JAVNO ZAGOVARANJE MOĆ LJUDI I AKTIVNO …wikiciv.org.rs/images/0/0d/JAVNO_ZAGOVARANJE.pdf · javno zagovaranje: moĆ ljudi i aktivno sudelovanje (n acrt); javno zagovaranje – 2007

4031 University Drive, Suite 200, Fairfax, Ste. 200, Virginia 22030, USA T.: +1 (703) 652-4658; F.: +1 (703) 652-5150; www.peoplesadvocacy.org

JAVNO ZAGOVARANJE MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE

NACRT

Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo

Nader Tadros

Javno zagovaranje

4031 University Drive, Suite 200, Fairfax, Ste. 200, Virginia 22030, USA T.: +1 (703) 652-4658; F.: +1 (703) 652-5150; www.peoplesadvocacy.org

Struktura ovog priručnika

JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE – 2007 ©Strana 1

1. Poglavlje: STVARANJE IDEJNOG TEMELJA ZA JAVNO ZAGOVARANJE

Ovaj deo stvara teorijski i idejni temelj za model javnog zagovaranja koji ADF prikazuje. Počinje osvrtom na glavne teorije, definicije i

pojmovne okvire na kojima se zasniva javno zagovaranje a završava se

pregledom očekivanih ishoda javnog zagovaranja. Ostatak ovog priručnika se rukovodi ovim temeljem.


Šta je javno zagovaranje?

Lingvisti čko poreklo Engleska reč advocacy vodi poreklo od latinskog korena koji znači “pozvati se na nekoga.”1 Značenje korena prikazanog u ovoj reči je: pozivanje ljudi da stanu na vašu stranu. Postoji nekoliko srodnih reči: glagol zastupati, imenica advokat, i imenica javno zagovaranje.

Javno zagovaranje 1. aktivna, verbalna pomoć zarad neke ideje ili stava.

2. Čin zastupanja, usmenog ili pismenog, u odbranu nečega ……… � -acy, -cy (latinski: stanje, kvalitet, uslov, ili čin; sufiks pomoću koga se grade imenice). � ad- (latinski: do, smer prema, dodatak, blizu; u; koristi se kao prefiks). (jedan rezultat) � -cy (jednina). (jedan rezultat) � voc-, voca-, vocab-, vocat-, -vocation, -vocative, -vocable, vok-, -voke (latinski: zvati,

razgovarati, pričati, reći, glas, reč).

Robertsonove reči za moderno doba: rečnik latinskih i grčkih reči koje se koriste u rečniku modernog engleskog; http://wordinfo.info/words/index.php?v=info&a=view_results&s=advocacy, Jan. 2007.

Poreklo ove reči – u jezicima koji su pod uticajem latinskog – takođe znači odbrana i, stoga su ga ljudi povezivali sa advokatom koji stoji pored optuženog. Zbog ovog sporednog značenja, javno zagovaranje asocira mnoge ljude na pravo i pravni proces. Prilično često, ljudi misle na advokate pri spomenu reči javno zagovaranje.


Vežbanja 1-1 Ako koristite neki drugi jezik a da nije engleski, kako se advocacy prevodi na vaš jezik? Molim vas navedite termine koji se koriste. Ako postoji više od jednog prevoda – što je obično slučaj – koja su sporedna značenja koja se javljaju sa svakim prevodom? Pošto pređete prvi deo ovog priručnika, ponovo se vratite na ove prevode i odaberite onaj koji je najbliži duhu javnog zagovaranja onako kako ste vi razumeli iz ovoga dela. Molim vas navedite zašto ste odabrali ovaj prevod.

Javno zagovaranje (Advocacy) ima mnoga značenja i konotacija čak i među engleskim govornicima, a još više među onima koji kažu da se bave javnim zagovaranjem. Sledeći deo se osvrće na elemente i karakteristike koji definišu javno zagovaranje, tj., po čemu se javno zagovaranje razlikuje od drugih razvojnih pristupa, pre nego što se osvrnemo na trenutne definicije javnog zagovaranja i odlučimo se za njenu funkcionalnu definiciju.


Elementi i karakteristike koji definišu javno zagov aranje2 Sledeći citat pokazuje teškoću sa kojom se sreću ne-engleski govornici kada prevode ovu reč i kako to može da utiče da mnoge grupe smatraju javno zagovaranje novom veštinom iako sam postupak nije nov.

“Nismo sigurni da li imamo prevod za ‘advocacy’ ili bismo jednostavno samo trebalo da koristimo reč ‘advocacy’ na engleskom. Deo zbrke je i zbog načina na koji je pojam došao iz Sjedinjenih Američkih Država kao da je neka nova tehnologija – kao da mi već nismo znali za javno zagovaranje. Istorija Latinske Amerike je puna primera ljudi koji se suočavaju sa vlašću. Kako možemo da pomislimo da je javno zagovaranje nešto novo?” Aktivista Latinske Amerike, 2001 VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of Power, People, and Politics: An action guide for policy and citizen participation. str. 17 World Neighbors, Oklahoma, USA.

Ono što može da pomogne mnogim grupama u društvima u razvoju je da razmisle od čega se ustvari sastoji javno zagovaranje! Drugim rečima, pre nego što nađu odgovarajući prevod za reč advocacy, grupe bi trebalo da razmisle o bitnim elementima javnog zagovaranja i po čemu se ono razlikuje od drugih pristupa. Javno zagovaranje je još uvek relativno nov termin koji od skoro ima široku upotrebu. On, međutim, nije nužno novi koncept. Za ljude je odlučujuće da dođu do definicije javnog zastupanja koja odgovara kontekstu kako bi se identifikovali sa njom. Da biste formulisali svoju ličnu kontekstualno odgovarajuću definiciju javnog zagovaranja, prvo treba da ustanovite elemente i karakteristike koji definišu javno zagovaranje. Pod izrazom definišući elementi i karakteristike podrazumevamo karakteristike koje moraju da postoje u vašim naporima a koje su nužne za javno zagovaranje. Pretpostavka je da ako bilo koji od ovih elemenata ne postoji, nećemo biti u mogućnosti da ga nazovemo javnim zagovaranjem. Treba zapamtiti da mnoge grupe imaju različite definicije i prikaze šta bi ili ne javno zagovaranje trebalo da uključuje. Sledeći deo se bavi javnim zagovaranjem koji za cilj ima socijalnu pravdu i razvoj demokratije kao i određeni model na umu. Pre nego što se osvrnemo na elemente koje smatramo bitnim za socijalnu pravdu javnog zagovaranja razvoja demokratije, zamolićemo vas da uradite sledeću vežbu sa drugim kolegama i uporedite rezultate vaše diskusije sa onima dole navedenim.


Vežbanja 1-2 (1. DEO) Setite se jednog događaja kome ste prisustvovali ili u kome ste učestvovali a gde je bilo uspešno pristupljeno rešavanju problema socijalne pravde radom na formulisanju odluka ili politike javnosti koje su pomogle da se regulišu ili stave pod kontrolu ovi procesi. Molim vas opišite kako je prošla ova aktivnost ( ili kako se odvija). Šta ju je učinilo uspešnom? Napišite te elemente na datu prazninu, i prodiskutujte o njima sa svojim kolegama kako biste videli da li se svi slažete oko tih elemenata. Setite se, tražimo od vas da identifikujete definišuće elemente i karakteristike bez kojih ne bismo mogli da ga nazovemo javno zagovaranje. Molim vas popunite drugi deo ove vežbe pošto ste uporedili elemente koje ste identifikovali kao nužne sa elementima dole navedenim.

Na osnovu našeg dugogodišnjeg iskustva u radu sa OGD i grupama koje se bave javnim zagovaranjem u celom svetu, otkrili smo da su sledeći elementi među osnovnim u aktivnostima javnog zagovaranja.

• Aktivnost zasnovana na ljudima3 i vođena od strane ljudi: Javno zagovaranje je u vezi sa ljudima. Ono pomaže ljudima da uvide svoju moć i da je koriste kako bi uspešno učestvovali u donošenju i oblikovanju javnih odluka. Bavljenje javnim zagovaranjem samo korišćenjem elite da govori u ime ljudi u nepovoljnom položaju i marginalizovanih, bez obzira koliko dobre bile namere ove elite, rezultira u tome da se marginalizovani i ljudi u nepovoljnom položaju osećaju kao da imaju još manja prava kao i da još više zavise od drugih pri potraživanju svojih prava. Jako i snažno angažovanje običnih građana, pogotovo onih u nepovoljnom položaju i marginalizovanih, ima za cilj da pokaže da je javno zagovaranje način da se pomogne ljudima da uvide svoju moć i daju delotvoran doprinos u procesima donošenja odluka. U svom našem bavljenju javnim zagovaranjem, mi treba da procenimo koliko svaka aktivnost i faza mogu da unaprede (ili unazade) osećaj moći naroda i njihovu sposobnost da utiču na javni poredak.

• Zasnovana na vrednostima (ili za ispravnu stvar): da bi bili uključeni u javno zagovaranje socijalne pravde, grupe građana bi trebalo da imaju ispravnu stvar za koju se bore i koju se trude da reše kao polaznu tačku ili platformu za postizanje


socijalne pravde. Dejvid Koen (2001)4 tvrdi da bi oni koji se bave javnim zagovaranjem socijalne pravde trebalo da budu svesni njihovih vrednosti dok određuju probleme i strategije javnog zagovaranja koje koriste dok se bave javnim zagovaranjem.

• Preoblikovanje ravnoteže moći (Kohen, et al5, 2001; VeneKlasen & Miler; 20026): Moć je jako važan – ako ne i najvažniji – koncept u javnom zagovaranju socijalne pravde. Mnogi ljudi opisuju javno zagovaranje kao igru moći u kojoj nemoćni stiču dovoljno moći da utiču na imaoce moći. Kada se bavite javnim zagovaranjem, svakako treba da analizirate strukturu moći i kreirate strategije koje bi trebalo da omoguće građanima, pogotovo onim grupama bez moći i u lošem položaju kao i marginalizovanim grupama, da se izjednače sa trenutnim nosiocima moći.

“Od ove stvarnosti “šta jeste,” zastupnici socijalne pravde iz celog sveta su stvorili različite vizije“šta bi trebalo da bude” u pravednom, časnom društvu. To je društvo koje: • Ceni i štiti ljudska prava. (Širi okvir ljudskih prava je prikazan u III delu.) • Ceni i čuva dostojanstvo svih ljudi, bez obzira na razlike. • Iskorenjava okrutnost štiteći ljude od zloupotreba, nasilja i poniženja prouzrokovanih od

strane zajednica i institucija – uključujući i vladu, IFIs, i multinacionalne korporacije. • Daje javni prostor ljudima da se usprotive nepravednim ponašanjima. • Angažuje ljude u procesima donošenja odluka koji utiču na njihove živote. Učešće ljudi bi

trebalo da uključuje: o Potvrđivanje odluka, bilo formalno bilo bez protesta, pod uslovom da postoje prilike za

protest. o Predviđanje i planiranje rešenja za pitanja koja utiču na njihove živote u osnovi, kao što je

izgradnja puta, čišćenje plovnog kanala, gde da se smesti veliki objekat za otpad, popravljanje školske zgrade, modernizovanje porodilišta.

o Procenjivanje i davanje povratne informacije o programima koji su započeti, pokazujući koji rade i koji bi trebalo da se nastave i budu ponovljeni, a koji ne rade i koji bi trebalo da se promene.

• Štiti ljude od rizika i uznemiravanja kada učestvuju i primenjuju svoja prava. • Vezuju odgovornost za moćne institucije društva, i unutar i izvan države, da štiti ljude od

nepravdi i pomogne im da poboljšaju svoje živote. Da bi se ostvarilo pravedno i pristojno društvo, zastupnici socijalne pravde moraju se neprestano truditi da se njihov glas čuje, kako bi ih nosioci moći poslušali i odgovorili. U suprotnom, ideje i problemi neće biti rešavani, neophodne promene neće biti stvorene, društvo neće biti promenjeno.” Kohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, Str. 9. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA.


• Uticanje na / uključivanje donosilaca odluka i nosilaca moći (Kohen, et al, 20017): pošto javno zagovaranje mora da utiče na politiku ili javne odluke, oni koji se bave javnim zagovaranjem bi uvek trebalo da nastoje da utiču na donosioce odluka, bilo da su oni zvanični donosioci odluka ili nezvanični nosioci moći ili čak lideri javnog mišljenja koji mogu da utiču na stav ljudi prema nekom pitanju. Uključivanje ovih donosilaca odluka i imaoca moći, pored rada sa širokim masama, omogućava da se problemima sistematski priđe kako na makro tako i na mikro nivou.

Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja Idea: Golo


• Ima veze sa politikom: Na osnovu dveju gore navedenih karakteristika javnog zagovaranja, preoblikovanje ravnoteže moći, i uticanje na / uključivanje donosilaca odluka, javno zagovaranje se, skoro po pravilu, bavi politikom u smislu uticaja na procese donošenja odluka javnosti. VeneKlasen & Miler (20028) konstatuju da postoji tendencija među mnogim donatorskim organizacijama i NVO da izbegavaju sve aktivnosti koje su na izgled političke. Po njihovoj proceni, promovisanje apolitičnog javnog zagovaranja ostavlja javno zagovaranje socijalne pravde bez ključnog elementa koji OGD i grupe javnog zagovaranja ne smeju da izbegnu da priznaju.

• Uključive: Napori javnog zagovaranja socijalne pravde i razvoja demokratije bi trebalo da nastoje da uključuju sve koji podržavaju ideju pravičnog javnog zagovaranja. Što ima više kampanja javnog zagovaranja pristupačnih drugima da im se priključe, to će one biti uspešnije u izvršenju trajne promene i u pomaganju ljudima da shvate svoju moć.

Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo


Vežbanja 1-3 (2. deo) Molim vas uporedite elemente koje ste označili sa ovim gore navedenim označenim elementima. Koji su zajednički elementi? Koji su elementi koje ste vi označili kao osnovne koji nisu među gore označenim a koje vi hoćete da dodate među ove definišuće elemente i karakteristike. Molim vas objasnite zašto želite da uključite ove elemente.

Pregled gore navedenih elemenata i karakteristika koji definišu javno zagovaranje, uključujući i one koje ste vi označili obelodanjuje jedno ključno otkriće. Mi smo se svi bavili javnim zagovaranjem u različitim trenucima naših života. Ustvari, ljudi se bave javnim zagovaranjem od pamtiveka, kada su počeli da preispituju pravila i norme koje prouzrokuju nepravdu prema nekim ljudima u njihovoj porodici, plemenu, školi, ili



na radnom mestu; ili na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i/ili međunarodnom nivou. Nepravedno je da se javno zagovaranje smatra uveženim konceptom koji je izmišljen u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj priručnik uvodi poseban model javnog zagovaranja koji ADF zajednički deli sa još nekoliko drugih grupa i organizacija koje rade na polju socijalne pravde i razvoja demokratije. Sledi pregled nekoliko definicija javnog zagovaranja zaključno sa ADF-ovom radnom definicijom javnog zagovaranja.


Definisanje Javnog zagovaranja Identifikovanje elemenata i karakteristika koji definišu javno zagovaranje trebalo bi da vam pomogne da kritički razmotrite različite definicije javnog zagovaranja pre nego što formulišete svoju sopstvenu definiciju. Slede primeri nekoliko radnih definicija javnog zagovaranja sa komentarima na fokus svake definicije. Koncept radnih definicija znači da su to još uvek definicije u razvoju koje možemo da promenimo i oblikujemo u pokretu. Ovaj koncept priznaje da ove definicije nisu uklesane u kamen. One bi jednostavno trebalo da nam pomognu da dođemo do naše sopstvene definicije.

…(Javno zagovaranje je) proces strateškog upravljanja informacijama i znanjem radi menjanja i/ili uticaja na politiku i postupke koji utiču na živote ljudi (posebno onih u nepovoljnom položaju) The Water Supply and Sanitation Collaborative Council (WSSCC), and builds on WaterAid’s Advocacy Source Book, 2003. Advocacy Sourcebook: A Guide to Advocacy for WSSCC Co-ordinators Working on the WASH Campaign.

Napomena: Ovde je cilj da promeni ili utiče na politiku koja se tiče života ljudi u nepovoljnom položaju. Ne spominje se uloga ljudi u procesu javnog

zagovaranja.

Prvo i pre svega, javno zagovaranje je strategija koja se koristi u celom svetu od strane nevladinih organizacija (NVO), aktivista, pa čak i od strane samih kreatora politike, kako bi uticali na politiku. Javno zagovaranje je vezano za stvaranje ili reformu politike, ali takođe za uspešnu primenu i sprovođenju politike. Politika je plan, tok događaja ili set pravila usvojenih od strane države, preduzeća ili institucije, namenjenih da utiču na i određuju odluke i postupke. Javno zagovaranje je način da se dođe do kraja, drugi način da se odgonetne problem koji imamo za cilj da rešimo kroz druge strategije programiranja. Priređeno iz Advocacy Tools and Guidelines: Promoting Policy Change. Copyright © 2001; Cooperative for Assistance and Relief Everywhere, Inc. Korišćeno uz dozvolu.

Napomena: U ovoj definiciji, javno zagovaranje ima za cilj da reši problem kroz reformisanje i sprovođenje politika.


Javno zagovaranje je niz događaja namenjenih da ubedi i utiče na one koji imaju državnu, političku ili ekonomsku moć kako bi oni usvojili i primenili politiku vlade na način na koji doprinosi onima koji imaju manje političke moći i manje ekonomskih sredstava. Mansfield, Christian; MacLwod, Kurt; Greenleaf, Maron; & Alexander, Poppy; 2003. Advocacy Handbook: A practical Guide to Increasing Democracy in Cambodia. str. 2. Pact Cambodia, Phnom Penh, Cambodia.

Napomena: Ova definicija otkriva da je javno zagovaranje urađeno prema nosiocima moći bez obzira da li su na moćnim političkim, ekonomskim ili državnim pozicijama. Ipak, ljudi u nepovoljnom

položaju su još uvek korisnici a ne nužno akteri.

Javno zagovaranje se bavi uticajnim ishodima – uključujući politiku vlade i odluke o dodeli sredstava unutar političkih, ekonomskih i socijalnih sistema i institucija –koji direktno utiču na živote ljudi. Javno zagovaranje se sastoji od organizovanih napora i postupaka zasnovanih na stvarnosti onoga “šta jeste.” Ovi organizovani postupci nastoje da istaknu kritične probleme koji su bili ignorisani i zapostavljen, da utiču na stavove javnosti i da donose i primenjuju zakone i politiku vlade kako bi vizije onoga “šta bi trebalo da bude” u pravičnom, časnom društvu postale stvarnost. Ljudska prava – politička, ekonomska i socijalna – prevazilaze okvir ove vizije. Organizacije javnog zastupanja crpe svoju snagu iz ljudi i odgovorne su njima – svojim članovima, biračima, i/ili članovima pogođenih grupa. Javno zagovaranje ima ciljane rezultate: da omogući zastupnicima socijalne pravde da dobiju pristup i glas u donošenju odluka relevantnih institucija; da promene odnose moći među ovim institucijama i ljudi koji su pogođeni njihovim odlukama, usled toga da promene same institucije i da dovedu do vidljivog poboljšanja u životima ljudi. Kohen, David in: Kohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, str. 8. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA.

Napomena: Ova definicija se fokusira na postizanje pozitivnih rezultata koji nam pomažu da dođemo do boljeg sveta. Ona pokazuje da javno

zagovaranje ima veze sa politikom. Prema ovoj definiciji, javno zagovaranje vrše advokati koji nisu nužno pogođeni ljudi, sa ciljem da

promene odnose moći između institucija i građana.


Javno zagovaranje koje je usredsređeno na građane je organizovan politički proces koji uključuje usklađene napore ljudi da promene politiku, postupke, ideje i vrednosti koji ovekovečuju nejednakost, predrasude i izostavljanje. Ona ojačava sposobnost građana kao donosilaca odluka i gradi odgovornije i pravednije institucije moći. VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of Power, People, and Politics: An action guide for policy and citizen participation. str. 22. World Neighbors, Oklahoma, USA.

Napomena: Ova definicija javnog zagovaranje jasno govori o javnom zagovaranju kao o političkom procesu koji zahteva angažovanje i

napore ljudi da osiguraju sistemsku pravdu i jednakost.

