2 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА Часопис студената Биолошког факултета,Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламентБиолошког факултета, Универзитет у Београду

УредникАна Вулетић екологија и заштита животне средине, 2. година

Редакција

Бојан Петровићмолекуларна биологија и физиологија, 3. година

Никола Сматликмолекуларна биологија и физиологија, 3. годинаСтефан Симићмолекуларна биологија и физиологија, 3. година

Стефан Стошићекологија и заштита животне средине, апсолвент

Ивана Јанковићбиологија, апсолвент

Тијана Радосављевићекологија и заштита животне средине, апсолвент

Ђорђе Васиљевићмолекуларна биологија и физиологија, 1. годинамастер студија

Давид Бакићекологија и заштита животне средине, 2. година

Јована Адамовићмолекуларна биологија и физиологија, 2. година

Марија Гајићбиологија, 2. година

Уредник часописа задржава право измене идопуне текста.

Адреса редакције

casopis.simbioza@gmail.com

Реч уредника

Драги читаоци, представљамо Вам

нови број Симбиозе, који стиже право на

време да направите паузу у учењу!

Као и до сада, у овом броју вас

чекају информације и новости из света

науке, спорта, музике, културе.

Захваљујем се Тијани Милекић на

дивној ангажованости и иницијативи,

којом је допринела да се роди јединствена

Симбиоза на нашем факултету :) Такође,

хвала свима који су учествовали у

реализацији овог броја, очекујем овакву

сарадњу и у будућности.

Све похвале, сугестије, примедбе и

критике можете слати на

casopis.simbioza@gmail.com. Уколико

имате идеје или предлоге тема о којима

бисте хтели да читате, уколико желите да

постанете део нашег новинарског тима –

јавите се! Врата редакције су и даље

широм отворена (врата наше имагинарне

просторије) :)

Ово је наша и ваша Симбиоза,

посвећена студенткињама и студентима

Биолошког факултета!

Ана Вулетић

САДРЖАЈ:

Метаморфоза система студирања.......... 3

Реч председника

студентског парламента.......................... 5

Реч студента придекана.......................... 6

Deinococcus radiodurans

Шампион преживљавања....................... 7

Интервју са професором.......................... 10

Поход на Борању....................................... 12

Биос-олимпијада 2010............................. 15

Лабораторија славних............................. 16

Кандирани ананас, хвала ти

бако чарапе и хепатромбин.............................. 17

Леска................................................................... 26

Џиновске медузе...................................... 28

Претпостављамо да сте на ходницимаједног од четири локалитета на којима студирамочули причу о промени система студирања са 3+2година на 4+1. У овом тексту покушаћемо да вамразјаснимо о чему се ради. Наиме почетком јунапродекан за студентска питања и наставу наосновним студијама доц. др Синиша Ђурашевићје позвао представнике студената на последњисастанак комисије која се бавила променомнаставног програма, у чији шестомесечни радстудентски представници нису били укључени.На том састанку нам је предочено како ћеизгледати систем студија од сада па надаље. Данкасније је на седници Наставно-научног већаизгласан Предлог новог система студија наБиолошком факултету (промена система на 4+1).Након озваничења Предлога, за који сустудентски представници гласали уздржано, башзато што ни на који начин нису били укључени уњегову израду, чак ни немим присуством, овајПредлог иде на изгласавање на СенатУниверзитета у Београду, а затим Комисији заакредитацију на одобрење. Како тренутно стваристоје велика је вероватноћа да ће факултет одоктобра ове године бити на новом систему.

Какве су последице на студенте који сутренутно на систему 3+2? Оно што је на првомместу што би требало да знате је да ће текућапрва и друга година тј. генерације 2009. и 2010.бити аутоматски пребачене на овај систем, а даће студенти генерације 2008. имати избор или дасе пребаце на систем 4+1 или да остану насистему 3+2.

Питање које се ових дана такође достапомиње је колико је ЕСПБ потребно за буџет овегодине. Коначни одговор на ово питање је 48ЕСПБ исто колико је било потребно и претходнегодине. Како се цела та прича уклапа у променунаставног плана?

Прва ствар коју ћете приметити једрастично појачана кредитна вредност већинепредмета. Друга ствар коју ћете приметити је дасу неки предмети отишли унапред кроз време(пребачени су на више године студија), а некиуназад кроз време (пребачени на ниже године). Утренутку када се буде прелазило на 4+1 свимстудентима ће бити рачуната нова ЕСПБ вредностпредмета, што студентима значи прилично много.Превасходно зато што ће се много лакшедокопати 48 ЕСПБ потребних за пребацивањеодносно останак на буџету. За ових 48 ЕСПБ серачунају сви испити положени од јануарског до

октобарског рока ове године. По завршеткурокова ће бити извршена конверзија у новободовање.

Нови наставни програм погледајте настрани 30. (Табела основних студија)

Оно што такође можете да приметите једа су неки предмети нестали као што су например Основи алгологије и микологије иЗоологија за смерове екологија и општабиологија. Студентима који су положилипредмете који више неће постојати ће ЕСПБ овихпредмета бити рачунати у корпус изборнихпредмета. Због тога, веома лако се може деситида студенти генерације 2008 и 2009 имају већпопуњену квоту ЕСПБа изборних предмета и давише неће морати да узимају изборне предметедо краја школовања. Свим изборним предметимаје појачана кредитна вредност и сада углавномносе 5 ЕСПБа. Број изборних предмета за свесеместре је повећан тако да више неће бити хаосаоко уписа на изборне предмете.

Најинтересантнији део промене је што јеархинемезис сваког студента биологије предметХемија сада разбијен на два дела тј. на Општухемију у зимском семестру и на Органску хемију улетњем семестру. Што се тиче саме конверзијеније још увек готова књига конверзије, очекујемоје у септембру када ћемо видети и како све овоможе да се уклопи у електронски индекс, за садасмо добили обећање да ће конверзија битиурађена у најбољем могућем облику за студенте.

Суштинска идеја водиља целе овепромене је да сада буде максимум пет предметапо семестру, односно десет предмета годишње,од којих су два изборна предмета, а осамобавезних, јер је досадашње оптерећење са од 13до 15 предмета по години заиста превише, а пресвега нема упориште у оптерећености студента.Једина места на којима студенти могу изгубитиЕСПБ су (колико смо ми могли сада даприметимо) један ЕСПБ због спајања Основасистематске ботанике и Систематике и филогенијецветница у један предмет (Еколози и Биолози), ипотенцијални губитак ЕСПБ због спајањаДинамичке биохемије и Основа молекуларнебиологије (Еколози). Оба губитка су скорозанемарива због много већег појачавањакредитне вредности осталих предмета. Јединадиректна конверзија предмета за предмет је заЕкологе који су до сада имали Физичку хемију иположили је, они неће морати да слушају и даполажу Физику.

СИМБИОЗА 3

Метаморфоза система студирања на

Биолошком факултету

Студенти неће морати да полажупредмете који су раније били обавезни, а сада супостали изборни, на пример Биоматематика засмер Молекуларна биологија и физиологија.Већина предмета који су раније спадали укатегорију усмеравајућих предмета ће и даљемоћи да се полажу као изборни предмети, услучају да студент буде желео да се пребацује сасмера на смер.

Речено нам је да ће условност предметакаква је до сада постојала у електронскоминдексу најверованије бити суспендована иследеће године због транзиције у наставнимпрограмима.

Пошто ће се ове године уписивати, као ипрошле године, предмети а не године тако ћестуденти који су на трећој или четвртој годинистудија моћи да изаберу предмете који су импребачени у прву годину, нпр. Алгологија илиМикологија (Еколози и Биолози) и да те предметеслушају и полажу у првом наредном семеструзависно од тога да ли су предмети предвиђени зазимски или за летњи семестар.

Генерални утисак који се стиче наконпрегледања табеле је да ће смерови бити многовише раздвојенији него што су до сада били,највише промена ће бити на смеру Екологија изаштита животне средине, који ће бити и смер санајвише испита 42, затим модул Биологија са 40испита и Молекуларна биологија са 39 испита у 4године студирања.

Студенти који су тренутно на мастеру посистему 3+2, односно студенти генерације 2007ће свој мастер студије завршити по плану за 3+2.

Суштински посматрано прва годинамастера из плана 3+2 је пребачена у четвртугодину програма 4+1. Направљен је и већи бројдоступних модула за мастер студије за сва трисмера и уведен је нови смер на мастеракадемским студијама Професорбиологије/екологије. Табеле за мастер студије

можете погледати на крају овог броја Симбиозе.На крају четворогодишњих студија ће се

колико је нама познато добијати титуладипломирани, а након пете године титула мастер.

