Kidd Creek Seminar

7/21/2019 Kidd Creek Seminar

http://slidepdf.com/reader/full/kidd-creek-seminar 1/20

Zavod za mineralogiju, petrologiju i RGN fakultetmineralne sirovine

Vulkanogena masivna sulfidna ležišta –The idd !reek, "ntario

Nina #e$ej %avid &vanini$ Valerije 'akarun

(kad) godina *+-).*+/) &vona &vki$



0(%R1(23

) 4V"%)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

*) V45(N"G6N( '(0&VN( 0457&%N( 561&8T()))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

*)) 'orfologija)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

*)*) lasifika9ija)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))*

*):) Veli;ina, kvaliteta, mineralogija, tekstura i altera9ije)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))):

*)-) (so9ija9ija s vulkanskim domama, grupiranje ležišta i pogodni horizonti)))))))))))))))))))))):

*)/) 0trukturni kontrolni faktor)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))-

*)<) Geneza i vulkanski fa9ijesi)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))-

*)=) Geokemijske zna;ajke))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/

*)>) Geofizi;ke zna;ajke)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))=

*)?) 4tje9aj na okoliš)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))>

:) T#6 &%% !R66))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))?

:)) Regionalni položaj))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))?

:)*) @ovijest istraživanja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))+

:):) Geofizi;ka istraživanja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

:)-) Geokemijska istraživanja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

:)/) Geologija V'0 ležišta idd !reek u okviru jednog AgreenstoneB pojasa))))))))))))))))))))*

:)<) 'ineraliza9ija))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))):

:)=) (ltera9ije)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))):

:)>) Geneza ležišta))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))):

:)?) 6ksploata9ija, prerada i proizvodnja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))-

-) Z(524C()))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/

/) @"@&0 5&T6R(T4R6))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))<





1. UVOD

@rije razmatranja povijesti istraživanja i geologije ležišta idd !reek važno je opisati

generalne karakteristike i razli;ite tipove ležišta masivnih sulfida, jer je doDro poznavanjeistih vrlo Ditno pri kreiranju programa istraživanja za pronalaženje novih ležišta tog tipa)

Vulkanogena masivna sulfidna ležišta su tip ležišta metalnih sulfida, uglavnom !u i Zn)

5ežišta su aso9irana i nastala iz vulkanskih hidrotermi u suDmarinskom okolišu)

2. VULKANOGENA MASIVNA SULFIDNA LEŽIŠTA

2.1. Morfologija

Vulkanogena masivna sulfidna ležišta EV'0F tvore uglavnom stratiforma i le$asta tijela koja

su smještena izmeu dviju magmatskih jedini9a ili magmatske i sedimentne jedini9e) Cesto su

priDližno kružnog ili ovalnog oDlika, no zDog deforma9ije rudna tijela mogu poprimiti izgled

9jevastog, štapi$astog ili sli;nog nepravilnog oDlika) @onekad, ali vrlo rijetko, se zDog oDlika

rudnog tijela V'0 rudna tijela mogu zamijeniti sa rudnim tijelima nastalim potiskivanjem

postoje$ih stijena Enpr) #orne "reDodH of Noranda, IueDe9F)&spod masivne rude oDi;no se nalazi štokverk koji može Diti orudnjen) 8tokverkne žile u

ovom slu;aju predstavljaju putove kojima su se mineralizirani fluidi kretali prema gore,

tvore$i iznad štokverka masivne sulfidne naslage E0l) *JF) @ojava koja može poremetiti

ovako jednostavan model orudnjenja je slampiranje) 0lampiranje uzrokuje klizanje masivne

rude sa štokverka i odvajanje)

Sl. 2-1. Shematski presjek stratigrafskih odnosa na području Noranda, Quebec. Ležište je Kuroko-tipa.

preu!eto i! "#$NS % &''N, ())*+.

1



2.2. Klasifikaija

@ostoje razni na;ini kojima se klasifi9iraju V'0 ležišta, a Daziraju se na sadržaju metala u

ležištu i tipu stijene doma$ina) 'ožda najopsežnija klasifika9ija je ona od K(RR&6 L

#(NN&NGT"N E???F) "ni su podijelili naslage V'0Ja na pet tipova ovisno o sastavu

stijene doma$ina, od najprimitivnijih do evoluiranih3

F mafi;ne V'0 naslageM

*F DimodalnoJmafi;ne V'0 naslageM

:F mafi;noJsili9iklasti;ne V'0 naslageM

-F DimodalnoJfelsi;ne V'0 naslageM

/F DimodalnoJsili9iklasti;ne V'0 naslage)

