13

I/2 ЧАС КАНАЛИСАЊЕ НАСЕЉА

2.2. Одвођење отпадне воде из насеља

Отпадна вода из насеља одводи се мрежом канала.

Ако се све отпадне воде одводе једном јединственом каналском мрежом из свих

делова града, онда се каже да је каналска мрежа по општем систему (слика 22-1). За

смањење протицаја за време кише могу се применити преливи за кишницу. Општи

систем је најпростији, а понекад и најјефтинији.

Ако се поједине врсте отпадне воде одводе посебним каналским мрежама каже

се да је канализација по сепарационом систему (слика 22-2). У сепарационом систему

најчешће се једном мрежом канала одводи кишница и вода од поливања и прања улица,

а другом се одводи употребљена вода.

Било коме од ова два система да је изграђена канализација, канали за домаћу

употребљену воду морају постојати у свим оним деловима насеља где се предвиђа

становање. Атмосферска вода се не мора прикључити у канализацију у свим деловима

насеља. Њено одвођење се, у зависности од случаја, може постићи и плитким риголама

14

поред тротоара према неком подесном природном одводнику или се може прихватити

на извесним подесним местима и спровести затвореним каналима само кроз оне делове

насеља где је неопходно.

Да се избегне изливање воде од прања улица и од слабих киша, као и први талас

кишнице при већем пљуску, који спирају највећу количину нечистоће са површине

насеља и из канализације, примењује се и полусепарациони систем (слика 22-3). У овом

систему постоје нарочите преливне грађевине у којима се вода из кишне канализације

при малим протицајима прелива у мрежу за употребљену воду, а тек при неким

унапред одређеним већим протицајем продужавају ток кроз систем за кишну воду.

Избор система каналисања врши се према санитарним потребама и захтевима, и

према техничким и економским могућностима, а на основу свестраног проучавања

локалних услова, као што су:

1. количина домаће и индустријске употребљене воде и количина кишне и

подземне воде, карактер и степен њихове загађености;

2. могућност заједничког одвођења и пречишћавања воде у природном одводнику;

3. моћ природног пречишћавања воде у природном одводнику;

4. санитарни и водопривредни захтеви и потребан степен пречишћавања отпадне

вода пре испуштања у одводник;

5. рељеф терена;

6. положај инсталације за пречишћавање;

7. карактер насеља, ширина улица и карактер њиховог покривача.

Избор система се врши према санитарним, економским и техничким одликама.

Треба у сваком датом случају проценити користи и штете од примене било којег од

наведених система, па се одлучити за онај код кога користи највише надмашују штете.

У даљем тексту даће се преглед неких најосновнијих особина појединих система

како би се показало на које особине појединих система треба да се обрати пажња

приликом избора и које се особине сматрају неповољним односно као повољним.

15

Општи систем

Повољне особине:

1. Са санитарног гледишта:

- сва отпадна вода одлази по правилу низводно од насеља и тамо се пречишћава,

ако је то потребно;

- и кад постоје преливи, прва најзагађенија количина кишнице одлази заједно са

употребљеном водом;

- ако кишница у неким деловима града може много да се загади (на пример у

индустрији) она се мора (без или са пречишћавања) испуштати заједно са

употребљеним водама па је овај систем рационалан.

2. Са економског и техничког гледишта:

- једна мрежа канала – једноставније и јефтиније грађење и одржавање;

- подесно кад нема пречишћавања (нарочито биолошког) и кад је могуће

растерећивање преко прелива, кад не прети опасност од поплаве насеља из

канализације, кад је насеље већ потпуно изграђено и кишница се мора одводити

због великих количина;

- повећавање специфичне потрошње воде из водовода (lit/s×m) не утиче на рад

мреже јер су ове количине незнатне према количини кишнице, ако се у исто

време не мења непропустљивост урбанизоване површине и пространство које

насеље заузима.

Неповољне особине:

1. Са санитарног гледишта:

- услед успора може да се излије употребљена вода на улицу и у куће (епидемије

– услед директног контакта људи са употребљеном водом или преко бактерија у

блату залепљеном на тлу које разноси ветар кад се блато осуши);

- загађивање одводника кишницом помешаном са употребљеном водом јер се ове

две врло добро измешају у каналима пре преливања; ако река пресушује

кишница из општег система мора се пречишћавати.

2. Са економског и техничког гледишта:

- велики профил канала – скупо грађење, а искоришћени су само понекад; за

време суше мали протицаји и неповољно струјање због малих нагиба који се

дају великим профилима (таложење);

- отежавање рада инсталација за пречишћавање због променљивог протицања и

наглог снижавања температуре у јесен (нарочито значајно за биолошко

пречишћавање);

- кишница мора, понекад, да се одводи низводно од насеља;

- захтева одмах инвестиције за одвођење кишнице;

- потребно је шпречишћавање и кишнице ако река пресушује.

