zakljuak: kad jedna osoba koristi zajedniki reesurs, ona smanjuje korienje tog resursa od starane druge osobe. Zbog ove negativne eksternelije, zajedniki resursi se prekomerno koriste. Vlada moe da rei taj problem tako to e smanjiti korienje zajednikog resursa uvoenjem propisa ili poreza. Ili, vlada moe ponekad zajedniki resurs da pretvori u privatno dobro.

Ovaj zakljuak poznat je ve hiljadama godina. Stari grki filozof Aristotel ukazivao je na ovaj problem zajednikih resursa: O onome to je zajedniko vodi se manja briga, jer svako vodi vie rauna o onome to je njegovo, nego o onome to poseduje zajedniki s drugima.

Neki vani zajedniki resursi

Mnogo je primera zajednikih resursa. U skoro svim sluajevima javlja se problem kao i u Tragediji zajednikog poseda: pojedinani (privatni ) donosioci odluka prekomerno koriste zajedniki resurs. Da bi ublaile problem prekomernog korienja vlade esto pristupaju regulaciji ponaanja i tajednikog resursa.

ist vazduh i voda Kao to smo videli u Poglavlju 10,trita ne tite adekvatno ivotnu sredinu. Zagaenje je negativna eksternalija koja moe da se koja moe dase rei regulacijom ili uvoenjemPiguovih poreza na adekvatnosti koje dovode do zagaenja. Ovaj neuspeh trita moe da se smatra primerom problema zajednikog resursa. ist vazduh i ista voda zajedniki su resursi kao i neograena zemlja za ispau, a prekomerno zagaenje je isto to i prekomerna ispaa. Delegacija ivotne sreedine predstavlja savremenu Tragediju zajednikognposeda.Saobraajne guve na putevima Putevi mogu da budu ili javni ili dobra ili zajedniki resursi. Ako na putu nema guve, onda njegovo korienje od strane druge osobe ne utie ni na koga. U tom sluaju, korienje pute nema svojstvo rivaliteta, a put je javno dobro. Meutim, ako je put zakren automobilima, tada njegovo korienje izaziva negativnu eksternaliju. Kad se jedna osoba vozi na tom putu, guva se poveava, a drugi ljudi moraju paljivije da voze. U tom sluaju, put je zajedniki resurs.Vlada moeda rei problem saobraajnih guvi,izmeu ostalog, i uvoenjem putarine. Putarina u sutini predstavlja Piguov porez na eksternaliju saobraajnih guvi. Putarina esto nije praktino reenje, rercimo, u sluaju lokalnih puteva, jer je troak njene naplate previe visok.

Ponekad saobraajne guve predstavljaju problem sampo u odreeno doba dana.Ako su namostu saobraajne guve, na primer, samo u picu, eksternalija je vea u to doba nego u drugo doba dana. Ove eksternalije mogu se efikasno reiti naplatom veih putarina u vreme pica. Ta putarina bi predstavljala podsticaj za vozae Da promene raspored svojih obaveza i smanjila bi saobraaj kada su guve najvee.Jojedna mera koja bi reila problem saobraajnih guvi, o kojoj smo raspravljali u predhodnom poglavlju, jeste oporezivanje benzina. Benzin je dobro komplemeterno s vonjom: poveanje cene benzina smanjuje traeni obim vonje. Zato porez na benzin smanjuje saobraajne guve. Porez na benzin, meutim, ne predstavlja savreno reenje za guve u saobraaju. Problem je u tome to taj porez utie i na druge odluke osim na obim vonje u vreme guvi. Na primer, ondestimulie vonju i na putevima na kojima nema guvi, mada se na njima ne javlja eksternalija u vidu saobraajne guve.Ribe, kitovi i druge ivotinje Mnoge ivotinjskevrstesu zajedniki resursi. Ribe i kitovi, na primer, imaju komercijalnu vrednost i svako na okeanu moe da ulovi sve to je n raspolaganju. Svaki pojedinac ima mali podsticaj da odrava vrste zha sledeu godinu. Ba kao to prekomerno napasanje moe da ujnitiGradski penjak, tako i prekomerni ulov ribe i kitova moe da uniti komercijalno vredno morsku populaciju.

Okean je i dalje jedan od najslabije regulisanih zajednikih resursa. Dva su problema koja omoguavaju lako reenje ovog problema. Prvo, mnoge zemlje imaju pristup okeanima, pa bi svako reenje zahtevalo meunarodnu saradnju meu dravama koje tome pripisuju rezliite vrednosti. Drugo, ogromna veliina okeana oteava sprovoenje bilo kakvog dogovora u delo. Kao rezultat toga, prava na ribolov esto su bivala uzrok tenzije meu, inae, prijateljskim zamljama.

U SAD se razliitim zakonima titi riba i ostale divlje ivotinje. Na primer, vlada naplauje dozvole za lov i ribolov i ograniava duinu setone lova i ribolova. Ribari su esto u obavezi da sitnu ribu vraaju u more, a lovci mogu da ubiju samo ogranien broj ivotinja. Svi ovi zakoni smanjuju korienje zajednikih resursa i pomau ouvanju ivotinjske populacije.

ZAKLJUAK: ZNAAJ SVOJINSKIH PRAVAU ovom i predhodnom ploglavlju videli smo da postoje neka dobra koja trite ne obezbeuje na adekvatan nain. Trita ne garantuju da je vazduh koji udiemo ist, niti da e se naa zemlja odbraniti od stranih agresora. Umesto toga, drutva se oslanjaju na vladu kako bi ona zatitila ivotnu sredinu i obezbedila nacionalnu odbranu.

Mada se problemi koje smo razmatrali u ovim poglavljima javljaju na mnogo razliitih trita, svi imaju zajedniku temu. Usvim sluajevima, trite ne uspeva da ivri efikasnu alokaciju resursa, jer svojinska prava nisu dobro uspostavljena. To jest, neko dobro koje ima vrednost nema vlasnika sa zakonskim ovlaenjem da ga kontrolie. Naprimer, mada niko ne sumnja da dobro u vidu isgtog vazduha ili nacionalne odbrane ima vrednost, niko nema pravo da mu odredi cenu i da stie profit od njegovog korienja. Fabrika previe zagauje ivotnu sredinujer ne mora nikom da plati zbog zagaenja koje isputa. Trite ne obezbeuje nacionalnu odbranu jer niko ne sme da naplati onima koji su odbranjeni korist koju su stekli.

Kad odsustvo svojinskih prava prouzrokuje trini neuspeh, vlada je u stanju da potencijalno rei taj problem. Ponekad, kaokod prodaje dozvola za zagaenje, reenje je da vlada pomogne da se definiu svojinska prava i da tgako omogui delovanje trinih sila. Ponekad, pak, kao kod ogranienja sezone lova , reenje je da vlada propie ponaanje pojedinaca. Ponekad, opet, kao kod obezbeivanja nacionalne odbrane, reenje je da vlada ponudi dobro koje trite nije u stanu da ponudi. U svim sluajevima, ako se dobro isplanira i sprovedu, takve mere da obezbede efikasniju alokaciju resursa i tako poveaju ekonomsko blagostanje.Literatura

Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004 )

Paspalj M., Nicin N., Ekonomija ( Beogradska poslovna kola Visoka kola Strukovnih Studija, Beograd, 2010 )

Mankiw N. Gregory, Princip ekonomije ( Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2008 )

Jednak J., Tomi R. Ekonomija ( Beogradska poslovna kola, Beograd 2006 )

www.wikipedia.org1