0ljede$a je geokemijska podjela koja dijeli naslage ovisno o metalima koje sadrže3

F 7e Enaslage pirita koje se koriste za proizvodnju sulfatne kiselineFM

*F 7eJ!u E!ipar tipFM

:F 7eJ!uJZn EKesshi tipFM

-F 7eJ!uJZnJ@D Euroko tip i @rimitivni tipF)

5N%"N E?>?F je imao malo druga;iji pristup od ovog jednostavnog geokemijskog E0l) *J

*F) "n je pokazao da ako se svaka to;ka na trojnom dijagramu pokaže kao koli;ina rudnog

metala u naslagama, onda imamo samo tri velike grupe3F ZnJ@DJ!uM

*F ZnJ!uM

:F !u)

Sl. 2-2. rojni dijagram prema LN'N /010+ preu!eto i! "#$NS % &''N, ())*+.

2



2.!. V"li#i$a% k&ali'"'a% (i$"ralogija% '"ks')ra i al'"raij"

Ve$ina V'0 ležišta u svijetu su mala) "ko >+O svih poznatih naslaga sadrži otprilike +,J+

't rude, a polovi9a od tih sadrži manje od 't) No, postoje vrlo velika i Dogata V'0 ležišta

koja su veoma profitaDilna za eksploata9iju, poput idd !reeka u "ntario, anada)

'ineralogija V'0Ja je jednostavna) 4glavnom se sastoji od P?+O 7eJsulfida, uglavnom

pirita, a ponekad je prisutan pirhotin) #alkopirit, sfalerit i galenit mogu Diti glavni rudni

minerali, dok su Dornit i halkozin ponekad glavni) (rsenopirit, magnetit i tetraedritJtenantit

mogu Diti prisutni u malim koli;inama) 0 porastom udjela magnetita, ove rude prelaze u

masivne oksidne rude) 2alovina je uglavnom kvar9, no u nešto manjim koli;inama i karDonati,

klorit i seri9it)

Ve$ina V'0 ležišta je zonirana) Galenit i sfalerit su oDilniji u gornjem dijelu rudnog tijela,

dok se koli;ina halkopirita pove$ava prema podini sve do halkopiritnog štokverka) "vakvo

zoniranje je doDro razvijeno u polimetalnim naslagama) (ltera9ija u V'0 ležištu se uglavnom

odnosi na altera9iju podine, a naj;eš$e su kloritiza9ija i seri9itiza9ija) (ltera9ijska zona je

9jevastog oDlika i nalazi se u središtu halkopiritnog štokverka) @romjer zone se pove$ava

prema masivnoj rudi) (ltera9ijska zona se zDog svoje veli;ine može jako doDro koristiti za

pronalaženje samog orudnjenja)

2.*. Asoijaija s &)lka$ski( +o(a(a% gr),ira$j" l"-i'a i ,ogo+$i /ori0o$'i

V'0 ležišta ;esto se u literaturi povezuju s vulkanskim domama E0l) *J-F, a vrlo doDar

primjer predstavlja ležište uroko unutar osaka distrikta u 2apanu) 'eutim, postoji

pretpostavka o formiranju ležišta uroko tipa u podru;jima depresija te o naknadnoj tektoni9i

kojom su formirane dome, ;ime su ležišta ovog tipa uzdignuta) To potvruju i ležišta poput

(mDler %istrikta, sjeverna (ljaska, koja ne pokazuju Dlisku aso9ija9iju s riolitskim domama)

2apanska uroko ležišta prostiru se i do >++ km, te su s više od stotinu poznatih pojava,

podijeljena su u osam ili devet okruga) 4nutar ovih okruga litološki sli;ne stijene sadrže

nekoliko izoliranih ležišta, što se pokazalo tipi;nim za masivna sulfidna ležišta, uz nekoliko

izuzetaka) 4nutar odreenih okruga, V'0 ležišta i s njima aso9irane dome pojavljuju se

uzduž linearnih pukotina koje su mogle utje9ati na njihovu distriDu9iju)

3



5ežišta svake grupe ;esto se javljaju unutar odreenih stratigrafskih intervala) Za primitivni i

uroko tip orudnjenja više je karakteristi;na pojava rude u vrhu felsi;kog stadija 9ikli;nog,

Dimodalnog kal9ijskoJalkalijskog vulkanizma povezanog s magmatskom komorom visokog

stupnja Emagma Dogata sili9ijemF, nego s odreenim felsi;kim tipom stijena E56(T et al),

?><, R&!(R%, ?>=F) ao primjer možemo navesti ležišta na podru;ju Noranda, IueDe9,

koja leže u usko ograni;enom stratigrafskom intervalu unutar goleme vulkanske strukture

deDele oko <+++ m E0l) *J:F)

