NA SVAKIH 12 DRŽAVLJANA SRBIJE DOĐE PO JEDNA OSOBA IZBEGLA IZ AZIJE I AFRIKE

Topi se podrška politici prema migrantima„Dugotrajno robovanje

i rđava uprava mogu toliko zbuniti

i unakaziti shvatanje jednog naroda

da zdrav razum i prav sud njemu

otančaju i oslabe, da se potpuno

izvitopere. Takav poremećen narod

ne može više da razlikuje ne samo

dobro od zla, nego i svoju sopstvenu

korist od očigledne štete.“

(Ivo Andrić, „Znakovi pored puta“)

Uvodna reč glavnog urednika

Od danas pa u naredna četiri dana sa velikiminteresovanjem ćemo pratiti da li će se desiti jedanpo Srbiju istorijski događaj. Ne, to neće biti rekapit-

ulacija „veličanstvenog dočeka Srbiji“, kako je proročkiustvrdio naš Luj XIV uoči odlaska u Tursku; neće to biti niekskluzivno čučanje uz Putinove skute na vojnoj paradi uMoskvi; ni raskol naše tužno sklepane vlade zbog gejslikovnica; ni izbor starlete iz Gubin Dola za gradonačelnicuprestonice, uprkos mišljenju Luja da je „sposobna žena“ (sačim se, nažalost, slažem – jer je umeće preći takav put!);neće to biti ni izbor Lujevog ordonansa za telesnoobezbeđenje na mesto direktora GSP-a u Beogradu, a nimoguć izbor jednog „kompletnog idiota“ na mesto čuvaradržavne kase... Već – prvi put u istoriji – kosovska himna i

zastava usred Srbije, bude li neko od 13 kosovskih karatistaosvojio zlatnu medalju na predstojećem Evropskom prven-stvu u Novom Sadu.

Politički cirkus i manipulacija koja se nedavno desila samladim rukometašicama Srbije, a povodom državne zabraneodigravanja utakmice s kosovskim devojčicama, sigurno seneće i ne sme ponoviti. Luj će biti opravdano odsutan parhiljada kilometara, a čauši, poput ministra za sport, zauzetičekanjem ili peglanjem afera, svakako – ostavljeni bez jas-nih uputstava.

Nedavno je doneta odluka da se Španiji oduzme pravo naorganizaciju Evropskog prvenstva u dizanju tegova jer – nijepriznala Kosovo. Kao i u slučaju karatea, Kosovo je članEvropske federacije u dizanju tegova (EWF), a od 2014. je

prihvaćeno od Međunarodnog olimpijskog komiteta. Dakle, evo nama još jednog priznanja onoga što nikako

nećemo priznati. I to bi bilo u redu da nam Luj uporno nesoli pamet šta je, ovde i kad, stvarno a šta moguće. Urednoi uvek spreman da predimenzionira samo ono što može bitilukrativno za njegovu paranoičnu politiku nedoslednosti.Otuda je i dopušteno Šešeljevo đurđevdansko iživljavanjepo Sremu, ne bi li se sluđenoj raji, ali i međunarodnoosetljivim arhitektama, poslale (bar) dve različite inamenske poruke. I umesto da se izoluje cirkuzant izBatajnice – izolovano je nekoliko stotina hiljada građanakoji su na veliku srpsku slavu pošli jedni drugima u goste.Šta je tu stvarno a šta moguće, uz još malo đurđevdanskehajdučije?

Stvarno i moguće

SVETOZAR STIV PEJOVIĆ, PROFESORA&M UNIVERZITETA U TEKSASU

Žrtvujetebudućnost zbogšake srebrnjaka

MIROSLAVRADMAN,MOLEKULARNIBIOLOG,NAUČNIK SVETSKOGGLASA

Elementarna nepogoda ili V.elika Š.tetočina

KAKO SE I ZAŠTO VOJISLAV ŠEŠELJ VRATIO ULOZI OMILJENOG OPOZICIONARA?

Naši unuci ćeživeti duže

od jednog veka

Karikatura: Goran Ćeličanin

Ekskluzivno

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 21 � 9. 5. 2018. � CENA 50 dinara

2 POLITIKA

Piše: Milan Bečejić

Odlukom Žalbenog većaMehanizma sudova u Hagu, premesec dana, počela je osma epi-

zoda političke sapunice – Vojislav Šešelj.I ne vidi joj se kraj, što mnogo više gov-ori o srbijanskoj političkoj sceni nego osamom Šešelju. Pokušaj primitivnogšovinističkog rekvijema u Hrtkovcimapotpuno se uklapa u sve poznate scenari-je iz Šešeljevog političkog opusa:namenski javni igrokazi pod okriljemvlasti.

Njegov novi frontalni atak direktnokompromituje Aleksandra Vučića i nje-govu samohvalnu ulogu najvećeg region-alnog mirotvorca. I to je Šešelju dop-ušteno, bez posledica. Neupućeni ćeostati u dilemi zašto je tako. Da li je tekreč o Vučićevom dugo sticanom strahuod starog učitelja i čuvara svakakvihtajni mlađanog radikala, ili je lukaviŠešelj kao poznati interešdžija odlučio dajoš malo kapitalizuje svoju potencijalnupolitičku opasnost po novog srpskogautokratu? Njegovo dobro iskustvo saonim nekadašnjim, Miloševićem, obeća-va Šešelju uspeh. Ima tu i obostranoginteresa, jer Vučić može Šešeljem damaše pred međunarodnim nosevima sug-erišući da je on u odnosu na šefa radikalanjima zapravo med i mleko. Bilo kakobilo, sve to nije dobro za Srbiju, pa će seubrzo ispostaviti da je lažni vojvodaupravo ono što je svojevremeno kaokovanicu od njegovih inicijala izrekaoDušan Mihajlović, bivši ministar policije– V.elika Š.tetočina.

Verovatno bi mnogo toga bilo drukčijeda se Šešeljeva prirodna inteligencijarazvijala u okrilju makar i prosečne soci-jalne i emocionalne inteligencije. Ovako,njegove političke epizode samo su gaučinile epizodistom koji svojom glumom neprestano teži kaglavnoj ulozi, samo mu u tim pokušajima nisu bili naklonjenini scenaristi ni reditelji, ali ni trendovi evropskog političkog

pozorišta. Preostaje mu tek da uživa u simpatijama nižih sloje-va populusa jer Srbi, mada vole silnike, nekritički i sub-verzivno su radije naklonjeniji – nasilnicima.

Kidisanje na Dobricu Ćosića

Šešelj je zapravo savršen primer koliko dugo međuSrbima mogu da opstaju nedosledni. Ne zato što nijeispunio obećanja o Velikoj Srbiji i bombardovaoLondon! Kad je prvi put došao u Beograd, januara1983, Vuk Drašković pravi intervju s njim i pita ga štaje po nacionalnosti ‒ „Jugosloven“, odgovorio je Šešeljda bi, nekoliko godina kasnije, postao ljuti četnik i veli-ki Srbin. Najviše je voleo da kidiše na one koji su mu uživotu pomogli da se sa ubogog hercegovačkog kršadoseli u Beograd i u njemu obogati, pokazujući da muniko i ništa nije sveto. Zarad Miloševićevih potreba sepočetkom devedesetih ostrvio na Dobricu Ćosića, kojiga je kao političkog prognanika dugo pomagao i moral-no i finansijski, a kuma Vuka Draškovića je čak optužioda je narkoman.

O Šešeljevim ružnim osobinama psiholog BoraKuzmanović svojevremeno piše: „Šešelj ima prob-lematičan sistem moralnih vrednosti. On je najoštriji inajsuroviji bio prema ljudima koji su mu pomagali uživotu. Bilo bi logično da ga prati osećaj krivice, aliočigledno je da toga nema. Uzroke tome treba tražiti unjegovoj mladosti, kada je, često neopravdano, bio izla-gan policijskoj torturi. Tada je, verovatno, formiraostav – ’ljudi su zli, pa i ja moram da budem takav’.“

U proleće 1997. godine autor ovih redova je u raz-govoru sa Momčilom Đujićem saznao da čuveni PopĐujić nikada Šešelja nije promovisao u četničkogvojvodu i da o njemu rado govori samo kroz bes isočne psovke. Time je i potonja raspodela vojvodskihtitula obična farsa u koju je poverovao samo neukidomaći puk.

Šta se desilo sa najmlađim doktorom prava u soci-jalističkoj Jugoslaviji, verovatno će ostati tajna koju ćeŠešelj poneti u večna lovišta. Jer njegov put je u mla-dosti imao jasnu ideološku trasu. U svojoj knjizi„Osvajanje slobode“ (1988) Šešelj piše: „Odmalenasam vaspitavan u komunističkom duhu, kroz ukupanobrazovni sistem, omladinske radne akcije, parti-zanske marševe, ferijalna ljetovanja, dostupnu literatu-ru itd. Kao ubijeđeni komunista (u SK od 17. godine,op. aut.), marksista i lenjinista, bio sam aktivista

omladinske i partijske organizacije. Pisao sam u osnovi apolo-getske tekstove političko-teorijske i sociološke sadržine iobjavljivao ih u nizu jugoslovenskih listova i časopisa.“ Etokorena povremene burne ljubavi i razumevanja s bračnimparom Milošević! Uz svu četničku ikonografiju i paraderstvo,a nakon naprasnog izlaska iz Zeničkog zatvora u koji, ruku nasrce, ni po pravu ni po pravdi, nije dospeo na normalan način.Uostalom, kao što ni haško tamničenje nije išlo uobičajenimtokom. Šešelju apsane očito prijaju, što samo po sebi govori dačovek i nije baš „tačan“! Kako, inače, objasniti karakter osobekoja ne poznaje i ne priznaje građanski moral, nema osećaj zasramotu, koja mržnju deli kao bombone, ne libeći se da vređai preti?

Nikad se nije pokajao što je na studente i taksiste isukaopištolj, a mnogi novinari neće zaboraviti njegovo divljanje uproleće 2000, kad je na njih isukao jezičinu. „Ne mislite valj-da da ćete vi preživeti našu eventualnu likvidaciju“, poručio jetada novinarima nezavisnih medija lider radikala i pot-predsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj, optuživši ih i da susaučesnici u ubistvu Pavla Bulatovića.

Niko do tada od političara nije javno izgovorio toliko

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 21 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 9. maj 2018.

Elementarna nepogoda ili V.elikaKAKO SE I ZAŠTO VOJISLAV ŠEŠELJ VRATIO ULOZI OMILJENOG OPOZICIONARA?

Dr Vojislav Šešelj rođen je 1954. godine, u siromašnoj porodici, uSarajevu. Porodica je živela u sklopu stare železničke stanice jer jeNikola Šešelj bio kondukter u ŽTP-u Sarajevo, a majka je brinula oVojislavu i njegovoj sestri Dragici. Osnovnu školu završio je ueksperimentalnom odeljenju, posle čega upisuje gimnaziju.Završio je Pravni fakultet u Sarajevu, a na Pravnom fakultetu uBeogradu je doktorirao. Srbin, pravoslavac. Supruga Jadranka Šešelj, potomstvo: Nikola(1984), Aleksandar (1993), Mihailo (1996) i Vladimir (1998). Politička karijera: Savez komunista Jugoslavije (1971-1990); Srpskičetnički pokret (1990-1991); Srpski pokret obnove (1990); Srpski slo-bodarski pokret (1990); Srpska radikalna stranka (od 1991).Mandati: potpredsednik Vlade Republike Srbije 1998-2000.Predsednik opštine Zemun 1996-1998. Više od deset godina biran

je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i SkupštiniSRJ. Četiri puta je bio kandidat za predsednika Republike Srbije.Obavljao je dužnost potpredsednika. Od 24. februara 2003. godine nalazio se u pritvoruMeđunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu,gde mu se sudilo po optužbama za ubistva, nehumana dela, pro-gone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade nacivile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Pušten je naprivremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja 12.novembra 2014. godine, da bi 31. marta 2016. u prvostepenoj pre-sudi oslobođen svih optužbi.U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina, kao priz-nanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa uBanjaluci.

Foto

: e-s

tock

/Milo

š Ra

failo

vić

Biografija

otvorenih pretnji, teških reči i optužbi. Neko je njegovo skan-dalozno ponašanje pokušao da objasni panikom i strahom, našta je Šešelj rekao da se ničega ne plaši. „Što bih se ja plašio?“,upitao je novinare, „trebalo bi vi da se plašite jer radite za izda-jnička glasila.“ Nazvavši novinare nezavisnih medija ubicamasvog naroda i države, on je posebno obeležio Radio B292 idnevne listove „Blic“, „Danas“ i „Glas javnosti“. „Plaćeni steameričkim parama da uništavate svoju državu. Vi ste izdajnici.Vi ste najgori. Nema ništa gore od vas. Gori ste od bilo kakvihkriminalaca“, izjavio je Šešelj. Kad više nije imao teških reči,usledile su i uvrede: „Ne mislite valjda da ste vi novinari svetekrave“, upitao je Šešelj i dodao: „Ima krava među vama, aliniste svete.“

Mediji mu tek sad naklonjeni

Već iz ovog podsećanja jasno je zašto nikada nije imaonaklonost medija (sve do poslednjih meseci kad se namenskioglašava iz Vučićevih đubroida i TV gnezda). Nije mario zabojkot novinara, a dva su bila baš ozbiljna – u vreme kad ježestoko napadao Slobodana Miloševića i njegovu supruguanatemisali su ga državni mediji, a potom, skoro godinu dana,nije dobijao prostor ni na Studiju B.

Odnos s Miloševićima imao je uspone i padove. Bio je Slobin„omiljeni opozicionar“ sve dok se nije sudario s Mirom, naz-vavši je u jednom intervjuu na TV „Politika“ „vešticom iružnom ženom“, a Miloševića najvećim kriminlacem u zemlji.Ipak, i posle svega, u avgustu 2002, uoči predsedničkih izbora,Milošević je iz Sheveningena poslao poruku socijalistima iradikalima – sa Šešeljem do pobede! Direktivi se najvišeobradovao sam Šešelj, računajući da s tim haškim vetrom u leđamože stići ne samo do drugog kruga predsedničkih izbora većmožda i na presto, kog se nekoliko godina ranije, dok jeMilošević njime upravljao, odrekao u korist MilanaMilutinovića. Ali bio je to samo Slobin svilen gajtan s kojim ćemu se, omotanim oko vrata, Voja samovoljno pridružiti šest

meseci kasnije, ne uspevši na izborima, a uoči Đinđićevogubistva, čiju je likvidaciju prethodno najavio i prizvao.

Posle dolaska na vlast demokratskih snaga bilo je vrlo upadlji-vo to što se malo ko usuđivao da se suprotstavi Šešelju. OsimČanka i Čovića. Posebno je krajem 2002. prštao okršaj sa ovimdrugim, možda i zbog toga što ih je duboko povezivala nekadašn-ja bliskost s Miloševićem. Čarke između njih dvojice počele sukad je Šešelj prozvao Čovića kao koordinatora republičke vladeza Kosovo i Metohiju zbog serije neuspešnih poteza. Čović jeuzvratio bojevom municijom punjenom uvredama. Šešelj Čovićaoptužuje za šverc cigareta preko Kosova, da je mason, da većdugo sarađuje s mafijom... „Šešelj je samo klasični manipulantkoji želi da destabilizuje Srbiju“, reaguje Čović i nastavlja: „Jasnomu je da se mnogo stvari vezanih za njega sada otkriva, pa je ner-vozan.“ Osvrće se i na Šešeljevu biografiju od trenutka kad je uBeograd došao samo s kesom, optuživši ga za špijuniranje u koristHrvatske, saradnju sa Šeksom, Le Penom i Sadamom Huseinom.„Bilo bi dobro da me Čović tuži“, uzvratio je Šešelj. „I JovicaStanišić je najavio tužbu, ali je nikad nije podneo.“

I bi tako. Javno su raspredane teze i dokazi da Šešelj ima vrlopouzdane i odane ljude, pre svega u vojnoj, a potom i u civilnojobaveštajnoj službi. Naravno, Šešelj je kao elementarna nepogo-da netempirano iz svega crpeo političku promociju, vešto bazira-jući, godinama po istoj matrici, kampanju na tobožnjim udarimavlasti po pojedincu, provocirajući njihovu sujetu i savest teškimoptužbama, a istovremeno se štiteći u javnosti navodnimpripremama likvidacije koja mu se sprema. To je kod naivnih ineobaveštenih ljudi i te kako palilo, a Šešešlj je inteligentno spoz-nao da je među Srbima odavno izgrađen iščašen način sticanjapoverenja na principu pseudohrabrosti i žrtve – jedan protiv svih.Nije li Vučić baš sa te katedre uspešno usvojio i poneo sveglumačke trikove samožrtvovanja?!

Šešelj je znao da savršeno koristi vlast i kad u njoj nije učestvo-vao. Uz neverovatan osećaj samoodržanja i opstanka, uzgred jeostavljao dovoljno prostora za mešetarenje i destrukciju. Istorija igeneracije koje dolaze sigurno će znati da valjano izmere kolikuje nacionalnu štetu iza sebe ostavila elementarna nepogoda, poja-va zvana Šešelj.

3�Novi frontalni atak Vojislava Šešelja direktno kompromituje

Aleksandra Vučića i njegovu samohvalnu ulogu najvećeg regionalnog mirotvorca. I to je Šešelju dopušteno, bez posledica. Zašto? Beogradski glas, 9. maj 2018

Š.tetočina

U oktobru 2015, verovatno nečim nezadovoljan ili namer-an da napravi pritisak na Vučića, Šešelj je sastavio spisakpitanja za tadašnjeg premijera (koja mu nikad nije direkt-no postavio kako je pretio):1. Da li si se napokon uverio da su antisrpski nаsrtаji konstаntа

politike zаpаdnih silа i Evropske unije nа Bаlkаnu, dа nikаdаnećemo postаti držаvа člаnicа Evropske unije аko se neodreknemo Kosovа i Metohije, ne pogаzimo čаst i ponos i dokrаjа se ne ponizimo?

2. Jesi li svestаn dа ni potpuno otimаnje Kosovа i Metohije nećebiti krаj nаših mukа, jer predstoje zаpаdnjаčki nаsrtаji nаVojvodinu i Rаšku oblаst?