16

Сепарациони систем

Повољне особине:

1. Са санитарног гледишта:

- постепено извођење – најпре се одведу најзагађеније (употребљене воде);

- ако река пресушује кишница се не мора увек пречишћавати;

- преоптерећење мреже за кишницу не изазива изливање употребљене воде на

улицу и у подруме.

2. Са економског и техничког гледишта:

- мања почетна улагања него за општи систем јер је могуће изградити само канале

за употребљену воду, а доцније – како напредује непропустљивост површине

насеља – израде се канали за кишницу, најпре отворени а затим затворени;

- мрежи за кишницу могу се дати већи нагиби, јер има већи број испуста, па тиме

и мање димензије;

- ако већ постоји добра мрежа за кишницу са већим бројем испуста у њу се не

може уводити употребљена вода али је тада рационално изградити само мрежу

за употребљену воду са једним испустом низводно од града и евентуалним

пречишћавањем.

Неповољне особине:

1. Са санитарног гледишта:

- кишница се организовано испушта у одводник без пречишћавања, па и њена

прва – најзагађенија количина, и то у обласи насеља, као и вода употребљена за

прање улица.

2. Са економског и техничког гледишта:

- грађење и експлоатација два система канала – двоструки број кућних спојева,

ревизионих силаза, укрштање мреже; секундарна мрежа за кишницу је иста као у

општем систему, док су само главни кишни колектори мањи (ако може да се

постави већи број испуста). Поред тога, потребна је и комплетна мрежа за

употребљену воду.

Што се тиче индустријске употребљене воде, у неким случајевима се гради

неколико одвојених каналских мрежа за различите отпадне воде. За увођење

индустријске отпадне воде у канализацију насеља постављају се посебни, понекад врло

сложени услови.

2.2.1. Опште шеме система за каналисање насеља

Грађевине које представљају делове система за одвођење отпадних вода могу се

поделити у четири групе:

17

1. Објекти за скупљање отпадних вода у насељу – кућна и улична мрежа канала,

или мреже канала ако је каналисање по сепарационом систему. У мрежу долазе

поред самих канала још и неки други специјални објекти као што су преливи за

растерећење мреже или ретензиони базени за смањивање осцилација протицаја

воде кроз канале, каскаде, црпне станице, итд.

2. Канали за одвођење воде од насеља до испуста, заједно са каскадама или црпним

станицама за црпење воде из дубоко укопаних канала у плиће канале, ако су

потребне.

3. Објекти за пречишћавање каналског садржаја који ће се испустити негде у

природу. Они се налазе изван насеља, а обавезно морају доћи испред испуста.

4. Објекти за испуштање каналског садржаја у природне одводнике – испусти

каналског садржаја. Као природни одводници служе реке, језера (природна или

вештачка) и море. Отпадна вода понекад се испушта и у подземље или на

површину терена у циљу уклањања, као и у циљу надокнађивања подземне воде

или наводњавања пољопривредних култура.

Најважнија тачка у каналској мрежи јесте испуст каналског садржаја у

одводник. Због тога је први посао у пројектовању канализације избор одводника

каналског садржаја и места на коме ће се овај испуштати у изабрани одводник.

Најповољнији је одводник чији је највиши водостај нижи у односу на површину која се

одводњава, у коме је маса чисте воде велика и у коме је могуће да се дејством

природних чинилаца одржавају физички, хемиски и биолошки услови најближи онима

који су у њему владали пре испуштања каналског садржаја, и то и у најнеповољнијим

приликама. Каналска мрежа се пројектује и гради тако да профили канала буду само

делимично испуњени, тј. да вода кроз њих протиче са слободним огледалом, а да изнад

воде несметано струје гасови који се развијају из каналске воде и ваздух, тако да се

вода одржи што дуже у свежем стању. Висок ниво воде у одводнику може да изазове

успор у каналима, који може да омета правилно струјање отпадне воде кроз канале и

проношење суспендованог наноса, или чак да изазове плављење насеља. У овом

случају каналски садржај се мора црпсти и вештачки издизати на висину нивоа воде у

одводнику.

2.2.2. Кућна канализација

Код сваког изливног места постоји пријемник отпадне воде или санитарни

уређај. Канализациона мрежа почиње од следећих објеката: умиваоника, судопере, каде

у купатилу, клозетске шоље, писоара, бидеа, сливника и сл.

Један од узрока загађења воде у водоводу може бити и враћање воде из изливних

објеката у водовод. Да би се ово избегло славине и други изливи морају бити тако

постављени да вода у изливном објекту никад не може да допре до њих, па чак ни кад

се одводна цев загуши.

Инсталације кућне канализације састоје се од објеката и уређаја за коришћење

воде и спровођење отпадне воде, а то су:

- Пријемници отпадне воде или санитарни уређаји. Они су истовремено и почетна

места на кућној канализацији. Ознаке санитарних уређаја у цртежима приказане

су на слици 222-1.

