Kako da - forumikulturor.net · Konferencija “Kako da razmišljamo kul-turološki ‘je okupila poznate paneliste iz zemlje i regiona, sa osnovnom idejom da se stavi u centar pažnje

Kako da razmišljamo

kulturološki?

IZVEŠTAJ SA GODIŠNJE KONFERENCIJE

Decembar 2014, Priština

Mreža nezavisnoh organizacija kulture Kosovawww.forumikulturor.net

Projekt je finansiran od EU-e i njime upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu

Autor: Zana Sokoli

Kako da razmišljamo

kulturološki?

IZVEŠTAJ SA GODIŠNJE KONFERENCIJE

Izrada ovog dokumenta je omogućena uz pomoć Kancelarije Evropske unije na Kosovu i Olof Palme International Center koji je podržan od švedske vlade

“Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost kulturnog foruma i ni na koji način ne predstavlja stavove Evropske unije i Olof Palme International Center ”

KAKO DA RAZMIŠLJAMO KULTUROLOŠKI? • 5

Glavni cilj ovog izveštaja je da generalno predstavi diskusije, nalaze i preporuke koje su proizašle sa godišnje konferencije kulturnog foruma, održanog 3. decembra 2014, u konferencijskoj sali ORION (preko puta bioskopa ABC u centru), u Prištini.

Konferencija “Kako da razmišljamo kul-turološki ‘je okupila poznate paneliste iz zemlje i regiona, sa osnovnom idejom da se stavi u centar pažnje kultura i način na koji je država tretira. Konferencija ima za cilj takođe da sažeto predstavi celok-upnu godišnju aktivnost foruma i da do-nese prekogranične primere , kako bi ih kasnije koristili kao preporuke i strategije koje će uticati na razvoj kulturnog života na Kosovu.

Diskusije na ovoj konferenciji su se raz-vile u dva panela, i u oba slučaja je stavljen poseban naglasak na ulogu koju ima država i na pristup dva nivoa upravljanja u sektoru kulture. Prvi panel je imao u fokusu brojeve i važnost koju predstavlja ta kultura, dok se na drugom panelu razgovaralo o lokalnim politika-ma i strategijama, subvencijama, aktiv-nostima i uopšte o tretmanu koji dobija kulturu na opštinskom nivou.

Nakon publikacija i izveštaja kulturnog

foruma tokom 2014. godine i glavnih nalaza koji pokazuju da su budžetska sredstva za kulturu manja od 1 odsto od ukupnog državnog budžeta Republike Kosovo, prvi panelisti su se fokusirali na uticaj koji imaju ili ne, ovi brojevi u kul-turi. Dok za ministra kulture brojevi nisu realno merilo nivoa i ne govore realno o vrednostima u kulturi, s druge strane, kulturni aktivista iz Zagreba smatra da u zemljama kao što su države regiona gde ne postoje jasne kulturne politike i pri-oriteti, tada jedini način da se vidi kako država tretira kulturu je kroz finansiranje koje vrši za kulturu.

Istraživač Dren Pozhegu vidi glavni prob-lem u nedostatku strategije za kulturu. On smatra da, dok ne postoji osnova i standardi teško je da se izvrši meren-je učinka, ministarstva ili budžeta. Kada smo kod budžetskih linija i diskutant ovog panela iz instituta GAP, je izjavio da je problem znati koliko državnog budžeta ide na kulturne aktivnosti, upravo zbog činjenice da u trenutku kada se vrši plan-iranje, i troškovi nisu jasno razdvojeni u budžetskim linijama. On je mišljenja da oba nivoa, bilo centralni ili onaj opštins-ki imaju nedostatak prioriteta u sektoru kulture.

Iskustvo iz Albanije je doneo osnivač nezavisne kulturne scene Albanije, Andi Tepelena, koji je istakao da problem koji imamo sa brojevima je zapravo naciona-lni problem i posledica je centralistickog mentaliteta koji smo nasledili iz komu-

Izvršni rezime

6 • KAKO DA RAZMIŠLJAMO KULTUROLOŠKI?

nističkog sistema. On vidi kao problem fenomen finansiranja iz pipete’, ne st-varajući sredstva za sektor u nedostaku zakona koji bi odredio raspodelu budžeta na lokalnom nivou.

Umetnički direktor, DokuFesta, Nurkol-lari, je izrazio uverenje da kulturna za-jednica imajući više samopuzdanja , stvaranjem zajedničkih modaliteta može ostvariti i prioritete da kulturu podigne iznad osnovnih potreba. Njemu se više dopadalo da uzme Dokufest kao primer i da pokaže da ponekad ne zavisi sve od države.

Na drugom panelu fokus je bio na kul-turnim subvencijama na opštinskom nivou, na kulturnim politikama i ulozi koju oni imaju za grad i zajednicu. Dati su konkretni primeri opštine Priština, u pokušaju da se promeni neadekvatan tretman koji je izvršen prema opštini, kako su rekli oni iz predhodne uprave. Ono što je vredno pomenuti je podela Direkcije za kulturu, omladinu i sport na Direkciju za kulturu i Direkciju za sport, i sa ovom podelom i je izvrše-na i podela iznosa budžeta za kulturu u različitim kategorijama, kao što je sponzorisanje opštinskih institucija, različitih publikacija, za sponzorisanje nezavisnih institucija kulture, vizuelnih umetnosti i izložbi, manifestacija i or-

ganizacija, za muziku, film i pozorište.Osnovni cilj ove nove politike je promo-visanje svakog sektora iz oblasti kul-ture. Takođe je naglašeno da je po prvi put u Prištini doneta odluka kojom je formiran spoljni odbor, u kome učest-vuju i dva opštinska službenika, koji se bavi procenom projekata. Osim Prištine koja prolazi kroz fazu zalaganja da se promeni kreiranje politike uopšte, ne-dostatak kulturnih strategija i prioriteta karakteriše opštine, odnosno lokalni nivo vlasti. Međutim pomenut je i grad Prizren povodom napredne politike, tamo imaju Direkciju za turizam, Prizren kulturu vidi multidiplicinarnijim, jedan deo podrške kulturnim aktivnostima dolazi od direkcije za turizam. U Peći je mreža organizacija za kulturu koja je izradila izjavu o saradnji sa opštinom i neke od njenih tačaka su bile sas-tavljanje kulturne strategije i akcionog plana direkcije za kulturu, kulturni kal-endar grada Peći, uspostavljanje kriteri-juma i komisije za grantove ( nepovrat-na sredstva) kulturnim organizacijama, povećanje kulturnog budžeta za neza-visnu scenu kao i izrada kulturne poli-tike za razvoj kulturnog turizma.