3. Štа će tvojа vlаdа rаditi sа stotinаmа hiljаdа izbeglicа, kаd sesve držаve Evropske unije ogrаde gustim nаmotаjimаbodljikаve žice, pа nаm još počnu vrаćаti i one koji su već prošlikroz Srbiju?

4. Jesi li se nаpokon uverio dа je Srpskа rаdikаlnа strаnkа uvekvodilа isprаvnu politiku premа zаpаdnim silаmа i Evropskojuniji, kаo i dа je vrlo uspešno predviđаlа svа egzistencijаlnаiskušenjа kojа su nаs čekаlа? Nije vаs nаprednjаke Zаpаd u prvovreme srdаčno obgrlio zаto što ste lepi i pаmetni, negorаčunаjući dа mu možete bаr krаtkotrаjno biti korisni. Dа li vаmje istekаo rok trаjаnjа?

5. Amerikаnci su iz petnih žilа insistirаli dа se veliki broj srpskihtenkovа, oklopnih vozilа, аrtiljerije i druge rаtne tehnike pretopiu Smederevu. Kаko ćete sаdа ti i tvojа vlаdа reаgovаti nа vestdа ti isti Amerikаnci ogromnu količinu rаketnog nаoružаnjа pok-lаnjаju Hrvаtskoj, pа čаk i bаlističke rаkete dometа 300 km? Dаli si shvаtio dа nаm je jedini spаs ulаzаk u člаnstvo ODKB, novog

vojnog pаktа koji predvodi Rusijа?6. Je li ti sаdа jаsno dа Srbijа i srpski nаrod nemаju štа dа trаže uEvropskoj uniji, jer su tаmo koncentrisаni svi nаši trаdicionаlnineprijаtelji, jer nаs tа unijа ponižаvа, nipodаštаvа i otimа i onomаlo preostаlih resursа? 7. Zаšto još nisi obelodаnio zvаnične podаtke o kаtаstrofаlno štet-nom ugovoru koji su Boris Tаdić, Mlаđаn Dinkić i njihovi mаfijаškipаjtosi zаključili sа „Fijаtom“, а čije su posledice fаtаlno ugrozileekonomsku moć zemlje?8. Zаšto vlаdа kojoj predsedаvаš ne utvrdi vlаsničku strukturukompаnije „Politikа“ i kompаnije „Novosti“, već prepuštа dа semešetаri sа nаjuglednijim srpskim dnevnim listom i prvim večern-jim listom?9. Zаšto držаvа ne interveniše i ne prinudi poslovne bаnke dаsvedu nа evropski prosek kаmаte nа ogromnа kreditnа zаduženjаnаših grаđаnа, kojа su ih dovelа u dužničko ropstvo i ugrozilа imelementаrnu egzistenciju?10. Zаšto tvojа vlаdа ponovo ne uspostаvi cаrine zа robu izEvropske unije kаko bi zаštitilа domаću proizvodnju?11. Zаšto ne ukinete skoro dvestа sаsvim nepotrebnih аgencijа i neprestаnete sа finаnsirаnjem tаkozvаnih nevlаdinih orgаnizаcijа, аtаj novаc upotrebite zа povećаnje penzijа, kаko bi se povećаlаkupovnа moć nаjsiromаšnijih društvenih slojevа? Pre preuzimаnjаvlаsti tvrdio si dа ti ne pаdа nа pаmet dа smаnjuješ plаte i penzije,аli si odmаh potom to urаdio po nаlogu MMF-а. Zаšto?12. Srpskа jаvnost je nаčisto s mišljenjem dа su sаzreli svi uslovi zаvаnredne pаrlаmentаrne izbore. Zаšto oklevаš? Zаšto odmаh nestvoriš uslove zа održаvаnje tih izborа do krаjа godine, zаjedno sаlokаlnim i pokrаjinskim?

13. Kаkvа je to borbа protiv kriminаlа i korupcije, аko se u prvomredu ne procesuirаju brojni ministri dosmаnlijskog, аli i mnogiiz nаprednjаčkog režima?

14. Tomislаv Nikolić je u jаvnosti često isticаo dа je tvoj političkiotаc. Dа li ti prijа činjenicа dа ti je politički otаc tаkvа ljudskа,morаlnа, intelektuаlnа i političkа gromаdа poput TomislаvаNikolićа?

15. Tomislаv Nikolić je u jаvnosti tvrdio dа sаm preko tebe iz Hаgаnаručio neko ubistvo u Srbiji. Dа li je to istinа? Ako nije, zаštoodmаh nisi jаvno demаntovаo Nikolićevu izjаvu?

16. Da li će tvojа vlаdа i Srpskа nаprednа strаnkа tolerisаti svekriminаlne аfere predsednikа Republike Tomislаvа Nikolićа,umesto dа gа jаvno osudite i pokrenete inicijаtivu zа njegovusmenu? Dа li je krаjnje ponižаvаjuće zа Srbiju dа joj predsednikbude čovek koji je stekаo fаkultetsku diplomu, а dа nijedаnispit nije položio?

17. Čvrsto si obećаo dа ćeš ukinuti TV pretplаtu, а sаdа je ponovovrаćаš. Zаšto ne održiš obećаnje, ne ukineš TV pretplаtu i nepustiš RTS dа se snаlаzi nа tržištu kаo i sve ostаle televizije?

18. Tvoj sin, а moje kumče, Dаnilo Vučić u decembru nаvršаvа 18godinа i postаje punoletаn. Dаnilo je odlučio dа togа dаnаsvečаno potpiše pristupnicu i postаne člаn Srpske rаdikаlnestrаnke. Kаko ćeš ti reаgovаti nа tаkvu njegovu odluku?

19. Zаšto si nаkon pobede nаd Demokrаtskom strаnkom i njenimsаtelitimа u svoju strаnku primio njihove nаjkompromitovаnijekаdrove?

20. Već punih 11 meseci te neprekidno pozivаm nа TV duel u direk-tnom prenosu, nа nekoj od televizijа sа nаcionаlnom frekven-cijom. Kаdа ćeš to prihvаtiti?

U merenju uloge kontroverznog političkog epizodiste svakako će senaći i spisak pitanja koja je Šešelj ostavio bez odgovora uoči odlaskau Hag i na koja verovatno nikad neće ni odgovoriti. 1. Zašto nije ostvario koncept Velike Srbije?2. Zašto, dok je bio u vlasti, nije ispunio programske ideje radikala:

privatizacija, suzbijanje kriminala, ukidanje autonomija u Srbiji?3. Zašto Dejtonski sporazum nije „izmenio diplomatskim putem“ kao

što je obećao?4. Kako to da je od osam godina robije odležao samo 22 meseca?5. Zašto se na predsedničkim izborima 1997. povukao u korist

Milutinovića?6. Da li je nekoliko dana pre otmice u Štrpcima boravio u Višegradu i

da li se smatra odgovornim za taj zločin?7. Da li je i dalje član Hrvatskog sociološkog društva?8. Da li su ga početkom 1988. godine, u porti manastira Ljubostinja,

Vuk Drašković, Milan Komnenić i Danko Popović zaista učili kakose krsti po pravoslavnom obredu?

9. Da li je leta 1990. usred Knez Mihailove pred zgranutimBeograđanima otkopčavao šlic?

10. Da li je sačuvao bejzbol palice kojima je u julu 1990. u

Studentskom gradu pretukao članove svoje stranke NedeljkaAščerića i Vlatka Mrkajića?

11. Da li mu je oduzet pištolj kojim je 1992. pretio studentima i taksistima?12. Da li zna kako je i zašto naprasno umro njemu vrlo odani Vojin

Vuletić u jesen 1992?13. Kako se spasao iz ruku ustaških paravojnih jedinica u leto 1991?14. Zašto kao aktivan učesnik rata nikad nije pokušao da od Hrvata

oslobodi rodno mesto svog oca, nedaleko od Trebinja?15. Da li se kao četnički vojvoda i ravnogorac ikad odrekao svog pred-

loga Ustava Jugoslavije iz 1988: „Jugoslavija je federativna državarepublikanskog oblika, demokratskog političkog sistema i socijal-ističkog društvenog uređenja“?

16. Ko je osujetio njegov predlog da se ruši Hidroelektrana Đerdap?17. Po čijem nalogu je pomogao da se sahrani plan Z-4, koji je Srbima

u Hrvatskoj garantovao ogromnu autonomiju?18. Dokle je stigla izrada Teslinog tajnog oružja?19. Ima li još zaostalih Kozaka koje je kao pomoć Srbima poslao Žiri-

novski?20. Zašto posmrtne ostatke Josipa Broza nikad nije otpremio

za Kumrovec?

Pitanja bez odgovora

4 DRUŠTVOBeogradski glas, 9. maj 2018

RAZGOVOR: MIROSLAV RADMAN, MOLEKULARNI BIOLOG, NAUČNIK SVETSKOG GLASA

Naši unuci će živetiRazgovarao: Milan Bečejić

Miroslav Radman, Dalmatinac sa Šolte, Splićanin,od oca ribara i majke kućanice, francuskiakademik, naučnik svetskog glasa, molekularni

biolog čija su otkrića ušla u udžbenike širom sveta, dva putakandidovan za Nobelovu nagradu… svakoga dana neu-morno radi na produžetku ljudskog veka. Sanja da jednom iznjegovih epruveta izađe eliksir mladosti koji bi nas, možda,poveo i ka besmrtnosti... Ekskluzivno za „Beogradski glas“govori o svom poimanju nauke koje se suprotstavlja teoloz-ima, farmaceutskoj industriji, pesimistima... I o tome da suza duži život čoveka ključni proteini a ne DNK.

Naučna istraživanja dugovečnosti više nisu samo pustaljudska želja. Dokle je danas stigla nauka?

Postoje danas dva pravca, dve škole koje se bave ojača-vanjem, da ne kažem poboljšavanjem ljudskog organizma.Jedna je popularna, transhumanistička iz Kalifornije, kojapolazi od toga da je ljudski organizam jedna biohemijskamašinerija. Onda bi se pomoću elektronike, informatike,minijaturizacije, nanotehnologije na naš organizam moglenadograđivati nekakve funkcionalne jedinice i time ojačatiili poboljšati funkcioniranje organizma, i elementarnofiziološko i mentalno. Druga je ova kojoj ja pripadam i kojapolazi od teze da je mogućnost odsustva starenja već ugrađe-na u žive sisteme. Dokaz toga je što matične ćelije imajupraktično beskrajan život, a ćelije nekih tumora, pa i matičnećelije mogu se delit beskonačno. One ne stare, za razliku oddiferenciranih ćelija kože, jetre... One će se podeliti otprilike50, 60 puta i prestaće, da bi ušle u fazu koja se zove senes-encija, što znači starenje, ali ne smrt. To su sad ćelije koje sužive, metaboliziraju, funkcionišu, ali ne mogu se više deliti.

Koji je vaš pogled?U ljudskoj populaciji, srećom, jer nismo klonovi nego smo

različiti, postoji raznovrsnost među individuama. Zna se, iz epi-demiologije, da postoji rezistencija na svaku bolest – sidu,tuberkulozu, rak... I pitanje je šta bi bilo kad bismo uzeli tekomadiće od gena. Među australijskim prostitutkama samojedna nije umrla od side, nije imala mutaciju u proteinu u recep-toru za koji se veže virus. Dakle, sa tom mutacijom se ne moževezati, on se nađe u krvi, ali ne može ništa uraditi. Praktično,DNK nosi rezistenciju na sve te bolesti, kad bismo ga ugradiliu genom jedne jedine osobe, ta osoba bi postala dete čovečanst-va, a ne samo jedne mame i jednog tate, nego bi imala prirodneresurse čovečanstva. Lepo zvuči: „ja sam dete čovečanstva iimam tu prednost što se neću razbolet ni od jedne bolesti kojaubija ljude“. Koliko bi dugo živela ta osoba, ja ne znam.Minimum 120 godina, s obzirom na to da je Žana Kalman, najs-tarija i najbolje dokumentovana osoba, živela 122 godine. Onaje, na primer, pušila 100 godina i nije umrla od raka.

Koliko sam čovek može uticati na to?Pitanje je koliko možemo stimulisati ili nadgledati

vlastite biološke procese i molekule i intervenisati da senajslabije tačke, da se najslabije karike u lancu životasvakog od nas identifikuju i ciljano zaštite, tako da seurođena predispozicija na bolest, na dijabetes na primer,koriguje, da se deluje na uzrok tako da se ne moramo bav-iti komplikacijom kad se već bolest pojavi. Naš organizam

je komplikovan, pa su i oštećenja organizmakoje zovemo bolesti komplikovana, jer kodmene će puknuti na jednom mestu, kod vas,puno kasnije, na drugom.

Vaša knjiga „Nadići naša biološkaograničenja“ bila je bestseler u Francuskojpre nekoliko godina. Šta je revolucionarnou ovom naučnom izazovu: zaustavljanjestarenja ili podmlađivanje?

Dakle, sa onu stranu naših biološkihograničenja osnovno je pitanje: možemo li mikonačno reći da smo nešto novo u živom svetupo tome što više nismo robovi vlastitih gena?Ali u smislu upotrebe onih bioloških resursakoji postoje u čovečanstvu. Kao sa autom,dijagnosticira se da ovom ne radi dobro karbu-rator, da onom nije u redu struja, gleda se ciljanozaštititi i poboljšati funkcionalnost procesa. Jasam u tome ostao veoma nerevolucionaran,ostao sam biolog s uverenjem da je mogućeusporiti, možda i zaustavit starenje. Čak mislimda bi se, sa malim greškama u količini, lakšeušlo u podmlađivanje nego održao nivo starostikonstantnim, da bismo to ili promašili ili bismoušli u začarani krug, circulus vitiosus – svegore, i gore, i gore. Krivulja smrtnosti i bolestise množi, ide eksponencijalno i proces je kaolavina, kad počne, ubrzano je sve gore i gore. Itaj mehanizam možemo razumeti, ali isto takose očekuje da kad bismo mogli interferirati satom lavinom i zaustavit tu progresiju lošihvesti, da bi circulus vitiosus postao vertuosus,da bi postao krug vrline, da bi se stvaripoboljšavale takođe eksponencijalno.

Na čemu bazirate takvo uverenje?Ima razloga. Nedavno je dokazano da miš,

koji je sisar i ima 95 odsto gena kao i čovek,može se podmladiti za jednu do dve nedelje i topo svim kriterijumima. Dakle, nije prodavanje magle da jemoguće podmlađivanje, ne samo da je moguće nego je realnokod miša, kod jednog sisara je pokazano. U tom eksperimentukoji je jednostavan (parabioza) poveže se krvotok mladog mišai starog – koji su genetski identični, što je važno radi imunite-ta – razrediće se krv jednog u drugom i praktično će ista krvpomešana cirkulisati, što dovodi do podmlađivanja starogmiša. Dakle, nakon toga projekt podmlađivanja postaje jedankredibilni naučni projekt.

Život zavisi od proteina

Koliko je bio u svetu nauke šok ili iznenađenje kad steutvrdili da u procesu starenja nije presudan DNK već pro-teini. U kojoj je to meri bilo iznenađenje na naučnoj sceni?

Nije bilo iznenađenje kod kolega biologa. Geni su postalistrašno popularni, a kad kažete proteini, belančevine, ljudiodmah pomisle na kuvano jaje, što je u redu. Međutim, izne-nađenje je bilo to da se svi životni procesi vrše proteinima.Dakle, proteini su radni molekuli, egzekutivni i kad bi bili sta-bilni i kad bi se prenosili na sledeću generaciju direktno, ondanama ne bi trebali geni. Geni su tu kao arhitekt, kao matricaza obnavljanje proteina. Nažalost, proteini su krhki molekuli,oni su efikasni radni molekuli, biokatalizatori koji čitavu bio-hemiju organizma stvaraju i kontrolišu. Uključujući i čitanjeDNK. Na primer, ako uništite proteine u jednoj ćeliji, onda će

i najbolji DNK na svetu ostati nepročitana knjiga. Ništa seneće dogoditi. Ako, međutim, maknete DNK iz ćelije, kao uprocesu kloniranja životinja, što je sad rutina, uzmete celo jez-gro iz ćelije i ona neko vreme ostane bez kompletnog jezgra,bez ijednog gena i hromozoma, pa jezgro iz neke druge ćelijeprebacite mikropipetom – ova nastavi da živi jer su se funkci-je ćelije i dalje nastavile budući da su proteini tu. Opadanjebioloških funkcija, starenje, nose proteini i nije nužno da seprotein ošteti na nivou svog gena tako da gen delegira sintezulošeg ili nefunkcionalnog proteina. Starenje je zapravo koroz-ija biološkog materijala koja se događa kao i smrtnost ibolesti, množi se količina oštećenog proteina kako starimo.Struktura proteina koji vrši sve životne funkcije vrlo je krhka.Ima oko milion verzija proteina, a samo 23.000 gena koji semogu čitati sa različitih mesta, mogu se malo i prespajati. Nakraju krajeva, od 23.000 gena dobijemo oko 100.000 različi-tih proteina, ali onda dolazi do hemijskog procesa modifikaci-je. Tih proteina s promenjenim svojstvima ima oko milionvrsta, i tih milion vrsta proteina je dovoljno da stvori naš život.

Ima li u traganju za dugovečnošću kontradikcije,koliko bi se zapravo ova prenatrpanost Zemljine kugletim produženjem života dodatno iskomplikovala? Da livas čini malo pesimističnim?

To pitanje je očito važno ljudima jer brinu za budućnost.Odgovoriću slojevito. Najpre, mislim da nije fer da mi unapred

�Sve manje imamo vremena da senavikavamo na sve učestalije promene u načinu života

Iz Pariza u provincijuDakle, čovek je mlad sve dok sme ponovo da počne, bilo šta.Jeste. Kad sam pošao u penziju u Parizu i bio nominovan za emeritusa, dakle, s

pravom na sekretaricu, ljude koji bi radili za mene, da radim što hoću, i za pare,nisam hteo ostati na terenu gde su moji đaci koji su doktorirali kod mene, negosam odlučio da odem u Split, u tu naučnu provinciju po mnogo čemu, i počnemnovu karijeru. Na jednu, tri ili deset godina, to me sad ne zanima.