Sl. 2-3. istribucija dacitnih doma i Kuroko 2ežišta, Kosaka istrikt, 3apanprema 4'56K'S46 % S$', /07)+

2.. S'r)k')r$i ko$'rol$i fak'or

'noga se masivna sulfidna ležišta pojavljuju unutar spuštenih kaldera, lokalizirana

sinvulkanskim rasjedima i nadliježe$im naslagama unutar graDa) @rilikom istraživanja

navedenih terena potreDno je doDro prou;iti literaturu koja opisuje istraživano podru;je,

napraviti detaljno geološko kartiranje te pažljivo interpretirati vulkanske pojave) Na taj sena;in može pretpostaviti ho$e li se ležište nalaziti Dlago položeno ili strmo nagnuto, ho$e li

Diti neprimjetno ili znatno deformirano ili metamorfozirano, te na koji na;in treDa izvesti

geokemijska i geofizi;ka ispitivanja, kao i na koji $e se na;in izvoditi Dušenje)

2.. G"$"0a i &)lka$ski faij"si

V'0 ležišta desetlje$ima su smatrana epigenetskim hidrotermalnim rudnim tijelima

EK(T6'(N, ?/+F) 'eutim, ?/+) godine otkrilo se kako su ona singenetskog,

4



suDmarinskoJekshalativnog i sedimentnog postanka) %o ovog zaklju;ka se došlo

istraživanjem postanka podmorskih hidrotermalnih izvora Eeng2. Dla9k smokersF na širem

podru;ju oko 9entara širenja o9eanskog dna ER"N(, ?>>F E0l) *J-F)

Sl. 2-4. Shema podmorskog hidroterma2nog i!8ora 999.foranmining.com +

'asivna sulfidna ležišta ;esto se povezuju s odreenom vulkanskom skupinom) @rimjeri9e, u

rudarskim kompleksima nalaze se Dre;irani rioliti koji se povezuju s jednim od tri mogu$a

pro9esa nastanka3 F formirani su u Dlizini strukturnih magmatskih otvora koji su takoer

predstavljali vru$e izvoreM *F rezultat su pojave eksplozivnih hidrotermiM :F formirani su

tijekom nastanka kaldere uslijed ;ega je došlo do pro9esa mineraliza9ije E#"%G0"N, ?>?F)

&z navedenog se zaklju;uje da je Ditno razumjeti pro9ese nastanka i razvoja vulkanskih

pojava, a do tih podataka se može do$i detaljnim kartiranjem, analizom jezgri i usporedDom s

nekim modernim vulkanskim modelom)

2.3. G"ok"(ijsk" 0$a#ajk"

Geokemijska istraživanja su vrlo Ditna u istraživanju V'0 ležišta) @rimeri9e, u anadi su se

pokazala vrlo korisnim za odreivanje loka9ije i duDine istražnih Dušotina jer su perspektivna

podru;ja u geološkoj prošlosti Dila zaleena, pa u geofizi;kom kontekstu imaju slaDi odziv)

Na južnoj hemisferi se takoer pokazala uspješnom, ;ak i u podru;jima intenzivnog trošenja,

gdje su elektromagnetska istraživanja neu;inkovita zDog vodljivih jalovinskih površinskihnaslaga)

5

http://www.foranmining.com/

http://www.foranmining.com/



Geokemija ležišta ukazuju na oDoga$enje 7e i 'g te osiromašenje sa Na i !a u gotovo svim

ležištima) "Doga$enje sa !u nalazi se u podini, dok je krovina osiromašena) "Doga$enje sa

'n je oDratno) i 'n pokazuju relativno osiromašenje Dlizu, a oDoga$enje dalje od ležišta)

5ežište je ;esto oDoga$eno rudnim elementima, poput Zn, dok su pojave elemenata u

tragovima E(u, !l, Kr, (s, 0DF varijaDilne) on9entra9ija !uJZnJ@D u najve$im V'0

ležištima u anadi prikazana je na sli9i *J/)

Sl. 2-5. Koncentracija :u-;n-<b u 8e=im #&S 2ežištima Kanade 999.una2med.edu.co +

&straživanje imoDilnih elemenata poput Ti, Zr i R66 koji nisu Dili zahva$eni hidrotermalnom

altera9ijom mogu ukazati na izvornu kemiju vulkanita) 'ineralizirani vulkaniti imaju

plosnatiji oDlik R66Jdijagrama Eniži 5aJ5u odnosiF i doDro izražene 6uJanomalije, za razliku

od jalovih vulkanita Evulkanita koji ne sadrže ruduF koji pokazuju oDoga$enje sa lakim R66 i

slaDo izražene 6uJanomalije E0l) *J<F) 6uJanomalije upu$uju da je magma pretrpjela snažnu

frak9iona9iju na svom putu prema površini te na postojanje suDvulkanske magmatske komore)

