KAKO SMANJITI RIZIK OD - Stroke Association...uključujući hleb, žitarice i obrađeno meso kao što je šunka. Pripremljeni obroci i jela za poneti često imaju visok sadržaj soli

KAKO SMANJITI RIZIK OD MOZDANOG UDARA

Aktivni koraci koje svi mogu preduzeti

Moždani udar se može desiti svima u svakom životnom dobu, ali postoji mnogo toga što možete učiniti da biste sebi pomogli.

Udruženje Stroke ("Stroke Association") ne preuzima odgovornost za greške koje mogu da se pojave u ovom prevodu, ili posledice koje takve greške mogu da imaju. Originalne informacije koje se nalaze u ovoj poblikaciji treba smatrati tačnim samo do objavljenog datuma revizije.

Obratite pažnju na to da ove informacije ne mogu da predstavljaju zamenu za specijalističke profesionalne savete prilagođene vašoj situaciji. Trudimo se da osiguramo tačan i ažuriran sadržaj, ali informacije se mogu vremenom menjati. U meri u kojoj je to dozvoljeno zakonom, Udruženje Stroke ("Stroke Association") ne prihvata odgovornost u vezi sa upotrebom informacija u ovoj publikaciji, ili informacija trećih lica ili navedenih veb sajtova.

1Kako smanjiti rizik od moždanog udara

MOŽDANI UDAR I VI

Previše sam mlad / mlada da razmišljam o moždanom udaru

Četvrtina svih moždanih udara se dešava ljudima starosti od 18 do 65 godina, koji se mogu osećati zdravima i u formi.

Ja sam stariji /starija ili imam neke zdravstvene probleme

Nikad nije prekasno da preduzmete korake kako biste smanjili rizik od moždanog udara, kao na primer da budete aktivniji, da se zdravije hranite i tretirate zdravstvene probleme.

Imam visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak je faktor gotovo polovine svih moždanih udara.

Ja sam pušač

Prestanak pušenja je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje zdravlje i svoju porodicu.

Mogao / mogla bih da smršam

Ako patite od prekomerne težine, to je znak da morate razmišljati o moždanom udaru.

Imao / imala sam moždani udar ili TIA*

Ako ste već imali moždani udar ili TIA, izloženi ste većem riziku. Ovaj vodič uključuje praktične savete koji vam mogu pomoći da smanjite rizik od drugog moždanog udara i kako da dobijete veću pomoć ili podršku, tako da se ne osećate sami.

*(tranzitorni ishemijski atak ili mini-moždani udar)

2 Kako smanjiti rizik od moždanog udara

MOŽDANI UDAR MENJA ŽIVOTE

Svako može imati moždani udar. Lečenje moždanog udara se stalno poboljšava, ali moždani udar je i dalje vodeći uzrok invaliditeta u svetu. Svake godine u svetu ima više od 17 milona moždanih udara1.

Saznajući više o riziku od moždanog udara, možete preduzeti neke aktivne korake kako biste smanjili rizik.

A ako znate nekoga ko može biti u grupi sa visokim rizikom, zašto im ne biste dali primerak ovog vodiča?

1 Burden of Stroke Report, 2017, www.strokeeurope.eu/downloads/TheBurdenOfStrokeInEuropeReport.pdf

MINI KVIZ:

Šta vas od ovoga svrstava u grupu sa vecim rizikom od moždanog udara?

a) Bliski rođak imao je moždani udar.

b) Holesterol mi je malo povišen.

c) Pijem više od šest čaša vina ili šest krigli piva nedeljno.

Odgovor: Sve!


Ako se nešto od ovoga odnosi na vas, nalazite se u grupi sa većim rizikom od moždanog udara. Ipak, ne brinite, jer postoji mnogo načina da smanjite šanse da dobijete moždani udar.