5Beogradski glas, 9. maj 2018

�Od 1960. u mnogim zapadnim zemljama smrtnost dece je minimalna, pa i kod nas, tako da se tim istim ritmom u prethodnih 150 godina život produžavao tri meseca svake godine, šest sati svaki dan, a mi pojma nemamo zašto

brinemo i želimo rešiti probleme svoje dece, unuka i praunuka.To bi značilo da smatramo da su kreteni i da oni neće to znati.To se nije ni nama dogodilo. Kako da mi bude žao mogpraunuka, koji će imati problem zbog posledice toga što ću jaživeti zdravo 120 godina i sa 100 godina biti super iskusnimajstor nekog svog zanata, vrlo biološki mlad stogodišnjak?Može mu samo zavideti na efikasnosti i majstorstvu onog štoće uraditi. Zašto sad o tome brinuti, čemu služi medicina?Medicina je borba protiv prirodne smrti i svi smatramo da jeona pozitivna zbog toga što svi zamišljamo kako ćemo mi, ilinaš brat ili sestra, dete, biti bolesni i kako će biti divno da se neumre. Otkud sad želja da umremo?! Zašto se sad zaustaviti?

Pa, dobro, smrtnost se smanjila.Od 1960. u mnogim zapadnim zemljama smrtnost dece je

minimalna, pa i kod nas, tako da se tim istim ritmom uprethodnih 150 godina život produžavao tri meseca svakegodine, šest sati svaki dan, a mi pojma nemamo zašto.Verovatno zbog higijene, što više možemo spavati, nekihlekova, količine i kvalilteta hrane... Ljudski potencijal je i pre150 godina bio isti kao i sad, nismo se mi genetski promenili,ali se realizovao sa svega 40 godina prosečnog života. Sad serealizuje u toj istoj Francuskoj sa 82-83godine kod dama, 85-86 kod Japanki. Ajmopitati te žene: „drage moje dame, da li bistevolele da udvostručite život, ili da kao i vašepraprababe u 19. veku živite samo 40 godi-na?“. Verujem da bi odgovorile „ne, ne hvalalepo“. Otkud se sad predviđa da će, kad dođehipotetski produženiji život na 160 godina,žene, te koje žive 160 godina, reći – a ne, mibismo radije, kao i one 2010. godine, živelesamo 80 godina. Ne vidim tu logiku. Drugo,ispostavilo se da je edukacija najbolje i najsigurnije kontra-ceptivno sredstvo. Korelacija je direktna, linearna izmeđunivoa školovanja i broja dece.

Gde prestaje darvinistička a gde počinje kulturnaevolucija?

Ko god umre pre nego što se razmnoži – nema ga, ovo ječisti darvinizam. Sad kad je evolucija ljudskog društva sveviše i više progresivna, zavisi o kulturnoj evoluciji neu-poredivo više nego o biološkoj. Ko se nada mutaciji kojaće povećati volumen mozga za dva puta? Da li je krivuljapreživljenja ili životnog veka adaptirana na sadašnjojevoluciji koja nije darvinistička nego kulturna? Sad kadbih mogao bit najproduktivniji, imam sve što mi treba.Nalazim da postoji konflikt interesa između biološke i kul-turne evolucije. Kaže se: „kad star, mudar čovek umre, kaoda je biblioteka umrla“. Znaju ljudi šta bi bilo da je Teslamogao živeti 150 godina. Od kad je kulturna evolucijazavladala ljudskom evolucijom, pitanje je da li je našasadašnja dugovečnost optimalno adaptirana kulturnojevoluciji. Ja mislim da nije.

Ovim smelim naučnim idejama vi ćete žestoko naljuti-ti teologe.

Verovatno, verovatno...

Kako uopšte u ovom hrišćanskom svetu gledaju navaše smele naučne iskorake i da li se vi osećate u takvomsvetu lagodno?

Retko imam priliku razgovarati sa pametnim ljudima koji suateisti ili agnostici ili sa ovima iz crkvenog establišmenta. Kadsam bio student, imao sam prilike razgovarati sa TomislavomBunićem, on je bio tada u Hrvatskoj teolog nad teolozima istrašno pametan čovek. Za njega bi bila uvreda da ne mogupričati sa njim slobodno o mislima koje mi dolaze. Na krajukrajeva, i ja sam onda produkt Božji i ja se vodim moralnim,elementarnim maksimama koje su mi najvažnije u životu – dane činim zlo i da ne nanosim bol drugima. I ja sam deo tog živ-ota, onda sam i ja stvoren Bogom, i kako ja ne bih imao prilikui zašto mi on nije zabranio, već genetski, da razmišljam naodređeni način, nego mi je dao da razmišljam prilično slobod-no i to razumno, kao ribari i seljaci sa kojima sam počeo svojživot. I to oni razumni, jer nerazumni ribari su se utopili, ner-azumni seljaci su umrli od gladi, i oni i njihova familija.

Produžetak života je moguć

Zašto se teolozi onda drže dogme ako je nauštrbzdravlja?

Sećam se prve transplantacije srca, kad je to srce nazvanoveštačko, za razliku od prirodnog. To implicira da naš mozaknije prirodni organ, znači produkt mojih bubrega, urin, jesteprirodan, a produkt mog razmišljanja nije prirodan. Pa nek mito neko objasni. I zašto bi Bog dao ljudima taj organ koji ćeradit protiv njega? Ja sam tu seljak, meni treba neko da objasnio čemu se radi. Mislim da se radi samo o navikavanju na sve, jer

sve manje imamo vremena da se navikavamo na sve učestalijepromene u načinu života. Davno smo počeli koristiti mehaničke,elektronske, optičke proteze i, na kraju, hemijske proteze, takoz-vane lekove. Niko nije glasao protiv, i sad odjednom glasat pro-tiv napretka... Radim na tome da se eliminišu standardni lekovi,barem 98 odsto njih prave više štete nego koristi, vrlo čestonikakvu korist. Ne leče bolesti starenja, odnosno degenerativnebolesti, nema nijednog leka koji će efektno i redovno da izlečini rak ni kardiovaskularnu bolest. Zbog čega bi, dakle, to bilošokantno, to mi neko treba objasniti, ne razumem, medicina jeveć po definiciji borba protiv prirodne smrti. Ili ćemo odlučit danema borbe protiv prirodne smrti, da je to tako Bog hteo. Kakoto sad, kad je Bog ubijao u 19. veku većinu ljudi ne od raka negotuberkulozom, da je otkriće antibiotika ili higijene protiv Boga,jer ne umiru milioni i milioni ljudi svake godine od tuberkuloze?

Očito ja da ćete osim sa teolozima da zaratite i sa far-maceutima.

Tako je, s njima bih svakako! Mislim da je humanistički imoralno da se dođe do stanja zdravlja koje bi prekinulo kupov-inu lekova koji deluju na simptome i koji ne leče, i od kojih

možda većina ima više štete no efekta. To govorim iziskustva, jer sam ipak bio profesor vanredne klase nanajboljem medicinskom fakultetu u Parizu, i zbog toga štotreba hraniti farmaceutsku industriju, jer se ona više brineza svoje zdravlje nego za zdravlje ljudi. Urednica naju-glednijeg medicinskog časopisa „New in GeneralMedicine“ dala je ostavku zbog pritisaka lobija. Mislim dabi bilo moralno da se rešimo tih lekova i fakat moždapostanemo neprijatelji ove industrije, ali nadam se i dapostanemo prijatelji buduće farmaceutske industrije.

Mislite na industriju koja bi se bavila produžetkomživota?

Prvo, trebalo bi shvatiti bazičnu hemiju starenja, da tonije ništa drugo nego korozija biološkog materijala, koroz-ija molekula, prvenstveno proteina, čime se uništava njiho-va funkcija. Duži život nije samo san, imamo viziju kakozaštititi te najfragilnije molekule proteina, i to samo nekih200 molekula koji su specifični flasteri. To će se dizajniratiod nekoliko amino-kiselina, a ti molekularni flasteri ćejednako koštati, međutim, oni će istovremeno služiti pre-venciji, sprečavanju bolesti kao što je vakcinisanje protivvirusnih bolesti. Čoveku će konstatovati određenu slabost,zbog koje će sa 50 godina možda biti bolestan od bubrega,i gde se zna tačno uzrok određene predispozicije, ali akouzmem molekul koji će tu moju predispoziciju sprečiti ionaj fragilni molekul napraviti robusnim, to će biti finan-sijski san nove farmaceutske industrije. Iako mi to nije biocilj kao naučniku, ali moram razmišljati i o tome, čitavaljudska populacija će biti potencijalni klijent za kupovanjetih molekula, samo treba da budu jednake cene, da budupristupačne i da ne dolazi do razlike ko će moći da platidug život, a ko ne.

Govorite o tim stvarima sa puno ličnog ubeđen-ja, pa liči na najavu i obećanje. Da li ste ikadrazmišljali o tome da je sve to malo i pretenciozno,možda naučno drsko.

Iskreno, kad ne bih mogao opravdano anticipirati,ne bih se sa 74 godine time bavio ako mogu komot-no i fino sa mojom francuskom penzijom živeti namoru. Osećam skoro neku misiju da sve dokažem ida idem do kraja, jer do toga će doći, sa mnom ilinekim drugim. Da Tesla nije obavio svoj posao,

neki drugi Tesla bi se pojavio za dvadeset, trideset, pedesetgodina... Da Mocart nije postojao, ne bi bilo Mocartovemuzike. Aplikacije znanja dođu kad-tad, dakle, nemarazloga da to ne budem ja, budući da sam od početkanekako bio tu. Pitate me nešto intimno, a ja ću odgovoritimalo filozofski. Zašto ljudi rade ovo što rade? Ili, radimoli da bismo platili struju, vodu, stanarine, ili ima neštododatno? Mislim da ima nešto dodatno. Nije stvarni cilj niNobelova nagrada, ni milijardu dolara, ni, svakako, moć, aodbijao sam ponude za direktora nekakvih velikih institu-ta. Meni je cilj da, dok sam živ, osećam život, da pobuđu-jem emocije kod mene samog. Pobuđivanje emocija jenajbolji dokaz da ste živi, kad ste već živi, morate i znatida ste živi, mora se živeti. Patnja nije najugodniji način dase dokazuje da ste još uvek živi jer patite. A slušati muziku,ne znam, orgazam, ostvariti neki san jeste pobuđivanjeemocija. Mislim da je Majka Tereza radila to da bi se dobroosećala. Moje emocije su uvek bile vezane za avanturu,reskiram kao alpinista koji drži svoj život na četiri prsta,pet prstiju, nekad tri. Zašto on to radi a može izgubitiživot? Ako može izgubiti život, znači da ga ima. I ja se naneki način samouzbuđujem u ovoj avanturi.

duže od jednog veka

Srpski zetSvetski naučnik, stanovnik planete, Splićanin,

Hrvat je i srpski zet koji često i rado boravi uBeogradu.

Supruga Danica mi je iz Beograda. Pre nekoliko godina sam u Beogradu održao četiri

predavanja. Mnogo volim dinamiku Beograda.

�Farmaceutska industrija seviše brine za svoje zdravljenego za zdravlje ljudi

Ljubavni život bakterija Radman je uspeo da uslika bakterije dok vode ljubav!Takozvani bakterijski seks poznat je u nauci već pedesetak god-ina. Zna se da bakterije menjaju gene. To je deo njihove sposob-nosti preživljavanja i otpornosti. Sada smo sve to vizuelizovali umikroskopu, sa živim ćelijama. Možemo, u direktnom prenosu,da vidimo i te promene u genima. Možemo da vidimo sve ono očemu je Darvin sanjao, odnosno mehanizme genetske varijacijezbog kojih smo svi mi, u okviru jedne vrste, različiti. To prvi putu našoj laboratoriji može da se vidi.

Razgovarao: Branislav Krivokapić

Sve dok slušate MMF i Svetsku banku, vašasituacija će biti sve gora. Vi imate odličneekonomiste, ljudski kapital Srbije uvek je

bio na visini. Zašto onda dajete ekonomiju u rukeljudima koji niti razumeju niti žele da razumejukulturne i druge razlike od jednog do drugog kli-jenta? I koji više vole dobre rezultate sada, tako daoni mogu da se promovišu, nego stabilnubudućnost za klijenta. Ja ne bih žrtvovaobudućnost svoje zemlje za 30 srebrnjaka – zajmovei pomoć, jer dok sam rastao u Beogradu, ljudi suverovali u izreku – u se i u svoje kljuse, kaže za„Beogradski glas“ Svetozar Stiv Pejović, profesoremeritus A&M univerziteta u Dalasu, Teksas.

Poznat kao kritičar komunizma i socijalizma,pristalica Regana i žestoki protivnik Obame, StivPejović i Evropsku uniju doživljava kao „reinkar-naciju Varšavskog pakta sa ljudskim likom“. A otome kako gleda na činjenicu da je cilj zvaničneSrbije pristupanje EU, a istovremeno aktuelno srp-sko rukovodstvo veoma računa na dobre odnose saKinom i Rusijom, kaže:

„Političari menjaju svoje pozicije lakše nego štoje Za Za Gabor menjala muževe. Vaša orijentacijaprema Rusiji ima koren u narodu, ali je, po mommišljenju, vrlo štetna za budućnost Srbije. Ako suCrna Gora i Bugarska mogle da se otrgnu odruskog uticaja, zašto ne možete i vi? Sa sve jačim vezama Poljske,Mađarske, Češke i Slovačke sa Zapadom, pokušaj vaše vlade da igra nadve stolice, gde je ruska stolica čvršća, može imati visoku cenu za mladegeneracije.“

Briselska birokratija ukida slobode

U bogatoj diplomatskoj aktivnosti srpski predsednik se najčešćesastaje sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, sa kojom je,kako kaže, veoma blizak, pa joj se žali kako od briga ne može daspava, a nedavno je izjavio i da „Srbija bez Nemačke ne može“.Kako vi gledate na toliku prisnost dva lidera?

Tridesetih godina prošlog veka, tadašnji predsednik vlade MilanStojadinović shvatio je da dobri odnosi sa Nemačkom daju šansuJugoslaviji da ostane van rata. I odmah su ga levičari napali što tražidruštvo sa Hitlerom. A Englezi nikada nisu napali Čerčila što je tražiosavez sa Staljinom. I Čerčil je uspeo, a Stojadinović je najuren nesamo sa položaja nego i iz zemlje. A vi ste dobili – „bolje grob negorob“ – i krvavu revoluciju. Ja mislim da se istorija ponavlja. Verujemda je Merkelova rekla, kao što je uobičajeno u politici, da su dobri pri-jatelji. Isto tako sam siguran da je to zaboravila već istog dana.Međutim, ja verujem da je na duge staze jako prijateljstvo izmeđuNemačke i Srbije dobro za političku stabilnost i ekonomski razvojvaše zemlje.

Poznati ste kao veliki kritičar Evropske unije, posebno briselskebirokratije. Na izvestan način predvideli ste i Bregzit. Kako procen-jujete budućnost EU bez Velike Britanije?

Britanci su jednostavno odbili da prenesu deo suvereniteta na birokrati-ju u Briselu. Ta odluka je u skladu sa britanskom tradicijommetodološkog individualizma. Oni su shvatili da više birokratije značimanje individualnih sloboda. Jedan engleski ekonomista okarakterisao jeEU kao organizaciju hegelovskih pretenzija i sovjetskih proporcija.Regulacije koje briselska birokratija izmišlja najbolji su primer dabudućnost za EU znači sve manje slobodnog tržišta. Na primer, Evropskakomisija je 2008. odredila carinu na uvoz sveća iz Kine od 66 odsto.Rezultat te mere jeste preraspodela prihoda od potrošača sveća u koristdomaćih proizvođača. Neverovatno, ali istinito, pre mnogo godina Briselje doneo regulaciju po kojoj farmeri ne mogu da hrane svinje ostacimahrane sa njihovih stolova. Osim što je apsurdna, ovakva regulativa, zakoju sam čuo da je u međuvremenu ukinuta, pokazuje pravo lice birokrati-je: ona zna bolje šta je dobro za druge.

Svojevremeno ste izjavili da je rešenje za krizu u Americi da seObama istera iz Bele kuće. Kako danas gledate na AmerikuDonalda Trampa? Koliko je Trampova, najblaže rečeno, neuobiča-jena retorika uticala na odnose snaga u svetu?

Postoji izreka u Americi da, zahvaljujući meteorolozima, ekonomskeprognoze nisu najgore. Međutim, ja sam imao malo sreće u oceni poli-

tičke situacije u Americi. Osam godinaObaminog socijalizma dovelo je Trampa u Belukuću, dalo je republikancima većinu u oba domaKongresa i, po prvi put u poslednjih 50 godina,ogromnu većinu u lokalnim upravama. Taj total-ni poraz demokrata posledica je Obamineekonomske politike.

Pošto je u trci za republikanskog kandidataporazio devet iskusnih političara, Tramp je u

6 EKONOMIJABeogradski glas, 9. maj 2018

�Političari menjaju svoje pozicije lakše nego što je Za ZaGabor menjala muževe

Dobra vest

Najcitiraniji ekonomista čije se prezime završava na „ić“Svetozar Stiv Pejović rođen je 1931. u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu, a doktoratekonomskih nauka stekao je 1963. na Univerzitetu Džordžtaun. Predavao je na više američkih univerzite-ta, a svetska ekonomska struka odala mu je priznanje uključivanjem njegovog imena na listu hiljadu naj-važnijih svetskih ekonomista u periodu od 1700. do 1996. (knjiga „Ko je ko u ekonomiji“, 1998) naosnovu kriterijuma citiranosti u dve stotine vodećih ekonomskih naučnih časopisa. Naime, Svetozar StivPejović je najcitiraniji svetski ekonomista čije se prezime završava na „ić“.