6

http://www.unalmed.edu.co/

http://www.unalmed.edu.co/



Sl. 2-6. 5"" dijagram minera2i!iranih kise2ih 8u2kanita norma2i!iran na hondritni meteorit. >!orci su u!eti i!

kanadskih, austra2skih i Kuroko 2ežišta u 3apanu. >!orak ? predsta82ja Kidd :reek. ijagram je re2ati8no

p2osnat i ima i!raženu "u-anoma2iju :$&<@"LL et a2.,/01(+.

2.4. G"ofi0i#k" 0$a#ajk"

2edan od klju;nih elemenata u istraživanju modela su geofizi;ke zna;ajke ležišta) Ve$ina

otkri$a V'0 ležišta proizašla su iz geofizike, poseDno u gla9ijalnim podru;jima anadskog

štita) V'0 ležišta odgovaraju na veliki Droj geofizi;kih metoda, jer sadrže više sulfida koji

;esto pokazuju elektri;nu vezu, dopuštaju korištenje 6' tehnike, a tijela su gusta, što

omogu$uje korištenje metoda gravita9ije)

A(irDorneB magnetski i elektromagnetski E6'F sustavi široko se koriste za kartiranje, a

mogu$e je spojiti aeromagnetske podatke s daljinski detektiranim poda9ima) &zvrstan primjer

upotreDe magnetizma u detaljnom kartiranju terena arhajske starosti je ilgarn Dlok uzapadnoj (ustraliji E&0560 et al), ?>?F, gdje se pokazala kao ekonomi;na metoda kartiranja

glavnih litologija i strukturnih promjena) 'agnetske jedini9e, kao što su uslojene željezne

forma9ije, su više magnetizirane u odnosu na manje magnetizirane jedini9e Ekisele vulkanske

stijene i sedimentne stijeneF) @onekad se sekundarni maghemit Eferimagneti;an 7eJoksid koji

nastaje trošenjem 7eJspinela, široko rasprostranjen u oDliku žutog pigmenta u terestri;kim

sedimentima i tlimaF može formirati u trošenim podru;jima poput dijelova ilgarn, što

otežava interpreta9iju 6'Jpodataka, ali može Diti i korisno u otkrivanju paleokanala E0l) *J=F)A(irDorneB 6'Jmetode su se koristile u anadi do ?=+) godine) Njihova ograni;ena duDina

prodiranja EQ/+ mF i pokrivenost poten9ijalnih podru;ja jalovinom rezultirala je Dušenjem

samo onih vodi;a koji se nalaze Dlizu površine) Novija geofizi;ka istraživanja usmjerena su

na pronalaženje ležišta u duDini te se u tu svrhu naglasak stavlja na donJhole metode)

Sl.2-7. Shematski dijagram prika!uje prob2eme upotrebe magneti!ma i "& metode

u područjima koja su inten!i8no trošena, npr. i2garn u !apadnoj $ustra2iji

Smith % <ridmore /010.+

7



0lika *J+ prikazuje detek9iju V'0 ležišta u kompleksu Noranda koriste$i rezultate donJ

hole metode u Dušotini izDušene oko ++ m od ležišta na =++ m duDine)

'ožda najvažniji dio je uklju;ivanje prethodno spomenutih metoda u integrirani istraživa;ki

program) Nedavni primjer uspješne upotreDe integra9ije je otkri$e 5ouvi9ourt ležišta Dlizu Val

dS"ra u IueDe9u) @rogram je Dio usmjeren na odreivanje duDine prostiranja ležišta u

5ouvem rudniku koji je je proizvodio + godina) Kušenje Dušotina do =++ m provedeno je na

to;kama s razmakom od :++ m, radi testiranja poten9ijalnih horizonata na duDini) 2edna

Dušotina je presjekla zonu halkopiritnih ži9a koja sadrži +,><O !u) %onJhole metoda

pokazala je veliku vodljivost, a geokemija zna;ajne anomalije, što je ukazalo na veliku zonu

hidrotermalne altera9ije koja je povezana s druga;ijim horizontom, nego što je u 5ouvem

rudniku) %aljnje faze Dušenja dovele su do otkri$a masivnih sulfida) Resursi su pro9ijenjeni

na *> 't !uJZnJ(gJ(u rude) 4 otkri$e ležišta ukupno je uloženo !*,/')

Sl. 2-10. <rimjena do9n-ho2e "& metode u 2ežištu 5ibago, Noranda, Quebec.

etektirani su su2fidi na /?) m dubine u bušotini <"&@"5'N, /010+.

