klimatizacija1

8/12/2019 klimatizacija1

http://slidepdf.com/reader/full/klimatizacija1 1/14

Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

SEMIN!S"I !#

Tema$ Klimatizacija, grejanje i hladjenjePredmet$ Projektovanje proizvodnih procesa

Profesor: Student: %akatu& Peko

Prof'dr #ra(i&a M' Tolmač Smer: In)enjer*ki

menand)ment Br.indeksa: +,-..



Zrenjanin/ ,0.1'(od

Sadr)aj$

. Svrha grejanja i klimatizacije

, Ek*panzioni *udovi i ure2aji za odr)avanje priti*ka

3 Sistemi za provetravanje i klimatizaciju……………..….….....11

2.1 Prirodno provetravanje.....11 2.1.1 Prodor vazduha kroz procepe !infiltracija".....11 2.1.2 Prozorsko provetravanje.....1#

2.1.3 Provetravanje preko krovnih produžetaka………...……….………..15

1 4zonizatori……………………………………………….…….………......19

5 Industrijsko odsisavanje……………………………………… ..….…...23

6.1 Opšti deo……………………………………………………...… .......….....23

$.2 %re&aji za odsisavanje...................2'

$.2.1 (tvori za prirodna odsisavanja.........24 6.2.2. Usisne haube……………………………………..………….…..…...25

$.2.# Prorezi za odsisavanje..…………..…….26

6.2.4 Ventilatori………………………………………..……….……..…...27

6 Izvo2enje ra*hladnih *i*tema...........2)

*.1 (p+ti deo............................................................................................2)*.2 irektno hla&enje-sistemi za hla&enje vazduha.21 *.2.1 (p+ti deo..21 *.2.2 ashladni agregati za hla&enje vazduha.21

5.2.3 Rashladni sistemi za hlađenje vazduha…………………………….22

7 %iteratura..........2/

2



3 Sistemi za provetravanje i klimatizaciju

3'. Prirodno provetravanje

Pod prirodnim provetravanjem, nasuprot prinudnom, kontrolisanom, koje se vr+i pomo0uventilatora podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osoinavazduha pri temperaturnim razlikama ili strujanja usled vetra. Proraun i merenje ovakveizmene vazduha te+ko je izvoditi. 3ajve0i roj mernih postupaka zasniva se na tome +to sezna da je vazduh me+avina gasova, kao sto su 4)2, 5e, )2 i drugi ta!o da se iz smanjenja !on"entra"ije istih mo#eodrediti izmena vazduha. Re!upera"ija toplote nije mogu$a.

3'.'. Prodor vazduha kroz pro8epe 9infiltra8ija:Prodor vazduha kroz procepe, ili infiltracija, u prostoriji nastaje zog nezaptivenosti prozora ivrata, a manjim delom i zidova. %slov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritisaka izme&uunutra+njeg i spoljašnjeg vazduha !oju s jedne strane izaziva temperaturna razlika, a s druge,

pojava vetra. 6ko je unutra+nja temperatura vi+a od spolja+nje, kao +to je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled razliitih gustina toplog i hladnog vazduha, pritisak na spolja+njem zidu seraspore&uje prema slici 11. Pri tome iznad sredine nastaje mali pritisak, a ispod mali

potpritisak u odnosu na spoljni vazduh.

7 pored nastojanja da izgradnja ude kvalitetna i sa toplotnom za+titom, postoji ve0i rojotvora u o%li!u pro"epa i pu!otina na prozorima i vratima ta!o da zimi !ada vetar ne duva

vazduh ulazi !roz donje otvore a !roz gornje izlazi topao vazduh. & viso!im prostorijamanpr. stepeni+tu, crkvama, prostoru za lift, razlika pritisaka koja nastaje usled temperaturne razlike mo8e iti znatna i pri nesmetanom strujanjuvazduha u oa smera mo8e prouzrokovati veliku izmenu vazduha !slika 1)".