Žrtvujete budućnost zbog šake srebrnjaka

Loša vestReciklaža

se ne isplati

Reciklerima opasnog otpada uSrbiji isplaćeno je 75 odsto odukupno ostvarenih podstica-

jnih sredstava za 2017, a nisu naplaće-na ni sva potraživanja iz 2016. u visiniod 950 miliona dinara, izjavio jeNikola Egić iz Udruženja recikleraSrbije. Sadašnji sistem finansiranjaprocesa upravljanja otpadom u Srbijinije održiv, rekao je Ergić ističući da ćerecikleri za sav otpad koji sada pre-rađuju i za čiji izvoz avansno plaćajufinansijsku nadoknadu ostvariti tek izbudžeta 2019, dok obrtna novčanasredstva radi dnevne likvidnosti tokomgodine uzimaju od poslovnih banaka,pa se tako ispostavlja da najveću koristod eko-taksa imaju banke.

U 2017. od naplate ekološkihtaksa u republički budžet slilo se10,8 milijardi dinara, dok je za tret-man opasnog otpada isplaćenosamo 2,19 milijardi dinara. SekretarMinistarstva zaštite životne sredineBranislav Atanasković izjavio je daje od Ministarstva finansija dobije-na samo polovina novca koja jenaplaćena od ekoloških taksa. Ukoje svrhe će biti utrošena drugapolovina, nije poznato.

Jeftinijidozvoljeni

minus

Već godinama mnogi našigrađani preživljavajuzahvaljujući korišćenju

dozvoljenog minusa po tekućemračunu, najpopularnijeg, ali inajskupljeg bankarskog proizvoda.Oko 240.000 vlasnika tekućih raču-na trenutno je u minusu od blizu400 miliona evra, a za ovu vrstupozajmice oni svojim matičnimbankama plaćaju kamatu koja sekreće od 20 do preko 36 odsto.Kome ni ovo nije dovoljno, paprekorači dozvoljeni limit i uđe uzonu nedozvoljenog minusa, bankenaplaćuju kaznenu kamatu od 70 iviše procenata na godišnjem nivou.

Najava više od 20 banaka da ćesmanjiti kamate na pozajmice potekućem računu, neke od njih i zaviše od deset procenata, svakakojeste dobra vest za brojne korisnikebankarskog minusa. Tim pre što izNarodne banke, koja je u martusnizila referentnu kamatnu stopu na3,25 odsto, najavljuju da se u nared-nom periodu može očekivati daljesmanjenje kamatnih stopa na svedinarske plasmane banaka, uključu-jući i kamatne stope na dozvoljenaprekoračenja.

SVETOZAR STIV PEJOVIĆ, PROFESOR A&M UNIVERZITETA U TEKSASURAZGOVOR:

�Već pedeset i više godinaljudi beže iz socijalističkihdržava u kapitalističkezemlje, a ne obratno

7Beogradski glas, 9. maj 2018

�„Sa MMF-om i Svetskom bankom biće vam sve gore. PokušajVlade da igra na dve stolice, gde je ruska stolica čvršća, možeimati visoku cenu za mlade generacije“

predizbornoj kampanji obećao da će staviti tačku na Obaminuekonomsku politiku i vratiti Ameriku Americi. Obećao je glasači-ma da će smanjiti političku moć takozvanog establišmenta, uvestikontrolu granica, izbaciti većinu ilegalnih imigranata, smanjitiporeze, povećati vojnu snagu, smanjiti nezaposlenost, eliminisatiregulacije koje sputavaju biznis, ukinuti Obamin zakon o zdravstven-om osiguranju (Obamacare) i povratiti Americi vodeću ulogu u reša-vanju međunarodnih problema. Ta obećanja bila su kao melem naranu glasača, posebno u državama na Istočnoj i Zapadnoj obali. Zatoje Tramp i porazio Hilari Klinton, koja je svoj profesionalni, ali i pri-vatni život posvetila želji da bude predsednica i koja je imala podrškuObame.

Šta više pogađa: ono što vlast radi li ono što govori?

Od tih silnih obećanja, šta je Tramp do sada ispunio? Novi predsednik nije zaboravio nijedno od svojih obećanja. Za

kratko vreme ukinuo je rekordan broj regulacija koje su sputavalebiznis i odobrio izgradnju dva cevovoda za distribuciju benzina krozAmeriku. Za vreme Obame prelazak granice iz Meksika u SAD bioje vrlo lak i broj ilegalaca prešao je deset miliona. Pojačana kontrolagranice sa Meksikom, što nije lako jer je granica između Teksasa iMeksika duga oko hiljadu milja (1.610 km), smanjila je ilegalni brojprelazaka za više od 60 odsto. U spoljnoj politici Tramp je odbio da

učestvuje u Pariskom sporazumu o klimatskim promena iTranspacifičkom trgovinskom sporazumu. Odbio je da potpiše teugovore jer oni prenose većinu troškova na SAD, a većinu benefici-ja na ugovorne partnere. To je isto uradio sa NATO i UN, tražećiod njih da plate – ne više, ali ni manje od ugovornih obaveza koječak ni Nemačka nije ispunjavala.

Tramp je smanjio poreze na domaćinstva, kao i na biznis, alineka obećanja nije mogao da ispuni bez potvrde Kongresa, kao štosu zakon o imigraciji, poništenje Obamacare itd. Sve te promenepočele su da daju rezultate. Indeks lojalnosti potrošača počeo je daraste, a nezaposlenost je pala ispod četiri odsto, što je najmanjiprocenat od kraja Drugog svetskog rata.

Ako je američka ekonomija danas bolja nego što je bila kodObame, zašto onda politička i kulturna elita Amerike kritikuje,pa čak i mrzi Donalda Trampa?

Zato što je njegov rečnik loš. To je izgovor, a stvarni razlog ješto je Tramp dugoročno ugrozio njihovu poziciju. Moje pitanjevašim čitaocima je: Šta vas više pogađa – ono što vlast radi li onošto govori? Tramp je opasnost za opstanak takozvanog establiš-menta, profesionalnih političara, sudija, visoke birokratije,predsednika kompanija koje imaju ugovore sa državom, vodećihnovinara i TV komentatora, akademika, Holivuda itd.Establišment vidi tu opasnost i njegova reakcija je reakcija medve-da pritisnutog uza zid. Znači, establišment čini sve što je moguće

da uništi Trampa kao čoveka. Moja prognoza je sledeća: ako neuspeju da ga unište, Tramp će lako pobediti i na izborima 2020.

Mnogi umni ljudi različitih profesija upozoravaju da talaskorporativne eksproprijacije i privatizacije društvenog bogatst-va na svetskom nivou preti da potpuno ukine sve preostalefunkcije socijalne države – školstvo, zdravstvo, socijalnu zaštitu,penzione fondove... Prema izveštajima OECD-a, nejednakost usavremenom svetu dostigla je nivo koji je poslednji put viđen1820, odnosno pre bezmalo 200 godina, a prema važećim para-metrima, Srbija je među zemljama gde je nejednakost najvišeizražena. Da je rastuća globalna nejednakost glavni ograničava-jući faktor daljeg razvoja ljudske civilizacije, smatra i naš poz-nati ekonomista Branko Milanović. Kakvi su vaši stavovi poovim pitanjima?

Termin korporativna eksproprijacija je tipičan levičarski pokušajda sakrije istinu iza emocionalnih izreka. Korporacije su među glavn-im proizvođačima bogatstva. Dok je prihvatanje kapitalizma podigloekonomiju Kine, korporacije su bile i još uvek jesu glavni meha-nizam te promene. Posledice korporativne politike nisu ukidanješkolstva, zdravstva itd., već njihovo stavljanje na zdravu ekonomskupodlogu.

Druga polovina prošlog veka, a naročito poslednje dve decenije,dokazale su superiornu ekonomsku efikasnost vladavine prava i slo-

bodnog tržišta. Najbolji dokaz superiornosti jednog ekonomskog sis-tema u odnosu na druge jeste kretanje ljudi. Već pedeset i više godinaljudi beže iz socijalističkih država u kapitalističke zemlje, a ne obratno.Svaki ekonomski indeks pokazuje da što je veća vladavina prava i slo-boda ugovaranja, veća je efikasnost ekonomije. Zašto? Odgovor je jed-nostavan: vladavina prava i sloboda ugovaranja stvaraju podstrek za sveindividualce, potrošače i proizvođače da traže najbolju upotrebu zasvoje bogatstvo, talenat i produktivnost. Rezultat tog procesa jeste poz-itivna korelacija između uspeha i prihoda. Nažalost, produktivnost ljudinije ista, pa je cena efikasnosti ekonomije nejednakost u prihodima.Kada levičari uspeju da ubede glasače da je nejednakost nemoralna ikada se država upusti u preraspodelu prihoda, rezultat je gubitak pod-streka za dobar rad. Istorija i današnja praksa pokazuju da administra-tivna preraspodela prihoda znači manju efikasnost ekonomije. I dazavršim, nejednakost u kapitalizmu, koja je posledica efikasnostiekonomije, ne treba mešati sa nejednakošću u socijalističkim zemljama,poput Rusije, gde je nejednakost rezultat monopola vlasti.

U knjizi „Kapital u 21. veku“ Toma Piketi izvodi drugačijezaključke.

Knjiga Tome Piketija ima vrednost samo za levičare koji su više negovoljni da plate cenu manje efikasnosti ekonomije za veću jednakost uprihodima. Alan Melcer i mnogi drugi istaknuti ekonomisti su potpunorazotkrili bezvrednost Piketijevog argumenta. Kod vas je profesor MilićMilovanović napisao jedan od najboljih prikaza te knjige.

Ušestomesečnoj bazi podataka MMF-a(World Economic Outlook Database April2018), koju je na sajtu

www.makroekonomija.org analizirao ekonomistaMiodrag Zdravković, Srbija se nalazi u grupi od 12zemalja sa očekivanim porastom BDP-a u 2018. od3,5 odsto i među 192 države zauzima 87. mesto. Odzemalja u okruženju više stope rasta od Srbije, premaMMF-u, ostvariće Rumunija, KiM, Bugarska,Mađarska i Albanija, a niže BiH, Hrvatska i BJRMakedonija.

Kada se posmatra period od 2000. dodanas, Srbija je na 118. mestu sa 70 odstovećim BDP-om u odnosu na godinu kada jeoteran Milošević, odmah iza BiH, koja je uistom periodu ostvarila rast od 71 odsto. Većiporast BDP-a od Srbije u tom periodu imalisu još i Albanija, KiM, Rumunija i Bugarska,dok su sporije od naše rasle privrede CrneGore, BJR Makedonije, Mađarske i Hrvatske.Naši najvažniji trgovinski partneri u istomperiodu ostvarili su skroman rast – Nemačka27, a Italija svega 4,1 odsto. U svetskimrazmerama u periodu od 2000. do 2018.najbrži porast BDP-a imao je Turkmenistan(6,9 puta), BDP Kine povećan je 4,8 puta, ajoš 25 zemalja je u prvih 18 godina 21. vekautrostručilo svoj BDP.

Prema bazi MMF-a, najnepovoljniji podacipo Srbiju jesu kad se posmatra desetogodišn-ji period od izbijanja svetske ekonomskekrize (2008‒2018). U tom periodu 15 zemal-ja smanjilo je BDP, među njima i Hrvatska iGrčka, šest zemalja je udvostručilo BDP, aveći rast od 50 odsto imalo je čak 57 zemalja.Srbija se ovde nalazi na neslavno lošem 162.mestu (rast od 7,5 odsto) i samo je 10 zemal-ja ostvarilo niži kumulativni porast od Srbije,među njima i Slovenija, koja je na listi odmahiza nas. Najveći porast BDP-a zabeležen je naKosovu i Metohiji (41 odsto), druga jeAlbanija sa rastom od 30,5 odsto, a sledeRumunija, Bugarska, Crna Gora, BiH iMađarska. Sve ove države, kao i teritorijaKiM, povećale su razliku u relativnoj razvi-jenosti u odnosu na Srbiju ili su smanjilizaostajanje za Srbijom.

U zaključku analize Miodrag Zdravkovićkonstatuje da ovi podaci uključuju i očeki-vani rast BDP-a Srbije od 3,5 odsto u 2018,što je skoro polovina rasta u pomenutomdesetogodišnjem periodu. Zdravković izraža-va bojazan da će, ukoliko vremenski uslovi zapoljoprivredu ne budu povoljni, Srbija pastiispod Slovenije i dodatno pogoršati relativanpoložaj u odnosu na svoje okruženje. Budućida je čitav april prošao bez kiše, bez obzira naoptimističke podatke Zavoda za statistiku(rast BDP u prvom kvartalu od 4,5 odsto),ovakva strahovanja nisu bez osnova i nijenemoguće da na kraju godine Srbija na listiMMF-a padne još niže, kao jedna od zemaljačije se ekonomije najsporije oporavljaju odposledica ekonomske krize 2008. godine.

B. K.

Što je babi milo...Vučić se hvalio kako se prošlegodine u Njujorku čak četiriputa rukovao sa Trampom.Kako je u Americi komen-tarisana tolika počast ukazanasrpskom predsedniku? Što je babi milo, to joj se i snilo.Rukovanje ne znači apsolutnoništa u politici. Važno je šta sedesilo u odnosima izmeđuAmerike i Srbije posle ruko-vanja. Koliko vidim, ništa senije desilo.

NAJNOVIJA BAZA PODATAKA MMF

Napredak srpske

kornjače

Stiv Pejović sa Rikom Perijem, bivšim guvernerom Teksasa, a sada saveznim ministrom za energiju

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 9. maj 2018

Perjanica sa četiri diplome

Zvanično još nije potvrđeno da Gradsko saobraćajno pre-duzeće „Beograd“ ima novog direktora, ali više izvora javljada je smenjen Željko Milković, a da na mesto generalnogdirektora dolazi Dejan Krstović, dosadašnji finansijski direk-tor i bivši član obezbeđenja Aleksandra Vučića.

Nebojša Aleksić, predsednik Sindikata „Sloga“ u GSB-u,tvrdi da se preduzeće raspada. „Nema ko da vozi“, kaže on.„Nema majstora, nema uniformi, nema delova ni alata, pros-ečna plata je 350 evra, a pre Malog i Vesića vozači i majstoriprimali su po 600 evra, sa dodacima i do 850. Ali zato jeMilković 2016. godine na reprezentaciju potrošio 35.000evra, o čemu postoji dokumentacija. Protiv njega se vodi ikrivični postupak zbog organizovanja grupe optužene zakrađu goriva dok je bio direktor Pogona Novi Beograd. Izsvega se spasao tako što se učlanio u SNS.

Očito se SNS odrekao jedne svoje perjanice, a sad dovodidrugu, Krstovića (45), koga je javnost zapamtila kao pred-vodnika naprednjačkih momaka koji su se lane potukli sdemonstrantima i novinarima dok je Vučić polagao zakletvuu Skupštini. Valjda ga je preporučila stručnost. Zna se da jesa 32 godine diplomirao na Višoj ekonomskoj školi u Peći, sa37 završio Visoku strukovnu školu za preduzetnike uBeogradu, sa 38 završio i Fakultet za obrazovanje diplomi-ranih pravnika i ekonomista za rukovodeće kadrove, a sa 43dao i master na Fakultetu za poslovne studije „Union“ uBeogradu. Ne znamo zašto nije svo to silno znanje koristio nadosadašnjoj poziciji u GSB-u, ali sigurno ga ništa nećesprečiti da se razmaše ako je zbilja osvojio jedno od naj-važnijih rukovodećih mesta u gradu.

Ponosno dižemo jarbole

Ako je istina da je Siniša Mali viđen za ministra finansija,onda se ovih dana čudno ponaša. Ne prepušta Goranu Vesiću(a čovek je ipak jedan od kandidata SNS-a za gradonačelni-

ka) nijednu priliku za samohvalu, ne propušta nijedan povodza davanje grandioznih obećanja sugrađanima. U potpunomzanosu pričao je nedavno o rekonstrukciji parka Ušće, valjdazato što se najzad zna gde će Grad postaviti giga-mega jarbolviši od bivšeg CK. Pritka sa zastavom od milion kvadratabiće na najisturenijoj tački sadašnjeg platoa preko putaMalog ratnog ostrva, tačno na raskršću dve nove parkovskezone, muzike uzvodno i vode, nizvodno.

Sedam budućih parkovskih zona vide se i na flajeruSkupštine grada s planom rekonstrukcije svih 88 hektaraparka. Čitav projekat je, zvanično, proistekao iz saradnje sJanom Gelom, poznatim danskim arhitektom, a posao vodiJKP „Zelenilo Beograd“. Park će, obećava Mali, dobiti novolice do kraja 2018. Zatim će, na keju ispred hotela„Jugoslavija“, krenuti izgradnja panoramskog točka nalik nalondonski i gondole, koja će, ako je verovati flajeru, povezi-vati jarbol s Kalemegdanom.

Bivši i budući maratonci

Slobodan Branković, direktor Atletskog saveza Srbije (ASS),pere ruke od brisanja Beogradskog maratona iz kalendaraEvropske atletske federacije zbog dugovanja prema učesnici-ma i, za novembar 2018, najavljuje novi maraton u organi-zaciji ASS. Srpski gradski maraton (Serbia City Marathon),joj, imena!, biće uvek u prvoj nedelji novembra, trčaće sesamo po Novom Beogradu, gde je staza ravna, a Brankovićtvrdi i jedna od najbržih u Evropi. Kaže da nije nemoguće dase dogodine održi i 32. Beogradski maraton. Ne bismo biliprvi grad sa dva maratona. Šteta je svakako, dodaje, što jejedna lepa priča otišla u kontra pravcu.

„Ne znam kolika su dugovanja, ali za sve ove godine dobi-

jao sam razne dopise od menadžera, mogu da kažem da imai potraživanja iz 2003. godine, ali za mene je frapantno što ihima i iz 2016. Nastavlja se neka čudna praksa, a Grad sve

vreme ulaže novac. Do 2016. je i Ministarstvo omladine isporta pomagalo. Ovde zaista imamo ozbiljan problem“,rekao je Branković za RTS.

Ekstremni sportistiRasim Ljajić, ministartrgovine, turizma itelekomunikacija, iSiniša Mali, gradonačel-nik Beograda, užetomsu se spustili niz Avalskitoranj (106 metara!).Aktuelni i eventualniministar upriličili susebi spust za pamćenjekrajem aprila, u častosmog rođendanaobnovljenog Avalskogtornja. Sa terase toizgleda kao spust u bez-dan, verujte nam, ali tonije pokolebalo dvojicu„ekstremnih sportista“.Ili im je možda disci-plina bliska srcu?