Iskustvo iz regiona je doneto od ak-


tivista dve susedne zemlje, Slovenije i Makedonije. Slovenija je zemlja koja se karakteriše sa izuzetno centralizo-vanim strukturama upravljanja. Opštine tamo su fragmentirane i sa jako malo ovlaščenja za odlučivanje, ne postoje namenjene budžetske linije i podrš-ka koja se obično izdvaja nezavisnim inicijativama je simbolična. Slovenačke nezavisne kulturne institucije sada več imaju stalnu finansijsku podršku što se smatra uspehom u odnosu na druge zemlje regiona.

Rečeno je da je nedostatak regionalne saradnje ono u čemu trenutno stagni-ra slovenačka kulturna scena. Kako loš primer iz Makedonije je naveden gubi-tak borbe makedonske kulturne zajed-nice u Skoplju naspram strategije 2014. Kulturnoj zajednici je poručeno da bude više ujedinjena i proaktivna, da bude katalizator koji će pogurati napred pro-cese važne za zemlju i da promovišu socijalnu inkluziju, posebno marginal-izovane grupe.

Na osnovu onoga što je diskutova-no na konferenciji, slede preporuke izveštaja:

1) Uspostavljanje nacionalne kul-turne strategije.

2) Zajednička saradnja i koalicija između nezavisnih institucija kulture i centralne vlasti / lokalne u razvoju kulturne politike.

3) Napraviti listu prioriteta i onda će se znati koje organizacije će biti po-držane od strane Ministarstva kulture.

4) Da se uzme primer Fondacije Kul-tura Nova - Javna fondacija za razvoj savremene kulture za formiranje jav-no- društvenog partnerstva na insti-tucionalnom nivou.

5) Lokalne politike treba da budu sastavni deo razvoja grada.

6) Opšine da budu otvorenije za traženje pomoći od kompetentnih lju-di, uopšte, ne samo u Prištini i da se ne pretvore u kulturne operatere, nego da prate kulturne operetere (radnike) i da stvore prostor za kompetentne ljude.Panelima su prethodili uvodni govori predsednika kulturnog foruma, Flo-renta Mehmetija i Stojana Pelko, pred-stavnika kancelarije EU na Kosovu.


Mehmeti se fokusirao uglavnom na rad koji obavlja forum u svom nastojanju da razvije odgovarajuće politike za kul-turu , ukazujući na to da je u dve godine aktivnosti Foruma, planirano da se iz-radi 28 dokumenata u kojima su ključne reči kulturne politike. Prema njemu, u nastojanju foruma da izgradi plodno strukturno partnerstvo ima neiskrenos-ti politike, a koja prema Mehmetu čini suštinski kulturni problem, navodeći zatim da ta neiskrenost ima veze sa saradnjom ili koalicijom za razvoj kul-turne politike. U tom kontekstu, on je izrazio čuđenje kako je moguće da kul-tura proizvedena na Kosovu bude tako cenjena u inostranstvu, dok je lokalne instance gotovo ignorišu. Podrške tipe ‘moralna podrška “, pored toga što su nedovoljne kao takve, često su znale da ožive i sumnje kod međunarodnih partnera u nedostatku finansijskih iz-veštaja, izjavio je Mehmeti.

S druge strane Pelko je doneo primere i učenja koje je on dobijao tokom trogo-dišnjeg mandata kao državni sekretar u Ministarstvu kulture u Sloveniji. Pelko je takođe govorio io izazovima slove-načkog kulture koja se suočavala sa budžetskim padom od 20% u roku od 4

godine. Međutim on se više koncentri-sao na svoja iskustva i pouke, koje je doneo kao konkretne primere kako bi se uzeli u obzir od države i kulturne zajed-nice na Kosovu. I za njega bi suštinska trebala da bude struktura i strukturiran dijalog između različitih učesnika kul-turnog života, dakle, uključivanje mini-starstva, nevladinih organizacija i civil-nog društva iz sektoru kulture.

Pozivajući se na reči Roberta Boemana, direktora kulture i nasleđa u Evropskom savetu, Pelko je ponovio da ono što tre-nutno Kosovu nedostaje je strukturira-na platforma, koja promoviše razmenu ideja i odatle se mogu preduzeti odgo-varajuće mere da bi se povečali i kom-binovali razni napori u čijem su fokusu umetničke prakse, koje imaju za cilj da izazovu pozitivne društvene promene u kulturi. Umesto nekordiniranekombi-nacije pojedinaca ili fragmentiranih na-pora treba se misliti o konkretnom pla-nu i treba se jasno znationo o čemu se raspravlja. Samo na taj način se izazovi mogu pretvoriti u promene i vi, obraća-jući se forumu, i kulturna zajednica, ćete biti u stanju , da promenite zakone, da stvorite institucije, izrađujete nacrte politika i da vodite debate.


Ovaj panel je imao u fokusu tretiranje sledečih tema:

1)Da li su stvarno merni brojevi na nivou i determinante kulturnih vredno-sti?

2)Budžetska raspodele za kulturu i distribucija subvencija

2.1) Da li su subvencije za kulturu isk-ljučiva nadležnosti Ministarstva kulture, ili i drugih ministarstava?

3) Nepostojanje strategije za kulturu i prioritete kulturne politike

4) OstaloUčesnici prvog panela su bili panelisti Memli Krasnići, ministar kulture, Dren Pozhegu, istraživač, Andi Tepelena iz nezavisne kulturne scene Albanije, Te-odor Celakoski, radnik i kulturni aktiv-ista u Zagrebu kao i diskutanti Veton Nurkollari, umetnički direktor Dokufesta i Agron Demi, izvršni direktor Instituta GAP. Ovaj panel je vodila novinar Adri-atik Keljmendi.