'li!a 1(. Raspored pritis!a u zagr"janoj prostoriji zimia) raspored pritisa!a po visini zida

%) strujanje !roz otvor u zidu

#



9og toga je za ove zgrade 9*ahtno( tipa: toplota potrena zog provetravanja uvek ve0a za donje spratove kao i za stepeni+te, uodnosu na toplotu potrenu za gornje spratove.aina izmene vazduha praktino mnogo zavisi od veliine fuga na spoljnjem za+titnom sloju. (dre&ivanje propu+tanja vazduha zgrade vr+i se standardnim

mernim postupkom;1. *rojne vrednosti do kojih se do+lo ispitivanjem kre0u se zog toga u +irokim granicama<u stamenim prostorijama zimi oino se u toku jednog asa vrsi ),# do ),/ izmenavazduha=. 3ovi prozori su prema %redi o toplotnoj za+titi esto zaptiveni toliko da se doija

samo ),1 lr;, tako da je potreno udarno provetravanje otvaranjem prozora. % suprotnom, postoji opasnost od velike koncentracije stetnih materija !4)2 +ormaldehid radon i dr.) i suviše viso!e vla#nosti.

'li!a 11. Raspored pritis!a u viso!ogradnji zimi

Pojava vetra naravno znatno pove0ava izmenu vazduha kroz prozore i vrata, po+to na straniizlo8enoj vetru nastaje nadpritisak. Pri pojavi jakog vetra izmena vazduha u toku jednog asamo8e mnogostruko da se pove0a, zog ega nastaje znatno hla&enje prostorija. Koliinavazduha koja usled vetra prodire u prostorije mo8e prili8no da se prora,una za razne vrsteizrade prozora. -a viso!ogradnjama sa zaptivenim pregradnim površinama između spratova

pove$ava se potre%na toplota pri provetravanju na gornjim spratovima pošto se %rzina vetra pove$ava sa visinom. a najve$i %roj prostorija uglavnom stam%enih o%navljanje vazduha prodiranjem !roz pro"epe dovoljno je za odr#avanje stanja vazduha u grani"ama ugodnosti !ada se uz to prema potre%i vrši i prozors!o vetrenje. /ri dimenzionisanju grejnih tela tre%a uzeti u o%zir

gu%it!e toplote usled in+iltra"ije 0- - 124312((3(47 dodata! 1 2((8(8). eli,ina ovih gu%ita!a u odnosu na u!upne gu%it!e utoli!o je ve$a u!oli!o je %olja toplotna zaštita zgrade. /rema &red%i o toplotnoj zaštiti iz 19::. godine !ojom se propisuju prozori sa %oljom zaptivenoš$u javlja se pro%lem da povremeno nema dovoljno vazduha. /ri veoma zaptivenim prozorima u stanovima sa pe$ima 0gasne pojedina,ne pe$i) postoji opasnost od trovanjaugljen-monoksidom , zog nedostatka vazduha.

3'.', Prozor*ko provetravanje

Pod prozors!im provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha !oja nastaje otvaranjem prozora. Ovde se govori o udarnom provetravanju. 6ko je spolja+nji vazduh hladniji od unutra+njeg. Kada nema vetra, spolja+nji vazduh struji u prostoriju kroz donji deo vrata, a iz

'

http://pribliz.no/

http://pribliz.no/



prostorije !roz gornji deo otvora. ;asno je da $e i pored radijatora !oji se nalazi ispod prozora pojava promaje %iti neiz%e#na ta!o da je prozors!o provetravanje zimi pogodno samo za !rat!otrajno %rzo o%navljanje vazduha. ;a,ina provetravanja leti u veli!oj meri zavisi od pojave vetra a delimi,no i odtemperaturne razli!e nastale usled sun,evog zra,enjana raznim stranama

ku0e. Pri popre,nom provetravanju , tj. pri postavljanju prozora na dve naspramne strane dejstvo o%navljanja vazduha je pose%no veli!o. <ao gru%a orijenta"ija navedene su slede$e vrednosti za %roj izmena vazduha

zatvoreni prozori, vrata ).......),* h1

prozor sa pokretnim krilom, ez roletne ),#... 1,* h1

poluotvoren prozor *...1) h

-1

prozor potpuno otvoren 1(.....15 h1

otvoreni prozori i vrata do ') h-1

Pri ovom udarnom provetravanju je mogu0e, dodu+e rzo, ali veoma razliito onavljanjevazduha. (n oeze&uje higijenski potrenu minimalnu koliinu vazduha, ali se samo prikratkom otvaranju prozora doija * do 1) izmena vazduha, +to zimi iziskuje znatno pove0anje

potrene toplote i do 1((=.