- Сифон (водени затварач) је водени чеп на споју пријемника са цеви. Он служи

као затварач ваздуха, јер спречава продор гасова из канализације кроз отвор у

санитарном објекту или на уређајном предмету (на пример из подне решетке) у

18

просторије. Ради спречавања исисавања воде из воденог затварача на свакој

вертикали поставља се вентилациона цев.

- Цеви и фазонски делови служе за одвођење и спровођење отпадне воде у

жељеном правцу. Кроз њих се протицање врши при нормалном атмосферском

притиску, а сливање слободним падом, са вишег нивоа на нижи.

Према положају у згради, целокупни канализациони систем дели се на два дела:

- горњи или вертикални (развод), и

- доњи, хоризонтални систем (развод).

19

Горњи или вертикални део мреже, приказан на слици 222-2 (ВМР). Састоји се из

санитарних објеката, из којих се отпадна вода преко сифона одводи кроз канализационе

цеви, односно спратне огранке (Г.ОГ) или кроз гране, све до вертикално постављене

цеви (вертикала В). Изнад највише етаже, свака вертикала се продужава и кроз

вентилациону главу (В.ГЛ.) спроводи гасове из канализације у ваздух изнад зграде.

Хоризонтални или доњи део (мрежа), састоји се од мреже цеви или

хоризонталних огранака (Х.ОГ) и хоризонтала (Х). Полажу се на најниже место у

објекту, испод пода подрума. Хоризонтална мрежа, због сливања, полаже се под

20

нагибом. Она повезује вертикале на њиховим најнижим деловима и спроводи отпадну

воду у главни или заједнички канал. (ГКК). Главни одводни канал из зграде треба да

има најмањи унутрашњи пречник 150mm, а његов нагиб треба да је најмање 1,33 % а

највише 6 %. Дугачке зграде могу имати, по потреби, и више од једног главног канала,

а код високих зграда вертикале нису скроз праве, већ се њихов правац уметањем

двоструког етажног лука с места на место прекида ради ублажавања удара млаза воде

на доњем крају вертикале.

Какав ће систем кућне канализације бити усвојен, зависи од система

прикупљања отпадних вода јавном канализацијом. Према врстама отпадних вода, кућна

канализација дели се на:

- кућну санитарну канализацију и

- кишну канализацију.

Кућна санитарна канализација спроводи отпадну воду прикупљену санитарним

уређајима, најпре кроз огранке и гране, затим кроз вертикале и хоризонталну мрежу до

прикључка на улични канал.

Кућна кишна канализација је посебна целина одвојена од санитарне

канализације. Спровођење кишне канализације зависи од система јавне канализације.

Код општег система уличне канализације, из санитарних и кишних вертикала спроводи

се сва вода кроз заједнички кућни канал, а код сепарационог система уличне

канализационе мреже санитарна канализација се спроводи у улични фекални канал, а

кишна у улични кишни канал.

2.2.2.1. Каналицациони материјал за кућну инсталацију

За израду канализационе мреже користе се праве цеви и такозвани фасонски

делови (комади) који служе за промене правца у мрежи, промену пречника, међусобно

повезивање цеви, чишћење и сл. Цеви за канализацију и фасонски делови индустријски

се производе у облицима и димензијама који су регулисани прописима и стандардима,

и морају да буду непропустљиве за воду и гасове, отпорне на хемијске утицаје и

спољне притиске, постојане на температурне промене, итд.

Праве цеви имају цилиндричан облик. Производе се потпуно равне, или са

проширењем на једном крају који се назива наглавак, муф или колчак, а служи за

међусобно спајање цеви. При изради мреже, у наглавак се увлачи раван део следеће

цеви и спој заптива на начин који зависи од материјала од кога је начињена цев. При

изради канализације наглавци се обавезно постављају узводно.

Фасонски делови који се најчешће употребљавају су:

- лукови, који служе за промену правца, за прелаз из хоризонталног у вертикални

положај одводника и за промену правца у хоризонталним водовима. Обично се

производе за углове скретања од 15о до 90

о, што зависи од врсте цеви, односно

материјала од кога је направљена;

- рачве, које служе да повежу више канала у један, у вертикалној или

хоризонталној мрежи. Са једним краком називају се једнокраке или просте

рачве, са два крака двокраке. Огранци на рачвама постављају се под углом исто

као и лукови, па се могу разврстати и на праве и косе рачве;

- прелазнице (редукције), са једног краја имају већи а са другог мањи пречник;

21

- ревизије, служе за чишћење мреже и за ту сврху имају посебан поклопац са

заптивком. Обично се постављају на свакој промени правца већој од угла који

диктира врста цеви, и на дну вертикала.

На слици 2221 приказани су, као илустрација, неки од фазонских комада који се

производе за канализационе цеви од тврдог PVC-а.