U glavnoj diskusiji panela o tome da li su zaista brojevi merilo nivoa i deter-minante kulturnih vrednosti, bilo je stavova, iskustava i različitih argume-nata među panelistima koji su ponekada u stavovima bili na istoj liniji a ponekad su bili dijametralno suprotni. Odlazeći

ministar kulture, ne želeći da umanji značaj koji imaju brojevi, ipak je izjavio da nisu centralni, ne samo u kontekstu Kosova, nego i u slučajevima kada se vrši poređenje sa drugim zemljama. Pre-ma njegovim rečima, budžet se ne bi tre-bao ocenitiprema procenatu i u jednom takvom kontekstu kao što je Kosovo bilo bi relevantnije da se govori o stvarnoj vrednosti utrošenog novca, nego da se kaže imamo budžet u vrednostiod 0.76 odsto za kulturu.

Da bi se ilustrilara činjenica da se bro-jevi nužno ne prevode u vrednosti i nisu stvarnimerioci nivoa, on je dao nekoliko primera nekih zemalja EU čiji jebudžet za kulturu procentualno manji nego na Kosovu, na primer Grčka, Irska, Holandi-ja, Poljska, Portugalija, Belgija, a to ne mora nužno da znači da imamo kulturu bolju od njih. Da bi preselili poređenje na nacionaln nivo , on je takođe izvršio poređenje državnog budžeta koji se izd-vaja za kulturu na Kosovu i za kulturu u Albaniji.

Ako se uporede opšti državni budžeti dve zemlje Albanija ima budžet od oko 0.5% za kulturu, i ako se još bliže pregledaju budžeti dodeljeni javnim institucijama

Šta govore brojevi za kulturu?


kulture i tu nema nikakve razlike. On je pomenuo konkretne vrednosti, kao na primer, budžet Albaniskog pozorište za celu godinu je 12 hiljada evra, dok je za pozorište Kosova 330 hiljada evra, ili Nacionalna galerija umetnosti u Tirani ima 20 hiljada evra godišnjeg budžeta za projektea na Kosovu ove godine je izno-sio 160 hiljada evra. Ističući da mi ipak imamo kao referentnu tačku region i ako bi se morali bazirati na brojevima, onda Kosovo stoji znatno bolje.

Kada smo kod Albanije Tepelena, je izjavio da probleme sa brojevima ima-mo kao narod , rekavši da ni u Albaniji nije postojala neka ozbiljna analiza o tome koliko je stvaran fond za kulturu, i koliko se troši na nacionalnom i loka-lnom nivou,što ukazuje na centralistički mentalitet koji potiče iz komunističkog nasleđa. Teško je izmeriti kultura kroz brojeve, preko državnog budžeta, dok ne postoji analiza lokalnog budžeta ili do-natora, ponovio je on.

S druge strane, iskustvo doneto iz Hr-vatske pokazuje da su brojevi izuzetno važni, jer su sredstvo koje služi da se podeli cilj vladajućih političkih partija u vezi sa kulturom. Finansijska podrška

koja je pružena od strane države je jedan od glavnih načina, naročito u zemljama regiona, u kojima ne postoji jasna kul-turna politika, da bi se shvatilo da li je kultura prioritet ili ne, za njih.

Autor istraživanja “Kulturne politike i raspodela budžeta za kulturu na Kos-ovu”, je naveo da postoje mnoge per-cepcije koje ne odgovaraju brojevima u kulturi. On je ukazao posebno na činje-nicu da su javne institucije kulture one koje najviše ostvaruju koristi i što na neki način ispada da su produžena ruka samog ministarstva, dok vrlo malo pros-tora servira za nezavisnu kulturu.

Raspodela budžeta za kulturu i dis-tribucija subvencijeje naglašena takođekao pokazatelj kulturne perfor-manse uopšte. Pozhegu smatra da, dok ne postoji osnova i standard, teško je izvršiti merenje učinka, bilo ministarst-va bilo budžeta i takođe je teško prav-iti tako velikapoređenja, dok ne pos-toji neki sistem, jedna struktura, jedan standard na koji se oslanjamo. Njegovo istraživanje pokazuje da se budžet za kulturu nije promenio toliko. Budžet je povećan u apsolutnom smislu, znači bio je 400 hiljada, postao je 1 milion, ali ako


posmatramo taj porast proporcionalno sa povećanjem ukupnog budžeta Vlade Kosova, onda vidimo da u stvarnosti nije bilo povećanja.

Sledeči problem on vidi i kod ovih 0.76 odsto ukupnog budžeta za kulturu, jer oko 60-70 odsto (ima godinai 90) ide na javne institucije, ostavljajući veoma malo prostora za nezavisnu scenu. U ovom istraživanju budžetanisu uključena sredstva dodijeljena na lokalnom nivou. Upitan o ovom pitanju ministar kulture je izjavio da se ni u kom slučaju ne slaže da se apriori mora reči da javne instituci-je stvaraju bolje vrednosti, jer imamo dokaze da može biti drugačije, kao na primer slučaj DokuFest-a.

Ali smatra da je normalno da država za institucije nacionalnog karaktera ima veću odgovornost, u kontekstu u kojem privatni sektor podržava kulturu na mi-noran način. Ipak, se složio da treba da se uradi reforma načina podrške, i da je svestan da treba da postoji usklađenost između prihoda i rashoda koje ove in-stitucije pružaju, jer onda kada znaju da imaju sigurna sredstva, bez obzira na proizvod koji donose, onda i kvalitet opada.

Nakon izjave ministra da samo Minis-tarstvo kulture podržava preko 300 kul-turnih manifestacija, onih pojedinačnih, mladih umetnika, izložbevizuelne umet-nosti, grantove za putovanjada bi se predstavila ili da bi se prisustvovalo nekoj radionici u inostranstvu, festiva-li i glavni događaji na Kosovu, sledeče pitanje koje je pokrenuto na panelu je finansijska podrška i distribucija sub-vencija. Na pitanje da li je bolje da mini-starstvopodrži 50-70 događaja, ali koje su sadržajniji, ili 300-400, gde pokuša-vamo da pokrijemo aktivnosti svake inicijative po malo, aline podržavajući ni jednu dovoljno, izvršni direktor GAP-a je izrazio da to ima direktne veze sa nedo-statkom prioriteta bilo na lokalnom ili na centralnom nivou

On je naglasio da, dok svaka zemlja u EU ima neki prioriteto tome da li će fi-nansirati nasleđe, kulturni identitet ili nešto drugo, i Kosovo bi trebalo da ima takve prioritete, i onda će se znati koje će organizacije biti podržane od strane Ministarstva kulture. Za ministra je nepravedno ako se podrže samo inicija-tive koje imaju uticaj, jer se na ovaj način apsolutno isključuje deo mladih, mladih umetnika i onih koji su na marginama ili


u regionima, a to se smatra kao izuzima-jući pristup.