Све у свему ово је једна прилично великапромена, за коју поново морам да напоменем даније званична, барем не још увек, али је нешто сачиме би требало да буду упознати сви студентиБиолошког факултета. Ово што смо вампрезентовали овде је усвојено на седнициНаставно-научног већа Биолошког факултета исада је коначна одлука на инстанцама које сувишег нивоа (Сенат, Комисија за акредитацију).У случају да имате гомилу питања везаних за овајнови систем, јер не могу све ствари да се покријуса једним чланком у Симбиози, можете ихпоставити вашем представнику године или нафоруму www.biolozi.net/forum и неко изСтудентског парламента ће одговорити.

Оно што можемо да вам дамо као савет једа полажете што већи број испита у ова преосталатри рока до 1. октобра пошто ће вам већи бројположених испита након конверзије умногомеолакшати живот након преласка на 4+1, а инајвероватније загарантовати прелазак на буџет.Наравно како знате и умете гледајте да остварите48 ЕСПБ по тренутним вредностима предмета, јери у случају да Комисија за акредитацију не одобринови систем, бићете засигурно на буџету.

Давид БакићШеф студентских делегата

у Наставно-научном већу,

Председник Одбора за наставу

и студентска питања

Студентског парламента БФ-а

4 СИМБИОЗА

Наставак на 31страни

Драги читаоци Симбиозе, моје име је

Јована Адамовић, студенткиња сам друге

године молекуларне биологије и

физиологије, а тренуто обављам функцију

Председника Парламента.

Као што вероватно већина вас зна,

Студентски парламент БФ-а је оформљен да

би помагао студентима и да би побољшао

квалитет студија. Оно што је јако специфично

за моје место председника је то да сам прва

девојка која је изабрана за тако важну

функцију. Мој мандат је почео октобра 2010.

и траје до следећих избора, у октобру 2011.

Од октобра до данашњег дана Парламент је

радио пуном паром. Једна од значајних

ствари које бих издвојила је то да је почетком

децембра наша делегација ишла на семинар

под називом „Студентско-копаонички

сусрети“, на којем смо били обучавани како

да имамо што бољи контакт са управом,

научили смо да Парламент обавља једну јако

важну функцију у процесу студирања по

Болоњској декларацији; упознали смо се са

колегама из региона и од њих сазнали како

они решавају своје проблеме унутар самог

парламента и наравно на факултету.

Овим путем морам да се захвалим

својим колегама из Парламента на савесном

обављању својих дужности. Акција коју бих

издвојила је да су наше колеге Бојан

Петровић и Стефан Прековић покренули

иницијативу да се направи лифт на

Филолошком факултету, да би се помогло

хендикепираним особама да дођу до својих

слушаоница.

Парламент је изабрао једног члана у

Комисију за квалитет студија, која тренутно

чека још једног члана из редова професора да

би могла да почне са радом. Циљ формирања

Комисије је да поспеши продуктивност и

квалитет студија.

Посетили смо и још један јако важан

семинар под називом „Open space“, на којем

смо чули од колега са Географског факултета

како тече процес реевалуације ЕСПБ-а, који

можемо да применимо и код нас. Циљ

реевалуације је да се обимни предмети или

смање или да им се дода још ЕСПБ колика је

њихова стварна вредност.

Моји планови у будућности што се

тиче Парламента су да покушам да повећам

углед Парламента код студената, да ви

стекнете поверење у Парламент, да нам

верујете да ми заиста нешто радимо за

добробит свих нас, и што је још важније, да то

има резултат.

На самом крају желим да поздравим

све читаоце Симбиозе, и надам се да сам вам

мало приближила рад Парламента. До неког

следећег виђења на ходнику факултета или

до неког следећег чланка велики поздрав,

Јована Адамовић

СИМБИОЗА 5

РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА ПАРЛАМЕНТА

БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

6 СИМБИОЗА

Драге колегинице и колеге,

Част ми је и задовољство да вам се

обратим путем студентских новина и укажем

вам на неке аспекте мога рада, који је битан

за све студенте нашег Факултета.

Могуће је да ме неки од вас ни не познају,

мада сам на овом факултету већ три године...

Зато ћу најпре рећи нешто о себи, бар када је

реч о мом путу до ове позиције. Трећа сам

година основних академских студија, на које

долазим из Ваљева, где сам већ у средњој

школи имао искуства у организовању

ученика, кроз рад ученичког парламента

локалне гимназије. Уписујући овај факултет

нисам размишљао о томе да ли ћу се и како

укључити у студентско организовање. Зато

током своје прве године студија нисам био

члан ниједног студентског тела/организације.

Без обзира на то, успео сам да за то време

упознам систем који влада на нашем

Факултету и да ми основни појмови којима се

барата постану на неки начин блиски, те да

ми мало шта буде нејсано. Онда, наредне

године, крајње спонтано дошло се до тога да

постанем део Студентског парламента и

услед незаинтересованости старијих чланова,

спало је на мене да будем потпредседник,

иако нисам имао те амбиције. Провевши

годину дана на том месту, уочио сам да

студентски парламентаризам јесте захтеван

посао, али не и баук... За то време учињен је

известан напредак у многим сегментима,

када је рад студентских организација у

питању. Након успешне прошле године,

дошла је и ова, када сам, опет услед

незаинтересованости осталих, али овог пута

са јасном амбицијом и зацртаним основним

циљевима решио да се кандидујем за

студента продекана. Изабран сам 25.

децембра 2010. и од тада се трудим да

вредно радим, иако и ја и Студентски

парламент наилазимо на разне објективне

проблеме у своме раду. О резултатима ће сe

говорити на крају године, али засад могу да

оценим да је у мом раду видљива разлика у

односу на претходни период, пошто сам се

потрудио и успео да то напокон задовољава

неке основне критеријуме који важе у раду

студентских представника на великим

универзитетима.

У чему се то огледа? Ово објашњење

ће помоћи многима да спознају шта је то

студент продекан и чему сврха његовог

постојања... Студент продекан мора да буде

што је могуће доступнији осталим

студентима. У мом случају ово је постигнуто

колико год околности дозвољавају, а сматрам

да има места за даље унапређење; но,

издићи се преко тренутног нивоа је,

нажалост, технички немогуће. Студент

продекан мора да делује као коордиантор

рада свих студентских организација. Свако

ко жели да сарађује, неће наићи на отпор у

старту, што је иначе уобичајена лоша навика у

нашој средини, из разно-разних разлога...

Тренутно радим на томе да се усагласи шта је

то кровна организација студената Биолошког

факултета, пошто би то свакако морао бити

Студентски парламент, а не појединац, па

макар и у виду студента продекана. Ако не

Парламент, а онда барем неко извршно тело,

чије би чланове делегирали Студентски

парламент и остале студентске организације,

а у чијем раду би морао учествовати и студент

продекан. Даље, студент продекан мора да

штити интересе студената. Ја бих на ово

додао да мора да штити и њихова права,

пошто код нас не постоји реални заштиник

права студената. На овоме посебно темељим

свој рад, што захтева екстензивно

проучавање правних аката (које је, за нас,

биологе, веома напорно и захтевно и

немогуће је да икада неко од нас дође на

степен познавања који је адекватан; али ако

има тежње, може се доћи веома близу, барем

из личног искуства говорећи). То је оно на шта

сам до овог тренутка највише времена и

• Р Е Ч С Т У Д Е Н Т А П Р О Д Е К А Н А •

СИМБИОЗА 7

осећам се поносно што могу да кажем да

јесам адекватан заштитник права студената

Биолошког факултета. Студент продекан не

сме заступати интересе појединаца или

група, већ свачије интересе подједнако.

Засад морам да приметим да су у

комуникацији најслободније колеге са моје

године, те зато позивам и млађе и старије

колеге да користе могућност да им студент

продекан помогне, уколико је то потребно.

Тако ће се избећи да без моје кривице

испадне да лобирам у корист ових или против

оних... Студент продекан мора активно а

никако пасивно да репрезентује Факултет

и његове студенте у раду универзитетских

тела у које је делегиран по службеној

дужности. С обзиром да се не може рећи да

су универзитетске организације имуне на

разне негативне појаве дубоко укорењене у

нашем друштву, ја се трудим да остварим

контакте са представницима осталих

факултета на најдипломатскији начин,

стварајући мрежу за сарадњу од које

студенти нашег Факултета могу имати

користи уколико им се интереси преклопе са

интересима других колега. Обично се моје

идеје са свих страна оцењују као веома

конструктивне, на шта сам такође поносан и

сматрам да је то веома добро и за углед

Факултета. Студент продекан, као део

деканског колегијума дужан је да не квари

сарадњу студената и студентких

организација са Управом Факултета. У мом

случају, све функционише на сасвим

задовољавајући начин, а једина разлика у

односу на претходни период јесте што се

трудим да однос буде што је могуће

формалнији и званичнији, да би се избегла

лоша пракса усмених договора која је

владала раније. Специфичност момента у ком

се налазимо намеће и још једну потребу у

мом раду: студент продекан мора да се

интензивно укључи у процес реакредитације

наших студијских програма. На овоме радим

мало мање тренутно, али ће моје ангажовање

расти с временом...