Funkcionalna definicija javnog zagovaranja u ovom priru čniku

Javno zagovaranje je organizovan politički proces vođen od strane ljudi a kroz koji obični građani, posebno nepovlašćeni i marginalizovani, shvataju svoja prava i moć i koriste ih kako bi uspešno i jednako učestvovali u procesu donošenja odluka na svim nivoima sa namerom da uvedu sistemsku jednakost i pravdu i pozitivno utiču na kvalitet života ljudi.

Vežbanja: Miler (1997)9 pronicljivo kaže da “Verujemo da se javno zagovaranje najbolje definiše kontekstualno”, S obzirom na gore naveden Milerov citat, a pošto smo saznali elemente i karakteristike koje definišu javno zagovaranje, i razmotrili nekoliko radnih definicija javnog zagovaranja, sa kolegama koji vas okružuju prodiskutujte o vašoj sopstvenoj definiciji javnog zagovaranja koja odgovara vašem kontekstu. Napišite je ispod. Ne zaboravite da je podelite sa vašim timom i sa drugim grupama.


Vrste javnog zagovaranja Postoje tri vrste javnog zagovaranja10: • Samozastupanje • Zalaganje za određeni slučaj • Zalaganje za određenu opštu stvar Samozastupanje, zagovaranje za određeni slučaj, zagovaranje za određenu opštu stvar/javno zagovaranje Samozastupanje je zauzimanje za, zastupanje interesa, ili odbrana sopstvenih prava. Postoje slučajevi kada pojedinac mora da bude sam sebi advokat. Nekoliko primera će ilustrovati ovu ideju. Ako izvršite uplatu vašom VISA kreditnom karticom, a izveštaj sledećeg meseca pokazuje da još uvek dugujete novac toj kompaniji moraćete lično da razgovarate kako biste razjasnili situaciju. Moraćete da odete u kompaniju, ponesete račun koji pokazuje da ste platili, i da ih zamolite da tačno zaduže vaš račun. Ako vam stigne telefonski račun i na njemu ima naplaćenih telefonskih poziva koje vi niste zvali, moraćete da idete u telefonsku kompaniju i razjasnite zbrku. To je javno zagovaranje. To je samozastupanje. Zalaganje za određeni slučaj (ili ponekad nazivano “Individualno javno zagovaranje”) je zauzimanje za, zastupanje interesa ili odbrana prava druge osobe ili određene grupe ljudi koji nisu u poziciji da sami brane svoja prava u datom trenutku. Postoje slučajevi kada pojedinac ili organizacija mogu da odluče da zastupaju nekog drugog ili neku drugu grupu ljudi. Ovde primer može biti od pomoći. Postojao je slučaj u Egiptu u kom je neko podneo tužbu pred sudom da natera bračni par da se razvede kada ni jedno od supružnika nije htelo razvod. Problemi su bili veliki ali par nije želeo da se razvede. Grupa egipatskih advokata se dobrovoljno javila da uzme slučaj i odbrani bračni par na sudu. Advokati su odbranili pravo bračnog para da ostanu zajedno. Ovo je bio primer javnog zalaganja za određeni slučaj. Organizacije će često učestvovati u javnom zalaganju za određeni slučaj ako primete da se radi o nekom opštem principu ili da će slučaj biti presedan. Javno zalaganje za određenu opštu stvar ili javno zagovaranje je zauzimanje za, zastupanje interesa i odbrana prava ljudi uopšte odnosno javnosti. Dok javno zalaganje za određeni slučaj usmerava svoje napore na jedan određen slučaj, jednu određenu osobu ili jednu određenu grupu, javno zalaganje za određenu uopštu stvar se koncentriše na zastupanje ljudi uopšte ili čak cele javnosti, kao što je u slučaju pitanja životne sredine. Organizacija uključena u javno zalaganje za određenu opštu stvar može da rešava probleme vezane za kategorije kao što su žene, radnici, deca ili životna sredina. Središte ovog vodiča je uglavnom na javnom zalaganju za određenu opštu stvar/javnom zagovaranju, iako bi veći deo ovog priručnika mogao da se primeni i na druge vrste javnog zagovaranja.


Predvi đeni ishodi javnog zagovaranja 11 Sledeći dijagram prikazuje, u glavnim crtama, predviđene ishode javnog zagovaranja. Uopšteno govoreći, postoje tri glavna predviđena ishoda javnog zagovaranja. 1) Promena politike: Problem se rešava izmenom zakona, kreiranjem određenog vida

politike, izdavanjem uredbe, itd. Ovo je verovatno najlakši nivo da se postigne predviđeni ishod i prva stvar na koju ljudi pomisle pri spomenu ove reči. Pa ipak, usredsređivanje samo na postizanje ovog ishoda bez uzimanja u obzir druga dva ishoda bi verovatno dovelo do naglašavanja nemoći marginalizovanih i ljudi u nepovoljnom položaju. Zamislite, na primer, da je cilj promena date politike. Najkraći i najbolji put da se to uradi je da se ubedi moćna osoba ili grupa da usvoje naše načelo i da oni koji uređuju politiku govore u naše ime. U ovom modelu, javno zagovaranje se nalazi između elite i donosilaca odluka. Primenom ovog modela, obični ljudi, marginalizovani i grupe ljudi u nepovoljnom položaju će se uvek osećati kao da nemaju moć, ili bolje rečeno, da njihova snaga leži u dobrim ljudima koji saosećaju sa njima i žele da im pomognu kroz činjenje dobrog dela sa najboljom namerom. Na kraju, elita koja se sažalila na ljude u nepovoljnom položaju i marginaliozovane grupe će imati više moći a ove grupe će se osećati još nemoćnijim bez pomoći ovih elita.

Ako se usredsredite na političko zagovaranje kao na jedini izlaz, to može oslabiti poziciju običnih građana, marginalizovanih grupa kao i ljudi u nepovoljnom

položaju.

2) Promena sistema: U ovoj kategoriji ishoda, promena prevazilazi usredsređivanje na

jednu politiku ili jedan zakon, kako bi se posvetila sistemu u kom institucije donose javne odluke i politike. Tako je posvećena pažnja mukotrpnom procesu pregovaranja između grupa i faktora odlučivanja, pri čemu su procesi donošenja odluka racionalizovani i učinjeni jasnijim, uz povećano učešće običnih građana, marginalizovanih grupa kao i ljudi u nepovoljnom položaju. Proces donošenja odluka se menja radi uspešnijeg načina ostvarivanja:

a) Angažovanja grupa građana u procesima donošenja odluka; b) Transparentnosti donošenja odluka; i c) Odgovornosti donosilaca odluka pred građanima; i grupama građana. Za ovaj ishod može da bude potrebna jedna velika kampanja ili nekoliko kampanja da bi se ubedili donosioci odluka da promene procese donošenja odluka na taj način.

3) Demokratska promena: u ovoj kategoriji ishoda, obični građani, pogotovo

marginalizovani i oni u lošem položaju, su svesni svog prava i moći da učestvuju i prava da uspešno učestvuju u procesima donošenja odluka na svim nivoima. Ovo je krajnja kategorija ishoda javnog zagovaranja koja dugo traje i za koju ponekad treba čak i više od jedne generacije da bi se dostigla. Prili čno je teško


dostići ovaj ishod jer on nastoji da promeni kulturna verovanja i stavove stvorene dugim i sistematskim procesom otuđenja i socijalizacije kako bi izbacili marginalizovane grupe iz procesa donošenja odluka.

U bilo kojoj aktivnosti javnog zastupanja, moramo da uzmemo u obzir sve tri grupe ishoda, u suprotnom, ako promenimo politiku u jednom ili dva njena vida, a pri tome se ne pozabavimo okruženjem koje donosi odluke ili kritičnim elementom jačanja moći naroda i njegovim delotvornim učešćem u procesu donošenja odluka, ograničićemo proces javnog zagovaranja. Iako su sve tri grupe ishoda usko povezane, od izuzetne je važnosti da uočimo da je kranji cilj kome treba da težimo dok se bavimo javnim zagovaranjem da pomognemo ljudima da steknu samopouzdanje u svojoj moći i koriste ovu moć da efikasno učestvuju u procesima donošenja odluka. Posedovanje moći naroda i njegovo aktivno sudelovanje kao krajnjeg cilja javnog zagovaranja oslobađa javno zagovaranje od ograničenog gledišta da je promena politike njen primarni cilj. U postizanju ishoda sve tri grupe, jako građansko društva ima kritičnu ulogu u obezbeđivanju sredstava ljudima da izraze svoja mišljenja i da se organizuju u rešavanju problema koji ih brinu.


OČEKIVANI ISHODI JAVNOG

ZAGOVARANJA12

3

2

1..

Demokratskapromena Građani su svesni svoje moći i koriste je da bi uspešno učestvovali u procesima donošenja odluka.

Instituiconalna Promena Proces donošenja odluka se menja radi većeg:

� Učešća građana � Jasnoće � Odgovornosti

Promena politike Problem se rešava menjanjem zakona, kreiranjem određenog vida politike, izdavanjem uredbi itd.

Jako

građ

ansk

o dr

uštv

o


Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja, identifikujte svrhu vaše kampanje prema trima kategorijama ishoda javnog zagovaranja: • Politički ishodi: • Institucionalni ishodi: • Demokratski ishodi:


2. POGLAVLJE: PRISTUP ZASNOVAN NA PRAVIMA: TEORETSKI OKVIR ZA JAVNO ZAGOVARANJE

a. Uvod PZP i njegovi principi Pristup razvoju zasnovan na potrebama je decenijama preovlađivao na polju socijalne pravde. Pristup zasnovan na potrebama je bio poboljšanje dobročinstva, ili kako neki ljudi vole da kažu, model velikodušnosti, pristup koji je prethodno preovladavao socijalnom pravdom i razvojem. U to vreme, pristup zasnovan na potrebama je bio koristan jer je pomagao u uspostavljanju dijaloga između pomagača i siromašnih i zahtevao je sve veće učešće siromašnih. Iako je pristup zasnovan na potrebama zahtevao učešće, naglo je prestao da se bavi politikom i propisima jer se činilo kao da učestvuju u politici. Pogotovo što je preovladavalo gledište da NVO ne bi trebalo da učestvuju u politici, većina NVO uključujući najveće, je izbegavala sve što je moglo da liči na politiku, uključujući procese kreiranja politike a donatorske agencije nisu želele da budu optužene da se mešaju u ove stvari. Na primer, CARE International, jedna od najvećih međunarodnih NVO u celom svetu, je do skoro izbegavala da učestvuje u promenama politike “van delokruga (svojih) programa,” u zemljama u kojima je radila.(Sprehman & Pelton, 200113). Pristup zasnovan na potrebama ima nekoliko mana koje su sprečile ozbiljniji i potpun pristup socijalnoj pravdi. Ove mane obuhvataju: • Očuvanje slike siromašnih kao primalaca poklona od dobronamernih ljudi. Siromašni

i ljudi u nepovoljnom položaju, kao primaoci pomoći od drugih, i dalje im je bila neophodna pomoć u zadovoljavanju

• Podrazumevalo je da nema obaveza prema političkim krugovima i drugim uticajnim deoničarima. Prosto je isticalo dobronameran pristup mentaliteta“ hajde da pomognemo onima kojima pomoć treba kadgod možemo” .

• Dobronamerni ljudi ili vlade, su zadovoljavali potrebe siromašnih i ljudi u nepovoljnom položaju samo ako imaju raspoloživa sredstva;

• Intervencije najvećim delom vrše na mikro nivou sa minimalnim naporima na makro nivou, državnom ili međunarodnom; i

• Izazivalo frustracije pošto je podsticalo ljude da učestvuju na njihovom nivou, ali ih je odvraćalo od učešća u višim krugovima kreiranja politike.

Države u razvoju su na sednicama Ujedinjenih Nacija pola veka raspravljale o potrebi da se pravo na razvoj prizna kao ljudsko pravo. Sa rastom procesa globalizacije, nekoliko političkih promena u svetu i porastom pritiska od strane zemalja u razvoju14, (generalna skupština Ujedinjenih Nacija je usvojila Deklaraciju o pravu na razvoj, rezolucija 41/128 od 4. decembra 1986)15. Ova deklaracija je dala veliku pomoć pristupu razvoja zasnovanom na pravima i označila je novo doba u razvitku mišljenja.


“Pravo na razvoj je neotuđivo ljudsko pravo pomoću koga svako ljudsko biće i svi ljudi imaju pravo da učestvuju, doprinose i koriste ekonomski, socijalni, kulturni i politički razvoj, u kom sva ljudska prava i fundamentalne slobode mogu u potpunosti da budu ostvareni.” Deklaracija o pravu na razvoj usvojena na Generalnoj skupštini, rezolucija 41/128 od 4. decembra 1986. Član 1.1.16

b. Principi pristupa zasnovanog na pravima Pristup zasnovan na pravima (PZP) je obeležio novi pristup razvoju. Gledanje na razvoj kao na skup ljudskih prava koja moraju da budu ispunjena je podrazumevalo sledeće karakteristike koje se odnose na svako ljudsko pravo. Sledi nekoliko principa koji dolaze sa novim sistemom referencije ljudskih prava17.

i. Univerzalnost Ljudska prava se odnose na sve, svuda i pod svim uslovima! “Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima18.” Univerzalno gledište je ono po čemu se ljudska prava razlikuju od drugih stečenih prava kao što su građanska prava i ugovorna prava. U tom smislu, ljudska prava su “neotuđiva jer ne mogu biti oduzeta nekome ili dobrovoljno ustupljena19.”

ii. Nediskriminacija i Jednakost “Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti.20” Važno je primetiti da, u nastojanju da se postigne jednakost, države bi možda trebalo da imaju afirmativne akcije kako bi pomogle doprinosu jednakosti tradicionalno marginalizovanim i grupama ljudi u nepovoljnom položaju. Jednakost u razvoju može da zahteva od nas da primenimo drugačiji tretman prema grupama ljudi u nepovoljnom položaju koji su tradicionalno i sistemski diskriminisani. Na primer, jezička prepreka se koristi kako bi se diskriminisale neke grupe domorodaca od kojih se zahteva da rade na nekom drugom jeziku a ne na maternjem kako bi dobile državni posao. Drugi primer su Afroamerikanci koji su bili lišeni ljudskih prava zbog svoje rase.

iii. Nedeljivost Prava su nedeljiva, i trebalo bi da budu tako posmatrana. Ni jedno pravo nije važnije od drugog. Na primer, ne možemo da pregovaramo sa jednom grupom da dobijemo neka prava a da se odreknemo nekih drugih. Celokupna ideja vezana za prava je da ona moraju biti sprovedena. Drugim rečima, postoji obaveza da se ova prava daju onima koji ih poseduju. Koristeći PZP za razvoj, možemo da postavimo prioritete kako bismo obezbedili prava, ali to ne znači da ćemo se odreći drugih prava.


iv. Međusobna zavisnost i me đusobna povezanost: Sva ljudska prava su usko povezana i zavise jedna od drugih i utiču jedna na druge. Pravo na obrazovanje utiče na pravo na rad a pravo na rad utiče na pravo na dobro zdravlje i obrnuto. Ovaj princip nam pomaže da povežemo uzročnike problema sa njihovim simptomima.

v. Učešće21 Učešće je bitno pravo izneseno u prvom članu Deklaracije o pravu na razvoj UN. To znači da svako ima pravo da u potpunosti slobodno doprinosi, učestvuje i uživa u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju svoje zajednice.22. Pravo na učešće mora da bude zaštićeno i garantovano od strane države i drugih entiteta.

vi. Vladavina prava 23 Prava moraju biti zaštićena kako jakom legislativom tako i nezavisnim sudskim sistemom kako bi uverila da je zakon pravičan i da se primenjuje na svima.

vii. Odgovornost Ovo je još jedan ključan princip ljudskih prava. Svi ljudi imaju prava i nazivaju se nosioci prava. Narod ili lica koja su obavezi da donesu i obezbede ova prava se nazivaju nosioci dužnosti. Možemo da se setimo bilo koga da je nosilac prava i nosilac dužnosti. Pa ipak, veoma često nosioci dužnosti su države koje su odgovorne za zaštitu ljudskih prava i njihov pristup tim pravima. Većinom su države odgovorne ljudima i međunarodnoj zajednici u pogledu šta rade da zaštite i donesu ljudska prava u njihovim zemljama. PZP priznaje da i druge ne-državne strane mogu da budu nosioci dužnosti. Odgovornost se vrši tako što država kao glavni nosilac dužnosti radi sledeće24: • Prihvata odgovornost za uticaj koji ima na živote ljudi;

• Sarađuje tako što nudi informacije, preduzima transparentne poslove i sluša stanovišta ljudi; i,

• Adekvatno reaguje na ta stanovišta (UNDP, 2000).

Ovaj poslednji princip, odgovornost, je centralni deo pristupa zasnovanog na pravima kao okvira za javno zagovaranje socijalne pravde25. Princip odgovornosti je najvećim delom pomogao licima koji se bave pružanjem razvojne pomoći da se njihovo bavljenje politikom uspostavi kao legitiman vid delatnosti. Javno zagovaranje potiče od principa da grupe građana uzmu učešće u političkom procesu i da uokvire razvojni proces kao politički.


c. Nosioci prava i Nosioci dužnosti

i. Glavni nosilac dužnosti: Države U pristupu zasnovanom na pravima je pretpostavljeno da je svaki čovek inherentno nosilac prava koji bi trebalo da uživa u univerzalnim ljudskim pravima koja moraju biti garantovana. Ratifikovanjem različitih ugovora o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, države automatski preuzimaju na sebe glavne uloge u garantovanju ovih prava ili, po jeziku PZP, “glavnih nosilaca dužnosti” (Ljungman, 0426). Države moraju da izvrše svu neophodnu proceduru kako bi garantovali prava svojim građanima. Ljungman (2004) ovako navodi van Vereltov opis obaveza države kao glavnog nosioca dužnosti

Obaveze državnih strana prema Me đunarodnom zakonu o ljudskim pravima

Obaveza da poštuje zahteva od države i svih njenih organa i zastupnika da se uzdrže od sprovođenja, finansiranja ili tolerisanja bilo kakvog postupka, politike ili zakonske mere koja krše integritet pojedinaca ili udaraju na njihovu slobodu da pristupe sredstvima radi zadovoljavanja potreba. Ona takođe zahteva da zakonodavni i administrativni propisi uzmu u obzir zagarantovana prava.

Obaveza da štiti obavezuje državu i njene zastupnike da spreči kršenje prava od strane drugih pojedinaca ili ne-državnih činilaca. Tamo gde se dođe do kršenja prava država mora da garantuje pristup pravnom leku

Obaveza da ispuni uključuje probleme javnog zastupanja, javnih troškova, državne propise ekonomije, odredbe osnovnih usluga i povezane infrastrukture i redistributivne mere. Dužnost da ispuni obuhvata aktivne mere koje su neophodne za garantovanje prilika za pristup ovlašćenjima.

(van Verelt, 2001)

Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 6. november 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc.

Sledi primer koji je priređen iz Fundar, et al (200427). On ilustruje različite uloge država u zajemčenju prava na tri nivoa.


Vid prava Obaveza da poštuje

Obaveza da štiti Obaveza da izvrši

Dostupnost hrane Sačuvati ljudima postojeći pristup hrani

Spreči druge da posegnu za ovim zadovoljstvom (npr.graditelji koji preuzimaju poljoprivredno zemljište)

Propiše programe kako bi obezbedila veći pristup hrani

Prehrambeni sadržaj hrane

Sačuvati postojeće prehrambene nivoe

Štiti čistoću prehrambenog kvaliteta hrane od zagađenja (npr. korišćenjem otrovnog veštačkog đubreta)

Preuzme korake radi povećanjaP prehrambenog prinosa i prehrambenog kvaliteta hrane.

ii. Moralni nosioci dužnosti: Ne-državna lica Iako država ima ulogu glavnog nosioca dužnosti, postoje i druga ne-državna lica koja imaju obavezu da poštuju, štite i izvršavaju prava ljudi. Neka literatura upućeju na ova ne-državna lica kao na moralne nosioce dužnosti. Sledeći Ljungmanov citat (2004) opisuje uloge i kategorije moralnih nosilaca dužnosti.