Димензије канала у кућној канализационој мрежи одређују се прорачуном или

код мањих зграда искуствено. Одлуком о условима и техничким нормативима за

пројектовање стамбених зграда и станова (''Службени лист града Београда''; бр. 32/83)

прописане су, поред осталог, и минималне димензије цевних канала код инсталације

канализације за град Београд, а као илустрација невешће се следећи:

- главни одводни канал и прикључак ∅150mm,

- канал за воду једног олучњака и олучне вертикале ∅125mm,

- вертикале за клозет ∅100mm,

- вертикале за кухиње, купатила, чесме и сл. ∅70mm,

- одвод једне клозетске шоље ∅100mm,

- одвод једног умиваоника ∅50mm,

- одвод од каде и туша ∅70mm,

- одвод од судопера ∅70mm.

За израду канализационе мреже употребљавају се цеви од различитих

материјала. За вертикалну мрежу ливене гвоздене цеви, азбестне, пластичне, оловне и

ређе од бакра. За хоризонталну мрежу: керамичке, ливене гвоздене, пластичне и азбест

цементне цеви.

У наставку ће бити детаљније описане цеви од материјала које се данас најчешће

уграђују.

Керамичке цеви

Керамичке цеви традиционално се користе у мрежи која се по полагању затрпава

земљом, и то: за израду доње хоризонталне мреже у зградама, у дворишној, и у уличној

мрежи. Индустрија керамике производи праве цеви и фазонске комаде. Праве цеви су

22

са наглавком на једном крају, дужине 1500, 1000, 750, 500 и 300mm, и пречника од ∅75

до ∅400mm са повећањем од 25mm. Заптивање се врши кудељом натопљеном

битуменом и асфалтном мастиком (три дела асфалта и један део битумена), а у

последње време гуменим или пластичним прстеновима. Изванредно су отпорне на

хабање и на дејство агресивних вода, а мана им је кртост и велика тежина код већих

пречника.

Ливене гвоздене цеви за канализацију

У кућној канализационој мрежи употребљавају се цеви од ливеног гвожђа за

вертикалне канале и за све мале хоризонталне канале којима се вода одводи од

изливних места ка вертикалним каналима. Израђују се са наглавцима који се заптивају

кудељом и истопљеним оловом, а од корозије су заштићене споља и изнутра

битуменом. Праве цеви се производе са називним (унутрашњим) пречницима ∅: 50, 70,

100, 125, 150, 200mm у дужинама од 150 до 2.500mm.

Цеви од пластичних маса

У новије време, за израду целокупне кућне канализације, за кишну и

индустријску канализацију, највише се уграђују цеви од пластичних маса, најчешће

поливинилхлорида (PVC) и полиетилена (РЕ). Ове цеви су лаке, све површине су им

глатке и не кородирају. Мана PVC цеви је што су осетљиве на температурне разлике,

јер не подносе воду топлију од 60оС, а испод 0

оС су крте и ломе се при удару, раствара

их ацетон, бензол и сл.. Полиетиленске су сличне PVC цевима, али су отпорније на

више температуре. Производе се у називним (спољним) пречницима ∅: 25, 32, 50, 75,

110, 160, 200 и 250mm. Спајање се врши лепљењем или на наглавак.

2.2.3. Одвођење воде са улице

За сакупљање атмосферске воде и воде од прања улица служе сливници. Улични

сливници се постављају у коловоз, са једне или са обе стране улице, поред ивичњака

тротоара. Постављају се тако да на сваки дотиче 5 до 10lit/s. У врло стрмим улицама

постављају се гушће, због тога што вода која великом брзином тече поред тротоара

прескаче сливничке отворе и отиче даље.

Сливника има различитих типова и израђених од различитог материјала. Могу

боти од бетона, ливеног гвожђа, азбестцемента и пластике. Углавном могу имати

следеће делове (сви сливници не садрже све ове елементе):

- решетку за задржавање лишћа, гранчица и других сличних предмета које киша

спира са улице;

- сливнички бубањ;

- таложницу за песак, која спречава да таложљив материјал са улице улази у

канализацију;

- кофу за песак, која се налази у таложници;

- сифон, за спречавање излажења гасова поред тротоара;

- одводну цев.

23

2.2.4. Место канала у попречном профилу улице

Кад је каналска мрежа по општем систему канали се најчешће постављају

средином улице. У широким улицама постављају се два паралелна канала, један са

једне, други са друге стране.

Канали за атмосферску воду и за употребљену воду код сепарационог система

не могу бити на истој висини јер би то изазвало велике тешкоће за кућне спојеве и на

раскрсницама.

24

25

26

2.2.5. Типови попречних профила канала и нагиби дна

Најчешће примењени облици профила затворених канала су кружни, а потом,

кружни са кинетом, јајасти и спљоштени (слика 225). Отворени канали се граде

трапезног пресека.

Кружни профили се углавном примењују до пречника од ∅500mm, а за веће

пречнике су повољнији канали јајастог профила, због веће дубине воде за време малих

протицаја него код одговарајућих кружних профила, што омогућује боље проношење

наноса кроз канализацију. Кружни профили великих пречника (преко ∅1.500mm), код

канализација по општем систему, изводе се са кинетом кроз коју употребљена вода

отиче за време суше, а банкине служе за пролаз радника.