2.5. U'j"aj $a okoli

0ulfidna priroda ležišta predstavlja veliku mogu$nost one;iš$enja ET(5"R et al), ??/F)

onkretno, željezo i Dazni metali, poput !u, @D, Zn i Ni, su nestaDilni pri dolasku na

površinu, a ako ležište nije sanirano može dovesti do kiselih rudnih otpadnih voda) 'noga

ležišta sadrže i zna;ajne kon9entra9ije toksi;nih metala kao što su arsen, kadmij i živa) "sim

8



toga, zDrinjavanje ostataka pri odvajanju sulfida je skupo) 4tje9aji na okoliš i troškovi

povezani s njima umanjili su privla;nost V'0 ležišta za neke rudarske kompanije)

!. T6E KIDD 78EEK

!.1. 8"gio$al$i ,olo-aj

idd !reek je smješten unutar (DitiDi pojasa koji se nalazi u provin9iji 0uperior na

anadskom štitu) @rovin9ija 0uperior sa površinom od ,< milijuna km* je najve$a provin9ija

arhajske starosti unutar anadskog štita i proteže se duž provin9ija IueDe9 i "ntario E0l) :JF)

Sl. 3-1. 5egiona2ni po2ožaj $bitibi pojasa 999.canmin.org +

0tijene koje se nalaze na tom podru;ju vrlo su sli;ne onima fanerozojske starosti koje se

nalaze na podru;jima zona suDduk9ije s razlikama koje su posljedi9a više temperature u

srednjem plaštu te ve$eg par9ijalnog taljenja kore u unutarnjem plaštu E#"77'(NN, ?>?F)

(rhajski pojasevi zelenih škriljava9a, kakav je i (DitiDi pojas, širom svijeta se pojavljuju u

takvom oDliku da su podijeljeni na dva dijela) %onji dio, kojeg dominantno grade magmatske

stijene, i gornji dio kojeg grade sedimentne stijene Erožnja9i, uslojene željezne forma9ije i

klastitiF E0l) :J*F) %onji dio sa pretežito magmatskim stijenama se dalje može dijeliti na donji

dio koji je graen od ultramafitnih stijena te gornji dio koji je graen od mafitnih do felzitnih

stijena) (DitiDi pojas je >++ km duga;ak i *++ km širok što ga ;ini najve$im svjetskim

9

http://www.canmin.org/

http://www.canmin.org/



pojasom zelenih škriljava9a arhajske starosti E*,=J*,< mrd) g)F) "vaj je pojas podijeljen u

vulkanskih kompleksa E0(NG0T6R L 0!"TT, ?=<F, ali rude masivnih sulfida se pojavljuju

samo u / kompleksa i to unutar da9itnih i riolitnih stijena koje ;ine /,/J+O ukupnog

volumena magmatskih stijena koje se u tom pojasu nalaze) @odatak o rezervama iz ??+)

godine govori o -*- 't rude, od ;ega je -,-O Zn, *,O !u, +,O @D, -< g.t (g i ,- g.t (u

E0@""N6R L K(RR&6, ??:F)

Sl. 3-2. AraBa pojasa !e2enih škri2ja8aca 999.tan!aniaroCa2tC.com +

!.2. 9o&ij"s' is'ra-i&a$ja

@ronalazak ležišta idd !reek Eili 69stall 'ine, kako se u prošlosti zvaoF nije se dogodio

slu;ajno, ve$ je produkt dugogodišnjeg mukotrpnog rada iskusnog istraživa;kog tima koji je

koristio najnoviju mogu$u tehnologiju kako Di otkrio ležište) &ako su se u neposrednoj Dlizini

nalazila ve$a nalazišta zlata, idd !reek godinama nije Dio otkriven jer je ruda Dila

prekrivena glinom i mo;varnim tlom pa se ležište nije moglo otkriti primitivnim metodama

istraživanja E!5(R6, ?=-F)

Ualter #olHk je sredinom /+Jih godina prošlog stolje$a primijenio genetski model koji govorida se orudnjenje nalazi na kontaktu riolita i sedimentnih stijena te su uz pomo$ geofizi;kih

istraživanja iz zraka otkrivene anomalije koje Di mogle ukazivati na postojanje ležišta, ali su

istraživanja odgoena na nekoliko godina zDog nesuglasi9a u pravnim odnosima oko

zemljišta) ?<) godine je pomo$u geofizi;kih istraživanja iz zraka utvrena to;na loka9ija

anomalije) "dmah nakon otkri$a anomalije zapo;eta su preliminarna terenska istraživanja, ali

su se odužila pa su istražna Dušenja zapo;eta tek ?<:) godine) Kušotine su Dile smještene u