На крају бих се захвалио свима,

поготово онима који ми помажу. Ако има

оних који би да ми одмогну (на велико

задовољство, до сад их нисам приметио),

саветујем им да то ни не покушавају, пошто

одговорно тврдим да то нећу допустити без

отпора, а ту је и Студентски праламент, да ми

помогне да у томе не успеју.

На самом крају, упутио бих вас на

презентацију www.bojanpetrovic.webs.com,

где се може прочитати више о свему ономе

што се тиче мене као студента продекана и

мог рада, као и пронаћи разна корисна

документа, смернице, линкове итд.

Радићу одговoрно, и надам се да

ћете имати позитивно мишљење!

С поштовањемС поштовањем ,,

8 СИМБИОЗА

Свима нам је добро познато које и

какве штетне ефекте по организме може

имати радиоактивност. Након нуклеарног ак-

цидента у нуклеарној централи Фукушима у

Јапану, поново се актуелизовало питање ра-

дијације и њеног штетног ефекта по живи

свет. Радиоактивност изазива низ штетних

ефеката по живе организме, пре свега ства-

рајући оштећења на молекулу ДНК, које ме-

ханизам за репарацију оштећења, који сви

организми поседују, не може да исправи. То

доводи до низа проблема који имају утицај на

здравље, а могу имати и леталан ефекат.

Међутим, постоје неки организми који

су захваљујући готово савршеном механизму

за репарацију оштећења у стању да преживе

у условима изузетно повишене радиоактив-

ности. Свакако шампион међу тим организи-

мима је бактерија Deinococcus radiodurans.

Ова бактерија је апсолутни првак када је

у питању отпорност на радијацију. Научници

је називају и полиекстремофилом јер је поред

радијације отпорна и на хладноћу, дехидра-

тацију, и дејство јаких киселина. Ову веома

занимљиву бактерију је открио Артур В. Ан-

дерсон 1956. године, у Америчкој савезној

држави Орегон. Открио је сасвим случајно, у

експерименту у којем је тестирао могућност

примене гама зрачења у стерилизацији

хране. Он је користио веома високе дозе

зрачења које не може да преживи ниједан

организам ,али је након третмана установио

да су у његовом узорку хране ипак преживела

једна врста бактерија, то је управо био

Deinococcus radiodurans.

Deinococcus radiodurans је сферична

бактерија дијаметра 1.5 до 3.5 микрометара.

Четири ћелије су повезане међусобно и фор-

мирају тетраду. Спада у групу грам-позитив-

них бактерија јер се боји љубичасто приликом

бојења по Граму, иако је грађа ћелијског зида

слична грађи ћелијског зида грам-негативних

бактерија. Геном ове бактерије сачињавају

два циркуларна хромозома, један хромозом

дужине 2.56 милиона базних па-

рова, и други 412.000 базних парова,

као и један плазмид дужине 177.000

базних парова. Геном ове бактерије

садржи 3.195 гена.

Комплетно секевенционирање

генома ове бактерије завршено је

1999.године. Deinococcus не фор-

мира ендоспоре и облигатни је

аеробни хемоорганотроф. Ова бак-

терија може да издржи акутну дозу

јонизујућег зрачења од 15.000 греја

(Gy), без губитка вијабилности ће-

лије, човека би убила доза мања од

10 Gy. Једини агенс који је штетан по

Deinococcus radiodurans je нитрозо-

гуанидин који може да изазове де-

леције на молекулу ДНК. Оно што

чини ову бактерију посебном, јесте

њен једниствен и високоефикасан

механизам репарације ДНК ош-Слика 1: Deinococcus radiodurans

DEINOCOCCUS RADIODURANSШАМПИОН ПРЕЖИВЉАВАЊА

тећења. Deinococcus поседује више-

струке копије хромозома и про-

теина за репарацију ДНК. Након

оштећења свог генома ова бакте-

рија врши поновно повезивање

хромозомских фрагмената у про-

цесу који се зове спајање једнолан-

чаних прекида. У следећем кораку

репарациони протеини врше ин-

дукцију, а затим и спајање дволан-

чаних прекида у процесу хомологе

рекомбинације. Хрватски молеку-

ларни биолог Мирослав Радман је

у својим радовима показао да ова

бактерија има способност да ош-

тећене делове молекула ДНК кори-

сти као матрицу за синтезу

хомологих секвенци, и том прили-

ком се формира структура која се

назива D-loop која омогућује даљу

екстензију молекула ДНК, све док

новосинтетисане секвенце не про-

нађу себи хомологе секвенце и не

изврше спајање хомологих крајева.

У финалном кораку долази до кро-

синг овера уз учешће протеина RacA током

процеса хомологе рекомбинације.

Колоније ових бактерија су пронађене

на зидовима нуклеарних реактора где су из-

ложене директним великим дозама

зрачења.

Због свих ових наведених карак-

теристика, методама молекуларне биотехно-

логије, омогућено је коришћење ове

бактерије у биоремедијацији земљишта које

је контаминирано радиоактивним тешким

металима. Лабораторија Craig Venter инсти-

тута је користила ДНК фрагменте ове бакте-

рије да би добила синтетички организам који

је добио назив Mycoplasma laboratorium.

Открића оваквих екстремофила

као и секвенцирање њиховог генома пружа

нам многе могућности за њихову примену у

екологији, медицини, заштити животне сре-

дине, физици, као и у нанотехнологијама.

Никола Сматлик

СИМБИОЗА 9

Слика 2: Maпa генома Deinoccous radiodurans

Слика 3: Спајање дволанчаних прекида

Проф.др Александра Кораћ је рођена

1964.године у Прокупљу, завршила је Ос-

новну школу „9 октобар“ и гимназију „Топ-

лички хероји“. Природно-математички

факултет, тада одсек за биологију је уписала

1983. године на студијској групи молекуларна

биологија и физиологија.

Шта Вас је навело да упишете Био-

лошки факултет?

Иако сам још у основној школи имала

склоност ка природним наукама, нарочито

биологији, молекуларна биологија ме је при-

вукла у време средње школе као нова и не-

позната наука и знала сам да ћу се тиме

бавити. У то време, нама средњошколцима,

посебно су се допадале научно-популарне

емисије на радију са водећим научницима

наше земље и часопис Галаксија, и мислим да

су прилично утицали на наша схватања света

и живота. На наша каснија животна опреде-

љења утицали су и наши наставници и про-

фесори који су били посвећени свом позиву и

препознавали у нама таленте. Тако су ода-

биру Биолошког факултета допринели и моја

омиљена наставница биологије и касније раз-

редни, такође биолог.

Да ли су Вам студије биле напорне и

који је био Ваш омиљени предмет током сту-

дија, а који сте предмет најтеже положили?

Студије ми нису биле напорне иако

смо имали пуно предмета и удаљене зграде у

којима су се слушала предавања, јер је нас

тридесеторо „молекулараца“ имало дивне

шетње, дискусије и расправе о достигнућима

у науци али и музици, књигама и позоришту.

Били смо изузетно везани, делили све лепе и

тешке тренутке, журили на клизање и пли-

вање и натраг на предавања. То се наставило

до данашњег дана, иако нас је у Србији

остало само троје.

Чиме се тренутно бавите и која је

Ваша тренутна сфера научног интересо-

вања?

Од када сам дипломирала на ултра-

структурној разлици електричних синапси код

будних и успаваних (хибернирајућих) теку-

ница, електронска микроскопија је центар

сфере мог научног интересовања. Кроз слику

ћелија и ткива на различитим нивоима „вид-

љивости“ наставила сам да стичем сазнања о

молекулским основама структуре и функције.

Моја група се бави истраживањима различи-

тих врста ћелија и ткива. Тренутно смо

највише усмерени на изучавање процеса про-

лиферације и диференцијације стем ћелија у

ткивима и органима задуженим за метабо-

лички одговор: масном ткиву, мишићима,

јетри и мозгу. Од органела, посебно нас зани-

мају митохондрије као регулатори живота и

смрти ћелије.

Да ли себе сматрате строгим и захтев-

ним професором?

Не размишљам о себи на тај начин, то

је питање за моје студенте.

Која је Ваша омиљена књига, а који

Вам је омиљени филм?

Иако су књиге моја највећа слабост, по-

стоји једна којој се увек враћам, то је Ишче-

кујући варваре, Куција. Омиљени филм -

Blade Runner.

Која Вам је омиљена земља у којој сте

били?