Спљоштени профил се употребљава за врло велике канале, који би захтевали

велико укопавање када би били кружни. Њихова је примена нарочито погодна у

равничарским пределима. Спљоштени канал може да има и кинету, чиме се искључује

његова неповољност при струјању малих количина воде.

Отвореним каналима може да се води кишница у сепарационом систему у малим

насељима или споредним улицама, или пречишћена употребљена вода, од постројења

за пречишћавање до одводника.

Најмањи профил канала и најмањи и највећи допуштени нагиб дна

У почетним огранцима канала протицај је обично врло мали, па би се помоћу

хидрауличког прорачуна добиле мале димензије канала. Због тога што употребљене

воде често проносе и крупније предмете, који би се у узаним цевима могли заглавити,

затим због тога што се понекад на дну задржава талог па се тако слободан профил

канала смањи, као и због тога што у почетним деоницама може доћи до преоптерећења

које није могло бити обухваћено уобичајеним начином прорачуна протицаја, и најзад

ради тога да се чишћење канала може лакше извести, прописује се најмањи профил

канала. За главни одводни хоризонтални канал у кућној канализацији

прописан је најмањи пречник ∅150mm. Најмањи прописани нагиб дна

за овај канал је 1,33%, а највећи 6%. Најмањи пречник уличних

јавних канала је ∅200 или ∅250mm, а у великим градовима може бити

и већи, што зависи од густине насељености и система канализације.

27

Најмањи и највећи допуштени нагиб дна канала прописује се с обзиром на

брзину струјања, која од њега зависи. Најмања брзина струјања употребљене

воде треба да буде 0,4m/s при дубини пуњења канала од 2 до 3cm, или

0,8m/s кад је канал пун до врха. Сматра се да су ове брзине довољне да

се чврсте честице одрже у суспензији.

Највећа брзина се ограничава на 3m/s у пуном профилу ако је канал скоро увек

пун до врха или је дубина пуњења увек велика, јер се сматра да тада неће наступити

штетно хабање канала. Ако се велика брзина јавља само повремено, тј. канал се пуни до

врха само повремено, највећа брзина може бити до 5 m/s.

Најмања и највеће допуштена дубина укопавања канала.

Најмања дубина канала прописује се из следећих разлога:

1. заштите канала од дејства мраза – најмање 0,80m;

2. заштите канала од саобраћајних потреса – од 1,0 до 1,5m; и

3. да се и са најнижег пода у подручју може употребљена вода

одвести гравитацијом до уличног канала – од 1,0 до 1,5m испод

најнижег изливног отвора у подруму.

При израчунавању најмање потребне дубине канала треба

изабрати неку карактеристичну зграду која је типична за посматрано

подручје.

Највећа дубина укопавања обично никад није већа од 6 до 7m, а

код земљишта са високом подземном водом и 4m се може сматрати као

горња граница.

Степен пуњења канала

У канализационој мрежи по сепарацином систему профил канала мреже за

употребљену воду обично се тако бира да буде испуњен до дубине од 50 до 70%.

Остатак висине канала остаје празан за струјање ваздуха, за резерву за случај неког

наглог надоласка воде, за непредвиђено продирање подземне воде и сл. Канали у

мрежи за атмосферску воду могу бити испуњени и до врха.

2.2.6. Материјал од кога се гради улична мрежа канала

Материјал од кога се гради улична каналска мрежа мора, поред ниске цене

коштања и брзе уградње, да задовољи и следеће услове:

- чврстоћу канали морају да имају због тога да би могли да издрже спољашње

оптерећење (стална од земље или променљива од саобраћаја), као и унутрашњи

притисак који се може јавити при загушењу канала;

- трајност подразумева отпорност на хабање, које је узроковано наносом који

употребљена вода вуче по дну, и на корозију;

- непропустљивост на воду је одсуство процеђивања воде из земљишта у

канализацију и ибратно. Подземна вода би бескорисно заузимала профил канала

28

предвиђен за одвођење отпадне воде, а у случају оштећења цеви или лоших

спојева може да дође до затрпавања канала. Обратно струјање изазива загађење

подземне воде и подизање њеног нивоа;

- глатка унутрашња површина је потребна ради бољег проношења вученог наноса,

мање могућности задржавања пливајућих предмета и масти.

Наведене услове задовољавају цеви од:

- керамике,

- бетона,

- армираног-бетона,

- азбест-цемента,

- од пластичних маса,

- бетонски и армирано-бетонски канали израђени на лицу места, обложени

изнутра делимично или потпуно, керамичким плочицама, корубама или

клинкером,

- у специјалним случајевима, за цевоводе под притиском, од ливеног гвожђа или

челика.

Пре него што се пређе на затрпавање рова у који је положен, цевни канал се

мора испитати на унутрашњи притисак односно водонепропустљивост. Испитни

притисак зависи од врсте цевног материјала и врши се на исти начин као код водовода,

али са мањим испитним притиском.