9entralnom dijelu anomalije tako da su ve$ prve Dušotine krajem ?<:) godine naišle na pozitivne rezultate) @rvom Dušotinom je u studenom ?<:) naDušeno == m naslaga te je

10

http://www.tanzaniaroyalty.com/

http://www.tanzaniaroyalty.com/



doDiven sljede$i udio vrijednih metala3 >,:=O Zn, ,*-O !u te manja koli;ina (g) To je

zna;ilo otkri$e Dogatog ležišta te je odmah zakupljeno zemljište kako Di se moglo nastaviti s

Dušenjem) %aljnjim Dušenjem kroz ?<-) i ?</) godinu utvreno je kako je deDljina otkrivke

mala te da $e se eksploatirati površinskim kopom)

Tijekom sljede$ih nekoliko desetaka godina proveden je vrlo velik Droj istražnih Dušenja sa

ve$inom pozitivnim rezultatima) @odru;je oko ležišta idd !reek je takoer detaljno

istraživano, ali nisu naeni nikakvi faktori koji Di ukazivali da Di se i tamo mogla nalaziti

ruda) 0toga ostaje pitanje je li idd !reek izolirano ležište masivnih sulfida ili pripada grupi

ležišta ;iji su ;lanovi ili erodirani tijekom geološke prošlosti ili se nalaze duDlje u podzemlju,

pa tek treDaju Diti otkriveni)

!.!. G"ofi0i#ka is'ra-i&a$ja

ako Di se ležište otkrilo treDalo je primijeniti niz geofizi;kih istraživanja kako Di razumjeli

njihov odziv iznad mogu$eg ležišta E%"N(#"" et al), ?=+F) @rovedene su metode poput

elektromagnetskih istraživanja, indu9irane polariza9ije, gravimetrijskih i magnetometrijskih

istraživanja) !entralna anomalija otkrivena je pomo$u elektromagnetskih istraživanja, ali i

pomo$u indu9irane polariza9ije, elektri;ne otpornosti i gravimetrije) 2edino magnetometrija

nije dala anomaliju koja Di mogla ukazivati na ležište, ali je pomogla pri odreivanju podru;jagdje se nalaze peridotiti)

!.*. G"ok"(ijska is'ra-i&a$ja

&ako ležište nije otkriveno pomo$u geokemijskih anomalija, odmah nakon otkri$a je testirano

da li Di geokemijska istraživanja Dila od pomo$i pri daljnjem istraživanju ležišta) 'eutim, tu

se javio proDlem jer se na podru;ju idd !reeka, ali i 9ijelog (DitiDi pojasa na površini nalazigusta šuma s mo;varnim tlom) 4 podini mo;varnog tla se nalazi do </ m deDeo sloj

glinovitog tila i gline jezerskog podrijetla) Taj gla9ijalni materijal Ditno utje;e na geokemijska

istraživanja na površini) ZDog prekrivanja rude masivnih sulfida gla9ijalnim naslagama teško

se mogu otkriti anomalije 9inka na površini) ao posljedi9a toga, na tom prostoru nisu

mogu$a površinska geokemijska istraživanja ve$ je potreDno primijeniti Dušenje kako Di se

uzor9i iz naslaga ispod gla9ijalnih nanosa mogli uzeti za daljnja geokemijska istraživanja)

11



!.. G"ologija VMS l"-i'a Ki++ 7r""k ) ok&ir) j"+$og :gr""$s'o$"; ,ojasa

V'0 ležište na podru;ju idd !reek predstavlja klasi;ni slu;aj ekshalativnog ležišta koje je

razvijeno na ili Dlizu vršnog dijela arhajskog vulkanskog 9iklusa J (DitiDi Greenstone pojasa)