/ri !oriš$enju pre!retnih prozora so%ni vazduh zimi izlazi !roz ove prozore a vazduh !oji ulazi nalazi svoj put !roz pro"epe na prozorima i vratima. /ošto seotvor za izjedna,avanje nalazi u gornjem delu u prostoriji vlada mali potpritisa! ta!o da je ovaj na,in provetravanja !roz prozor pose%no pogodan za toalete i!uhinje.

-ajpovoljnije provetravanje posti#e se !roz !lizne prozore pošto se !od njih prema potre%i za provetravanje i prema pojavi vetra mo#e prilagoditi otvor na gornjem !ao i na donjem delu prozora. ejstvo je sli,no !ao i !od prozora sa paralelnim gornjim svetlom.

Kontrolisana izmena ne mo#e da se postigne ni ovim na,inom provetravanja 0trajno provetravanje). & sve ve$oj meri se izrađuju dvostru!e +asade i to pre svega u viso!ogradnji. >asada se radi delimi,no !ao ?druga !o#a@ sa mestimi,nim horizontalnim i verti!alnim otvorima delimi,no zašti$enim. <roz oveotvore na +asadi permanentno ili generalno se vrši prirodno provetravanje.

Prednosti dvostru!e +asade su po%oljšana zims!a toplotna zaštita realiza"ija prozors!og provetravanja u viso!im zgradama smeštanje uređaja za zaštitu od 'un"a u međuprostoru %olja zaštita od spoljne %u!e pri%li#no dejstvo potpune zaštite od 'un"a 0i to %ez pro%lemati!e !oja se javlja u zavisnosti odvetra i spoljnih !limats!ih uslova) !ao i arhite!tons!e mogu$nosti za razne varijante u pogledu esteti!e i izgleda zgrade.

3edostaci dvostruke fasade su pove0ani investicioni tro+kovi i tro+kovi i+0enja i odr8avanja.5la&enje gra&evinskih elemenata !od zgrada sa prozors!im provetravanjem mo#e pre svega da sni#ava temperature u prostoriji zavreme letnjeg perioda.

Alađenje građevins!ih elemenata se posti#e postavljanjem mre#e hladne vode u %etonu ,ime se posti#e temperiranje %etona. a ovo mo#e do%ro da poslu#i%etons!a međuspratna !onstru!"ija pošto je e+e!at hlađenja delotvoran pre!o %etons!ih površina u prostoru !oji se !oristi.

*



3.1.3 Provetravanje preko krovnih produžetaka

Pod ovim nainom provetravanja se podrazumeva prirodno provetravanje koje nastaje preko produ8etaka, kratkih okana ili slinih otvora za provetravanje na krovovima zgrada. (no seuglavnom zasniva na termikom uzgonu, usled temperatume razlike spolja+njeg i unutra+njegvazduha. (vaj nain provetravanja naje+0e se koristi u industrijskim halama. a poseno u

pogonima gde se javlja toplota, kao sto su elektrane, eliane, livnice i dr. !slika 1>".