Поред керамичких цеви, о којима је било речи у поглављу о канализационом

материјалу за кућну инсталацију, у даљем тексту биће више речи о цевима од

пластичних маса и од других материјала за уличну канализацију.

Цеви од пластичних маса

Цеви од пластичних маса за канализацију производе се углавном од поливинил

хлорида (PVC) и полиестера. О особинама ових цеви било је речи раније у поглављу о

канализационом материјалу за кућну инсталацију.

Цеви од PVC-а су по начину производње, облику и начину спајања исте као

водоводне.

Цеви од полиестера производе се од стаклених влакана и полиестерске смоле,

као независне цеви или као унутрашња оплата и облога за бетонске цеви ливене на

лицу места. Од полиестера израђују се и цеви јајастог или другог попречног пресека.

Бетонске и армирано-бетонске цеви

Бетонске и армирано-бетонске цеви такође се израђују са наглавком и заптивају

се на сличан начин као и наглавци керамичких цеви. Готове бетонске и армирано-

бетонске цеви имају кружни и јајаст профил. Ове цеви нису отпорне према агресивном

дејству извесних састојака отпадних вода, а њихова унутрашња изолација битуменским

или епоксидним премазима је често недовољна заштита, јер може да страда услед

29

хабања. Ако је земљиште агресивно према бетону изводи се слична изолација и споља.

Због велике тежине израђују се у дужинама од 1 до 2m и до пречника од 1.000mm.

2.2.7. Објекти на каналској мрежи

Поред самих канала у канализационој мрежи има низ других грађевина. Већина

тих грађевина представља посебне елементе самих канала и изводе се истовремено.

Неки од ових објекта су: ревизиони силази (ревизиона окна), спојеви великих

бетонских колектора, окна за убацивање снега, преливи за растерећење канала у

канализацији општег система од великих количина кишнице, ретензиони базени,

сифони за пролаз испод река и других препрека, каскаде, црпне станице, резервоари за

испирање канала, испусти итд.

Ревизиони силаз

Ревизиони силаз је окно које служи за прилаз каналу са површине терена, ради

прегледа, чишћења и поправке (слика 227-1).

30

Израђује се од набијеног или армираног бетона, ливењем на лицу места, од

монтажних елемената или опеке. Ревизиони силаз се покрива поклопцем од бетона или

ливеног гвожђа са оквиром од истог материјала кад се налази у коловозу. На цевном

каналиу увек се поставља у осовини канала, док у случају проходног канала може да

буде постављен и поред канала тако да му поклопац буде у тротоару.

На непроходним каналима силази се постављају на свим спојевима бочних

канала, на местима скретања трасе, промене профила, промене нагиба дна, на местима

где су каскаде, као и на правим деоницама на максималном размаку 160∅ (160 ширина

канала).

Цевни канали су у ревизионим силазима отворени, ради тога да у канале

несметано улази ваздух. У дну силаза изради се само кинета од бетона, а на дну силаз

треба да има довољну ширину да се у њему може радити (обично 1m).

31

Прелив за кишницу

У канализацији по општем систему, када је то могуће с обзиром на услове који

се постављају за заштиту природног одводника, не води се сва кишна вода до главног

испуста, већ се испушта из мреже на погодним местима далеко узводније од главног

испуста, због штедње на димензијама главног колектора или евентуалног механичког

издизања воде. За време кише каналски садржај се разблажује кишницом, тако да

концентрација суспендованих органских материја опада, утолико више уколико је

размера између кишнице и употребљене воде у мешавини већа. Висина пуњења у

каналима такође расте сразмерно количинама воде услед све већег придоласка

кишнице.

Ако се у колектору постави прелив на одређеној висини, која одговара

условљеном степену разблажености употребљене воде кишницом (у распону од 2 до 20

пута), може се преко таквог прелива испустити из канала и пре главног испуста сва

количина воде преко оне која остаје у каналу до висине пуњења на преливу. На сликама

227-2 и 227-3 приказана су два типа таквог прелива.

Сифон

Сифон служи за пролаз испод водотока (слика 227-4), другог канала или других

сличних препрека.

32

Сифон треба да има бар две цеви, са могућношћу затварања једне или друге на

оба краја, како би било могућно чишћење једне од њих док је друга у функцији, јер је

цев сифона увек испуњена водом и у њој може доћи до таложења. Ако је у питању

мрежа по општем систему сифон треба да има одвојене цеви за употребљену воду и за

кишницу, јер су разлике у протицајима врло велике. Сифон треба да има сигурносни

прелив, и обавезно ревизиона окна на оба краја.

Каскадa

Каскада служи за савладавање великих падова и уграђује се у деонице где је

нагиб терена већи од највећег дозвољеног нагиба дна канала, као и на споју плитко

укопаног канала са дубоко укопаним каналом. У зависности од величине профила

канала и висинске разлике коју треба савладати она има различите облике. На слици

227-5 приказана је каскада за мале профиле и висинске разлике мање од 40cm, а на

слици 227-6 различита технички исправна решења за савлађивање веће висинске

разлике.