VAŠ RIZIK OD MOŽDANOG UDARA

Kada lekari koriste reč rizik, misle na šanse da imate neku bolest. Svako ima drugačiji rizik od moždanog udara, što zavisi od jedinstvenih faktora koji pripadaju svakom pojedinačno.

Faktori rizika mogu biti povezani s vama ili sa vašim načinom života, kao na primer vaše godine, bolest koju imate, ili da li pijete ili pušite.

GLAVNI FAKTORI RIZIKA OD MOŽDANOG UDARA

Starost

Kako starite, vaše arterije prirodno postaju sve manje elastične, što povećava verovatnoću da će postati blokirane. Možete preduzeti aktivne korake da smanjite rizik od moždanog udara u bilo kojoj dobi.

Zdravstveni problemi

Neki zdravstveni problemi povećavaju rizik od moždanog udara. Oni obuhvataju:

Visok krvni pritisak

Atrijalnu fibrilaciju (nepravilan rad srca)

Dijabetes i predijabetes

Visok holesterol


Ako ste imali moždani udar ili TIA (mini-moždani udar), izloženi ste većem riziku od moždanog udara u budućnosti. Dobićete savete od profesionalaca o lečenju bilo kakvih zdravstvenih stanja koja su mogla dovesti do vašeg prvog moždanog udara ili TIA, kao što je visok krvni pritisak.

Način života

Rizik od moždanog udara može povećati ono što radimo u svakodnevnom životu, uključujući:

Pušenje

Prekomernu težinu

Previše alkohola

Premalo vežbanja

Nezdravu hranu.

Porodična istorija

Moždani udar može da bude nasledan, stoga razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse ako imate porodičnu istoriju moždanog udara. Možda će vam biti potrebni neki testovi i provere zdravstvenog stanja, kao i saveti o smanjenju rizika.


AKTIVNO SMANJITE RIZIK OD MOŽDANOG UDARA

Možete pomoći u smanjenju rizika od moždanog udara tako što ćete izabrati zdraviji način života. Bilo da je reč o ishrani, nivou aktivnosti, pušenju ili unosu alkohola, nikad nije prekasno da napravite promenu.

PORAŽITE POSEBAN SAVET

Zapamtite, ovaj vodič može dati samo opšte informacije. Trebalo bi da uvek dobijete poseban savet o svom zdravlju i eventualnom lečenju od zdravstvenog profesionalca kao što je lekar opšte prakse ili lekar specijalista.

PRESTANITE DA PUŠITE

Pušenje udvostručava rizik od smrti usled moždanog udara. Međutim, onog trenutka kada prestanete da pušite, rizik od moždanog udara odmah počinje da opada. Prestanak pušenja može biti jedna od najboljih stvari koje ste ikada učinili za svoje zdravlje, a na raspolaganju je mnogo pomoći.

Lokalne službe za prestanak pušenja mogu ponuditi proizvode poput nikotinske gume i tableta za smanjenje želje. Korišćenje e-cigareta je popularan način smanjenja pušenja. E-cigarete nisu dostupne na recept, ali bi mogle biti korisne kao deo vašeg plana za prestanak pušenja.

Potražite na internetu lokalne službe za prestanak pušenja.


Creva nargile prenose duvanski dim kroz vodu, ali nisu bezopasna. Dok puši nargilu, pušač udahne dim u vrednosti oko 100 cigareta.

SMANJITE ALKOHOLAko redovno pijete previše alkohola, povećavate rizik od moždanog udara.

SMANJITE VELIČINU STRUKA

Ako imate preveliku telesnu težinu, veća je verovatnoća da ćete doživeti moždani udar, a rizik se povećava sa težinom. Prekomerna telesna težina utiče na vaše telo na više načina, kao što je povećanje rizika od visokog krvnog pritiska i

dijabetesa tipa 2, koji su povezani sa moždanim udarom.

Ako je vaš struk veći od 94cm kod muškaraca, ili 80cm kod žena, možda imate prekomernu telesnu težinu. BMI ili

indeks telesne mase pokazuje da li imate

pravu težinu za svoju visinu.