'li!a 1:. ndustrijs!" zgrade sa razli,itim !rovnim !onstru!"ijama

9a zgrade sa ravnim krovovima koriste se okna za provetravanje sa produ8ecima koji su slinigore opisanim olicima. a i se regulisala izmena vazduha, sva okna moraju itiopremeljena pode+avaju0om klapnom i ure&ajima za pode+avanje !slika 1/". Broj i veliinaokana zavisi od potrene izmene vazduha. Kada se ure&aji za pode+avanje odr8avaju uispravnom stanju, ovi krovni produ8eci predstavljaju jednostavan i jeftin nain provetravanja.% industrijskim halama veoma je rasprostranjeno kori+0enje krovnih produ8etaka sa8aluzinama, naroito u pogonima u kojima se radi sa toplotom. e je upravo o

pravougaonim produzecima koji sa strane nose nepokretne ili pode+avaju0e 8aluzine. Ponekadse ovi produ8eci ravnomerno raspore&uju du8slemena krova. 3jihovo dejstvo se zasniva pri

$



mirnom vazduhu, uglavnom samo na temperaturnoj razlici unutra+njeg i spolja+njeg vazduha.Pri pojavi vetra dejstvo krovnih produ8etaka sa 8aluzinama ponekad je nepotpuno, po+to se, uzavisnosti od pravca vetra kroz otvor, vazduh samo delimino odsisava, a delimino uduvava.%re&aji za pode+avanje zahtevaju intenzivno odr8avanje. Poolj+ana izvo&enja te8e ka

esprekornim konstrukcijama i jednostavnim rukovanjem, kao i primeni ure&aja sa

iskori+0enjem usisnog dejstva vetra !vode0e povrsine i sl." !slika 1?". 9a esprekorno provetravanje preko krovnih produ8etaka, va8no je i dovo&enje spolja+njeg vazduha kojinaknadno struji, +to se naje+0e javlja zog otvorenih vrata i prozora. Posto se pri tome pojava

promaje ne mo8e ize0i, radna mesta po mogu0stvu ne i trealo planirati u lizini ovihotvora za dovo&enje vazduha.

1 . Ozonizatori

Korišćenje ozona !#-atomni kiseonik )3) potrebno je za sanjenje i!i odstranjivanje irisa. "zon se dodajevazduhu u postrojenjia za provetravanje i u prostorijaa sa #irenje jako$ irisa, npr. u h!adnja%ia za životnenairni%e, sk!adi#tia ribe, rtva&ni%aa, toa!etia itd. 'ejstvo se zasniva na a(initetu ozona prea oksida%ijizbo$ nje$ove nepostojanosti i raz!a$anja na 2atone o!eku!e, pri &eu vezuje ve!iki broj aterija *irisnih ineprijatnih, duvanski di, kuhinjske irise itd.). Pored to$a zna&ajan je i nje$ov stiu!ativan e(ekat identi&an onood ko(eina i nikotina.

Proizvodi se elektrinim punjenjem !munja" i %@-zraenjem. Postoje mali runi ure&aji koji sadr8e cevicunapunjenu ozonom. 3apon iznosi 2)))...#))) @. @ek trajanja je 2*))...#))) asova. Potro+nja struje zavisno odveliine iznosi #...*) Ah. 9a velika postrojenja postoje ure&aji sa ozonom za ugradnju.

ozvoljena koncentracija u prostorijama za oravak iznosi ),1...),2 mgm3 *+,+5...+,1 pp) nea #tetnodejstvo na usk!adi#tenu robu i!i !jude --. e/e kon%entra%ije izazivaju nadražaj s!uzokože i o&iju *0' +,1 pp)."bi&ni sobni irisi o$u da se odstrane ve/ pri kon%entra%iji od +,+1 do +,+2 $ . e!ika kon%entra%ija je

otrovna. edostatak je nedovo!jna o$u/nost kontro!isanja. ontro!a je o$u/a sao po &u!u irisa koje je uprisustvu ozona de!ii&no os!ab!jeno. bo$ to$a se u prostorijaa za boravak i u postrojenjia za provetravanje,zbo$ sanjene uobi&ajene ko!i&ine vazduha koja se uba%uje u prostoriju, koristi u izuzetni situa%ijaa uzodreenu predostrožnost