Канада, изузетна природна богатства,

спој француске отмености и англосаксонске

традиције.

10 СИМБИОЗА

ИНТЕ Р ВЈ У Проф.др Александра Кораћ

СИМБИОЗА 11

Да ли имате неку познату личност

којој се дивите, која Вам је можда узор?

Да, Леонардо да Винчи, због свестране

личности, изванредне моћи опажања и на-

чина на који је „биологију“ пресликавао на

платно (необично разнолике врсте животиња

и биљака).

Да нисте биолог шта бисте били?

Никада нисам о томе размишљала,

увек бих изнова уписала молекуларну биоло-

гију.

Ваша омиљена фраза или филозоф-

ска мисао?

Omnia mutantur, nihil interit.

Шта бисте поручили студентима Био-

лошког факултета везано за студије, и ко-

лико је перспективно бавити се биологијом?

Већ самим тим што сте одабрали био-

логију значи да волите живот, зато не забора-

вите колико разних углова има, а студије су

један од најлепших! Бавити се биологијом је

изузетно перспективно јер ће та знања увек и

свуда наћи примену, од подучавања нових ге-

нерација, истраживачког рада, заштите при-

роде...

Никола Сматлик

Предходне три године, чланови БИД

„Јосиф Панчић“ врзмали су се по источној

Србији, обилазили влашке крајеве, тумарали

кречњачким камењарима и мешовитим

шумама. Истраживали смо живи свет ширег

подручја реке Грзе. Ова година донела је

велики заокрет. Напустили смо исток и

окренули се западу. Усмерили смо очи у

правцу Подриња.

После интензивних преговора у

вођству Друштва, у марту је одлучено да ће

следећи терен бити у западној Србији, на

планини Борањи, на тромеђи општина

Лозница, Крупањ и Мали Зворник. Уследиле

су припреме, преговори са управом дома,

спонзорима... И коначно, у петак 15. априла,

коначари, предходница на свим теренским

акцијама, упутили су се ка планинарском

дому „Шарена буква“ названом по превоју у

непосредној близини Црног врха, највише

тачке на Борањи. После више сати путовања,

на Борањи нас дочекује магла, снег, блатњав

и једва проходан пут који води ка дому. Како

несрећа никад не иде сама, оба аута којима

смо се упутили трпе кварове. Један остаје без

ауспуха. Други далеко теже пролази. Ипак,

сви напори и проблеми брзо бивају

заборављени једном када смо се паркирали

испред планинарског дома. Мала зграда из

педесетих година, савршено ушушкана међу

борове. Мрак већ пошео да се спушта, снег

престао да пада, измаглица полако гута

околну шуму. Две срне претрчавају пут.

Нешто завија дубоко у шуми, можда пси, а

можда и вук. На вратима нас дочекује чика

Маки, прекаљени планинар са деценијама

искуства и домар и станар планинарског

дома. Други станар, мачор звани Милица,

такође се интересује за нас, нове посетиоце.

Тако почиње седмодневна авантура на

подрињским планинама.

12 СИМБИОЗА

Поход на Борању

Сутрадан рано ујутро, коначари у

журби припремају све за долазак групе. Када

око подне стигне аутобус, укупно ће нас у

дому бити тридесет и девет. Треба све те

људе нахранити, упознати са правилима

дома, околином, и што је најтеже, наћи им

место за спавање у дому који прима

осамнаест људи. Некако смо све то успели.

Упркос свим прогнозама, киша није

падала док смо били на терену. Неочекивано

разведравање и отопљавање, на опште

задовољство, пожурили смо да што боље

искористимо. Све секције су кренуле, свака на

своју страну у обилазак терена, потрагу за

занимљивим локалитетима, сакупљање

узорака... Хидробиолози су се спуштали до

Радаљског језера и Дрине, ботаничари су

обилазили околне ливаде и шуме, био-

спелеолози и териолози пећине, а енто-

молози су поставили разнобојне клопке и са

кечерима летели по околним ливадама. Као

и сваки пут до сада, нисмо на терен кренули

сами. Наши стручни сарадници, махом

асистенти и докторанти на Биолошком

факултету, поново су кренули са нама,

одавали нам „тајне заната“ на терену,

дружили се са нама. Домар Маки нам је

несебично помагао, што у кухињи (јер

његовом умећу нико од нас није ни пришао),

што у сналажењу по планини, налажењу

пречица, скривених поточића, пећина...

Кад се све сабере, терен на Борањи је

прошао више него добро. Прикупљена је

велика количина узорака, обрађено доста

локалитета. Урађена су опсежна теренска

истразивања, нарочито хидроекосистема.

Пронађено је више крајње неочекиваних

врста. Наравно, главни део посла тек

предстоји. Оно што је много важније, сви

чланови су налазили и довољно времена да

уживају у дивљини, диве се лепоти природе,

али и да се друже међусобно. Успостављена

су нова пријатељства, ојачана стара. Нове

љубави су се родиле. Све оно што једну

теренску акцију чини лепом и незаборавном,

Борања нам је пружила. И шта нам друго

преостаје него да јој се што пре поново

вратимо, да поново уживамо у њеним

лепотама и да је још боље истражимо.

Ђорђе Васиљевић

СИМБИОЗА 13

Универзитетска лига

У 2010/2011. школској години, женска

одбојкашка екипа Биолошког факултета је

учествовала у Студентској лиги (Прва лига).

Првенство студенткиња Београда у

одбојци, Прва лига, у школској 2010/2011.

години, организовано је за 12 екипа које су

испуниле потребне услове за учешће у

такмичењу. Прва лига у одбојци је

реализована у два дела: основни део

такмичења по групама (две групе са по шест

екипа) и завршни део такмичења у коме су

наступиле по две најбоље пласиране екипе из

група.

Такмичење је организовано у

спортској хали Факултета спорта и физичког

васпитања Универзитета у Београду у

временском периоду од 24.10.2010. до

26.12.2010. године. Женска одбојкашка екипа

је играла у групи са екипама: Факултета

организационих наука, Сингидунума,

Економског факултета, Филолошког

факултета и Електротехничког факултета.

Добијене су четири утакмице, против:

Сингидунума, Економског факултета,

Електротехничког факултета (резултатима 2:0)

и Филолошког факултета (резултатом 2:1).

Освојено је 3. место у групи и 5. место у

укупном пласману и тиме задржано право

учешћа у Првој лиги.

Приматијада и Заштитијада

Спортске екипе које су се такмичиле на

Приматијади 2011 биле су: женска и мушка

одбојка, мушка кошарка, мушки фудбал ,

мушки и женски рукомет. Девојке су у

одбојци заузеле треће место, док су

рукометаши и фудбалери заузели четврто

место. Фудбалери су уз много невоља од

суђења до лоше среће остали без медаље.

Све остале екипе су поражене у првом делу

такмчења али углавном са малим

резултатским разликама.

На Заштитијади 2011 Биолошки

факултет се такмичио у следећим

спортовима: мушки фудбал, кошарка и

одбојка, женска одбојка и мешовите екипе у

стоном тенису и шаху. Мушка кошаркашка

екипа БФ-а је заузела четврто место, као и

мушка фудбалска екипа. Одбојкашице су

дале све од себе у узбудљивом и неизвесном

финалу, али су нажалост изгубиле. Ипак, ми

смо јако поносни на њих и знамо да ће бити

боље следеће године.

Редакција

14 СИМБИОЗА

Спорт

На XV међународној конференцији

младих о животној средини и биос-

олимпијади 2010 која је одржана од 17. до 21.

cептембра 2010. у Санкт Петербургу 10

младих представника из Србије освојило је

једанаест награда од тога седам првих, три

друге и једну трећу. На конференцији су

презентовани различити радови учесника

који су разматрали еколошке проблеме. При

писању рада учесници су требали да истакну

значај истраживања за животну средину и

актуелне проблеме. Поред уско

oријентисаних еколошких радова

презентовани су и радови из цитологије,

биохемије, биомедицине... Сама конфер-

енција и такмичење је било пропраћено

богатим културним програмом који су

приредили домаћини. Учесници су након

такмичења имали прилику да се упознају са

културно-историјским здањима Санкт

Петербурга као што су Ермитаж, лавра св.

Александра Невског, Петропавловска

тврђава, цркву Христовог васкрсења,

Петерхоф и многе друге. Ђорђе Марковић и

Владимир Бајић су студенти друге године

Биолошког факултета који су учествовали на

овом међународном такмичењу. По речима

учесника овај догађај је значајно утицао на

њихово напредовање на пољу презентовања

и одбране радова на енглеском језику. Ђорђе

и Владимир се надају да ће им дипломе

освојене на овом међународном такмичењу

значити за даље школовање и бити подстрек

за нова истраживања и даље бављење

науком. Овај догађај им је, како кажу

омогућио да, пре свега, презентујем свој рад

на интернационалном скупу, и упознају доста

младих, талентованих и амбициозних људи

који се баве науком, и који су заинтересовани

за самостални истраживачки рад. Поред тога

упознали су доста научника из различитих

области. Овај догађај је оставио позитиван

утисак на наше колеге а они вам препоручују

да се пријавите за исти.