Predsednik kulturnog forumanalazi problem podrške upravo u nedostatku stvaranja platforme i šire koalicije koja bi pomogla u stvaranju orijentacione strategije sektora. Kada govori u ime po-zorišta ODA izjavljuje da su imali dovol-jno problema, jer nivo podrške države obuhvata vrednost od oko 3-4 odsto i sa druge strane postoje mnogo veći fon-dovi evropskih programa u kojima oni učestvuju.

Na sličan problem se takođe naišlo i u susednoj državi Albaniji. Na panelu je izjavljeno da ako se ulaže u kulturu, ulaže se imajući se u vidu sektorski pri-oriteti te oblasti, dakle ulaže se novac u sektor u kome se prate prioriteti, izborne kalkulacije, često i preferencije trenutnih ministara za određene žanrove ili klans-ki mentalitet. Nastavlja se fenomen fi-nansiranja iz pipete, ne stvarajući finan-siranje sektora u nedostaku zakona koji bi odredio raspodelu budžeta na loka-lnom nivou. Takođe i u Albaniji postoji problem raspodele budžeta. 61 odsto prihoda za kulturu ide na podređene kul-turne institucije kao što mogu biti galeri-

je, muzeji itd; 16 odsto ide na kulturno nasleđe a negde samo 5.1 odsto odlazi na nezavisne kulturne scene. Nezavis-na kulturna scena se tamo suočava sa problemima i onda kada prima grantove putem donacija jer 20 odsto moraju da plate državi kao PDV.

Sledeće pitanje pokrenuto na panelu, kada se govorilo o podršcii subvencija-ma, je bilo da li bi subvencije za kulturu bile isključiva nadležnost Ministarstva kulture, ili i drugih ministarstava. To je zbog toga što su na konferencijipodneti primeri kako kultura i brojne aktivnosti na Kosovu ponekad znaju da budu više podržane od Ministarstva za evropske integracije, nego od samog Ministarst-va kulture. Bio je predstavnik GAP-a taj koji je izjavio da je Ministarstvo za evropske integracije do septembra, 66 odsto budžeta dalo za kulturne aktiv-nosti, govoreći čak i omonetarnim vred-nostima. Ova činjenica je okvalifikona takođe zabrinjavajuća i tokom otvorene diskusije u kojoj se potenciralo daove donacije ne mogu biti distribuirane bez potrebne ekspertize, da se tačno proce-ni šta treba da bude podržano i te ek-spertizebi trebale da budu realizovane od strane Ministarstva kulture,tamo gde


ima ljudi koji su pozvani da se bave ovim pitanjem. Ministar kulture, iako neće biti na čelu kulture u narednom mandatu up-ravljanja, je naglasio da će nova vlada po prvi put imati posebno poglavlje za kulturu u svom programu upravljanja sa mernim indikatorom, dajući prostor kul-turnoj zajednicida ga zatim pozove na odgovornost. On je rekao da će naredne godine sredstva od preko 1 milionabiti izdvojena za kod nezavisne kulture i 2 miliona za javne institucije.

Uznemirujući i na neki način glavni uz-rok svih problema sa kojima se suoča-va sektor kulture, zaključenoje da pos-toji nedostatak zajedničke strategije za kulturu i prioriteta kulturne politike. To je istaknuto u nekim slučajevima od strane svih panelista i diskutanata. I na Kosovu i u Albaniji, kulturna zajednica će se i dalje suočavati sa netranspa-retnošću, sa nedostatkom sredstava i finansijske podrške, sa podelom budžet bez potrebne ekspertize o tome šta i ko se treba podržati, sa finansiranjem iz pi-pete izuzimajući i klijentelistički pristup. Dok se na Kosovu odavno traži od Kul-turnog foruma potpisivanje takve strate-gije saradnje od strane ministarstva koja će prethoditi razvoju lokalnih kulturnih

politika, s’ druge strane ono što uporno traži nezavisna kulturna scene u Albaniji je izrada zakona koji određuje raspodelu budžeta na lokalnom nivou. Podrža-vanje kulture na lokalnom nivouosim što podržava nacionalni identitet, daje takođe prostoridentitetu na lokalnom i etničkomnivou zajednica. Još jedna susedna država Kosova, Makedonija, s druge strane, iako poseduje strategiju za kulturuod 2014 - 2017, stvarnost i način kako se troši budžet tamo,je izjavlje-no, da je potpuno drugačiji i zato se u ovom slučaju ohrabrujei traži mnogo veće sadejstvo između vlasti i kulturne zajednice,da bi se stavili u život zahtevi koje oni imaju u skladu sa strategijom i prioritetima, kojisu proizašli iz zajed-ničke interakcije. Važno je napomenuti da je u otvorenom razgovoru pomenuta činjenica da trenutno postoji strategija za saradnju između civilnog društva i vlade, dok je prema Albertu Heti, u Ministarst-vu kulture visoki službebnici ne znaju da takav dokument uopšte postoji.

Kada su govori o iskustvu regiona Hr-vatske, to je mesto koje se možda treba uzeti kao primer funkcionisanja kulturne zajednice, povodom načina kako se na državu vrši pritisak osporavajućije u raz-


nim procesima, ali takođe i za inovativno partnerstvo na institucionalnom nivou koje ima sa vladom. Hrvatska je donela primere o naprednijim oblicima organizo-vanja kulturne scene, gde se kao važan trenutak smatra osnivanje Kultura Nova - Javna Fondacija za razvoj savremene kulture, ne profitnih ciljeva, zakonom ustanovljena, finansirana raznim “do-bronamernim” fondovima(lottery funds) i POGAN- hibridni kulturni centar osno-van u javno-građanskom partnerstvu na institucionalnom nivou između aktera iz nezavisne kulturne scene i grada Za-greba. Hrvatski aktivista je naglasio da ne možemo govoriti o transverzalnoj lo-gici koja dovodi kulturu u korelaciju sa drugim društvenim pitanjima, sa idejom više integrisanog pristupa, dok se ne otrgnemo od tradicionalne metodologije njenog tretiranja. Stoga, u ovih posledn-jih deset godina, ono što je činilo kultur-nu zajednicutamo, je bio drugačiji način uticanja na kulturu i društvene tokove. Kada se govori drugačije, radi se o stva-ranju sveobuhvatne platformeu zalagan-ju da se predstavi kulturna mreža kao nešto što ne samo da zahteva finansijsku podršku od države, nego joj se i snažno suprotstavlja kada se odluke koje donosi smatraju neadekvatnim i preko kulture

utiču na širi društveni stepen.