5' Indu*trij*ko od*i*avanje

5 .1 Opšti deo

>



% mnogorojnim industrijskim procesima nastaje zaga&ivanje vazduha usled pra+ine, gasovaili para koje trea odstraniti iz vazduha, jer ometaju tehnoloski proes ili su +tetni po zdravljezaposlenog osolja. (icno se to vr+i pri manjim koncentracijama pra+ine provetravanjem uzdovo&enje i odvo&enje vazduha. Pri ve0im koncentracijama +tetnih materijala vr+i se

odsisiavanje direktno na mestu nastajanja !na izvoru". Pomo0u ventilatora se odsisavaju itransportuju u cevnu mre8u i odstranjuju iz vazduha u odvaja. (vakva postrojenja senazivaju industrijska sotrojenja za odisavanje. 3jihova primena je sve ve0a u skladu sa ve0imzahtevima u odnosu na za+titu na radnom mestu i za+titu okoline. Preduze0a su oaveza da

po+tuju: propise strunih udru8enja pravila saveznog zakona za zdravlje i ezednost naradu informacije saveznog zakona

Sistem industrijskog odsisavanja se uglavnom sastoji iz slede0ihkomponenti: -%redaja za merenje +tetnih materija na izvoru -usisnog i

potisnog voda, -ventilatora,-eventualno odvajaa radi izdvajanja, odnosno, ponovnog vra0anja usisanog vazduha.

'li!a 25 Bema industrijs!og postrojenja za odsisavanje

5', Ure2aji za od*i*avanje

%re&aji za odsisavanje su veoma razliiti po nainu izrade, jer moraju da se prilagode

ma+inama, uslovima u prostoriji i nainu rukovanja. 3aelo je najolje da se izvor pra+ine potpuno izoluje, +to u najve0em roju sluajeva ipak nije mogu0e, jer i na taj nain oklopometao rukovanje. Prema tome, trea se zadovoljiti postavljanjem ure&aja za odsisavanje +to

lize mestu osloo&avanja +tetnih materija i da se pri tom sam ure&aj +to je mogu0e povoljnijekonstrui+e, da i minimalna koliina vazduha ila dovoljna za odsisavanje. Cto je manjakoliina odsisanog vazduha, manja je potrena snaga ventilatora, a utoliko je manja koliinasekundarnog vazduha, kao i tro+kovi za celo postrojenje i zagrevaje dovodnog vazduha.

/



5.2.1 "tvori za prirodna odsisavanja

(ni su najjednostavniji olik ure&aja za odsisavanje. Kod njih je dovedena samo jedna cev naizvor pra+ine, a vazduh sa svih strana struji u cev. Sa rastojanjem od usisnog otvora rzina

vazduha se vrlo rzo smanjuje, tako da je usisno dejstvo relativno malo.

'li!a 26. /rirodno odsisavanje pre!o otvora 'li!a 2:. /rirodno odsisavanje

pre!o otvora sa priru%ni"om

5.2.2. Usisne haube

9avisno od toga u kom pravcu se vr+i odsisavanje razlikujemo gornje, donje i one haue.9a gornje haue potreni su relativno veliki zapreminski protoci radi postizanja odre&enogusisnog dejstva. %sisno dejstvo lako moze da poremeti popreno strujanje. Poolj+anjeusisnog dejstva pri istom zapremisnkom protoku, odnosno smanjenjem protoka za isti usisni

kapacitet se posti8e takozvanim

ivinim odsisavanjem. (no serealizuje smanjenjem sloodne povr+ine do ivinog proreza-odojna ploa, levak. Poolj+anjemo8e da se postigne iugra&ivanjem perforisanog lima ilistvaranjem pogonskog mlaza nazadnjoj strani haua.

?



'li!a 24. &sisne hau%e raznih vrsta izradea" gornja hau%a

" donja hau%ac" %o,na hau%a zidna gornja hauba

'li!a 29. Cornje hau%e sa umenutnim limovimaa" gornja hau%a za usisavanje po o%imu

" gornja hau%a sa od%ojnim plo,omc" gornja hau%a sa unutrasnjim lev!om.

Slika 30 . Gornja hauba pored zida i tehnikom odsisavanja

5.2.3 Prorezi za osisavanje

Do su pravougaoni usisni otvori kod kojih je odnos du8ine prema +irini otvora veci od 1):1.Eogu da udu opremljeni i prirunicama.