Vaš BMI treba da bude ispod 25. Ovo je zbog većeg rizika od dijabetesa i visokog krvnog pritiska kod ljudi sa većim indeksom telesne mase.

JEDITE ZDRAVO

Nema nikakvih tajni za zdravu uravnoteženu ishranu, samo nekoliko osnovnih smernica za ishranu koje je potrebno zapamtiti.


PRAKTIČNA PODRŠKA ZDRAVOJ ISHRANI

Kupovina i kuvanje mogu ponekad biti teški ako imate invaliditet ili imate niske prihode.

1. Smanjite unos soli

Prevelik unos soli može dovesti do povećanja krvnog pritiska, što predstavlja veliki rizik od moždanog udara.

Svima nam je potrebna mala količina soli svakog dana, ali samo oko jedan gram (manje od četvrtine kafene kašičice). Najveća količina soli potrebna za jedan dan je oko jedne kafene kašičice (6g).

Kada kuvate možete smanjiti količinu soli koju koristite u jelima. Probajte da dodajte začine kako biste pojačali ukus.

Mnogo soli koju jedemo krije se u svakodnevnoj hrani, uključujući hleb, žitarice i obrađeno meso kao što je šunka. Pripremljeni obroci i jela za poneti često imaju visok sadržaj soli.

A ko i m a t e o d re đ e n e zdravstvene probleme kao što su problemi sa bubrezima, nemojte da započinjete ishranu sa vrlo niskim sadržajem soli bez prethodnog razgovora s vašim lekarom.

2. Jedite manje masti

Ishrana sa niskim sadržajem masti može pomoći u gubitku težine, što smanjuje rizik od moždanog udara.

Možete da smanjite nivo holesterola tako što ćete jesti manje zasićene masti i zameniti ih malom količinom nezasićenih masti. Međutim, ako imate visok holesterol, vaš lekar mora da vam da savet i tretman.

Zasićene masti često su čvrste masti, poput maslaca. Naći ćete ga u hrani poput sira, kolača, masnog mesa i kobasica, kao i kokosovog ulja i palminog ulja.


Nenasićena mast je često ulje, kao što je maslinovo ulje ili sojino ulje. Nalazi se takođe u masnoj ribi kao što su

losos i sardine, i drugoj hrani poput kikirikija, avokada, oraha i semenki.

Kada kuvate probajte da zamenite zasićene (teške) masti poput maslaca i kokosovog ulja malim količinama maslinovog ulja ili ulja kikirikija.

3. Smanjite unos šecera

Ako unosite previše šećera, možete da se udebljate, što povećava rizik od moždanog udara i dijabetesa tipa 2.

Ne bi trebalo da jedete više od 7 kockica šećera (30 g) dnevno. Nije baš mnogo kada znate da konzerva gaziranog pića može imati više od 9 kockica šećera.

Kao i u slučaju soli, mnogo šećera krije se u uobičajenoj hrani.

I to nije samo slatka hrana - slane namirnice kao što su pečeni pasulj i kečap od paradajza mogu imati veoma visok sadržaj šećera.

4. Balansirana ishrana

Tokom dana pokušajte da jedete nešto iz svake grupe hrane u nastavku. Domaća hrana je često najbolja opcija, jer znate da je napravljena od svežih sastojaka, a ima mnogo manje masti, soli ili šećera nego što je gotova hrana.

Voce i povrce: nastojte da unesete pet dnevno. Zapamtite da se računa i konzervirano i smrznuto voće i povrće. Opredelite se za raznobojno povrće na tanjiru. Voće i povrće može da čini približno jednu trećinu hrane svakog dana.

Ugljeni hidrati poput krompira, pirinča, hleba i testenine mogu činiti oko trećinu onoga što jedete.