Zeleni pojasevi su tipi;na zna;ajka arhajskih terena na ;itavoj Zemlji i gospodarski su vrlo

zna;ajni) 4z njihove donje ultraDazi;ne dijelove ;esto su vezana ležišta kroma i nikla, a uz

gornje kiselije dijelove ležišta 9inka, Dakra, sreDra i zlata, dok su uz najgornje sedimentne

dijelove vezana ležišta mangana, Darita i željeza EK&7F EK4!"V&, *++<F)

ako je ve$ prethodno spomenuto, u donjem dijelu jednog tipi;nog greenstone pojasa nalaze

se ultraDazi;ne stijene EkomatitiF) &znad njih dolaze Dazalti s hornDlendom i kloritom, koji im

daju zelenu Doju po kojoj su i doDili ime) &znad Dazalta dolaze kiseliji eruptivi koji su u vrhu

prekriveni klastitima E4 idd !reeku su to grauvakeF) @risutne su i ApilloB lave, koje jasno

ukazuju na suDmarinsku vulkansku erup9iju)

idd !reek je karakteriziran Dimodalnom riolitJDazalt aso9ija9ijom stijena, sa zna;ajnim

prekidima u vulkanizmu tijekom kojih su se taložili sedimenti) Na sli9i :J: prikazan je

shematski profil sa stratigrafskim odnosima u ležištu)

12



Sl. 3-3. Shematski profi2 stratigrafskih odnosa na području

2ežišta Kidd :reek prema <$556S4, 5.5./001+, preu!eto s 999.bgs.ac.uk +.

0tijene doma$ini su rioliti koji su dosta fragmentirani EDre;iraniF uslijed hidrauli;kog

frakturiranja, a unutar njih nalazi se štokverkna halkopiritna zona Erudno tijeloF) Na podru;ju

ležišta nalaze se i velike toleitske, gaDroidne intruzije EgaDroidni siloviF) Rioliti koji se nalaze

neposredno uz ležište su oko :++ m deDeli i protežu se do ++ m od ležišta, što upu$uje na to

da je mineraliza9ija kontrolirana magmatskim pro9esom formiranja stijene EsuDmarinskim

riftovanjemF, kao i na kontrolu geometrije altera9ija te oDlika V'0 ležišta)

!.. Mi$"rali0aija

Rudno tijelo ima maksimalnu deDljinu od <> m, proteže se oko <=+ m i poznato je da seže do

*??+ m duDine) @ostoje tri velika tipa rude3

1< 'ok&"rk , odnosno halkopiritne ži9e koje prožimaju fragmentirani riolit, a sa halkopiritom

su aso9irani pirit ili pirhotin Eova ruda sadrži oko *,/O !uFM

2< (asi&$a r)+a, koja se primarno sastoji od pirita, sfalerita, halkopirita, galenita i pirhotina,

a kao ak9esorni se nalaze akantit, tetraedritJtenantit, stefanit, pirargirit i dr), s kojima se javlja

samorodno sreDro, dok se kositar javlja kao kasiterit zajedno sa stanitom u tragovimaM

13

http://www.bgs.ac.uk/





!< frag("$'ira$a ili =r"#as'a r)+a aso9irana sa grafiti;noJkarDonatnim slojevima, koji se

sastoje od argilita, slejta i piroklastitaM smatra se da je nastala deDritnim tokom)

!.3. Al'"raij"

4ltraDazi;ne stijene EkomatitiF zahva$ene su ranom serpentiniza9ijom, dok su rioliti zahva$eni

sili9ifika9ijom) &ste su zahva$ene kasnijim !"* metasomatizmom) Nadalje, jaka kloritiza9ija,

seri9itiza9ija i sili9ifika9ija javljaju se u Dazi štokverkne zone uzduž rudnog tijela)

!.4. G"$"0a l"-i'a

0matra se da je ležište idd !reek vulkanskoJekshalativnog podrijetla te je po svojim

karakteristikama, izuzev njegove veli;ine, sli;no Drojnim drugim ležištima primitivnog tipa)

'ogu se izdvojiti dvije glavne teorije o postanku ovog ležišta, ali su oDje diskutaDilne3

1< 9r"(a >"a'? "' al. @1544<% hidrotermalno alterirani rioliti pokazuju karakteristi;no

oDoga$enje sa >", u odnosu na druga V'0 ležišta) "vi autori isti;u da je oDoga$enje

normalne morske vode pra$eno evapora9ijom proizvelo fluid visokog saliniteta, oDoga$enog

sa >", koji može prenositi veliku koli;inu metala, što na kon9u dovodi do formiranja velikog

ležišta kao što je idd !reekM 2< 9r"(a Ta?lor 6)s'o$ @1554<% mogu$e je da je ovajregionalni niskotemperaturni fluidni tok vezan za regionalni Dazi;niJultraDazi;ni izvor

topline, kao što su komatitni tokovi)