Rekordna (ne)zaposlenost

Dok se budući(?)bivši gradonačelnik spuštao niz sajlu,komandovao je spust i jednom grafikonu koji mu je unadležnosti. Sjajna vest iz aprila je da je trend smanjenjanezaposlenosti u Beogradu nastavljen, obavestio nas jeSiniša Mali uoči urđevdana. U aprilu je bilo 84.139 neza-poslenih, a u martu 85.411. Krajem prošle godine bila su87.623 nezaposlena u prestonici, a 2013. godine više od108.000. Prema njegovim rečima, nikada nije bilo manjenezaposlenih u glavnom gradu.

Penzioneri od W do Q, napred!

Republički fond PIO javio je Tanjugu da penzioneri izopština Barajevo, Voždovac, Sopot, Vračar, Palilula, Savskivenac, Zvezdara, Stari grad i Rakovica mogu da preuzimajusvoje identifikacione kartice svakog radnog dana od 8 do 15sati u Filijali za Grad Beograd, u Nemanjinoj ulici.

Dragi penzioneri, dozvolite da vas nasmejemo prenošen-

PREDSEDNIK JEDNOG OD SINDIKATA GSB-a TVRDI DA SE GRADSKI PREVOZ R

Piše: Ružica Me vo rah

Dejan Krstović je zaokružen na slici

Budući jarbo

Foto

: e-s

tock

/Kat

arin

a Cv

ijovi

ć

�U sredu 9. maja, kad ove novine stignkonstituisaće se najzad Skupština graCifra naravno asocira na famozni broali valjda ovi iz vlasti slabo stoje sa sa

9Beogradski glas, 9. maj 2018

jem teksta FPIO u celosti.„Ponedeljkom će penzionerske kartice preuzimati korisni-

ci čija prezimena počinju na slova od A do D, utorkom od Ðdo K, sredom od L do N, četvrtkom od N do S, dok ćepetkom kartice moći da preuzmu penzioneri čija prezimenapočinju od slova T do Š, kao i oni čija prezimena počinju naW, X, Y, Z i Q.“

Kartice mogu da preuzimaju i roditelji, staratelji i hran-itelji (?!), a trebalo bi da ponesu poslednji ček od penzije,odnosno izveštaj korisnika iz banke, te ličnu kartu ili pasošradi identifikacije.

Penzionerske kartice prvo će biti podeljene „starim“ koris-nicima, a zatim i novim, koji su uključeni u isplatu posle 26.februara 2018.

FPIO obaveštava da penzioneri sa Novog Beograda, izZemuna i Surčina kartice mogu podići u filijali Fonda uBulevaru umetnosti 10 na Novom Beogradu; žitelji Čukariceu ispostavi u Strugarskoj 1a; penzioneri iz Lazarevca uKarađorđevoj 17; oni iz Mladenovca u Nikole Pašića 27;žitelji Obrenovca u Šestoj 10c, a penzioneri iz Grocke uNarodnih heroja 3a.

Katapultirane džidžabidže

Pod naslovom „Novo maltretiranje grada“ na „Tviter“nalogu @SlobaGeorgiev pojavila se vest sa slikom, u kojojautor kaže da „Ikea“, suočena sa slabim prometom, otvarasalon u centru grada tako što izbacuje male zanatlije iz„Katapulta“. Reč je o prostoru u prizemlju bivše Robne kuće„Beograd“ na početku Knez Mihailove ulice, gde su primen-jeni umetnici i ostali koji se tako osećaju prodavali nakit,sitan aksesoar i najrazličitije džidžabidže koje sami prave. Aod prodaje, kažu, izdržavaju sebe i svoje porodice.

Mi smo već pisali o problemima kojeima „Ikea“ u Beogradu. Ne treba da čudiako znamo da je Beograđanimauglavnom nedostupno sve osimdžidžabidža iz ponude slavne robnekuće. Drago nam je ipak da se„Katapult“, katapultiran iz centra grada,dočekao na noge. Na sajtu (peroartcen-tar.com/sr/category/katapult) najavljujusva okupljanja do polovine oktobra.Naredni festivali su u „Delta sitiju“ od17. do 20. maja i u TC „Stadion“ od 24.do 27. maja. Reč je 136. i 137. poduh-vatu po redu u organizaciji Galerije

„Pero“ iz Beograda, koju vodi već druga generacija porodiceParadinović.

Upravnici dižu ruke od zgrada

Dok gradska vlast najavljuje kazne od dva miliona dinara zaskupštine stanara koje nisu registrovale upravnike zgrada,odustaje sve više novopečenih upravnika. Tanjug prenosi daje samo 650 upravnika zgrada registrovano do kraja aprila ida beogradske opštine još nisu postavile nijednog prinudnogupravnika. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada stupio jeinače na snagu 31. decembra 2016.

Miloš Matejić, profesionalni upravnik u 50 zgrada, sma-tra da upravnici nisu dobro pročitali Zakon. „Otkaze dajuoni koji su pomislili da je registracija stambene zajednicenjihov jedini posao. U stvari, treba biti u svakodnevnojvezi sa stanarima, javnim i komunalnim preduzećima,odgovarati na zahteve Građevinske inspekcije, komunalnepolicije i inspekcije, Poreske uprave“, nabraja Matejić.„Upravnici uz to moraju da poznaju finansijske iračunovodstvene poslove kako bi validno zaštitili svezakonske obaveze stambene zajednice.“

A krovovi zgrada prokišnjavaju, oronule fasade padaju,ponekad i s fatalnim posledicama, kanalizacija se zapušava,kradu se oluci, slivnici i šta sve ne, kvare liftovi i interfoni,zakazuje video-nadzor, gomila se đubre po ulazima... Nisuslučajno beogradske zgrade davno ostale bez domara. I nisuslučajno u velikim firmama kućepazitelji postali „ofismenadžeri“. I nije slučajno Privredna komora Srbije, kojaškoluje i licencira upravnike, preporučila tarifu od 1.000dinara po stanu mesečno.

Bivše i buduće marine

Beograd će u narednoj nautičkoj sezoni dobiti pet novih pris-taništa za manja plovila i jedno veliko pristanište za turis-tičke brodove do 120 metara dužine i 15 metara širine.Veliko će biti u Zemunu, kod Stare kapetanije, na mestu gdese nekada nalazio pristan za brodove. Ko zna koliko ćeuopšte da košta novo pristanište. Grad će samo za projekatiskeširati 150 miliona dinara. Sad se razmeću budućomlukom, a za postojeće pristane i marine ne mare. Puštaju dapropadne sve što postoji i da malo šta funkcioniše. Doduše,rečni saobraćaj nije jedini posao na izdisaju u prestonici.

Vodostaj Save je još uvek relativno visok, pa čamciparkirani u najstarijim beogradskim marinama, a to su oneu Čukaričkom rukavcu, još uvek mogu da isplove. Upunoj sezoni to je već godinama nemoguća misija.Topčiderska reka konstantno puni rukavac blatom idrugim smrdljivim sadržajima, Grad rukavac već deceni-jama ne ume da očisti kako treba, a letnji vodostaji suuvek niski. Prava je lutrija tada upaliti motor i krenutinizvodno ka donjem špicu Ade, na reku, a prema bivšim ibudućim pristanima i pristaništima.

Baška što Beograd, koji se ipak leti spusti na svoje reke,nema nijednu priobalnu pumpu na kojoj bi čamdžije mogleda sipaju gorivo da bi pomenute motore upalili.

�Petak je Fond PIO rezervisaoza beogradske penzionere

čija prezimena počinju na W, X, Y, Z i Q. Nije vic. Objavio Tanjug

RASPADA. NEMA KO DA VOZI, NEMA NI MAJSTORA, NI DELOVA, NI ALATA

oli i sadašnje perjanice

Miloš Matejić je profesionalni upravnik u 50 zgrada

nu na kioske, ada, 66 dana posle izbora. oj 666, abiranjem, bolje im ide oduzimanje

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 9. maj 2018

Napisao: Branislav Nušić

Od figura koje su se naročito zapažale kod „Dardanela“ i bileredovni gosti bio je na prvom mestu Stevan Sremac. Stevan jeSremac imao svoj naročiti sto i uvek isto društvo. Sto mu je bio

kraj prozora koji je gledao u Vasinu ulicu, a za tim stolom sa njim sedelisu redovno: Dragutin Ilić, Boža Gavrilović, Dragutin Nikolić Baglja iMilutin Božić, velikoškolci četvrte godine. Sremac je zatim postao pre-davač u gimnaziji i užasno ga je nerviralo što su počeli i đaci njegovegimnazije da dolaze kod „Dardanela“. Jednom je prišao jednome svomeđaku, koji se vežbao na bilijaru, i rekao mu:

- Slušaj, Jovanoviću, moraćemo ili ja ili ti da promenimo lokal! Drugi markantan i svakidanji gost „Dardanela“ bio je Žarko Ilić,

koji je imao jednu naročitu filozofiju života. On je mnogo više pio, pačak i čašćavao onda kad nije imao ni deset para u džepu no kad jeimao. On nam je ovako tu pojavu objašnjavao:

- Ako se nađe mecena da me iskupi, za njega je svejedno groš i dvaviše ili manje, a ako se ne nađe, već mora doći do skandala sa kafedži-jom, onda je mnogo probitačnije podneti taj skandal za veću no zamanju sumu!

Žarko J. Ilić, kao što je to već poznato, bio je najmlađi sin Jove Ilićaa brat Dragutina, Milutina i Vojislava Ilića. Žarko je bio usmenipripovedač osobitoga i retkoga talenta, ali nije uspevao, kad god je topokušao, da te svoje priče stavi na hartiju. Njegove usmene priče nisunikad bile ni banalne ni nameštene i briljirale su vanrednim opažanjem,retko lepim opisom i neobično duhovitim upoređenjima. Petao, sred-njovekovni riter sa španskim pufhoznama i mamuzama na nogama, usvojoj perverznosti zaljubljuje se u plovku krivih nogu – Cincarku poporeklu. To je sav siže Žarkove priče koju on priča ubedljivo, suges-tivno i kao događaj čiji je on svedok jer se u njegovoj avliji dešava. Tapriča kipti od detalja, od srećnih opazaka, od duhovitih upoređenja,tako da se celo društvo kod „Dardanela“, sakupljeno oko stola ŽarkaIlića, trese od smeha i taj smeh prelazi i na celu kafanu.

Ništa bez cilindera

U tipove dardanelske spadao je i MilanZrak. To je neki bivši policijski činovnikMilan Pavlović, koji je, po otpuštanju izslužbe, pokrenuo politički list „Zrak“, te gatim imenom i prozvali. Taj list, njegovaredakcija i urednik predstavljaju jednu odnajinteresantnijih pojava u istoriji našežurnalistike po svojoj komičnoj strani.Urednik Milan Zrak niti je imao para, nitiredakciju, niti saradnike. On je smatrao daje glavna i osnovna stvar za kretanjejednog političkog lista: izabrati ime listu ikupiti cilinder, jer kao urednik političkogalista dužan je radi ugleda samoga lista, barnedeljom i o praznicima da nosi cilinder. Ime je našao lako, list će sezvati „Zrak“, da kupi cilinder išlo je već malo teže, ali ga je najzad ipakkupio, i tako je postigao da postavi osnove listu.

List „Zrak“ izlazio je jedanput nedeljno u neodređeni dan; zavisiloje od toga kada bi urednik uspeo da skupi novac da plati broj i izvadiga iz štamparije.

List se uređivao kod „Dardanela“, i bio mu je saradnik ko je stigaoi pisao je šta je hteo. Urednik sam nije pisao ništa; on je samo nedeljomi praznikom nosio cilinder i skupljao pare da plati štampu. Nama,saradnicima, nije plaćao, ili smo mu otimali po groš i sto para. Ko jeuspeo da mu iskamči dinar mogao se srećnim smatrati.

Milan Đorđević zvani Cocin, kasniji poznati politički polemičar„Samoupravin“, uspeo je na jedan originalan način da naplati svojusaradnju na „Zraku“. Nije imao para da ruča, i od rane zore molio jebez uspeha Zraka da mu da dinar. Kada to nije uspeo, on je pred podnesmislio da uputi Milana Zraka u Ministarstvo finansija da se tamoraspita o nekom državnom zajmu koji će se tih dana zaključiti, te dalist „Zrak“ prvi objavi tu senzacionu vest.

- Išao bih ja - ubeđivao ga je Milan Cocin � ali nemam ja toga ugle-da kao što ga možeš imati ti kao urednik jednog političkog lista, te nemogu uspeti da prodrem do onih od kojih se to da saznati.

Milan Zrak je otišao i radi „ugleda“ metnuo je cilinder na glavu, aMilan Cocin, kad je Zrak već dosta izmakao, obrati se Ljubi kafedžiji:

- Gazda Ljubo, Milan Zrak je pozvan danas kod jednoga ministra naručak, pa je kazao da ja pojedem njegov abonman!

Milan Zrak je bio „abonirac“ kod „Dardanela“, a plaćao je unapred30 dinara mesečno za ručak i večeru, i Ljuba kafedžija nije imao ništaprotiv da Cocin ruča mesto njega. Milan se, razume se, naklopio islatko pojeo sve što Zraku pripada, a čim je svršio, izgubio se izkafane.

Posle pola sata naiđe Milan Zrak, ljutit što je nasamaren jer su muse u Ministarstvu finansija, gde niko ni o kakvom zajmu nije imao nipojma, slatko i od srca smejali. Ljutit i izgladneo, penjući se uzBalkansku ulicu, Zrak sede na svoje mesto, razvi salvetu i uturi njenvrh u kragnu pa onda čuknu nožem u tanjir da mu se donese ručak.

- Pa ručao mesto tebe onaj... - veli gazda Ljuba. - Ko onaj? - zgranu se Milan Zrak. - Pa Milan Cocin. Ti si ga poslao da jede mesto tebe! - Ama koj’ ga poslao, oca mu njegovog! - prašti gladan Milan Zrak

koji nema ni jedan groš u džepu da bi bar mogao dve-tri kifle pojesti.

Balkanski novinarski kuriozitet

- Pa je l’ nisi ti danas kod ministra na ručak? - Milanu Zraku sesmuči koje od gladi a koje od jeda a, da komplicira situaciju, donesemu kelner, koji služi te stolove, jedno ceduljče na kome je pisalo:„Dragi Uredniče. Uračunaj mi današnji ručak u honorar. Tvoj MilanĐorđević.“

Još jedan slučaj, koji je upravo klasičan, iz istorije ovoga lista kojise uređivao kod „Dardanela“ - treba zabeležiti. List nije jedne nedeljeizašao iz prostog razloga što urednik nije mogao da skupi novac daiskupi broj iz štamparije. Kada je to iduće nedelje postigao, izmenismostari slog utoliko što smo uneli dve-tri svežije dnevne vesti i spremis-mo nov broj. G. urednik se seti još, i reče nam:

- Dobro bi bilo doneti na čelu lista iz krupnih slova izvinjenje štoprošli broj nije izašao. Treba izmisliti kakav razlog!

Mi primismo to k znanju i, kako smo bili kivni na urednika što punetri nedelje nikome nije dao ni pet para, odosmo u štampariju, izbacimo

jedan opširan „telegram sastrane“ i na čelu lista, iz masnihtercija, donesemo ovu beleškukoju je Milan Cocin svojeručnonapisao: „Prošli broj našega listanije mogao izaći iz razloga što jenaš glavni urednik bio pijan kaosvinja.“

List je izašao i rasprodao se povaroši i ekspediran je na poštu, iceo ga svet pročitao i tresao se odsmeha, samo ga još glavni ured-nik nije pročitao, jer Milan Zrakobično nije ni čitao svoj list.

Šetajući ponosno čaršijom, kaošto je to obično činio, Milan jeZrak primetio da se ljudi, čim ga

spaze, cerekaju i, ne znajući čemu, svaki čas se pipao za pantalone davidi nije li mu koje dugme otkopčano. Najzad će ga jedan prijateljosloviti:

- A šta ti, baš kao svinja? - Kakva svinja? - Pa prošle nedelje. - Ama šta prošle nedelje? - E pa zašto ti prošle nedelje nije broj izašao? - Zbog tehničkih teškoća. - More idi do đavola, šta tu sad, kad sam u novinama pročitao da si

bio pijan kao svinja. - U kojim novinama? - zadrhta Milan Zrak celim bićem svojim. - U tvojim, brate! I može se misliti šta je zatim bilo. Milan Zrak se zakleo da će nas

sve poubijati, nabavio je odnekud i nekakav revolver, i nedelju danajurio nas kroz sve kafane.

Međutim, cela stvar je imala i svojih dobrih posledica. Listu jeskočila prodaja, a pročuo se i u inostranstvu. Stvar je preštampaonajpre jedan naš novosadski list: iz njega jedan subotički mađarski list,a iz ovoga peštanski listovi. Iz peštanskih listova otišla je stvar u bečkelistove pod naslovom:

„Balkanski novinarski kuriozitet!“, a iz ovih listova stvar je prepli-vala čak i Atlantski okean i pojavila se u amerikanskim listovima saovim komentarom:

„I Evropa još uvek prebacuje nama Amerikancima amerikanizam!“

Vremeplov Kafana „Dardaneli“ (3. deo)

�Novine nisu izašle – urednik se napiokao svinja

HUMANITARNA ORGANIZACIJA

Foto: Piše: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/

Katarina Mihajlović

Za 13 godina, kolikopostoji, humanitarnaorganizacija „Srbi za

Srbe“ pomogla je više od dvehiljade srpskih porodica saoko 11.000 dece u Srbiji,Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj, Crnoj Gori iMakedoniji. Zahvaljujućinjima, mnoga su deca dobilahranu, odeću, obuću, nameš-taj, popravljene su im kuće,opremljena kupatila ili su nji-hovi roditelji dobili opremu imašine za rad. U skladu sasvojim sloganom „Deca sunaša budućnost“, ova organi-zacija pomaže familijamakoje imaju više dece, alinemaju dovoljno sredstava daim obezbede sve materijalneuslove za bezbrižno odrastan-je.

Predsednik organizacijeIgor Rašula kaže da seporodicama nikada ne dajenovac već im se pomaženabavkom opreme ili mašinakoje im mogu pomoći dasami zarade i poprave svoj socijalni iekonomski položaj.