Obaveze drugih strana

Moralni nosioci dužnosti naznačeni u predgovoru [Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima] mogu se podeliti u sledeće grupe:

Primarni nosioci dužnosti –npr. roditelji deci, nastavnici učenicima, policija osumnjičenim za prestup, doktori/sestre pacijentima, poslodavci zaposlenima;

Sekundarni nosioci dužnosti –npr. institucije i organizacije sa trenutnom sudskom nadležnošću naspram.primarnih nosilaca dužnosti npr. direktori škola, organizacije zajednica, bolničke administracije,itd.;

Tercijarni nosioci dužnosti –npr.institucije i organizacije na višem nivou/ sa još većom sudskom nadležnošću (NVO, agencije za pomoć,organizacije privatnog sektora);

Spoljni nosioci dužnosti –npr. države, institucije, organizacije bez direktnog angažovanja npr. STO, UN, MNVO, Savet bezbednosti,Afriči savez

Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 6. novembar 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc.

Međutim, važno je napomenuti da se javno zagovaranje vrši na dva nivoa:


• Sa nosiocima prava da im pomogne da ostvare svoja prava na zakonski način dok se bave zaštitom prava drugih. Rad pogotovo sa ljudima u nepovoljnom položaju i marginalizovanih nosilaca prava je od izuzetne važnosti kao pomoć pri ponovnom sticanju pouzdanja u njihovu sposobnost da jednako i u potpunosti učestvuju u procesu donošenja odluka. Ovo je razlog zbog kog ova tačka prethodi tačku rada sa nosiocima dužnosti.

• Sa nosiocima dužnosti – bili oni država ili ne-država – da urade sledeće: o Budu pažljivi i vođeni pravima ljudi u njihovim naporima da poštuju, štite i cene

ova prava; i o Da urade najbolje što znaju kako bi ne samo ispunili ova prava već i učinili sve da

budu odgovorni i puni razumevanja prema ljudima.

“Pristup zasnovan na pravima za razvoj u središte svog delovanja stavlja zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava. On koristi ustanovljene i priznate standarde ljudskih prava kao zajednički okvir za procenjivanje i vođenje inicijativa održivog razvoja. Sa ovog stanovišta, krajnji cilj razvoja je da svima garantuje ljudska prava. Stalni napredak u poštovanju, unapređivanju i ispunjavanju obaveza u oblasti ljudskih prava predstavlja put ka dostizanju željenog razvoja. Pristup zasnovan na pravima za razvoj je i vizija i oruđe: ljudska prava mogu da budu sredstva, ciljevi, mehanizmi razvoja i fokus za održiv ljudski razvoj.” (AWID) Ujedinjene Nacije Filipini. Rights-Based Approach to Development Programming: Training Manual. Jul 2002, str. 14. http://www.un.org.ph/publications/RBAManual.pdf.

d. Upletenost PZP za razvoj i javnog zagovaranja PZP koji se bavi pitanjima razvoja je možda u modi ovih dana.Već dobija kritike na račun toga koliko je primenjiv na probleme razvoja u svakodnevnom životu. Uprkos tome, PZP je imao veliki uticaj na polju razvoja i javnog zagovaranja, uključujući i sledeće: • Pristup zasnovan na potrebama bi nas naveo da se bavimo određenim zajednicama ili

grupama ljudi. Stoga, on nas tera da razmišljamo o izolovanim slučajevima i grupama. Dok sa druge strane, pristup zasnovan na pravima počinje sa univerzalno priznatim ljudskim pravima i dovodi nas do zajednica koje ne uživaju ova prava.

Kao što ni ropstvo ni aparthejd nisu prirodni tako nije ni siromaštvo. Stvorio ga je čovek i može biti prevaziđen i iskorenjen postupcima ljudi. A prevazilaženje siromaštva nije gest dobročinstva.To je čin pravde. To je zaštita osnovnog ljudskog prava, prava na dostojanstvo i pristojan život. Nelson Mandela na govoru u Londonu,2005, na sastanku G7 finansijskih ministara http://www.developments.org.uk/articles/mandela-launches-anti-poverty-campaign/


Siromaštvo i razvoj u Pristupu zanovanom na pravima28

Pristup zasnovan na pravima smatra da ako se nekoj osobi ne ispuni nekoliko ljudskih prava – kao što je pravo na hranu, zdravlje, obrazovanje, obaveštenost, učešće itd – da je ta osoba siromašna. Siromaštvo je prema tome više od nedostatka sredstava – to je ispoljavanje izuzimanja i nemoći. Ostvarenje ljudskih prava i proces razvoja nisu razdvojeni u ovom kontekstu. Na protiv, razvoj postaje podskup procesa ispunjenja ljudskih prava. U stvari, sam razvoj je priznat kao ljudsko pravo.1

• Sve veći broj zajednica i grupa koje se bave razvojem je počelo da uspostavlja vezu

između onoga što treba da ostvare u svojim razvojnim programima i onoga šta se dešava na polju politike. Tabu tema“mi nemamo veze sa politikom” je već razbijena.

• Zajednice ljudi u nepovlašćenom položaju i marginalizovanih grupa su počeli da

sagledavaju svoje probleme kao neispunjena prava! Potrebe su se pretvorile u prava.

1 Svetska konferencija o ljudskim pravima, održana u Beču 1993, opet je konsensusom potvrdila pravo na razvoj kao univerzalno i neotuđivo pravo i da je ono integralni deo osnovnih ljudskih prava.


e. Poređenje izme đu Pristupa zasnovanog na pravima i Pristupa zasnovanog na potrebama

Sledeća tabela nudi poređenje između pristupa zasnovanog na potrebama (PZPo) i pristupa zasnovanog na pravima. Važno je da se napomene da je ovo poređenje zasnovana na pretpostavci da PZPo samo nastoji da zadovolji potrebe. Izlišno je reći da su mnoge grupe koje su primenjivale PZPo takođe pokušale da reše sistemske problemi a njihovi napori su postepeno i značajno doprineli trenutnom obliku PZP. Taj referentni sistem će možda biti od značaja pri utvrđivanju razlike između ova dva pristupa.

PRISTUP ZASNOVAN NA POTREBAMA

PRISTUP ZASNOVAN NA PRAVIMA

Zasnovan na procenjenim potrebama Zasnovan na utvrđenim ljudskim pravima Potrebe su referentna tačka, što podrazumeva intervencije na lokalnom i mikro nivou

Kršenje prava se uzima kao polazna tačka koja nas upućuje na analizu i postupke na strukturnom i makro nivou29

Potrebe su primerene grupi koja ima takvu potrebu

Prava su univerzalna i tiču se svih ljudi na svakom mestu

Uzima u obzir nalaženje novih sredstava Uzima u obzir preraspodelu postojećih sredstava

Uzdržava se od politike i procesa kreiranja politike

Politika je centar razvojnog procesa

Pojedinačno se pristupa potrebama Prava su neprenosiva i nedeljiva. Može biti rešen otklanjanjem simptoma (ako obezbedimo sredstva koja pokrivaju potrebe)

Mora da analizira i rešava strukturalne, sistemske pa čak i svetske uzroke problema

Traži pomoč od zvaničnika i nosilaca moći Smatra odgovornim državne zvaničnike i nosioce moći

Stavlja socijalno ugrožene ljude u podređen položaj time što od drugih traži da zadovolje njihove potrebe

Pomaže ljudima da povrate svoje dostojanstvo zahtevajući njihova ljudska i građanska prava

Bez obaveze da se zadovolje potrebe. Potrebe se zadovoljavaju kada ima raspoloživih sredstava

Države, nosioci moći i međunarodna tela su u obavezi da ispune prava

Ima sklonost ka pomaganju onima kojima je pomoć potrebna ali ne i najugroženijima (Prioritet su niski troškovi a veliki učinak).

Naginje kao tome da se bavi ljudima čija su prava najviše kršena i uskraćivana30.

Ima za cilj da ublaži nevolje Ima za cilj da se posveti strukturalnim nepravdama31

Obično nije pravno obavezujući za glavne učesnike

Daje zakonsku snagu razvoju32

Podstiče učešće unutar zajednice uz mogućnost saradnje sa drugim grupama.

Nameće zajedničku saradnju i udruživanje različitih grupa33


f. Primeri primene PZP Ako zasnujete vaše postupke na PZP to može dovesti do promene shvatanja koraka koje treba preduzeti.34. Nezaposlenost je uobičajen problem u većini seoskih sredina u mnogim državama u razvoju. Pri rešavanju ovog problema a koristeći PZPo, mnoge organizacije koje se bave pružanjem razvojne pomoći su uvidele da je potreba mladih ljudi da se dokvalifikuju, u pogledu kompjutera i engleskog jezika, kako bi povećali svoju konkurentnost u zapošljavanju. Mnogi mladi su se priključili ovim programima za obuku ali i dalje nisu mogli da se zaposle. Korišćenjem PZP, grupe koje se bave pružanjem razvojne pomoći i zajednice na koje se to odnosi, ispituju kako različiti vidovi politike podstiču ulaganja u seoskim sredinama i kako da imamo regulativu koja stimuliše investitore da dođu u ova mesta i da zaposle lokalno stanovništvo, uz pružanje neophodne obuke koji bi mogle da povećaju konkurentnost lokalne omladine. U mnogim slučajevima nasilja u kući, PZPo okvir bi doveo do preduzimanja mera kako bi se podigla svest društva, pružanjem terapije članovima porodica žrtava nasilja, obično žena i dece, i izgradnjom sigurnih kuća za žrtve nasilja. Ako koristimo PZP okvir, te mere bi mogle da uključuju uvođenje nove legislative koja jasno kažnjava nasilje u kući, i postojanje regulative koja uključuje u školsku nastavu časove o pravu i načinima za postizanje bezbednog okruženja kao i načine prijave slučajeva nasilja u kući.

Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja: 1. Imenujte jedan problem na kome radite u vašoj organizaciji(ma)-mreži. Opišite

njegove sadašnje okvire. 2. Koristeći sledeću tabelu, identifikujte prava koja mogu da se odnose na vaš

problem. 3. U drugoj koloni identifikujte nosioce prava koji su u vezi sa vašim problemom. 4. U trećoj koloni, identifikujte glavne i moralne nosioce dužnosti koji bi trebalo

da garantuju označena prava. 5. Kako je bavljenje ovim pojedinostima uticalo na izradu vaše strategije?

Napišite 3 ili 4 saveta koja ćete koristiti kada budete formulisali vašu strategiju.


POČETNA PZP PROCENA NAŠIH PROBLEMA

Kratak opis vašeg problema: ______________________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________

PRAVA NOSIOCI PRAVA NOSIOCI DUŽNOSTI SAVETI ZA STRATEGIJU

GLAVNI (DRŽAVA) MORALNI (NE-DRŽAVNI)


3. : VAŽNI KONCEPTI ZA JAVNO ZAGOVARANJE SOCIJALNE PRAVDE

Ovo poglavlje pokriva ključne koncepte koji su usko povezani sa

javnim zagovaranjem, uključujući legitimnost, verodostojnost, transparentnost, odgovornost i preuzimanje rizika.

Javno zagovaranje je povezano sa kritičkim konceptima koji moraju da se uzmu u razmatranje ako želimo da se bavimo javnim zagovaranjem socijalne pravde koje vodi do davanja slobode i političke moći svim ljudima, pogotovo marginalizovanim i onim u nepovoljnom položaju. Slede neki od ovih koncepata.


Legitimnost Legitimnost je jedan od najkritičnijih koncepata u bavljenju javnim zagovaranjem. Ako OGD traže od zvaničnika i nosilaca moći da budu odgovorni njima, one moraju da dokažu svoju legitimnost tim zvaničnicima i nosiocima moći. Grupe javnog zagovaranja bi trebalo uvek da rade na ustanovljavanju i jačanju njihove legitimnosti. Postoje dva stuba legitimnosti: legitimnost zasnovana na određenoj stvari i legitimnost zasnovana na ljudima.

i. Legitimnost zasnovana na odre đenoj stvari U javnom zagovaranju socijalne pravde, legitimnost nije samo zasnovana na valjanom zastupanju grupe ljudi ili organizacija već i na zakonitom slučaju. U mnogim situacijama, Kumi Niado, generalni sekretar i izvršni direktor CIVICUS-a ima običaj da dâ strašan primer: da Kjukluksklan, nasilna, rasistička grupa koja je počinila mnoga krivična dela, uključujući ubistva i zlonamerne paljevine, nad crncima i drugim manjinama u Sjedinjenim Američkim Državama jeste, ustvari, grupa građana koju podržavaju pravi ljudi i koja ima svoje birače. Pitanje koje se ovde postavlja jeste “da li je ispravno zastupati ovu stvar?” Uvek bi trebalo da određene stvari za koje se borimo sprovedemo kroz kritičan test vrednosti koji Kohen, et al (200135) identifkuju (str. 7-10), i kroz različite deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija kako bismo se uverili da određene stvari zaslužuju naše napore i borbe. Od presudne je važnosti da znate da neke određene stvari možda neće biti popularne među ljudima u vašoj zajednici, ili da neće biti popularne u početku. Mnoge široko prihvaćene stvari i vrednosti u početku nisu bile prihvaćene u našim zajednicama. Primer takvih vrednosti je obrazovanje žena pre oko 200 godina, ili vrednost odgajanja dece bez korišćenja nasilnih kazni. Nepostojanje ili odbijanje nekih vrednosti ne znači nužno da te vrednosti nisu dobre. One mogu jednostavno da znače da moramo naporno da radimo kako bismo odbacili duboko ukorenjene postojeće vrednosti i izgradili jako biračko telo oko njih.

Možemo uvideti dve krajnosti legitimnosti zasnovanoj na određenoj stvari. Prva krajnost je da dok god ljudi podržavaju neku određenu stvar, ona mora biti ispravna. U tom slučaju, možda na kraju završimo sa organizacijom kao što je Kjukluksklan ili sa aparthejd režimom u Južnoj Africi. Druga krajnost je kada se ljudi koji stvaraju kampanje za javno zagovaranje oslanjaju na neku dobru stvar umesto da se trude da izgrade jako biračko telo.


Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja, razmotrite stvari koje ste identifikovali za rad, ili one na kojima već radite. Napišite 2-3 najvažnije stvari za koje se borite. Koliko su one u saglasnosti sa Univerzalnom deklaracijom ljudskih prava UN? Koje su to druge zajedničke vrednosti koje ove stvari zagovaraju?

ii. Legitimnost zasnovana na ljudima Pošto smo utvrdili legitimnost stvari koju zagovaramo, koja i dalje predstavlja jedan od načina utvrđivanja legitimnosti javnog zagovaranja. Drugi stub legitimnosti javnog zagovaranja je da izgradimo jako biračko telo za našu određenu stvar i u potpunosti se oslonimo na ljude da oni vode kampanju, to je ono što Miler (199736) opisuje u svojoj knjizi. Miler dokazuje da je legitimnost prosto vezana za pitanje ko ima pravo da govori u ime grupe ili problema. Ona govori o ovoj dilemi zastupanja kojima bi NVO i OGD trebalo da se pozabave. To isto teško pitanje se odnosi i na druge grupe kao što su donatori koji govore u ime primalaca, međunarodne organizacije koje govore u ime svojih nacionalih ili lokalnih organizacija, itd. Sledi nekoliko pitanja koja Miler predlaže da grupe koje se bave javnim zagovaranjem postave sebi kako bi razmotrile svoju legitimnost zasnovanu na ljudima37.


• U čije ime govori vaša organizacija [ili mreža]? • Pod čijim ovlašćenjem ili na osnovu čega govori naša organizacija [ili mreža]? • Ko nam daje ovlašćenje ili pravo da govorimo? • Kako se dobija to ovlašćenje? Kroz upravu sačinjenu od ljudi iz zajednice, vođe NVO i

uglednih građana? Biranjem predstavnika od strane članova grupe? Procesima demokratskog donošenja odluka? Kroz konsultacije sa zajednicama?

• Kako možemo da povećamo našu legitimnost?” Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection,str. 14. Institute for Development Research, Boston Massachusetts, USA.


b. Kredibilitet Kredibilitet se definiše kao “ nešto čemu se može verovati ili što je pouzdano38.” Kada se radi o javnom zagovaranju, trebalo biste da proverite koliko je verodostojna i pouzdana vaša organizacija ili mreža. Ako kažete nešto što je stvarno istinito, ali ako još niste izgradili kredibilitet kod ljudi, ili ako je vaš kredibilitet sumnjiv iz nekog razloga, ljudima će biti teško da vam posvete pažnju, pogotovo ako je vaš kredibilitet bio pod negativnim uticajem iz bilo kog razloga. Veoma je teško izgraditi kredibilitet, i, izlišno je uopšte govoriti o tome, da je vrlo lako da se uništi. Miler (199739), str. 15, nudi sledeće savete o tome kako da izgradite kredibilitet.

• Kredibilitet je recipročan.Ako ste puni razumevanja i odgovorni prema članovima vaše

organizacije (kako grupa na koje to utiče tako i grupa koje su spremne da im pomognu) onda će vaša organizacija dobiti priličnu legitimnost i kredibilitet kako u javnom zagovaranju tako i u programima razvoja.

• Obećajte rezultate koje možete da ostvarite. Objavljivanje preambicioznih ciljeva koje organizacija ne može da ispuni smanjuje pouzdanost te organizacije.

• Pružite informacije koje su zasnovane na dokazima ili su iz pouzdanih izvora. • Podržite veoma cenjene pojedince ili organizacije. • Vodite računa o činiocima kao što su godište, obrazovanje, finansijska transparentnost, svest o

nezavisnosti, o tome da se bavite programima visokog kvaliteta, i da radite u ime javnosti. • Imajte jasnu i stalnu komunikaciju sa vašim članovima, i po potrebi koristite odgovarajuća

posrednička sredstva. Parafrazirana: Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 15. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA.

Sam kredibilitet ne može da odredi da li bi trebalo da uzmete učešće u kampanji javnog zagovaranja. On će samo podržati vaš rad na polju javnog zagovaranja40. Štaviše, ako ne uživate kredibilitet u vezi sa određenim procesom a vaše učešće bi moglo da mu naudi, trebalo bi da razmislite o isključivanju iz tog procesa. Na primer, ako ocenite da će vaše učešće, iz bilo kog razloga, biti protumačeno kao pokušaj da promovišete jedan od vaših (ili vašeg osnivača) proizvoda ili usluga naspram nekog drugog, možda je bolje za vašu grupu da se povuče kako bi sprečila da nanese bilo kakvu štetu procesu. Slede pitanja priređena iz Sprehman i Pelton (200141):


KONTROLNA LISTA KREDIBILITETA

• Možete li vi, ili vaše kolege, da dosledno govorite u ime onih koji su pogođeni problemima?

• Da li ste vi, ili vaše kolege, poznati i cenjeni od strane kreatora politike koji su uključeni u ovaj

problem?

• Da li vi, ili vaše kolege, imate informacije ili ekspertizu koja je od relevantna za ove probleme?

• Da li će uključeni kreatori politike biti zainteresovani za vaše mišljenje, ili mišljenje vaših

kolega?

• Da li postoje ljudi unutar državne kancelarije koji mogu uspešno da rukovode javnim

zagovaranjem inicijativa problema koje razmatrate?

• Da li vas, ili vaše kolege, smatraju objektivnim i dostojnim poverenja, ili politički pristrasnim?

KREDIBILITET znači da ti drugi ljudi veruju i da cene šta imaš da kažeš.

Sprechmann, Sofia & Pelton, Emily; 2001. Advocacy Tools and Guidelines:

Promoting Policy Change; A Resource Manual for CARE Program Managers. str. 11. Cooperative for Assistance and Relief Everywhere, CARE.


c. Transparentnost Transparentnost je koncept koji je usko povezan sa javnim zagovaranjem i pristupom zasnovanim na pravima. Da bi ljudi mogli da iskoriste svoje pravo da učestvuju u procesu razvoja, oni bi prvo trebalo da budu u mogućnosti da otkriju procese donošenja odluka koji se koriste pri kreiranju javne politike koja utiče na njihove živote.Transparentnost je osnovno sredstvo kojim se javni zvaničnici mogu smatrati odgovornim za nešto.

“[Transparentnost je] potpuno, tačno, blagovremeno iznošenje informacija u javnost.”