Ана Вулетић

СИМБИОЗА 15

XV Међународна конференцијамладих о животној средини и

БИОС-ОЛИМПИЈАДА 2010

16 СИМБИОЗА

Представљамо Владимира Бајића –добитника награде публике у такмичењупопуларизације науке „Лабораторијаславних 2011“ (Fame Lab)

Симбиоза: Шта те је навело да се пријавиш

за Fame Lab?

- Недостаје ми креативности на факсу,

а ово такмичење ми се учинило као добар

начин да испољим своју креативност и да

науку учиним мало занимљивијом,

духовитијом и приступачнијом ширим

масама. Такође, волим популаризацију науке.

Симбиоза: Колико дуго си се спремао и шта

су обухватале припреме?

- Припреме су трајале јако кратко.

Макар оне које су се тицале припрема за

аудицију или финале. За аудицију сам се

спремао дан пред, када сам писао текст и

осмишљавао како би изгледала презентација.

Касније су сви финалисти добили мастерклас

на Златибору за Квентином који нас је

припремао за предстојеће финале. Ту смо

могли да научимо доста корисних ствари.

Наравно, припреме за наш наступ нису биле

укључене у рад са Квентином. То је нешто што

је свако од нас сам вежбао и држао у тајности

до самог финала.

Симбиоза: Зашто си изабрао

баш ту тему?

- Одабрао сам ефемерне воде

зато што сам се на неки чудан

начин везао за таква станишта

у периоду када сам писао

истраживачки рад о рачићима

који их насељавају. Постао сам

фасциниран тим сићушним

организмима који поседују низ

адаптација које им омогућавају

да преживе екстремне услове

који владају у таквим

стаништима.

Симбиоза: Да ли си задовољан

својим пласманом?

- Наравно да јесам. Пре

самог такмичења нас десеторо,

постојала је селекција. Прво

смо слали мејл са мотивационим писмом на

основу којег је вршен први избор. Након тога

је уследила аудиција, где су бирали нас

неколико који смо отишли у финале.

Симбиоза: Најзанимљивији догађај

- Било је доста занимљивих тренутака.

Можда је најзабавније било на Златибору за

време припрема за финале када смо се сви

дружили и по цео дан вежбали са Квентином,

а на крају дана ћаскали, играли асоцијација,

шетали по завејаном Златибору... и наравно

тренутак када сам изашао на сцену. Трема је

наравно постојала али ме је брзо прошла чим

сам почео са причом. Све у свему остаће ми

као једна јако лепа успомена. После финала

смо отишли да прославимо. Можда

најбитније од свега јесу контакти и познанства

која сам остварио на припремама и на самом

такмичењу. Сви финалисти су ми јако драги.

Симбиоза: Порука за будуће учеснике

Лабораторије славних

- Поручујем свима који су иоле

заинтересовани да се пријаве. Заиста немају

шта да изгубе а потенцијални успех, забава и

добро дружење су увек ту.

Ана Вулетић

Владимир Бајић

Претпостављам да вам наслов чудно

звучи али то су моје, између осталог, прве

асоцијације када се спомене пећина. ОК,

капирам да сте сада још више збуњени па ћу

покушати да вам објасним о чему се ради.

Вероватно сте некада били у пећини,

барем на екскурзијама у основној и средњој

школи. До пре 4 месеца сам и ја тако

мислила, док нисам дошла у АСАК. Пошто сте

паметни млади људи који воле да гуглају,

лако ћете наћи сајт овог клуба који обилује

најразличитијим информацијама везаним за

истраживања и рад клуба и уопште о

пећинама Србије. Академско спелеолошки

алпинистички клуб је основан давне 1971.

године и његово седиште се налази у

подруму (гле чуда) зграде ПМФ-а. У овом

чланку Вам пишем о пролећном курсу

спелеологије.

Курс је почео 28.02.2011. у просторији

клуба. Већ сам на првом тренингу схватила да

ће поверење бити кључна ствар на курсу.

Зашто? Замислите да сте причвршћени за

уже, неким прилично чудним справама, и

висите закачени за степенице, на висини од

неколико метара...и пролази збуњена теткица

која почиње да се смеје вашој још збуњенијој

фаци. Искусни старији чланови клуба вам

говоре да морате веровати опреми зато што

је све то тестирано и проверено, док ви

покушавате да схватите о чему причају али им

пре свега верујете пошто схватате да и не

можете да се правите паметни и

импровизујете. Наредни тренинзи су се

одржавали на Кошутњаку, локацији

познатијој као В1, где се налазе стене на

којима семинарци и чланови вежбају

пењање, спуштање, препињање (кретање по

стенама без опреме али обавезно са

шлемом). Међутим, тренинзи нису били

искључиво на Кошутњаку. Један од

најзанимљивијих тренинга био је

дефинитивно у Петничкој пећини. Тада сам

званично први пут ушла у пећину. Прво смо

се спуштали кроз виглед. Потом смо се

пешака кретали кроз пећину: провлачили се,

упадали у блато, пузали, пентрали. Били смо

цео дан у пећини. Смрзли смо се, били смо

гладни и блатњави. Били смо срећни и

одушевљени.

Поред практичног дела, курс има и

теоријски део који се састоји из предавања из

области као што су геоморфологија,

хидрогеологија, топографија, опасности у

објекту, етика у спелеологији. Предавања су

држали старији чланови, којима је професија

нека од наведених области. Такође смо учили

како се праве чворови, подешава светло у

пећини...учили смо све што можемо

применити у пећини и ван пећине а може нам

бити корисно на врхунцу нашег курса:

семинарској акцији. Пошто се ствар мора

закомпликовати, логично је да постоји и

предсеминарска акција. А шта је уопште то?

Акција за семинарце представља одлазак у

пећину или јаму, ноћење поред или у

наведеним објектима и једноставно

СИМБИОЗА 17

Кандирани ананас, хвала ти бакочарапе и хепатромбин

примењивање свега што смо претходно

научили.

Предсеминарска акција се одржала у

Дубочкој пећини (Источна Србија). Пећина је

позната по костима пећинског медведа које

су ту пронађене. Ова информација је била

прилично занимљива семинарцима, зато што

су биолози буквално преузели семинар.

Наиме међу семинарцима је било наших

колега (Јелена Богосављевић, Светлана Илић,

Ђорђе Марковић, Тамара Спасојевић) мада

смо имали и једног старијег члана билога

(Лазар Мрчарица). Такође смо имали и

појачање у виду колега биолога са

новосадског универизитета, палеонтолога.

Били смо једна прилично занимљива али и

помало напорна екипиа другим људима на

семинару. Оно по чему ћемо памтити

предсеминарску акцију јесте биваковање.

Биваковање представља прављење

склоништа за спавање помоћу цираде,

шаторског крила, гранчица, околног дрвећа и

свега што падне под руку а чини преноћиште

стабилним. Морам признати да је супер

осећај пробудити се затрпан лишћем и

грањем. Обилазак Дубочке сe састојао из

два дела: обилажење самог објекта и

мерења. Без обзира што мерење можда

и не делује баш занимљиво као пентрање

заправо је веома корисно и захтева пуно

пажње и прецизности. Узимају се

различити параметри (дужина, висина

канала, азимут), описује се изглед објекта

(накит, количина воде..) а потом се на

основу свега тога црта мапа/карта пећине.

Обилазак Дубочке пећине је трајао

7h. Пећина је прилично занимљива због

присуства различитих животиња од којих

смо неке и очекивали (слепи мишеви,

паукови...) док смо били изненађени када

смо пронашли ларве инсеката у реци која

протиче кроз пећину. Дуг боравак у пећини

подразумева ношење одређене количине

хране и воде. У пећину се не носе сарме,

пљескавице и слично, већ се носе енергетски

богата храна као што су чоколадице од

коштуњавог воћа или кандирано воће

уопште. Ја сам до тада мрзела било какво

суво воће, међутим у пећини и на акцијама

генерално нема места за избирљивост и

гадљивост. Тако сам и ја схватила да ме је тај

гадни ананас спасао и дао ми снагу неколико

пута за време акције и од тада се то налази на

мом списку хране за пећине и путовања.

Паузе се не праве често да се не бисмо

охладили али има довољно времена да се

разгледа накит и наравно, скупљају узорци.