Formiranje ove nacionalne mreže neza-visne kultura u Hrvatskoj je okupilo više od 100 organizacija, koje su uspostavile programe razmene između sebe. Ovaj način funkcionisanja, Celakoski smatra kao taktičku mrežu, transdiciplinarnu i transektorialni način uključivanje osta-lih nosioca kulturnih društva stvaran-jem srednjoročnih koalicija oko raznih pitanja, kao na pr. urbanog razvoja. Za ilustraciju toga on je doneo razne prim-ere njihovih intervencija kao što je slučaj njihove ‘’ borbe“ oko javnog trgu u Hr-vatskoj, protiv procesa privatizacije ili davanja autoputa sa koncesijom. Nji-hovo funkcionisanje na ovaj način im je dalo posebnu ulogu kako društvenutako i političku. Štaviše, nakon uspostavljan-ja POGAN, ovo javno-građansko partner-stvo je učinilo da dobiju evropski fond (Evropski socijalni fond) u vrednosti od 20 miliona evra za stvaranje i podršku kulturnoj infrastrukturi u celoj Hrvatskoj . Između ostalog se na panelu takođe inicirala ideja o stvaranju portala neza-visnih kulturnih scena širom regiona, gde bi moglo biti prometa, razmenei na-vale informacija, gradeći tako zajedničku regionalnu strategiju za kulturnu scenu.


Ovaj panel je imao u fokusu tretiranje sledećih tema:

1) Kako se subvencioniše kultura u Kosovskim opštinama?

2) Kulturne politike na opštinskom nivou i njihov uticaj

3) Da li opštine treba da budu kulturni operateri?

4) Ostalo

Učesnici na drugom panelu su bili pan-elisti Fitore Pacoli, šef kabineta gra-donačelnika Prištine, Samo Selimović iz Instituta Bunker, Ljubljana; Violeta Simjanovska iz PAC Multimedia, Skopje; Albert Heta, izvršni direktor CCA stanice kao i diskutant Vulnet Sanaja, izvršni di-rektor Anibar. Odsutan na panelu je bio drugi diskutant Erson Zymberi iz River-side. Ovim panelom je moderirala Besa Luzha, Udruženje Šopen.

Na drugom panelu rasprava se prese-lila sa centralnog na lokalni kontekst, ali se ipak nastavilo da se govori o bro-jevima, o budžetskim linijama, o odno-supodrške između javnih institucija i onih nezavisnih, o međusektorskim akcijama, mobilizaciji i sl Kada smo kod budžeta i opštinskim subvencijama za kulturu, Opština Priština je ona koja se izjavila da

je budžet udvostručen za 2015.godinu,u vezi sa kulturom. Ali ono što vredi pome-nuti je da budžet neće biti više zajednički za kulturu i sport, nego će se podeliti na budžetu za kulturu i budžet za sport. Ra-dikalna promena, je podela Direkcije za kulturu, omladinu i sport naDirekciju za kulturu i onu za sport. Dalje će se izvršiti podela iznosa budžeta za kulturu na ra-zličite kategorijekao što je sponzorisanje opštinskih institucija, raznih publikacija, za sponzorisanje nezavisnih instituci-jakulture, vizuelne umetnosti i izložbi, manifestacija i događaja, za muziku, film i teater.Razlog ove podele, rečeno je, da je promocija svakog od ovih sektora kul-ture. Na pitanje ko i kako će imati koristi od ove podele budžeta, Pacoli je rekao da će biti posebnih poziva za svaki sek-tor i da će biti definisani kriterijumi, uvek sarađujući sa relevantnim organizacija-ma.

Opština Priština će izdvojitiu 2015 godi-ni za opštinske institucije 60 hiljada evra podrške, dok za one nezavisne 50 hilja-da. Šef kabineta gradonačelnika Prištine je izjavila da će se podržati razvoj opš-tinskih institucija, ali to ni na koji način ne podrazumeva da se ubija konkurenci-ja, naprotiv ona će pokušati da svojim

Opštinska kultura milosti


politikama to promoviše.

Albert Heta, autor istraživanja “Za do-brobit stanovništva opštine”, je rekao da kad bi se zakon analizirao onda budžet ima sporednu ulogu, jer način na koji se upravlja kulturom na lokalnom nivou , ali ne samo njome, se uglavnom bazira na trenutnim važećim zakonima. Dak-le, zakoni daju pravo gradonačelniku da uradi bilo šta. Želeći da izvrši poređen-je prethodne administracije u Prištini sa onomsadašnjom, on je rekao da je način promene upravljanje subvencijama radi-kalna promena.

Ovim subvencijamase do predhodne ad-ministracije upravljalo preko službenika opštinskih direkcija i na kraju je odluku doneo predsednik. Po prvi put u Prištini je doneta odluka gde je formirana spol-jna komisijau kojoj učestvuju i dva opš-tinskaslužbenika, koji se bave procenom projekata. Ali u svakom slučaju naglaše-no je da je ova akcija u potpunosti iz-vršena po volji gradonačelnika Prištine, ali je verovatno ne bi izvršio neki drugi predsednik, jer nisu obavezni po zakonu da se ponašaju na ovoj ili onaj način.

Da bi predstavio mrežu nezavisnih kul-turnih organizacija Peći, došao je disku-

tant Vulnet Senaja, izvršni direktor Ani-bar. On je rekao da mu je rečeno da će se ukupan budžet za kulturu u Peći smanjiti, ali za nezavisnu scenu će se povećati na 20 odsto, ali ponovo dok nema nikakvih postavljenih kriterijuma za raspodelu ovih sredstava , to ostavlja prostor za moguče manipulacije .