American Psychological Association (APA): transparency. (im.iz.). Wall Street Words. Pronađeno 02. februara 2007, sa Dictionary.com vebsajta: http://dictionary.reference.com/browse/transparency

Kada su zakoni, odluke, budžeti i različiti vidovi politike otvoreni za javnu raspravu i za razmatranje od strane nezavisnih medija, bolje su šanse za donošenje dobrih javnih odluka koje nisu pod uticajem korupcije. Izlišno je govoriti da transparentnost ne postoji kao čisto jednostrana komunikacija. Ona zahteva učešće onih koji se možda neće slagati sa odlukama i koji žele da promene tok ovih odluka. Demokratija se gradi na učešću i delovanju onih koji različito gledaju na stvari zarad boljitka.42

Naročito ako se ima u vidu trenutno stanje svetske bezbednosti, transparentnost nužno ne znači da SVE odluke i sva logika koja stoji iza njih moraju da se donose javno sve vreme pošto su pojedine odluke osetljive prirode. Trebalo bi, međutim, stvoriti jedan sistem koji odluke i logiku donošenja odluka čini vidljivim drugim stranama kojima javnost veruje a u isto vreme i procenjuje legitimnost takvih odluka.


d. Odgovornost Odgovornost bi trebalo da bude sama srž onoga čime bi javno zagovaranje trebalo da se bavi. Transparentnost pruža informacije aktivistima kako bi pitali one koji su odgovorni za donošenje javnih odluka o logici koja se nalazi iza njihovih odluka. Odgovornost zahteva od donosilaca javnih odluka da preuzmu odgovornost za svoje postupke.

Odgovornost je “stanje odgovornosti, pouzdanost na koju se poziva kako bi ispostavila račun; obaveza da se snose posledice za neuspeh.” Odgovornost. Webster 1913 Dictionary. Patrick J. Cassidy, 1913. Answers.com 26 feb. 2007. http://www.answers.com/topic/accountability

Odogovornost je ključan faktor u obezbeđivanju dobrog upravljanja i davanja legitimnosti vladama i donosiocima javnih odluka43.

Miler (199744) fokusira našu pažnju na dve vrste ogovornosti na koje bi grupe koje se bave javnim zagovaranjem trebalo da obrate pažnju: javna i interna odgovornost.

i. Javna odgovornost Javna odgovornost je ono čime se koriste grupe koje se bave javnim zagovaranjem i ono na šta su usredsređeni njihovi napori spram moćnih javnih institucija čije odluke utiču na živote ljudi. Javna odgovornost je okrenuta lokalnim, nacionalnim ili međunarodnim javnim ili privatnim institucijama (npr. Svetskoj banci). Organizacije bi trebalo da smatraju odgovornim javne (i privatne) institucije, primećuje Miler, posle donošenja odluka sledeći primenu tih odluka. Miler iznosi sledeća pitanja koja bi grupe koje se bave javnim zagovaranjem mogle da postave javnim institucijama ili korporacijama.


Pitanja koja mogu pomoći organizacijama u njihovoj analizi problema javne odgovornosti uključuju: • Na osnovu čega se političari, državni zvaničnici i korporacije smatraju odgovornim u vašoj

zemlji? Na osnovu kojih standarda ili kriterijuma? Putem kojih procesa ili procedura (tj, izbora, medija, itd)?

• Koji su tradicionalni načini da se oni na vlasti smatraju odgovornim? • Koja je uloga građana i običnih ljudi u promovisanju javne odgovornosti? • Koji su bili uspesi NVO i zajednica u nadgledanju i primeni željenih promena politike? • Šta su grupe građana učinile kako bi podstakle transparentnost u javnim institucijama i

korporacijama? • Kako možemo da poboljšamo javnu odgovornost i transparentnost? Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 17 & 18. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA.

ii. Interna Odgovornost Često čujemo za NVO i OGD i koalicije koje su zaukupljene fokusiranjem na odgovornost javnih institucija i korporacija za njihove odluke i postupke, dok te iste organizacije ne čine sebe dovoljno odgovornom prema svojim članovima i javnosti. Interna odgovornost ovih grupa je od kritične važnosti za njihovu moć, kredibilitet i legitimnost. Miler predlaže sledeća pitanja vezana za internu odgovornost koailicija i grupa koje se bave javnim zagovaranjem:

Pitanja koja mogu da pomognu grupama da se pozabave problemima udruživanja i organizacione odgovornosti uključuju: • Kakve odluke ko donosi u koaliciji ili organizaciji? • Koliko je transparentan i otvoren taj proces donošenja odluka? • Kome je vođstvo odgovorno onda kada se te odluke donesu? • Za šta su oni odgovorni? • Koji su mehanizmi na osnovu kojih su ili mogu se smatratrati odgovornim? Na primer –na

osnovu periodičnih izbora, godišnjih izveštaja o učinku, itd.? • Kako su članovi i birači uključeni u kampanju i kako se informišu? • Kako možemo da promenimo našu internu odgovornost? Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 20. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA.


e. Odnos izme đu javnog zagovaranja, mo ći i politike

i. Moć Da li ste ikada bili na sastanku i rekli nešto što skoro niko nije primetio, pa ipak nekoliko minuta kasnije, neko je rekao potpuno istu stvar i svi u grupi su obratili pažnju, možda čak i pohvalili “briljantnu” ideju koju je on imao? Kada ste razmišljali o ovome, možda ste pomislili da je osoba koja je ponovila vašu ideju imala dosta moći (ili uticaja) u grupi.

Nasuprot tome, možete biti u grupi u kojoj se vaše ideje uzimaju za ozbiljno, i imate neki uticaj. Vaša moć je relativna. Mnoge žene (VeneKlasen & Miller 2002), pogotovo u tradicionalnim društvima, na primer, razmenjuju velike ideje na sastanku gde su samo žene prisutne. Kada su te iste žene na drugom skupu gde su i muškarci prisutni, one izbegavaju da razmene svoje ideje jer se plaše da neće biti uzete za ozbiljno.U drugom primeru, seljaci mogu da osmisle velike ideje među sobom, ali kada se susretnu sa “visoko obrazovanim” ljudima, skloni su da potcenjuju svoje inovacije i veliko životno iskustvo. Postoji nebrojeno mnogo primera shvatanja sopstvene moći. Pa opet, moć je relativna.



Uzimanje u obzir dimenzije moći je ključno za bavljenje javnim zagovaranjem. Mnoge grupe, naročito one koje su razbijene, marginalizovane ili socijalno ugrožene, mogu se osetiti potpuno nemoćnim. Kada ih pitate zašto nisu preduzeli ništa kako bi rešili nepravdu u svojoj zajednici, oni će možda odgovoriti da je kompanije previše moćna ili da ima previše veza, ili da previše ljudi iz te oblasti radi za njih itd. Drugim rečima, oni vide sebe kao nemoćne a drugu stranu kao moćnu. Kao oni koji se bave javnim zagovaranjem, potrebno je da se posvetimo problemu poimanja njihove moći spram moći drugih ljudi. Potrebno je da im pomognemo da analiziraju sopstvenu moć iz različitih uglova i da im pomognemo da identifikuju svoje sopstvene izvore moći (Kohen, et al; 2001). Sledeđa oruđa nam pomažu da analiziramo te dimenzije moći. Moć se ispoljava na više načina (VeneKlasen & Miler, 200245) Moć nad nekim je verovatno najčešći način izražavanja moći koji nam pada na pamet kada se pomene reč “moć”. Moć nad nekim je kada neko ima moć da sprovede ili nametne. Slikovit primer ovoga su diktature širom sveta. Iako ovaj oblik moći ima uglavnom negativnu konotaciju, on može da ima i pozitivnu zavisno od namere. Roditelj, na primer, ima moć da kazni svoje dete ako njegovo ponašanje nije primerno. Sudija ima moć da izrekne kaznu prestupniku.

Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo


Ono što bi oni koji se bave javnim zagovaranjem i socijalnom pravdom trebalo da promene jeste ta negativna upotrebu ovog vida moći. Način da se promeni negativan aspekat Moći nad nekim je da se pomogne ljudima da pronađu alternativne, pozitivne vidove moći. Ono što sledi su alternativni vidovi moći koje ljudi mogu da koriste kao protivtežu dominaciji negativne moći nad nekim. Alternativna moć Kako bi napravili protivtežu destruktivnoj moći nad nekim, moramo da pomognemo ljudima da prepoznaju druge oblike moći koje oni već poseduju. Moći usmerene ka nekome (moć da) su sposobnosti, veštine i talente koji pojedinci i grupe poseduju a koje im pomažu da postignu uspeh.Ove moći usmerene ka nekome mogu biti tradicionalni zanati, posebne veštine naučene u školi, usmereno obrazovanje, ili jednostavno jedinstvena životna iskustva pojedinaca i grupa. Od izuzetne važnosti je da oni koji se bavi javnim zagovaranjem pomognu da ispliva ovaj jedinstveni potencijal kako bi se pomoglo stvaranju jednog pravednijeg sveta.

Zajednička moć (moć sa) je o udruženom glasu. “Zajednička moć” , VeneKlasen & Miler (2002) umnožava pojedinačne talente i znanje.” Mnoge socijalno ugrožene zajednice i grupe su fragmentisane i često primorane da rade zajedno. Zajednička moć



pomaže određenoj grupi da uvidi zajedničke probleme i da se organizuje kako bi reagovala.

Unutrašnja moć je verovanje u sopstvenu vrednost i sposobnosti. Ona prevazilazi osećaj nemoći i menja ga u siguran pa ipak realan okvir referencije. Ovaj vid moći shvata da je dobar deo nečije bespomoćnosti ustvari percepcija njihove nemoći. Pomaganje pojedincima i grupama u nepovoljnom položaju da shvate svoju vrednost i moć, dok istovremeno poštuju i cene vrednost drugih, je verovatno najveći korak prema rešavanju stanja bespomoćnosti. I Kohen, de la Vega, & Watson (2001), i VeneKlasen & Miler (2002) govore o pripovedanju kao o moćnom sredstvu da se pomogne da grupe u nepovoljnom položaju povrate osećanje sopstvene vrednosti i moći. Pomaganje grupama u nepovoljnom položaju da shvate ove različite vidove moći i kako da ih sve pretvore u pozitivne sile je od ključnog značaja za uspešno javno zagovaranje i rad na socijalnoj pravdi.



Bavljenje javnim zagovaranjem ima za potrebu da se analizira moć koja okružuje probleme. To znači da je potrebno da analizirate odnos snaga koji pomaže da se održi status kvo.

Vežbanja Vratite se svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja i odgovorite na sledeća pitanja: • Prisetite se problema koji trenutno rešavate ili problema koji ste rešavali u

poslednje vreme. Analizirajte na koji način je manifestovana moć. • Da li ste primetili u vašoj analizi bilo koji od gore-navedenih načina

izražavanja moći? Opišite ih. • Na koji način je analiza moći promenila način vašeg rešavanja problema?


ii. Politika Koliko puta ste u svom poslu čuli, “Ovo nema veze sa politikom”, ili “Ne mešamo se u politiku”. Da bismo bili u mogućnosti da ispitamo ove izjave, najpre moramo da definišemo reč politika.

Vežbanja • Vratite se svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja i odgovorite na

sledeća pitanja. • Gde vidimo da se politika odvija? Navedite arene, (tj. parlament, komitet

Kongresa, koalicije) • Sada, razmislite o vašoj organizaciji. Da li se politika odvija u vašoj

organizaciji? Kako se manifestuje? • Razmislite o vašem komšiluku, vašoj stambenoj zgradi, udruženju vlasnika

stanova ili čak o vašem domu. Možete li takođe da primetite da se tu odvija politika?

Većina ljudi ima negativno mišljenje o politici. Verovatno najčešća fraza sa kojom ljudi povezuju politiku je “politika je prljava igra!”


Što više razgovarate o ovome sa vašim kolegama, to više počinjete da shvatate politiku kao svakodnevni deo naših života. Svugde je, gde god da krenemo. Politika postoji gde god da je potrebno da se donese zajednička odluka. Politika je jednostavno ono što se odigrava u procesu zajedničkog donošenja odluka, bilo ono u porodici, ili u celoj zemlji. Shvatanje koliko je bitna politika je ključno za naše bavljenje javnim zagovaranjem i društvenom pravdom. Zajedničke odluke, koje se donose putem političkog procesa, u velikoj meri utiču na naše svakodnevne živote. U bavljenju javnim zagovaranjem, potrebno je da znamo politički proces i kako da budemo deo istog. Naš posao je, na neki način, politički, sviđalo se to nama ili ne. (Kohen, et el, 200146, and VeneKlasen & Miler 200247). Politika i moć su usko povezane. Ako je politika ono što se odvija u procesu donošenja zajedničkih odluka, moćnici su ti koji utiču na ovaj proces. Što se više bavimo preraspodelom moći u korist socijalno ugroženih, to smo bliže postizanju društvene pravde. Politička moć je veoma teška za analizu, s obzirom da nije uvek vidljiva. Što je manje vidljiva ta moć, to je teže baviti se njome.

Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo


• Vidljiva moć: primetno donošenje odluka je najdirektnija vrsta političke moći. To je prosto određena osoba ili grupa koja je zvanično odgovorna za donošenje odluke. Primeri su izvršni direktor koji donosi odluku o unapređenju sposobnog radnika; ili parlament koji je odgovoran za donošenje određenog zakona. Ovo su vidljive (zvanične) moći koje su odgovorne za donošenje takvih odluka. Naravno, identifikovanje zvaničnih tela za donošenje odluke nije uvek tako jasno. Kao što je razmotreno u sledećem modulu, oni koji se bave javnim zagovaranjem moraju da identifikuju zvanične (vidljive) moći koje bi trebalo da donesu određenu odluku. Međutim, prebacivanje lopte u tuđe dvorište, ili prebacivanje odgovornosti na drugo telo, je uobičajna pojava sa kojom smo svi upoznati, što je isto jedan deo političke igre.

• Skrivena moć: Određivanje političkog programa je moć koja se odvija iza kulisa da

bi uticala na odluku. Najčešće moćne grupe dobijaju priliku da igraju ovu ulogu. Grupe ljudi u nepovoljnom položaju su po običaju izuzeti iz ovog procesa putem sistemskog isključivanja. Na primer, ove grupe skoro da nemaju šansu da se njihov glas čuje putem sredstava masovne komunikacije. Njihovo odsustvo iz medija odaje utisak da njihova tačka gledišta nije široko rasprostranjena. Oni koji se bave javnim zagovaranjem bi trebalo da naprave alternativna sredstva masovne komunikacije kako bi se čuo njihov glas ili da im pomogne da se organizuju kako bi pokazali snagu svoje brojnosti u privlačenju pažnje medija.

• Nevidljiva moć: oblikovanje značenja je najteži oblik moći. To je moć koja oblikuje

umove ljudi i način na koji misle. Zbog ovog procesa mnoge grupe ljudi u nepovoljnom položaju imaju veoma nisko samopouzdanje i kao posledicu toga duboko osećanje bespomoćnosti. Žene se u mnogim kulturama osećaju inferiorno u odnosu na muškarce. Neke etničke i domorodačke grupe gotovo da nasleđuju ovaj duboki osećaj inferiornosti prema drugim grupama. Knjiga “Procesi socijalizacije” (VeneKlasen & Miller 2002) objašnjava da, “kultura i ideologija šire isključivost i nejednakost time što određuje šta je normalno, prihvatljivo i bezbedno.”


Rad suprotan ovim verovanjima i kulturnim normama je uvek primljen sa otporom i dovešće do susreta sa politikom. Prvi korak – i najteži koji je potrebno da učinite – jeste da pomognete da zajednica shvati da postoji nepravda koju treba rešiti. Postoji mnogo uspešnih primera rešavanja takvih teških nepravdi. Setite se primera u vašem regionu kojih se već neko latio, ili koji je postigao veliki napredak. Kako je ovo urađeno? Koja sredstva su bila upotrebljena da se otkriju ove nepravde i da se reše?

Javno zagovaranje je deo političke ‘igre’ i ‘igre’moći. Mi bismo više voleli da budemo opremljeni kako bismo bili uključeni u ovu igru i koristili to (u pozitivnom smislu te reči) kako bismo pokušali

da rešimo teške probleme nepravde sa kojom se svi mi suočavamo na našem poslu.



Vežbanja • Vratite se vašim kolegama sa kojima radite i izaberite problem koji trenutno

rešavate, koji može biti isti kao onaj što ste izabrali u prvom modulu. • Koristeći oruđa i ono što ste naučili u prethodna dva modula, i vaše prethodno

iskustvo koje vam može pomoći, analizirajte dimenzije moći u ovom problemu. Kako mislite da će se ostvariti?

• Uradite isto vežbanje i za deo koji se bavi politikom. Koji su bili delove u kojima

ste videli da politika utiče na ceo proces? Kako su se političke moći (vidljive, skrivene i nevidljive) manifestovali u slučaju vašeg problema?

• Da li su ove analize pomogle vašem timu da unapredi strategiju koju koristite pri

rešavanju problema? Ako da, kako? • Napišite 2-3 strane o vašim otrkićima i načinu na koji je možda ovaj modul uticao

na način na koji se bavite problemom socijalne pravde.


4. TREĆE POGLAVLJE : PRAVLJENJE STRATEGIJE ZA JAVNO ZAGOVARANJE

CILJEVI MODULA Do kraja ovog modula, učesnici će biti u mogućnosti da urade sledeće: • Izvrše analizu strategije javnog zagovaranja koristeći različita oruđa analize strategije

javnog zagovaranja • Izaberu, projektuju i oblikuju strategiju javnog zagovaranja koja je pogodna za

postizanje ciljeva javnog zagovaranja.


a. Uvod u strategiju planiranja javnog zagovaranja Reč ‘strategija’ je toliko često korišćena u današnjem jeziku da možemo doći do tačke kada nismo sasvim sigurni u njeno tačno značenje. Iako ima mnogo definicija reči strategija, mi smo izabrali onu koja se nalazi na vebsajtu Univerziteta u Ilinoisu48. “Strategija je okvir koji rukovodi tim izborima koji određuju prirodu i pravac za ostvarivanje cilja”. Organizovana strategija planiranja podrazumeva dugoročno planiranje sa određenim aktivnostima. Ona pretpostavlja da će stvari manje ili više pratiti jedan određen tok. U strateškom planiranju javnog zagovaranja, promenljive su često velike i skoro ih je nemoguće predvideti. Često je teško predvideti koga ćeš možda pobediti kod kuće a koga ćeš imati za protivnika. Često mogu da te iznenade džokeri koje protivnici mogu da bace pred tebe, a na koje ćeš morati da odgovoriš u veoma kratkom roku. Zato je posedovanje fleksibilne strukture koja omogućava brzu promenu strategija u slučaju da se pojavi potreba, važno oruđe u vašem priboru strategije preživljavanja. Poslednja stvar koju želite da imate u vašem bavljenju javnim zagovaranjem jeste plan koji vas ograničava a ne plan koji izvlači najbolje iz vas i vašeg tima. Posedovanje jasnog, fleksibilnog ali ipak uključivog mehanizma koji brzo menja vašu taktiku je verovatno jedan od najtrajnijih delova vašeg strateškog plana. Ovaj modul uvodi nekoliko oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja koje bi trebalo da vam pomogne (kao grupi i/ili koaliciji) u izvršenju sledećih koraka. Važno je primetiti da sledeći koraci nisu ni na koji način linearni, ali da su prirodno povezani jedan sa drugim. Bilo kakva promena u jednoj ili više tačaka verovatno vodi do promene u drugim tačkama. • Odredite i dajte prvenstvo problemima/pitanjima koja biste trebalo/možete da rešite • Analizirajte osnovni uzrok problema • Ocenite sposobnost vaše grupe/mreže da rešite ovo (ova) pitanja koja su u vezi sa

vašom vizijom ciljevima • Proučite okruženje u kojem postoji problem • Analizirajte glavne učesnike koje mogu da utiču na situaciju bilo pozitivno ili

negativno • Razvijte strategiju javnog zagovaranja koja se na najbolji način bavi problemom i

koja rešava osnovne uzroke problema/pitanja


b. Procena naše situacije: Oru đa za stratešku analizu javnog zagovaranja

Pre nego što se u ovom modulu osvrnemo na neka oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja, želeli bismo da usmerimo čitaočevu pažnju na sledeće tačke: • Postoji nekoliko oruđa za stratešku analizu koja su širom sveta poznata, kao na primer

SWOT analiza, ili analiza polja sila; i druge koje ste možda razvili u vašoj organizaciji. Možda su vam već poznata oruđa koja razmatramo u ovom modulu, ili su vam možda nova. Molim vas slobodno birajte i izaberite ona sa kojima ste već upoznati, a u isto vreme budite otvoreni prema novim koja će vam možda omogućiti nova gledišta pri analizi vaše situacije.