Belančevine dolaze iz posnog mesa, ribe i jaja. Belančevine koje nisu životinjskog porekla mogu biti sušeni pasulj, sočivo i orasi.

Mlečne namirnice poput mleka, sira i jogurta obezbeđuju kalcijum, potreban za jake kosti. Držite masti na niskom nivou tako što ćete birati varijante sa manje masti.

Masti sadrže najviše kalorija po gramu, tako da vam je potrebno vrlo malo istih. Pokušajte da koristite nezasićene masti poput maslinovog ulja umesto čvrstih masti poput maslaca i kokosovog ulja.

5. Povecajte unos vlakana

Izbor hrane sa puno vlakana može pomoći u gubitku težine, dijabetesu i zdravlju srca, što može smanjiti rizik od moždanog udara. Ako jedete mnogo povrća i voća, to je odličan način da dobijete više vlakana. Izaberite integralne žitarice u hrani kao što je hleb, testenina i pirinač. Jedite koru kada jedete krompir i jabuke. Ovas, orasi i semenke takođe mogu povećati vaš dnevni unos vlakana.

Poteškoce sa gutanjem nakon moždanog udara

Ako imate problema sa gutanjem nakon moždanog udara, trebalo bi da imate podršku

od dijetetičara kako b e z b e d n o j e s t i . Dijetetičar može da vam ponudi savet o tome kako da

pripremate bezbednu i ukusnu hranu i učestvujte u porodičnim obrocima.

Ilegalna upotreba droge

Ljudi mogu da koriste ilegalne droge bez znanja o riziku od moždanog udara. Droge kao što je kokain mogu povećati rizik od moždanog udara u danima nakon njihovog korišćenja. Druge, kao što su kanabis, heroin i kat, takođe su povezane sa povećanim rizikom i većom stopom smrtnosti od moždanog udara.


VIŠE POMOCI I INFORMACIJA

Udruženje građana „MOŽDANI UDAR“ osnovano je 30. jula 2012. godine kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana na neodređeno vreme koji ispunjavaju uslove za članstvo navedene ovim Statutom, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti poboljšanja zdravlja ljudi.

Web strana: mozdaniudar.org Facebook: StrokeSerbia E-mail: [email protected]

BUDITE AKTIVNI KOLIKO GOD MOŽETE

Fizička aktivnost može pomoći u smanjenju rizika od moždanog udara. Kretanje takođe može pomoći vašem emocionalnom blagostanju tako što oslobađa hemikalije u mozak koje utiču na to da se osećate bolje.

Ako ste u mogućnosti da povećate nivoe fizičke aktivnosti, to može da utiče na vaše zdravlje i dobrobit. Za neke ljude, fizička aktivnost može značiti hodanje po sobi, a za druge to znači priključivanje nekom fitnes programu ili rad u bašti.

Aktivan, zdrav način života i lečenje zdravstvenih problema takođe mogu pomoći u smanjenju rizika od bolesti srca, demencije i raka.


KONTROLIŠITE SVOJE ZDRAVSTVENO STANJE

Ako imate jedno od sledećih zdravstvenih stanja vezanih za moždani udar, pridržavajući se određenih pravila možete pomoći da smanjite rizik.

Ako ste imali moždani udar ili TIA, jedan od najboljih načina da smanjite rizik od drugog moždanog udara jeste da se pridržavate tretmana za vaše zdravstveno stanje koji savetuju lekari.

VISOK KRVNI PRITISAK

Visok krvni pritisak igra ulogu u polovini svih moždanih udara, tako da je to najveći pojedinačni faktor rizika od moždanog udara.

Šta je to? Vaše srce pumpa krv kroz krvne sudove. Kada krv previše pritisne zidove krvnih sudova, to je poznato kao visok krvni pritisak. Takođe se zove hipertenzija.

Zašto je to rizik? Visok krvni pritisak može dovesti do stvaranja ugrušaka ili krvarenja u mozgu. Visok krvni pritisak takođe može povećati rizik od srčanog udara, demencije i otkazivanja bubrega.