33

Црпна станица

Црпна станица се примењује у канализационој мрежи за дизање воде из дубоко

укопаног канала у плиће укопан канал, за подизање воде на постројење за

пречишћавање или у одводник, а у новије време и у канализационим системима под

притиском.

За каналску воду најчешће се примењују центрифугалне црпке које имају шире

пролазе у радном колу, отворе за чишћење, а штите се решетком на доводу каналске

воде. Поред ових употребљавају се и: пужне црпке, црпке са компримованим ваздухом

и мамут црпке.

Опрема црпних станица је слична као и код водовода. Разлика је једино у

црпном базену, који је снабдевен решетком на улазу. На слици 227-7а дат је пример

канализационе црпне станице са потопљеним центрифугалним црпкама.

34

У зградама са дубоким подрумима и доњом мрежом нижом од спољне

канализационе мреже, кућна мрежа се раздваја. Са горњих спратова употребљена вода

се гравитацијом одводи у спољну канализацију, а са најниже етаже се подиже помоћу

црпног агрегата са аутоматским радом. На слици 227-7б приказан је мали уређај на

електрични погон за индивидуалну зграду. Уређај монтиран у поду најниже етаже

прима отпадну воду у таложнику са пловком који регулише моменат укључивања

црпке која избацује воду кроз нижи део вертикале у канал.

35

Грађевина на испусту у одводник

Задатак грађевине на испусту је да се вода која се испушта што брже и што боље

измеша са водом у одводнику.

По правилу, дно канала на испусту треба тако поставити да се при свим

водостајима у одводнику каналски садржај може упуштати са што мање тешкоћа. Дно

канала се поставља тако да се при ниским водостајима у одводнику може несметено

обављати ревизија објекта на испусту, а да се при високим водостајима не јавља успор

у каналу. Како би при ниским водостајима каналски садржај могао прљати обалу,

испусни колектор се продужује по дну реке испод нивоа мале воде, и пружа све до

матице. Овакви услови се испуњавају израдом два испуста на различитим висинама,

као на слици 227-8.

Код испуштања у море, значајно је да се отпадна вода одведе што даље од обале

де је неби таласи или струјање воде вратили сувише брзо на обалу, што важи и за

језера. Поред тога, како отпадна вода има специфичну масу знатно мању од

специфичне масе морске воде, она тежи да исплива на површину. Услед свега

наведеног, за правилно испуштање у море потребно је детаљно познавање морских

струја, како би се оне искористиле за разблаживање испуштене отпадне воде и њен

транспорт што даље од обале.

36

2.2.8. Одржавање канализације

Код добро пројектованих и грађевински добро изведених објеката канализације

одржавање се своди на повремено чишћење канала. Потреба за чишћењем долази отуда

што се на појединим деоницама може таложити муљ и песак, или што у канале улази

корење дрвећа, или што корисници канализације понекад бацају у канализацију крупне

предмете који се тамо заглаве.

За преглед стања непроходних канала користе се различита средства, а у

последње време као најсавременије, најчешће се користи телевизијска камера, која се

провлачи кроз канал и која одмах даје слику.

Чишћење канала врши се: механичким средствима и испирањем.

Механичка средства су: челична четка, ланац за разбијање талога, куке или

ножеви за сечење и чупање корења, кофа за извлачење муља из канала и сл. Сви ови

предмети вуку се кроз канал помоћу челичног ужета и ручног или моторног витла. На

овај начин врши се чишћење канала од окна до окна.

Испирање канала врши се млазом воде. За ово се користи сама вода из

канализације или вода из оближњег површинског тока или из водовода. Испирање

канала може се вршити повећањем протицаја, помоћу покретних затварача, и водом

под високим притиском.

Испирање водом под високим притиском је најсавраменији поступак. Апарат се

састоји из цистерне за воду, пумпе за високи притисак (до 100bar-а) капацитета 300 до

37

600l/min, и дугачког армираног гуменог црева за високи притисак, на чији крај могу да

се поставе различите дизне.

Рад овог уређаја састоји се у томе што се црево увуче у канал кроз ревизиони

силаз. Дејством оштрих млазева воде који излазе из дизне великом брзином дизна вуче

црево и разбија наслаге талога у каналу, спирајући их у низводне деонице (слика 228).

Чишћење сливника са таложником се ради аутоцистерном са пумпом, чија се

усисна цев спусти у таложницу.

2.2.9. Приказивање канализационе мреже у пројекту

Мрежа канала се у пројекту приказује ситуационим планом и уздужним

профилима.

Ситуациони план мреже канала црта се на котираном ситуационом плану

насеља са изохипсама и дефинитивним линијама и котама регулационог и

нивелационог плана насеља. У њега се уносе:

- бројеви ревизионих силаза;

- димензије канала између ревизионих силаза;

- нагиб дна канала и правац тока између ревизионих силаза;

- коте дна канала у сваком силазу;

- положај сливника за кишницу и спојних канала сливника за улични канал;

- посебни објекти на мрежи, као што су пролази испод река, преливи за кишницу,

црпне станице, испусти и сл.