• Zasnivanjem na gore navedenoj tački, svako oruđe i model će vam dati deo slike i pomoći vam da bolje razumete situaciju. Međutim, ni jedno oruđe vam neće dati celokupnu analizu. To znači da vam je bolje da koristite više od jednog oruđa za stratešku analizu da biste dobili bolji uvid u situaciju. To takođe znači da će vam određena oruđa pomoći da razumete situaciju iz određenog ugla.

• Analiza korišćenja jednog oruđa za određeni deo vašeg plana može promeniti sve druge delove plana. Zato je presudno da izvršite pažljiv pregled različitih analiza koje moraju biti sinhronizovane.


c. Oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja

i. Javno zagovaranje i 3 glavna sektora: država, tr žište & građansko društvo49

Uobičajena predstava koju ljudi imaju jeste da se samo građanske grupe i organizacije bave javnim zagovaranjem. Mi tvrdimo da ovo nije nužno slučaj. Ako se vratimo na primere koje smo koristili, verovatno smo razmatrali primere da se javno zagovaranje koristi kako bi se dao glas onima koji su bez njega, ili onima koji nemaju moć da donose odluke.Bez obzira gde ste, vaši napori mogu biti pravedna kampanja ako oni uključuju ranije razmatrane osnovne elemente javnog zagovaranja. Da bismo još bolje razumeli političku arenu gde se donose odluke, potrebno je da vidimo kako se javno zagovaranje odigrava u tri glavna sektora: Država, Tržište, and Građansko društvo. Može vam biti korisno ako gledate na ove sektore kao na nezavisne funkcije – a ne kao na ljude – u bilo kom društvu. Posmatranje ovih sektora kao funkcije je od esencijalne važnosti pošto svako od nas doprinosi i igra ulogu u sva tri sektora. Jedna osoba može da bude trgovac koja se takođe bavi neobaveznom kupovinom vikendom (tržišne funkcije); sarađuje sa vladom da bi dobila posebne dozvole a takođe i glasa na lokalnim i državnim izborima (državne funkcije); i aktivan je osnivač poslovnog udruženja i redovan volonter u školi svoje dece (građansko društvo).


SEKTORSKI DOPRINOSI RAZVOJU50

GRAĐANSKO DRUŠTVO Tiče se zaštite vrednosti i promovisanja težnji društva i njihovih podgrupa Temelji slobode, odgovornosti, samoizražavanja kroz

DRUŠTVENO JEDINSTVO Obrazovanje Ozakonjenje Pružanje usluga

Kultura Razvoj pojedinca i samoizražavanje

JAVNI SEKTOR (DRŽAVA) Tiče se očuvanja javnog poretka i stvaranja opšteg dobra i usluga Temelji jednakosti, pravde i očuvanja mira kroz

ZAKON Pravilnik

Fizičku infrastrukturu Socijalnu infrastrukturu Sigurnosne mreže Mir i zaštita

POSAO (TRŽIŠTE)

Tiče se proizvodnje robe i usluga

Temelji za ekonomski rast i razvoj kroz TRGOVINA Zaposlenje

Razvoj ljudskih resursa Lanac snabdevanja Postavljanje standarda Socijalne investicije Nabavka robe i usluga


ii. Analiza mo ći na razli čitim nivoima Sledeće oruđe je priređeno iz Hoseantonije Džozefovog51 radi procene i analize moći u 23 različita odnosa.

Oruđe za analiziranje odnosa moći Ovo vežbanje pomaže učesnicima da analiziraju odnose moći od lokalnog do nacionalnog nivoa. Ono pomaže onima koji su uključeni u javno zagovaranje da razumeju važnost moći (i stoga važnost politike) u svim aspektima društva. Ova analiza onda stvara važan temelj za njihovu strategiju javnog zagovaranja i utiče na planiranje i primenu javnog zagovaranja. 1. deo: Koristeći donju tabelu, učesnici bi trebalo da obeleže da li je odnos jednak; nejednak ali slobodna

konkurencija; nejednak, ne očekuje se da bude jednak, ali može da se unapredi; ili nejednak i nepravičan..

2. deo: Od učesnika se traži da koristeći ta 23 odnosa iz tabele daju ocenu od 1 do 10, prema tome koliko

misle da je uticajna njihova organizacija da promeni taj odnos moći. 3. deo: Grupe učesnika onda analiziraju rezultate. Ova analiza bi mogla da obuhvata isticanje odnosa koji

odudaraju kao nejednaki i ispitivanje uzroka; razmatranje koji odnosi imaju uticaj na aktivnosti organizacije i; shvatanje gde može da leži snaga organizacije. Mogla bi da se napravi veza između odnosa koji se smatraju nejednakim i nepravednim, koji takođe imaju veliki broj poena u drugoj vežbi; oni bi mogli da stvore moguća polja delovanje organizacija u budućnosti.Čak i ako je organizacija nemoćna u nekoj ključnoj oblasti, shvatanje te nemoći je važna karakteristika planiranja kako bi se garantovalo da su planovi organizacije zasnovani na realnoj proceni situacije.


Vežbe analiziranja odnosa moći Jednak Nejednak ali

slobodna konkurencija

Nejednak, ne očekuje se da bude jednak, ali može da se unapredi

Nejednak i nepravedan

Porodica 1. Muž-žena 2. Roditelj-dete 3. Muško-žensko Zajednica 4. Gradski-seoski 5. Obrazovani-nepismeni 6.Rasne/etničke/klasne/plemenske/ jezičke grupe

7. Vernici-nevernici 8. Organizacije građanskog društva-grupe sa kojima sarađuju

9. Agencije finansiranja-partnerske grupe

10. Muško-žensko 11. Pleme/bratstvo- neplemenske grupe

12. Verske institucije-svetovne institucije

Tržište 13.Transnacionalna korporacije-potrošač

14. Velike lokalne kompanije-potrošač

15. Mala prodavnica u blizini-potrošač

16. Sredstva masovne komunikacije-potrošač

Država 17. Vlada-građanin 18. Birokrata-građanin 19. Sudstvo-građanin 20.Izvršna vlast-građanin Međunarodni 21. Druga država – vaša država 22. Koalicija država – vaša država 23. Regionalna međuvladini organi – vaša država

24. Međunarodne finansijske institucije – vaša država

25. Druga dela (navedite) – vaša država


Pitanja za nastavak diskusije Kao što je ranije opisano, ovo oruđe vam nudi kvantitativnu procenu odnosa moći. Grupa treba da uzme u obziri ove brojke i da uradi detaljnu kvalitativnu analizu. Moguća pitanja bi mogla da obuhvate: • Da li su isplivale neke neočekivane stvari dok je grupa vršila ovu analizu? • Koji su najvažniji odnosi snaga koje bi grupa trebalo da uzme u obzir? • Zašto su ovi identifikovani odnosi oblikovani baš na taj način? • Kako ova analiza utiče na rad grupe pri rešavanju poremećenih odnosa snaga i problema na

koje se odnosi? • Druge odlike koje bi grupa trebalo da uzme u obzir dok oblikuje strategiju javnog zagovaranja.


iii. Analiza politi čkog prostora i njegov uticaj na strategiju javnog zagovaranja 52

Ocena spoljašnjeg okruženja i njene otvorenosti za rad u oblasti javnog zagovaranja je, često, jedna od strateških analiza kojom se bave timovi za planiranje strategije u ovoj oblasti. Proces ocenjivanja je od važnosti jer pomaže organizacijama i grupama koje se bave javnim zagovaranjem da, kao celina, jasno artikulišu svoje bojazni i nade u političkom smislu, i da ih razjasne do trenutka određivanja strategije Pri ocenjivanju okruženja, organizacija ili grupa mora se pozabaviti sa dva činioca: prvi je politički prostor, a drugi predstavlja kulturološku barijeru koja može izazvati politički konflikt. Pod pojmom „politički prostor“ podrazumevamo kako sposobnost izražavanja mišljenja o političkom sistemu i vođstvu, tako i postojanje pristupnih kanala za ostvarivanje uticaja na politički sistem. Prirodno je da neka politička društva i sistemi budu otvoreniji i prijemčiviji za kritiku u odnosu na druga društva i sisteme. Na primer, u nekim zemljama je prihvatljiva kritika predsednika vlade i ministarskog kabineta, ali ne i predsednika; druga društva su osetljiva na kritiku određenih ideologija. Pored toga, skoro uvek je „škakljivije“ kritikovati ministarstvo odbrane nego bilo koje drugo ministarstvo Ocenjivanje političkog prostora se ne zadržava isključivo u formalnoj političkoj areni, već zalazi i u neformalnu ili kulturološku arenu. Lideri javnog mnenja i kulturne ustanove imaju ogromnu političku moć, zbog čega se, pri ocenjivanju, moraju smatrati delom spoljašnjeg okruženja. U mnogim zemljama, na primer, uticaj verskih ustanova i lidera oblikuje preovlađujuće političke pravce i kulturu, a time i politiku. Kulturološka pitanja, kao što je, recimo, položaj žene, u mnogim su delovima sveta toliko osetljiv problem da bi njihovo razmatranje verovatno dovelo do političkog konflikta. Takođe, još jedan primer jeste i osetljivost pitanja kritike verskih ustanova, koje su duboko ukorenjene u određenim delovima sveta. Reši li organizacija da takve ustanove izloži kritici, mora biti svesna potencijalne političke opasnosti koja u tom slučaju preti. Kako smo već opisali, ocena spoljašnjeg okruženja treba, pre početka planiranja rada u sferi javnog zagovaranja, da uzme u obzir kako politički prostor, tako i kulturološku osetljivost. Takva analiza će organizaciji pomoći da oceni oba navedena elementa spoljašnje okoline i da odredi kako će definisati strategiju svog bavljenja javnim zagovaranjem, uzimajući ove činioce u obzir. Tim za planiranje strategije treba da pomogne organizaciji (ili više njih) da definišu da li žele da se uključe u „sistemsko javno zagovaranje“ ili „ sektorsko ili lokalno javno zagovaranje ”53. Sistemsko javno zagovaranje znači da organizacija ili grupa razmatraju koliko je sistem otvoren i prijemčiv za kritiku, ili kako je organizovan. Organizacije koje se bave pitanjima sistemskog javnog zagovaranja vode kampanje čiji je eksplicitni cilj uvođenje promena u

Politički Prostor

Sposobnost za vođenje sistemskog javnog zagovaranja

(+)

(-)

Politički prostor

Sposobnost za vođenje sistemskog javnog zagovaranja

(+)

(-)


politički sistem. Mnogi sadašnji politički sistemi u svetu kažnjavaju kritičare načina funkcionisanja sistema ili stil političkih lidera. S druge strane, sektorsko ili lokalno javno zagovaranje je bezbednije; ono se bavi pitanjima koja su ograničena na određene sektore – na primer zdravstvo ili obrazovanje. Lokalno javno zagovaranje može, takođe, biti bezbednije za bavljenje od sistemskog javnog zagovaranja utoliko što se bavi ličnostima čija je moć ograničenija u odnosu na moć pojedinaca na državnom nivou. U mnogim državama u kojima je politički prostor umnogome sužen, organizacije koje se bave javnim zagovaranjem svesno ograničavaju svoje polje rada na sektorsku i lokalnu oblast, u isto vreme unoseći značajne promene u politiku, u nadi da će se sistemskim radom pozabaviti u kasnijoj etapi, kada učesnici steknu sigurnost u nastupu u odnosu na figure moći i u političkoj igri. Planiranje strategije trebalo bi da jednoj organizaciji ili grupi (ili više njih, ako ih ima) pomogne u određivanju celishodne vrste javnog zagovaranja – na osnovu ocene spoljašnjeg okruženja u kome ta grupa ili organizacija radi.


Izbor problema javnog zagovaranja Često se organizacije i grupe koje se bave javnim zagovaranjem suočavaju sa mnoštvom problema, a u okviru svakog problema može postojati čitav niz pitanja. Nepotrebno je reći da se jedna organizacija, pa čak i jedna koalicija, nikada ne mogu istovremeno izboriti sa svim problemima i pitanjima. Potrebno je uvežbavanje procene prioriteta suočavanja sa problemima. Oruđe koji ćemo opisati – „Kontrolna lista za izbor problema i pitanja“ – predstavlja korisno sredstvo pri informisanom prosuđivanju o problemima i pitanjima na koje organizacija ili koalicija može ili treba da prione u datom trenutku.


KONTROLNA LISTA ZA IZBOR PROBLEMA I PITANJA 54

Dobar je onaj izbor koji se uklapa u najveći broj kriterijuma. Kontrolna lista se koristi za upoređivanje pitanja ili razvoj sopstvenih kriterijuma. Za odgovor „da“ dobija se jedan poen, dok odgovor „ne“ ostaje bez poena. Problemi ili pitanja sa većim brojem poena poseduju potencijal za višestruke pozitivne ishode

(lista uzeta sa Midwest Academy i prilagođena potrebama).

Problem/Pitanje

A

Problem/Pitanje

B

Problem/Pitanje

C

Da li će rešavanja problema ili pitanja

1. Dovesti do stvarnog napretka u

životu ljudi?

2. Dati ljudima osećaj sopstvene

moći?

3. Izgraditi snažne i dugostrajne

organizacije i izmeniti odnose moći?

4. Podići svest o odnosima moći i

demokratskim pravima?

5. Biti u stanju da se izbori sa

izazovima?

6. Ostvariti širok uticaj?

7. Ostvariti dubok uticaj?

8. Moći da se lako prenese drugima i razume?

9. Dati mogućnost učenja o

politici i uključivanja u nju?

10. Imati jasne ciljeve javnog

zagovaranja?

11. Imati jasan vremenski rok?

12. Biti takvo da ne dovede do

podela u potencijalnom biračkom telu?

13. Izgraditi odgovorno

rukovodstvo?

14. Biti u skladu sa vašim

vrednostima i vizijom?

15. Obezbediti mogućnosti

prikupljanja sredstava?

16. Povezati lokalna pitanja sa

globalnim pitanjima i


makropolitičkim kontekstom? Vežba Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja obavite sledeće zadatke: • Organizujte brejnstorming o problemima ili pitanjima koje želite da savladate. • Napravite kratak spisak problema ili pitanja (svega 3-4) za koje mislite da ste u

stanju da ih savladate. • Odgovorite na pitanja zadata u Kontrolnoj listi iz gornje tabele. Da li je ishod poželjan za vaš tim? Da li ste se teško izborili sa „pobedničkim“ pitanjem? Ako jeste, eliminišite dato pitanje iz brejnstorming liste i obavite još jednom iste korake sve dok ne dođete do pitanja sa kojim ćete se lako izboriti.


iv. Analiti čki trougao Pošto je izvršena „ACT-ON“ analiza i izabrani potencijalni problemi ili pitanja kojima će se posvetiti pažnja, preporučujemo da se pozabavite sledećim analitičkim trouglom (VeneKlasen i Miller, 2002):

Kako samo ime kaže, pitanje se obrađuje iz tri aspekta. Sadržaj: propisi Prilikom suočavanja vaše zajednice ili grupe sa problemom, najpre je potrebno ispitivanje propisa (ili pitanja koja se ovde pominju kao sadržaj) koji se odnose na dati problem ili pitanje. Sadržaj može uključiti postojeće zakone, odluke, sudske presude, međunarodno pravo, ustav itd. Pre donošenja ishitrenih ocena, dobro bi bilo pažljivo izučiti sve navedene elemente, jer se, katkad, mogu uočiti protivrečnosti između dva elementa ili više njih. Pored toga, postoji mnoštvo zakona ili odluka koje se bave određenim pitanjem, ali u njima mogu postojati ozbiljne „rupe“ koje bi ih učinile nedelotvornim. Postavlja se pitanje da li je moguće pomiriti se sa takvim izuzecima, ili se, nasuprot, ovi mogu nepravedno iskoristiti protiv siromašnih ljudi i pojedinaca u nepovoljnom položaju. Ponekada su zakon ili odluka toliko van konteksta ili postavljaju nerealno visoke zahteve da je njihova primena skoro nemoguća. Izučavanje ovog ugla trougla će vam, verovatno, ponuditi izbor jedne od sledeće tri strategije:

STRUKTURA/PRI-MENA se odnosi na proces i državne institucije koje spro-vode zakon i politiku u oblasti sudstva, policije, ministarstava, školstva itd.

KULTURA se bavi zajedničkim vrednostima, stavovima i ponašanjem, nivoom svesti o zakonima i vladi, istorijom, osećajem za prava itd.

SADRŽAJ Odnosi se na ustav, zakone, političke pravce, budžet itd.


• Sadržaj vam odgovara i treba se postarati da ga, u kampanji, ne okrnjite. Potrebno je

ispitati i druga dva ugla, kako sledi u daljem tekstu. • Sadržaj je veoma manjkav i potrebno ga je popravljati ili, čak, suštinski menjati. • Sadržaju nedostaju elementi koji su vam potrebni da biste se posvetili problemu ili

pitanju. Potrudite se da uključite nove sadržaje. Struktura i primena Uvek se možemo setiti sadržaja (zakona, odluka ili vidova politike) koji nikada nisu primenjeni, ili koji su „na čekanju“ već dugi niz godina. Klasičan primer su roditelji koji su uspostavili pravilo da deca smeju da gledaju televiziju samo jedan sat dnevno. Sasvim je drugo pitanje da li se dato pravilo (sadržaj) poštuje. Takođe, mnogo je razloga zbog kojih se određeni zakoni, odluke ili vidovi politike ne primenjuju. Recimo, za primenu zakona itd. potrebno je obučeno osoblje ili sredstva koja nisu na raspolaganju, ili odgovorna lica nisu zainteresovana za primenu zakona, a nikome ne polažu račune. Potrebno je da ispitate da li se zakoni primenjuju i razlog (jedan ili više) zbog kojih ne dolazi do njihove primene. Kultura Radi se o ključnom analitičkom pitanju, koje, osim proste promene politike, procesu javnog zagovaranja daje dublji smisao. U stvari, delanje na kulturološkom planu, na kome se raspravlja o uverenjima i tradiciji, često je teže od promene zakona i politike. Prilikom istraživanja, moraćete da date odgovore na teška pitanja: „Koji aspekt kulture utiče na to da se problem održava?“ „ Kakav sistem verovanja podržava status quo?“ „ U kom aspektu kulture se može potražiti podrška za promenu koja nam je potrebna?“ Istraživanje ovih pitanja pomoći će nam da povežemo ovu analizu sa Nevidljivom moći koja se obrađuje u Drugom modulu.


Oruđe analitičkog trougla se može sjajno iskoristiti da izoštrite strategiju javnog zagovaranja, radi određivanja polja koja zahtevaju najviše obrade. Ako je, na primer, sadržaj dobar, nije nužno da svoj trud trošite na pozive za primenu zakona koji postoji, ali se retko primenjuje. Bolje je da ih utrošite na posredovanje prema vlastima, kako bi ove primenile dati dobar sadržaj. Uz istu logiku, što je tešnja veza između problema i preovlađujućeg verovanja, to će intervencija iz oblasti javnog zagovaranja biti usmerenija ka liderima javnog mnenja a ne ka zakonodavstvu (sadržaj) ili izvršnoj vlasti (struktura). Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja obavite sledeće zadatke: • Prihvatite se pitanja koje ste odredili u prethodnoj vežbi i na njega primenite

analitički trougao. • Na koji vas je strateški pravac navela ovakva analiza?

Tehnička ideja: Eman Mandour & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo


v. Razvoj cilja kampanje javnog zagovaranja

SMART

SPECIFIC (SPECIFIČNO) MEASURABLE (MERLJIVO ) ACHIEVABLE (OSTVARLJIVO )

REALISTIC (REALISTI ČNO) TIME -BOUND (VREMENSKI

OGRANIČENO)


vi. Analiza glavnih u česnika Analiza glavnih učesnika koji sudeluju u problemu jeste još jedna komponenta od presudnog značaja za dostizanje održivog plana strategije javnog zagovaranja. Pre nego što našu pažnju posvetimo detaljnoj analizi učesnika, moramo istaći sledeća načela: • U Drugom modulu ustanovili smo povezanost između javnog zagovaranja i socijalne

pravde sa jedne strane i politike i moći sa druge; analizom učesnika, ta se povezanost dovodi u žižu stvarnosti. Činjenica da igrate na političkoj sceni i da menjate dinamiku moći je presudna za proračune koje vršite.