Kako da znam da ga imam? Obično nema simptoma, stoga redovno proveravajte krvni pritisak. Uređaji za kontrolu krvnog pritiska mogu se nabaviti, a većina apoteka i nekih supermarketa nudi besplatne kontrole krvnog pritiska. Vaš lekar opšte prakse može takođe imati uređaj u čekaonici.

Šta mogu da učinim u vezi s tim? Ako se dijagnostikuje visok krvni pritisak, mogu vam pomoći neke zdrave promene u načinu života, a možda će vam biti potrebno lečenje. Ako vam se savetuje da uzimate tablete, veoma je važno da ih redovno uzimate.


ATRIJALNA FIBRILACIJA (AF)

Ako imate nelečenu atrijalnu fibrilaciju (AF), rizik od moždanog udara je do pet puta veći, a moždani udar može biti ozbiljniji ako imate AF.

Šta je to? U AF rad srca je nepravilan i može biti neuobičajeno brz.

Zašto to predstavlja rizik? Može se desiti da se srce ne isprazni od krvi prilikom svakog otkucaja, i može se formirati ugrušak u krvi koja je ostala. Ugrušak može da putuje do mozga i uzrokuje moždani udar.

Kako da znam da imam AF? Možda ćete osećati kako vam srce ubrzano lupa, ali većina ljudi nema nikakve simptome. Lekar opšte prakse može da vas pregleda i pošalje na dalje testove.

Šta mogu da učinim u vezi s tim? Ako imate AF i vaš lekar opšte prakse utvrdi da je vaš rizik od moždanog udara

visok, trebalo bi da dobijete antikoagulantno sredstvo da biste smanjili rizik od moždanog udara. Važno je nastavite sa uzimanjem antikoagulansa kako biste smanjili rizik od moždanog udara.

DIJABETES

Dijabetes skoro da udvostručuje rizik od moždanog udara.

Šta je to? Dijabetes znači da vaše telo ne može pravilno da uzme šećer iz krvi.

Zašto to predstavlja rizik? Previše šećera u krvi može dovesti do oštećenja krvnih sudova i nerava. Ovo povećava rizik od razvoja moždanog i srčanog udara, kao i amputacije, slepila i otkazivanja bubrega.

Kako da znam da imam dijabetes? Možda nemate nikakvih simptoma, ali dijabetes može da deluje tako da vam se češće mokri i da se osećate veoma umorno i žedno.


Dijabetes i predijabetes se potvrđuju testovima krvi.

Šta mogu da učinim u vezi s tim? Ljudi sa dijabetesom tipa 1 obično je potrebno lečenje insulinom. Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 moraju samo da promene ishranu, dok su drugima potrebni lekovi ili lečenje insulinom. Lečenje drugih zdravstvenih stanja od kojih možda patite i izbor zdravog načina života, kao što je gubitak težine, mogu da vam pomognu u smanjenju rizika od moždanog udara.

VISOK HOLESTEROL

Visok holesterol o b i č n o n e m a simptome, ali to je glavni faktor rizika od moždanog udara.

Šta je to? Holesterol je važna supstanca u našim telima, ali ukoliko imate previše holesterola u krvi, može doći do bolesti srca i moždanog udara.

Zašto to predstavlja rizik? Prekomerni holesterol u krvi može dovesti do začepljenja i suženja krvnih sudova

(ateroskleroza). To može dovesti do stvaranja ugruška i uzrokovati moždani ili srčani udar.

Kako da znam da imam visok holesterol? Test krvi kod lekara opšte prakse ili farmaceuta.

Šta mogu da učinim u vezi s tim? Rezultat holesterola može se koristiti za izračunavanje rizika od srčanog i moždanog udara. Ako je rizik visok, možete pokušati da napravite promene u načinu života kao što su gubitak težine, da budete aktivniji i zdravije se hranite.