Било је напорно препињати по стенама док

испод вас тече река која је, као што се може

претпоставити хладна. Панику повећава

чињеница да сте чули како је семинарац из

претходне групе упао у воду и заледио се

(ништа неуобичајно и драматично,

семинарац је преживео J). Док сам

препињала, у једном тренутку сам се

оклизнула и нога ми је до колена упала у

воду. Почела сам хистерично да се смејем и

излетела. На моје изненађење, нисам се

смрзла без обзира што ми је вода ушла у

чизму. О, хвала ти бако на вуненим чарапама,

које су брзо упиле воду и наставиле да ме

греју.

Семинарска акција је била у пећини

Буронов понор (Источна Србија). Спавали смо

у основној школи, у врећама наравно.

Биолози су искусно одабрали учионицу у којој

18 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА 19

се налази „смедеревац“.

Обилазак Буроновог понора је трајао

око 10 сати. При уласку вас дочека Стаза

слонова: пузање кроз тунел, око 400м.

Покушајте да замислите фотке које ту настају

и схватићете како је добила назив. Поред

Стазе слонова, била је занимљива Дворана

мозгова у којој накит невероватно подсећа на

људски мозак (морам да нагласим чији мозак

пошто ово ипак читају биолози ;) ).

Најзанимљивији део био је прелазак

пећинског језера чамцем. Било је узбудљиво

због чињенице да се у чамцу седи сам и да се

ужетом навлачиш до друге стране при чему

мораш да чуваш накит (а и главу) пошто је

таваница прилично ниска. Без упадања смо

прешли језеро а тамо су нас чекале још лепше

и веће дворане. Као и увек, повратак је мало

напорнији али си мотивисан чињеницом да

те чека храна када дођеш до кампа.

Други објекат који смо обилазили,

налази се близу Буроновог понора и зове се

Ибрин понор. Ибрин понор је јама кроз коју

пролази река, па је самим тим спуштање (од

око 60м) предивно пошто се вода слива свуда

око вас. Пењање и није толико дивно пошто

вам та иста вода упада у очи.

После 6h враћамо се у камп. У

учионици нас чека остатак друштва, топла

храна и фина музика. Пресвлачим се и

покушавам да се загрејем. Примећујем

последице Стазе слонова и уопште дужег

боравка у пећини. Ноге су ми биле толико

модре да више нисам смела да се жалим на

свој бео тен пошто је он био далека прошлост.

Брзо су ми дали хепатромбин а убрзо је и

уследило фоткање мојих ногу као бруталнији

пример на шта личе семинарци када изађу из

пећине. Закључила сам да могу постати

заштитно лице (или ноге) хепатромбина,

колико сам га користила.

Прошла су 2 месеца од мог последњег

уласка у пећину. Већ планирам које ћу пећине

обилазити за време лета и како ћу урнисати

ноге. Није ми жао, једва чекам.

Марија Гајић

Супернатурал је покрет који има за циљ

да подигне еколошку свест људи у Србији, а око

себе окупља младе људе из области уметности,

дизајна, филма, архитектуре, образовања као и

професионалце из екологије и еколошког

менаџмента. Први пројекат који је настао иза ове

идеје је Супернатурал Фестивал који се дешава

на дан Планете Земље 22. априла, на Хајдучкој

чесми. Ове године, Супернатурал се преселио у

нашу драгу Ботаничку башту „Јевремовац“, а

одржао се у суботу, 23. априла. Супернатурал је

променио свој концепт фокусирајући се

првенствено на едукативне еколошке садржаје.

Ова значајна промена је донела и потпуно нови

музички програм који је жанровски усмерен на

амбијентални џез, класичну музику, easy listening

и др.

Ботаничка башта, захваљујући свом

прелепом амбијенту и људима задуженим за PR,

из године у годину има улогу домаћина бројних

манифестација, промоција, прослава, а нарочито

је част бити домаћин једног оваквог фестивала,

који промовише очување животне средине и

здрав живот. Наша Башта је тог дана посебно

блистала! Ко је био, могао је да примети њено

ново и другачије лице: већ на улазу осећао се

талас позитивне енергије, смеха, доброг

расположења. Бројни штандови, рециклажне

конструкције, промотивни материјали, учинили

су да помислите да се налазите на неком потпуно

другачијем месту, а све то у овој малој оази у

центру града Београда. Пре подне је било

резервисано за оне најмлађе госте, али и за све

људе добре воље који су желели да се добро

проведу. Дечица су трчкарала на све стране,

ширећи свој смех и енергију, и кроз игру и забаву

научили су понешто о заштити животне средине,

СУПЕРНАТУРАЛ 2011.Ботаничка башта

рециклажи, угроженим врстама. Управо највећу

пажњу на фестивалу привукао им је и заједнички

штанд Биолошког факултета, БИД „Јосиф Панчић“

и ЗОСЕКИЗА-е! Штанд се налазио на обали „реке“

која је тог дана протицала кроз Башту. Поред

представника студената који су давали

информације и одговоре на знатижељна питања

посетилаца, били су и представници Биолошког

истраживачког друштва „Јосиф Панчић“. Са

збирком инсеката и помоћним средствима за рад

на терену, БИД-овци су били права атракција

свим посетиоцама, а нарочито дечици, која су

показивала велико интересовање за

ентомолошку збирку, примерке гљива, лишајева

итд. Показали смо се као прави домаћини.

Од осталих садржаја фестивала

издвајамо:

Зелену учионицу, у оквиру које је било тринаест

предавача међу којима и Братислав Марковић

Мунгос, ронилац који је сарађивао са Жаком

Кустоом, Драган Аћимовић, алпиниста и први

човек из Србије који се попео на Монт Еверест,

Бијађо Карано, предводник организације “Slow

food Belgrade”, Крис Вајс и Ијан Илуминато,

саветник за здравље и животну средину, Рамбо

Амадеус и многи други. Организовани су

еколошки семинари о пољопривреди, Дунаву,

националним парковима, рециклажи;

Зелену пијацу са здравом и органском

храном где су љубитељи здраве хране могли су

на једном месту да пронађу органске намирнице;

И наравно, музички програм. Концерт за

децу одржао је Рамбо Амадеус, као и дечији хор

Чаролија, са гостима Добрицом Ерићем и

Мињом Суботом, затим касније поподне С.А.Р.С.,

Тијана Т, Никола Конте и Jazz Combo band, као и

чувени шансонијер Ибрица Јусић. Супернатурал

је завршен концертом класичне музике

Александра Симића, под називом „Молитва за

мајку Земљу“.

Супернатурал је иначе први непушачки

фестивал на отвореном, што значи да на целом

простору Ботаничке баште није било дозвољено

пушење, а о потребама организатора и домаћина

бринули су и бројни волонтери.

Организатори и посетиоци су изузетно

задовољни фестивалом и надамо се да ћемо се

следеће године дружити на истом месту. До тада,

„живите у складу с природом“ :)

Ана Вулетић

СИМБИОЗА 21

Када сте купили нову мајицу? Скоро? На

снижењу? Сигурно је била лепа. Али, питање је,

да ли вам је била потребна?

У овом „зеленом“ времену, када на све

стране пршти од зелених иницијатива, акција и

производа, култура куповине нових производа

сваке сезоне, најчешће на снижењу, и даље је

опстала. Свуда око нас стижу поруке „јефтино“,

„снижено“, „веома повољно“, „не пропусти ову

куповину“. И ми стално купујемо и купујемо,

мењамо стари телефон новим, иако је и стари

добро радио, стари компјутер новим, иако је и

стари добро служио за посао. Живимо у

потрошачком друштву, све је инстант, свуда је око

нас, само купи, купи, купи... У принципу, нисам

рекао ништа ново у односу на оно што говоре

социолози последњих 50 година.

И све има своју цену. И компјутер, и

мобилни телефон, нафта, и угљен-диоксид (на

Карбон маркету, где се тргује квотама

предвиђеним Кјото протоколом, сиромашне

земље продају своје квоте богатим).

Већ последњих десет година, у еколошко-

правној области провлачи се та потрошачка црта.

О томе се може прочитати у медијима, на

блоговима, форумима. Чак и биодиверзитет има

своју цену. У еврима, наравно.

Хајде то што вредност биодиверзитета

посматрамо са антропоцентричног аспекта, то

донекле могу да разумем, битан нам је јер нам

одатле храна, пиће, лекови, сировине за

намештај, градњу кућа итд., већ и томе морамо

да налепимо цену, да одредимо његову

економску вредност у зеленим новчаницама.

„Процењује се да укупна вредност опрашивања у

аграру које обаве пчеле износи 2-8 милијарди

долара годишње, што је и потенцијална штета од

изумирања пчела“, „Глобална вредност

фармацеутских производа добијених из биљака

је већа од 380 милијарди евра у

индустријализованим земљама“, подаци су који

се могу наћи на неким сајтовима.