– Većina tih porodica živi na selu odpoljoprivrede i stočarstva, a mi im od novcakoji prilažu naši donatori odavde i iz dijas-pore nabavimo neku mašinu kao što je trak-tor, freza i slično ili plastenik da mogu darade i zarade i budu ekonomski što samostal-niji. Nekada kupujemo i stoku, ovce, jagn-jad, piliće, krave, svinje, zavisno od toga štaje kome najpotrebnije. Uvek prvo obilazimoporodice i na licu mesta utvrđujemo šta imtreba, a onda to nabavljamo i dopremamo.Porodicama koje žive u neuslovnim kućamapomažemo da ih poprave i adaptiraju,nabave stolariju, nameštaj.

Tako je bilo i prošle godine za Vaskrs,kada su za 15 porodica sa 45 dece naKosovu i Metohiji obezbedili pomoć od 3,2

Pomoćsa više

�Osim porodicama, pomoćje pružana i narodnimkuhinjama, školama, bolnicama. Za porodilišteu Kosovskoj Mitrovicinabavljeni su neophodnimedicinski aparati

Naoružani urednik „Zraka“

Kafana „Dardaneli“- 1880. godine

11Beogradski glas, 9. maj 2018

Dom zdravlja u Nehruovoj, sredi-na aprila, podne, čekaonicaispred šaltera četiri puna str-

pljivih pacijenata kojima ne smeta ni tošto je ordinacija jednog od dva lekarazauzeta više od 50 minuta. Lično, čekamveć skoro tri sata za nepokretnog 90.godišnjeg oca koji je dan ranije otpušteniz bolnice sa ugrađenim pejsmejkerom.Potrebno je da mu lekar opšte praksehitno prepiše lekove.

„Penzionerka sam, mogu da čekam ceodan ako treba“, stoički komentariše jednaod pacijentkinja.

Prilazim šalteru i ljubaznim glasompitam sestru da li je doktor možda napauzi… Ona mi odgovori da nije, a onda mipreporučuje da uđem kod doktora i da gasama pitam zašto pregled toliko dugo traje.

Ipak, sačekala sam svoj red i kada samkonačno primljena, odmah pitam doktorazašto se toliko čeka.

„Domu zdravlja nedostaje 10-15lekara. Radimo koliko možemo. Verujte,ponekad mi se čini da ću da eksplodi-ram“, stiže mi odgovor.

Na pitanje zašto Dom zdravlja neangažuje nezaposlene lekare, kojih je nabiroima sigurno par hiljada, on mi odgo-vara da „o tome odlučuje Fond“.

„To je prava pijavica – sve što možeisisa iz Doma zdravlja koji inače dobroposluje“, kritičan je on.

Zadovoljna što sam barem dobila

recepte (ne za sve lekove – one najsku-plje moj otac će morati da plati), odlazimi ne znajući da me tek čekaju muke…Naime, nalog koji mi je lekar ispisao zaprevoz kolima Hitne pomoći na kontrolukod kardiologa, ispostavilo se – bio jepotpuno bezvredan. Dva dana sam bezus-pešno zvala Hitnu pomoć tražeći da mespoje sa transportnom službom. Telefonzvoni, ali odgovora nema. Odlazim nanoge transportnoj službi – čovek na kapi-ji me nepoverljivo posmatra, traži miličnu kartu, a onda me vodi kod šefa.

„Evo, ja vam donela lično nalog“,rekoh sva srećna.

„Gospođo, mi ne primamo tako naloge,moraćete da nas pozovete telefonom nadan prevoza pacijenta“, stiže odgovor.

Naravno, nisam imala poverenja da ćemi se javiti na dan kada je moj otac imaozakazani pregled. Odlučila sam daangažujem privatni prevoz koji nas jekoštao četiri hiljade dinara…

To nije sve. Moj otac je u međuvre-menu dobio temperaturu koju nismouspeli da skinemo „febricetom“. Pozvahonog istog lekara iz Nehruove.

„Pozovite privatnu službu koja će muuzeti urin i krv“, predložio je.

Raspitala sam se i saznala da uslugaizlaska na teren privatnog lekara koštaizmeđu pet i sedam hiljada dinara… apenzija mog oca je 30.000 dinara.

(Podaci pošiljaoca teksta poznati redakciji)

Jedno pre podne u Domu zdravlja u Nehruovoj

Redakciji „Beogradskog glasa“javila se naša sugrađanka JelenaStevanović tvrdeći da nije uspela

da zakaže besplatni pregled na VMA uokviru akcije koju sprovodi Vlada.

„Pre deset dana uporno sampokušavala da telefonom zakažem pre-gled, ali se na dati broj niko nije javljao.Tačnije, korisnik tog broja nije bio dostu-pan. Moji pokušaji trajali su satima“,rekla nam je Jelena.

Pošto nije uspela da uspostavi kontakt

kako bi zakazala „besplatni pregled“,pozvala je VMA – službu za redovnozakazivanje.

„Rekli su mi da oni nisu zaduženi zaakciju besplatnih pregleda. Kada sam ihpitala kako izgleda taj pregled, rekli sumi da to nije klasični pregled, već lekarna osnovu priložene medicinske doku-mentacije savetuje i upućuje naodređenog specijalistu. Dakle – sve usvemu, ništa“, zaključila je našarazočarana sagovornica. M. Š.

Besplatni pregledi samo loš marketing

�

„SRBI ZA SRBE“ DOBITNIK NAGRADE GRADA BEOGRADA

miliona dinara. Tim novcem nabavili su impokućstvo, belu tehniku, građevinski materijalza popravku i renoviranje kuća, alat za rad.Uglavnom poljoprivredne mašine, budući da jereč o domaćinstvima koja se bave poljoprivre-dom. I to najviše južno od Kosovske Mitrovice,gde stiže manja pomoć države, pa je inajpotrebnija. Ova akcija nedavno im je donelai nagradu Grada Beograda za herojsko delo.

Nagrada raduje kao priznanje za dosadašnjirad, ali i obavezuje na nove akcije.

A potrebe za pomoći, nažalost, ima mnogo. – Da skupimo godišnje i milion evra,

umesto od 500.000 do 700.000 koliko inačeskupljamo, imali bismo gde da ih utrošimo jerstalno dobijamo pozive za pomoć. Običnodirektno od ljudi koji nam se javljaju puteminterneta ili telefona, zatim preko medija,sveštenika, centara za socijalni rad. Pozive

sortiramo prema datumu kada smo ih primili itim redom i idemo u obilazak. Nažalost, nismou mogućnosti da odgovorimo na sve apele zapomoć – kaže Uroš Rašula.

„Trojka iz bloka“ glavni je projekat za priku-pljanje donacija – njega čini brzo šutiranje trojki,popularna zanimacija u našim krajevima, a osimu Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, trojke sešutiraju i po dalekom svetu – u Njujorku, Gracu,Beču, Las Vegasu, Torontu. Osim za prikupljan-je novca „Trojka iz bloka“ služi i za upoznavan-je ljudi sa radom organizacije „Srbi za Srbe“.

Zato ukoliko i u vašem bloku čujete bučnogUroša Markovića, generalnog sekretara ovehumanitarne organizacije, kako objašnjava štato oni rade, kako basketare i lupaju okošarkaške table, nemojte se ljutiti. Iz te bukeizrodiće se novo humano delo i nekom detetuulepšati život.

Fali nam solidarnostiDa pomažu porodicama sa više dece, u organizaciji „Srbi za Srbe“ odlučili su se zbog lošedemografske situacije, odnosno činjenice da se rađa sve manje dece. – Ne možemo da motivišemo ljude da imaju više dece, ali možemo da pomognemo onima koji ihimaju a kubure sa materijalnim nedaćama – priča Uroš Rašula. Na molbu da prokomentariše nimaloredak stav da nije u redu što siromašne porodice rađaju puno dece kada nisu u stanju da im obezbe-de uslove za život, Uroš kaže da su to veoma teške reči koje se obično čuju od ljudi koji ili nemaju decuili imaju samo jedno dete. – Takvi stavovi možda deluju razumno iz njihove perspektive, ali nemarazumnog razloga zbog koga porodice koje žele dosta dece ne bi i imale brojno potomstvo. Potrebnoje malo više solidarnosti svih nas kao pojedinaca, ali i veća pomoć države kako bi im se olakšalopodizanje dece.

porodicama dece

Foto

: Dok

umen

taci

ja P

rivre

dnog

Pre

gled

a

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 9. maj 2018

Topi se podrška politici prema NA SVAKIH 12 DRŽAVLJANA SRBIJE DOĐE PO JEDNA OSOBA

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Koliko migranata živi u Srbiji? Šta učiniti kad je statuskvo ovakav: tu su, žele u EU, ona ih neće, a oni će preostati ovde nego se vratiti u svoju domovinu? Da li je

tzv. evropska finansijska pomoć usmerena samo na potporuekonomski iscrpljenom srpskom društvu ili je krajnja svrha –udomljenje migranata u Srbiji? Gde će i kako sviti krov onikojima odobrimo azil? To su neka od otvorenih pitanja na kojadomaća javnost još nije dobila odgovore. Pitanje je, takođe, ukom pravcu delaju naše vlasti.

Statistički podaci su jasni. Prema dopisu koji je 20. oktobra2017. parlamentu uputio dr Nebojša Stefanović, ministarunutrašnjih poslova, od 1. jula 2011. do 1. januara 2017. azilje zatražilo 618.412 migranata. Prošle godine stiglo je novih6.199 zahteva. Ne računajući ovogodišnji priliv, u Srbiji danasživi 624.611 migranata. Dakle, na svakih 12 državljana Srbijedođe po jedan migrant.

Oni odbijaju ne samo da se vrate u zemlje čiji su državljaniveć i u države sa čijih su teritorija ušli u Srbiju. Istrajni su, paje Srbija završila pred Evropskim sudom za ljudska prava uStrazburu, gde je dobrano „povučena za uši“.

Naime, pred Upravnim sudom Srbije spor je izgubiomigrant H. M., koga je Mađarska (ne osvrćući se na odlukeEvropskog suda) vratila Srbiji. Tako su uradili jer je sa našeteritorije stupio na mađarsku. Onda H. M. traži azil u Srbiji.Zahtev mu je, kako su to i Mađari uradili, odbijen, rešeno jeda bude vraćen u Makedoniju, iz koje je i ušao u Srbiju. Kakoje, prema odluci Vlade Srbije, Makedonija na listi sigurnihtrećih zemalja – azil može zatražiti u Skoplju.

Iz svoje zemlje porekla H. M. je otišao januara 2016, zbogstraha od prinudne mobilizacije, progona iz verskih razloga(pripadnik je sufizma, derviš) i stanja opšte nesigurnosti. Naputu do Srbije, iz Sirije, prošao je kroz Tursku, Grčku iMakedoniju. Konačna odluka Upravnog suda Srbije dostavl-jena je Beogradskom centru za ljudska prava (BCLJP) 17.oktobra 2017, a istog dana pravnici ove NVO, koji zastupajuH. M., traže od Evropskog suda da spreči vraćanje ovogmigranta Makedoniji. Taj sud posle sedam dana privremenommerom zabranjuje Srbiji prinudno udaljenje H. M., koji kodnas ostaje do okončanja postupka protiv Srbije u Strazburu.

Strah od bolesti i terorizma

U BCLJP pitaju zašto Upravni sud Srbije nije uvažio „sušt-inu izveštaja UNHCR-a o rizicima koji postoje uMakedoniji“, po kojem se „izbeglice i tražioci azila ne smejuvraćati u Makedoniju dok ne dođe do značajnijeg poboljšanjasituacije“. Komiteti UN za ljudska prava, za prava deteta i zaeliminaciju rasne diskriminacije, kao i neka druga međunaro-dna tela, smatraju da je „problematična praksa automatskeprimene koncepta sigurne treće zemlje“, navodi pomenutaNVO u analizi „Pravo na azil u Republici Srbiji 2017.godine“. I spor koji se vodi u Strazburu svedoči da se Srbijivezuju ruke za vraćanje u Makedoniju onih migranata kojeEU neće da primi, a koji su iz Makedonije ušli u našu državu.

Kako na suživot s migrantima gledaju građani? Prošlogmaja Fondacija „Ana i Vlade Divac“ sprovela je istraživanjejavnog mnjenja u okviru projekta „Podrška lokalnim zajedni-cama u odgovoru na izbegličku krizu“. Učestvovalo je 2.700državljana Srbije, starosti od 15 i više godina, iz Beograda,Dimitrovgrada, Lajkovca, Preševa, Sjenice, Tutina, Subotice iŠida. Pozitivan stav prema migrantima opao je sa 47 na 43odsto. Trećina ima negativan stav prema njima, što je znatnopovećanje u odnosu na prethodnih 19 odsto. Ogromna većinaanketiranih misli da je Srbija bolje od susednih država prih-vatila migrante. Tri petine razumeju probleme izbeglica i u

njima vide mlade, miroljubive ljude, međutim, polovina ispi-tanika strahuje da bi migranti mogli preneti neke bolestigrađanima Srbije, dok se trećina oseća nesigurno zbog teror-ističkih napada. Mada su ispitanici iz gradova sa najvećomkoncentracijom migranata, opao je broj anketiranih koji sudirektno komunicirali sa migrantima, zaključeno je u pomenu-toj publikaciji BCLJP.

Građani koji su razgovarali sa migrantima ocenjuju taj kon-takt pozitivno, najčešće u Sjenici, Tutinu i Preševu (iznad 95odsto). Većina anketiranih smatra da EU mora preuzeti briguo migrantima, a na jednu trećinu smanjen je broj onih kojikažu da je to posao srpske vlade. Konstatuje se da nije bilo„većih incidenata sa elementima ksenofobije i rasizma“, ali jepotrebno raditi „sa lokalnim zajednicama“ u kojima su centriza azil i prihvatni centri. Zašto? Zato što „integracija kao pro-ces zahteva dvosmeran pristup u kome će se upoznati dvezajednice koje otpočinju zajednički život kako bi postojaosuživot umesto segregacije zajednica prema etničkoj ili rasnojpripadnosti“, objašnjava BCLJP. U toj organizaciji naglašava-ju da Srbija „kao država koja je u nezavidnoj ekonomskojsituaciji“, u kojoj su „nedovoljno poštovana radna prava,mora da uzme u obzir novu realnost koja podrazumeva novuranjivu grupu na tržištu rada i prepozna je u strateškim doku-mentima kao ranjivu kategoriju“.

Ovim oblikom nove realnosti planski se bave pojedine opš-tine. U okviru dva projekta („Jačanje kapaciteta i pružanjepomoći u rešavanju izbegličke krize“ i „Jačanje kapacitetaSaveta za migracije za upravljanje azilom kroz izradu i real-izaciju Lokalnih akcionih planova“), a uz finansije izAmbasade Danske u Srbiji i potporu Danskog saveta zaizbeglice, saglasnost i saradnju naših vlasti, lokalni akcioni

planovi (LAP) spremaju se ili su već doneti u Aleksandrovcu,Subotici, Šidu, Kikindi, Zaječaru, Negotinu, Pirotu,Dimitrovgradu, Preševu, Bujanovcu, Bosilegradu, Sjenici,Tutinu, Žitorađi, Novom Kneževcu i beogradskim opštinamaVoždovac i Palilula.

LAP je pre godinu dana donet u Aleksandrovcu iMladenovcu. To su strateški, petogodišnji planovi (od 2017.do 2021), za čiju primenu Aleksandrovcu treba oko 80.000evra, a Mladenovcu oko 1,85 miliona evra.

„LAP za unapređenje položaja izbeglica, interno raseljenihlica, povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, tražilacaazila i migranata u potrebi bez utvrđenog statusa, definisao jepromene značajne za život lica koja su bila izložena prisilnomnapuštanju svojih domova i raseljavanju zbog rata na prostorubivših jugoslovenskih republika, bombardovanja Kosova iMetohije, kao i zbog migrantske krize koja je eskalirala ujesen 2015. sa prostora Bliskog istoka, Azije i Afrike“, piše ualeksandrovačkom LAP-u. „Te promene i rešenja namerava-mo da ostvarimo u svom lokalnom okruženju u predviđenomvremenskom periodu“.

U istoj vreći našli su se prognanici i izbeglice iz Hrvatskei BiH, interno raseljeni Srbi sa KiM i migranti. LAP je, kaoi onaj mladenovački, maestralno zakukuljen, uopšten ifloskulisan, valja to umeti razumeti i čitati između redova.Za tražioce azila rečeno je da Vlada Srbije osniva centre zaboravak i iz budžeta finansira njihovo funkcionisanje.„Migranti u potrebi bez utvrđenog statusa“ dolaze „sa ratomzahvaćenih područja Bliskog istoka i Afrike“, aAleksandrovac svojim LAP-om odlučuje „koje promene,značajne za život ovih lica, namerava da ostvari“. Kreiranjei sprovođenje LAP-a za unapređenje položaja migranata tre-

�Ne računajući ovogodišnjipriliv, u Srbiji danas živi624.611 migranata

Foto

: e_S

tock

/D. G

oll

13Beogradski glas, 9. maj 2018

migrantima IZBEGLA IZ AZIJE I AFRIKE PRIPREMA SE NOV ZAKON O ŠTRAJKU

Ograničava sepravo na štrajk

tira se kao „deo šireg mehanizma smanjenja siromašt-va (!) i socijalne isključenosti osetljivih društvenihgrupa“.

Šta Aleksandrovac radi, odnosno tek će učiniti kadje o migrantima reč? Najpre, jača toleranciju irazumevanje potreba azilanata i migranata kroz„poboljšanje komunalnih usluga, opremanje prostoraza zdravstvene, edukativne, kulturno-umetničke i

druge usluge, opremanje dečjih i sportskih igrališta“. Nadrugom mestu je „kontinuirani rad na razumevanju kul-turoloških razlika između tražilaca azila i migranata(dijalog, tematske radionice, okrugli stolovi i sl.) i otk-lanjanje predrasuda prema migrantima“. Treće, aleksan-drovačka opština će obučiti kadrove „za izradu projekt-nih predloga“ koji će „obezbediti sredstva namenjenamigrantima“. Ne zna se, međutim, o kakvim je sve pro-jektima reč: učenje jezika ili možda kupovina krova nadglavom, tragom izjave iz poslaničke grupe SNS-a „da uSrbiji ima mnogo napuštenih kuća“, o čemu smo pisaliu prošlom broju.