38

Поред ситуационог плана цртају се уздужни профили сваког канала, и то у

посебно снимљеном уздужном профилу по траси канала. У уздужне профиле треба да

се уцрта површина терена и нивелета улице ако се канал води дуж улице. У уздужне

профиле се уписују и уцртавају:

- дужине деоница са истим нагибом дна канала и тај нагиб;

- стационажа;

- коте терена, или нивелете, на преломима;

- коте дна канала на сваком ревизионом силазу;

- називи улица, ако су профили дуж улица;

- бројеви ревизионих силаза из ситуационог плана;

- раскрснице улица које се укрштају са улицом чији се профил црта и висински

положај канала у бочним улицама;

- димензије канала;

- сви објекти на мрежи;

- укрштања са другим подземним инсталацијама, нарочито водоводом;

- уколико је мрежа по сепарационом систему приказују се међусобни висински

положај обе мреже.

Поред наведених графичких прилога, главни пројекат канализације треба да

садржи основу и пресеке свих објеката на мрежи, као и текстуалне прилоге: насловну

страну, податак о регистрацији и лиценци за пројектовање предузећа које је

документацију израдило; урбанистичку дозволу и урбанистичко-техничке услове, као и

услове јавних комуналних предузећа (водовод и канализација, ПТТ,

електродистрибуција, итд.); пројектни задатак, подлоге за пројектовање (геодетске,

инжењеско-геолошке, итд.); технички извештај, са описом и образложењем

пројектованог решења; прорачуне (хидрауличке, статичке); техничке услове за

извођење радова, са детаљно обрађеним описима свих потребних радова и њиховом

квалитету; прилог о заштити на раду; и предмер и предрачун радова.

Свеска главног пројекта је саставни део уговора о грађењу, који инвеститор

склапа са извођачем радова на изградњи канала.

2.2.10. Технички и санитарни услови за упуштање отпадне воде у градску

канализацију

Приликом заједничког одвођења и пречишћавања индустријске и комуналне

отпадне воде морају се дефинисати услови за упуштање отпадне воде у градску

канализацију како би се заштитио канализациони систем и систем за пречишћавање

(нарочито код биолошког пречишћавања). У том циљу орган локалне самоуправе

прописује правиник о техничким и санитарним условима за упуштање отпадне воде у

градску канализацију. Наведени правилници донети од стране локалних органа

самоуправе углавном прописују мере заштите о којима ће бити више речи у тексту који

следи:

Заштита канализационог система се врши од следећих неповољних утицаја:

механичких, хемијских, запаљивих и експлозивних материја, и инфективних вода.

39

Заштита од механичког утицаја

У канал за одвођење атмосферске воде, односно атмосферску канализацију у

оквиру сепарационог система, забрањено је упуштање:

- домаће употребљене санитарне воде из стамбених, јавних, комуналних и

индустријских објеката;

- непречишћене атмосферске воде са површина јако загађених продуктима

индустрије;

- индустријске отпадне воде са или без претходне обраде на интерним уређајима

за пречишћавање, осим расхладних вода.

У канал за одвођење употребљене (отпадне) воде, фекалне канале у оквиру

градског сепарационог канализационог система забрањено је упуштање:

- употребљене воде од прања и поливања улица и других јавних површина,

- атмосферске воде,

- расхладне воде.

Поред наведеног у градски канализациони систем је забрањено упуштање

отпадне воде која садржи параметре који прекорачују следеће граничне вредности:

- отпадна вода која има температуру већу од 40 оС,

- отпадна вода чија је садржина суспендованих материја већа од 500 mg/l,

- отпадна вода чији је садржај таложивих материја за 2 часа већи од 2 ml/l,

- било какве чврсте материје: песак, камен, дрво, метал, стакло, пластичне

материје, влакнасте материје, перје, катран, изнутрице, или друге сличне чврсте

материје или материје већег вискозитета,

- отпадна вода из угоститељских или сличних објеката у којима се припрема више

од 200 топлих оброка на дан, уколико није претходно пропуштена кроз

одговарајући сепаратор масноћа,

- отпадна вода из септичких јама и градско смеће,

- отпадне материје које својим абразивним дејством оштећују зидове канала.

Заштита од запаљивих и експлозивних материја

У канале градског канализационог система забрањено је упуштање запаљивих и

експлозивних материја као што су: нафта и њени лаки и тешки деривати, као и све

остале чврсте, течне и гасовите запаљиве и експлозивне материје.

Заштита од хемијских материја

У канале градског канализационог система забрањено је упуштање токсичне,

опасне и штетне материје у концентрацијама већим од максимално допуштених.

Заштита од инфективних вода

Здравствене, ветеринарске и друге установе у чијим се отпадним водама могу

очекивати патогени организми, узрочници разних инфективних обољења, морају своју

отпадну воду да дезинфикују пре упуштања у градску канализацију.