Докле иде наше лудило и занесеност

економијом и новцем, да смо и природи

залепили цену? Ми морамо да потпуно

променимо систем уколико желимо да

опстанемо. Истина је да је ово „да опстанемо“

антропоцентрична тежња, али у бити сваке врсте

је да опстаје, по томе се не разликујемо од

осталих живих бића са којима делимо планету.

И упамтимо – биодиверзитет нема цену.

Он је вредан и без тих папира који су нама толико

битни, а које ми зовемо новчанице. Сетите се

овога када њима будете куповали нову мајицу на

снижењу.

Стефан Стошић

22 СИМБИОЗА

ЕКОНОМИЈА БИОДИВЕРзИТЕТА ИЛИТИ КРАТКА КРИТИКАПОТРОШАЧКОг ДРУШТВА

Adelе – 21Албум је, једноставно,

феноменалан. Отвара га

песма „Rolling In The Deep“,

мегахит који је освојио

музичке телевизије и радио

станице. Нема дана када се не емитује. Следећа

песма која је освојила нас, зидове наших Фејсбук

профила и опет, радио станице, „Someone Like

You“, није ни објављена као сингл, Адел ју је

отпевала гостујући у једном talk show програму.

Удара право у срце..

Ако бих морао да њен албум опишем у

три речи, то је зрело, емотивно, зналачки.

Ова млада дама одушевила нас је својим

гласом и ставом још са својим првим албумом .

Тада је имала само 19 година. Сада се враћа, са

другим албумом и потврђује да „проклетство

другог албума“ не мора да важи. Ако је у питању

извођач који вреди и има нешто да каже.

Cee Lo Green – The Lady KillerТежа половина двојца Gnarls Barkley

одлучио је да се опроба и

сними соло албум. The Lady

Killer једноставно „убија“

колико је добар. У односу на

његове радове у групи, албум

је мање експерименталан,

али са више песама које

лакше улазе у уши и терају вас

да померате кукове. Препун хитова, не недостају

ни баладе. Пун погодак.

Florence & The Machine – LungsАко би требало у неколико речи описати

ово ремек дело, мислим да би

одговарајуће речи биле

„пуноћа звука“. Све вришти од

бубњева и удараљки, а буде

места и за звук харфи. Када

сте последњи пут чули харфу

на једном поп албуму? J

На додели Брит

награда 2010 заједно са Dizee

Rascalom отпевала је You’ve Got The Dirtee Love,

где је доказала да је краљица вечери.

Њен вокал, снажан и нежан у исто време,

опија попут неке сирене, дозива вас да јој се

придружите, али не у смртоносном плесу

морнара и мора, већ у славу живота и љубави.

Њена откачена поезија која исијава из

песама осваја вас лако. Врло храбро, другачије,

уврнуто, а опет веома, веома добро. За мене, то је

најбољи албум 2009. године.

Red Hot Chili Peppers – StadiumArcadium

Док пишем овај текст слушам вест да ће

нови албум „Папричица“ изаћи у августу ове

године (једва чекам!), а до тада, вреди се

подсетити њиховог после-дњег, одличног албума

на два диска, са преко два

сата музике.

Stadium Arcadium је

мало ремек дело, којe слави

рок музику – гитарске солаже,

лирика, ритам секција, све је

доведено до савршенства. Tо

поштовање рока може се

видети у споту за прву песму која изашла као

сингл – Dani California. У њему наши

калифорнијски миљеници дају мали омаж

музичарима који су обележили одређене

музичке правце – у пет минута пред нашим очима

Кидис и екипа се смењују као Елвис, Битлси,

Боуви, Секс Пистолс, Нирвана. Оно што ову плочу

такође чини одличном је савршен однос брзих

(21st century, Animal Bar, Readymade) и спорих

песама (Wet Sand, Strip My Mind). Све су ту,

ненаметљиве, а добре, полако вам се увлаче под

кожу и улазе у уши. Једна од најведријих песама

на албуму (одлична за дизање расположења) је

Make You Feel Better и то је оно што они поручују

на овом албуму – „We’re the ones that make you

feel better”.

Да, никада им нећемо опростити 1 и 15 (и

словима: сат и петнаест) минута концерта на

пољани у Инђији. Али, мора се рећи, то су

одлично одсвирали. Нека су нам они живи и

здрави и нека наставе да праве албуме попут

овог. А ја верујем да ћемо их опет слушати код

нас. Овога пута, надам се, на двоипосатном

концерту, на Ушћу.

Стефан Стошић.

СИМБИОЗА 23

Музика

“На свету постоји једно царство, у њему

царује другарство”... Добро, Норвешка је технички

краљевина, и другарство, вероватно, не царује

увек али има нешто у тој песми што је одзвањало

у гард Трондхиму на минус петнаест степени.

Више од 500 студената из целог света заједно са

450 волонтера се окупило у фебруару да, ма како

то чудно звучало, промени свет. Фестивал који је

трајао десет дана уједињавала је једна тема -

глобално здравље. Проблему здравља на планети

Земљи прилазило се из више различитих углова,

кроз седамнаест радионица које су се бавиле

здрављем, усредсређујући се на једну од

следећих тема: политика, позориште,

образовање, вода, ментално здравље,

књижевност, клима и животна средина,

економија, храна, секс, уметност, будућност, гени,

жене и деца, информационе технологије, спорт и

развој и помоћ.

Принц Норвешке Хакон отворио је

фестивал и поздравио је све учеснике који су се

сјатили у Норвешку из више од 120 земаља света.

Уследила је церемонија отварања на којој су се по

први пут окупили сви учесници и волонтери

ИСФИТ-а. Могло се видети лице Света у једној

просторији, света какав се крије од свакодневних

општења са медијима. Шта се видело на том

лицу? Поред џет лега могла се видети

невероватна снага, заинтересованост,

креативност, пожртвованост и непресушна воља.

Са једне стране Афиефах из Брунеја у својој

традиционалној свиленој ношњи боје јоргована

смејала се са Стивеном из Танзаније који је био у

оскудној афричкој тардиционалној ношњи, а са

друге стране је Јури у јапанском кимону

љубопитљиво посматрао сари у бојама лета

Мохини из Индије. Свет је био тако мали те

вечери, али никад се није чинио богатији. Сви

присутни су имали част да их поздрави др Кира

Гаунт, професор етномузиколигије на Њујоршком

универзитету али и призната новинарка,

списатељица и активисткиња за људска права.

Ушетала је у дворану певајући, пажњу публике је

освојила својим осмехом, а срца својим речима.

“Треба да причам о сарадњи између студената,

али мислим да ви већ све о томе знате” рекла је

проф. Гаунт кроз шалу… Величина није нешто за

шта мора да се ради, сви сте ви велики самим тим

што сте људи, међутим оно што можете да

урадите је да слушате друге људе. „Чути величину

у другоме, то је највећи поклон који можете дати

људском бићу”. Осећала се брига професора за

студенте, нешто што нама уме да буде страно. У

наредним данима уследила су предавања

различитих стручњака, а између осталих ту су

били др Ханс Рослинг, професор на Каролинска

институту у Шведској, сер Мајкл Мармот,

професор на Калифорнијском универзитету, сер

24 СИМБИОЗА

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ СТУДЕНТСКИФЕСТИВАЛ У ТРОНДХИМУ - ИСФИТ 2011

Сабаратанам Арулкумаран, професор на Сент

Џорџ Универзитету у Лондону, Јохан Гахар Сторе,

министар спољних послова Норвешке, Lakshmi

Vijayakmur, оснивач Sneha Indija и почасни члан

Краљевског колеџа психијатрије у Енглеској,

Принцеза Норвешке Мете-Марит, која је

представник UNAIDS и која се бави образовањем

младих и њиховим укључивањем у решавању

проблема ове болести. Између ових образовних

садржаја било је и много културних дешавања,

чак толико да нисте могли да их све посетите,

осим ако можете да будете на два места у исто

време. Логистички, будући да се ради о више од

500 људи који морају да се организују, фестивал је

био потпуни успех. Још је већи тријумф имајући у

виду да су све послове обављали студенти и то у

просторијама у студентског центра – велике,

округле, крвавоцрвене зграде коју воде студенти,

а која је срце овог малог универзитетског града.

Посвећеност и рад свих волонтера је био

запањујући што се могло закључити по томе да их

нико није опажао, видели су се само резултати

рада.

Да ли страна земља може да буде дом на

десет дана? Да ли људи који се вероватно никад

више неће видети могу да буду пријатељи заувек?

Да ли се свет заиста може променити на боље?

Веровали или не, ИСФИТ је показао да сваки од

одговора на ова питања може да буде – да.