• Prilikom igre na političkoj sceni, važno je zapamtiti da nema večnih prijatelja niti večnih neprijatelja. Oni isti ljudi koji vas podržavaju u jednoj oblasti mogu se pretvoriti u najgore neprijatelje u drugoj, te je potrebno stalnopreispitivanje ovog načela. Ljude uzimajte zdravo za gotovo samo ako im se svaki put obraćate za sva potrebna pitanja. Možda ćete se iznenaditi ako nađete saveznike tamo gde ih niste očekivali; možda ćete biti razočarani ako vas iznevere prijatelji.

• Upamtite da imate posla sa pojedincima, a ne sa grupom. Pretpostavka da institucije imaju monolitan stav često vodi u pogrešku. U stvarnosti, unutar jedne te iste institucije naići ćete na protivrečna mišljenja – zvaničan stav neke institucije vam možda neće ići u prilog, ali ako zagrebete ispod površine, možda ćete naći pristalice čiji se glas ne čuje. Važno je tragati za takvim pojedincima i raditi sa njima.

Pri analizi glavnih učesnika koje ćemo sresti u zalaganju za našu stvar (ili više njih) iskoristićemo sledeće kategorije (uzete sa Midwest Academy i prilagođeno potrebama: http://www.midwestacademy.com):

1. Birači Birači su lica koja podržavaju stvar javnog zagovaranja i zajednički rade na postizanju pravičnih ciljeva koji se na tu stvar odnose. Reč birači, koja u političkom smislu označava ljude koji imaju pravo da biraju, u kontekstu javnog zagovaranja ima posebnu namenu. U okruženju tradicionalnog socijalnog razvoja, ova kategorija se pominje kao ciljna grupa. Reč birači označava da su lideri javnog zagovaranja istinski predstavnici naroda, i da su narodu i odgovorni. „Birači“ u smislu javnog zagovaranja dolaze iz dve različite grupe: grupa na koju utiče problem ili pitanje i grupa koje se tiče navedeni problem ili pitanje (koja ne trpi uticaj, ali je veoma zainteresovana za problem ili pitanje i uključena je u njegovo rešavanje). Podrška pojedinaca kojih se tiče problem ili pitanje jeste indikator da je stvar za koju se zalažete pravedna. Uprkos tome, ova grupa bi morala izbeći zamku u koju može pasti ako od grupe na koju utiče problem ili pitanje počne da oduzima moć. Izgradnja „biračkog tela“ i polaganje računa tom telu je sastavni deo modela javnog zagovaranja za koji se zalažemo. Drugim rečima, ukoliko vaši napori zavise samo od dobronamernih ljudi koji žele da čine dobro, čak i do tačke kada sopstvene živote dovode


u opasnost zbog „pravedne stvari“, a to nije praćeno stvaranjem biračkog tela, oni se ne mogu nazvati javnim zagovaranjem koje je orijentisano ka narodu.

2. Saveznici Vaši saveznici u kampanji javnog zagovaranja mogu biti pojedinci, ustanove i savezi koji su voljni da vam pruže ograničenu podršku kada je zatražite. Preporučljivo je štedeti saveznike i strateški razmišljati o njihovoj podršci jer ne znate kada će vam najviše biti potrebni.

3. Ciljevi U kontekstu javnog zagovaranja, „ciljevi“ predstavljaju lica koja donose odluke, a na koja želite da utičete. Prepoznavanje takvih lica nije lako i ne postoji odgovarajuća formula. Pre nego što se posvetimo raspravi, moramo podvući razliku između lica koja sprovode odluke (decision-takers) i lica koja donose odluke (decision-makers). Lice koje sprovodi odluku je pojedinac koji, na kraju postupka, potpisuje određenu politiku ili odluku. Što je viši položaj pojedinca, to je ovaj dalji od donošenja odluke. Kako se radi o čoveku sa višestrukim odgovornostima, on ili ona će radije delegirati lavovski deo moći koju poseduje za donošenje odluka nekom od svojih potčinjenih. Lice koje donosi odluku jeste čovek koji priprema odluku koju potpisuje zvaničnik. Naš trud se mora ponajvećma usmeriti ka donosiocu odluke, a u manjoj meri ka „potpisivaču“. Otkrivanje čoveka koji je, u stvari, doneo odluke je mukotrpan posao, jer on ili ona ne moraju posedovati zvaničnu odgovornost. Da bi nam zadatak zadao još više glavobolje, mnoge odluke zvanično usvaja komisija, a ne jedan čovek. Ako se vratimo na načelo postupanja sa pojedincima, umesto obrađivanja monolitne grupe, otkrićemo da u slučaju kolektivnog odlučivanja (u okviru komisije, recimo) postoje ljudi koji pokreću i „drmaju“ komisiju. Teško je ali ne i nemoguće suprotstaviti im se – što nas vraća na pitanje politike i na razmišljanje da ideja o pravednom glasanju u suštini nije pravedna u primeni. Pri glasanju se glas nekih članova komisije čuje dalje od drugih, te je, ako imamo posla sa komisijom, važno da savesno sprovedemo istraživanja i napišemo domaći zadatak na temu identifikacije pravih donosilaca odluke unutar komisije. Ovo će nam pomoći da prepoznamo tri ciljne kategorije: • Osnovni cilj je osoba koja je imala najveći uticaj pri donošenju odluke. Moramo da

znamo ko je to, i kako da utičemo na njegovu ili njenu odluku. Analiza položaja osnovnog cilja nosi veliku težinu jer on ili ona igra presudnu ulogu u rešavanju problema. Uz pomoć oruđa koje sledi moći ćete da analizirate položaj osnovnog cilja.

• Podršku čine pojedinci koji igraju određenu ulogu u procesu odlučivanja, ali ne

ostvaruju najveći uticaj. U pitanju su drugi članovi komisije koji mogu iskazati određenu podršku (ili otpor) osnovnom cilju. Približite im se ako želite da oslabite otpor koji se može javiti kada prvi put čuju vaše zahteve.


• Kanali pristupa uključuju one koji nam mogu otvoriti vrata ka osnovnom cilju. Može

se raditi o vozaču, administrativnom osoblju, supružniku ili, čak, daljem rođaku osnovnog cilja.

4. Oponenti Oponenti su protivnici koji neće podržati vaše stavove i trud prilikom obrade problema. Oni zauzimaju kontinuum koji se pruža između onih koji vam veruju i slažu se da se problem mora rešiti, ali se ne slažu sa vašim pristupom, pa do onih na drugoj strani, koji niti vam veruju niti se sa vama slažu.

5. Šetači pored ograde Nije baš uvek lako opredeliti se. Ako nemaju snažne emocije po nekom pitanju, ljudi su najčešće neutralni, u krajnjoj meri prilikom izražavanja svog mišljenja. U svojoj kampanji, smislite način kako da one koji šetaju pored ograde privučete na svoju stranu i da izbegnete njihovo preseljenje u protivnički tabor.

vii. Odnosi koje imamo su naše preimu ćstvo Prilikom analize učesnika, veoma je važno istaći značaj odnosa i njihove izgradnje. Odnosi koje imamo sa drugima predstavljaju jednu od ključnih tačaka kolektivne snage neke grupe. Što više grupa unosi ove odnose u proces, veći su izgledi da oni dopru do svih učesnika i ostvare uticaj na njih.


DRUŠTVENI BAROMETAR


Legenda:

Aims (ciljevi) Passive opponents (pasivni oponenti) Inform (informisati) Active opponents (aktivni oponenti) Win over (pridobiti) Leading opponents (vodeći oponenti) Build relationship (izgradnja odnosa) Leading activists (vodeći aktivisti) Encourage participation (podsticanje učešća) Passive allies (pasivni saveznici) Provide opportunities to support you (pružanje mogućnost da vas podrže) Empower (ovlašćivanje) Active allies (aktivni saveznici) Increase cohesion (povećanje jedinstva) Oblivious (zaboravni) Identify and Contact ( identifikovanje i kontakt) Neutrals (neutralni) Provide feedback (obezbeđuje reakciju) Encourage (podstiče) Actively support and nurture (aktivno podržava i pomaže razvitku) Don’t provoke them into action (Ne izazivajte ih da reaguju) Give them opportunities to change their position (dajte im priliku da promene svoj položaj) Recongnize actual needs and fears (prepoznaju stvarne potrebe i strahove) Arouse doubts (izazovu sumnju) Soft on person – hard on problem (Blagi prema čoveku – loš uticaj na problem) Reveal motives (otkrivaju motive)

Analiza oruđa za pristup ciljevima javnog zagovaranja

viii. Pošto grupa za javno zagovaranje, sprovede potpunu stratešku analizu problema, koristeći nekoliko analitičkih alata, definišući ciljeve kampanje zagovaranja i izvodeći analizu učesnika u svetlu uspostavljenih ciljeva, potrebno je iskoristiti još jedno oruđe. U okviru analize učesnika, grupe za javno zagovaranje treba da odrede osnovne ciljeve i podršku, odnosno pojedince koji donose odluke i na čije odlučivanje grupa za javno zagovaranje treba da utiče. Ovo oruđe je od pomoći grupi prilikom analize jednog ili više ciljeva na koje žele da utiču.


1. Analiza ciljeva javnog zagovaranja55 Izjava koja razjašnjava vašu poziciju u javnom zagovaranju: _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Ime cilja: Po obavljenom istraživanju, rangirajte ciljeve prema sledećem (od 1 do 5; 1 - najniže, 5 – najviše) 1. Stepen znanja o vašoj organizaciji 1 2 3 4 5 2. Stepen znanja o vašoj stvari 1 2 3 4 5 3. Stepen saglasnosti sa vašom stvari 1 2 3 4 5 4. Stepen ranije podrške vašoj stvari 1 2 3 4 5 ( oceniti nulom ako su potpuno suprotstavljeni) 5. Nivo komunikacije 1 2 3 4 5 6. Nivo uzajamnog poverenja 1 2 3 4 5 Opišite ranije kontakte sa ciljem: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Druga pitanja od važnosti (recimo, otkriveni ili neotkriveni interes koji vaš cilj ima u problemu): ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Stepen uticaja koji možete ostvariti na cilj i koji proističe iz odgovora na prethodna pitanja: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


2. Mreža strateškog uticaja Ova mreža (priredio Nader Tadros, izvor nepoznat, 1998) predstavlja oruđe koje će nam omogućiti da analiziramo različite učesnike-pojedince, prema dva činioca: nivo poverenja prema nama i stepen konsenzusa ili saglasnosti po samom pitanju. Vežbanje Primenom analize učesnika na vaš problem, prepoznajte različite učesnike i opišite poziciju svakog od njih.


Mreža strateškog uticaja (Priredio Nader Tadros, izvor nepoznat, 1998)

Glava 4 Licemer • Nema uzajamnog poverenja • Prikriveni ciljevi • Nije sposoban za razmišljanje • Postupci nepredvidljivi • U lice se slaže sve sa nama, ali

Glava 3 Oklevalo • Nema uzajamnog poverenja • Preokupiran samodržanjem • Teško donosi odluke • Stepen kosenzusa nije jasan • Uvek nezadovoljan pruženik

informacijama

Neprijatelj • Nema poverenja • Nema konsenzusa • Pokušava da okrnji naš ugled • Raniji pregovori su često

propadali

Glava 2 Saveznik

• Obostrano poverenje • Otvorenost na sastancima • Može da govori umesto nas • Slaže se sa našim ciljevima,

vizijom, misijom i strategijom • Pravi pobornik

Glava 1 Oponent

• Uzajamno poverenje • Veruje u naše dobre namere • Prihvata naše interese • Ne slaže se sa našim ciljevima • Pobornik - kritičar • Pomaže nam da odredimo

prostor za poboljšanje • Otvorenost na sastancima

Stepen uzajamnog poverenjaStepen uzajamnog poverenjaStepen uzajamnog poverenjaStepen uzajamnog poverenja

Stepen Konsenzusa

Stepen Konsenzusa

Stepen Konsenzusa

Stepen Konsenzusa


IZBOR ODGOVARAJUĆE STRATEGIJE JAVNOG ZAGOVARANJA

5. „Tesanje“ strategije javnog zagovaranja U postizanju ciljeva javnog zagovaranja, građani i njihove organizacije često koriste različite strategije, u kombinaciji. U najširem smislu reči, strategije zagovaranja i osnaživanja se mogu grupisati u šest kategorija, prema svojoj osnovnoj nameni ili suštinskoj aktivnosti56:

a. Opšte strategije javnog zagovaranja

i. Osnovna strategija: izgradnja bira čkog tela potrebnog za promenu

U pitanju je suštinska strategija javnog zagovaranja, bez koje ne možemo tvrditi da se bavimo javnim zagovaranjem, čak ni prema sopstvenoj definiciji. Osnovna svrha izgradnje biračkog tela jeste pomoći ljudima da osete koliko su snažni i sposobni da sprovedu željenu promenu. Kroz izgradnju, grupe i organizacije za javno zagovaranje postaju odgovorne svom biračkom telu i pomažu biračima u njihovoj nameri da vladu i donosioce odluka smatraju odgovornim prema javnosti. Izgradnja biračkog tela se vrši podizanjem nivoa političke svesti, organizovanjem i mobilizacijom pojedinaca na koje problem ili pitanje utiču, ili su zainteresovana strana u njemu, da se uključe i počnu sa delovanjem. Budući da se radi o osnovnoj strategiji, ona se mora voditi zajedno sa bilo kojom drugom odabranom strategijom javnog zagovaranja

ii. Obrazovne strategije: Njihova osnovna svrha jeste da obrazuju i podižu nivo kritičke svesti, što uključuje podsticanje nevladinih i političkih organizacija ka boljem samoizražavanju uz obezbeđivanje informacija ili saradnju u prikupljanju podataka, analizi i razvoju alternativnih politika.

iii. Strategije saradnje Osnovna namena je izgradnja saradnje između grupa u zajednici, države i/ili poslovnog sektora – radi širenja inovacija, pružanja javnih usluga ili unapređenja lokalne infrastrukture.

iv. Strategije ube đivanja Osnovna namena je upotreba informacija, analiza i mobilizacije građanja radi pokretanja promena. Ova strategija često uključuje lobiranje i upotrebu masovnih medija radi ostvarivanja uticaja na kreatore politike i na javno mnenje. Ključ uspeha ove strategije je snažno umeće komunikacije i pregovaranja, kao i upotreba brojki radi demonstracije političkog uticaja.


v. Pilot ili model programi Ako je teško ostvariti uticaj na javni sektor, uspešan model može vladi pokazati bolji način za rešavanje problema. Pilot programi se mogu odvijati u jednoj ili više oblasti u kojima se problem javlja sa izvesnim varijacijama.

vi. Strategije sudskih sporova Osnovna svrha je promocija društvenih i ekonomskih promena korišćenjem sudskog sistema za ispitivanje i osporavanje zakona i institucija

vii. Strategije konfrontacije Osnovna svrha jeste korišćenje direktne akcije za osporavanje i privlačenje pažnje na negativne političke uticaje i jačeg pritiska radi političkih promena nego što je to slučaj u drugim strategijama. Shvatanje direktnih akcija može biti takvo da one uključuju nenasilne ili drastične metode delovanja.

b. IZBOR STRATEGIJE JAVNOG ZAGOVARANJA 57 Tim za javno zagovaranje treba da pažljivo proveri sačinjenu analizu i da izabere najprikladniju strategiju ili kombinaciju strategija koje na najbolji način obrađuju problem. U izboru odgovarajuće strategije za dati trenutak mogu vam pomoći sledeće smernice: • Strategija treba da podstakne rast vašeg biračkog tela i da tom telu pomogne da oseti i

oproba svoju snagu radi promene složene situacije. • Neke strategije isključuju istovremenu upotrebu drugih strategija. Izaberete li sudski

spor, na primer, biće vam teško da u isto vreme koristite i strategiju ubeđivanja. • Strategiju izgradite oko najsnažnijeg stožera vaše organizacije ili koalicije. Ako vam

istraživanje ide od ruke, razmotrite kako da od njega napravite osnovno oruđe svoje strategije.

• Tokom kampanje javnog zagovaranja, povremeno ćete otkriti da vaši oponenti koriste protivstrategije o kojima niste razmišljali, ili ćete otkriti nove činjenice koje vam nalažu da strategiju menjate preko noći. Uvek morate biti pripravni na brzu i ispravnu promenu strategije. Kao imperativ, nameće se potreba da grupa razmotri ko će i kako izmeniti strategiju, kao i načine objašnjavanja nove strategije biračima.

IZBOR ODGOVARAJUĆE STRATEGIJE JAVNOG ZAGOVARANJA VeneKlasen i Miller58 nam savetuju da prilikom izbora strategije zagovaranja (jedne ili više) razmotrimo sledeće činioce koji mogu biti od koristi: „ Činioci koji oblikuju strategiju javnog zagovaranja Postoje određeni ključni faktori koji oblikuju strategiju javnog zagovaranja, a koji su različiti od mesta do mesta i od pitanja do pitanja: Kontekst


Svako političko okruženje je priča za sebe i prikazuje sopstvene mogućnosti i ograničenja.Nivo legitimnosti i ovlašćenja državnih ustanova se razlikuje u odnosu na civilno društvo, privatni sektor, transnacionalne i međunarodne institucije. Političke odluke se donose na različite načine, u zavisnosti od prirode države, politike, medija itd. Ponegde, zakonodavna vlast ima veća ovlašćenja. Na drugim mestima, pak, ministar finansija dominira u kreiranju politike.Različite zemlje imaju različite nivoe slobode i pristupa javnom sektoru. Različiti ljudi u tim zemljama koriste takve mogućnosti različito, u zavisnosti od pismenosti, stepena siromaštva, društvenih odnosa itd. Društvena mešavina kulture, religije, etničke pripadnosti, rase i ekonomske razvijenosti utiče na nivo tolerancije i otvorenost ka društvenim promenama. U nekim državama, zagovaranje na lokalnom i međunarodnom nivou možda je lakše od zagovaranja na državnom nivou (u poglavljima 7 i 12 predstavljeno je oruđe za analiziranje ovih kontekstualnih elemenata). Vremenska usklađenost Svaki istorijski trenutak predstavlja različite političke mogućnosti i ograničenja. Međunarodni privredni trendovi mogu dovesti do toga da neka zemlja sužava ili širi politički prostor. Izbori ili međunarodne konferencije mogu pružiti mogućnosti za pokretanje kontroverznih pitanja. U jednom trenutku, politčki marš će privući pažnju na problem; u drugom će izazvati represiju. Organizacija Pri projektovanju strategije, potrebno je znati preimućstva i slabosti svoje organizacije. Koliko je potencijalna podrška široka i snažna? Da li imate saveznike na pravim mestima? Da li među liderima postoji snažno osećanje pripadnosti istoj stvari? Da li je donošenje odluka efikasno i brzo? Na koje resurse se možete osloniti? Da li su ciljevi jasni i dostižni? Opasnosti Neke strategije javnog zagovaranja imaju univerzalnu primenu, a neke ne. Na nekim će mestima direktna akcija usmerena ka ključnom donosiocu odluke biti politički opasna ili će umanjiti potencijal dugoročnog angažovanja na promenama. U nekim državama, zalaganje za promene koje utiču na kulturološka uverenja mogu izazvati nekontrolisanu reakciju. Ponekada će angažovanje ljudskih grupa koje su obično izuzete iz angažovanja, na primer žena ili siromašnih, dovesti do konflikta u porodici, društvu i zajednici. Dovođenje odnosa moći u pitanje često generiše sukobe, te organizatori moraju znati kako da se s tim suoče. U zatvorenim sredinama, javno zagovaranje često ima oblik mobilizacije zajednice oko osnovnih potreba i u javnosti se ne navodi kao političko zagovaranje. Bez obzira na kontekst, nekada ćete morati da preuzmete rizik jer drugih mogućnosti nema. U takvim slučajevima, svi uključeni pojedinci moraju razumeti taj rizik“.

Vežbanje Pošto analizirate pitanje i razmotrite sva rešenja kojima raspolažete, koju strategiju (ili više njih) od navedenih biste izabrali za svoju kampanju? Navedite razloge za takav izbor.


ZAGOVARANJE U MEDIJIMA Najpre je potrebno da definišemo pojam medija za potrebe naše analize. Javno zagovaranje u medijima – funkcionalna definicija

Javno zagovaranje u medijima je strateška upotreba medija od strane zagovornika i organizacija socijalne pravde, kojima se poruka razašilje do velikog broja ljudi – radi napretka ciljeva društvene ili javne politike ili promene stavova javnosti po važnom javnom pitanju.