'li!a 31. /rorezi za odsisavanje

5.2.4 Ventilatori

9a odsisavanje sme+e vazduha i pra+ine oino se koriste ventilatori specifine konstrukcije.Do su radijalni ventilatori sa lopaticama, iji se krajevi zavr+avaju radijalno, radi izegavanjaneuravnote8enosti zog talo8enja pra+ine. Kada vazduh nosi ve0e vrste estice, npr piljevinu

ili tekstilne estice, iraju se otvorena radijalna kola ez pokrivnog diska. Dako je izegnutozapu+enje kanala sa lopaticama.

1)

w



@entilatori za eksplozivne sme+e trea da ispunjavalju posene uslove. 7zmedu ku0i+ta irotora eventualne dodirne povr+ine ne smeju da stvaraju varnice. 9og toga je potrenooratiti pa8nju na sparivanje matreija kao - sintetike sa sintetikom-elika ili livenog gvo8&a sa ronzom, mesingom,

akrom - plemenitog elika sa plemenitim elikom.

Faki metali sa elikom nisu primenjivi. 3a vratilu je potrena dora zaptivenost. Eotori se postavljalju izvan struje vazduha. 9a ventilatore sa eksplozivnom za+titom potreno jeuzemljenje zog elektrostatikog napona. Pored toga ovi ventilatori moraju da ispunjavaju izahteve u vezi sa pojavom viracije.

6' Izvo2enje ra*hladnih *i*tema

6'. 4p&ti deo

Prema nainu oduzimanja toplote razlikuju se dva postupka:

irektno hla&enje - ispariva rashladnog sredstva se direktno nalazi u struji materije kojutrea hladiti.

7ndirektno hla&enje - u isparivau rashladnog sredstva hladi se tenost, voda ili rasolina kojislu8e kao nosioci hladno0e, nosilac hladno0e koji cirkuli+e preko daljih izmenjivaa toploteslu8i za hladenje materija koje trea hladiti.

9a doro funkcionisanje rashladnog sistema svi potreni sastavni elementi sistema moraju da udu povezani cevovodom kroz koji moze da cirkuli+e rashladno sredstvo.

'li!a 22. <ompresioni rashladni sistem sa ispariva,em za dire!tno vazdušno hlađenje

11



Prema stepenu gotovih elemenata razlikuju se:

ashladni agregati: u standardnim veliinama izrade u farici komletno sastavljenirashladni sistemi, napunjeni rashladnim sredstvom-spremni za pogon

ashladni sitemi- planiranje se vr+i prema postavljenom zadatku, pojedinano isporuenisastavni delovi i cevovodni sistem se montiraju na licu mesta<

6', #irektno hla2enje;*i*temi za hla2enje vazduha

6.2.1 !p"ti eo

irektno hla&enje pri emu se vazduh hladi direktno u isparivau, u principu je ekonominijeod indirektnog hla&enja, jer je za indirektno hla&enje, potrena dodatna energija za

cirkulacionu pumpu nosioca hladno0e. (sim toga, zog potree dodatne temperaturne razliketemperatura isparavanja mora da ude ni8a sa odgovaraju0e manjim koeficijentom proizvodnosti. Demperatura rashladnih povr+ina za dehidrataciju moze da ude niza od onemoguce sa hladnom vodom kao prenosiocem. Sto se uprkos tome proizvodi veliki rojsistema sa indirektnim hla&enjem, mo8e da se zahvali slede0im osoenostima sistema zahla&enje vazduha sa direktnim isparavanjem.

1. Klima-tehnika regulacija mora da ude direktno ukljuena u rashladno kru8no kolo. adi esprekorne koordinacije potreno je odgovaraju0e znanje iz tehnike hla&enja iklimatizacije, kao i tehnike regulisanja. Po+to su ekonomske mogu0nosti regulisanjarashladnih ma+ina ograniene, potreno je ri8ljivo planiranje i koordinacija, naroito

onda kada je potrena odre&ena temperatura rashladnih povr+ina za dehidrataciju.2. Ciroko razgranatni cevovodi iili velike du8ine vodova, naroito pri ve0imrazlikama nivoa, mogu da dovedu do pogonsko-tehnikih pote+ko0a.