Стефан Симић

СИМБИОЗА 25

Corylus avellana је жбунаста врста

висине од 4 до 5 метара, из фамилије

Betulaceae. Добила је назив по грчкој речи

„karyon“ што значи језгро или „ kerys“ што

значи шлем, јер лешници имају зелени овој

који покрива плод. Avellana потиче од града

Авелана у Италји где је врста описана као

дивљи орах Авелане.

Леска је врло корисна због својих

плодова који су јако хранљиви. Данас постоје

многе калемљене леске са крупнијим

плодовима. Постоје и леске са црвеним

лишћем које се саде као украсни жбун.

Леска се, као и много друго дрвеће са

којим се људи често сусрећу, сматра светим

дрветом и зато га зову и „божја сестрица“.

Често се користи у магијским радњама и

разним обичајима. Верује се да се шибом од

леске може убити ђаво, човек претворити у

животињу, а мртвац оживети.

У њега не ударају громови, јер га је

Исус благословио, па кад загрми чобани се

њоме ките, беже под њу или стављају

гранчице за појас. Ако загрми на Светог Илију,

лешници ће бити пуни црва. Прва ватра у

новој кући се пали од лесковог дрвета. Дрвету

леске човек може да се исповеди као

свештенику и да пупољак поједе умето

нафоре. Ако се леска не осуши до краја

године, греси су му опроштени.

Божићни хлеб који представља усеве

се шарао лесковим гранчицама. На њивама,

ливадама и имањима се стављају лескове

гране или крстови да би штитиле од града и

повећале принос. У Босни се за Божић стоци

даје да једе жито у коме је било лесково

дрво. У време Божића и када се роје пчеле у

кошнице се стављају лескове гранчице да би

26 СИМБИОЗА

Л Е С К А - Corylus avellana

пчеле боље напредовале. На Ђурђевдан и

Спасовдан дом и укућани се ките лесковим

гранама да би се измолио напредак. Лесково

дрво се користи као амајлија. Ставља се у

колевке, у косу, зашива се у одећу,

Лесници су митолошка бића који

представљају шумске духове старих Словена.

Његово име потиче од старословенске речи

„лес“ што значи шума. У околини Врања зову

га и шуман, а у Русији љеш. Жена му се зове

лешчаха, лесовиха или лешиха. Има човечије

обличје, али му је лице обрасло оштром

длаком. Има људске руке, али козје ноге.

Негде је представљен са зеленим очима,

дугом зеленом брадом и косом, и плавим

образима. Сматра се да нема сенку. Уме да

свира фрулу и њихове чаробне мелодије могу

да очарају и виле и младе пастирице, којима

се понекад деси да имају и децу са лесником.

Обично су усамљени, јер нису лепог изгледа и

смрде, а воле друштво и зато су њихове

песме јако тужне и магичне. Лесник је

наклоњен пастирима и чува им овце, али је

заштитник и дивљих животиња. Спадају у

најстарија митолошка бића, па зато се сматра

да рано оседе. У митологији многих народа

се јављају створења која имају сличности са

лесником као што су Пан, Сатира, Фаун,

Дионис.

Код Германских народа лесково дрво

је симбол божанства, плодности и живота.

Зато се на свадбама од младенаца траже

лешници и млада три дана после свадбе дели

лешнике, доказујући тако да је прихватила

нови дом. Уместо ружних израза за вођење

љубави користи се финији израз - „дробљење

лешника“. Код Германских народа ставити

гранчицу леске пред девојку значи

прогласити је неморалном, јер лескино дрво

је симболи и плодности, али и блудничења.

На Исланду нероткиње шетају

лесковом шумом и моле бога да је учини

плодном. Код Спартанаца је постојало

веровање да младићи треба да се шибају

лесковим гранама у храму Артемиде, богиње

плодности, како би она своју снагу и плодност

пренела на младиће.

Леска је дрво знања. Верује се да ће

онај ко поједе месо змије која живи под

леском, моћи да разуме говор животиња, а

ако поједе њено срце знаће лековита својства

биљка. Деца која не могу да науче неку

лекцију се ударају лесковим гранама да би

име се памет утерала у главу. За човека који

није нормалан се каже да „није три пута око

леске састављен“. Дакле, пре и после

ипситног рока три круга око леске.

Корисна је и за слонове, јер да би се

попео на дрво, слон се сакрије у лешник и

чека да га веверица понесе горе. А кад хоће

да сиђе стане на лист и чека јесен J

Ивана Јанковић

СИМБИОЗА 27

Иако је прво што бисте помислили,

када бисте видели ово биће да вам се

приближава, да сте претходно вече ипак

попили коју чашицу више или да је у питању

ноћна мора - она ипак постоје и иако нису

изграђена од крви и меса, већ највећим

делом од воде и желатинозне масе, ипак

задају озбиљне главобоље јапанским,

кинеским и кореанским властима

остављајући озбиљне последице на њихову

економију.

Назив ове врсте је Nemopilema

nomurai (Echizen kurage на јапанском) и једна

је од највећих познатих врста медуза. Може

да достигне величину и до 2 метра у пречнику

као и тежину повећег сумо рвача (око 200 кг).

Ендемична је за источна азијска маргинална

мора (Бохаи, Жуто, Источно кинеско и

Јапанско море). Медузе се ослобађају из

бентосних полипа током периода април-јун у

Жутом и Источном кинеском мору а затим

бивају транспортоване Tsushima струјом у

Јапанско море.

Премда је убод ових медуза болан, у

највећем броју случајева није довољно

токсичан да изазове озбиљне последице код

човека. Ипак у неколико случајева је дошло

до фаталаног исхода као последица

накупљања течности у плућима услед убода.

До данас је пријављено само 8 случајева

смрти проузрокованих убодом Номура

медузе.

Током историје, масовне појаве ових

медуза су се јављале на отприлике 40 година

(1920., 1958., 1995.) али у скорије време се

јављају скоро сваке године (2002., 2003.,

2005., 2006.). Повећана бројност ових медуза,

чак и до хиљаду пута већа од нормалне,

представља све већи проблем јапанским

рибарима. Често долази до пуцања

рибарских мрежа услед превелике тежине

Номура медузе а риба ухваћена заједно са

њима у мрежи бива неупотребљива било

због тога што је смрскана или отрована.

Бројност медуза је у нормалним

условима регулисана од стране риба и

28 СИМБИОЗА

ЏИНОВСКЕ МЕДУЗЕ - БУДУЋИ

ВЛАДАРИ ОКЕАНА?

корњача, које се хране медузама у раним

стадијумима и такође су им компетитори за

храну као што је зоопланктон. (свих седам

врста морских корњача које се хране

медузама су угрожене)

Али примећено је да се бројност

медуза повећава као последица

изловљавања риба. (такво прекомерно

изловљавање рибљих популација може

довести до отварања еколошке нише коју

медузе могу да заузму).

Додатни негативни утицај на рибе који

доводи до смањења њихове бројности је и

чињеница да се медузе хране рибљим јајима.

Надаље, због уливања и повећања

концентрације фосфора и азота (пореклом из

индустрије и пољопривреде), долази до

цветања црвених алги, које изазивају

стварање такозваних ‘мртвих зона’ са

смањеном концентрацијом кисеоника где

медузе могу да преживе а рибе не.

Занимљива чињеница везана за ову

врсту медуза јесте да када су нападнуте или

се осећају угрожено, ослобађају велику

количину јаја и сперме у воду, која се

закачињу за корале, камење и обалу. Када

услови постану одговарајући њиховим

оплођењем настаје нова ‘армија’ медуза

спремна да освоји свет, или бар источна

маргинална мора.

Наравно не треба заборавити ни

толико помињаног кривца за већину

еколошких проблема у последње време –

глобално загревање. Као последица

глобалног загревања, површинска

температура Жутог мора се повећала за 1,7

степени целзијуса од 1976. до 2000. Са

порастом температуре, се генерално убрзава

репродукција што може довести до повећане

стопе рађања медуза. Такође повишена

амбијентална температура изгледа

омогућава овим створењима да више нарасту

за много краће време.

Неки научници су изјавили да би сви

ови услови могли да доведу до појаве коју су

означили као “стабилно стање медузе”, где

би медузе могле да завладају океанима.

Наравно Јапанци не би били то што

јесу, да нису већ дошли до неких идеја како

да бар на неки начин умање штету, тако да се

за сада од уловљених медуза производе

слане грицкалице, ђубриво, користе се као

храна за крабе, а неки научници чак тврде да

су неке супстанце које се добијају из медуза

корисне за кожу. Тако да ако неко има неку

иновативну идеју за комерцијалну употребу

ових створења, правац Јапан, сигурна сам ће

Јапанци то великодушно наградити.

Тијана Радосављевић

СИМБИОЗА 29

30 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА 31

Наставак са 4 стране

32 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА 33

34 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА 35