Osnovni elementi medijske kampanje Ljudi i grupe koje se bave javnim zagovaranjem smatraju da je korišćenje medija veoma važno oruđe. Ako se ispravno koriste, mediji mogu igrati važnu ulogu u mobilizaciji i širenju biračke baze, neutralizaciji opozicije i ostvarivanju povoljnog uticaja na donosioce odluka. Ako pogledate bilo koju medijsku kampanju, svejedno da li se radi o komercijalnoj kampanji ili se ona odnosi na socijalnu pravdu, zapazićete da ona sadrži sledeće elemente koji treba da postoje u konačnom obliku59: • Upozorava željeni auditorijum na postojanje problema koji zahteva rešavanje; • Objašnjava razloge problema i najbolji način za suočavanje s njim; • Poziva auditorijum da zauzme identične stavove; • Podstiče auditorijum na preduzimanje akcije. Poslednja stavka – podsticanje auditorijuma na preduzimanje akcije – je kritična za naš rad u oblasti socijalne pravde, jer se u toj oblasti često koristi izraz „podizanje nivoa svesti“ kao cilj sam po sebi. Ova naznaka na „podizanje svesti“ ne uspeva da naglasi stavku akcije, koja karakteriše javno zagovaranje. Na položaju osobe koja se bavi javnim zagovaranjem potrebno je da obezbedite da vaše reči preko medija, čak i ako su izgovorene tokom sastanka, jasno nose poruku poziva na akciju. Razvoj osnovne poruke i namenskih poruka Oruđe koje smo razmotrili u poslednjem modulu (Devet pitanja) pruža nam niz pitanja kako da odredimo i analiziramo naš ciljni auditorijum, i kako da u njemu ostvarimo najveći uticaj. U projektovanju medijske poruke, David Kohen, Rosa de la Vega i Gabriella Watson su 2001. godine podvukli razliku između razvoja osnovne poruke i namenske poruke.


Osnovna poruka je jedna direktna izjava ili mali broj direktnih izjava koje odražavaju: • Vašu analizu problema • Uzrok problema • Koga smatrate odgovornim za rešavanje • Predloženo rešenje, ako ga imate • Akcije koje zahtevate od drugih radi podrške vašem rešenju. Vašom osnovnom porukom se rukovode namenske poruke, slogani, šlagvorti i priče koje se koriste u javnom zagovaranju, u različitim vremenskim trenucima i sa različitim auditorijumom. Namenska poruka se kreira za specifični auditorijum, a zasniva se na analizi sledećih pitanja: • Šta je najubedljivije za dati auditorijum • Koje informacije on mora da čuje • Kakvu akciju želite da preduzme. Ova analiza će odrediti: • Sadržaj poruke • Oblik poruke (reči, slike itd) • Dužinu poruke • Medijum (masovne medije, sastanje u četiri oka, demonstracije, ulične performanse

itd) • Kurira ili portparola (pripadnika grupe, stručnjaka itd). Smernice za kreiranje poruke (Priručnik za javno zagovaranje i umrežavanje, Coady International Institute, 2004)

Čak i ako kao cilj imate instituciju, poruku dizajnirate kao da je namenjena pojedincu. Pre nego što počnete sa njenim širenjem, zamislite sebe u koži primaoca.

• Utuvite svoju poruku svakome u glavu, koristeći što više različitih oblika i što više vrsta medija.

• Proverite da li je poruka konzistentna; nemojte je menjati dok je auditorijum ne usvoji.

• Omogućite više nivoa ulaza za ljude sa različitim stepenom znanja, tako da za svakoga ko želi da se uključi ima ponešto. Ali, nemojte omalovažavati ljude materijalom koji prekomerno pojednostavljuje problem i izvitoperuje njegovo razumevanje.

• Povratnu informaciju o napredovanju procesa zagovaranja prenosite osoblju na terenu, koje obavlja težak posao. Nekada će vam ponovo biti potrebni.

• Prepustite onima koje zastupate – na primer seljacima u južnom Sudanu, da govore, pišu, lobiraju sami za sebe, umesto da to ide preko posrednika.

• Prepoznajte i iskoristite spoljašnje i unutrašnje događaje i prilike. Pripremite vremenski raspored i proverite da li imate prikladne i dobro ispitane informacije koje ćete prenositi tokom tih događaja.


• Koristite jezik ciljnog auditorijuma i izbegavajte tehničke izraze ili žargon. • Jasno navedite šta želite da vaš auditorijum UČINI pošto čuje poruku. • Ako ste uključeni u širu mrežu ili oblik saradnje, proverite da poruka ne

iznenađuje ili kompromituje članove. • Mogućnosti da prenesete poruku su oskudne i „tanke“, prigrabite ih čim se jave i

proverite da li ste pripremili istraživanja kojima ćete bez odlaganja odgovoriti na njih.

Kohen et al. preporučuju grupama za javno nagovaranje da pozovu auditorijum da popuni prazna mesta i na svoj način dođe do željenih zaključaka, jer je to način da se kod ljudi ojača osećaj vlasništva nad problemom i rešenjem. On, takođe, preporučuje i da se, ako je moguće, obezbede rešenja, jer su ljudi prijemčiviji za poruku ako im je predstavljeno rešenje. Uokvirite problem (Cohen et al, 2001) Okviri predstavljaju granice koje ističu određene delove problema, druge potiskuju u pozadinu a treće sasvim izostavljaju. Utiču na način razmišljanja auditorijuma o problemu, uključujući i osobe koje su odgovorne za pitanje i njegovo moguće rešavanje. Okvir usmerava sadržaj vaših poruka – uključujući i upotrebu određenih simbola, metafora i slika. Problem morate da uokvirite tako da bude upečatljiv i „zarazan“ baš kao i okvir opozicije; takođe, pažnju auditorijuma morate skrenuti na svoja stanovišta. Kao tim javnih zagovarača, treba da obratite dužnu pažnju na okvir koji želite postaviti oko svog problema jer to može vašu kampanju učiniti pobedničkom ili je dovesti do sloma.

i. Izbor odgovarajućih medijuma Šta je „medijum“ (Cohen, et al, 2001)? To je način ili kanal za komunikaciju. „Medija“ predstavlja oblik množine izraza „medijum“. „Masovni mediji“ su specifični načini komunikacije kojima se poruka prenosi velikim grupama ljudi. Recimo dnevna štampa koja se čita u celoj zemlji, časopisi, radio i televizija. U mnogim situacijama David Cohen savetuje grupe za javno zagovaranje da razmotre kreiranje alternativnih medija koji mogu raditi u njihovu korist: pesme, popularne pozorišne predstave, igre, prepoznatljiv moto. Svakako, širenje upotrebe Interneta stvara nove mogućnosti za otvaranje medijskih kanala (blogovi, e-peticije). Verovatno će vam biti potrebno nekoliko medija da svoju poruku prenesete ključnom auditorijumu. Pošto ste procenili auditorijum, za svaki tip izaberite odgovarajući medijum, kao i pristupne kanale i kapacitete za rad sa navedenim medijumom.


Za svaku vrstu auditorijuma razmislite o sledećem: • Koji su osnovni izvori informacija i uticaja? Koga ili šta slušaju? Šta čitaju? Šta

gledaju? • Kakve su osobine auditorijuma? Gde žive ili rade? Kojim jezikom govore? Da li čitaju? Da li imaju dovoljno novca za kupovinu dnevnih novina i drugih medija? Da li imaju pristup Internetu?

Pošto ste izabrali medijum, procenite da li je moguća njegova upotreba. Razmislite o sledećem: • Kako pristupamo medijumu? U čijem je vlasništvu? Ko „podiže rampu“ za ulaz? • Kako pridobijamo pažnju za dati medijum? • Da li je moguće da „čuvari rampe“ izopače našu poruku? Ako jeste, da li uopšte treba

koristiti ovaj medijum? Zašto? Posle toga, procenite da li posedujete organizacioni kapacitet za rad sa datim medijumom. Razmislite o sledećem: • Koje veštine su potrebne? • Kakvi resursi su potrebni?

Upotreba medija kao oruđa za društvenu akciju (Priručnik za javno zagovaranje i

umrežavanje, Coady International Institute, 2004)

Postoji mnoštvo taktičkog oruđa koje će vam pomoći da obezbedite pozitivnu medijsku pokrivenost i održite interesovanje medija za vaš problem. U sledećoj tabeli dat je kratak pregled mnogobrojnih medijskih taktika koje stoje aktivistima na raspolaganju, kao i sugestija za njihovu efikasnu upotrebu:

TAKTIKA OSVAJANJA MEDIJA PRILIKA U KOJOJ SE KORIST I

Saopštenja za javnost Podizanje svesti o problemu, objašnjavanje pozicije, opis događaja

Pozivi novinarima Pozivanje reportera da prisustvuju određenom događaju

Konferencije za medije Objašnjavanje poslednjih vesti reporterima

Pisma uredniku Zadovoljavanje potreba medijske


pokrivenosti, demonstracija podrške zajednice po određenom pitanju

Sastanci sa urednicima Uticaj na urednike novina, radio ili TV stanica, posebno uoči važnog glasanja ili odluke

Privatna pisma uredniku Objašnjavanje statusa problema ili kampanje i traženje podrške urednika

Rubrike sa ličnim stavovima Izražavanje stava o određenim pitanjima i jačanje ugleda portparola

Posebni događaji Demonstracija snage ili solidarnosti, privlačenje pažnje na određenu stvar, pritisak na donosioce odluka

Difuzioni proces (Coady International Institute, isti izvor) Proces difuzije pokazuje kako pojedinci i grupe donose odluke. Može se raščlaniti u šest faza:

I faza Svest

II faza

Informisanje

III faza Procena

IV faza Proba

V faza

Usvajanje

VI faza

Utvrđivanje

Uči o ideji ili praksi ali bez detalja.

Pribavlja činjenice, razvija interesovanje, uviđa mogućnosti

Ispituje u sebi, vaga alternative

Društvena prihvatljivost, eksperimentisanje

Punovredna upotreba i usvajanje.

Produženje obaveza, bez skretanja s puta

Istraživanja su utvrdila sledeće: • Masovni mediji su upotrebljivi samo u I, II i VI fazi • Informacija sama po sebi skoro da nema moć da utiče na ponašanje ili stavove • Nepersonalni mediji, poput štampe i elektronskih medija, delotvorni su i

efikasni načini za stvaranje svesti i zadovoljenje potreba traganja za informacijama nakon pojave svesti o pitanju

• Personalni mediji (ljudi, eksperti, prvaci javnog mnenja) su neophodni za usvajanje ideje, proizvoda ili modela ponašanja, jer obezbeđuju psihološku podršku i društvenu prihvatljivost.


c. Gajenje dobrih odnosa sa medijima (Priručnik za javno zagovaranje i umrežavanje, Coady International Institute, 2004)

Vrlo je važno da organizacije društvenog razvoja uspostave dobre odnose sa medijima u sferama svog rada. Lična poznanstva sa novinarima i urednicima pomaže u uspostavljanju osećanja poverenja i kredibiliteta, što takođe znači da će se obezbediti željeno pokrivanje problema. Ne treba promovisati samu organizaciju, već njen kredibilitet da govori o razvojnim pitanjima u zajednici. Negovanje dobrih odnosa sa medijima za jednu organizaciju znači da ova mora učiniti napor da jednom godišnje poseti medijske poslenike na njihovom terenu i da objasni zaleđe organizacije i rada kojim se ova trenutno bavi. U poslovanju s medijima budite profesionalni i učtivi i činjenične informacije pružajte na jasan, koncizan i pravovremen način. Kao poslenici socijalne pravde, moraćete da razvijete jasne medijske ciljeve i plan za njihovo ostvarenje. Vežba Zajedno sa kolegama iz oblasti javnog zagovaranja, sačinite medijski plan koji obuhvata analizu vašeg ciljnog auditorijuma, osnovnu poruku i namenske poruke, kao i medijum koji će vam pomoći u postizanju medijskih ciljeva.


ORUĐE ZA OCENU KOALICIJE

60 Bilo kakav posao iz oblasti javnog zagovaranja mora imati nekoliko lidera koji zauzimaju različite ali komplementarne položaje. Dvanaest ključnih vrsta „igrača“ u bilo kakvoj kampanji za promene su: 1. Vizionari – postavljaju ciljeve koji nikada nisu niti zamišljeni niti smatrani realističnim. Vizionari

dovode u pitanje konvencionalno shvatanje mogućeg, ciljaju visoko, rizikuju i preispituju prioritete. 2. Stratezi – pronalaze realno ostvarljive delove vizije i razvijaju putanje do njih. Predviđaju prepreke i

staraju se da aktivnosti zadrže ispravan pravac. 3. Državnici – nose zastavu. Oni su javne figure „veće od života“, koje otelotvoruju autoritet, poverenje i

kredibilitet. 4. Stručnjaci – staraju se da svi argumenti i pozicije javne politike budu obrazloženi i zasnovani na

činjenicama. Poseduju posebna umeća i znanja koja daju kredibilitet određenim pozicijama i potkrepljuju ih.

5. Spoljašnje „svećice“ – to su agitatori koji deluju van uobičajenih političkih (ili drugih) ustanova. Bez stega koje ograničavaju „insajdere“, oni talasaju našu kolektivnu svest i nerviraju nas dovoljno da krenemo u akciju.

6. Zagovarači insajderi – shvataju politički proces i u poziciji su da utiču na ključne kreatore politike. Često zauzimaju položaje moći ili otvaraju vrata ka pojedincima na takvim položajima.

7. Strateški komunikatori – učitelji javnosti i majstori šlagvorta. Kompleksne informacije i osnovne pojmove prevode u snažne poruke koje se lako „lepe“ na široku javnost.

8. Generalisti – poseduju znanja, veštine i interesovanja u svim oblastima, ali nemaju posebno znanje koje ih vezuje za određenu ulogu. Predstavljaju veliku podršku jer su najčešće u stanju da pomognu svim ostalim ulogama.

9. Istori čari – arhivari pitanja i koalicije. Ispredaju priče i čuvaju dokumentaciju o svim značajnim datumima i događajima koji su se javili u dužem vremenu.

10. Graditelji pokreta – potajni heroji koji neumorno grade široku raznorodnu bazu. Premošćavaju razlike, stvaraju veze, omogućavaju prostor, oprobavaju nove pristupe i nalaze načine da zaobiđu „ratove za teritoriju“.

11. Pošteni posrednici – ključni graditelji pokreta koji su nenadmašni u pregovaranju i upravljanju sukobima, koji mogu da prosleđuju informacije od jedne strane drugoj i koji vam obezbeđuju liniju izvan koje se ne može ići.

12. Kulturni aktivisti – pesnici, pisci, vizuelni umetnici i igrači koji udahnjuju život našem pokretu. Kroz metafore i predstavu otvaraju osećaj mogućnosti i potkrepljuju naše napore snagom kulture.


RADNI LIST ORU ĐA ZA OCENU KOALICIJE

Opis lidera Primeri Šta imate? Ko vam je potreban?

Vizionari

Stratezi

Državnici

Stručnjaci

Spoljašnje „svećice“

Zagovarači insajderi

Strateški komunikatori

Generalisti

Istori čari

Graditelji pokreta

Pošteni pregovarači

Kulturni aktivisti


LOBIRANJE

Lobiranje – funkcionalna definicija

Lobističke organizacije ili koalicije požuruju donosioce odluke ka preduzimanju određenih akcija – na primer ka glasanju, usvajanju propisa, pisanju autorskih članaka. Trude se da izgrade odnose koji omogućavaju pristup donosiocima odluka i da odrede koja vrsta pritiska ili prihvatanje sporazuma mora da se prenese članstvu i javnosti.

Lobisti služe kao resurs za obezbeđivanje preciznih informacija. Mogu se iskoristiti i kao most i spojna linija ka drugim donosiocima odluka ili organizacijama i koalicijama, uključujući i opoziciju. Članovima i saveznicima lobisti mogu pomoći da razumeju zvanične i nezvanične elemente sistema politike.

Efikasni lobisti socijalne pravde:

• Znaju da nema stalnih prijatelja niti neprijatelja u organima koji se bave donošenjem odluka.

• Poznaju neformalne i formalne procese, uključujući procedure institucija sa kojima se povezuju.

• U izabranim telima identifikuju snažne pobornike ciljeva organizacije. • Procenjuju sopstvena ograničenja – lobisti socijalne pravde retko kada utiču na glasanje. • Ostaju verni načelima, ali i fleksibilni u pogledu rokova i obima. • Ističu se kao verodostojni izvori informacija, da bi stekli autoritet i zadobili pristup. • Prave mreže. Uvek. • Zamršene procedure i praksu zakonodavnih tela i vlade čine razumljivim ljudima na koje

se odnose odluke vlade. • Slušaju druge, uključujući i opoziciju, da bi identifikovali otvoreni prostor, ako ga ima. • Procenjuju nepredvidljivo. Dobra ideja ili predlog ponekada stiču podršku na neočekivani

način. • Dele zasluge za pobedu.

Prilikom pripreme prezentacije za lobističku posetu izabranom ili imenovanom službeniku ili birokrati:

• Napišite domaći. Naučite kako da počnete sastanak na najpozitivniji mogući način. Naučite kako da predstavite svako lice koje prisustvuje sastanku.

• Usredsredite se na jedan problem. • Znajte šta želite da pitate donosioca odluke. Budite određeni.


• Prezentacija mora biti kratka i fokusirana. • Znajte o čemu se može pregovarati a o čemu ne. • Pomozite donosiocu odluke svojim informacijama i podrškom. • Nema nepotrebnih. Svaka osoba tokom posete treba da ima svoju ulogu. • Uručite neke tekstove donosiocu odluke, ali tek nakon usmene prezentacije


Kako lobirati? 61

Kreatori politike su najčešće zauzeti ljudi koje bombarduju idejama, mišljenjima i preporukama, kako dobrim tako i lošim – stalno. Kako oni vole da kažu, autobus je pretrpan ljudima poput vas koji pokušavaju da ostvare uticaj, te morate biti posebno usredsređeni i jasni tokom komunikacije i morate biti rešeni da vas čuju i razumeju.

Efikasno zagovaranje u svom velikom delu zavisi od odnosa koji zagovarači razviju sa donosiocima odluka, uticajnim liderima i ključnim auditorijumom. Što su jače veze poverenja, uzajamna podrška i kredibilitet između zagovarača i auditorijuma, to će zagovarač biti efikasniji. Pre početka lobiranja, korisno je imati na umu sledeće korake:

Pripremite plan delovanja

• Izgradite čvrst okvir za predloženu promenu • Precizno odredite politiku koja zahteva promene • Obratite se organizacijama koje razmišljaju poput vas radi moguće saradnje i

podrške • Formulišite predlog i zahtevajte sastanak sa ciljnom osobom.

Pripremite strategiju da vi i vaš problem budete saslušani

• Pronađite ključnu osobu (nazovimo je osobom A) i ljude koji na nju utiču • Pronađite ključne službenike kojima se dopada vaš predlog i oprobajte ga na

njima; zatražite savet kako da najbolje utičete na lice A • Od uticajnih ljudi potražite savet kako da utičete na lice A • Pozovite uticajne službenike da posete vašu organizaciju, kako bi se upoznali sa

vašim radom • Koristite medije za stvaranje povoljne klime za vaš predlog • Pripremite rezervni plan za slučaj odbijanja vašeg predloga – recimo zamolivši

lice iznad lica A da posreduje kako bi predlog bio ponovo razmotren, ili tako što ćete sačekati da se određeno lice iz osoblja pomeri i okušati svoju sreću sa njegovom zamenom.

Postupak u slučaju da je vaš predlog prihvaćen

• Predložite osnivanje komisije za pisanje nacrta u koju će biti uključen predstavnik vaše organizacije i koja bi trebalo da sprovede predloženu promenu

• Ponudite usluge svoje organizacije radi pomoći službeniku zaduženom za sprovođenje promena

• Ako odbiju zvanične ponude, ostanite u nezvaničnoj vezi • Ponovite postupak na svim proceduralnim nivoima do ostvarenja promene • Ne zaboravite da se zahvalite svakome ko je pomogao u promeni politike, čak i

neodlučnim saradnicima – možda će vam njihova pomoć ponovo biti potrebna.