Institucije pod pritiskom

Zato se zna da će deo novca za te projekte stićiiz opštinskog budžeta, ostatak iz budžeta Srbije ineimenovanih stranih i domaćih fondova. Uzopasku da je EU željena destinacija migranata,ističe se da su institucije u Srbiji pod pritiskom „uorganizacionom i finansijskom pogledu“ jer mora-ju nekako da upravljaju migracijama. Po aleksan-drovačkom LAP-u, i migranti su prioritetni zaunapređenje položaja, a među njima deca bezroditelja, žene koje su nosioci domaćinstva,samohrane majke... Njima su, kao i izbeglima iraseljenima tokom razaranja SFRJ, gorući proble-mi: nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost,nemanje novca za život, zdravstvene tegobe, obra-zovanje i integracija u naš kulturološki poredak.Da reše takve probleme, pomoći će imAleksandrovac, u kome se odavno smanjuje stopafertiliteta i raste stopa mortaliteta, a od 2.216 neza-poslenih – polovina posao traži prvi put.

U sažetku mladenovačkog LAP-a jasno piše daje njegova svrha „integracija i reintegracija“ svih,pa i tražilaca azila o čijem zahtevu još nije rešeno,kao i migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike. Krozčetiri specifična cilja, mladenovačka opština će,poput aleksandrovačke, pružiti migrantimanedefinisano raznorazje: od „unapređenja kvalitetaživota u lokalnoj zajednici kroz poboljšanje komu-nalnih uslova“, preko otklanjanja predrasudaprema njima, do edukovanja lokalnih funkcionera iNVO o našoj pravnoj regulativi vezanoj zamigrante. Tu je i obuka kadrova koji će praviti pro-jektne predloge, nepoznatog sadržaja, „u ciljuobezbeđenja sredstava namenjenih migrantima“.Mladenovac u svemu učestvuje budžetski, sa deset

odsto potrebne svote. Primena plana koštaće 1.845.000evra.

Ukoliko se budu realizovali „programi socijalnogstanovanja u zaštićenim uslovima“, Mladenovac ćeučestvovati i sa opremljenim građevinskimzemljištem. Među ključnim indikatorima za ocenuuspešnosti LAP-a su i „obuhvat potreba“ tražilacaazila i migranata, obim finansijskih sredstava izdvo-

jenih „za usluge migrantima“, struktura sredstavaizdvojenih za migrante (lokalni budžet, donacije,drugi izvori), broj potpisanih protokola o saradnji„sa odabranim NVO“, broj zaključenih ugovora oradu, broj „lica koja su dobila sertifikate o završenojosnovnoj školi“, pa i broj gostovanja u lokalnimmedijima „na temu podizanja svesti o potrebamamigrantske populacije“.

Veoma tiho, trudeći se da ne uznemirava javnost,Srbija već dve godine uključuje migrante, pojedi-

načno i sistematski, u svoj socijalni, ekonomski i kul-turni život, između ostalog i davanjem novca zakorišćenje privremenog smeštaja. Koja sve pravaimaju migranti i kako ih država uvodi u sve društvenepore, zasebna je i nije marginalna tema. Na margineje, međutim, bacaju vlasti, zauzete traženjem načinada građanima objasne nadolazeće „kosovsko rešenje“,uz neviđenu, nečuvenu diku što je predsednik SrbijeAleksandar Vučić u Ankari dočekan „kao Putin“ (?!),sa kojim se lično sreo više puta nego bilo koji našfunkcioner. A građani? Sve češće će sretati migrantekoji se bune što ih Srbija tera da uče srpski jer bi onihteli engleski, nemački ili danski.

�Pozitivan stav prema migrantima opao je sa 47 na 43 odsto. Trećina ima negativan stav prema njima, što je znatno povećanje u odnosu na prethodnih 19 odsto

�Evropski sud u Strazburu privre-menom merom zabranio prinudnoudaljenje H. M., koji kod nas ostaje do okončanja postupka protiv Srbije

Piše:Radenka Marković

Nov zakon o štrajku ove nedelje je u centru pažnje predstavnikasindikata, poslodavaca i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračkai socijalna pitanja. U tri najveća grada u Srbiji tokom ove sedmice

održava se javna rasprava o nacrtu pomenutog zakona, prvo u Nišu, zatimu Novom Sadu, pa u Beogradu.

Sudeći prema informacijama iz sindikalnih organizacija, zastupnici radnikaimaju niz zamerki na Vladine predloge i imaće šta da kažu njenim pred-stavnicima na tim razgovorima.

Kao prvu i najvažniju primedbu na ovaj predlog Ranka Savić, predsedni-ca Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, navodi povećanje brojadelatnosti, a time i radnika, kojima se zabranjuje da štrajkuju.

– Po još važećem zakonu, štrajk je zabranjen samo profesionalnim pripad-nicima vojske, a po onome što se sada predlaže, krug zaposlenih koji ne bismeli da štrajkuju znatno se proširuje. Po novom predlogu zakona, pravo naštrajk ubuduće ne bi imali ni zaposleni u Hitnoj pomoći, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), kontroli leta, specijalnim jedinicama policije.

Ovim se u velikoj meri ograničava pravo na štrajk, protiv čega ćemo se misvakako boriti. Ja razumem da, recimo, Hitna pomoć uvek mora da radi, alimislim da nije u redu da zaposleni u toj službi nemaju pravo na štrajk bezobzira na to što im se na poslu dešava. Mislim da i oni kao i ostali treba daimaju pravo da svoje nezadovoljstvo izraze štrajkom, s tim što bi trebalo daza vreme trajanja štrajkaodržavaju minimumprocesa rada. To bi val-jalo da važi i za BIA,kontrolu leta, specijalnejedinice policije i mićemo se u raspravi zala-gati upravo za to da imse omogući pravo naštrajk uz poštovanjeminimuma procesa rada– kaže naša sagovornica.

Ona naglašava da seovim nacrtom, pravona štrajk radnicimaograničava na još jedannačin. Naime, povećavase broj delatnosti u koji-ma za vreme štrajka mora da se obezbedi minimum procesa rada. Smatra seda u ovim delatnostima, koje su definisane kao delatnosti od opšteg interesa,prekid rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ilidela stanovništva. U delatnosti od opšteg interesa svrstane su PTT usluge,komunalne delatnosti, elektroprivreda, saobraćaj i informisanje, proizvodnjaosnovnih prehrambenih proizvoda, prosveta, zdravstvena i veterinarskazaštita, društvena briga o deci i socijalna zaštita.

– Smatram da je ovaj spisak preširok. Stvarno ne vidim kako je ugrožen biločiji život, bezbednost ili zdravlje ako, recimo, štrajkuje RTS, pošto je iinformisanje na ovom spisku, a oni su javni servis – ističe Savićeva i dodaje dase samim uvođenjem minimuma procesa rada ograničava mogućnost štrajka.

U tom smislu problematična je i odredba po kojoj poslodavac izuzetnomože da odredi da za vreme štrajka radi i član štrajkačkog odbora ukolikonema drugih zaposlenih koji bi održavali minimum procesa rada.

– Ovo rešenje ne sme da ostane u zakonu. Pre svega zato što u štra-jkačkom odboru i inače bude veoma mali broj ljudi, uglavnom njih petoro,pa se smanjenjem broja bitno otežava rad štrajkačkog odbora. A poznato jeda je u 99 odsto slučajeva štrajkački odbor i nosilac i pokretač štrajka, pa izove odredbe vreba velika opasnost da se štrajk razbije jer poslodavacodređuje da članovi štrajkačkog odbora moraju da rade i praktično ne moguda vode štrajk– kaže Ranka Savić.

Prema njenim rečima, sindikati će se u javnoj raspravi boriti protiv jošjedne odredbe iz nacrta zakona, a to je ona u kojoj piše da u slučaju neza-konitog štrajka poslodavac ima pravo na naknadu štete.

– Ovo je novina u zakonu koju poslodavci mogu da zloupotrebe. Stala jeu jednu rečenicu, pa nije objašnjeno ni ko nadoknađuje štetu, ni kako.Tražićemo da se ona pojasni ili da se izbaci iz zakona.

Ništa od plaćenog štrajkaSindikalne organizacije su tražile da u zakon uđeodredba po kojoj dani provedeni u štrajku radnici-ma treba da budu plaćeni u slučaju kada oni uštrajk stupaju zbog neisplaćenih zarada i kašnjen-ja u njihovoj isplati. Zakonom je, naime, precizira-no da poslodavci nemaju obavezu da plate rad-nicima kada štrajkuju, ali sindikalci smatraju da uslučaju štrajkovanja zbog neisplaćivanja zaradaposlodavac mora da bude kažnjen time što ćezaposlenima platiti za period kada su u štrajku.– Nismo zadovoljni što ta odredba nije ušla uzakon. Najveći broj štrajkova u Srbiji se i vodi zatošto se plate ne isplaćuju ili se kasni sa njihovomisplatom – kaže Zoran Mihajlović iz Savezasamostalnih sindikata Srbije.

14 FORUMBeogradski glas, 9. maj 2018

Izvor: „Globus“ (Jurica Körbler)

USkoplju, na sastanku InicijativeBrdo-Brioni, Kolinda GrabarKitarović i Aleksandar Vučić

gotovo da nisu razgovarali. Susret dvojepredsednika bio je srdačan, ali dijaloganije bilo jer se Vučić pojavio neposrednopred početak skupa i otišao s njega čim sesastanak lidera zemalja Inicijative Brdo-Brioni završio. Vučića je najviše u Skopljuzanimao odnos Srbije i Kosova, kao ikosovsko neispunjenje osnivanjaZajednice srpskih opština, a druge teme,poput one o zaoštravanju hrvatsko-srpskihodnosa, ionako nisu bile na dnevnom redu.

I dok je skup u Skoplju prošao bezdijaloga dvoje protagonista politikepomirenja koja je zapala u slepu ulicu, nadiplomatskom polju istovremeno je vođe-na dramatična bitka koja je imala odjeka iu međunarodnoj zajednici.

„Ovo hrvatsko-srpsko prepucavanje kaoda je došlo naručeno za jednu i drugustranu. Plenkoviću je bilo potrebno dapokaže čvrst stav i zadovolji stranačkudesnicu nakon ratifikacije Istanbulske kon-vencije, a Vučiću da nedopuštanjem da se’ponižava’ Srbija ublaži činjenicu što ćeSrbima uskoro morati da saopšti da je Kosovo zauvekizgubljeno“, rekao nam je jedan strani diplomata u Zagrebunakon sastanka lidera zemalja regije u Skoplju.

Ali, koliko god sve izgledalo kao dobro režirana predstavana kakvu smo poslednjih dvadesetak godina i te kako navikli,ovaj put je nervoza među Evropljanima bila veća nego pre.Zvonili su telefoni u kabinetima političara, evropski zvaničniciupozorili su i jedne i druge da je „sada dosta“. Evropi je većpreko glave sukoba Hrvata i Srba, Srba i Albanaca, Bošnjaka iHrvata, Slovenaca i Hrvata i koga sve ne na ovim trustnimpodručjima.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarovićtakođe nimalo nije bila srećna što se ponovno zaku-valo na relaciji između Beograda i Zagreba. Činilose u jednom trenutku da će inicijativa što je pozvalaAleksandra Vučića ipak biti korak napred, bez obzi-ra na to što je u trenutku ugrozila vlastiti rejtingmeđu desničarima. Računala je na taj rizik, a onda jesve palo u vodu, brže nego što je i krenulo uzbrdo.

Kada smo jednog srpskog opozicionog političaraupitali da li je sve bilo režirano s njihove strane,odgovor nije znao da nađe. „Vidite, mene takođečudi što se Vojislav Šešelj gotovo svakodnevnopojavljuje na svim mogućim televizijama, pa i naonim koje su bez sumnje sklone politici AleksandraVučića. S druge strane, teško da bi Aleksandar Vulintoliko solirao i pomeo sve što je do tada pozitivnoučinjeno. Dakle, teško mi je reći da li je sve režira-no, ali naoko tako izgleda.“

Pljuska iz Zagreba

Vučić sve ove poslednje dane pokušava na sve mogućenačine da pripremi građane na loše vesti iz Evrope i Amerike,koje kažu da neće biti ništa od ulaska u EU ako ne dođe dopriznanja Kosova. Uzalud žaljenje da svet Srbiju ne voli, očitose istorija ponavlja kao i u slučaju Hrvatske kada je jedan odglavnih uslova bila bespogovorna saradnja s Hagom. Tada je toznačilo da se Ante Gotovina pojavi na sudu, što se na kraju i

dogodilo i nakon čega je nastavljen proces pregovaranja. Datoga nije bilo, ni od ulaska Hrvatske u EU ne bi bilo ništa.

Sada se Srbima događa isto, ili će na ovaj ili onaj način priz-nati Kosovo ili će pregovori s EU stati. Brisel ima vremenakoliko hoće, ionako više nikome od evropskih država nije doproširenja, pa je sada na Vučiću da povuče presudan potez. Akoto učini odmah, Srbija će nastaviti evropski put, ako se to nedogodi, sve će stati ili stajati kao do sada.

Pljuskom iz Zagreba, kada je Vulinu zabranjen ulazak uzemlju, bila je bačena još jedna rukavica od strane suseda i zato

se Beograd odlučio na protivmere. Dugo su većali koga ćestaviti na crnu listu, a prvi predlog bio je da to bude šeficadiplomatije Marija Pejčinović Burić. Vučić joj nije zaboravioda je upravo iz njenog ministarstva, nekoliko dana preddolazak u Zagreb, stiglo upozorenje da nije vreme za posetu.Beograd je to pročitao i kao natezanje Banskih dvora iPantovčaka, jer se svim silama želeo umanjiti značaj da jednatako značajna inicijativa o pomirenju Hrvata i Srba dođe odpredsednice.

Na kraju je izbor pao na generala Damira Krstičevića, poonoj „oko za oko“, kako je to govorio sve radikalniji IvicaDačić, koji bi se u slučaju nastavka diplomatskog rata takođemogao naći na listi. Verovatno do toga neće doći, ali je i teškoprognozirati sledi li otopljenje. Vučić je tako poentirao kodvlastite javnosti, prepustivši Ani Brnabić, srpskoj premijerki,da iz njene radionice izađe predlog o Krstičeviću, iako sviznaju da je to odluka šefa države.

S druge strane, ovaj diplomatski mali rat nikako nije naštetioni Andreju Plenkoviću. Kao što se i očekivalo, Istanbulsku

konvenciju su svi zaboravili, pa su predviđan-ja desničara da je to „početak njegovog kraja“pala u vodu. Premijer je ponovno povukaopotez kojim je vratio veru i među svojimdesničarima da je čvrst i odlučan, pogotovoprema Srbiji.

Samoj predsednici nije preostalo mnogomanevarskog prostora. Solidarisala se sKrstičevićem, iako ni njihovi odnosi nisubajkoviti. Još nedavno, baš uoči dolaskaVučića, kada je ministar odbrane tražio izvin-jenje, poslala mu je packu neka se svako bavisvojim poslom. Sada je rekla da je o celomslučaju Krstičević najbolje rekao. Bilo kakobilo, hrvatsko-srpski odnosi ponovo su u slepojulici, samo što se u ovom slučaju od jednogkoraka napred, susreta dva predsednika uZagrebu, otišlo tri unazad.

Sve to ostavilo je u drugom planuhrvatsko-slovenski spor oko granice i „Nove ljubljanskebanke“. Plenković je poručio da slučaj nikako nije nerešiv,ali i ponovio ono na šta sadašnja garnitura u Ljubljani nikakone pristaje, a teško da će i nova nakon junskih izbora.Slovenci predlažu evropsku medijaciju, a Brisel zasadatakođe ćuti. Sigurno je samo to da treba da prođu izbori kakobi se videlo je li moguća uopšte neka inicijativa da se prob-lem barem započne rešavati, iako za to treba biti veliki opti-mista.

Ipak, postoji jedna bitna razlika u sadašnjim nesporazumi-

NAJNOVIJI SUKOB ZAGREBA I BEOGRADA IZAZVAO NERVOZU MEĐU EVROPSKIM ZVANIČNICIMA, A U KABINETIMA

Odnosi Srbije i Hrvatske u

�Ako Srbija zaista želi u EU, trebalo bi da joj bude u interesu da se smire tenzije

�Ali, koliko god sve izgledalo kaodobro režirana predstava na kakvu smo poslednjih dvadesetak godina i te kakonavikli, ovaj put je nervoza međuEvropljanima bila veća nego pre

15Beogradski glas, 9. maj 2018

ZVONILI TELEFONI: „SADA BI BILO DOSTA!“

�„Predsedavanje Evropskoj uniji ozbiljan je posao. Bilo bi loše da gaHrvatska 2020. preuzme, a da istovremeno ima problema sa svimsvojim susedima“, kaže za „Globus“ visoki strani diplomata

ma između Zagreba i Beograda i Zagreba i Ljubljane. Uslučaju Hrvatske i Slovenije, obe države su „u klubu“, član-ice EU i NATO, dok to Srbija nije. Zato Dačić uzalud pozivaEU da dodeli „crveni karton“ Hrvatskoj, a kao šef diplomati-je trebalo bi da zna da se to naprosto ne može i neće dogodi-ti. Ulaskom „u klub“ Hrvatska je u prednosti, to je prag-matična činjenica koju treba prihvatiti. Tako će biti i kadadođe na red pitanje granice između Hrvatske i Srbije i akoBeograd zaista želi u EU, trebalo bi da mu bude u intere-su da se smire tenzije.

Sa Slovencima je drukčije, a sada više ni oni nemajuprednost kao u slučaju dok je Hrvatska pregovarala oulasku u EU. Pretnje da će zaustaviti ulazak Hrvatske ušengenski prostor su neozbiljne, jer to je interes celeEurope i nova ucena Slovenije nikako ne bi bila prih-vaćena.

Tako je i u slučaju Hrvatske i BiH, te stalnih upozorenjaBakira Izetbegovića da Hrvatska nema pravo graditiPelješki most dok se ne reši pitanje granice. To je priča zalokalnu upotrebu, Hrvatska gradi most na svojoj teritoriji isvakako tu Izetbegović ne može ništa.