Lekovi koji se nazivaju statini često se daju za visok holesterol i pokazalo se da smanjuju šanse za moždani udar.

Neki ljudi su rođeni sa visokim holesterolom. Ovo je nasledno stanje koje se zove familijarna hiperholesterolemija (FH). Može dovesti do toga da ljudi umiru u 20-im ili 30-tim godinama, tako da je od suštinskog značaja da se testirate ako znate za slučajeve rane smrti od srčanih oboljenja ili moždanog udara u vašoj porodici. Može se lečiti lekovima koji smanjuju holesterol.


OSTALA ZDRAVSTVENA STANJA VEZANA ZA MOŽDANI UDAR

Srpasta anemija (SCD)

Četvrtina ljudi sa srpastom anemijom (SCD) ima moždani udar pre 45. godine starosti. SCD uglavnom utiče na ljude afričkog, afričko-karipskog, azijskog i mediteranskog porekla. To povećava rizik od moždanog udara, jer crvene krvne ćelije menjaju oblik, povećavajući verovatnoću da će se stvoriti ugrušak.

Ženska kontracepcija i hormonska terapijaNeki oralni kontraceptivi i zamenska hormonska terapija (HRT) mogu izazvati veći rizik od moždanog udara kod žena. Dakle, trebalo bi uzimate ovu terapiju jedino ako imate veoma mali rizik od moždanog udara.

Ako imate visok krvni pritisak, migrene ili ste imali prethodni krvni ugrušak ili moždani udar, možda nećete biti kandidat za to. Pušenje, prekomerna težina ili ako imate više od 35 godina, takođe može povećati rizik od moždanog udara dok uzimate pilulu illi HRT.

Rizik od moždanog udara od kontracepcije ili HRT je veoma mali, stoga ako ste zabrinuti, nemojte prestati sa terapijom dok prethodno ne razgovarate sa lekarom. Pitajte o riziku i najboljem načinu kontracepcije ili hormonske terapije u vašem slučaju.


Stres, anksioznost i depresijaAko ste pod stresom, ako patite od anksioznosti ili depresije, možete biti izloženi većem riziku od moždanog udara. Nije poznato zašto je to tako, ali jedan razlog može biti da je teže voditi brigu o zdravlju ako ste depresivni ili pod velikim pritiskom. Pokušajte da nađete podršku za emocionalne probleme od prijatelja ili profesionalaca, i razmislite o izborima koji se tiču zdravog života koji bi mogli pomoći vašem opštem blagostanju.

Opstruktivna apneja u snu (OSA)

Poremećaj spavanja, koji se naziva opstruktivna apneja u snu (OSA), povezuje se sa moždanim udarom. OSA prekida disanje tokom spavanja. Neki ljudi sa opstruktivnnom apnejom hrču, ali ne svi. Možda se često budite noću, osećate se veoma pospano tokom dana. Razgovarajte se svojim lekarom ako mislite da imate OSA.

Kako da prekontrolišete svoje zdravlje

Sva zdravstvena stanja navedena ovde mogu se desiti u bilo koje doba. Dakle, čak i ako se osećate zdravo, idite na redovne zdravstvene kontrole.

Ako ste zabrinuti za svoje zdravlje, javite se lekaru.


OVO JE MOŽDANI UDAR

Moždani udar je napad na mozak. To se dešava kada se snabdevanje krvi u delu mozga prekine, i moždane ćelije do kojih ne dolazi krvotok ubrzano odumiru . Oštećenje mozga može da utiče na način na koji telo funkcioniše. Takođe može promeniti način na koji razmišljate ili kako se osećate.

Postoje dva glavna tipa moždanog udara:

1. Ishemijski: usled blokiranog krvnog suda u mozgu. Ishemijski se često naziva moždani udar izazvan ugruškom.

2. Hemoragijski: zbog krvarenja u ili oko mozga.

Hemoragijski moždani udar se često naziva krvarenje, ili u narodu poznatije kao „izliv krvi u mozak”.