U svojoj knjizi Uvod u javno zagovaranje, Ritu Sharma (2001) predlaže pet načina za otpočinjanje procesa izgradnje odnosa sa donosiocima odluka:

• Kreirajte tačke ulaza – kreativno razmišljajte kako stići do sastanka sa

auditorijumom kome želite da se obratite. Da li imate nešto zajedničko što će vam pomoći da se povežete? Da li neko koga poznajete ima nešto zajedničko sa auditorijumom? Na primer, ako vaš prijatelj ide u istu crkvu sa donosiocem odluke, možda će moći da vam pomogne da se predstavite u crkvi.

• Zakažite sastanak – sastanak sa donosiocem odluke ili klju čnim auditorijumom je sam po sebi prvi uspešan korak u dostizanju ciljeva javnog zagovaranja.

• Pošaljite poziv na sastanak – najčešći način za sazivanje sastanka jeste upućivanje pisma u kome objašnjavate svoje ciljeve javnog zagovaranja i razloge zbog kojih biste hteli da se sastanete. Neka posle pisma usledi telefonski poziv. Često će vas primiti neko iz kabineta, a ne sam zvaničnik. Nikada ne odbijajte da se sastanete sa tim ljudima i odnosite se prema njima baš kao i prema donosiocu odluke.

• Pozovite ih u posetu – drugi način da se sastanete sa ljudima i ubedite ih jeste da ih pozovete da vide vašu ustanovu ili projekat. Na taj način im pokazujete šta radite i zašto bi to trebalo da podrže. Ako donosilac odluke nije u stanju da dođe, neka projekat dođe njemu na noge. Zamolite nekoliko članova biračkog tela koji su zainteresovani za problem da vam se pridruže na sastanku ili prikažite video traku ili fotografije projekta.

• Uputite poziv preko prijatelja – ako imate prijatelja ili kolegu koji poznaje donosioca odluke ili nekoga od članova njegovog kabineta, neka prijatelj uputi pismo ili se javi telefonom. Ako poziv uputi osoba koju donosilac odluke poznaje i kojoj veruje, veća je verovatnoća da će se sastati sa vama i da će posvetiti pažnju i poverenje problemu koji treba obraditi.

Vežba Sa kolegama u oblasti javnog zagovaranja, odredite cilj i isplanirajte lobiranje (uključujući i naknadne korake).


BUDŽETSKO JAVNO ZAGOVARANJE 62 Javni budžet neminovno određuje ishode politike i pokazuje ko ima koristi od javne potrošnje a koga su zaobišli, kuda se novac usmerava a kuda ne. Budžetska analiza može biti stožer na koji se treba fokusirati u pogledu lokalnih, nacionalnih i međunarodnih problema. Tokom istorije, javni budžet se formulisao u tajnosti, formulisala su ga elitna tela vladinih birokrata koji najčešće usmeravaju izabrane vladine službenike, a koji, zauzvrat, uredno posvećuju pažnju organizovanim interesima. U parlamentarnim sistemima, ministar finansija ima najveću moć. U SAD je to direktor Službe za menadžment i budžet i, ponekad, sekretar trezora. O makroekonomskoj politici koja nalaže formulisanje budžeta se retko debatuje i dovodi u pitanje. Do sporova dolazi samo oko određenih delova; u praksi se javnost, čak i ona najaktivnija, izostavlja iz rasprave o budžetskoj politici. Da bi stvorili prostor za javnu raspravu, organizovani zagovarači širom sveta počeli su da analiziraju svoje nacionalne i lokalne budžete. Njihov rad obuhvata sažimanje zvaničnih informacija koje su lako dostupne i koje se zatim dele sa kolegama kako bi ih ovi koristili u svom radu. U Sjedinjenim Američkim Državama, najveće promene dogodile su se u roku kraćem od 20 godina. Mali broj visokostručnih budžetskih analitičara počeo je da radi na nivou celih SAD i pojedinih država; prva među nacionalnim organizacijama jeste Centar za budžetske i političke prioritete koji je rođen u krizi nastaloj kada je administracija predsednika Regana uvela teške rezove u socijalne programe i kada je Centar u značajnoj meri pokazao kako budžet SAD utiče na porodice sa niskim prihodima, siromašne i ljude na granici siromaštva – uključujući i milione ljudi koji su radili ali su i dalje bili siromašni. Idasa u Južnoj Africi, DISHA i Vidhayak Sansad u Indiji, Proshika i IDPAA u Bangladešu i mnoge organizacije u Latinskoj Americi otpočele su sa sličnim naporima, samostalno ili u saradnji sa Centrom. U Bangaloru (Indija) je Centar za javne odnose uveo „karticu za izveštaj“ koja korisnicima gradskih javnih servisa omogućava da rangiraju nivoe učinka i svoje zadovoljstvo. Ideja uzima zamah i u drugim gradovima, čime se povećava broj ljudi koji su upoznati sa budžetom i pripremljeni za akciju. Na ovaj način, zagovornici socijalne pravde koriste budžetsku analizu za sledeće stvari:

• Pojačavanje glasa naroda koji se ne čuje • Pokretanje pitanja koja bi ostala zanemarena i privlačenje pažnje medija i ostalih

elemenata građanskog društva • Osporavanje nepravične dinamike moći koja utiče na distribuciju javnih resursa • Prisiljavanje vladinih institucija da se prema marginalizovanim grupama odnose sa

dostojanstvom • Stvaranje novog javnog prostora za učešće naroda


• Povezivanje iskustava sa mikro-nivoa sa ekonomskom i socijalnom politikom na makro-nivou

• Učenje načina funkcionisanja njihovog sistema donošenja odluka i ranijeg intervenisanja u procesu donošenja odluka

Javni dokument koga je nekada u tajnosti sačinjavala mala vladajuća elita više se ne piše reda radi, već se nalazi pod lupom javnosti, pod povećanim javnim pritiskom, kako bi bolje odgovarao potrebama naroda. U mnogim zemljama su državne vlasti već delegirale ovlašćenja lokalnim vlastima ili je taj proces u toku, za šta su dobri primeri udruženja suseda u Latinskoj Americi, Panchyat Raj u Indiji, parishad sindikat i druga tela u Bangladešu koja su izabrana na lokalnom nivou. U ovom kontekstu, budžetska analiza može postati ulazna tačka za izgradnju odnosa sa lokalnim vlastima, radi lakšeg rešavanja životnih problema ljudi. Isti ti lokalni funkcioneri sa svoje strane vrše pritisak na funkcionere na državnom nivou radi preraspodele budžeta, tako da blagajne za otklanjanje siromaštva, obrazovanje i druge programe pomoći ne ostanu prazne. Takođe, budžetska analiza predstavlja ulaznu tačku za rešavanje problema ekonomske liberalizacije i globalizacije na međunarodnom nivou. Međunarodna koalicija koja obuhvata verske organizacije, razvojne direkcije, nevladine organizacije sa Severa i Juga i druge, organizovana je radi kritike SAP-ova i vršenja pritiska usmerenog ka opraštanju najvećeg dela duga koji su načinili ovakvi štetni programi. Opraštanje dugova je, po njihovom mišljenju, presudni korak u skretanju pravca ekonomske politike dalje od neo-liberalne ideologije. Putem budžetske analize, zagovornici su bili u mogućnosti da urade sledeće:

• Ciljaju na zemlje članice G-7 grupe u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Japanu, pošto su one ključni donosioci odluka u MMF-u, Svetskoj banci i drugim međunarodnim finansijskim institucijama

• Prevedu međunarodnu deklarativnu politiku smanjenja apsolutnog siromaštva za 50% do 2015. godine u praktičan politički zahtev – oprostiti sve dugove ili njihov najveći deo, u zavisnosti od mogućnosti zemalja-dužnika za otplatu

• „Uhvate za vrat“ razvijene zemlje, uz jasno oblikovanje argumenata i obesnaživanje kontraargumenata: na primer, tokom kratkog vremena je vrednost berzanskog tržišta u najbogatijim zemljama toliko porasla da je bila 50 puta veća od udruženih dugova 42 najsiromašnije zemlje. Sa porastom bogatstva, oproštaj dugova postaje sve neophodniji

• Pokazali su šta je svaka zemlja izgubila dok je otplaćivala dugove umesto da podržava javne programe zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba: hrane, smeštaja, zdravstva i obrazovanja. Ovakvi podaci mogu uključiti i broj smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti pružanjem osnovnih zdravstvenih usluga ili broj dece, posebno devojčica, koje ne idu u školu. U Tanzaniji, na primer, na otplatu dugova odlazi devet puta više novca nego na osnovnu zdravstvenu brigu, a četiri puta više nego što se troši na osnovno obrazovanje.


Vežbanja Sa kolegama iz oblasti javnog zagovaranja iznesite plan za dobijanje i analizu javnog budžeta koji je u vezi sa vašim problemom. Odgovorite na sledeća pitanja: • Da li je bilo teško ili lako doći do budžeta? • Da li su ljudi na koje budžet utiče i aktivisti svesni uloge budžeta u rešavanju

odnosno otežavanju problema? • Da li je budžet pomogao ljudima da prevaziđu problem ili je doprineo njegovom

usložnjavanju? • Da li se budžet primenjuje prema planu raspodele ili postoji raskorak između plana i

sprovođenja?


PRILOG I

Format projekta kampanje javnog zagovaranja 1) Naziv kampanje 2) Ko ste vi? U ovom delu morate izneti svoju legitimnost i kredibilnost grupe koja treba

da govori o problemu za koji se zalažete. a) Biračko telo (odredite pojedince ili grupe koji podržavaju vaš rad i one čiju

podršku i učešće tražite):

Proces koji koristite da biste ove grupe uključili u analizu problema, formulisanje ciljeva i planiranje strategije kampanje predstavlja deo vaše legitimnosti. Molimo vas da u objašnjavanju elemenata predloga naznačite i ove elemente.

3) Pozadina i izjava o problemu

a) Kako vidite problem? Napišite kratku izjavu o problemu (dve do tri rečenice)

4) Identifikacija pitanja

a) Zbog čega se problem javlja ili produžava? Potencijalna analitička oruđa mogu obuhvatiti sledeće: i) Simptome i uzroke (programsko stablo) ii) Strukturalnu analizu (ekonomske, političke i kulturološke aspekte) iii) Analizu moći (vidljivu, skrivenu i nevidljivu analizu) iv) Analitički trougao (sadržaj, strukturu i kulturu)

b) Napišite sažeti zaključak svojih analiza na osnovu rezultata korišćenja navedenih analitičkih oruđa.

c) Po sprovođenju analiza, napišite izjavu koja uokviruje pitanje koje zagovarate. Dati okvir mora se sastaviti pažljivo i imati sledeće karakteristike: i) Biti jasan, merljiv i jednostavan ii) Biti zasnovan na sprovedenim analizama i organski povezan sa njima

SAŽETI PRIKAZ ASPEKATA PROBLEMA I OSNOVNIH UZROKA:

I ZJAVA O PROBLEMU (VIĐENJE PROBLEMA):


iii) Efikasno rešavati osnovne uzroke problema iv) Mora biti izvodljiv i dostižan.

Pokazatelji uspeha

d) Imajući u vidu zahteve, kakva je vaša analiza učesnika sa kojima ćete se susresti: i) Ko su birači koji podržavaju pitanje u njegovom uokvirenom obliku ii) Ciljevi:

(1) Osnovni cilj (ko donosi odluke u vezi sa vašim zahtevima?) (2) Podrška (čiju podršku tražite da biste uticali na osnovni cilj?)

5) Koji su vaši alternativni izvori moći (moći usmerene ka nekome, zajedničke moći i unutrašnje moći) koje ste u stanju da uvedete u kampanju?

6) Imajući u vidu pomenute analize, koju strategiju ili kombinaciju strategija javnog zagovaranja ćete koristiti u svojoj kampanji?

IZJAVA O PITANJU (VAŠI ZAHTEVI):


1 King, Robert and Tadros, Nader, 1998. Introduction to Advocacy; neobjavljen rad. America’s Development Foundation, Cairo, Egypt. 2 Tadros, Nader; 2006. Advocacy Concepts And Practices Handbook: A Practical Guide to Advocacy Groups. People’s Advocacy, Virginia, USA. 3 Cohen, David in: Cohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, str. 12. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA. 4 Ibid, str. 7. 5 Ibid str. 8. 6 VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of Power, People, and Politics: An action guide for policy and citizen participation. str. 39. World Neighbors, Oklahoma, USA. 7 Cohen, David in: Cohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, str. 19. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA. 8 VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of Power, People, and Politics: An action guide for policy and citizen participation. 1. poglavlje World Neighbors, Oklahoma, USA. 9 Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 11. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA. 10 Priređeno iz: King, Robert and Tadros, Nader, 1998. Introduction to Advocacy; neobjavljen rad. America’s Development Foundation, Cairo, Egypt. 11 Priredio: Tadros, Nader, 1998. Anticipated Advocacy Outcomes, neobjavljen članak. 12 Tadros, Nader; 2006. Advocacy Concepts And Practices Handbook: A Practical Guide to Advocacy Groups. People’s Advocacy, Virginia, USA. 13 Sprechmann, Sofia & Pelton, Emily; 2001. Advocacy tools and Guidelines: Promoting Policy Change. str. 5. Cooperative for Assistance and Relief Everywhere, Inc. (CARE). Atlanta,USA. 14 Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih Nacija za ljudska prava (UNHCHR). http://www.unhchr.ch/development/right.html.19/01/2007. 15 Ceo tekst deklaracije se može naći na http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/74.htm. 16 Deklaracija o pravu na razvoj, usvojena na Generalnoj skupštini rezolucija 41/128 od 4. decembra 1986. http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/74.htm. 17 United Nations Philippines. Rights-Based Approach to Development Programming: Training Manual. jul 2002, str. 31. http://www.un.org.ph/publications/RBAManual.pdf. 18 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Član 1. http://www.unhchr.ch/udhr/ 19 Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. P. 6. novembar 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc. 19 Fundar – Centro De Analisis e investigacion, International Human Rights Internship Program, International Budget Project; 2004. Dignity Counts: A guide to using budget analysis to advance human rights, str. 11. 2004. 20 Ibid, član 2 21 Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. P. 13. novembar 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc. 22 Deklaracija o pravu na razvoj, usvojena na Generalnoj skupštini rezolucija 41/128 od 4 decembra 1986. Član #1. 23 Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 15. novembar 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc. 24 Ibid, str. 14. 25 AWID,. A rights-Based Approach to Development, str. 3. Facts and Issues;Women’s Rights and Economic Change, 1. broj, avgust 2002. http://www.awid.org/publications/primers/factsissues1.pdf.


26 Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 6. novembar 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc. 27 Fundar – Centro De Analisis e investigacion, International Human Rights Internship Program, International Budget Project; 2004. Dignity Counts: A guide to using budget analysis to advance human rights, str. 21. 2004. 28 Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 8. novembar 2004. www.sed.manchester.ac.uk/idpm/research/events/february2005/documents/Ljungman_000.doc. 29 Tsikata, Dzodzi. The Rights-Based Approach to Development: Potential for Change or More of the Same?, str. 3. Center for Developmental Practices. http://www.cdra.org.za/articles/The%20Rights-Based%20Approach%20to%20Development%20-%20Potential%20for%20Change%20or%20More%20of%20the%20Same%20by%20Dzodzi%20Tsikata.doc 30 Nyamu-Musembi, Celestine; & Cornwall, Andrew, 2004. What Is the “Right-Based Approach” All About?: Perspectives from International Development Agencies, IDS rad # 234,str. 3. Institute for Development Studies at the University of Sussex, Brighton, UK. http://www.ids.ac.uk/ids/bookshop/wp/wp234.pdf. 31 Tsikata, Dzodzi. The Rights-Based Approach to Development: Potential for Change or More of the Same?, str. 2. Center for Developmental Practices. http://www.cdra.org.za/articles/The%20Rights-Based%20Approach%20to%20Development%20-%20Potential%20for%20Change%20or%20More%20of%20the%20Same%20by%20Dzodzi%20Tsikata.doc. 32 AWID,. A rights-Based Approach to Development, str. 5. Facts and Issues;Women’s Rights and Economic Change, 1. broj, avguust 2002. http://www.awid.org/publications/primers/factsissues1.pdf. 33 Tsikata, Dzodzi. The Rights-Based Approach to Development: Potential for Change or More of the Same?, p. 3. Center for Developmental Practices. http://www.cdra.org.za/articles/The%20Rights-Based%20Approach%20to%20Development%20-%20Potential%20for%20Change%20or%20More%20of%20the%20Same%20by%20Dzodzi%20Tsikata.doc. 34 AWID,. A rights-Based Approach to Development, str. 2. Facts and Issues;Women’s Rights and Economic Change, 1. broj, avgust 2002. http://www.awid.org/publications/primers/factsissues1.pdf. 35 Cohen, David in: Cohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, str. 7-10. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA. 36 Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection, str. 14. Institute for Development Research, Massachusetts, USA. 37 Ibid, str. 14 38 Verodostojnost. Dictionary.com. WordNet® 2.1. Univerzitet Prinston. http://dictionary.reference.com/browse/credibility (pristupljeno: January 28, 2007). 39 Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 15. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA. 40 Sprechmann, Sofia & Pelton, Emily; 2001. Advocacy Tools and Guidelines: Promoting Policy Change; A Resource Manual for CARE Program Managers. str. 12. Cooperative for Assistance and Relief Everywhere, CARE. 41 Ibid, str. 15 42 Transparentnost (humanistika). (23 januar 2007). U Wikipedia, The Free Encyclopedia. Nađeno 19:56, 2. februara 2007, iz http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Transparency_%28humanities%29&oldid=102679561 43 Odgovornost." Wikipedia. Wikipedia, 2007. Answers.com 26 Feb. 2007. http://www.answers.com/topic/accountability 44 Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 16. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA.


45 VeneKlasen, Lisa; and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of People, Power and Politics: The Action Guide for Advocacy and Citizen Participation, str. 45 World Neighbors, Oklahoma, USA. 46 Cohen, David in: Cohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, str. 19. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA. 47 VeneKlasen, Lisa; and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of People, Power and Politics: The Action Guide for Advocacy and Citizen Participation, 3. poglavlje World Neighbors, Oklahoma, USA. 48 Glossary, University of Illinois. http://www.ds.uillinois.edu/web/Home/Glossary.aspx#Strategy. Accessed on Feb. 5, 2007. 49 Miller, Valerie; 1997. Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. Chapter III. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA. 50 Gladkikh, Olga, 2005. Advocacy and Networking Manual. Coady International Institute, St. Francis Xavier University. Nova Scotia, Canada. 51 Joseanthony, Joseph of NCAS/Christian Aid; 1999; from: Advocacy Sourcebook: A guide to advocacy for WSSCC co-ordinators working on the WASH campaign str. 27 & 28. Water Supply and Sanitation Collaborative Council (WSSCC), Geneva, Switzerland; WaterAid, London, UK; 2003. 52 Tadros, Nader; 2006. Advocacy Concepts And Practices Handbook: A Practical Guide to Advocacy Groups. People’s Advocacy, Virginia, USA. 53 Ovu distinkciju je pružio Lesli Foks tokom posete NVO servisnom centru u Egiptu, 2000. 54 Priređeno iz Mid West Academy. http://www.midwestacademy.com/ 55 Priredio Nader Tadros nepoznat izvor, 2000 56 Priređeno iz VeneKlasen, Lisa; and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of People, Power and Politics: The Action Guide for Advocacy and Citizen Participation, 3. poglavlje World Neighbors, Oklahoma, USA. 57 VeneKlasen, Lisa; and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of People, Power and Politics: The Action Guide for Advocacy and Citizen Participation, 3. poglavlje World Neighbors, Oklahoma, USA. 58 VeneKlasen, Lisa; and Miller, Valerie, 2002. A New Weave of People, Power and Politics: The Action Guide for Advocacy and Citizen Participation, Chapter 10. World Neighbors, Oklahoma, USA. 59 Priređen nepoznat izvor 60 Razvijeno od strane Advocacy Institute, 2004. 61 Coady International Institute: Advocacy and Networking Manual, 2003 62 Ovaj deo je preuzet iz: Cohen, David; De la Vega, Rosa; and Watson, Gabrielle, 2001. Advocacy for Social Justice: A global Action and Reflection Guide. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA.

Documents

JAVNO ZAGOVARANJE MOĆ LJUDI I AKTIVNO …wikiciv.org.rs/images/0/0d/JAVNO_ZAGOVARANJE.pdf · javno zagovaranje: moĆ ljudi i aktivno sudelovanje (n acrt); javno zagovaranje – 2007