5ežište idd !reek predstavlja jedno od najistraženijih V'0 ležišta na svijetu, ali još uvijek

postoje neriješena pitanja vezana za njegovu genezu J izvor topline potreDan da Di derivirao

toliko veliki konvek9ijski sustav koji je doveo do stvaranja ovog gigantskog ležišta te zašto se

u Dlizini idd !reeka ne nalazi još velikih ležišta, kao što je to ina;e slu;aj s drugim V'0

kompleksima) &li se nalazeW

!.5. Eks,loa'aija% ,r"ra+a i ,roi0&o+$ja

idd 'ine je najduDlji rudnik Daznih metala na svijetu, s duDinom od *?++ m, što ga ;ini

najDližom pristupa;nom to;kom središtu Zemlje) 5ežište je otkriveno ?<-) godine, a ?</)

godine donesena je odluka o izgradnji kompleksa AopenJpitBJželjezni9aJkon9entrator) Tada su

se javila dva glavna proDlema3 tlo i transport rude) Gotovo 9ijelo podru;je na kojem se nalazi

ležište Dilo je prekriveno deDelim slojem rahlog materijala3 gla9ijalnim tlom EAmuskegBF,

14



tilom i glinom) Nije Dilo ;vrstog tla dovoljno velikog za kon9entrator, kao niti 9esta ili

željezni9a u Dlizini eksploata9ijskog polja) on9entrator je stoga izgraen *= km isto;no od

Timminsa, Dlizu auto9este, željezni;ke pruge, dalekovoda i plinovoda) @rvotno je to Dio samo

površinski kop EjamaF, ali je uDrzo donesena odluka o produDljavanju kopa, odnosno izgradnji

podzemnog rudnika)

%anas se rudnik sastoji od : vertikalna rudarska okna, a tre$e okno seže do duDine od gotovo

:+++ m E0l) :J<F) 4 *++) godini proizvodnja je iznosila oko * milijuna tona rude iz prva dva

okna)

Visokoautomatizirani kon9entrator je s razvojem tehnologije znatno poDoljšavan i

nadograivan, a do ?>) godine kapa9itet mu je iznosio oko * */+ tona rude.danu E-,/

milijuna tona.godiniF) @roizvodio je sedam razli;itih kon9entrata) Talioni9a i rafinerija su

takoer sagraene u Dlizini Timminsa, a ovaj kompleks oDrauje *.: !uJkon9entrata i

proizvodi oko ?+ +++ tona katodnog Dakra)

Sl. 3-6. <resjek rudarskih rado8a u 2ežištu Kidd :reek preu!eto s 999.mining-techno2ogC.com +.

15

http://www.mining-technology.com/





*. BAKLCUAK

V'0 ležišta predstavljaju vrlo perspektivna podru;ja za istraživanje, Dudu$i da mogu Diti

velika, polimetalna rudna tijela poput idd !reeka) 4 smislu istraživanja, treDala Di se

promatrati kao komDina9ija geoloških, geokemijskih, geofizi;kih metoda i metoda Dušenja)

Tijekom %rugog svjetskog rata, kada geokemijske metode nisu još Dile dovoljno razvijene,

zra;na elektromagnetska snimanja dovela su do mnogih uspješnih otkri$a na podru;ju

anadskog štita, konkretno do otkri$a idd !reeka) %anas ono predstavlja jedno od

najistraženijih V'0 ležišta na svijetu, zahvaljuju$i razvoju tehnologije i metoda istraživanja)Kez oDzira na stupanj istraženosti, još uvijek postoje neriješena pitanja, a odgovori na ista

mogli Di pomo$i u njegovom još Doljem razumijevanju, kao i do mogu$ih otkri$a novih

ležišta u regiji) 'etode koje istraživa;i koriste na podru;ju ovog ležišta, poput sofisti9iranih

geokemijskih i geofizi;kih metoda, od velikog su zna;aja za istraživanje drugih V'0 ležišta

na Zemlji)

. 9O9IS LITE8ATU8E

'""N, 2)!), U#(T656, ')6)G) L 6V(N0, ()') E*++<F3 6ntroduction to minera2

eDp2oration) Kla9kell @uDlishing, 4, :/>J:>)

!('@K655, &)#), !"(%, @), 7R(N5&N, 2)'), G"RT"N, ')@), 0!"TT, 0)%), 0"U(, 2),T#4R0T"N, @)!) E?>*F3 5are earth e2ements in 8o2canic rocks associated 9ith :u-;n

massi8e su2phide minera2i!ationE a pre2iminarC report. !anadian 2ournal of 6arth 09ien9es,?E:F, <?J<*:)

@(RR&0#, R)R) E??>F3 5adio-isotope dating sheds 2ight on ancient deposits. 6arthise,&ssue *, *<J*)

K4!"V&, % E*++<F3 4istorijska geo2ogija /) 4džDeni9i 0veu;ilišta u ZagreDu)

16



Documents

Kidd Creek Seminar