Ova nezavisna mreža u Peći je naišla na poteškoće u komunikaciji sa opštinskim predstavnicima, koji su se uhvatili za bro-jeve predstavnika mreže. U Peći je prijavl-jeno da postoji oko 300 aktivnih kulturnih organizacijao kojima ova mreža koja se sastoji od 9 organizacija, nema saznanja. Buduće akcije mreže će, između ostalog, biti još bolja interna organizacija i inkluz-ivnost nevladinih organizacija.

U regionalnom kontekstu, na primer, Slovenija je mesto koje se karakteriše po izuzetno centralizovnim struktura-ma upravljanja. Opštine su tamo frag-mentirane, i sa veoma malo ovlašćenja za odlučivanje, ne postoje izdvojene budžetske linije i podrška koja se pruža obično nezavisnim inicijativama je sim-bolična.Ministarstvo Kulture je učinilo napor da centralizuje sve slovenačke opštine, tražeći od njih kulturne strategi-


je. Ovaj projekat nije uspeo, jer te opš-tine nisu posedovale stručno osoblje, resurse, itd

Međutim situacija u velikim centrima kao što je na pr. Ljubljanaje drugačija. U ovim centrima postoje nezavisne stručne institucije kulture i uprkos njhovom insti-tucionalnom sadejstvu sa državom, one nastavljaju da kritikuju proces.Selimovic, kao deo organizacije ASOCACIA kaže da su oni patronizovani od donosioca odlu-ka, njihovi projekti su odbijeni, zajednički sastanci su formalniu kojima organi vlas-ti legitimišu odluke koje su ranije donete. Ipak će oni i dalje biti deo tih sastana-ka nadajući se da će se putem njihovog doprinosa promeniti kulturne politike. Slovenački nezavisne kulturne institucije imaju već stalnu finansijsku podrškušto se smatra uspehom u odnosu na zemlje u regionu i, uprkos činjenici da je podrš-ka nastavila da raste,to ipak ne govori mnogo o podršci koju dobijaju od države.Rečeno je, da je ono u čemu trenutno stagnira slovenačka kulturna scena, da je nedostatak regionalne saradnje.

Kad se spomenu kulturne politike, da li je neko ikada pomislio onjihovomutica-juu društvu? Zašto je važan lokalni nivo?

Predhodnim postavljanjem ovih pitanja na konferenciji, Violeta Simanjovska je podnela svoje primere i iskustva , kako bi se uzeli u obzir od strane kulturne scene na Kosovu. Ona je naglasila da je glavni uticaj koji kultura ima poboljšanje kvaliteta našeg svakodnevnog života, pi-tajući da li ste ikada mislili da su upravo kulturne politike one koje čine da lokalni ljudi ostanu u svojoj zemlji i istovreme-no su takođe atrakcija i za druge. Ona je rekla da jedna opština u pokušaju dabude atraktivna morada ispuni pet kriterijuma. Prvi je osečej bezbednosti i zadovoljstva, što znači da kada odete na neko mesto želite da se osećate bezbedno, zatim kvalitet kulturnog života, kakvu loka-lnu ponudu imamo u našim opštinama. Prema njoj su kulturne ponude one koje nas sve ohrabruju da posetimo neko mesto. Treće su kreativne industrije, mediji i ostali, jer postoji mnogo dinami-ka u ovoj oblasti.

Zatim dolazi slika grada, gde bi svi mora-li da imaju viziju o tome šta žele da ima-ju, a to se ne postiže od neke osobe sa političkom ulogom, nego od svih zajed-no, istakla je Violeta. Ništa manje važ-na je odgovornost i ljudske sposobnos-ti. Ljudi koji vode ove kreativne procese


takođe i sprovode ovekulturne politike i veoma je važna sektorska saradnja.

Da bi ilustrovala svoje misli ona je done-la i različite vizuelneprimere u različitim gradovima, koji su upravo zbog kulturnih politika atraktivna ili ne, mesta za ljude. Ona je pomenula primere nekadašnjih industrijskih gradova, čiji prostori su ko-rišćeni za stvaranje alternativnih prostora za upotrebuljudi. Kao loš primer je nave-den gubitak borbe makedonske kulturne zajednice prema strategiji Skoplje 2014.Ona je poručila kulturnoj zajednicida vode transparentne i proaktivne debate, da budu katalizatori, da pored predlagan-ja ideja ih prihvataju od drugih, da imaju međusektorsku komunikaciju, koordi-naciju unutar vlade, i posebno sveopštu društvenu uključenost marginalizovanih grupa i naravno lokalne politike treba da budusastavni deo grada.

Nedostatak kulturnih strategija i priorite-ta uopšte karakteriše i opštine, dakle lokalni nivo upravljanja. Opština Prišti-na je ta koja pokušava da sa malim in-tervencijama u kreiranju politike napravi velike promene. Opština Priština smatra da institucije ne obraćaju dovoljno pažnje na kulturu i u tom pogledu one su predu-

zele konkretne korake. Kultura se od njih smatra kao nešto što bi trebalo da bude deo nas još od detinjstva,stoga su počeli sa uključivanjem škola u kulturnim ak-tivnostima, kojom prilikom je pomenut Festival ‘Prištinu čita ‘ i ‘Praznik musike’, kao alternativni oblici uključivanja dece u kulturnom životu. Sledeći korak opštine je stvaranje liste opštinskih objekata koji se ne koriste, kakobi se pretvorili u mul-timedijalne centre gde će umetnici imati prostora da besplatno koriste te centre i u zamenu za to oni će držati razna preda-vanja , razne aktivnosti sa decom u škol-ama. Dakle politika Priština se prilagođa-va ovim primerima gradova koji su jedno vreme bili industrijski, i opština smatra da mi imamo objekte, kojima treba saču-vati industrijsko nasleđe i istorija, ali da ih pretvorimo u korisne objekte kulture.