Ali da je sve više sporova Hrvatske i njenih suseda, to jetačno. Treba biti sasvim iskren i priznati da Hrvatska umnogim slučajevima nije u krivu, ali da joj dugoročno ne ideu korist da dobije epitet problematične male države EU kojase svađa sa svima. Krajnje je zanimljivo kako su seAustrijanci postavili prema Hrvatskoj kada je reč o obeleža-vanju događaja na Blajburškom polju, gde su se ujedinile idesnica i levica zamerajući hrvatskim desničarima da tajskup koriste kao najveće okupljalište neonacista u Evropi.

Jasenovac i dalje vruća tema

Austrijska desnica tako pokušava sa sebe sprati sličnekvalifikacije, prebacujući lopticu u tuđe dvorište, a Hrvatska– balansirajući između svojih radikala koji su u manjini idemokratske javnosti koja je u većini – čini štetu sama sebi.Očito, vreme je da se Hrvatska jasno postavi prema nasleđuprošlosti, pre svega onom vezanom za NDH i ustaštvo jer biu protivnom mogla da otvori još jednu bolnu epizodu nespo-razuma sa obližnjim državama, ovaj put sa Austrijom.

Iz Skoplja je predsednica ponovno poručila da je potrebnabolja koordinacija i saradnja nje i premijera. Nije to prvi putda predsednica poziva da se usaglase stavovi oko spoljnepolitike, što uostalom predsednici i premijeru nalaže i Ustav.Ovako, neki ponovo vide da i u slučaju spora sa Srbijom nijebilo pune koordinacije i da je možda sve moglo ići drugačijeda se više razgovaralo. Ali oni koji drže stranu Banskih dvoraopet kažu da je sama predsednica, preko svog izaslanika uJasenovcu Ivana Zvonimira Čička, ponovno pokrenula bolnupriču oko Jasenovca krajnje nejasnim predlogom da među-narodna komisija „izbroji“ jasenovačke žrtve.

Predlog su s podsmehom dočekali i mnogi istoričari, pa jepitanje da li ga je trebalo uopšte iznositi u trenutku kada seopet kvare odnosi sa istočnim susedom i po pitanju te vrućeteme. Sam premijer nije se dao navući na tanak led, a okoBlajburga je samo poručio da se treba striktno pridržavatiaustrijskih zakona. Ali to je samo jedna epizoda koja imarefleksije i na spoljnopolitičkom planu kada je reč o stavovi-ma koje zastupaju Kolinda Grabar Kitarović i Plenković.

„To da postoje u Hrvatskoj dve, često neusaglašene spoljnepolitike primećuje i sve veći broj evropskih političara. ZaHrvatsku to nije dobro“, kaže naš sagovornik, strani diploma-ta koji je već duže vreme u Hrvatskoj. Tvrdi da to treba što preskinuti s dnevnog reda, jer Hrvatsku vrlo brzo čeka i predse-davanje Evropskoj uniji, što je ozbiljan posao i veliki izazov.„Bilo bi loše da Hrvatska preuzme predsedavanje, a istovre-meno ima problema sa svim svojim susedima.“

slepoj uliciB

ez obzira na to što se svaka uspešna srpska politič-ka doktrina temelji na kratkom narodnom pamćen-ju, ono je, kakvo-nam-je-takvo-nam-je, temelj

dobrog dela nacionalnog identiteta. Možda se baš iz takvekolizije rodilo mnoštvo istorijskih klišea s kojima operiše-mo u svakodnevici. Jedan od njih poznajemo kao strašnih

„pet stotina godina podTurcima“... U slučajuBeograda, bar su tri momen-ta koja ga relativizuju: upra-vo pod Turcima, u šes-naestom veku, Beograd jedoživeo svoje velegradskezvezdane časove, postavšipo veličini i ekonomskojsnazi drugi grad ondašnjeEvrope, odmah izaNirnberga; a zatim – nisu

Turci u Beogradu sedeli mirno i neometano, tri stotine god-ina iščekujući Karađorđa, već su ih u tome, povremeno,odmenjivali i Austrijanci.

Upravo u jednom takvom istorijskom sloju potražićemoaktere priče o baroknom Beogradu – ličnosti koje su se usvojim glavama, ispod napudranih perika, borile s prob-lemima čija suština nepromenjena prati ljudski rod:mediokriteti koji pokreću javnost i njihove žrtve, neimari,koji pokreću svet.

Tridesete godine osamnaestog veka... Beograd podeljenna dve varoši: Nemačku, duž Dunava, i Srpsku, na Savi. Udvadesetak godina austrijske vlasti Srbi su prisilno iseljenisa Dorćola i Jalije, što im i nije palo teško jer je Savska pad-ina sunčanija i vodom bogatija. Grad je pun vojske i vojnihinstalacija, grade se zgrade kojeveličinom i dekoracijom podsećajuna one kojima se danas divimo pri-likom poseta Beču. Najveća jeKasarna feldmaršala KarlaAleksandra, princa od Vinterberga,za ono vreme ogromno dvospratnozdanje sa 320 prozora, na mestudanašnjeg bloka između KnezMihailove ulice i Obilićevog venca. Osnovni tokovi novcau gradu ne pripadaju trgovini već vojnim investicijama kon-trolisanim iz Beča, pa je čak i plemstvu teško da namaknesredstva za raskalašni noćni život. Prinčev „domoupravitelj“Trilic, poput Boldrika iz „Crne Guje“, ima „genijalan plan“!U vreme „mesojeđa“ i zimskih balova nagovara princa da ugradu zabrani svaku drugu muziku osim one u njegovojkući, a potom organizuje seriju zabava. Princip reketiranjaje po efikasnosti neprevaziđen sve do naše inflacije izdevedesetih: za građanstvo dolazak obavezan, a ulaznica 11krajcara. Kazna za nedolazak – 15 krajcara. Vrlo demokrats-ki: iako je mešano stanovanje bilo nepoželjno, mešana zaba-va, pogotovo uz pomenutu cenu karte, jeste. Toliko, da jekaznu za nedolazak platio i sam srpski mitropolit.

Srbi bolje prestonice od Beograda, iako politički nije nji-hov, nemaju, pa povrh Ušća grade preteču današnjeSaborne crkve, tada posvećenu rođenju Sv. JovanaKrstitelja, a potom prvu, pa drugu, od ukupno četirireinkarnacije Mitropolijskog dvora, današnje Patrijaršije. Uneposrednom susedstvu, tik do crkvene apside, niče ibarokna rekonstrukcija Beogradske tvrđave, toliko razvije-na da je u jednom momentu ugrozila opstanak tekpodignute srpske crkve. Jedva su je, od naloga za rušenjeizdanog od austrijskih urbanističkih vlasti, spasli srpskiprvaci. Dve građevine, leđa uz leđa, i dva neimara. S kale-megdanske strane je austrijski general, švajcarski baron,

Nikola Doksat de Mores, stručnjak za fortifikacije. Sa„savamalske“ strane je rođeni Beograđanin, mitropolitMojsije Petrović.

Baronu Doksatu život zagorčava carska birokratija, kojau beskrajnim kontrolama pokušava da opravda svojopstanak, a barona optuži za propuste u radu. Generatorsumnji je austrijski deo beogradske „čaršije“ koji generalu,stručnjaku i heroju iz bitke za osvajanje Beogradaneprekidno fabrikuje podmetanja. U inspekciju mu dolazigeneral Vitgenau, ali ubrzo umire. Svetina priča o trovanju,sumnja se na De Moresa, ali se još uvek niko ne usuđuje dacarskog generala direktno optuži. Nakon toga sledi preko-manda za Niš, na mesto komandanta garnizona.

Mitropolita Mojsija muči rođena pastva kojoj je početnientuzijazam u građenju mitropolije splasnuo onog trenutkakada je trebalo dati pare ne samo za strane majstore negočak i za uvozni kreč – najbliža dostupna proizvodnja bila jeu Budimu. Pred srpskim delom beogradske javnosti mitro-polit mora da se brani: „Ja, ne sebe radi, započeh ovo mis-leći na opštu korist i da bude pokolenjima koja dolaze izanas, jer je ovo najslavnije i najglavnije mesto zemlje iotadžbine naše i da u potonjim pokolenjima sasvim neizgubimo mesto i budemo kao kučine koje lutaju po potoci-ma.“ Mitropolit Mojsije umire od bolesti, u nedovršenomdvoru, a njegovu borbu s „čaršijom“ nasleđuje novi mitro-polit Vikentije Jovanović. Stalno je raspet između potrebeda se Austrijancima prikaže kao pandan, svetski čovek,crkveni ali i svetovni vođa, knez; a istovremeno je prinuđenda se sitnim dušama u srpskoj „čaršiji“ pravda za svakiputni trošak ili, recimo, zato što mu svečana odežda nijeviše samo klot crna nego i u boji. Mitropolijski dvor jeposebna muka. Pred smrt, mitropolit Vikentije rezignirano

konstatuje da je rezidenci-ja „propast“, započeta uzao čas, i da sve što prib-avi za nju pada kao uponor, a napredak se nevidi.

U međuvremenu, Turcinadmoćnim snagamanapadaju Niš, a baron

Doksat de Mores, kao racionalni Švajcarac, procenjuje daje tvrđavu u tim uslovima nemoguće braniti, pa je, bezborbe i žrtava, napušta. Kao i našem varaždinskom gener-alu Trifunoviću – „čaršija“ ne oprašta! Nevažni su sačuvaniživoti. Optužuju Doksata ne samo za dezerterstvo već izakata vade i sumnjivi slučaj otrovanog inspektora. NikolaDoksat de Mores osuđen je na duplu smrt, za dva zločina –prvo da bude streljan, pa potom obešen.

Dva neimara, opet leđa uz leđa... Baron de Moreszatočen u tvrđavi koju je sagradio, mitropolit Vikentije, parstotina metara dalje, zatočen u bolesničkoj sobi nedovršenemitropolije. Doksat je pogubljen u ledeno martovsko jutro1738. godine. Ubrzo umire i mitropolit VikentijeJovanović...

Godinu kasnije, Austrijanci, kao i Doksat u Nišu, bezborbe predaju Turcima Beograd. Prema ratnom ugovoru,ruše se svi objekti koji su nikli u dve decenije austrijskevlasti. Razgrađuju se i dovršena Beogradska tvrđava, inedovršeni Mitropolijski dvor. Da su to mogli da vide našibeogradski „zaludgraditelji“, umrli bi još jednom. „Čaršija“je, naravno, preživela...

U Beogradu je iza Doksata ostalo samo ime, izaVikentija – pastirski štap, izložen u politiranoj vitriniMuzeja Srpske pravoslavne crkve, u današnjoj Patrijaršiji,na mestu njegovog graditeljskog pokušaja.

(„Čekajući Spasovdan“, 2005)

ČARŠIJSKA IGRA ASOCIJACIJA

�Osnovni tokovi novca u gradune pripadaju trgovini, već vojniminvesticijama kontrolisanim iz Beča, pa je čak i plemstvuteško da namakne sredstva zaraskalašni noćni život

kolumna

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

16 EDUKACIJABeogradski glas, 9. maj 2018

�„Haver Srbija“ je od 2012. do danas postigao neviđenedomete - između 15.000 i 20.000 đaka i profesora prošlo je kroz njihovu neformalnu edukaciju

Učenje je tajna opstanka10. MAJA, NA DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA U BEOGRADU, UPOZNAJTE SONJU VILIČIĆ

Piše: Ružica Mevorah

Veliki cionista Ašer Ginsberg (1856-1927),koji je u skladu s filozofijom pokreta pisaopod hebrejskim imenom Ahad Ha’Am i

dočekao naseljavanje Palestine, zapisao je da jetajna jevrejskog opstanka midraša (učenje,tumačenje, potraga; hebr.). Pod tim motom već šestgodina opstaje „Haver Srbija“, neprofitna, nevladi-na obrazovna organizacija građanskog društva.Opstaje kao ogromna većina NVO, od projekta doprojekta, od uplate do uplate. Opstaje na idealimaosnivača, kroz upornost i istrajnost između osva-janja sredstava za programe.

Haver znači prijatelj na hebrejskom, a ovajnaš su osnovale tri drugarice, Sonja Viličić,Mina Pašajlić i Dunja Miljković. Ali nikada njihtri, i pored silnog zalaganja, ne bi postigle to štojesu da nije volontera koje okupljaju i koji ih,kad se jednom uključe u rad, ne napuštaju.

Samo u okviru jednog od svojih brojnih pro-grama, u širenju istine o Holokaustu međuosnovcima i srednjoškolcima, „Haver Srbija“ jeod 2012. do danas postigao neviđene domete.Između 15.000 i 20.000 đaka i profesora prošloje kroz njihovu neformalnu edukaciju.

„Samo je u prethodnoj školskoj godini 2.800učenika prošlo kroz naše radionice. Bili smo u40 škola i 18 gradova u Srbiji“, kaže SonjaViličić (35), izvršna direktorka „Havera“.

Ove godine se na „Haverov“ konkurs„Holokaust: kultura sećanja“ prijavilo 150učenika iz 23 grada u Srbiji! Sonja nam jeponosno pokazala deo njihovih literarnih ilikovnih radova, fotografija, video-klipova,animiranih, pa čak i igranih filmova – kakvoblago! Kakvo razumevanje Holokausta! A tektranspozicija u sopstvenu stvarnost!

Kakva šteta što „Haver“ neće moći sva tadela da prikaže javnosti 10. maja, na Dansećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. U malom iznajmljenom stanu na Dorćolu, čiji pros-tor „Haver“ još i deli, to je nemoguća misija. Ali Sonja obećava da će prikupiti sredstva dosledećeg Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta (27. januar 2019) i sigurno organi-zovati izložbu radova. Taman da javno i reprezentativno otvore svoj treći nagradni konkurs.

Ovogodišnji 10. maj, dan kada je 1942. godine nemačka okupaciona komanda proglasilaBeograd gradom bez Jevreja, obeležili su đačkim danom za sve učesnike konkursa. Pokazalideci Jevrejski istorijski muzej, Jevrejsku opštinu, Sinagogu, platili im put do Beograda,spremili za njih brdo sendviča...

I takvi obilasci su im redovna aktivnost. Prošle godine je 500 učenika u organizaciji„Havera“ obišlo Sinagogu „Sukat šalom“ uBeogradu, sinagoge u Somboru i Suboticipo dvestotinak đaka.

„Šezdeset učenika iz svih krajeva Srbije,koji su prošli naše programe, vodilo je2017. godine komemoracije u Subotici iBeogradu“, kaže Sonja Viličić, „ali ono štoje za nas takođe važno, puno posetilacabilo je na oba skupa.“

Njena je životna misija da širi znanje oHolokaustu, upoznaje naše ljude s jevre-jskom tradicijom i kulturom, a Jevreje sasvih strana sveta s istorijom Jevreja nanašim prostorima. Tako su lane doveli 50mladih Izraelaca da upoznaju prošlost isadašnjost Srbije.

„U Srbiji je tokom Holokausta ubijeno83 odsto jevrejske populacije. Godine

1940. na teritoriji današnje Srbije živelo je33.800 Jevreja, a mnogi gradovi i varoši imali suvrlo aktivne zajednice, koje su vekovima davaleznačajan doprinos društvu na svim poljima, upolitici, umetnosti, nauci i trgovini“, priča Sonja.„Samo je 5.746 Jevreja preživelo Drugi svetskirat. Danas jevrejska zajednica u Srbiji brojimanje od 4.000 članova.“

Sonja je od detinjstva aktivna u Jevrejskoj opš-tini Subotica. Fakultet za turizam završila je uBudimpešti, zatim pohađala studije za usavrša-vanje jevrejskih edukatora na Hebrejskom fakul-tetu u Jerusalimu, vodila godinama seminareuglednih međunarodnih jevrejskih organizacija.

Judaizam i Holokaust, to su teme koje živi,oduvek. U jevrejski kamp „Sarvaš“ u Mađarskoj, recimo, prvi put je ušla kao đak prvak, a iza-šla iz njega kao direktorka obrazovnih programa.

Pored tih tema za nju lično veoma je važan i „Dijalog“, još jedan program „Havera“(haver.rs), a to je saradnja sa ostalim nacionalnim manjinama i marginalizovanim grupama uSrbiji. U okviru tog programa, a povodom 14. maja, Dana državnosti Izraela (Izrael ovegodine slavi 70 godina od osnivanja države), „Haver“ organizuje Festival izraelskog LGBTIfilma „Falafel“ u Beogradu (16-17. maj, KC „Grad“, Braće Krsmanović 4).

„Cilj nam je da što više grupa uključimo u dijalog. Smatramo da şamo zajedno, učeći jedni oddrugih, možemo da se borimo protiv predrasuda i svakog vida diskriminacije“, smatra Sonja.

Šta nju pokreće, pitali smo je. Šta joj jemotiv da život posveti znanju i učenju?

„Smatram da je veoma važno za jednodruštvo da upoznaje razne kulture i tradicije,uvidi i prepozna vrednost društva u svoj nje-govoj raznolikosti“, kaže Sonja. „Barijere kojepostoje među raznim grupama, etnocentrizamu našem društvu i svakodnevna diskriminacijau školama, na ulici, na poslu i na svim drugimmestima, nešto je sa čim ne mogu da se pomir-im. Hoću to da menjam, da utičem napoboljšanje društva u kojem živim. To je izvormotivacije za posao kojim se bavim. Jevrejskakultura, tradicija i istorija, sa kojom se identi-fikujem, za mene je izvor etičkog ponašanja ivrednosnog sistema koji želim da podelim sasvojim sugrađanima jer smatram da nas možeučiniti boljim ljudima.“

� Samo je 5.746 Jevreja preživelo Drugi svetski rat.Danas jevrejska zajednica u Srbiji broji manje od4.000 članova.

� „Haver“ se bori protiv predrasuda, diskriminacije,antisemitizma i ksenofobije. Zalaže se za toleranciju iizgradnju inkluzivnog društva.

� Nema superiornih naroda niti inferiornih religija. Svekolektivne osude su pogrešne i samo ih rasisti prave.

(Eli Vizel)