UOČAVANJE ZNAKOVA MOŽDANOG UDARA

Važno je znati kako prepoznati uobičajene znake moždanog udara u sebi ili nekome drugom. Korišćenje sledećeg testa je najbolji način za to.

Test „HITNO" pomaže u prepoznavanju tri najčešća simptoma moždanog udara. Međutim, postoje i drugi znaci koje bi trebalo da uvek uzimate ozbiljno.

Hod ti je promenjen?

Iskrive ti se lice i usta?

Teško pomeraš ruku?

Noga ti je slabija?

Otežano govoriš?

TEST „HITNO"


Oni obuhvataju:

Iznenadnu slabost ili utrnutost na jednoj strani tela, uključujući noge, ruke ili stopala

Teškoće prilikom nalaženja reči ili govora u jasnim rečenicama

Iznenadni zamućen vida ili gubitak vida na jednom oku ili oba oka

Iznenadni gubitak pamćenja ili zbunjenost, vrtoglavicu ili iznenadni pad.

Iznenadnu, tešku glavobolju.

Moždani udar se može desiti svima, u bilo kojem životnom dobu. Svaka sekunda se računa. Ako otkrijete bilo koji od ovih znakova moždanog udara, nemojte čekati. Odmah pozovite 194.


TIA ILI MINI-MOŽDANI UDAR

TIA (tranzitorni ishemijski atak) je isto kao i moždani udar, osim što simptomi traju kratko vreme, do jednog sata. Kod TIA, krvni sud u mozgu postaje blokiran, ali blokada se sama od sebe očisti. Simptomi su isti kao i u slučaju punog moždanog udara. Nema načina da saznate da li neko ima TIA ili pun moždani udar kada se simptomi prvi put jave, zato nemojte čekati i odmah pozovite 194.

HITAN TRETMAN MOŽDANOG UDARA

Kada neko ima sumnju na moždani udar, treba ga odvesti ubolnicu kolima hitne pomoći. Od vitalnog je značaja je da se što pre tretira moždani udar. U roku od nekoliko sati od moždanog udara potrebno je davati lekove za razbijanje i uklanjanje ugruška, stoga ako sumnjate na moždani udar, odmah pozovite 194.


GDE DOBITI POMOC I INFORMACIJE

Udruženje građana „MOŽDANI UDAR“ osnovano je 30. jula 2012. godine kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana na neodređeno vreme koji ispunjavaju uslove za članstvo navedene ovim Statutom, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti poboljšanja zdravlja ljudi.

Web strana: mozdaniudar.org Facebook: StrokeSerbia E-mail: [email protected]

Udruženje Stroke ("Stroke Association") je vodeća dobrotvorna organizacija u Velikoj Britaniji posvećena borbi protiv moždanog udara. Oslanjamo se na donacije za finansiranje istraživanja čiji je cilj spasavanje života i usluga od vitalnog značaja za ljude pogođene moždanim udarom. Za više informacija pozovite našu liniju za pomoć +44 303 3033 100, ili posetite naš veb sajt stroke.org.uk. Za povratne informacije o našim publikacijama pošaljite elektronsku poštu na adresu [email protected].

Stroke udruženje je registrovano kao dobrotvorna organizacija u Engleskoj i Velsu (broj 211015) i u Škotskoj (SC037789). Registrovano je i u Severnoj Irskoj (XT33805), Ostrvu Men (No 945) i Džersiju (NPO 369).

Ilustracije: freepik.com; Fundacja Udaru Mózgu; Studio Mzlaki, Beograd

Documents

KAKO SMANJITI RIZIK OD - Stroke Association...uključujući hleb, žitarice i obrađeno meso kao što je šunka. Pripremljeni obroci i jela za poneti često imaju visok sadržaj soli