Podela direkcije za kulturu, omladinu i sport na direktciju za kulturu i direkciju za sportje radikalna promena . Direkci-ja za kulturu može da ukaže na to koje su potrebe kulture u gradu, da li postoji potreba za salom ili pozorištem, ali di-rekcija za planiranje će planirati i nad-gledatite kapitalne investicije. Direkcija će razvijati i unapređivati kulturu bivajući otvorena za saradnju sa civilnim društ-


vom, kulturnim institucijama, bilo javnim bilo nezavisnim. Albert Heta je rekao da ako se predstavi jedan takav plan,da je budžet za kulturu strukturiran, rast je sekundaran. Ovo podela nezavisnih in-stitucija i projekata, je radikalna promena u politici za kulturu. On je takođe rekao da je ideja opštine Priština o davanjuob-jekata na korišćenje umetnicima apstrak-tno, jer oni kao pojedinci ne mogu upra-vljati njima, morali bi se dati nezavisnim institucijama. I umesto stvaranja liste umetnika možda bi se trebala napraviti listu nezavisnih institucija, jer ove pos-lednje upravo rade sa umetnicima. S druge strane, sledeći deo njegovog is-traživanja je bio i Prizren, za koji on sma-tra da ima napredne politike, tamo imaju direkciju za turizam, Prizren vidikulturu kao multidiplicinarniju, jedan deo po-drške kulturnim aktivnostima dolazi i iz Direkcije za turizam. U razvojnoj strategiji Prizrena su dve preporuke, jedna je da se uspostaviodbor za kulturu, a druga je savet da se kupi neka mobilna oprema za velike kulturne događaje, i ova druga je realizovana .

Ili je pomenuo i slučaj privatizacije bioskopa od strane DokuFest-a i činje-nicu da je jedna nezavisna institucija na

neki način spasila jedno ulaganje, dak-le DokuFest je dao funkciju tom objektu koji bi ostao bez sadržaja.

Mreža kulturnih organizacija u Peći je or-ganizovala aktivnost u kojoj su kandidati za gradonačelnike potpisali po jednu iz-javu o obavezivanju po kojoj su se obav-ezali da će ispuniti neke od tačaka koje su stigle od civilnog društva, koji se bave kulturom u gradu Peći. Neke od tačaka ove izjave su bile sastavljanje kulturne strategije i akcionog planadirkcije za kulturu, kulturni kalendar grada Peći, uspostavljanje kriterijuma i komisija za grantove za organizacije kulture, pov-ećanje budžeta za kulturu, za nezavisne scene kao i izrada kulturnih politika za razvoj kulturnog turizma.

U izveštajima se pojavilo da iako opš-tinski službenici obezbeđuju dovoljno prostora za predloge organizacija kul-turnemreže,često su i prepreka ovim procesima delujući polako i da ni u Peći kultura nije među prioritetima opštinskih zvaničnika. Stoga će ova mreža nalazeći sredstva da predstavi opštinske prob-leme pokušati da ostvarisveobuhvatno uključivanje i da pokrene pitanje kulture.

Uprkos činjenici koju smatra kao


izuzetnim dostignućem,sav napredak nove administracije u opštini Priština, ono zašta se izrazio zabrinutim Heta, ali ne samo on, je strah od pretvaranja opštine u operatere kulture. Kada opštine funkcionišu kao takve, ne iskorišćava-ju potencijal, nego pokušavaju da same izrađuju projekate u kulturi, situacija je problemaična. U pitanju je sada da opš-tine budu inteligentne, a ne kao grad Lju-bljana, koji je snažan operater kulture a to se ne bi trebalo dogoditi.

Opština mora uspostaviti prostora da op-erateri kulture funkcionišu, istakao je on. U otvorenoj diskusijije ponovo rečeno da opština treba da bude otvorenija za traženje pomoći od kompetentnih ljudi, generalno, ne samo u Prištini, da opš-tine nepostanu kulturni operatori, nego da prate operaterekulture. Rečeno je da opština Prištinatreba da ima u vidu sve to i da kada izjavljuju da kulturu žele da učine bližom građanima, ne izgleda da je opština ta koja će približiti kulturu, nego zajedno sa umetnicima će pokušati da im stvori mesto. Nezavisni sektor kulture se smatra znatno kreativnijim sa boljom ekonomskom performansom i general-no proizvodi više od javnog sektora, tako što ima pre svega znatno veći uticaj na

zajednicu , ali i u ekonomiji. Iako oper-ateri kulture, kao što je slučaj u Sloveni-ji, vide podršku kulturi samo kroz njen ekonomski uticaj izjavio je aktivista Se-limović .

U otvorenom razgovoru između osta-log, se govorilo takođe i o ulozi medija, odsustvu zvaničnih predstavnika medija kao i nedostatku njihove uređivačke poli-tike. O stanju kulturne baštine takođe, koje nije dobro, kao rezultat nedostat-ka političke volje, nedovoljnog budžeta u oblasti kulturnog nasleđa, neprofe-sionalizma i to posebno na opštinskom nivou.

Diskutovalo se takođe i o problemima javnih i privatnih pozorišta, gde je usta-novljeno da ih je zakon po kome su ona u nadležnosti opština, učinio smrtovnim, pretvarajući ih u fiktivna pozorišta. Konač-no je zaključeno da kultura treba da se masovizuje i da prestane da bude samo elitna kultura. Svi podjednako moraju da imaju prostora, bilo na državnom nivou, ili na opštinskom nivou, ali se prethodno moraju postaviti osnovni kriterijumi.


Na osnovu onoga o čemu se razgovaralo na ovoj konferenciji u nastavku su preporuka iz izvještaja:

- Izrada nacionalne kulturne strategije

- Zajedničke saradnja i koalicije između nezavisnih institucija kulture i centralne / lokalne vlasti u i izradi kulturnih politika.

- Stvaranje međusektorskih, multidisciplinarnih platformi, omogućavajući razmenu ideja, koje imaju u fokusu umetničke prakse, koje imaju za cilj da izazovu pozitivne društvene promene u kulturi.

- Kreirati jedan sistem, strukturu, standard na osnovu koga se baziraju analize i istraživanja za raspodelu budžetskih sredstva i upravljanje javnim novcem.

- Da se izvrši reforma načina podrške koju dobijaju javne i nezavisne institucije na centralnom i lokalnom nivou. Treba da postoji usaglašenost između ulaza i izlaza koje ove institucije pružaju da bi zadržale na nivou i kvalitet ponuđene kulture.

- Kreirati listu prioriteta, a zatim treba da se zna koje će organizacije biti podržan od strane Ministarstva kulture.

- Uspostaviti zakon koji će odrediti raspodelu budžeta na lokalnom nivou.