#. Eesta propu+tanja u vodovima za rashladno sredstvo mnogo te8e se nalaze i otklone negona vodovima za vodu ili rasolinu. Guici rashladnog sredstva prouzrukuju mnogo ve0e+tete nego guici vode ili rasoline i osim toga rzo prouzrukuju kvarove u rashladnomsistemu.

'. ozvoljena koliina za punjenje rashladnog sistema ograniena je prema BG@ ' pridirektnom hla&enju zog veliine prostorija za hla&enje i od faktora c koji zavisi odvrste rashladnog sredstva.

irektno hladenje se zog toga uglavnom koristi za manje kapacitete i za samo jedno

mesto hla&enja.

6.2.2 #ashlani agregati za hla$enje vazuha

Kompletno isporueni rashladni sistemi sa svim potrenim satavnim elementima nalaze se uklimakonvektorima za ugradnju u prozor i u prostoriji sa ugra&enim kompresorom,kondenzatorom i isparivaem. 9a kondenzatore sa vazdu+nim hla&enjem potrean je izvod zaulaz u izlaz vazduha. Proizvo&ai split-sistema !uredaj sa vi+e ku0i+ta" omogu0uju isporuku udva dela i to: Klima-element i kondenzatorski agregat sa vazdu+nim hladenjem za

postavljanje napolju ili klimaelement sa kompresorom i odvojenim kondenzatorom savazdu+nim hla&enjem za postavljanje napolju.

12



Postavljanje vodova vr+i se prema upustvima proizvo&aa< esto se isporuuju vodovi zarashladno sredstvo ve0 delimino napunjeni rashladnim sredstvom sa ora&enim krajevima za

rzo spajanje. Podaci o kapacitetu ure&aja sa jednim ili vise ku0ista odnose se na usloveklimatizovane prostorije i temperaturu spoljnjeg vazduha u rashladne vode. (dgovaraju0etemperature isparavanja i kondenzovanja naje+0e nisu navedeni.Skoro iskljuivo se koriste kompresori hermetike vrste izrade !kompresori sa ku0istem",klipni sa pravolinijskim ili klipni sa rotacionim kretanjem, a od nedavno i zavojni Scroll-kompresori. Eonofazni pogon dozvoljen je samo od 1,' kA nazivne snage motora, a iznadtoga potrena je trofazna struja.

6 .2.3 Rasladni siste!i za la"enje vazdua

9a hla&enje !klimatizaciju" pojedinih prostorija, na kondenzatorski agregat mo8e da se prikljui jedan ili vi+e klima- konvektora sa ugra&enim isparivaem za hla&enje vazduha. %najjednostavnijem sluaju koriste se i oini isparivai za hla&enje u prostoriji.

'li!a 28 <ompresioni rashladni sistem sa !ondenzatorom sa vazdušnim hlađenjem iispariva,em za dire!tno hlađenje vazduha

1#

ashladna masina sa kondenzatorom

sa vazduSnim hladenjem Kondenzator

Klima-ure&aj

Slika 2#- 5la&enje prostorija split-sistemom



Kondenzatorski agregati sa vazdu+nim ili vodenim hla&enjem koriste se u uoiajenim programima tehnike hla&enja< pretezno i pouhermetiki klipni kompresori. #ri!er sa otvoreni!

ko!presoro! dat je na sli$i.

%ITE!TU!

1. eknagel, Cprenger, 5enman.: Grejanje i klimatizacija, Gra&evinska knjiga, Beograd,1?/>.

2. Dolma, . :Ea+ine i 6parati, Dehniki fakultet ,,Eihajlo PupinHH, 9renjanin, 1?//.#. Dolma, .: Dermotehniki i procesni sistemi, Dehniki fakultet ,,Eihajlo PupinHH,

9renjanin, 2))1.

1'

Documents

klimatizacija1