- Oslobođenje od plaćanja PDV

ili ublažiti procenat koji nezavisne institucije moraju da plate državi onda kada primaju bespovratna sredstva ili donacije od stranaca

- Nadležnost za dodelu subvencije za kulturu bi trebala da pripada ministarstvu obrazovanja, tamo gde se nalaze ljudi pozvni za potrebnu ekspertizu i da izvrše tačne procene šta treba da bude podržano.

- Da se uzme primer Fondacije kultura Nova - Javna Fondacija za razvoj savremene Kulture za stvaranje javno-društvenog partnerstva na institucionalnom nivou.

- Da se stvori sveobuhvatna platforma u zalaganju za predstavljanja kulturne mreže kao nešto što ne samo da zahteva finansijsku podršku od države, nego joj se i oštro suprotstvalja kada se odluke koje donosi, smatraju neadekvatnim i preko kulture utiču na širi društveni stepen-

- Uzreti u obzir stvaranje portala nezavisne kulturne scene u celom regionu, gde bi mogao da se ostvari promet, razmena i navala informacija gradeći tako i zajedničku regionalnu strategiju za kulturnu scenu

- Pratiti primer novih kulturnih

Preporuke


politika u opštini Priština o ideji podele relevantnih direkcija i budžeta u određenim sektorima.

- Da postoje odvojeni pozivi za svaki sektor i da se kriterijumi definišu unapred.

- Kulturna zajednica treba da bude jedinstvena u zajedničkim interesima i da bude proaktivna.

- Da postoji društvena sveobuhvatnost posebno marginalizovanih grupa.

- Lokalna politike treba da budu sastavni deo razvoja grada.

- Refunkcionalizovani objekti u opštini Priština, ali iu drugim opštinama, se trebaju dati na korišćenje nezavisnim institucijama, a ne umetnicima koji kao pojedinci neće upravljati radom.

- Da se uzmu kao primer, izjave mreže organizacija iz Peći, od strane i drugih gradova, i da se izvrši pritisak na opštinu da postupa u skladu sa obećanjima, koje je dala tim organizacijama kada je pristala da bude potpisnica izjave.

- umetnička zajednica se ohrabruje da pronađe sredstva i inovativne načine predstavljanja lokalnih problema i da pokuša da stvori sveobuhvatnost za pokretanje pitanja kulture i da ga

plasira i širim masama društva - Opštine treba da budu otvorenije za

traženje pomoći od kompetentnih ljudi, generalno, ne samo u Prištini, i da se ne pretvore u kulturne operatore, nego da prate kulturne operatore i da stvore prostora kompetentnim ljudima.

- Preispitati ulogu medija i njihovu uređivačku politiku u odnosu na kulturu.

- Obratiti više pažnje na kulturnu baštinu.

- Učiniti da kultura bude masovnija, i da prestane da bude samo elitna kultura, jer glavni uticaj koji ima kultura poboljšanje kvaliteta našeg svakodnevnog života.


Pozorište ODA (teatar ODA) je organizovalo niz informativnih susreta krajem 2011. godine s ciljem stvaranja zajedničke mreže kulturnih organizacija na Kosovu. Na ovim sastancima je prisustvovalo više od 60 učesnika, predstavnika različitih kulturnih organizacija i tako je nastala mogućnost organizovanja osnivačke skupštine koja je održana 23.03.2012 i postavila temelje Mreže nezavisnih kulturnih organizacija - kulturni forum.

Osnivačka skupština je postavila temelje kulturnog foruma ulaskom 22. nezavisne organizacije u okviru Mreže. Kroz demokratski glas je usvojen statut, takođe je izabrano Predsedništvo mreže. Kulturni forum je subjekat registrovan kao mreža nezavisnih kulturnih organizacija kao članica. Kao privremeni Sekretarijat kulturnog foruma je postavljeno Pozorište ODA do trenutka izgradnje kapaciteta za formiranje profesionalnog sekretarijata mreže.

Kosovski kulturni forum je mreža nezavisnih organizacija Kulture na Kosovu osnovana u cilju:

- Jačanja nezavisnih kulturnih organizacija, razvijajući njihove kapacitete za realizaciju njihovih

programa, - Afirmacije organizacija članica,

- Uključivanja organizacija članica u procesima donošenja odluka,

- Sve veće podrška nezavisnoj sceni kulture,

- Zaštite i poboljšanja položaja organizacija članica naspram relevantnih institucija na Kosovu i u inostranstvu.

Kulturni forum ima za cilj da ispuni svoju misiju kroz aktivnosti kao što su:

- Komunikacija i umrežavanje nezavisnih organizacija u oblasti kulture

- Dinamična razmena informacija i iskustava

- Aktivnosti lobiranja i zagovaranja - Specifične obuke za potrebe

organizacija članica - Organizovanje debata i tribina - Koordinacija umetničkih i kulturnih

aktivnosti

Kulturni forum


Forum za kulturni razvoj je projekat koji ima za cilj da dalje razvija i jača Kultur-ni forum osnovan 2012.godine, nudeći važne savete i znanje o kulturnim poli-tikama Kosova. Projekat je podržan od strane Kancelarije Evropske unije na Kosovu, a nosioci projekta su Kulturni forum, Pozorište ODA i DokuFest. Pro-jekat je počeo sa prvim aktivnostima u decembru 2013. godine, a očekuje se da će trajati do novembra 2015. godine.

U periodu od dve godine, Forum za kulturni razvoj će proizvoditi najmanje 28 proizvoda kulturne politike, koji će proisteći iz istraživanja, debata, fokus grupa i konferencija. Projekat će ojača-ti mrežu zajednice nezavisne kulture, izgradiće svoj interni kapacitet i uticaće na kreiranje kulturne politike na Kos-ovu kroz proizvodnju znanja o kulturi. Projekat će takođe, promovisati dijalog i saradnju između sektora nezavise kul-ture i javnih vlasti, kako bi se izašlo sa konkretnim rešenjima za razvoj kulture na Kosovu.

Forum za kulturni razvoj


www.forumikulturor.net

Projekt i financuar nga BE-ja dhe i menaxhuar nga Zyra e Bashkimit Europian në Kosovë

Implementuar nga:


forumikulturor.netfacebook.com/ForumiKulturortwitter.com/forumikulturor

Documents

Kako da - forumikulturor.net · Konferencija “Kako da razmišljamo kul-turološki ‘je okupila poznate paneliste iz zemlje i regiona, sa osnovnom idejom da se stavi u centar pažnje